UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

.........2................................ .....................2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L......... 424 14..............................2 Vucno llze ...... 470 16..........icara .... 467 16............................1 Opilte napomene ..5 Stubovi zicare .......................... 363 12............................................. 385 13........3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri .....1 Osnovne podele ................ .........................4 Pomoeni uredaji za utovarno ..................................................... V ALJKASTI TRANSPORTER!.... 476 16......... 368 12..............................................................2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja .......................... 461 16.............................4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja .............................................9 Pneumatski podizaCi materijala ...................... HIDRAULICNI TRANSPORTERI ............... 426 14...........................4 Vibracioni transporteri ..........................4.................................................... 451 15.....1 Tipovi konstmkcij(1 ..............3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<.. 368 12....2 Latvaraci hunkcra .... 435 15. 376 12.. 387 13................ BUNKERI....................... 391 14.............tovarna st(1nica ...... 476 16.........1 Osnovne napomene .......................1 Nosece ute ..................... ...........8 Pneumatski islovar materijala ....................................................................................tlke i vrstc konstmkcija ........4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) .......... ......................... 435 15......... V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT.2 J<...................................................................................... 440 15....................... ..........6 Uzad kod zicara ................................................... 402 14.........3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom........................... 454 15................. 494 ~ 13.........7 Os nove proracuna dvouzetnih 7..........1 Utovarna stanic(1 ..........4 Ugaone stanice .................................2............................... 17............4.......................................................... 465 16.... gustom sloju ............................................ 487 17.............................................................2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!................ 399 14................................... 451 l:l.....1 Opsta razmatranja ..............................4.... . ...............................................3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti..... 444 15......... 385 13........4...............................1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene ......................3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ............................ 343 11.................................... ............................2................... BUNKERA.....1 Vi..................... .. 486 16...............................2................. ZICAR.............................7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara .......................................................................XII XIII 11..........................4......................6.............2.........478 16..........................................j'Jorteli ..................................................2 Objekti i uredaji zicara ......4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri . 397 14............................................................. 432 .... 474 16........................... 465 16.....1 Bunkeri ........9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ................. 469 16.............................5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) ............................................................... ..........................................................:ri.1 VJ:5te i opste napomene ..4.......................... 373 12................2 Osnovne sheme i klasifikacija .......... 389 13...........................3...................................1 Opste karakft......................................3 Dodavaci ...............8 PUlnicke zicare .... 367 12...................................................4.........pretovarne radove pri prenosenju materijala ..............................2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ......................... 467 16................. 367 12................ 340 11.......{ov3ra matenjaia dodavac(1 .........................F .......................................................................ste plimene konstrukclja .................................... 494 ........... 477 16...............3 Vagoneti . GRA VITACIONI TRANSPORTERI ...6............. 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) ...................2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera..................... 431 14................ 337 11.................... 493 17............ 493 17...........k(1jllCim dobosem ......... 395 14....................................vni kliznice ................. ... 395 14....................1 Osnovni fipovi....... 337 11.................. 474 16....2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera .............. 376 '' 15............... BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE ......................... ............. :................

......................1 Opste napol11ene ........XIV XV 17.............4.........4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama ...................2 Transport prugom .ih gravitaciollih klizI1ica ...5 vJ.......... .... 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ......5 17........3.......4.........1 2.......................................... 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta ...............................................6 Glalke zavojne kliznice ..............................................................trukClja i proracull osnovnih masinskih................... 582 2........4 2...... cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:..2....2......................... 534 1....2 Proracllfl z!t:bova.......................................8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ...........1 Gpste IJapomenc .... 618 LITERATURA .................... 603 2........................................... ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive ..5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ......... 576 2............................................... 513 17............3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia ...7 Proracun vuce ................................................................................ 524 2................................................................................................J.... 554 1....... ...............4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica .....................flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia .... IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA ...................... 508 17........................ 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct...............................................................................:..... 549 1....... 577 2.............. 568 1........... .......3 GSllovne llapomclle .4 Lokomotive ....... ~ .......................3............................... 502 17........3 Proracun gravitacionih kliznica .................................................yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala .............................. 562 1.........3............................................ 600 2........................ zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji................................. 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA ................. 504 2............ 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde ...... 563 1....... ..........................................ijkasle za VOjilC kliznice .......5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la .....................3...................................... ...... 532 1...... 501 17................3.......6 Elektricne lokol1lolive .................2 Industrijski koloseci i sine . 518 17........... 496 172................................................3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd .......2.....3.............................3 Vagoneti .4 ProracuIl glaLkib... 603 2.1 Opstc napomene ........... 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1................. 49) 17..........2 ZJcbovi kao uLred..............................1 ProraculJ kOSlll pravolinij:......................... 508 17......................2 Kom......................................... 532 1.............. 605 2................................................... 576 2.................2 2...................................... 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT ..........3 V ozila sinskog transport a ...............................................klll kliznica za spustanje matcriiala ...........................................3...........3..........2.........................3.......................

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

sa pripadajucim elemcntima i sklopovima. /. UVODNA RAZMATRANJA 1. 3 .transportt. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta. St. kornadnih i s1.) materijala.r sa prctuvarnim koiicima. za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane.slaci()narni (ncpokrctni) transporter. Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac. 5 .sine .1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 . 7 . Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta.Uvudna razmatranja 3 .lovarna (prcsipna) sipka.uradaj I. a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1. 6 . Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina.most portalnc dizalice. 4 .pn.1. 2 .teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala.a voznju. podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne.revcr/jbilni pokrclni transporter.

.8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 .7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'.rogonski rCVlT/.transporter sa 6 .. (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae)..pogonski urcda.s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 .({ovodn.dnvotini levak: 2 .povratni dobos..kT~inji Jcyaj. 3 lranSporlna lraka: ~ . 5 korito.korak spiraic trallsporln o g puza: 8: . za ()hrtanjc.15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 . 1.povfalni valjci~ 7 . 3 .siog sa po\'rarnim valjcima: 11 .iran"'purlcr sa lrakom SI. 6 levilk.iransporlna Lraki1: 4 .J1ogonski UfC{taj: St. 6 .portcro Sf.Uvodna razmatranja 5 Sf. 7 . 1.:l %a utnv.odvodna sipka: 10 . R . 7 .J~ __~.dovodni (prijcmni) Icvalc 2 .na1c/.2 Utov(Jrivat.aj (medllI6aj) Sf.pognn za ()Orlanjc. 3 . 9 .. 4 .tockovi. za vnznjll St. :1 .urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm.nnscc.okrctni .d(wndni ICY.pogoJ)ski doh()s~ 9 . 4 .4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 ..vratiln puza.6 b Puzni dodm·a6 1 .noscca konstrukcij.regulalor dcbljinc slnja.nlldclnik.prcn0sni-rcvcf. Cprijcmni) leva/-:·.pog(ln Iii ok. 10 . 3 .korak 'piralc puza.lk: 2 . 5 .(1 rrakOtfl Sf. ::.lnwspnrlna trHka: 5 . J.urcdnj zo dizanjc. 4 .dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 . Y .. 6 pogon za voY_nju 1 1 .i: 7 .pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia. 1..l. 1..usmcriva(~i..io (venae).lOCKovi: r fi SI.P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci . 5 .. 2 obrtni slo (venae): 3 .rogonski urcdaj: 4 .'" korila.3 flO <(!name. II hrod jarjJni: 2 . () .:ihilni transporter.ihilni urcuaj: 8 . clilnje.pognr.kolosck < 7 noscCi valjci. 3 .l.6 a Dodaro(:i sa trakom 1 .! konstTukcijel lTCll1<.natczni urcdaj: 6 . j.povratni doho~. 1.i trak()rn~ za \'()~:nju. sa {rO!1sp()rtcrim. .dnprcmni tranSp(1rtcr.srcclnji lc'i.ufcCfaj 73 nnlczanjc.ispllst iz .. 345 .. 11 .slog sa nosc6m vaijcima: R .ni urc{j.

7 Sf. vJ. 7 .Balewi uredaj. 5 .c: 8 .-. 2 .tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 ..ojacano k01cllU korita.zatvorc. 7 .izyozno uzc.nate.:daj.Iluscca konslrukcija. 7 nosat UZcllljw:.ll()Se~a konslrukcija. 8 .uobos sa unutrasl1. 2 povralni Job".noscCi Sf.:n! un. 1. l.urcdaj I. 5 ..vl)(:iica skipa.dohos sa unutrasnjim pogonom. 5 .natGznl 7 .iim pogunorn. 8 . 7 .pogonski Jobos.celiena lfanspurlna lraka .pogonski urcdaj. 1U .12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 .uuvoulli lcvak. 4 .uno.sa za dj.uoscca 6 .povraLui uobos. 3 . 9 .. 1. SI. 2 .uzetll.ouvuJui zkb.Ilut->eca konstrukcija.transportna traka.pugonski urcdaj.logovi sa nosccim valjcima.anic J Sf.tockovi: 4 vcsaljka~ 5 .povratni lockici. . 4 . 6 . 6 .a pr~noscnjc lockiCi. 3 .JO lzvo:::. Sf.uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 .noseCi valjci.prcklopni dovodni Icvak.puvfallli valjei.. 8 . 6 noseci vaijci. 9 Ilosac . 4 . 3 povralui dobos.U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 .pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf. 6 .pogonski uredaj.uc1vudna . 2 . natcznl uf()(iaj. 6 ~ noscca klizna pillca. 2 transportna traka.I.nu. 1.r1O korilo~ 4 . 10 .iaca: 9 ure(taj (viLlo).13 Prev()zni trl1nsporter. SI1 Irakum 1 . 8 . 5 . 5 .natczni urcctaj. 3 .ani transporter 1 .lraIlspurlIla lraka. 8 .p()vrall1i dobos.noseca kUl1slrukcija.14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 .skip: 3 .9 J(oritasti zatvorelli lUllL'. 1. 7 ~ p()vratni valjci.povralni valjd.!pka.noseCi valjci.

5 natemi urcdaj.konslrukcij.20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 . R urc(iaj za utovar. .pogonski urcdaj. 5 .vertikalna krivinn: 10 ..un_. 6 . 4 povratni valjak.19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 .povratni valjci. 8 Zlcana transporlna lraka St. 7 .konstrukcija.1<1iI1l8.""'-.krivinc: 4 .povratni d()ho~.gurac.zahvatni element.dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 . 7 .ravna 'pruga. 4 ./7 sa ufcdaj: 2 .noscCa kOl1slrukcija: 8 . staza (ravna).slanica . 1.. 11 .krivina. 10 .k3. 8 .transportni lanac~ 6 .daj %'11 rcgulisanjc visinc.pruga. 1.18 Dvoflani tran. 5 .. 3 .-r •• Sf. 6 . 9 .pogoDski uredaj. 2 .lanac. 6 .~: 3 .podesavajuci den lransportera~ Sf. ~ . staza.Uvodna razm.lransrorlna 1rfl. 2 -" na1ezni uredaj~ 3 . 6 . U5 Transporter.rtI'mlja 9 SI.gurac. n.nalezni uredaj.horizontalnil krivina 9 .kJizna ploca.pngonski d()h()~. 9 . 4 . 2 . . 5 .~ ._Slw. 2 povnttni d()h().urcdaj za istovar ~.pogonski uredaj. g . 3 . 5 .1. 3 ..lransporhi lanac.Ih)rizonlalna krivina./6 Utovarni Iransporleri (utovarno . potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 . 3 .urcuaj za islovar transportcnl.natczni urc<1aj. 9 ufc(1aj za utovar.nosaci (guraci).~ " Sf.zahvatni svornjak.vagoDcl (kolica).. 7 . 5 .~~~ ~- .pOliSne .natezni urcuaj. 2 . 1. 9 .:a..vcrtikalna krivina.n!:l staza. 7 .klizna karika.prerm'{lrni transporlcri) 1 . sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 . 7 .noseei valjci. 4 . 10 .srcdnji urcdaj za voznjn.urcdaj za voznjll i dizanjc . 10 . 8 . noseci vaUd.vagonc\ (kolica). l.kli.ipkc (prci"kc).HGl':ni urcctaj.sporter sa SI..lanac.

1..noseCi valjei (za ravan transporter). Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta.22. 2 .zaslitna ograda. b) Transporlni vucnog elementa.noseCi vaIici (za koritaste transporterc).27.~--'...lauac.unami (nepokretni) transporter. tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'. - '\-~ ttl·· 1ff m.. kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca.. - 6 N N.riogonski dobos. 7 .nalcwi urcdaj. SL 1. Plocaste transportere. klizna ploea za lraku. UpI.pogonski medal.- i . 1.1. valjei.24. 8 . Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji. 6 . koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn.'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja. 8 .pogonski dobos. lanc:a iIi uzeta.pogollski uredaj. 5 . SI.nosda konslrukcija. noseea konslrukcija. .23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka.31. 5 . IlOSCC.. sa trakama 1 . Trakaste transportere. 9 . 11 . 1. 4 . Grabuljaste transportere (strugaci). 6 . Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj. J .natcznl urcdaj. beskonacna lanca. 7 .nalczni dobos.: Sf. .lockov. 7· klizna ploea. 2 . 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI.. 3 . 2 .. 4 povralni valjei.gurac.povralni dobos. kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna.. (1 .lransporlna lraka SU. 5 .iSlovama plol'a. 9 .21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 . a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake..urcdaj za ucvrsClvanje '. a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja. 4 . 5 . 8· nalezni nreda]. S1.jama (udubljcnjc). valjei (za ravall lransporter). 2 .transporlna lraka. <. SI.Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom.vodec. 10 .olklonski <lob os.' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera. 9 .22 Stac.nzdnzni sto .konslrukeija. 4 kOllslrukcija transportera. 1. i -_.pogollski dobos.. 3 .~~ '-. 3 ..

:..129 Prevozni tra/1.7.pog(]nsizi dohos. .vojnim vTctCI1nm.kl1Z0.nalc. Elev3tore.ieana transpoTlna traka. _______ . sanduci. koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali.cli(no!l1 transportnom trakon7 1 .~. 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 .pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 . 9 noscca konslrukcija Sf. 2 .kIi'.25 Sto e".zastitna ograda~ R z.krivina: 7 .. 3.pognnski urcn-aj. .cdr<ln SI.prcldornc ccllcllc pJoCc: 3.konlintw.natezni urcnaj.l plocH za lri1ku.pogon<.pruga (5ta2a). a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva). 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k).1ockovi za v(1(]cnjc: ploca.lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil.prek Jorne cclicnc rayne p!occ.27 l811C1.vndCC<l 3 .3. 1.noscca knnstrukcija transp()rfera .konstrukcija.3 . 5 ni1{czni urcoaj: 6 .3stitna ogrnda. 9 uzduzoi sto SI. 4 .lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 .transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC.J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 .vodaslc plocc: 3.nalczni urcdaj: 3 .lanae: 4 . 1.2 prckrivnc cclicnc <. Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni. 3 .. Ii .-:nH ploca za Lrak u: 4 ... mogu se primeniti kako za dizanje. . bale. 5 .'a ('. Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno .transportnim stranlcama: 1-4 .· 7 . :) ..12 Uvodl1u '-·>7.. 2 .. 6 .natGzni uredaj._1~_____ · _______ • 2 .pogonski urcdaj. 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 . .svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2.nalezni urcLlaj 11:::\.26 S[O .nc lranspnftnc: ploec: 6 .vodica lanea.1 . primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o .. a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise. 8 - ccIicna lransportna traka. 4 .ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 . tako i za spustanjc malerijaJa. 2 .nr dnh(.uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc). 9 uzduzni sin Sf. 1.konstrukcijn: 5 .tran5portnc ploec.ki u[u1aL 2 . burad i slieno).\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf.dnvodni levak.

nalczni urcdaj. 7 .pug. traka. 1. "tkIons!. U obliku Sf.rtI. lanac . levak (sipka). natczni nredaj.sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea .. 5 .33 3.. lanei.m.vodica .krajnji olvuri. pogonski urcdaj. 6 .32' Elevator sa kojicama devatora. 8 ..::pcrilna (slruga6irnu).dazlli utvor. 6 • plitka kofica (vcdrica). () . 4 . lanae.pogonski uredaj.pugonski urcdaj. 1. . 'C<.i:.SI.30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 . 2 . 3 nutczni Iancanici. 3 lanac sa skn.. 12· laneanik (zvt:zda) Sf.Iloseca konslrukcija-~ 9 ..:<:\.noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom.. 2 obloga cl"vailllra: 3 . Il . 7 . 7 .onski iancanici. 9 . (ockovi. vodica lanca.urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 . 7 . dno. odnosno koji je hranitelj). 3 .noscca konslrukcija c!evatora. 4 za lraku iii lanae. doho. 8 . 9 . 2 . Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc. Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova.zat voreno korito. duboka kofica (vcdrica). koji u tom slucaju prima materijal od elevatora. 4 . Visece transportcrc . J. 4 .rlSJ·}{)j·[prt St. nalczni "rcdaj za traku iii lanae. let. La lraku. 1. odnosno na: ravanske prostorne trallsportere.lctvicc sa zah \ dLuim r"brom. U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. 8 prcklapajuca korica. 9 . 10 . koficc (vcdricc) sa lanc<. konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru. 5 . 6 .natezlli llrcdaj. 2 .31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor.

kOI1strukcija 1 . 5 . 7 . 7 . 3 . 1.pogonski uredaj.natczni uredaj SI.otklonski lancanici. 3 . 12 .vcrtikalna krivina.veSaljke.pogonski uredaj.natczni uredaj. urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) . 9 . 3 .pogonski urcdaj.noseCa konstrukcija 1 .horizontalna krivina.. 10 . 2 .lanac. 6 dzcpovi. 8 . 6 . 7 .16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI.nosac.lanae. 3 ploee.1.nosecc sipkc. 2 . 5 . 4 . 6 . 4 .pruga.automatski urcaaj za istovar.35 Kruzni vised transporteri . staza (ravna).lanac. 5 . 4 .natezni toeak.povratni toeak. 9 . 2 SI.pogoI1ski uredaj.pogonski laneaniei.stanica za ruen! utovar.1. 5 . 6 .37 SI.1. 8 .pogonski tocak. 11 . 2 natczni uredaj.dvojni uredaji za krctanjc.natczni toeak.36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci.rednj.pogonski toeak. Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 . 10 .otklonski toeak.34 Elevator sa diepovima 1 . 4 .urcctaj za automat ski utovar.uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc.

3 -lanac. tj.uredaji za kretanjc (vdlaljkc). 7 . Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12. 12 .. a praznih u tacki 7. a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13. S1.18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl. 8 . 7 . 4 .nalczni urcdaj. 2 . 4 . preko odgovarajuCih koturova.pogonski uredaj.horizontalna krivina.1. za koje se prikopcavaju.ravna pruga. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2.stanica.ravna pruga.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze. a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu. 13 . 8 .vertikalna krivina.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. 9 . 10 .vagonet (kolica).1. vucno uze se oslanja preko koturova. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze. Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament. a koja prelaze 15 . kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5. 3 lanac. 1. 11 .natezni urcdaj (natezna stanica).vucna karika.vucni lanae.Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta.pruga za kretHnje kolica (staza za teret). slaza. odnosno vucnog meta. 6 .pogonski uredaj. 6 .urcctaj za kretanje (vesaljkc).. 20 km.hvatac. 5 .pruga za kretanjc lanca. na pogonskoj stanici. 10 horizontalna krivina Sl. sa vucnim lancem 1 . staza. a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega). Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi.40 Zicare .vertikalna krivina. 2 .urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: .noseca kolica. rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare. ski liftovi) na vrlo velika rastojanja.40. 9 . Primenjuju se za transportovanje materijala. a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu.skretnica. 1. Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6. 5 . 14 . b) SI. a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta.

konstrukcija rnJI. 9 povra!ni valjak Ii '\ . 4 . 5 .urcuaj za pritiskivanjc.Slc'or. 2 . tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala.pogonski ureuaj. 7 . 4 . 2 .IPr 7.41 SI. doyodni lcyak.pogonski urcctaj. 5 ecvasto korito..valjak za pritiskivanjc. a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega. 6 . 6 . Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala. 10 . 5 punom spiralom i lopaticama. 1.m. 3 .. ·. 2 pogon.dovodni lcvak. Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke.l.LlJfL n itr-tr. 4 .izlazni lcvak Sf.korak spirale puza sa 3. duz noseceg rarna.noseCi valjci.PU? sa punom spiralom.srcdnji (meun) 9 . Ii pogonski urcuaj. Razlikuje se tako radni i povratni hod.zalezni urcctaj. 5 .. ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna).za prenos kornadnih tcreta.avojni transporter (puzni) 1 . 1. 6 . 3 . susedni valjak.puz za dizanje. 2.cev sa unutnlsnjim puzcm.J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4. 4 .ispust.43 Vertikall1i !'uzni lran. dobijena silorn inercijc u radnom hodu.IcZajni prstcn.puz sa lrakaslom spiralom. 5 .dovodni lcvak (altcrnativno). SI. 7 .. lancanici. 6 . 2 . 11 .42 Puzni cevasti tramporter 1 .zatczni dobos. 8 .potporni valjei. Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga. 3 . a sa dYe zavojnice . ~ . 7 . Sf.l. 7 .44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj.. 3 . Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni. 2 .pogonska traka.pui za uviacenje (dodavanjc).pogonski zupcanik.lporter 1 . 4 .pogooski dob08.krajnji IcZaj.gonjcni noscCi valjak. odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi.ozubljcni venae.pogonski urcctaj.ulazni Ievak.1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 .tr--~ Sf.20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1.korito. 3 .. 1. tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi.lransmisija.pokrivna ploca kori!a.45 Transporteri . 8 .zastilnn ograda. 8 .

9 . 7 .prcklopni deo.granicnik. 3 . 7 . konusni valjak. 3 . 10 . 4 .46 SI.1.ravni deo. 3 .nosaci. zatvorenih vagona itd. 4 .spojnica (vczni deo). cevi. 4 .noseCi vaJjci SI.47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 .spojniea (vczni deo). 6 . 6 .frikcioni valjci.50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 . 4 skretnica.yodice.konslrnkcija. 8 .48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 .osovilla. 1 SI.1.konstrukcija. 5 . Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove.1.49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 . 5 ·odstojnik 4. brodova. 2 .ecv (ornotai' valjka) SI.22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom. ldaji sa kuCistern.krivina. .valjci.pogonski uredaj. osovina. 2 .razdc!jeni ravni valjak S1.ravni valjak.silosa.transmiiija. odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta . 2 • tockiCi. 5 . sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta. J .). 2 . Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome.oSQvina. 3 .1.

dovodni levak. Primena odredenog transportera kao prefovamo . Pogon transportera.mlaznica za visoki pritisak vode.1. postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica). 2 .1.'Tanicnik SI.51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja. valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona.53 Hiclraulicni transport 1 .: rucni zatvaraCi.zastitna obloga. kao sto su bunked i slicno. 5 prikljucni deo (spoljni clement).24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI. 1.opruga.svornjak 5. 5 . c) Pomocni ureaaji.transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom. mehaniCki zatvaraci itd.nivo vode. zavojni oluci. 4 .transportnog uredaja.ojacani zidovi.oslonci.protivteg. 3 .zid bunkera.50). . Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj.razdvojni deo.l.dr2ac. 2 . Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu. 7 . 8 . 6 . Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala. SI. pretovarno .52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo. npr. kao i zit masovni iskop zem:lje. 5 .58.sarnir. 1. pri vaaenju. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji.Uredaji za skladistenje materijala. 4 . SI.54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 . 4 .resctka. 6 !.ispusni (iz!azni) olvor. 1.rasterctni deo 3. Tako na primer. 6. refuliranju peska i sljunka iz reka.kana! ili korito. Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi). SI. 2 . kao i odgovarajuCih temperatura. a primenjuju se i motori SUS. zavisi i od vrste materijala koji se prenosi. 2 . 3 . 7 . 6 .noseca konstrukcija. J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. Razni tipovi zatvaraca.pumpa ----t---SI. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja. 4 nosae sa tllckiCima.tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom. 4. ili komadna roba puznim transporterima. 2 . 5 . uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta. 5. 3 .

6 .ispusni deo. 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo). a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki. tako i drugill karakteristicnih delova. elevatorima.pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). grabuljastim transporterima. 8 . 3 . Razume se. 2 . a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera.scgmcnt zatvaraea (zatvarac). dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu.55 Silos S1.hidraulicni cilindar .u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera. 3 . te da nema univerzalnih pretovarno .transportni radovi. 2 .1. .58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci. 4 .pogon prelovarivaca. scgmcntni zat varac. 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima. 8 motomi pogon (moto-rcduklor). 2 .segmentni zatvarac. 1.celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni). 3 . 5 noseea konstrukcljU.26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo. kOJe imaju posebne osobenosti. 7 vodica. plocastim (clankastim) transporterima. pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl. 2 _ !chji.transportnih masina. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala.ploCa zatvaraca.otklonski dobo.transportnim uredajima neprekidnog. puznim transporterima.lockovi.lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca. 6 _ segmenl zalvaraca. 6 . lancanim transporterima 1I okloPll. odnosno radnog uredaja. Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice . plocasti zatvarac. 5 " ploca zatvaraca.konslrukcija prelovanvaca Sl. 4 _ konusni deo (konus).mi (ispusni) olvor SI. Transporlerima se ostvaruju pretovarno . Investiciona ulaganja IllSU vehka.I. kako u konstruktivnom izvodenju vucnog. cilindricni silos.plocasti zalvarac.ulaznr (naslpnr) otvor. dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje.i. . ele:at~r~ma. zavojnim transporterima i inercijalnim.silo~ sa jednom . 7 . kontinuiranog dejstva.zupcantk 1 zupcasta lctva 1 . odnosno vibracionim transporterima. tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno . 3 . 5 .za vertikalni transport). 4 .57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 . 9 . uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar.silos sa vise celija (visecclijski silos). postoji i niz podvrsta. Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 .kontrolni otvor. 7 . 8 izla:. 6 _ zupcanik i zupcasta poluga. 7 . pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar).

.::=1_!ir__----J-.::0:!.poprecni preseci. 1200 - I . 850 I I 30 45 I i 0. razlicte vlaznosti Pesak sitan. d . Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. 1900 30 45 G?esak krupni. 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-. 930 IKlinker. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe..dm 1250.0.. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre. pri tome je... busen II 1 1 650 ..8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi.:. gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI.440 40 45 0. kom.c .:::.sa poprecnim pregradama..3'--'-0'2.84 1 0.60. Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala..0_t--.-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-.59 WwW oj b) c) SI. ponasanju na mrazu.cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi. odreauje preko polueilindra. kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine.64~ :..75 0..59.::02.. C . suvi 11400 .1.poprecni preseci.. 1~~r.:.e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r.____+-----.7-=c5:. oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni.. S1.6=5+_-_+.:... a potom se ciJindar pazljivo podize. b. 1650 Treset suvi.. J. 2000! 30 45 1 0..2..sa poprecnim pregradama.:.7 I I?lina suva u komadu I 1000. 1.1.....::.16:. 1 i 0.60 800 . Koeficijent trenja ----~r--------r------------. krecn~_ 1600. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala.. 1500 - I Ii I 1300 . prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob. 1600 ' I 0... 900 .. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama. 1.3. tg <p '= /1. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti. •Alabaster...sa slojem od nasutog matcrijala _. 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o...1. kao !ito je poznato.. 96:. u koji se usipa materijal. e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja. prZcni komadni Drobljeni gips. e .::.7 1280 .. d . usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje..ica. ~gao 5U U tablici 1.:O-+_. Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma.. vlazan I 0.7---1 Kameni ugalj. odnosno (pkret '" 0..I mirotanJu I vanju .:0:. 1900 I S-"' _ Krec.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni. gustini.2050 45 30 Pesak sitan. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.:4.-----....56 .28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1..b. uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao).:.. Cije su kose.:. abraziji itd..40~_+. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala.::.5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil. kao i od meausobne povezanosti cestiea.0_1~0~....... Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni..8 0. sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 .. Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala.:.:.. [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500. Tablica 1.61 . vlaznosti. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja. usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P.::. Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1.7 ... cemelltni IKamen. k()madni 330 . 1 I 1090 .64 j Oblici oluka (ilebova) a. 0.. a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize.. za vreme mirovanja. kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala.. .--+-------1 1400 .

e..61). 0. Oblici nekih oluka prikazani su na S1. Kod nekih transporter a. lanae.61 gde su: k = 1. kosa. 0.kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu. 1800 1400. otpornih na habanje. na primer trakastih.1) Sf. I dIVO guma 0. Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa.. uze). b i c. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima.. unutar kosog oluka sa pregradama.. 1. topljenjem tvrdih legura. funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom. 1000 1500 . Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna.. a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja. 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka.6 - 0.61. odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji). Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: . posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala. zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa.5 . 1. odnosno nagomilavanje materUala.60. S1..koeficijenl zariha. 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu.30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a.63 0. trake. kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 . Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea. kofka). zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri).. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj.60. savitljivog vucnog uredaja (traka.3 0. A .5 .6 - 1 0. duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze. kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h).3 . a.5 .. 1..2 . S1. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja. 1. koji obavlja premestanje materijala (tereta). tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa. 1. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI.6 0.66 0. d iii bez pregrada.60. ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka. Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh). kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje... Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala). h..3.. 1. 1.trajanje smene.. 1600 1200 ... Tsm . 0.6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog. 1. pri premestanju komadnih tereta. ploee. tlsmeni. na primer.

(1. to je gde je 'If . n 3600 _ 0 _ 0.1. kg/m 3 (tablica 1.62.e. kg/m (Sl. l: t .6v a . s. tp .. kosa pretovarne masine i slieno).6Apv . m. U opstem slueaju je: gde su: to .4) (1. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala.. dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3. zavisi od trajanja pojedinaenih operacija.n -.trajanje ciklusa.4.5) q=JL. susedna tereta a. kofice. energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala.koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu. 1. svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna. s. SL 1.60v . S1.6io p'lf .t . m/s. Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3. .32 Transportni uredaji Uvodna razmatran. VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije). a po 1 m' (S1. t (unutar zapremine vagona.masa tereta u posudi za transport materijala. b. (1. Ako se teret krece brzinom V (m/s).vreme punjenja posude (kompozicije).vreme praznjenja suda (voza).6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom.62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti.62. a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv . 3.3)."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena. to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv.kompozicije sa teretom. a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala. 62. prema zapremini koficc. h. tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-.ia 33 L. L . a (1.1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q. a). kompozicije vagona..62 .2) gde je Gt . a easovni SI. 1.3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1. s. 1.3600 Q . u m ( korak kofica ).daljina prenosenja materijala. (1. m/s. 1'2 srednja brzina kretanja suda .7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io. rastojanje izmedu kofica je a.. 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. kg/s.

1: 1". (1.63 (1. b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju). 1.= 0. posto pri velikim oplereeenjima osovina. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike. d .1.64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice.5. trasa transportera (Sl. 1. W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ).63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju.) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu. a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. na tela deluju sila tdine Gbr (bruto). a). 1.12) f- gde su: J. u zavisnosti od materijala. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni . masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja. m. kao i sila trenja W. sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru.koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. 3 i 4. koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. Iz uslova ravnoteZe 1: X.koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala.l. Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja.precnik osovine.63. a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN. vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d.11) gde je w .IJ).= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine.64). 2. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja.8) SI.65): .l .l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J. SI. 1. m. 1. po stnnoj ravni ( Sl. pokrivaca itd. slo se moze prihvatiti uslovno. u opstem slucaju. postoji relacija: ·1. m.precnik locka. pri ustaljenom kretanju transportera.10) i (1. sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1.slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. pneumatika i putnog zastora.34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta). zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene.11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J. 1. D. a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima. w' D (1. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem. 1z uslova ravnoteZe 1: X. F = GbJ b). koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje.= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1. odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera.koeficijent trcnja klizanja. Iz uspostavljcnih relacija (1. koeficijent trenja kotrljanja. tocka i povrsine.9) gde je 111 .63. konstantnom brzinom. energija se trosi na podizanje tcreta. kao i na savladavanje sila otpora. dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima. (LlO) Na SI.

d). . opsti koeficijent w'.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1. b). q'v i q"v = G v . 1. pri tome su u izrazima (1.masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera. komponente teline trake i tereta koji se transportuje.65. a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI..pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka. SI. koja se krece preko nepokretnih.no je da se umesto dva koeficije.kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" . qo .65. e .15) U prakticnim proracunima uobicaje. r i [" . 1. kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka.masa jedinice duiine transportovanog materijala. c).65. 1. St. Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj.1. = Gv G'v i G"v . amasa jedinice .koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera. 1. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W. b . Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1.13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'. a). Prenosenje nosecom povrsinom (plocom).vucom radnog urectaja du:!. opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka.65.1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'.otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1. w'" .65.65. duz nepokretnog oluka.pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka. stacionarnih oslonih valjaka (S1.mase obrtnih delova osJonih valjaka. c .koeficijent otpora u rukavcima valjka. kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake. koja je pricvrscena za vucni uredaj. Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a . odnosno matcrijala. opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane. koji se eksperimentalno odreduje. 1. a). ncpokrelnog oluka: d .koeficUent otpora kretanja trake. /" valjaka na radnoj i povralnoj grani. (1. 1.nta w" i w'" uvodi jedan.14): q .13) i (1. nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri.36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom). (1.14) SI.odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' .64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih.

27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku.05.19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama. to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ . odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni.+1. Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake.21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) . Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska.18) (1. koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~). c. koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne. tako da se dobija jednostavniji izraz Wl. (1. (1. ) (J. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom.d !. = Sn+1 .24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) . Pri tome su (SL 1. Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem.20) (1. e) dobos.26) (1. pri tome je N . odakle je U izrazima (1. otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl.61. 1.65.1 = q g (jl cos (1. a znak .23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem. e) sHorn koja iznosi N fz. otpere kotrljanja valjaka duZ vodica.d} _I_I + S. Sl..65. PYi tome je KJ . odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) .Sn . Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu.22) Wz = So (K1 -1). a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta. Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska.38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera.16) (1. kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac. pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn.25) ali je W.ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca. stoga se u proracunima koristi izraz za . usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu. Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl.koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~).65.17) = 180°.pri spustanju. 1. (1.20) i (1. 1. (1. Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake. (1. karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1. pa je rad sila otpora. (1.. za vreme ok- 2 +~ 2 .

Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera. Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize.64. pa se tako fiksira tacka 4'.[21]. pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S. 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize.. povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4. Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 .. prema S1.tacka.29) iii (1. Pozitivni otpori prikazuju se navise. Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). 2 . Kod zatvorenih kontura. Ako se u izrazu (1. vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'. Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J.[42] .2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N . 1. crtanjem dijagrama sila zatezanja.72 . 2'. Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake.31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja. 0.05.sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi.28) gde je K2 0.03 .osnova prirodnog logaritma. pa se tako obelezava presecna tacka 2'.3. obeleZava se u smeru kretanja trake. - ugao obuhvata urad. traka zadovoljava uslove evrstoce.+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu. ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1.. 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era. od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 .2 (odsecak l' . 3' . Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera. S1. Od taeke 2'.4 (odsecak 2'. Linije 1'. traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'. tacke spajanja ovih deonica obelezene su. Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski. Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja. a negativni . S1.64. (1. 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi..40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. 3' i 4' povezuju se pTavim. = S"eJlC( . LITERATURA: (12]. tako i geometrijski. otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1. (J. 1.dole u odnosu na tacku 1. ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). Tacke 1'. Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose. tada je (1. Wkr = S" (e wa -1) ...64.64. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce ").3 i 4. veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). S1.31). 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 . odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde.30) gde je e = 2. 1.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. (1. 1. Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 . vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno. 3'. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki. sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera. 2'. sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). Sledeca oznaka . Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa.1 N). 5{1 i Ss .

odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja. pri odrZavanju radne brzine uredaja. kao i svojstava materijala koji se prenosi. kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala. Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala. Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta. Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom .Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi.1. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2.

Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q.11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom.6 . koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja .6-vp = 3. Ako se kapa~itet navodi za smenu. a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme.7) Zamenom vrednosti q.3600qz v .6-v ap mz (2. pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet. jednak iii veCi od jedinice). na primer QSIJ1(tlsm).K T ' e e (2. (2.6) (2. Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz.!Lp~fV. qzv.9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine). a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf . to je za korak kofica ak (m). 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama.3) Q=3.44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji. opterecenjem je Ke = 1. (2.6. --:: 1000 . t/m ..4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) .ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja.13) ..8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama.. .2) 3 i casovni kapacitet (m /h. sa normalnim pllnjenjem.1) V = 3600 Ao v \jf . zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2. 11m) iIi mase (q'. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) . sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m). U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta. (2. a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3. na primer koficama. kg/m). ak (/k i i (2. tad a je Ke < 1).6 2 v ap Q=3.1 0) V = Ve~ _ Vsm .punjenja ureclaja K n . iIi q' i brzine v (m/s) . Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi. tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf . vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja. (2. zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ). 3) premestanje komadnih tereta. Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja. tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p .5) q' := 1000 Ao P\jf . tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m. a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna.3) i (2.vp =36 I (2. t/h) (2. i q' u izraze (2.gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje).tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja. preseka A (m2 ) .12) V . iii a kapacitet (t/h) q=(/p .4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2. mz (2.3. VslJ1 (m 3/sm) . leh K ..

tako i u horizontalnom pravcu.17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2. negativan iii jednak nuli. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja. oblik oluka itd.15) gde je T] . Ako transportni uredaj. tj. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom. krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne.3600 = QH 360' (2. a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). sto nema fizickog smisla.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. koji se karakteriSe novim obele'ljima. odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine. ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW).46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva. geometrijski parametri su zapremina posude. koji moze biti pozitivan.2. Ako se teret horizontalno transportuje. Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta. koji premestaju komadne terete. na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta. kao i rastojanje. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja. u opstem slucaju. Stoga se uvodi novi koeficijent. a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta. odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100. tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0). U posebnim slucajevima I . Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta. tj. Kao sto je poznato u tehnici.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. tereta. navise iii nanize iii cisto horizontalno. H = 0. u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja.stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost. stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena. 2. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. Izborom radne brzine. pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta. kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh). korak izmedu dye uzastopne posude. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. sirina trake. koja zavisi od tipa transportnog uredaja. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa. kofice za nosenje tereta. koji je veCi od nule. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne. na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2. prema sili tdine tereta. Ipak.

treba da se ostvari prikoCivanje. te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w. takode i Tj tezi nuli. ostvaruje kruzno kretanje. Otpori. manje iii jednako nuli. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori. lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw'). plocasti (sa pokretnim bocnim stranama). Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'.koficasti transporteri.duzina transportnog uredaja i w' .iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja. dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli. tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw'). moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala.48 Transportni uredaji Opsta teori. vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu. a pri kretanju nanize . Prvu grupu Cine trakasti. a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik . izraz (2. Kod transportera prve grupe trans- . 1z izraza (2.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni. U zavisnosti od nacina premestanja tereta. L (m) . Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja. Na taj naCin.17) i (2. kao i koficasti eleva tori. pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici. tada je snaga P < 0 [izraz (2. koficasti.zvezda.sa negativnim. u7. U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom. utoliko je manji w'. Obicno je kretanje u jednom smeru. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici. Savitljiv vucni element (lanac.18) H == 0. Kod strmih deonica. Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi. prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice.18)]. a u obrtnim tackama (stanicama).1 '11 (2. tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala. 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne.ukupni koeficijent otpora.3. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 . 360 (2. pri kretanju (ereta navise.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2.21) 2. Pri H == 0 (horizontalno premestanje).e. koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa. dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera..18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'.stanice. a druga zatezna.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih). 360 (2. i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu. na vucni element deluju koncentrisani otpori.20) L. a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2. i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w. Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske. P" = 0 i P == Ptr. od kojih je jedna obicno pogonska. viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima. kotur deta. a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu.20) sledi da $to je vece Tj. to je u izrazu (2. dobos trake).==2. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa. paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke . a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto .

po kome se. dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)].23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3. pravolinijskoj deonici.sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera. . 2. rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2. b). 2.precnik rukavca osovine valjka. a drugi se primenjuje kod trakastih transportera. . Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1. d .ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini.1 . koja nosi teret. V' . Moze se odrediti otpor na nagnutoj.. a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. Ako se tra . b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase. nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP.11.d+2J 4 b . .koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima. Ako je F . =-D--+3" Dill sznp. a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt.1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi. D . 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora. 2~ . Otpor kretanja pravolinijske.12). Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) .22) '-t fqst1Sf. za jedan obrt valjka.2 a). 2. terei: se ne kotrlja sarno. a kod transportera druge grupe . vee i kliza po putu. d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1.srednji precnik vaIjka.razliCit koeficijent otpora. a) ili preko stacionarnih valjaka. kreee preko stacionarnih. nepokretnih valjaka. Air i odgovarajuCi fad '1' .2. A tr Prema tome . gde je: c . J. .11. . tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J.1. pa je 4 b . Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. smatra se. tj. . D . OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k . zbog centriranja pokretnog vucnog elementa.precnik valjka. kl" izmedu teret· . usled trenja oboda valjaka 0 vooice.sila pritiska na vaijak. valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0. a negativan na kretanje nanize. 2.50 Transportni uredaji. wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . c) grabuljasti Put kliza .koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina. . koja je postavljena pod uglom nagiba ~. kod kojih se traka.22) stavija da je qt = O. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere. . S1. f -koeficijent trenja kotrIjanja.. moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2. (2. b) trakasti. SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2. koji predstavljaju oslonce traka. put trenja klizanja krajnjih tack a oboda.

po radijusu . na primer po sini. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine). Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni. Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2. kako valjaka. . 2. Zbog toga. e). c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 .52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera. duz citavc linije trase transportera. zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene).26) navedan je ukupni otpor po duznom metru. zatvorenoj konturi. a znatno rede . opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. i veti radijus zaokretanja.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti). Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila. vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima.sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka.3. . a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine. 2.26) SI. odnosno nanize. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: . a). Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa. takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske. ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila.3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2. pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. d. krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja. u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni. Sl. 2. preJw 0510nih valjaka. b). vertikalne deonice. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. 11-2 . 11-1 . . Sl.l2 .navise. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni. u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca. kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'.koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka).1. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera.klizanjem duz krivolinijske yodice. zbog cega su slozenije konstrukcije. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice.koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice. kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa. preko pokretnih valjaka. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu.25) gde je p . N/m. povecanjem otpora usled trenja. 2.3. a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. pokretnim delovima transportcra.po prostornoj krivoj.kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom. Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. po ivici krivolinijskog oluka (S1. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. medutim. koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J. c). a u imeniocu . tako i sinske staze.2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. koji su postavljeni duz konveksne krive. 2.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka. uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. (qt +qo)cos~ (2.3. odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja.2. Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka.kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka. 2. .3. konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa.

Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja. Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka. dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4.4. gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe. pod dejstvom momenta preturanja. otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera. 2. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. sa centralnim uglom da. to se u jednaCini (2. kada je dodatni koeficijent otpora w".In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a . koji se nalaze na krivolinijskoj deonici. postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da .4. iIi (2. odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica. gde je w" .koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka. koje su spojene sa vucnim elemenlima.konveksna. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka). jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS. 2. Integraljcnjem ove jednacine. Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera. dF' = (qt +qo) Rw'da .28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1. Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane. . a koja je ispupcena gore (Sl. sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. gde je B.radijus krivine deonice. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl. pri prelazu na krivolinijsku deonicu. radijus. Dkupna sila otpora kretanja. gde je R . po luku. obrtnih oslo nih valjaka. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. odreduje se otpor kretanja po luku. a negativan na kretanje nanize. odnosno silaska sa krivolinijske deonice.27) gde se S's i S'n . a vucni element nije vezan za oslone valjke. . bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine. J dS (f. dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda.na beskonaeno maloj deonici. tj. jednaka je Sda. a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina. treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena . a. da. odnosno zbir dF' + dF". na toj deonici. 2. tada i dalje vaii jednaCina (2.3) iznosi Wkr = S's . Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici.28). tako slo je qt O.28). Otpor na krivolinijskoj deonici (SI.S'n . SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata. vee kliza. preko vertikalnih osovinama. u granicama promene ugla od 0 '" a. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla. . odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . kao i sile zatezanja S od S'n do S's. a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici.ugao nagiba. dobija se da je S'.54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali.odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska. a). ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. kao i ugao krivine. odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. 2. uz navedene ogranicavajuee uslove.28) (2. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n. vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka. silama koje su usmerene ka centru krivine. Shodno tome.

moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2. kao sto su visina i oblik oboda tocka. 5. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno. skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta.2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem. mokra.32) . Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta. Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q.23)]. izraz [(2. na gomju vodicu. a ne odozgo. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0. usled zatezanjavucnog elementa.5. koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a . Posto se sila tdine tereta.1) .48 za rasterecenu granu.29) Ako je kretanje naVlse. oj Sl. oba clana desnog dela jednaCine (2.4.3. Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) . pokretnih delova.3. pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. krivolinijske sinske staze.31). 2. Kod jednoosovinskih kolica (S1. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka.29) je ql = O. b). Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize. 2. poc!mazana).30) U izrazu (2. a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a. otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. na primer.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'. e) su zn3tni. a negativan na kretanje nanize. koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. da nema pritisk8. tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1. 6. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom. tj.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima). 2. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova. tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica.30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe.24 za opterecenu i Kr = 0. Kod rasterecene grane u jednacini (2. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno.30) manji od nule. Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc. + qo) R (ew'a . Prakticno. kada je centralni ugao a (2. koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2. tako da je 7. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine. stanja sine (suva./w/noj rani. (2. to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2.

S' (2. 25) pri tome je !. koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama. Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika.) . Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom. dobosi se primcnjuju za trakc. kod lanea je (2.(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2. iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta. npr..41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv.. Sila zatezanja silazne grane sa dobosa.34) K=l+vv. 0.+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd . U opstem slucaju. iii zvczde vucllim eJementom. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51. D .58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa. vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa.koefieijent trenja u zglobovima lanca. a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C . kOlurovi sa pm'alelnim gran am a . ( W+-. iii zvezde (lancanika).48Sb Wkr -qo R(J.d D' n:.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje. tj.precnik rukavca.35) gde je WI . odnosno silaska . 8 . kao i za lance sa okruglim karikmna. (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k . za lance sa okruglim karikama... odnosno zglobovima lanea Ill. trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska. dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a .precnik dobosa. gdc je III . Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima.' (2.40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI.33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr .36) . odnosno preko zvezde . a posto je K> 1. pri savijanju i ispravljanju lanea. Ilv . R (2. to je za dobose (2. d . .otpor savijanja lanea. zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2. prirastaj sile zatezanja.38) Otpori kretanja na koturovima.prccnik valjka zgloba.koeficijent krutosti trake iii uzeta. iii kolurace sa pravolinijskim granama. zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance.01).za lance dugih karika.s'n sila otpora na dobosu. prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0. - ugao obuhvala dobosa.25 Shema odredi). ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2.39) Wv = I(S +S +G d )fl.koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2.lancanika. +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J..lanca.

(2... odnosno i + 1..15 . . ... sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj .... spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta).vucna sila. ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu.. kao i uslova rada. prikazan je dijagram sila zatezanja transportera. horizontalnom (pravolinijskom) delu... Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila. S6. nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama.60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda. prema tacki nailaska.. v . a Wi _ (i + 1) ....sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici ....06 0.. (2.... a deoniee su povezane koturovima.44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 ..... kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture. S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'. u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde...tacki i sile otpora razmatrane deonice..6... kao i obrtnih mesta.1 . odnosno dobosima iii zvezdama.. .. SS=S7+(qt+qo)L"w . tako sto je jedna postavljena koso. Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi"...........ukupni koefieijent otpora na dobos. a potom i potreh • snaga motora.45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.. (2.. mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 ....kada je kontinualno podmazivanje .l... ... kada su niske temperature... pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja. 1..43) 8' tj...15 . odreduje se vucna sila.. S1 0 'h=Sa.. 11 . Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki....kada je periodicno podmazivanje . 0.. 0.. Numeracijom tacaka duz zatvorene konture.. a druga horizontalno. Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture....brzina vucnog clementa.skoro dva puta. gde su Si i Si+l .S1 . S2 = S1 + qoL"w..... 0. Tako sledi da je (2. 30%.07 (gde je nosno zvezdi lancanika)... U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin..... koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature. 1... navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 .25 0.03 . 0....... iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke. S ..I is.. . N. odnosno.. 0.2 0.. tj...+1. 55 = S 180 S4.Q3 .kada nema podmazivanja .. 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'. . .03..25 0... 0. . a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane.2.. . Za ista ispitivanja.. mls... Pogon transportera nalazi se na prednjem. odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1.25 . .. koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni.. a primenom obicnih.Ss = S..02 .... Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica. Na S1.koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona. od- gde je Wo ...... ..45) SI.. K/ = S18CJ' = 1. a sila zatezanja silazece i nailazece grane S. obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa.......... 2.sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i. u eksperimentalnim uslovima.kotrljajne (svedeni koeficijent). .klizna le2:ista ... tada je ukupna vucna sila Wo = S" .. snaga maiara.ja 61 fly: za lezaje: .6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune..... poluzitkih maziva .42) . S3 =SaS2.

tj.7. a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla.7. d). Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi. sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). kod pogona. u zoni smanjene sile zatezanja. 2. b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani. navise (S1.7. jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom. c). kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). (q. sa strane silaska sa pogonskog uredaja. pogon je na zadnjem delu (SI. Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0. . Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera. koji je neophodan za pIenos pogonske sile.pogon). c). neophodno je da se pogon tako postavi. da se. 2. kod eeonog kotura transportera (Sl. opsluzivanja.7. a koji se ispunjavaju. zadnjeg dela. dole . 2. na primer.d).62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 . odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja).Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa. graclevinskim.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom. sa uglom obuhvata od 180 . dok je u suprotnom slucaju. a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole. na silaznoj grani. sto je takocle opravdano. postavljanjem masinskog ureclaja na fundament. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice. kao i sila zatezanja na obrtnim mestima.sin ~ + wcos ~) L > 0. tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. dok kada je w < 0 kocnicom). takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja. paralelne grane.7. ukoliko je to moguee.4. Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni. eksploatacije i odrzavanja. kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. d). a pri postojanju kose deonice . u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa. pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture. postavlja u ceoni deo transportera. tad a pogo. i tada se pogon. na kraju opterecene gnne. kod pogona. a u suprotnom slueaju. 2. a .7.iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. Prema tome. Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno. konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima.2. U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a.7. zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke. tj. kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica. kod koga se teret krece naviSe (Sl. tj. 2. tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene.n treba postaviti u eeoni deo transportera. a i b gde je P . 2.S1 = S/1 . vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona. 2. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. Zbog toga. Kod kosog transportera. kada nije veliki ugao nagiba. Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske. kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. a teret se premesla horizontalno iii koso. SI. Kod transportera sa dYe paralelne grane.kod krajnjeg. 2. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice. koje se neposredno prenosi na pogon. smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa. Kod kosog transportera. 2.6.

U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu. Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera.'l1 == qo H + Smin . menta dobija oblik izlomljene linije DBE. a i a'. tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila. a takode i vucnu silu na pogonu. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa.'lmin ne menja svoj polozaj. Sila na zateznom ureclaju. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v).8. (2. 2. zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost.3) dobija oblik izlomljene linije ABC. ti. Kod horizontalnog transportera (Sl. . dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju. (S"max> S'max). zatezni ureclaj montira se blize pogonu. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. na primer kod dugackih trakastih transportera. a ako je EF < GD .9. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. koje deluju na vucni element. kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. Vucna sila u oba slucaja. sila na __~r--=~. Najmanja sila zatezanja vucnog element a . dvostrukoj vrednosti ordinate. da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja. Na S1. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja. Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4.8. 2. pri kretanju tereta duz strelice v'.ceonoj ili zadnjoj. moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. dugackih. tj.kod. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. nailaska. Na taj naCin. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize.9. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona". smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa.pri usmerenju "ka pogonu". 2.'l4 == Smin + (qt +qo) H. dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. ponekad (na primer . vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC). b).u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu. silu na zateznom medaju.8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD. pri tg ~ > w.46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a . koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= . a na SI. Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera. U principu. Pri reverziranju. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!. koji se nalazi na obrtnom mestu. kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. DB. to je W o > 0. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj). 2.r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI.7. kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona. prikazuje se linijom ABC.2.9. treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise. Wo . odnosno veea je od DB. a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera. a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa . zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. Zbog toga. 2. odnosno suprotnom hodu transportera. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda . tj. e). to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ. tj.64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. tj. kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise.ostaje jednaka. veea nego u tacki silaska 4. pri tg ~ > w.

Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera. nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa. ka tacki nailaska. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. u _ Hqo (2.46). kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona.2.1.H.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2. u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja. (2. a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa. Transporteri sa vise pogona 2. 2.ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima.9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. nemaju prethodno navedene nedostatke. moguce je transportovati teret znatne rnase.47) q. znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne. sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2. Medutim. Tako kod slozene konture transporter a. mora se napomenuti.5. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q. kao i kod poeetka krivolinijskih deonica. prim. za veliCinu qoH i shodno tome.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma . maksi- . U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa.Smin == q.49). tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska.5. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja. a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q.H.48) i (2. na ceonom dobosu. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost.H + Smin. uravnotezava silom teline rasterecene . Ako je q. Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane. a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara.u tackama 4 i 6. pri velikoj transportnoj duzini. smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije. a ~SminHtft-::-~ . Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. otklonske uredaje. (2. eesto se transporter razdvaja na deonice. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja. nego pri postavljanju pogona gore. Ji b) c) SI. ako je duzina transportera velika i slozene konture. od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja. Odakle je 111----. == qo. kod obrtnih mesta.

a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama. a to znaci i sa istovetnim.V .lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera..10 je gona transportera.. oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona.. nego kada je jedan pogon (HB). kao po pravilu. ako je moguce.ia 69 Mora se naglasiti. sa jednim i sa tri pogona. a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. pogonima. b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax . tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona. c) prikazuje se linijo:m 1 .40) i (2. a koja nastaie. a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom. 1100 1Il00 [K~ -l]W' . sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. postoje tri iednaka maksimuma.. Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile. maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona. analizom tehno . If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-. meautim. . Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'. 2. Zbog toga. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona. sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja...sila otpora na odvojenoj deonici. vertikalnim odreskom 3 . u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu. Potrebna je ista. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. ti. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima. na ovim mestima treba da budu. pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). do tacko nailaska.2 . Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora.52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. 2. V .11.11..10.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica. 2. Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2. ". posto je i sila otpora svih deonica jednaka.jednake... omoguceno DUagram . Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta. razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona... / C . D F 6 . kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj)./ .. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove... .3". dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. ukoliko ie to moguee . to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona . pri jednakoj velicini Ss: (2. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica.68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II ... Na S1. 2. umesto jednoga znatno veeeg. a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji.11. Kada su tri pogona.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju.V I"" A 1 . umesto na jedno. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa. Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. Kod transportera sa i pogona jednake snage. posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K. teze je opsluzivanje. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta.50) gde je W' ..54) L W' 0= iW'o. 2. a visina "stepenika" se postepeno povecava. iii nesto mania instalisana snaga. a). meausobno povezanih obrtnim tackama. Svi odresci su istovetnog nagiba. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa.' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2.41)]. .

na grani koja se kreee nanizc.:. na pnmer.11. kod transportera pri kretanju lerela nanize.5.ze u drugom slucaju. 2. kada nije velIkl ugao nagiba ~. uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2. b. 5 . ako je moguee. 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona. . neoptereeene grane 8 . a deonica 3 . nego na optereccnoj grani). Na suprolnoj grani.2'. Na Sl.55) Na Sl.3' i 4' _ . . kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja.2. a. 2.'1. 2. pet pogona . 7 i 1.11. 2.12. pri tome ee vertikalni odresci 2' . pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax. nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih. na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona.3 1 3 4. kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj. ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen. cetiri pogona.12.le.7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne. pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera. prenose vucnu silu sllprotne.11. prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase. U zavisnosti od uslova rada. duz.2 i l' . 3.4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane. 2. 2 . U tom~ slt:caju.. a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX.Jl DijagraJlJ silo . (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~). odakle je L'= L(qt +qo) > L. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage. b.9.10.duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri. Sl. Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer . uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno. da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st. 4". c) Sl. 3. 2. odnosno da su paralelne). b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona. Na shcmatskol11 prikazu transportera. ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije . Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera. moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora. Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om.12.6. tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani. suprotne grane 9 . ostvariti transporter veee duzine.:rece?e (suprotne) grane (prave 1 .ate. Kao po pravilu.vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2. tada se sila kretanja na silaznoj grani. ~o. cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane. 2. a II nekim slucajevima i potpuno.4'. tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. kao i na S1.12.3. c. u razmeri si. 4 .I pogo/w .3' .'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t. 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 . pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase. kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj.2. rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki.2' .70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' . koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma. tj. neopterecene grane. kod trakastih iii plocastih). poklapaju sa pravam~ 2 .poveeanje duzine transportera.v. na obrtnim mestima. Na transporteru shematski prikazanom na S1.5 puta manji.2. a i b . Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim. Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja. Dconica 6 .trase. a u drugom slucaJu .5_2. S1. Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. Medutim. Kod kosih transportera. Na Sl.(JJJja I'LU.11.ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude.Najveee . qt +qo (2. a. 4. 2. neoptereeenoj grani za 2.viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti.

kao sto je poznato. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4.ekonomskih proracuna. to. za istu ukupnu snagu. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl. 3. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera. sto je uobicajeno. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine. a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa .kao na neopterecenom transportern. pogonskih urcclaja. ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. 2. tj. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta. kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila. a Smax u tacki 7. na motore prakticno deluju jednaka opterecenja.1. 2. na drugim dconicama . sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja. to.ena (motora i reduktora). C. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora.12.12 Sf. Kod transporter a velikih snaga. U prvom slucaju same na deonici 1 . usled savlaaivanja ele ktricnih atpora. Smanjenjem broja pogona. 2.i. 2.13. ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke.3. pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera.5. Primenom kliznih motora iIi normalnih.cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane. Na SI. 51. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. koja se prenosi sa suprotne. ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 . a prema tome. 2. neopterecene grane. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. Meautim. 4 i 5.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl. Sila za ostvarivanje pogona. 3.2.13).4. sa pogonima u tackama 2. smanjuje se. kao i cena. Meautim.fe pogona 2. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. nalazi se najveca vrednost Smax. 2. Suprotna. kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake. deluju veca optereccnja. neopterecena grana.13. broj osoblja za opsluzivanje. b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. kao po pravilu ukupn~ masa i c.13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin. koja je po velicini veca. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja. Sinhronizacija rada pogona Ako se.5. c).. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane.2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera. v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2. . Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno . nego kod potpuno opterecenog transportera. koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture. a shodno tome i njegova masa. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera.13. a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja.

Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. sto je veCi ugao nagiba transportera. Na Sl. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. Ovirn je uslovljen.14. ~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ . I I I t I I .a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) . 2. primenorn frikcionih prenosnika. U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. e). koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode. odakle je I I I } I. I I ! j . a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. sila mora da bude utoliko veca.14.t I. e. a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. 2. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa. dejstvuju i "usputni" faktori.14. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. 2. Kao lito se moze videti sa SI. kada se teret krece naviSe. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage.14. a kod kosih lransportera. uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era.14. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element.14. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona.f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). g). It). a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima.5. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake. pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox.1. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl. Kao po pravilu.5. 2. 2.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). 2. kao i rastojanja izrnedu njih. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti. 2. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera.14. koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. a u tablici 2. eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. povecavaju se i gubiei energije. Na taj nacin. u datomslucaju. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. c i d). rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane.14. e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. znatno uproscava. odnosno Sllli". a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI. 2. ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf.w cos ~ )L'r. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera. Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika. kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne. koji priteZu kraj trake (Sl.14 Sheme pogon. 2. koji se moze primeniti u datorn trenutku. koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci. 2.

2. c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31. z -broj zubaca lancanika (zvezde). S1. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa . Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta.14. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije.56') . pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu. kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm. h) ITraka (kontakt po ivici.2.zvczde. g). trakasti pogoni. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima.2.14.5.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1. 2. Kod sprezanja Ianca i lancanika . gde je R . tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1.ie zt 2% I (2.korak Ianea. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju.14.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera. poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. ZahvaljujuCi navedenim prednostima. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera. a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze.poluprecnik osnovnog kruga lancanika. 2.14. usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1. ravnomernog kretanja vucnog lanca.24 d) Pogonska traka (81.j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31.6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera.14.. za pretovar transportovanog matcrijala.2. odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2.f). e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31. .2. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki. a koji obrazuju petlju (S1. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika. g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1.14.2. sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona. bez radikainih rekonstrukcija.14. 2. ukoliko je moguce. tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu. 2. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc . a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj.14. Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom. Ako se usvoji da . sto poskupljuje izradu transportera. t .14.2. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera.

Prj tome zub postaje lanji ka vrhu.56) i (2. za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika. kako se zglob koji nailazi u spregu. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. tj. tj. tj. obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice. 2.. susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn.57) 1 = 1 (k +0... 2. Dva lancanika (zvezde). suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca. a raslojallje izmedu njih treba da iznosi . korak je u granicama 800 . a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. moze se pokazati da evolventa. da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca.. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. zit.\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 . sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima.78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu. Odakle. 51. ima u odnosu na njih prednosti.2. . Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca. 400 mm. 2. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba. sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea. Da bi se ovo izbeglo. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona. zadrzavanjem jedllakog koraka lanca.. Rs = 1. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka. Daljim obrtanjem lancanika. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele . Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona. kao i u zupeirna i zglobovima lanca. krece po zupcu lancanika navise. a). a) cvrsto iii pomicno (zglobno . Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca. pa do tcmena.16. kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju. (S1. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0. kao i zbog smanjenog haballja.58) 5 tim u vezi.15. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde). kojom se prikazuje zub le visine.45 Ro). a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine.45 Ro. tj: (2. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja.15. veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6.valjkaste osoviniee istog precnika. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca. 2. 900 mm.15). radijus spoljnog kruga R s. b).16. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm.56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(. koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. . b).upravljacki hvataci.15 b) R/ = 12 + R}. kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica. prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika. 2. llego kada je jedan pogonski lancanik. za iste vrednosti: Ro. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51. profil zuba prikazujc se evolvcnlom. n Z . Kod lanaca bez supljih osovinica.. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2. koriscenjem jednacina (2. u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje. a kada sn dva lancanika. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove.5) .

Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice. duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. SI.61) =-"""':--'-':':" . odgovarajuce konstrukcije.korak pogonskog lanca . / ! .16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) .h.16. 2. to je: th = t I cas( a + ~1) (2. U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja.59) ~. kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege.zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. gde je i-ceo broj Na taj nacin. vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu. . 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome. U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI.18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna. (2. na primer.80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine. za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub. Meautim.17. -. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1. b). radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca. brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2. .~?=P. . pri zadatoj brzini vucnog lanca v... V1 "PC IJ ~ 51. vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A .2.r. -.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r.2. b) <ACB=90o+a. 2. pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca. b) . 51. a 17rema njemli . Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila. Ako je zadat korak vncnog lanca tl. I (2. 2. a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. ) • \\ 0) ""11 .59). /" f • P vcos(a + ~l) casa .. to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl. Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu./' : .(c:eni Tako se koriseenjem (2.59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca. sto se ostvaruje.17). -.+. .2.-_.cvrsto. Kako pokazuju istrazivanja. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1. mora se obezbediti kontinualno sprezanje. . Prema tome.60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!. <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin.t--+. prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca. .

ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 .6. ako se zane mare elasticna svojstva lanca. a). ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu.ma). mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 . a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca. pokazani su na Sf. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika. 2. iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. vee i na mestima nailaska na lancanik. ne same duz radnih dconica. utohko veCih po velicini.:znatna masa transportera i lereta. koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~.18. Ubrzallje lanca af za isti period. . visina hvataca. na kraju perioda sprczanja. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to.19. pove.17. Na S1. koji odgovara jednom koraku lanea tl (J. . ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo. zub 3 sa zglobom 3~ itd. al = 0.33. Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova. da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna. 2. Poloiaj 3: . Vucna sila predaje se preko zuba 1. dt (2. vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe.21. Takvi prolzvodl1110gU bItl. 2. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). b). Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao.18.. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1).l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. za koju je hvatac pnevrscen. brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. na primer: 15. a).62) gde je <p . 2. 35. a na pocetku sledeceg perioda (3). konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R . Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac. razmatranJe (zanemaruJu se) . Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika.25. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. vec i usled uzastopl1lh. a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~.radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. b. pre nego sto karika lanca.. 2. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj. a takode i rastojanje izmedu hV~laca. .lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro. Na taj nacin. 2. nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n. 39 ltd.19.~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla. kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. 2.. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan.promenljivi ugao.. v •• v . u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog . a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1.1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1.:uba lancanika sa zglobom lanca. sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu. Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila. srediSni ugao ex.19. Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako. koji obrazuje radijus 01 i osa Oy. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea. Pri kO. pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana. Brzina lanca. a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element. Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax. odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p . (2.. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza.27. brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni. Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem . DinamiCke siIe ne same da. Utvrdeno je da je najmanja tj. at =-=-Rro sm<p.

njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera). U vezi sa elasticnim osobinama lanea. mtr i mt .ucestanost obrtanja lancanika. Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine. koji se ohuhvata u jednaCini (2. C] i C2 .<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika). 2. 2. sa malim brojem". ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox . pri konstantnoj brzini i precniku lancanika. na kretanje ceonog (.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1.maksimalno ubrzanje lanca transportera. . ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja. m/s.65) Pmax = C1 (m.64) koeficijentom Cl 1.srednja (radna) brzina lanca. pri konstantnom precniku lancanika.. ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik. kao i cene lanea).:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera. a sto se u jednaCini (2. Prema tome. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase. 1 Sf. f! korak lanca pri sprezanju.20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--. vee sarno neki njen deo. neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba.mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox. ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika. Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm. m.koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta.84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax .20. masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. relativno U odnosu na premestanje transportera. (2.broj zuba lancanika.64) gde su. Masa lanea zavisi od niza faktora. Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) .r + C2mr) almox. u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem. . koje ucestvuju u kretanju. mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. tj. a direktno je proporcionalno koraku lanca. gde su n v . 2. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl. istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca. min-\ . nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja. a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2. proporcionalno sa drugim stepenom brzine. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae. ako se uzme u obzir da je Sf. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost.19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). a i b).

b. p- IX k ~k V.- ). vucni clementi. = iTCn Tada je dm 30tp . JE const.? ~ -. deo ovih mas a ima translatorno kretanje.. 2.P """ M V.. kao elementi za kretanje.22.obrtno. - . • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 .e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera. a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka . koje zavise od vclicina mas a koje se krecu. a. Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2.. zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma. n . Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin. uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/. (2. kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje. jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO . a drugi deo . u preJaznim rdimima rada.moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno. Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora. i .ucestanost obr. u periodu zaustavljanja. kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti)./ r--.ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon. a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina. asinhroni elektromotori sa faznim rotorom. br:.. a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon.:.brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju.7. kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju. sveden na vratilo motora.'t.'" ".21 Meh(fnh~ke Sf. pri pustanju transportera u pogon..86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2. Kod transportera sa vucnim elementom. mm M . koji se pustaju u pogon preko reostala. U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija.inD. Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se./ t SI. ti. fl. """ 6IJ .21). odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora.. tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. oV IOO . moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI. b) ... U tom slucaju. Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa..68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const..'" '"'" aJ --------- t P / t 'II.. odnosno niegovog kretania. pJatno transportera.22./ .rolni. ti. zavise kako od veliCine pokretnih masa. -1 tanJa motora. zupcanik. E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon).. Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J . V al at 2.2. -::. ".. . tako da je moguce da se smatra da. Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga.lancanika). na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v .prenosni odnos mehanizma pogona. Translatorno se krece citava traka.67) gde su: Dd . kao po pravilu.22 Dijagram ubrzanja. kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica.~ ~ l I\.66) at = 2i ' Mdin '= '= (2. naprotiv. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2. 2. kod kojih se traka krece vecom brzinom. Ugaono ubrzanje. kocione delove). '"" M.precnik pogonskog dobosa (zvezde . Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera.

. Kod transportera kojim se materijal premesta nanize. at = 2i nostl ' nalazi se da je (2.71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora. tada u izrazu (2. Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma. Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2. osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera. svedenih na vratilo motora. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se. 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera. tada se. 2 navodi se u katalogu motonl. ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera..73) La D GD M . Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise.' moment pustanja motora u pogon M. na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur. u periodu pustanja transportera u pogon.88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2. Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2.. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv.70) gde je T1 . tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se. Kod transporter a sa premestanjem tereta navise.. automatski kocioni iii zaustavni uredaji.. .76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1. Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice.lancanik.-+J £. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r .translatornih delova. a koja se menja po pravolinijskom zakonu. kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera. ITJ (2. dobija se da je . g gde je L duzina transportera.. velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon. jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp. kao po pravilu.69) Smax = Sst + Sdin = Sst + ..M st + [(qt +2Qo) t d +--. korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane. tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2. proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom.8 .stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora. tp: (2.75) gde je OJ . Promenom po zakonu prave.ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon. pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno .74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2.2) I. fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2. zvezda . N/m. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter).68).. valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera. moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja.r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata." i jacine struje 1. dobos): (2. U tom slucaju. 2. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka. kao sto se moze i uociti. ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm..72) '1' 11.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv).77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno . jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element.translatomih i obrtnih masa transportera.J:..

s!la tezme tereta zateznog urcdaja. n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu. tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc.njegovu vrednost iz jednacine (2. .hoda "zaleta". 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i".kincticka enc. (2. put kocenja u periodu zauslavljanja s (m).. vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~. a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera. U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora. od llormalnih radnih vrednosti v do nule.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine .78) gde je 11m .83) U izrazu (2. Ako se kocnica. 1.78). kocioni moment moze se smatrati. pogonskog elementa. kao i pokrctnih dclova transporlera. pri pustanju transportera u pogon da je konstantan. apsorbuje se kineticka energija lereta.82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s. Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera. koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1. a urnes to E . to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera. nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera).73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2.i ) v2 = 0] . nakon iskljucenja motora . odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera. obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera. ~ 0 J. lj. 2gsK (2.malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z .80): 1z izraza (2. vee kao sto je uobicajeno. Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2. kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora.. kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora.80) .79) 1z izraza (2. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2. a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i". li. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s).1 ". s-1 W=--. a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta". LITERATURA: [45] . moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'. Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment.' Cije maksi.slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila. m.prccnik radnog.l:gUa mas~ koje se krcell translatorno.84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora. koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2. kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1. tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine). pri istoj radnoj brzini I'.kineticka energija obrtnih masa. Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora.84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'. Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2.83).15).77) i (2. 2 . tj.25). kao i u razmalranom slucaju. Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize. vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu. uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1.90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd . Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno . odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina. drugi . 2s (2.

a ponekad i komadnih tereta. a koje se kreeu u sirokom dijapazonu. sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom .. Brzine kretanja su male. Matedjal se nasipa utovarnim oln.dodavac moze biti horizontalan iii kos.kom iz bunkera. horizontalnom iii kosom transportnom trasom. velikom kapacitetu. a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala.25 ". Trakasti transporter .dodavacem). DodavaCi se primenjuju za trans- . od 5 m.Trakasti transporteri 93 3. dodavaCi (pomoeni transportni uredaji). 0. za nasipanje. v = 0. 0. odnosno ugradnjom bocnih straniea.1. relativno mirnom i besumnon radu. a kod dnevnih kopova i do vise kilometara.3 m. sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka.3 mis.1 . Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. dok ispod neoptereeene. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala. vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji.. Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara. Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu. jednostavnom odrzavanju itd. odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era. a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome. Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva. koji su madusobno razmaknuti na I = 0.dodavai'a. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera . ostvarenju velikih duzina transporta materijala. do nekoliko stotina metara. TRAKASTI TRANSPORTERI 3. povratne grane nema nikakvih oslonaea. koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija.

b.. fabrikam3 cementa. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra .element masine. a drugi je zalezni. PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake. moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom.1 Shcmot. -+- ~" J S1.noseca i donja . elektroprivredi. Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima. prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd.. elasticn3 traka 3. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama. obicno na kraju. Jedan od dobosa je pogonski. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake.:aslili Iransportera .povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5. prehrambenoj industriji itd.! .porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8.\Ki prikaz trakas/oR Irall. prema tipu i vrsti trake. rudarstvu. poljoprivredi.94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. livnicama. Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra. b) SI. gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos.2 a. 2 . a eventualno i sitnokomadnih tereta. metalurgiji.l:. primenom vage i s1. 3. prema nacinu osl varivanja pogona transportcra. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj .~ S~ 5 - ~.. 3. 3. na primer: u gradevinarstvu. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. C Ob/lei Iruku tra/.dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake. dok se obe grane transporlne trake (gomja .---+- .:o.1) preko kojih je prebacena beskrajna.

istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane). sa naboranim ivicama i pregradama. Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet.prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake.3 a. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja. a 5s . Na SL 3. 3.elektromotor. 4 . b) sa metalnom trakom. 3. dul. Na SL 3.3. Prema obliku.shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu.reduktor. olucastc i spccijalnog oblika. 3. te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake. Na SL 3. 3. 3. Na S1. b. b. Prema vrsti pogona (SL 3. kao i sa veCim uglom nagiba. c . 3 . 3.3.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1. a. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka. oj d} b) c) Na S1. S1.3.prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. b i c. c. bilo povecanjem ugla obuhvata. d. e Vrsre pagana trakastih tronsportera . zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. 2 . b . Olucasti profil trnke. Sl. Na Sl.3. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. 3. a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona.3.2.3.prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. 2. U ovom slucaju se praznjenje . a time i mogucnost primene motora vece snage.3. kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 .pogonski dobos.ravoa traka. a na SL3. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta.prikazan je shematski horizontalni transporter.2. bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa. c. A2) ugao obuhvata se povecava. a. 3. kao i transporlnih duzina. ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos). 51. tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom. transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne. e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. a. 3. e . izmeau dva dobosa.2. gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). b. Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker.2.mrezastom trakom. d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom. 3.sila silazne trake sa dobosa. die. a . c) sa dva pogonska dobosa. tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake. a . e. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem.3. obezbeauje vee a sUa trenja. d. i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI. c.prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 . tako da iznosi U =350° . SL 3. 3. sa metalnom .. a. Transporteri veCih kapacitela.sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A). kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala. a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. a. d. je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A). 4. b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera. c. c) 3.sila nailazne trake na dobos. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice.4.3 je 5n . b .4. h. b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom. kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona. c. za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona. d .. Na S1. konstruktivno se izvode prema S1.4. 480°.

4 i'r.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake. 3.) Sf.. odnosno pomocu posebno ugradenog pogona. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° . a moze i pomocu pogona same trake. "J. zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja).4. SI. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala. 0. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI.: : kome meslu preko istovarnog uredaja.. S!. kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. c..22) Jr.92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij . SI.5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3. 3. Dobosni skidac materijala sa trake. rad. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera. 5 15 111. cak i veCi od ugla trenja <p. ako su manjih duzina. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima. ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci. 3. mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc. pa zbog . b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. a) b) '. S1. koji se mogu posta viti i na kolicima.4. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci.2 . 3. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0. Kako pluzni. S!. te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom. a. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake.1.4.... a i h) koji se montira na noseCi ram transportera.!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn. 3.\fe iI'U/1spor[cru pre. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci.4. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn. 3.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika. 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. 3. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka.4. 3. a kraCi se premeSlaju ruellO.

0.6 1.. vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad..horizontalni.65 .65 . Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci.8 . drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja.. 3.55 1.100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji.. .1.9 2. lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton.7 1. 1..1.6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake.8 . 1....7.5 .6.5 .8 .0 0. kosi transport sa usponom.0 1.8 0. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem. e) klinastu povrsinu. . 1.45 ... S!... Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze..5 . c iii sa vise promena pravca. d) rebrastu povrsinu.0 0..6 1.1.0. 3.8 0. Sljaka od kamenog uglja Kamen... vrstc transportcra . 0.1.5 .... redu od: oblika i vrste transportne trake.4 . vlazan I' ~uhinjska so.4. stubovi i poprecne veze.. SI. Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti..1. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake. pomesan sa jSljUnkOm Pesak. sitni i SJjunak fTroska Pesak. 3.. Na S1.0. odnosno od cevi.6 0.2.0.w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks. S1.6 1. . 0.36 . 0.. d.9 0.0 1.. urcdaja za podrzavanje transportne (rake..5 1.45 .2.2 0.2 . cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf. a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm. u prvom.8 0..0 .85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj. kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter.2. Tablica 3.. suv.....2.4 .0 2.7.. Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport.. 0. SI. 14° 12° 24° .4 0. kombinovani transport sa jednom. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova.7. .. 0. c) prugastu povrsinu..6 1.7. 1. 3. sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila.. a. b (iii sa padom). pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd.6 Oblici pm'r§. . kosi iIi kombinovani.3 .85 0. IUgljeni prah . 0.8 .1 Materijal Gustina materijaJa 0.75 . 1.53 0.6 ... b) bobicastu. uredaja za utovar i istovar materijala. .. 3. 3. . Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala. komadni IKoks.2 0.Cement 'i Glina i..

3. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima. a sto se lice matcrijala. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala. metalno . rasutih materijala. Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci. kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva. St. c1ebljine .. mogucnost noscnja lransporlovanog materijala. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c.2. kidanje. transportne trake.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine. najvise 10 . proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. Na SI. od jute.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake.t:. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI. Lanene.2. . 12 slojeva. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake. Verc trajnosti. obicno od jllte. kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. Orijcntacione vrednosti sirine trake. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. tako da postoje: gumene.7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako. Traka transportera.ic 52. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ . oni su razliCiti. habanja i ostalih Illehanickih ostecenja. Broj slojcva trake (S1. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima. kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju..celicne.\tih Irwuporlera . tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima. jer se skupljaju i brw se habaju. . kudeJje. metalno . e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima. a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru.+~ I I 1 I tabelarno. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. 3. 3.8 je sastav gumiranc trake. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu. vlagu. lanene i s1. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage.mreZasle. Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. . dugi vck trajanja. a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra.

0 -1. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka.:::::: il:: jl::: it::::: :::'"". I ruda vece krupnoce ." k" Vrsta materijala Tablica 3.45° C.0/4. pa time i jeftiniji. od 150mm Koks..2511. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku. 1. - I I I 1. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci.75 I 2. sirina transportne trake je B > 2000 mm.2 ... osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret.. umetaka. 8 15 .5/2.:W!!!!:mm!!!::::::::'.7512.0/1.25/3.0/1 .013.5 1.0 I 1.8 5 6 U tablici 3...:~. 12 7 . Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C.:. 3. moze da se smanji sirina trake 8. izraduju se i gumene trake (St. koji prelaze 10000 t/h.. sortirani ugalj i sl. raz i 51. Ako se poveca brzina trake.tl:f. 1200 1200 .lignit (komadni)..0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.75/2. Brzina transportne trake Tabliea 3.5 2. odnosno prilikom silaska materijala sa trake. a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do .!!'.75 2. broo> t"k. 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1.0 I 1. .un> t"k'""J 800.512.0 3. so...!"...3. sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku. sljaka.. 5 4 .. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa.0 1.0 2. 6 500 650 T650 I I i 3.0/1.0 i II Eroj slojeva trake. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa.5 I I I - 1. niti niza od _15 0 C.:.012.:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :.. a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab.75 mis. 'i :'.. [mm] 300 400 500 3 . u komadima krupnoce do 150mm : Kamen. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj.0/4. kao i od sirine trake 8(m). 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E.0 1. Nije preporucljiva brzina trake ispod 0. - I 1.5 2. a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa. pesak i slican materijal koji se sitni 1. : : : : :::::::. podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::.25/1. i sl. koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako ..513...0 1. krecnjak.. 4 mm.. kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake.104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit.2512.t%tt:j!] SI.::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta. 3.5/4. kao i broj njenih slojeva.9) sa uloscima od celicnih.2 400 1600 Ugalj.4 z I 3..doj... Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r. .25/4..75 1.5/2. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta.5 i i i 0*"" b.::::: 1:1:.0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune.. 13 I Sljunak.. zicanih strukova precnika 1. 10 16 . 12 8 .25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C. . najlona iii perlona..5 1.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr. . dakle lakse konstrukcije.0 1.512..5/2..25/1.514. . 6.0 3. u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s. 3 . drobljena truda.3 S.lT i maksimaine brzine vmax.

Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja. 1.menzije komada. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _.. h. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. jedan sa drugim.106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::. S obzirom na di. U lablici 3.. 3. c je transporter sa olllcastom (rakom. pesak i s1.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. upotreblj a va se celicna traka debljine 0._... S1. sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna . ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI.. 3. 3.:::::f::::E:7B Sf.. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. m. a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj.11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc. a u oblikll slova V.transporler sa oillcastom trakom.11. 5000 casova rada.10. na S1.H.. 3.. 5° manji nego kod gumenih traka. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju.6 . Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. 3. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A. Nalaze primenu u procesnoj induslriji.. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 . proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika. ukoliko jc potrebno. a. S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20. zacijom.. iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera. c) d) SI.9 Pl'Orac'uII trake. ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 . 120 0 C. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama. a na 51. = 30 e . Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada.2 mm i sirine do 800 mm. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog. 11. d .4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 . 3. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. prehrambenoj i sl. 3.:::::fr::::.!. iz preseka nasutog malerijala.11. lako ela. Pri tome je n~ S1.. c i d.::::f::::. 3. mm i najm<lnje sirine trake.. Precnik cetke iznosi 200 ..::E:. u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom. sIjunak.11. 300 mm. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° . odnosno istovarnog dobosa.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica. 50 pula.

Za druge uglove nasipanja. sirina bI pokrivena nasipom.brzina trake. t/m 3.11. 3.8 I Najmanja sirina I I trake .. Tablica 3. ..koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera.1. 3. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f. b.1) V' A Q p v .5 0. navedene su 1I tabliei 3.4 0.=:20° Olucasti A. a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0.=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0.9 (3. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3. . a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu.faktor oblika preseka nasipa. koji nisu prikazani na SI. u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o.05 0. transportovanog materijala. Vrednosti faktora f iz tablice 3. Tablica 3. S1.97 10° 0.0 1.98 8° 0. 3.65 0.4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake.aktivna sirina trake. f .2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI .povrsma prese k ' a naslpa.kolicina (masa) transportovanog materijala.6. . kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A. Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3. 3. c i d. B[m] 1. za cetiri najcesce primenjena preseka.koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake.11.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1. . SI. u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku.11. . .2 1.93 14° 0.4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3. m.8 .zapreminska masa (gustina).5. 3.108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake.6 vaze za ugao nasipa 15°.0 1 4° 0 . a. m/s. b== bI +0. prikazanog na SI. 1. .9 16° 18° 20° B [m] 0. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa.95 12° 0.11.3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI. a prema izrazu (3. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka.99 6° 0. m2.11. tj.0. t/h.

53 1.6 2) I 3. a koje su navedene u tablici 0. Tablica 3. vucna sila na obodu dobosa. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci.23 I. koja otpada na 1 m duzine noscnja trake.9 16 3.3. valjaka itd. do ose dobosa).5) .45 L em] 321l 400 c 1. [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera).2 I [~JJ I I 125 160 c 1.4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa.6 6. .::''1.':.j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka.5 c 5.stvarna sirina trake. .brzina krctanja trake.37 1.) odreauje sc prema izrazu It I --.0 i 100 1.tl~li~m~~~~:!:!. gdc su: Pd 11 (3.74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1. kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala.7 c 32 2.. Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3. CislaCi (rake i sl. kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt ..duzina nosenja trakc (od 05e.08 i 1. __"_---j1 II ___-'v1. - Pd=1. za transport "malerija1a sa nC7na..6) (3. Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3.29 1. Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama. kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2. kN. m/s. . u jamskim oknima. tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora.7.I1og lransportcra.6 I 63 SO 2 1.::'':':. kNlh. odnosno spustanje tereta na traci. . m.110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima.':'~~_. b . kao sto su skidaCi malerijala. potrebna je dodatna snaga.6hl'n kW.85 lOOO 1250 32 4() 6 5. m.W L [m] 800 c 1. tezina pokrctnih dclova transportera (trake.~~_. .9 2.64 1.12 i I ! 7. vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%.leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat. kN/m.~~: ::?:"::':'::l:'. (3. - G H V broj cistaca i slicnih uredaja. m.dodatna snaga. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y". kW.8) . bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1. Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv.koeficijent trcnja u lezajima dobosa. kW.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc.7) .8.visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake). kao i sile potrebne za podizanjc.15 gde su: Pho Fbo - (3.. isr·4 . ako je transporter nagnut. u zavisnosti od uslova rada.1 4. P" = 0. dobosa i va1jaka).

..14) I I 0.12 0. neravnomernost optereeenja svih ulozaka.39 0.8 m sirine .11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0...112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3.84 0. daN/em.26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl.n 0.11 Dobos oblozcn drvctom...09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja. mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI.. odnosno uslovc racla 210' 240' 1. z K (3.. izrazen u wdijanima.54 0. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2. i razlicite uglove e>lU.14 0... ugao obuhvilta trake na dobosu.32 330' 1.8F b (J (3. udari pri padu materijala na traku pri utovaru.28 OJ3 360' 1. starenJe materijala..40 ~ 0.koefieijent sigurnosti.30 0..76 0.66 1.71 1... Vrednost izraza .. povrsina icnjiivo ....~efi. . 3 _ za trake preko 0..46 0.64 0. 4 (3.vlazna (J. em. Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9..40 0. clJcnt trenja jJ.10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3.. rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom.8Ft +1..97 0..10 Tablica 3.92 1. Ukupna vucna sila na .22 Dobos glalko ostrugan.50 0.64 0..45 0.......50 0.14 0.. IK..sirina trake..15 0.19 0.. __ 1-1" za razliCite vrednosti !J.broj umetaka. .64 0..is 0. bcr m (3.18 0.10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa)..24 0.20 2.25 1.15) m .30 0.ta" .1 0...15 0. stavlja se uvek sarno jedan umetak.65 0..- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3..1 ' za 300' 1..15 1 .18 0.12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa...23 270' 1...36 jDObOS gl~tko ostrugan. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9.13) gde su.. _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka. /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake.. rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan.. Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0.40 0.35 0.. (3.8 m Sirine .9.. md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka...30 I 0.9) gdcje (3.

Speeijalni valjei. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI. koji nosi praznll.13.12.3. povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl.. a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke.14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu. Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. koji se izraduju livcnjem. 3. koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila. neoptereCionu granu transportne trake. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil. 3. SI. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake. opterecenu granu trake (2) i doujeg. 3. te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake. Kao sto je prethodno navedeno. na svakih 20 . odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci. i oslonih valjaka koji nose praznu. Duzina vr ). Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. prcsovanjem iIi zavarivanjem.. mali vaijak.kraju noseceg elementa.. oslonog valjka (3). Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski.114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . od gume iii plaslicne mase). Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja. zeljeni polozaj. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. raslerecellu granu trake (4). 3. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil. c. b. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. 25 m. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge.. opterecena grana koja se podrzava valjcima. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake. sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. trajnost trake. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak. potrosnja eleklricne energije transportera. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra.12 transportovanog materijala. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina.4. S1. moze da ima ravan iIi olueasti prom. iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka. a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. kao i si1e zatezanja u traci. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem. oko nepokretne osovinicc. . Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima.opterecenu granu trake.. S1.12. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni. Usled povecanog otpora i to na jednom . 1400 mm. Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. Cime se povecava lrajnosl trake. 1naee. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1.12. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica. SI. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni. pohabanost trake. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp. a. Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake. 3.

. Sl. a..116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika. na kome se nalazi nekoliko diskova. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala. da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 .15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli. Sl. d. a precnik valjka iznosi 80 . LeZaji su kotrIjajni. tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake. Osioni valjak raYne.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta.. a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju.15. 3.3. ~elicne trake.14 .. a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju.15. 3. 3. Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera). ima oblik vratila.13 SI. c} oj SI. 3. Sl.16) Sf. Za celicnu traku segmentnog oblika. 200 mm. Sl. 3. 100 rnm. 3. 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3.16.

tdina jedillice duiine transporlne lrake. a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom. nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka. a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera.17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja.tczina noseeeg valjka. To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ . Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake.25 . (0. kN/m.21 ) m (3.0125 .. prouzrokovanog stvaranjem trbuha.. podataka iz lictralure.!.tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera.2 .16 na oslone valjke..!!.16). Sve to. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake.ie G\' . povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake.!J. dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3. odnosno gde .. prema nejcdnaCini: (3. koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl. sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom.3. qo +qr (3. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom. kN..m.0A)S .. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma..: !Jo: = (0.22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3..025) 1. negativno utice na kapacitet transport era. nInz qo +q{ 1605 .. kN/l11. .ake Sill ill . 2.19) .02 I.17) : Sfllin = (5 .Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali.5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane.. ako se usvoji !IiIOX = 0. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake.18) (3. kao sto je vee navedeno. tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku. IS.20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake. 51. . (3.. 10) (qr+qo) t. tada je I = --1. tj. (3. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera. a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera .118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ ..... u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja.16) i (3.

-r---~~~----~-------~~ . s obzirom na otpore usled savijanja. Fb p --. treba proveriti da Ii je: (z) treba da se .17. Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake...120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. 200 mm veca od sirine trake (B).005 B.. . Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa. tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci. odnosno zateznog uredaja. Obodna sila Fb.za celik I--------~-----~~ SI.obodna sila na pogonskom dobosu. 200 mm veea od sirine trake. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 . koja je za 100 . RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih. m. kako traka svojim ivicama.17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini.. Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_.precnik dobosa. a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa. SI. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa.3.. trenjem izmedu dobosa i trake.sire od 1000 mm.5.005 . perl on. ti. zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera. ---- II . 6000 .24) - . a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini. f max=0. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa. Pogonski dobos..moe prenosenja sile sa dobosa na traku.-~~~ gde su: D .23) Pri tome je B . D= 360Fb P'lt® ' (3. daN/m2. izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika.----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~. gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao. daN.~vilno vodenje trake. odreduje se iz izraza: (3.---------~ .25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p. f. tada je duzina dobosa (l) za 150 . ne bi pravila zareze na dobosu.. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima. moze se uzeti da iznosi . kao zavarena konstrukcija. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 .za rejon. 3.---.. 2000 - za pamuk. liveni dobosi. Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci.. 3000 .sirina dobosa. P = 5000 ... ako su trake veee sirine . (3. p = 2500 . kao i tezine same trake. lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr.duzina dobosa. a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume. posto je od tvrdog materijala. tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera. kN. (B) - = 0. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake. Pogonski.

65) z . postoji sledeca relacija (J. pri jcelnodobosnom pogOllu..10) z . Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: . b: (3. -1 (3.za rad izvan jame Izmedu (3.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ . 0...27) i (J.25).r (0. slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ..30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J..08 . a kod ostalilt elobosa (zatezni. Postupak je ielentican onomc. (3.28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S. 0. koji je jace opterecen.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0.broj obrta dobosa. ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux . a . - FJ = Ph (1 1 ). 3. u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske . za oelbacivanje) F=F2.06) z .Fb..sila na silaznom kraku trake. SI. . otklonski.za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella..29) gde je F/ . koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa.lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos. n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::.060 u daN. rezultanta sila prikazanih na SI.05 . Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0.18.min-1 .05 . -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f.35) (3. (J. a koja se prikazllje tebelarno.F mux .. 0..125 . = (X--. sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf..\ naveelcnc su labelarno.. 3..34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3. Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3. JUS M.26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3. 0. elaN .za rad transportera izvan jame (X. 3. D ~ (0.najveca sila koja delujc na osu dQbosa. 180 0 11: (3.18. SI.za rad transportera izvan jame D ~ (0.33) FR =F)2(1-cosa).24) i (3.fa prj dvodo/JO..32) (3.19. a drugi dobos usvaja se kao i prvi. 0.9. 0.ne prekoracuje vrednost F IIWX. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_.. gdc je FI!.18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!. + e tla .18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.sila na nailaznom.18) z . tablica 3.31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo.125) z . 3. Dobos se llsvaja iz tab lice.065 .' a F2 .1 .D2.. FR. gde je n = -. je (J.. s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f. zatezne i otklonske dobose. pri tome je FIIIUX.

2 4.3 I 0.23. SL 3.77 7.87 J 1.30 15.33 9.19 3.50 ~ 0.02 110.04 8.57 3.14 --------'-=-1 3. 3.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih . SL3.50 I 1. 3.00 1.19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0.85 4. tako sto se teg moze povecavati.00 3.44 1. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega.51 2.16 5. SL 3. SL 3. 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.63 7.23.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.5] 1 Sf. iii vertikalno.52 1.08 3.22 28. 3. 3.1 0.35 19.21 Sf.85 4.37 3.51 10.08 3.60 2.20 Sf.33 5.36) Sf.21. Sl.87 2.59 300 0 330 0 360 1.57 4. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera. 5.4 I 3.31 2.33 9. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave. 3.35 [ II 0.00 13.. a donekle i pomocu opruge.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa.52 4. kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka..84 10.19 2.15 = .37 1.31 I' 0.35 I 11. preko zateznog vretena. SL 3. Prema SL 3.61 4.22 ili opruge.12 1.73 2.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3.21.81 6.20 i 3.27 8.01 2. 1.51 6.33 14.00 18. dodatnim tegovima oblika diska.20 6.00 4. I Stalno i jednako zatezanje trake.m 23.25 2.11 5.69 2.71 3.19 12.20.22 2.03 2.01 I 380 I 400 1.31 1. SL 3.34 12.51 '.78 2.21.34 I i I 3.56 3.69 I 2.50 16.60 I.87 2.

3. alucaslag p rofil a. 4 .24. Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm. tj. 2 . 3. Sl. 51.3. SL 3.25.klizaca.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon. S1. 3. 3. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom.. SI. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona .zateznog dobosa. Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S. s Cfo v.324 . 2 ..m. a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 . sinc.zaleZlle opruge. 3. a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru. 3 .3_26 Pri tome je v . a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera.zalczne llavrlke. 1. 51.promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 . 3.22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera. gdc je najmanja sila zatezanja u traci. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 . C. _ _ Ss _5 oj 81.Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka..fi . 3 .. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa. C) kolica. pri tome je razmak l' SI.klizaca.24.zalezllog vretena.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara. 3. na kojima se nalazi zalezni dobos. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa.323 sn ~ros~ b} SI. a navrlka se ruCllO prileic. 100 m.kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: .5% od ukupne duzine trake. Zatczni urcctaj sa oprugom. odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake.24.26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha. 4 .21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja. SL 3. omogucuje automalski jcdnako zalezanje. (3. b ostvaruje se skrelanje trake. Povratni i otklonski dobo.24.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 . tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt.37) Preko otklonskog dobosa. S1.. b_ SI.zalcznog vretcna. SI.

koji je na tockovima. Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l.00 . preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake.. kako bi se ublazio. odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala. odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje. kada traka ponese materijal.levku (dno levka) iznosi 0.da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci.a ko]! se slpa na traku. 3. 3. 3. a visoke su 100 .29 . Meclutim.. komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake. 3. 3...sastav~. 0... sa strane.30.27. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume. Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St. zahtevani kapacitet transportera. s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom)..ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica. ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku.. pesak itd.na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm. lstovar tereta sa trake. Utovar materijala. ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja..27 nute ~rema horizo~tali. Na kraju trake. SI. 27. Otvor na..... komadnih tereta. Skretni uredaj moze biti jednostran..rijal~: ugalj.u pocetku. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je . L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta. a ... iIi dvosmeran. Utovar rasip~ih mate.. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru. 150 rum. = 16°. tueanik.kojim se materijal skrece sa trake. naroCito pri utovaru tvrdih. tako i komadnih tereta sa trake. 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka. odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake. u obliku klina. iitar·ice u zrnu. 20° . S1.za <p 129 =7° . sljunak. 3.l den transportera..za prihvatanje tereta.i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake. Tockovi se oslanjnju na ram transportera. koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku. sa obe stranc. 3.. eime se mora ostvariti i planirani. a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu . SI. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera. a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale.10. Kra] lev.. neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni. ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. nepravilnog oblika. v = 1. v = 1. kao i levak III od dasaka...30. S1.. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): .. sa levkom.. pesak. ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka. 3... b . 2 metra... kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom.6 .28 St. a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake. . ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei.. razne rude itd. 1.28.128 Transportni uredaji Trakasti transporteri .65 sirine trake B. Saoniee se izracluju od lima.. SI. kao sto su: ugalj. krupne komade..05.. 3... preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev. duz trake _ za 1 . 15° ..za <p . te se stoga neuporedivo cesce i koriste.0 m.. ~gao nagiba treba da bude za 5° . a po duzini iZllosi eca 1. Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta . Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih..6.. U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali. pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja. S1..

/nu.31. UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom.30. bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia.YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO. 3. odnosno desno).31 (f SI. Dvosmerni skretac.vni l'en!!/: 7 _ rw. no (j SI. a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa.ial~ sa trake slozenija.. 3. JcJan od tockova na kolicima opremljcn . KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara.' 4 _ eel'i l'O(/U.pncwno!sk/ cilindfl. kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo. Sl.30.SkFefa(~: 3 .'ficu .31. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina. Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake. a kocl pokretllog. koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S". te tako mozc da dode do osleccnja trake. 3. dvosmernog izbacivaca krela. tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu.31..3. sa dva ispod lrake. u oJnosu na poduznu osu trake.29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet. 3. na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake. Sl. SI.130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake. 3.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u .I'(cdu. b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane. 3. Na Sl. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih. a i b. Sl. koji treba da podrzavaju traku. koja se kreCu duz j'"I11. 5 bUIlAer. trausportera.:. SI. 3.~a /opa!oJll :!. b. sa celiri clobosa (Sl. uslcJ trenja stila 0 traku. 17 nalazi se na koiieima.ic kocnicom. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl.ILl /el'/. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp .331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi. 2 .30 b SI . 6 .us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca.

Pri tome.39) gde su: Vk =0.00 N/cm)..40) istovarnih kolica. Provera polozaja pretovarnog levka. sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI. 3. P0.331 c !stm'qrn.85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica.06 . koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ). em .tdina istovarnih dobosa. Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku.tdina istovarnih koliea. = 0.31.c. brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh. 3. poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni. 3.odnos precnika osoviniee doboSa. m. Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m.mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica.f = 0.i.5 ". urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3. Gk .32). N. c). = 1. c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3. 1. v . (3. kao i trenja u lezajima dobosa.brzina transportne trake.31.kW k - IOOOT] . Proracun . U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku. SI. parabolicnoj putanji visine h. nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 . a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po . - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po.sirina transportne trake.15 D .('.00 ". w"=0. prema precniku dobosa Wk. Gd . ransportera (sl. N: f.41 ) . Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-.0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica. Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica.tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica. mls.38) gde su: B . qt .. (3.k' v P .koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea.

8.3. bilo spoljni iIi unutrasnji.5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° . Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i. prelm'uflwg lel'ka 3.42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc . pa bi lraka krenuJa u suprotan smer. noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa . Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp.. SI. odnosno: ! s.d.. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0. SI.36). SI. 3.35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada.za vlazne malerijale. Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° .a koja se odreduje iz izraza: SI. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja.7. te se brzina islovarnog malerijala V3. . SI.0 . ustavljaCi.. za suve materijale. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi. trake. oclnosno sile otpora.. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos.3.333 SI. kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera. 3.. predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera.34 .klizne stmne. ONO LEV1<A (3. za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica. koel povralnog dobosa. sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca.· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona.. 3. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa.34 .a. 1. dok brisaci trake.134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1.33 iIi pomocu rolucione ('elke. POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni. ispred dobosa na raslojanju oel 1. najcesce od gume. odnosno iz horizontalnog u olucasti. polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a .:.7%. kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)". Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI. kao kosi transporteri.:. trake sa njene spoljne. OCigledno je da su kocnice. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku. tako i sa unutrasnje strane. 3. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc. 7° (S1. ispred pogonskog dobosa. koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom. sa unutrasuje slram.35.32 Shenwtski jJrif. 3.3.

opterecene grane. staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3.za pamucne trake. odnosno 25 . I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ".- -- 2. Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake. Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka.duzina jednog noseccg valjka . Ako se slog sastoji iz tri valjka . 70% ukupnog statickog opterecenja..60 1.37 [7]. (3. preostali procenat.60 085 1.020 .. bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne." \ \.~""~~~ SI.85 1.40 1. srednjem poprecnom preseku. 'A . I i 20 0.za trake sa jezgrom od celicne uiadi.136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3.izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom.50 1. odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0..N. proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu).- .43) 3. a krajnji valjci.004 .336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC.12 \ -.65 0. zbog smanjenja vrednosti napona u traci.015 . . Ie = 20 e . pri tome je: I .00 1.rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga. Proracun sloga nosecih valjaka bill .10 ~ I I I ~. m.00 1. . za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake.40 055 0. staticka opterecenja krajnjeg. kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l .9.80 2.25 G .75 e trakc Ie 30° 0.20 1.nagib noseCih valjaka (0).3qt) I.koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0.60 Na utovarnom delu.za sinteticke trake. 2(1-cosle) -----. = 0.proveriti vek trajanja lezaja. pa ce prema S1.----. prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa. 3.25 1. m..m. potrebno je: . bm = 0. Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B. odnosno kod povratnog dobosa.mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 . 30° i 45° za trapezni profil trake. N. 15% . bm pri tome su: a" .

prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ . GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3.52) 3 red 3· . Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 ..N . precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka.1 Ffv A daN cm (3. W1. +k4 = 39 . koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1. ).... odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku. rukavca noseceg valjka. tako da su: s Odnosno. 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL. . Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm.5. UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja. Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera.37. ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\. .• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a). 4 godine. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ . ~~)~~ A (3.48) GA =ku GA .{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja.N b (3. debljine i krutosti transportne trake.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1.1 = 3. (3.arajuCih parametara. FN := FN .N.138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0. odnosno ku = 2.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3. (3.m. Teorijski. l~zaja sre?!lj. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1. 3. Sf.47) jerje FN = GA sinA. tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem).cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I .eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB. .cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 .49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl. u zavisnosti od odg0v.13.46) (3..51) nOfmalna sila F'N . .50 G . brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala. tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm.45) Dinamicko opterecenje krajnjih.N. U tablici 3. GB := ku GI. sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans.. k4. za trake sirine ispod 900 min.

nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ). Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama..38)..10.-_--.1 odgovarajucoj razmeri ... Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W.... Koeficitezina Koefici. 0. vrsi se provera cvrstoce trake./"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------. duz linije trase transportera... kao vucnog uredaja..140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 ... I B I I I I I a J - . 15 2 16 2 08 . 075 1 I 1 075.Jll Wp > 0 Wo>O ----j....6 . Sila zatezanja 1.::UL I) g) h) H---.. 16 ! 2 koks 4 24 1.. iduCi po konturi ..Y-O .. kao i sile zatezanja trake.::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1... Tako se.. I+---... a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1.. te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama.. nanose sve naredne sile koje deluju na traku....D 3 ~ 1 ---".I.l!JJl c) d) I I --.-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I.-..f...1 karakteristicnim tackama.8 1 ugalj 8 1 025.:~. 3.Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi. e) f' IJ d .30 3 3 3 kamen 2 ... casa I 03 ..: Wp<D of ·t-'--'----+--.--t='--.G Tablica 3.. 1...m 3... lfI .4 ffi 1 2 2 .L. Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise.L. 23 3 jJesak 0..1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake.. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1...jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I. ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada ..... dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake. 3..:6 j) 3 SI.13 .338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake .-. Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake.5.38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera. Na SI..

3. nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba.1 Trakasti sa vl. a presecna tacka se oznacava tackom 2'. 2' . Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja. . Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. 3.) mis. 2-3 i 4. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O. Na 51. 3. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka.3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce. osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe. 3'. 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . navise iii nanize.11. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp. 3. sto se predstavlja odseckom l' . tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti. kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem. zlebovi su na manjem rastojanju. gledano upravcu kretanja radne grane transportera.lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake. 3' -2".39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake. a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). Brzina trake ovih transportera iznosi 1. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce).38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. . a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa. koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize.200mm za manje opterecene. kod traka pod nagibom. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba). bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. 51. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2.. Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja).l1ih tockica predstavlja korak tockica. odnosno moguca je primena jeftinije trake.38.I". u odgovarajucoj razmeri. odnosno. 3.. 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100.. a ako predstavlja optereccnu-radnu granu.142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. Takode. sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja. traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice. Na unutrasnjoj strani. a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake.3' i 4' spajaju duzima. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu.. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja. Potom 5e od tacke 2'. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. Od te tacke. a ne i vucni. Rastojanje izmeau susednih obrt. Kako nema apscisne ose. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. 2 .3" povlaci se horizontalna prava do. c i d. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti. a presecna tacka je oznacena sa 4'.. a sirina do B =2000 mm.5 . koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. na dmini L povlace se vertikalne prave 1. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 . kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0. Kroz dobijenu tatku 2". Linija 1'. hladnim lepljenjem. 3. u proizvoljnoj razmeri. a negativne namze. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije. nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o.. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise. kada je Wo > 0 i Wp > 0. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3. Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane. 3").11. specijalnim lepkom. Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns. Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake. Zatim se tacke l' . posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI.

. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano. odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl. manji broj oslonaca toekiea.40. od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1. ~.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca.. dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja."uen~ uz~~ izra. Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: .1'UCI10 ufe.39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi.311: rad. a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea.poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h . Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske. Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. 35mm. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs. 4 .. 3 . tehnoloski su slozene izradc.fransportna (raka . transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca. Vuena uzad se brzo habaju.obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. 5 . Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije. (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter. Vucna uzad su precnika 0 25 . Sl. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja.40.a. izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa. 3. . 2 . Osnovne karakteristike prora{una. sto zavisi od uslova rada. odnosno uzctnjaca. 3. . .l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi. 1.nosera konsrukc(ja sloga tacklea. a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. . o~nosno zatezn~ koturace. sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog). . te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m. tako i zatezne stanice.).Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~. sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka.d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja). vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake. Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima.40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi .. ~. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake.144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St. 3.

.3. SI. odnosno 0. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi. 3. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 ..prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca.015)1. Broj ulozaka trake iznosi 2 .nosaca trake 6.. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi". 6 .02 za celicne. 5 . 3. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f. suva iii podmazana.nosac trake. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. Janca 4. koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima.244 rad.!leztli uredaj . sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim .41. Olucasti oblik trake f?rmiraju. 3. I'u("ni la11oc'4. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51. .53) Pri tome je qu . vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0. a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . b) deo Irake 2. Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama. Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2..027 za lockice oblozene gumom..015.!anac. Traka se pokrece preko pogonskog dobosa. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja.i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake. Na meslu utovara i . Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka . 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj. te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl. gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica .\}octica. -pogonski /tJllc(J/lik. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg. . prasina temperatura vazduha). m.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima.delovima.41 a i b ) noseceg valjka 1.ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2. a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem. kao i zbog prosustv. ZU zt. tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad. Krupnokomadni tereti (blokovi i sl. odnosno w =0.013 . a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona. Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3.11. yodice 3.01.. na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac.: trall~porlera: D .tdina uzeta po duznom metru. 0) shematski prika:.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj. valjka 5 i nosece plocice .l1osef.3 . m. zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji.146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0.0.IroKa. kisa. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51. a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi.:a p/o{ica . 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca . Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: . na otvorenom prostoru . Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem.l'aIjIlJ:.:j l'oIIjo/':. na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere. 2 . (3.11. 0.amortizera..1I0S(I(:"'( trake. 4 . trake 2.4 i trake su jeftine. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom.ubrlni dobo~\' PLJ: PL2.. N/m. I -nose. 3..) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera.prema broju lanaca. gde je /3 . koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka). a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca.l.valjci 1. .prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca).

. 3. N/m.025. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima. pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea.n :lebOl'.. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0. silom.44). kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl.11..4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 .. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni. Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake. 3.jedinicna tezina lanca. b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. prika:: \'isedh Iransportn. N/m. qr . Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf.skol'(f oj .42 (3.jedinicna tezina trake. (3.?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja .. a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci. postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje.43 a.koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta.58 za suvu trakll. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna.tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci. a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl. c). !rakom prehacfllom preko d.koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada . Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji.{en}e krupnokomadnih blokom .35 za rnokru traku. N/m.54) qo . Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima.43.148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja.njihovog kapaciteta i do 50%. primenom vise oslonih diskova (Sl. postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci. Sf. nosecoj transportoj traei.02 . Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake.sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m.. ispred pogonskih dobosa. Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake.55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno. 3.. !-L . 3. 0. pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj .J1 fraka sa O/U(\lst. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt . Savaladavanje velikih nagiba. rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). i !-L = 0. dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.43 Shematsk. Pri tome je !-L . Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica. b) .zadriaca na nosecoj grani trake. qO(! . 25° primenjuju se specijalne trake. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi. 3. Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama.ma .

kuke ili drugi elementi (SI. ukoliko J.58). preko tereta. sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. N (3. SI.44) koji povecavaju silu pritiska trake. tg~ ~ J.lpt i quI' budu vece vrednosti. pri tome kod nosecih valjaka. prikazan je na SI.w cosi3) L. (3.150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane. 1z izraza(3. 3. delovi Ianca.lpt cos!).l + J. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize.l + qop qt (J. N SS = qop (sini3 .60) 8-8 gde je w . duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J.% • SI.kopaeu. pa potom u oblik cevi i obrnuto. uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika. 3. odnosno ugJa nagiba trake p. siobodno nalegala na teret.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J. 3. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom. npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba.45. napustanjem povratnog dobosa. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se.57) a ~oja se povecava sa porastom qt. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom.59) (3. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3. cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom.46. pri veoma velikom nagibu transportnc staze. transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti. nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: . 'lIke. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi". (3. Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa. kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3.lpl cos~) L. Ako se usvoji da na ton: . 3.14.mestu. nosecu traku.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake. prc svega.l pi ).3.11.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci. cevasti transporteri sa vucnim nzetom.58) Kako bi p:itisna traka. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini . izuzetno velikim uCinkom. na pogonsku. kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet. potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake. kao zaddci tereta.

0 28 i 1 2 . 6' i 8'. 3.46. 4'.:""._4~~~3~.45 Relativno velika brzina trake. 3...3 5 2x150 3.+-_::.(~)~ __..5:. .-. iii za odlaganje materijala.::x3::. 3.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l .47 o / Z SI..3iL.47 i 3. ..152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3.1~. relativno male duzine. 'te a trake .5 2x170 4...5--i~2::... 3. kojima se Trakasti transporteri. 81..0 2.::0-l---.:=2.3 2. 3. .::.5 2x500 2x240 120 1l--..6 2. pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.5 120 8' 23.46 m Osnovni transporteri 1 16.6"... 7. 9.___+_::. trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.14 Duzina Sir. oblik i polozaj ovih transportera. Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama. 1~.. s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: ..0 38 1 i ~ _" 6"-. 200 m.6 I 2.:8:..-l-. 3. duzine 150 .----~ : 7 3.21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja.visoka pouzdanost u radu. mogu da se svrstaju u sledece grupe: . 81.__.6-11 ..~2~.pomocne. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina. sopstvena masa.5 3.relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak..c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~.66 3 '57.:7::. za transport do magistrainog transportera.2 26 3. I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl.::3 .konzolni...3.ina Brzina prema trans-' .. 50 m..2-+ 53.2 2x90 9 sr.. imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ..6_"~.6 .kopaca do magistralnog transportera.. m/s 3.4 2. 3.mosni za transport od masine .2 1.6~~1~3.3.1 2C 6' 84. duzine 20 .49. poz.5 3.48 SI. 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+..46 .pretovarni.-=--.46 m i .4~~1~. .. . m i m/s I 3. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1. pozicije 4. trake.16 1.0 22 8 19. duzine do 120 m 81..5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema.c6J..·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29.8 i 1.:·ii'-'s"-'e:.46 2'.3..::6.. 81.48.-0_+___.48). sr. kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca.2 m od gornje istovarne tacke..9 1-.1 2..6 3.-+!.8 2.istovarne.. SI ' 1 po l r..~6~1 5 3. __+_. portera tr~l e trake.

jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja.52. 3. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele. spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu. odrectuje se elektromotorom. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima. Sf.proeesima utovara i isrtovara materijala. 3. 5 . 3.va: 3 . 4 ~ dobos.prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje). . cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. asinhronim elektromotorom. S1. 51.50 iii cetvorougaonog preseka S1. pozicija 1. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla. 3. Na sl. . 3. . radi postizanja potrebne vucne sile. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom.r! doba.prelaskolll trake preko sloga valjka. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune. St. 3. pozicija 2. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku. 2 h plu.51 Kod transportera velikih ucinaka. 3.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1.neravnomernoscu protoka transportovanog materijala.49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje.redukfor. smestenim u sam dobos. 3. odnosno njegove funkcije. Pri tome.rukav(jc. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom. .54 SpecificnOSli proraclina. .53 J . posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: . Sf. a dopunskog dobosa. ili hidromotorom.50 Sf.154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf. 3.ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga. mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. Njeno vodenje se. 3.elektrotno{or.53. S1.

PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita. m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0. m 1h (3. pri tome su: S .koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku.ugao nasipauja materijala.05i( 245 + 840 tgqJ).9 b . m .9 b . Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke.0.62) .11. (3. izraz (3.0.za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0.72) . N/m.0. b . 3. jedicna masa transpoirtovanog materijala.156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera. 3.11.9 b . Za tansporter duzine L. m31h (3.-.05)2. sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka.05)2 tgqJ .9 b . ili stanja bliskih rezonantnim.65) Pri tome je: v . 0.0.05i.9 b -0.05)2(390 + 725 tg<p).11.34) moze da se napise u obliku: . sirina trake.12. Sl.70) trenutni modul elasticnosti trake. kg/m. .jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala. m.05)2.v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3.69) (3. Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu.za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.68) v =---.sila zatezanja u posmatranom delu trake.rastojanje izmeau dva sloga. kg/m.9 b .za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°. u zavisnosti od slucaja koji se posmatra. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3.0. v . m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0. m31h 3 (3. SL 3. odreauje se na osnovu izraza (3.61): c . Sl. kg/m.stvarna sirina trake.za olucastu traku sa bocnim valjcima.71) i . N. P . Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka. pod nagibom (p = 30°. mls. a predzadnjeg Ie = 18°: . lr . sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja.63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0.05i(345 + 770 tg<p). pod nagibom Ie =36°: QI = v (0. ptr pter - jedinicna masa trake. m/s.brzina trake.odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0.9 b -0. gumenu traku.broj umetaka trake.64) I p = 21)%'S q (3. Qt = 427 v (0.za olucastu traku sa bocnim valjcima.66) EtrBtri m . <p .9 b . ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°. m. a . c: Qt = 900 v (0. m31h 3 (3.VI • 2v1v2 m S .05)2. d: +v2 (3.61) 3.67) (3. m 1h (3. m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: .brzina trake.0.

83) Qth = 856 P v KJK2 (0. obicno za 10 .0.81) .[8].80) ° (3.78) (3.9 b . (3.11. a predzadlljeg <p == 18°: .75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada. Qe == KI' Qth .05)2(345 + 770 tg(p) .0.OSi(24S + 84S tg<p). Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p.[21]. tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0..05)2(390 + 725 tg<p) ..0.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0.u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K.8 .0.82) (3.0.OSi(41O + 710 tg<p).za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0.05itg<p .74) (3. pri transportu u usponu iii padu).9).05i(495 + 595 tg<p) .[53].9 b . tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3..05)2tg<p .158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 .m lh . tlh Pri tome je p. odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v .05)2(410 + 710 tg<p) .9 b . tlh (3.9 b .O..9 b -0. pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0.9 b .9 b .0.5.OS)2 K2(0.11. dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: .9.[55].K2 pv (0..9 b . c: Qlh == KJK2 pv (0.05)2tg<p..05/tg<p.u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0. tlh (3. . tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3. a: Qth == 900 pv KJK2 (0.Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake. tlh (3.Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu. tlh .o. 3.9 b .0.73) (3.OSiC495 + 595 tg<p) . Sl.0. iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0. Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku.85) LITERATURA: [7] . tlh (3.gustina (nasipna masa) materijala (3. 20%. Sl..8 .9 b .za olucaSlU traku sa bocnim valjcima.[56] .9 b . 3.[ 12]. tlm 3 . 0.9 b .[15 ].Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera. tako je K/ == 0.tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0.76) (3.84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0.86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2.77) .0. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°.[46]. tlh (3. m lh. tlh.79) .za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°.

bez bocnih strana. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova. a suprotna grana krece se po sinama. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika. 4. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera. preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4. tako i sa nekoliko pogona. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. masinogradnji. razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju. . Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca. kao i prema po:ozaju trase. Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna. obicno do 1. bas zah. Plocasti transporteri opste namene 4. sastoji se iz nosaca. sa pogonom 9 i zatezni 7.1. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. kontroli itd.l. transported za prevoz ljudi. SI. otpustanju. pa je po njima transporter i dobio ime.t'1edutim. kako sa jednim. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ . Radna grana trake sa podom oslanja se na prave. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. 4. a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI. Vucni. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena. razlicitih rasutih i komadnih tereta. 4. oslone valJke.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala.2. od plasticne mase i s1. bojenju. koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. zbog ostvarivanja frikcionog pogona. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. u pravcu uzduzne ose transportera. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu. vucnog lanca. sklapanju. kao i u kosom pravcu. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima.podloge y 'y Plocasti transporter. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa. hladenju.t:aka. rede od drveta iIi je gumirani. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . energetici. a u posebnim slucajevima i prostorna. kao i transporteri sa podom od slozenog profila."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci. . a poveeava se i raVl1omernost kretanja.25 m/s . Pod je lzraden od odvo]emh ploca. S1. element transporter a je jedan iIi dva lanca.1. pogonski 2. ogranicena je njihova brzina kretanja. sa zateznim ureaajima 8. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera. kao i ohladeni elementi). a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. ispiranju. a koriste se u hemijskoj industriji. od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji.4.2. metalurgiji.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda.

.. konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze.plitki i duboki. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine. c) /.3. f i kutijasti . a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom . kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera.. sa bocnim stranama . a takode i zapaljivih. 4. e) valoviti bez bocnih strana. vidcti S1. valjkasta lanca koraka t = 80. 4. po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1. krupnokomadnih. 31S.) materijala. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih.4) sirine poda: 800. mogu bili razliCite konstrukcijc poda. sa bocnim stranama. a).: u) /. sa jednog na drugi pravac. d. Takode isti se podovi ko- Sf. c) isto ali bez valjaka.uJ'i:ullw/J/o .3. 4. kao i bez valjaka. 12S.: elementi masina za ugradnju. zbijeni. pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl.3. neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka.2). prcnosi na yodice trase transporlera.sastavljeni sa valjcima SI. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera. koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80.3. g) i h) plitki i duboki . zbijeni sa bocnim stranama. 4.tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. d) ravni. utiskivanjem. u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. V. 4.. 4. koji Sll povezani clemen tim a lanaca. Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica. su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 . b) nugllllli. kao i sa manjim prevojllim radijusima (S . krupnokomadnih materijala. Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih.1) J. 100. a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom.3. c i 4. naroCito kod utovarnc sekcije.3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. 4. SI. kao i kod valjkastih lanaca. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. SI. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika. 4. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca. videti SI. boce i s1. p/()(\/slih transporter(/. pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda. u odnosu na trakaste transportere.ravni. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama.2.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca. bez bocnih strana . kao i valoviti ali sa nepokretnim. postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. Kada je pod gladak (S1. kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km). U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'. 4.162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih.3. razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima.. .S. ravni .3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) . bez primelle dodavaca. Jedan lanac. kao i visoke temperature (otkovci. 4. Na SI. sirine do 400 mm. c. kao i sa bocnim stranama. kao vucni element. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau. ravni podovi.~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. c.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. a iii od celicnih ploca.kutijasti. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera.talasasti. e.4). 250.2 Shemafski prika:. d) i e) . ZU . 8 m). 4. ravni sa razmaknutim valjeima. 200. ~OO mm. primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. bocno ugradenim stranama. kao i transportovanog matcrijala. uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°).tIL/gnu/I. Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda. 4. g i h. 400. 160. S1.3. iz celicnih limova debljine 4 . sa ostrijim. j) isto. 4. 4.2. kao i malerijala visoke temperatnre.2.}()I()i. S1.3. 630 i 800 mm.valoviti. c) na suprotnoj. lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. ravni. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje. 10 mm.3. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. kamen itd).. 4. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana.:. abrazivnih (rude.:.i do 2000 m /h. cilindricnog oblika). sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. SOO. .\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa.orl:oJl/o/11I. SI. 4. odlivei is!. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani. 100. 4. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. pa su vece i njihove ccne. Tako su na S1.). a i b. Valoviti podovi bez bocnih strana.

4. sa hotnim sfra/1amo' g) . a) i b) Sf. 800. Sl....5. sislem za poc/mo7. 160. a manji . 4. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje. odnosno transportera. 315. Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt .' d) ra)'ni. 2 centraln. 4. Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala...na podove sa bocnim stranama)l . 450 i 500 mm. 1400 i 1600 mm.ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta. ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera. kao i za ostvarenje veCih kapaciteta. neprckidni pod sa bocnim stranama. 400. primenjuje so ravan.h'(Jnje . koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea. e) vafol'.e f ovde jept .3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama). Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji.5 efemel1rima: 0) zbijtll. Sl. kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera. komadnih tereta. kao i tipa poda. U svakom slucaju ~ < (<ilk . a za valovit e = 5° . 125. a visine bocnih strana: 80. c) iSfO. zhijen.(enje to'eta i \'u(':nim Sl. sa hocnrm stranama. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike. valjcima. a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. 250. 355. a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala. 500. kao i elemenata celicne strugotine.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i.' tJ isfo.. 4. 6°. .. bet: l'aljaka.5°).fi he: hoff/ill Sfrana. Osnovne dimenzije poda. 200.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom.164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka.3). r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa. b. 4. 3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana. 60°). kada su veCi uglovi nagiba (45" . 1200. 650. kada je glatki pod e = 9° . u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca. Ii) pfilki i duhok. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. 4. kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama. 100. 1000. Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400. sa elementima::a I/o.

pogledati S1. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina. S1. Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja. kod transportera Jakog tip a.7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·. Ploeasti transporteri veCih duzina. 4.4. duzine izmedu 4 .zavojni ili opruino . kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine.7. 60°. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile.'faslog trallsponera. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma. Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 . izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI..6 .zvezde. Profil zuba lancanika je standardizovan. a .. dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije. Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina. b .3. iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma. prenosnog mchanizma i elektromotora.7). ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta. 4.ploCicc. . pogledati S1. 1000 mm.. a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca. 4. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja. a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija. 4. kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona.4.ekcUe postolja ploc. koriste se ugaonici 1.6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom. 4. 6 metara.3. b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika.srednjo. 2 koraka lauca). Kod krivolinijskih sekcija. 4.kriro/inijs/:. sasloji se iz pogonskog lancanika . Pri transportovanju komadnih materijala. kao i sediSta za radnike.6). kao i na postolju srednjih delova.7. kao po pravilu. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala .. SI. a sa strane radne grane . U svojstvu os- sine 2. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom . postavljaju se ograde. kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata. da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika. Zatezni uredaj transportcra . posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava. Jonih vodica pokrctnih lamica. g i h. posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda. ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. rctko se izraduje od sirovog gvozaa. ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra..kosog pogona.. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva.a deollica Postoljc transportera. f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni).167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° .. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc.zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI.optereccnih lanaca. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc. SI. a srednji deo plocaslog transportera.. metalne konstrukcije. pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo.

SL 4. m. 4. kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera.koeficijent korekcije.0 bez bocnih strana 1.8 c) (4.koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0.85 S.168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J.0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r . kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4.8. tlm 3. a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim. b i c .8.65 .sirina poda transporters bez bacnih strans. SL 4.4. Tabliea4. Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara.1) gde su: Bh .2.nasipna gustina matcrijala. gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja..&).1 ~n POD I JI 1. 4. bez bocnih strana. m.·' . .8. (4. Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0. C2 .brzina transportera.sirina poda sa bocnim stranama.90 II I Medutim. bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j.1) .9 0. Duz poda.. zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI. Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera. a B _ sirina poda transportera. valjkastim osloncima. se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl.3. . transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka. m/s. P Kada je zadat kapacitct.95 0.4<p i b 0. 0.2) . \If = h3 . bocnih strana. c ..4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl. a).. A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be.20° Preko 20° 0.85 I I 0.sa nepokretnim hocnim sfranama (4.3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni). b sa pomerljivim bocnim stranama.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3. (4. sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje ..

koeficijent koji se usvaja prema tablici 4. Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta.65.kao i kod trakastih transportera.0.63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim . SI. mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a.2 m. \If = 0. pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3. kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju.5 m/s. Upotrebom zavarenih. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana..~a. nacmu nJegovog pakovanja.4 416 1. Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera.8) gde su: g. Orij entaciono je qoz600B+A.0.brzina kretanja plocastog transportera. njegovoj koliCini ." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4.. A == Bbh\lf. ISortirani materijal Maksimalna velicina "a". brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje. male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa .. Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4.1I =0 1 .. 300 mm.7.5 238 67. dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1. lanaca malog koraka.4 0.. O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a.5) = 3600 A v P = 3600 0. talasastim stranama. kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno..6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0.3. tako da je u tom slucaju: A2 = 0. .8 700 1000 1500 I gde je X2 .25Bb2 B A .za terete srednjih karakteristika.3 Sirina poda. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 . m 0. rn 0. mls .05 .nm. tIh v. mls 2 Q. 0.65 0. je t~r:~ ~rupno~omadni.75 i h = 0.. dok srednjeg tipa .za krupnokornadne.8 500 700 1100 preko 0.0 105.sirina poda.8 .6v v (4.2m ! Obican materijal 16.5 1.. K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta..2. -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2). maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka. .5) potrebno je proveriti saglasno . 15% I i Konacno se izabrana sirina poda.gravitaciono ubrzanje. otpor dill zasebnih.6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama. tablica 4..5 400 (4. K~d~.73-. za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl.5 310 0. m.7). .2 152 535 1. f.0..2? m/s.9 131 Prora{un vu{e. C2= 1. a \If = 0.3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0.koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2. dlmcnzljama komadnog tereta.4 172 44. ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom.kapacitet transporlera. .7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4.4 . 0. <p = 45°.3) i (4. visine 0. Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0...2 Sirina poda. 1. b _.0 m/s). za nesortirani je X2 1. 3 kN. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2.9. obicno je Sm.. 4.170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'. vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ). D~bijenu sirinu poda preko izraza (4. okruglill kanka. kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama. 3. sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije. ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca.01 .8 3/h Kapacitet. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 .. prcma tablici 4. prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda. (4.4 207 665 1.. u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era. m 26. Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

. podstepenika i cetiri valjka. osigurac (uskocnik). ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu.184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. vlakana itd.' t) ~ 17 10 (0 oblika SI.oSI1Ol'ni . 135 i 200 mm. SI.. tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim.ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea. karakterise se snizcnim sumom. b.14.. eskalatora: )'(lljak. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru. Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 .. v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika. amasa stepenika 25 .suplji valpk.:a l'uen! /(}fIOC. 7 -. a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure..15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT .pomocna valjka. 3 karkus.mvine wJI)af.:ateze. precnika 100 180 mm. odnosno uljnim prigusivacem. 4.. S!' 4. 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea). 4. za vucne lance i druga dva ..2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca. Pogoni. sirina stcpenika iznosi 500 .' 2 ~ podstepel/ik.. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom . sa svake strane po jedno.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. b i C . 5 . 8 ' o. Valjd. 60 kg. odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora.6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora.3 ito: 1 spoljna ploca. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4. pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane).rase transportera .. kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0. iii sa kose na horizontalnu deonicu.ad plasticne mase. 4. :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze. 240 N.vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila.. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku. te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·.valjcie (Tolna). kOJI se ! termlckr obraduju. L~~el~stt lan:l..eskalatora.15. obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t.f/ja. Svaki stepenik. Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom. 4 . Spajanje valjaka (kako supljih. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu.:vlpnJa Ianca.oslonac lanca. 11 opruzlU prstcn..osovinica za spajanje. 2 . Korak stepenika iznosi 400 . potnocni )'a/jak. 8 .16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 .4.4. 6 .J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. S1. kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. 4. nerazdvojivim spojem.16 oslan]a se na cetm val]ka.unutrasnja ploca. od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a . koraka 100. zaustavna podlo~ka. Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica. 3 .. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih. opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem. Sl. a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja.) iii su od metal a sa obodom od livene gume. . 1000 mm. Sl. Ubrzanje pri pustanju u pogon. 9 . tako sto se lanac pretho~~o :. duz Citave trase eskalatora (radne grane).5. koja je istovle~eno I ogramclvac s.se Izraduju od celika.caura. 7. svaki zasebno. 4 .< 5 ~ ce.

potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi. podesl.6 .ruko!JI'a/.prirw. 6 . kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora... .4 .'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill.nr~cJe sc pokreee preko .18). Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja.~A. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres. 1. s. 4. .sekcija. Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc. '. 500 m).A.meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva.. moduIskih sekcija. za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki .nt~lc kIet~nJ~.27 . kao kod stepenika eskalatora (prsten A .gl.grebene.. Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase.. r~i. sa 4.. mora stepenika eskalatora. . 600 mm. na sajmovima. 7 .0 m/s .96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0. 4 ... '. Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora. ?s.bro]' put'k . 2.11) as gd~ su: Ijf = 0.. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta. 0.S ''''. 4. v = 0. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori. Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova.nske zvezde eS~dIatola. kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 . pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0. koraka 400 . a Ila)mall)a.. Q j - A-A """". otpornih na koroziju. noseeoj povrsini imaju uzduzne recke . sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7. Putnicki transporter. Kod transportera manjih duzina. traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca.transportni uredaji.brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k . do 20 m.dvn lanacana prenosnika. ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora. stimieama metIOa. npr. brzinom do 1. a. koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0. kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano.' d . S1. ?... koje se kreeu malom brzinom. mahm pogollom. rukoh~a~o~n. S1.osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature.18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ. Valjkasti oslonci su pravi.e.25 .028. 4.?ute:Jli ure(iaj. i 2 i 5 .. konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 .a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd...6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om .5.3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v. bez boenih strana. ravno sastavljeni pod.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti. ko.0 Ill/s . kao i kod podzemnih pdackih prolaza.0 m/s) u kabinama.186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora.'. a primel1juje se kombll1ova1l1 . ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru. kao i kod plocastog transportera. na rastojanjima od nekoliko kilometara. Trnka iIi pod nn gornjoj. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja.zavojni. 4.. na aerodromima.ek. sastoje se iz sklopova . 0.im o~novnog pogona. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine). ~ .'''' m a Ila]e nom stepemku. Eskalator se montira iz tipskih.14. (4.5 kg/Ill. koje Cine sredisne del~ve tras. kao kod eskalatora. 3 Iraka.1:i§/G/.u/uzi. kao zateznim uredajcm.4 mis.opruga sa tegom iii samo sa leg~m.. Masovno. P.'ju . 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno ..37.. '1 SI. . preko vmtila po~ go.4..85 . (J zeleznickim stanicama. Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze.\jJurlera: pORon.pokretni trotoari i putne pruge. U:'eda! sa. SI.. . Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun. masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1. skupno . Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati.

. kako pri kontinualanom reZimu rada. ukupna sirina trake iii poda 800. Transporter moze imati kako direktan hod." . promenom smera obrtanja e1ektromolora.. 75 kW.platnu. Da bi se obezbedio normalan pristup putnika. LITERATURA: [21]. nivo buke .0.... snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 . 930. ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista).. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 . tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . kao i izlazak sa putnickog transportera.95 m/s. radna sirina trake do balustrada 730. sa cesljevima kao i kod eskalatora.manji je od 80 dB. trajnost transportera .eksploatacioni vek 105 . duzina transportera iznosi 12 . kao i za zaustavljanje. 104 km predenog puta. ugla nagiba 0 .. i 1200 mm. 16000 Ijudi/h..[45] . 15 . 1130 mm. 300 m. Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje.. 1000. tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan). a pridrlavaju se za rukohvate. Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon. Osim motornog.90 . brzina kretanja pod a iii trake 0. automotskog rezima rada. preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom..188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi. ncposredno sa pulta operatora. 12°. a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja.. kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase. Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora.

Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku. praskastih. Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova. visina niskih strugaca bliska je visini lanca. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca. jedan ili dva. naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala. poviS~nc temeperature. Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima. kao i oluka.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim. 6. a bitno je da je za 3 .grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi.zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani.1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. lepljivih materijala. Pozllati su lakodc i uzetno . Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri.trugaca obhka pumh ploca. Transporteri sa niskim strugaCima.strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5. ukoliko je radna strana donja. lomIjivih. Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika. a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski.kolutni transporteri. jako vlaznih.. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika.lake grane transportera. Povratno . ukoliko strugac. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. Takode je i znatna potrosnja energije 5. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ . kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. iii eevi. malih kapaciteta (do 5 m /h). GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala. zalim sljake. pOtlsklVanjem du~ .0Iuka (zieba). Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). Posebnu. zrnastih i komadnih tereta. koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel. prasinastih.trans latorno v~retanje. Vucni lanei. U slucaju da je radna strana transportera gornja . osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea). jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. predstavljaju osn0vne agregate podzemnog. konstru~tivnu. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika . Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude..en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. koji se primenjuju za prenosenje zavojne. mokrih. kao i vrelih tereta. nose izmedu sebe ploee . sa grabuljastim transporterom. ' Prema kar·. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini. sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim. pula ~anje visine od zieba. Ob~lk 1 vlslIla .prilepljuju se za strugace.materijal se lakSe sipa u transportni oluk. ako se izvrse. specifcne konstruktivne modifikacije. SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. translatormm ill translatomo . primenjuju se za prenosenje razlicitih. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . visoke temperature.povratnim krelanjem slruaaca. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. metalne slrugotine. a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. jamskog transporta uglja u oknima. pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka. a mokri i lepljivi . pepela i drugih razliCitih materijala.

. Obieno brzina transportera iznosi 0. 0. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca. a).5 . nagnuto . Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5.1.!. duzinu i kapacitet transportera. Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon. 5. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog).192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk. kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). a moze doCi i do lomova na transporteru.. koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem.nagnutom (Sl 5.16 . d) smeru.pr:gon. ogranicavaju brzinu.2. Duzine transportera su do 100 mctara. . osnovne konstruktivne verzije. a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca.horizontalnom CSl. c) i horizontalno .1 Osnovna obelezja i osnovni parametri . ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka). koksa) i nedopustivo. nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta.1 5.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica. 5.' P .5. 5..7. Osim toga. tesko drobljivi materijali. transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. zale:I/. h .ljJorler sa )'jsokim srrugac'r. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta.afe:ni urectaj. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1.1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4. 5. uredaj: X . Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI. ZU . 1.0 m/s. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi. sto je kod nekih matcrijala (npr. a. ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6. sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2. koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda.2. gornJoJ. ZU . Sf. n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka.. pri simetricnom rasporedu strugaca. izracluju se zatvorene vertikalne konture.2. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren).2. 5. rucnim iii daljinskim upravljanjem. Znatan otpor premestanja tcreta.ma ohlika punih p{oca: P . kroz otvore na dnu oluka. Sf.. Sl.ma ohlika pun. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh.pogon. Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera..so dl'e grane .gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma.2. 5.2.l. a kod drugih nepozeljno. c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl.5. hod :alezI/og uredaja . a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. S1. a kapacileti su 50 . preko pogona 3. a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0. pneumatskog iii hidraulicnog pogona. p/OC\l: a . Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima. kao sto je poznato. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca. b. a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1.transponov~ti po donjoj grani. Ter~t se moze.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika.sa jec/Ilom granmn. kao i habanje..2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5.. nagnutom (Sl.4 mis. b).

1200 mm... 5.. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera.1. lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti..0 mIs.1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca.. b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci. npr.1.2.'flJim :ido\. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5. Kocl transportera sa dva. Ipak je primena horizontalnih. a sa strugaCima sirine 400 . Sl.194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° .1 i 5.1. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 . Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). 5. nalazi se iznad strugaca. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca.strugaca Korak cillnaku lancu t. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. 5. sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima. b i c ~ sa pokretnim bO(. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca.. c). kutijastih strugaca (Sl.. tiv./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom.. retko _ lanac ispod slrugaca.. sirinom strugaca. a.3. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI. 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- . pri transportovanju dubriva na farmama. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni.1 . 5. Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5.idm'a. be: bu(nih ::. jednolaneanih transportera retka. jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. l'iso/:im slruga6ma. kao po praviIu. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta. mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip . Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 . Sl. pogledati Sl.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160. mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti. kao i njegovo ubrzano habanje. 200. Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim. a izraduju se i horizonlalno .5 '" 0. otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala. 40°. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima. zivolnih nal11irnica.3. po valjcima dui bocno usmercnih vodica. zatvoreni transporteri. a iIi je. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac. lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se. NajccSce sc primenjuju vertikalni.200_. 315 i 400 mm.63 m/s. v '" 0. Kretanje. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl. kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera. 5. 1. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5.zalvoreni. 250. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera. Koriscenjem specijalnih.3.

a).. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno . 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja. gde je hs . Nedostatak transportera sa jednim lancem. zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje. naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa. Vlsme strugaca i koraka lanca. b).8. prema geometrijskoj zapremini toga sektora.. koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 . 1200 mm. c.. sto nije celishodno. zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 .: kuhinjske soli). 5. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja. mm. npr.6 koraka lanca. b. Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka. Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh)..7 . 5. St. Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta.197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera.. ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. prekrivanjem. opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. Na strani pogona i prenosnih mehanizama. 5.visina strugaca. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila.d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom . sa konzolnim stmgacima.. a dvostruki . 5.. nemaju ove nedostatke. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog.simetricno za vucni lanac. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 . Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno.4 izraduje se u obliku noseceg plasta. 0. a hod zateznog uredaja nije manji od 1.5.5. posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. komadni materijali (npr. sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun . 15 mm. a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr. a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti.. kamenim plocama (od bazalta i s1. pogledati S1.. 4) hs. Sa povecanjem ugla P nagiba transportera. koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca. naroCito kada su uzani strugaci..a kod komadnih. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm. oluk se ponekad izraduje od drveta. Malo sipkavi.. SI..5. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI. Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju.. ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca. 8 mm.).3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara. zatvarajuCi lanac i zleb. 5. pravougaonog.1. slucajnim preopterecenjima.2. iz sekcija duzine 3 .. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom.0. tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca. polukruznog (S1.500 . Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom.6 . a ucvrscuju se rebrima.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. kao i transportcri sa jednim lancem . Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca..'V. zrnastih materijaJa itd).. 5. Prilikom praznjenja zIeba rasuti.. 800 mm) iIi as =0 (2 . Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0. oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m. a kutijastih . Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 . 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). Pri transportovanju abrazivnih tereta. Inace.4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni".. Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa. malo sipkavih tereta je 'V . 6 m. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac. povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem. Kod posebnih konstrukcija plast transportera. StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 . polukrufnih ploea 5. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca.zavojni. a za vece sirine .horizontalno zatvorene konture. SI. 5. Lako sipkavi. Ko. uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom.. b).5 .. trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka.dva lanca. Transporteri sa dva lanca. lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera..

. N. radnoj grani. u zavisnosti od tipa strugaea.1 '" 0. 1.koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala. Preporueuje se da je: Bo=Xs a.prilikom spustanja materijala. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5. Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB. Sn-J .lako sipkavc . sa kliznim lczistern iznosi WI = 0. Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2).0 1.7 a za druge malerijale je WI = 1.sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru. sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera. Eo i ho .5) as=i.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera. = 5 . N.Njm (5. m..5 Sht'IIl(l pros/ironja ra.5. kod lanca bez valjaka... odnosno materijala koji se transportuje.0 I 10° 0. koji se kreee bez klizanja WI = 0.3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 . 4.13.. 4. Ko = Eo = 2.2) Odakle je radna visina zIeba..4 . ProraL'u!1 vuL'e.63 m/s.-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h. 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1.Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5. SI. prilikorn rastereeenja transportera.5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja.. 7 i X" = 3 .60 I 0. = 2 . kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5. a za slucaj obienog tereta je X. u zavisnosti od llslova rada.. Kod transporlera sa dva lanca.dnzina vertikalne projckcije . 2.. odnosno punjcnja praznjcnja.kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h . 25 mm yeca od visine zIeba.50 0.5. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5. ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5.10 . Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu.. za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0....5 a. ... C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5.0. (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI. N/m.sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice.1 1-1. Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea. pri tome se na opterecenoj. 0.75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn. Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0.radna sirina i visina zieba.6) Sn = S. uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao . gde je 1-1 .0 I I I 20° 0..WI = 0.7 .6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje.1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce . Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 . zaokruzuje se. 3.. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5.6 .. 0. 0. kao i korak strugaea. polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa..0 I I I I I 30° 0..komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1.198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja. . Dobijenu sirinu zIeba.40.za materijale : 1. za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X.koeficijent trenja tcreta po zIebn.. Olpor kretanja tereta.25 . a znak "minus" .0 . usvaja se da je X" = 3 .4) .visin<l sektora. m.. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima. 0.65 1. polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala.85 1. m.2.....50 I wiwr I .

dimenzija priblizno 5 . Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) . Sl.3 Cevni grabuljasti transporteri 5.'isoke slrugae'e Wh=g mtWt. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal.10') Obieno je So = 3 .. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0. 5.8) gde je h . a .. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda. u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu .10) E = f = 19.9) horizontalnog transportera SI. secer. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl. Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale. slad. zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce.- > W h cose.1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4).56m/s). 1200. kg.: tucanik. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji.1. namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih. industriji gradevinskih materijala (suva glina. za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 . 10 kN. 5..j). Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So.6).7 i 5. 5.vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta. da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost. prasine uglja i drugo. 5. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8.3. 5. _ W"ctgf t Sine. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca.l2.. = So t sinE.9') gde je mt . t (5.--. g i 11). m. Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih. u kombinatima stoene hrane... krec.empririjski koeficijent. za neki ugao otklona f.sirina strugaca. u drvnoj industriji . 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca).200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke . Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5.9. a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije..8 hs . Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki. cement). (5.7. opiljaka livenog gvolaa. nelepljivi materijali. 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi). m. na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala.8 je zatvorene konture lanca 1. Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi. . Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima.9. shob. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni .6 Shemalski prika. (5. Uostalom. strugotine od drveta.. brzina lanca iznosi do 0.. kosu i kombinovanu. m. ctg . Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac. rasutih materijala.ugao otklona elanka lanca. pa je tada W So ~19. koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5.za zrnaste materijale. a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr.. drobina itd).masa posude tereta ispred strugaca.5.pri transportu opiljaka. pri proizvodnji vatrostalnih materijala.-.cirkulacionu (Sl. Na kraju racine grane. Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni. 3°.. pesak. Sl. si/" koje de/uju 110 . horizontalnu. (5. Mesto punjenja cevi materijalom je 4..7). masa strugaca ne uzima se u obzir. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 . kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 . Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl. koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. f . Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°. kreda.vertikalno zatvorenu (Sl.korak clanaka (karika) lanca.. mirisnih i toplih rasutih materijala. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen.. t . za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. B . caj. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm. zrno). (5. 5.

ukljucujllCi i prasinasti. poduznih izduzenja.::.5.pogon. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima. pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika).Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih.oplerecenja grabuljastog transportera. transportovani materijal.. duz horizonlalnog. a ispusta zagrejana. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI.8. .:u!1I0 ZU!l'orelle }. pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate.zy. istom brzinom kao i strugac. kao i na krajnjim sekcijama. astataka sagorclog pirila). Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera. pouzdanoj hermeticnosli.9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ. gotovih standardnih cevi i lanaca.n :::glubolll $it zu a) p . Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub. P . njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom. mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata.8 (} i b Pu/. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova. u visokom koeficijelltu ispllne cevi.203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac. Pri transportovanju vrclih terela. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje.5.7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa. na mestima utovara . temperature 700 . mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala. U sekciju se dovodi hJadna voda.. ZU . 5. g i h . postavJjaju se kompenzatori toplolnih. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija.hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure.. pri transportovanju abrazivnih materiiala. SI. ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera.:on/ure kretallja. Nedostatak cevnih transportera. punih ploca po Citavom poprecnom presckll. pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa. tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja. tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda.ate:ni uredaj sr. Meautim. 5. p z t) g) h) SI. llOOoe (npr. pro. ogleda se II habanju cevi i strugaca.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en.

.400 160 .400 17..10 0.. ravan izreza i zvezde ne podudaraju. Obrtne uredaje transportera. SL 5.6 7.7 2. Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno).0 2. nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca. SL 5..8.32..0 21.400 mm. meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca.8 1.0 . kao i land okruglih karika.4 18. .0 9. Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara.3. okruglih karika... za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno. kod transportera kombinovane trase.16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 . Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl.4 0.konstruktivni koeficijenti. Kl = 2 .I I 3.8 iIi zavarivanjem... Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl.6 14. asimetricno. Bilo koja da je trasa transportera.2 18. b). a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera. kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni.ia.200 11.25 0. Kod transportera prostorne.16 . 600 320 . obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera.2 4.lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m.11) I 4..0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima.ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01.. odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan.horizontalnog .m/s.400 260.6 28. mm Korak strugaca transportera. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 .30 111.0 40. 5.15 0. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi. 13.1 I 1O~1 20. centar strugaca iii bocno. kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda. Kl = 2 . 5. iz odnosa (5. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni.4 I 203 2.. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde. a parametri transportera u tablici 5.1 30.. za pravolinijske sektore duzine do 60 m. koji sadrze vertikalne sekeije. a cev oblozena.2 0. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t. 3. 108/4 Preenik strugaca. Sl. mm . . prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 . U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. medutim to se ne preporucuje..6 14. . Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca.0 I 254 I 305 . .4 ..8. 36. kg/m 94 320 .6 16 i ii 5. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca.. kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi). to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera.20 TabJica 5. debljine 10 .8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5..3 22. medutim. 100 mm ** Dcmnnl37.bandaz od gume iIi p!nsticne mase. 20 mm. 35 m3 /h).2 4.5 142 320 .. livcnog gvozaa. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla.0 I' 0. maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m. savija i u levu i desnu stranu. a ponckad jc i uze vllcni element. 4 i K2 = 1.10.8 2.2 ~I Cevni transporteri.kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **. a to znaci da su takvi lanci i skuplji.4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja. I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1. pri brzinama transportovanja od 0. ..2 26..3 I 10.2 4. korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca.05 0. 0. plasticnc mase iIi gume.7 4 159/4..8. Strugm"i sc izraauju od celika..0. kao i precnika cevi D.4 25.1 20{). mm: .4 3. Kacla je trasa sIozena (kombinovana). kombinovane trase primenjuju se demontazni land. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece.7 7.03 0.125 0. c. a obruc .0 I 43. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca.8 I[ II.4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala. m/s 0. 200 8. 51. Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan.6 5.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80. 5.204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera .. 6 i K2 = 2..4 9. gde su KI i K2 . c).. a zatvoreni su hermeticki u plastu na . kada lanae prolazi kroz srediste. tablica 5. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0.3..6 9 : 219/6 198 480 . koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima.

3.. kao i u pIastu pogonske zvczde.2 .e preseka cevi. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima... koji kIize po njoj.... Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina). Struska se montira na cev bez zazora..12~ sa strugaCirna 2.trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 . Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih. 3 mm...obrlni uref. 5.5 .'ra . Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0. kada jc trasa prostorna.pritisnuta pokretnim strugaCima.9.0 m. odnosno preko pogonskog 3. Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom. za strugac presvucen gumom w =Ig = 0. a frekvencija 750 .5. Hod zateznog uredaja nije manji od 1. 5.. 1500 oscilacija u minutu).. te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa.7.4 m/s..translatomo kretanje i osciIujuCi .uredaj .6 .. Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom. Praznjenje St.zavojni iIi je sa tegom.11 je u zatvorenom plastu 1. zidova debljine 3 .. usvaja se da IznOSI 0... suprotna grana Ianca .11 (koji su posebno pnkazam na 51.. 51. 5.. 219 mm (ponekad i do 305 mm). Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika.206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc. 0. Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0. 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° .0. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0... Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI.11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc. 0... zaseccnom civijom.. SI.4. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom.13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda. Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51. nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala . Urerlaj za 6J. 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 . Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom. kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. 0. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca.11 1 zateznog 4 Iancanika. predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera. 2. 1500 .. Duz sekcija. standardnu dimenziju.. b i c .u punjenje.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5.. 0. 6 IlUll.10 Shema e/emellaro gral.. Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi.. 5. 5.5 . ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno .1 .1 5. . 30) zaohetanja strugaca.taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2. a za vertikalne deoniee je Wlv =2. 5. Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati. na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena .6 koraka Ianea. 3. 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 . 51.3 ...6.. odnosno pogonskog kolura...3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera.uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J . Koeficijent Ispun. ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N. ·. pogIedati glavu 2. 51.8 '" 0. opruzno .5. a potom se on zaokruzuje na blizu. 5.'enje je vibracioni..

jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi. Kod horizontalnog zIeba visina slo. na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala.zalezni urertoj. Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc . sa niskim strugaCima: a ___ .komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter.14.5. 6 pula od visine strugaca. 5.dm sfrkugac. t.208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica. a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku. 10 mm (SI. sto zavisi od svojstava transportovanog materijala. ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca. Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca). SI.14 SI. d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom.5. 5 . sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti. 5.ija j: visina jed~ naka visini strugaca.14. helmeticki zatvorena oluka (ccvi). c. 5.posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p". SI. Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka. sa urol1jenim struga(~ima.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava. premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom.sa d1'o lanca . Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce .. Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna. fig .sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom. veca za 2 ". 2 . b) SI. pribIizavajuCi se visini strugaca../) .s/.14. Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn. Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane. sredllja sekcija. sekcija Iroll. e . pa se i visina sloja tereta znatno snizava. Kod kosih zIeba. 4 .5.los i transporteri sa uronjenim strugacima. c . neprekidnom sloju. posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 . Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena. Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba. 6 . Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1.ma: a . b .kosi.. 5.14.sheme transpnrtera. gusto zbijenom sloju. pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna.ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba..pogon.12 Grabuljasti transporter. kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam.J . odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala. sekcija pogonskog lallL'allika. c.cu .13 Pokretni cleo transporrera sa n. ] . sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni.

ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI. 5.1 . Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa. Transp~rteri niskih strug.. kapaciteta 5. sa uglom naglba od 20° ... Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t. Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 . zIeba Slrme 200 . 30°. a koji treba uvek da se unapred pripremi.ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih. jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke. b . Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora.8 m1s. a za vece sirine od 500 mm .. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom.. c).. u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima. potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20). 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 ..13. 5. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka....6 . sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine.dva lanca. koraka 160 iIi 200 mm. 12 mm. pn brzmama 0. praslllastlh.13.. tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca. mogucnost. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[. Kod transportera sa jednim lancem.a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera). a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima.. 0. 200 x 125.14. 30 mm). ravl1lh strugaca.4 mis. l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI. Primenjuje se . a u posebnim slucaJevlllla I do 0. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala.habanje Janca. strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca.zvezde. profilisanih (S1. kod hori . na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5.13. a kao ncdostatak . temperature do 700 0 C. kod blago nagnutih transportera. kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno . lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade.2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske. zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana.85.4. odnosno zvezde i nepokretne sine. a).. S1..ukata . od VlSll1e lanca (50 ... 65(] x 4(]0 mm.. b) iii limemh traka (SI. a to su usmeravajuci koturovi. Izraduju se transporteri niskih strugaca. vukIjucujuCi i vrele terete. 400 till..om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini. profila i ceIicnih limova. 320 m 3/h. Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza. zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! . Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala. a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. kapaciteta su 5 . izI~ska lanc. a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta..4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa. sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI.13. 5. Najvece je habanje elemenata zIeba.. 5. 650 mm i kapaciteta 25 .80 . Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim. 5. struaaca i dna olukva. 5. zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O. g. kao I u prehrambenim preduzeCima. pogledati glavu 2. 5... veoma slpkavlh. zbog ~eravnomernog habanja lanaca...13. Kod cevnog para: lanac oluk. od 8 .. 500 x 320.16 .210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji .d. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0. 5. posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim. ~ao . zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0. . Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase. ograniCenost duzine trase premestanja materijala. c). obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera.. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca.. a I b). visina sloja materijala jednaka je visini strugaca. 0..zavojni.4. 320 x 200. Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka..3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk. Transporteri ovoga tlpa. .12. 130 mm).ZIna. StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1. strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 . kao i osloni valjci. duzine prenosenja materyala do 60 m.. 0... Kolurovi. kao i nedovoljna krutost dugackih. S1.

:0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem". '" (0.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter.otuk . u direktnom smeru premn kraju transportera.15 . Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5. Lanac i strugaci. da iznosi priblizno 17. ako je neophodno . 2 :'.212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111. odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu. pri tome se ma. S1.15.6) Bs. b pocetkll transportera. a vece na zrnasle materijalc).2).4.c .5.0. Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0. a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera. 3 .poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'.. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca. gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram.pugon.zbog naredne tehnoloske operacije. otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije. J . Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu.ate. 51. a odvodi se zagrejanil. plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal.3 '" 0. 4 .Oplf. a. b . c} 51. a i h. sa tri 1011co: d-e. prema eksperimentalnim podacima. kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika.16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde.9 0.15. 5. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona). 5. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1.8. Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0.strugac. gde je Bs . terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru. kao i svojstva transportovanog materijala.a donje i gornje grane fransportera.4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju.sirina strugaca.l~a sa dl'a Janca. ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste.15. c. Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja. 51. :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l . 5 .ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. izgled. 5.ni urer1(~i. 51.01 0.5.:.fa!7(Jc. 5. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom. kod strmo nagnutih transportera. dno oluka transportera opremljeno .

5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli. 5. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°.hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure . kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera. e) i kombinovane konture. Medutim. celicni. elektricni. a na suprolnoj. 18 kg/m. portera. . la~~~ (jedan. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) .16.Trans~o~ter moze biti sa jednim. dva iIi tTi vucna lanca. te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava. olucastog poprecnog preseka. b i c . Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan. !rasa.16. konzolno.0 c.5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5. Transporter se montinl direktno na pod okna. 5. materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka. a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom).a sa tri lanca og. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde. visine priblizno jednake visini lanca. neopterecenoj grani. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim. Jezgro profilisanog strugaca je oblika. posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost. SI. SL 5. Kod poslednjih. precnika jezgra 14 1 18 mm.. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca). na prednjem. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl.. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika.5. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice.16: b i sa tri. d . Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. . nagnuta I hOflzontalno . 640 1 1024 mm. razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl. zIeba izraduju duzine 2. Korak strugaca iznosi 480. c paralclno postavljena vucna Ian ca. koraka karika 50 iii 64 mm. SL 5.5. 5. a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera. dva iii tri) je demontazni. pneumatski iIi elektrohidraulicni.16.5 m. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca. Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta.17). Sl. na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ. a posebno njegove racine grane. koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a..16. a Izradu]c se od termicki obradenog celika. od· nosno dva motora. Zleb se izracluje preso'vanjem.4. 5. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu.a. 2. StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1. 5. sa lri unutrasnje strane. a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka.214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. sa dva. Vu~ni element . PogOtl . mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 . 5. Prcnosnik pogona je reduktor. a .l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato. tall.16.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a. kao i za pouzdaniji rad. povecana cena. podeljeni su na dva dela. odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor. ojacane konstrukcije. d). transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja.eba. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno). honzontalno zatvorene konture (SI. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije. Sl. kao i masa transporter.

d . materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima.prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran. 7 . stvaraju i dopunski gubici usled kli. 5. veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka.\·port{)WJl~i(j materija{a.l'erfikalno z.ma.punjenje fransportera nbfO.19. nego i u kosoj i vertikalnoj ravni. vertikalnim deonicama. z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:. Pn transportovanju suvih.5. Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1.18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () . zanja strugaca po sloju materijala. 5. prasinastih.punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru.216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala. .rae/no grana lancel . Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala.· h .onralno :afl'orene kon(ure. 4 . 4 . c . 5.a/uk transportel'a. 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac.ohrfni doho.:a z)'(~zda . vezivnim svojstvima cestica.radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima.faJ1(. te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni. g. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca. 5. . tj.18.: cementa: ugljvene.:a perUe. koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala.ma: a . 5. b .rasterecenje . Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala.19) mogu imati horizontalnu.neoprere6ma grana /(lnca.verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g .5. tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca. 3 . a.pogonska :l'eze/a.19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f . 2 .strugclt.5.pogons/. hori::.\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(. 1 . u. ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica. kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala. prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru. prikazana je na SI. kosu. 6 . Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose.rasterC(:e'~je.'(anik. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima. SI. veoma sipkavih materijaia (np~.b. 1 _ :afe:na zvezda.praznjenje fransportera ohlika elC!'otora./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI. Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi. od niskih strugaca punog poprecnog prescka. a posebno na vertikaln?m sektoru. 5 . SI. ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51. prasine itd). 2 . kao i otporom khzanja cestrca. e . h . hie).ll (pokretljivoSCll).afl'orelle kOl1{ure. !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala). vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala.20. uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace.17.{.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(.I!7()I'l'7 traSOIn rran. SlpljlVOSC. koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca. S1.

060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v . ..5. b . .silnokomadnih materijala. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem. . karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa.jedlla sekClja Irase fransporlera I I.. 0..10 _ sirina i visina radnih clelova oluka. _ [aktor brzine.80.dodalni otpori. .5. gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka. a manje na transportovanje prasinastlh. K t = 1.. . praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala). raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni.punjcnjll bez primene doclavaca.elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. . .. obicno je Eo :. lepljivosl malcrijala za metal .90 . kako prcma nacinu izrade. Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta. 22 m 3/h.05 . Kv = 0.6 .18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja.200. samorcglllaciji opterecenja . daklc male cvrstoce i tvrelace. 1.vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era. 10) a.5.. za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis.. zrnaslih i sort ira nih . jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica.... prasinastih 2.. kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m. kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?. r 'j zrnastih materijala. . koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi. 5. a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc. Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova.218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih.3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5. tako i prcma konturi trase. kao i prema obliku slrugaca. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala. 0.21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ . K . obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 . veliki . .:: (8 .12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt . Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda. poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada.17 i 5. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima). Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0. m (vicleti S1. StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla.20) 0.90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera.25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). kao i vlaznosl materijala.. takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei. Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala. zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca. 320 x 200 mm. 5. prema brzlIll lanca).1 ... 5. a za visine poclizanja do 20 m). clejstvo korozijc. Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali. pri uglu nagiba ocl 16~ .2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI. po kombinovalloj trasi. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc). s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala.. strugaca i oluka. . Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90.. 14 m3/h. prasinastih. PfilSkastih. Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca.85 . (. 200 x 125. Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi.. kao i Iaka drobljivih malerijala. 5. _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku. 0.strugace.. oJ SI.

ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge.75 m. npI.. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4.. 15 m /h)... izraaena od okrugle cevi.. dimenzija i duz:ine. Sitnez propada u oluk transportera. kvadratnog poprecnog preseka. 75 m. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge.bodlje. 5. Poluzni transporteri su duzine 50 ..2 kN. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije. 3..6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata..5 . Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. koja je nakvasena uljem i emulzijom. kapacitet 3 je 1. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka. ' 10 m/min. Hod poluge iznosi 1. te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera. 5. Sl.5 . brzina kretanja je 5 . posto su zasiljenog profila. Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1. precnika 0 76 i debUine 8 mm. a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju.. Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno .0 tlh (8 . unutar koga se krece poluga 2. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi . kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. u smeru radnog hoda poluge. 2.. LITERATURA: [45) . Za gornji horizontalni zid. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred. 1. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije.. odnosno strugaca. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka.220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase.21. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina.4 .translatorno.

SIOl'Orll(f Jtunica - 6. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2.koficastih i koficaslih transportera). 6. zatvorene konture.6. 6. unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1.a transportera. GRABULJASTO . koje se krecu c1uz horizontalnih deollica. 6.1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto . Uprkos istovetnosti transportnih linija.koficasti.2. Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana).3 sastoji se iz dva beskonacna. ZU . SI.'hema grabllljas/o .zate':lIi Llredaj.1. kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera.1 5.Ijuljaske. Grabuljasto .pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P . . koriste se grabuljasto . SI. 6..eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom.' Shem({ grabuUos/o . Pr i.' U . ZU .2 Grabuljasto .oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police .:ule:lli ureduj. a takode i transporteri .. a transporteri ljuljaskari .2. komac1ne terete. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi.isLovelne. 6. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija.' U utOl'onw stOIi/CU. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca. koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta.\tOl'anw sfonica .koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p . c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto .U!()\'(lrliU slalliea. koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6.KOFICASTI.koficasti transporter. U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta. pogOJ1. Pr .2 k(~/h:(/Sfih d) Sf.pogOl/. Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru. KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI. a kao noseCi element .:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala. oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~.koficasti i koficasti transporteri prenose rasute. Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase. vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5. SI. koficasti. T.kujhYastih i !rumjJorlera.1 i transporteri Ijuljaskari. kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera.222 Grabuljasto-kofiCasti.koficasti transporteri 6. transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti.

sirina kofica iznosi B = 300 .el zateznog uredaja iznosi 1. zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala .Izr~zeno..g sektora. Kofice su prizmatiCnog oblika.luka.2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315. horizontalni sektor. 600 mm. ko. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem. manJe . Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca. premda je ono.?el Q = .uju se z~ transportovanj. slicno strugaCima. doh vat ko. na kraju radne grane) jc pogonska.. ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja.unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7.0 ko. a potom prelaze na gornji.. pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. 6 i vodica kruznih sina. 6 mm. 400 i 500 mm.. Ho.obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo.rizontalnih deonica iZllose elo 100 m..automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno. 6. 200. Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3. a Vlsma podlzanJa matenJala m.eelicnog lima elebljine 3 . oel . koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama . Grabuljasto .224 Gralmljasto-koficasti. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno . '1 'f" 6.3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto.fl~a JC A = 300 . Na kraju donjeg.d Ob. 250. koja se izraduje od valjanih [ prorila. Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8. 2. ko.tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm).6. Potrebna zapremina ko.elreduje se prema preporukama u glavi 2.g lanca. S1... Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo.5 . 300 mm. Pokretne kofice. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru. Pagan . i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po.flcastl transport en se relativno malo primenjuju. neg~ ko. .-k. matcnJ3la ~ vertikalne zielove o.:nJc. 6.fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 .2. horizontalnog scktora transportera. ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr. 6.koficastog transporte:-a o.1 primenj. na istovetan nacin kao.. Qa 3.2.3 Shema grahuUasto . e~erg~e.raka vucno.koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka. droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala.~OO m 3/h' duzine ho. SI. Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje. a dubine su hi = 150 .ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka.koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg.4.A).e veoma sipkavih. prasinastih. SI._ gledati glavu 5). pri kapacitctu transport~ra •. 25 Neelostatak grabuljasto ..va transporter a u suprotnu stranu. bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45".lClllh grabuljastih transportcra. presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno.koficasti transporteri. nizeg horizontalno... Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B). a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A . 2. za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9. zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka.6vp'l' (6. o .1 ) . Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica. 1200 m~. a druga 2 jc zatczna. koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima. visoka potrosnja pogonske. strugaCima. zavarene konstrukcije.fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = .zavojni..

0 . 6.90 (manje vrednosti odnose se na komadne. 3.5. n . kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje.rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0.3 Koficasti transporteri 6. a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J.0). 6. uslov·. kao i grabuljaslo koficastog.vur.vodice. pogledati glavu 5.dimenzija najveceg tipskog komada tereta. v b ' .5 . p .koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak .. tako da su i koeficijenti istovetni. 6 . . 10 kN. gde su: Q.1 Uredaji (6.0. 6.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju. 2 .6.. konture trase transporter a (pogledati a k "v. za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose. pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim. za dopremane po redu..' 1 ..zafezuo zvezdu SI.'fni lanae. 1avu 2) Sile otpon duX I. tako i duz horizontalnih deonica transportera. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene . Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice. .. prevrtanjem kofica. .3. \jf .4 Elemenfi gru/Ju/jasto . honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera. prafnjenje . b . . za horizontalne deOllice. 5 .u t/h'' ak .koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k .. k ' . 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera.konk kofl'ca' .pogol1sku zvezda. Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba. B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima. 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu). 0 1'"zatvorene .75 '" 0. J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI. 51. 0. .2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' .obr/Ili ureilaj 6.226 Grabuljasto-koficasti. koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 . m.u kgll.. pogledati 51.kopeastog Irf.rasterec:ellje.16 ".J.6 mls).uredaj:o. ' z pravo 111IJS og. . . . odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja. dProracu~ :uc~ grabuljaslo .5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt. 3 kofice: 4 .. = 3 '" 5. II: I r' 1 '.l!t:q)orfera: a pokretJJi deu.. kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja. Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T .koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2.

ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica.5. . Prema gustini. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje.. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala.6) Tablica 6. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova. koje se pricvrscuju za lamele lanca. Zbijene kofice. 400. C koficama. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama.7. visina dizanja je do 60 m.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera.1 Sirina kofica B. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta. SI. tako i pri eksploataciji transportera. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. 6. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI.228 Grabuljasto-koficasti.8. u eksploataciji ugIja.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta. bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova. a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna. kao i ureaaje za prevrtanje kofica. zrnastih i komadnih nasutih materijaia. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. SI. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari. debljine 2 . kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem. odnosno rasporedu kofica. SI. 6. 6.. 1 Korak vucnog lanca. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. a i b i rastavljenim. 500 tlb.7.1).3. 800 i 1000 mm. odnosno kotrljajnim !czajima. 6. I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. osIanjaju se preko osovina. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a. od ce1icnog lima. 6.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315.. 500. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom. obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta.4 m/s). Lakse se. koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. Ko/ice. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno. duzina horizontalne je. K?f. 6. u fabnkama cementa. de~nice . da nema prosipanja materijaia .7. Sl. 6 mm.6 su zavarene. veoma sipkavih. SI. m I Masa I 126 1. 6. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. mrn ak kofice. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala.5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A. Valjci SlI sa obodima sa kliznim. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim. pnmenJuJu se za transportovanje suvih.. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera. u proizvodnji hemijske industrije. do 150 m. 6. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana. t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0. pri gasifikaciji koksa. S1. pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . prasinastih. 630. Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje.315 m/s i \jf = 0. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama). I 1000 .

ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l. 2 kope'. sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I . 6.grlJlliL'{llik. 6.6) za prevrtanje ispusta na koficama.ikom l1a koficama.grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim..7. 5 . koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl.".6 Pokre!l1i deo aJ SI. J .1). 6.. prevrtanjem preko sine za praznjenje.ko/ica./. 2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem.n . Sl. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene. Sf. a i b).6.kojh.porlera . SL 6.6.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I .9.'""- .9. 6. 3 .' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje. ~ .urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI./juk za pre\'rlall}e KOjica. kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu.I'u(ni lanae. a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje.. koja se nalazi na kolicima.230 Grabuljasto-koficasti. a iIi kOllzolllim valjcima. 6. Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma.8 Ure(taj ZO punjellje tram.fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1. Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica. b. Sl. konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI. 6. 6. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim. b i c . 3 . a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra. Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom..jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju.9 a . 6= .a.va/jei no koJicama.:olica sa ~'{iJ1u. Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl.9. tako sto se kofica naginjc. ' Sf. . prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl. 4 .

sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa. Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2. m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} . 6. Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki . ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta.3000)B.40 m/s.85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele). Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0. .10. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca. kg. tzv. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2. . i obicno ne prclazi 150 m.3.4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51. 200.. elemenata masina. Sl.70 . samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama. knjiga.3) B . . rucno iIi antomatski.visina podizanja (ereta. (6. 6.koficastih transportera. ..9). Ukupna duzina lr. 0. a . 3 kN. za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0. a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51.horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera. Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca. dimenzija i mase transportovanog materijala. Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6.45).=2 .. - masa kofiee.koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja. sa . isto kao i kod grabuljasto. srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0. Lh i Lx . kao i istovaru. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare.02. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1. pomocu razlicitih uredaja. U kojim3 delnje korozija. 08 .1). u zavisnosti od oblika. koji su ugradeni na vertikalnoj deonici.sirina kofiee.D3 i 0. zapremina kofice iz izraza (6.:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea...gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. koji ce se razmatrati u glavi 9. e). kao i naeina njegovog utovara i istovara. 0. Kada su velike visine dizanja (npr.1) iIi se odreduje iz odnosa: in .ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona.a k . Trasa premestanja je slozena. usled agresivne sredil1e.4 ) gde su: 6. qo = (2500 . m. obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena .2. - korak kafica.. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije.11.2).6) gde je S = 1.koeficijent ko. Ijnljaskama (kolevkal11a). Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2). 160.. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka. g mk m. 6. Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S. (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6. 125.kolevki). LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga.04. . a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6. 1. Vutni element predstavljaju dva lamelasta. . m.05 . Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki. (6.3 (6. 5iJa otpora H-:. valjkasta lanca koraka (obicno) 100.5) Zatezni uredaj ..6t. Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima. kg/m. koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu. Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0. 250 i 315 mm. 0. H . 0. Jik .. sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama.obodima na pokretnim valjcima.16 ..08 i 0. m.resetki. 6.10) prema konslrukciji slicni su koficastim.232 Grabuljasto-koficasti.06..mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera.ie zavojni iIi opruzno-zavojni. pri visini vertikalnih sektora do 30 m. Pri automatskom utovaru tereta. a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama.

za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2).ure(tuj:a iSfOl'or.16). 6.pogon. St. S1. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 . 2 . postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. 7 pokretni deo (land so Ijulja. I ! I :. 6. DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki. c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi".12 nazvani su prema njihovom konstruktoru. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca.resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera. koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova.. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba. Tako se duz vertikalnih S1. 6. Prema tome. Njihova brzina obicno iznosi do 0. 6.:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja. 6.--~-----.5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima". a korak popreenih sipki .12.traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje)..vkamo sa d)'u !onca. koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . ..234 Grabuljasto-koficasti. S1..otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl. 4 .zatezni ureaaj.15) i (2. . sveznjeva. obicno Jamelasta.resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra. bala. 1000 mm.I'odico.jezgara iznosi 750 . 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca..-~-- Sf. posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano. sa supljim osovinicama. 5 .10 TrOllsporler Uu/jo. za koje su prievrsceni odresci platna . Prema tome. b kao i horizontalnih.35 mIs. naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama.12.fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena .11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p. plodova voca. povrca itd).. tleo Iransportera sa Ijulja. 6 . Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2. Preko punih sipki slobodno su navucene cevi.{kar: 1 . postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar. 6. 3 uredaj!tJ uIOl'ar.

tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno... od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade. za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog. izmedu donje palube i dna broda.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu.eleva tori Transporter elevator iii" ". podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu). obavljaju se rueno.efel'oror: P . a predviden je za transportovanje dzakova. transportera.2 x 1. Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu. SI.zaluzine. 1. I --~--r---~-. koraka 25 . Pogon: P . kao police. I I .13 povezan je se pogonskim zvezdama. kao po pravilu.zavojnog zateznog uredaja ZU.transporter.3 m/s. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih. SI. odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala.i I I f . Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni.. transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2. .12 Transporter Dona/fa: a ~ shema. npr..pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg .236 Grabuljasto-koficasti.. pogledati S1.zure:::n! uredaj 6. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0. Noseca povrsina 1.5 m. S tim u vezi. Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina.6. masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg. od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3. c) Sl.kontinuiranom iIi prekidnom transporHI. trakastih iIi plocastih transportera. b i c .pngon. a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika. . debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka). b) ~. 6. sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 . Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda. pri neprekidnom . vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama). Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno . kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica. 100 mm. a drug a (zadnja) .5 x 0. nasipne dimenzije 0.transportera.7 . elasticnie roJetne . bala. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama.. vrste tereta.13 Tran. sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera.6 Transporteri . 6. pretovarnog pros lora na brodu.ti f. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda..elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta. 6. ZU ... za utovar i istovar brodova.6. a nalazi se na gornjem dell!. 1000 kg.\l){)rrer . Transporter . SI. a transporter se pllni dllZ svake etaze.spoIjasnjim lancima 4. Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri. razlicitih paketa. Slim u vezi..kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda..

LITERATURA: [45] . 2800 komada/h.tereta. kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0. Prednost transporlera ... Poznate su konstrukcije transportera . koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera .elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera. jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi".elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama.16 . visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m).. . 0. Transporteri .elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m. Slim u vezi. 1.. 1000 kg. hrzina kretallja noseCih povrsina: 0.komadnih tereta.. kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno .238 Grabuljasto-koficasti. za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja.elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza).60 m/s.36 . mase do 30 kg.. kao i visoki casovni kapacitet.elevatora su: nosivost povrsine 25 . Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala. siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati. za kapacitele 1300 . kao i praZnjcnja materijala . mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija..0 m/s. transporteri ....

tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama . 7. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala. 7. na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi. kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka. tako i na vertikalnim deonieama. za tu svrhu savijenih sina. pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu. tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju. Kod koficastih. horizontalnom delu. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu.k jena sina. u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu. odnosno zapremine kofica. tako sto se okreeu preko posebnih. Kao sto je navedeno. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama. kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca). VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala . Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih. te 5e tada i kofica prevrce. odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti. a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V. Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). viseCih transportera sa neokretnim koficama. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. npr. kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti.1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. Na mestu . sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. sto zavisi prvenstveno od velicine. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije. ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima. a to je na donjem. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. SI. ravnomerno. koje zadrzava sav. Na SL 7.izmeclu kojih nema zazora. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala.1 7. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni.

2 .mik Kao !ito se moze uoCiti. horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. 0. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog..koji'c{J. kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji. horizontalnom deIll trase doprema dodavacima.80. a i transportovani materijal manje se drobi i sitni.oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb. a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera. 7. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f .koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0. horizontalni oluk. 7.':! transportera. dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. 7. Na Sl. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica . .gurajuci ga koflcama [spred. !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera.6~\!fPv.3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era. prasinastih. a na gornjern.. ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama. 2 . Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3. tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka. U opstem slucaju. postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama. MatenJal se oblcno na donjem.\'erlikalni pIa.zafe::ni /anCt. 5 .hori. obicno na pocetkll horizontalnog dela. d) Sl. Sf. praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija.1) gde su: \!f ak ..kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta.' 3 . 4 . 7. jer su manji otpori. (7. posto premesta materijal duz oluka . i (tlh). Na Sl. na kome koflce silaze nanize. gde Je zatezna sila u lanell najmanja. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc.. Medutim. odnosno ugradnjc ovih transportcra. 6 . dela.ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera.2 prikazane su razlicitc shcme izradc. a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta.Pogon .242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase. dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera.3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe.pogol1ski lanL"onik.65 .

Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3. 0.korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice). Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii.gustina materijala. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera.5. 7. 25 m/min. 7. za radove na montazi. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min..30 mis.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter. kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice.. . kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade. Zavareni lanci. 7. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava.'itije. sta znaci da se sam transpart obavlja po. pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca. 7.. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. b adlikuju se velikam savitljivaseu.5 c.zapremina kofica.15 . S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima.brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike.2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije. koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. u fabrici motora. preklapni lanac. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima. 0.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni.50 m/s. 7.4 Konstrukfil'l1o i. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii . kaa i od planiranag kapaciteta. 3 . Sl. Na Sl. . tlm . na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje. a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca.5. I (dm\ 7. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. 7. Na Sl. a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba.. Zavareni. . Sl. kaji se izraauje kavanjem. prcklopni lanac. slozenim putanjama. pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1. a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0. m.5. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. 7. 7. do. slozene putanje kretanja materijala.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem. DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite. C St. laka sc vczuju za noseea kalica. S obzirom na navedene pr~dnasti. za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0. Sl. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje).40 . Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. taka da dastizu i vise hiljada metara. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta. recimo delova motora. to. koji se izraallje kavanjem. a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina.

7. .rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe). gde su: Gk - lezina kolica. lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma. transportera. kapaeitet transportera.6 SI. kom. visine odredenih vertikalnih deonica. 3600. preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik. (7. kN ql . broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih.7.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf.brzina kretanja viseceg transportera. Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika . Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je.3 Proracnn visecih transportera (kN/m) . U slucaju preopterecenja. zvezda lancanik iii pogonski kotur.3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri. shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima. m/s. kN/m. zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera.teZina llosiljke (korpe). kN Gn . duzine pojedinih sekcija. (7. kao i njihovog izduzenja u toku rada.broj komada tereta na jednoj nosiljci.5 Pri transportovanju komadnih tereta. u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. . a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala.clanaka Janca.v'm ak (komlh). Clk .tezina jediniee duzine lanca. koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7.2) gde su: v m .

. - sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu. (7. Sn .q h ) .9) Sn_l .sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik.4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora. kN/m. Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~.rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe).07 . vis ina dizanja iii spustanja tereta.6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L. kN/m. Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera.pogonsko opterecenje. pa te velicine sabrati. kN. tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1. cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova. m/s LITERATURA: [12] . tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 . pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. i usled krutosti vucnog elementa. m.. kN L . Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje.koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:...02. Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7. v . otpor na vertikalnim prevojima. qo .) moze uzeti da je w' = 0. . SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) .. t. p = 5 0 v .' gde su: (7.. 1. otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama. (7. kN.8) pri tome su: 5n S.koeficijent otpora. <p = 1. kao i otpor na kosim delovima trase transportera.duzina trase vertikalnog pregiba transportera.7) + --'- G ak (kN/m). kao i otpora usled teiine. Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta. otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova. otpora usled savijanja lanca. nosaca i vucnog elementa.06 . rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak .~N. kN. (7.5) = 1. m. s= 1. - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi). Sila nakon izlaska transportera iz krivine. kao i od uslova rada lransportera. q . u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret.opterecenje praznog dela.04 . u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca.sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika.brzina kretanja transportera.kW 11 (7. m.1.04. m.sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde. potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica.2 . tj. povratne grane viseceg transportera.stepen korisnosti pogonskog mehanizma.

Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih. preko sopstvenih tockova. Zatim. kada se vucni Ianac nalazi na podu. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om . u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima.proizvodnog ciklusa. pa tako nisu ni rasprostranjeni. obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. tehnoloskog procesa.1. kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs. kao !ito su: automobiI. transportenma sa vodenjem tereta. ispod poda iii je viseCi. malim gabaritnim rnerama. 8. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li. liZe iIi kombinacija lanca sa jednom . kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno .vom vucnog elemenla. Mecl~tim. na linijama mOlltaze. U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta. kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti. KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog. samoutovarivaCi.P0stavljenoj stazi iIi po podu. kao viscCi transporteri.na viseeoj stazi. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan. puIsirajuCi. sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica.llija trallsportera sa voclenjem tereta. Kod transportera sa voaenJem lereta.rezanih metalnih strucrotina (pogle. na kolica koja se kre~u po unapred . neprekidnom brzinom. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . iIi klizanjem po podu. Transporteri sa prostornom trasom. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje. prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. prilikom izvodenja remontnih radova. pri zavrsnim obradama.1 Osnovni tipovi . Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8.roIni.pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno . ncophodnost vracanja praznih kolica. KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. relativno niskoj celli.povratno. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu.~oracajuCi transporteri za rasute materijale. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7.~abulpsto . kao i regalne dizalice. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. 8.dye krute poluge. Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. nepogonjenih vaIjaka . a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. .Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene. Sve utovarno . Sl. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~. elektrokolica (elektrokare).dati gla~u 5). kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja.

8. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2.rtikafno .1 iIi sa kolicima.2). za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor. b pro]'(lcullska s!lema SI.2) i zatezne (pozicija 8. 8. oj SI. 51. 8.1 i pozicija 2.3. 8.2) zvezde. 8.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8. 8. 8.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51. tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. oslone metalne konstrukcije 6 (51.) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz. 8. na 51. pozicija 3. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije.1). zateznog ureaaja 9 (pogledati S1. SI. avion itd.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije. 8. 8. 51. 8.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija. koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze.2 Shema \'t.2. na 51. 8. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta. izvan metalnc konstrukeije transportera.1 i pozicija 1 na S1. 8.2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51. 8. 8. 8.1 i pozicija 4. vagon.2 sastoje sc iz: vuenog lanca. automobil. klizanjem (51. 51. kod kojih trasa moze biti bez kolica.1). 8. na 51.1) i obrtnih nreaaja 4. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po . koja se krcce duz ugradcne staze 7. po· gona (pozicija 2 nel S1.8.1) koja se postavlja direktno na pod. na 51.1 i pozicija 5 na S1.8.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8. 8.1 i 8.

8.:a zi'ezda. 8.zavojni.. 8. odnosno prcko tockova iii valjaka . Na vucnom uzetu su vezane kuke." 12 m/min. Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce.2 i pozicija 1 lla Sl..zate::}1a ::. 4 . Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca.) iIi kolica. 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI .. to se ukupni otpor na radnoj . 8. a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka. 8.2.1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ".rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1.opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea. supljih kalupa i slicno. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1.1(. a ponekad je celicno uze precnika 15 ..1. dopunski otpor je 8. 2 .2.1.3. 8. a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna). 6.sila otpora premestanja tereta. koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era. staze se sastoje jz nosaca .pulsirajucem taktu lransporta 6 ..1 .i/jaku. pogledati S1. . Duzina transportera dostize 300 m.\'ezdo. pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima.. pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama.1). kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora .254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka . sasija vagona. mini: ] .3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka. a pri prekidnom . Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine. 8. Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1.0 milllin. pogiedati S1. 200 ml11.gurac.2 i pozicija 3 na S1. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina.3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2.. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0. [ profila koji su polozeni na podu.rolni na podu.3.2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa.. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. Prema tome. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet. sa jednostranom zglobnom vezom. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika. 8. Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova). Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1. Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno . Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva. 804) iii preko kompaktnog poda. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd. Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem. 8. u odnosu na uzduznu osu lanca.4 WI.npr. 8. u livnicama. Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI. a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta. 22 mm. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera. za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1.pogo!1s/.3 vuclli 1011<. koraka 80 . oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane. 8. Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine. (8. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea. kabina i slicno.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1. civije. Pagon transportera prenosi se preko reduktora. Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica. b).

. armirano .suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru. duzina transportera iznosi 50 ..0 m.25 . Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta. preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica.. Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera.. pogleelati Sl. b). Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi.5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima. 0. 30. menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj. a ukoliko je to nemoguce. ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima. Sl.WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora . a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl. Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni.. Pri kotrljanju tereta preko valjaka . rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3. Brzina kretanja poluga iznosi 6. Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju.rolni. Povratni . a premestanje tereta ostvaruje se guracima.3. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj. to se ona odreduje priblizno iz izraza (2.Om. 3.. 8. radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea . koeficijenl otpora krelanja Janca.3 Poluzni transporter 8. pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile...l na obiCne. koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr. (jeelnostavnije su izraele). neoptereeenoj grani. vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu.. paralelna niza poluga. aktiviranjem automatskog iskljucivaca. platformi.1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta. koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2.0 m. Kombinovani laneano . Iancane. Sl. zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta.. 50 t (i viSe).0 . koje predstavljaju celinu nekog tereta.5 . sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni.. 8. duz sinske staze 9. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima. a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke.poluga 3. a raelni hoel poluge je 5.23). pogona i zateznog ureaaja. Na neopterecenoj. 15. koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera. Duzina svakog komaela lanea je za 2 . i rukovnje je jeelnostavnije. zeleznickih vagona. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera. kao i eskploatacionu eenu. 300 m. 8.betonskih fabrikata itel).23).3. 8. ponekad je promenljiv korak guraca. 8.poluzili element optereeene.. Polom. suprotnoj grani.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. jedan oel drugoga. vee naizmenicno..256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji . aviona. Vucni element krece se translatorno . moze se usvojili da je WI ~ 0.5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila.23).povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja). Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5..35.. Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera. krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2. a guraci poll. transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala. jed an za elrugim. Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu. poluzni transporteri u odnosl.0 . . 8 mm..0 .. 8. narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja...3. 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera.. a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6. 8. koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura).2 Elementi transportera Poluga transportera. masa transportovanog tereta komada iznosi 0. sa dva nezavisna.0 m/min. bez elasticnih elemenata. Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem. vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 . a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze..5.

6 i 8.4.koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda.koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze. 8.7. koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima. a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu . . . m k ) + wp . g . 8. lw k . . 8.3. kg. .6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir).adresiranjem 8. ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera. kg.7.6.25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8. a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3. 8. isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7). Sl. Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem. Wpr WI's S1.m p + j.3).ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru. pogledati 8. me J.prema izrazu za silu (8. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6.2) Pri povratnom hodu (8. S1.broj kolica na transporteru. u prvom slucaju 8. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije. a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu. Kolica 7 kojim se transportuje teret.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca . (8. (I mt + n . Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda.odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge . Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad.2). Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom). zbog vclike razlike relativnih izduzenja.258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1.5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze.ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge).1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima. h. mt n mki mp flo == 0. 8.1 0 . 8. .3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'. .3) .05 wki WI' .2. S1. SI.koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga.dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima. kg. .

tehnoloskim linijama (na radovima montaze. za . pranja itd). 8.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf. S1. 8.Ul'r. te se pod lako odrzava.9. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta.koiica. a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge. 8. ispred skretnica lransportnih staza. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1.a vortenje !erda "utn.6 i 8.6). obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi..6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera. 8.7. 8. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija. 4 . a.8 i 8. sa nadpodnim p%iajem fanca. sa nadpodnim polozajem lanea i staze. pere.'uclli ianac 'br .6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi. Automatskim pomeranjem skretnice. koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima.lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera.7 Transporfer sa kolicima :.i. Cijim podizar0em iIi spustanjem. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10.i2 b) Sf. kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju. a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru.n !(J!7cem: a . 8. b.iskljui'i1'(1c. Transporter sa kolicima za vodenje tereta. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3..'pod poda: J . odnosno . a koji Sll postavljcni duz trase transportera.//ar/ poda: b .poiuga. a prednost je sto nema zlebova u podu. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale. S1. a primenjuje se uglavnom na transportno .. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa.7. S1.. 8. Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J. bojenja.i.7. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji. sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a. S1.260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu. 8. susenja. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje. SI. S1.7. 2. 8. 3 .

Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje. 1000. 2000 i 3200 kg. kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom.'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica. se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50. broj adresa . vucne sile do 4.. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 . za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°. . kada je lanac polozen ispod poda. zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc..3 . ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma.pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima.262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera.9. Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0.komi one. 8. . u koji mogu da zapadnu prasina. uslcd postojanja zieba u podu. le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala.5). Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu. 500.. brzina kolica iznosi do 25 m/min. c . a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80. 47.pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem.~/(j st..do 15. 8.9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n. 250. ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze. opsluzivanju.500 m. st. 8. Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b .. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe.isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t.ca. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera. blalo i uzgredni predmeti. adresiranje je beskontaktno. Utovarno . a odatle se utovaruju u vozila . a deponovanje ."kog sto})ari.8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J. su nosivost tereta i vucni element. 8. zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1..8. 125. Sl.. 100 i 160 mm. odnosno tereta.\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{. 8.5 m/min. u zlebu.5 kN. a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda.do 3 km. kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta. a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a. lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl. a sa viSe pogona .

Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira). dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna. Nakon optercecnja kolica. postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu. koji su razmatrani u glavi 7. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula. duzine sekcija od 3 .2 Elementi transportera Elementi opreme. Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. tako i. 8. svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera . pre svega . Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll. dvoredni lanci su sa dva zgloba. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija. Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja..264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. Sl.9. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom. na odgovarajucu adresu prijema tereta. 100 i 160 mm. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl.. po podu koji je zaprljan uljem. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima. pozicija 3). isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. Primenjuju se kako ugaoni. kao i na visoku cenu. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. Vuc"ni lanci . . skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. koja se uvode na trasu transportera. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju.9. a zadnji su kruto spojeni osovinicama. koturova obrtnih zvezda. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. metalnim opiljeima. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal. 6 m. biraea. Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka.zacepIjenom podu. 200 m.zavojni iIi hidraulicni. opruino . Kod kolica sa sest tockova. 8. a posle svakih 100 . Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase.6. koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. koji su postavljeni dui trase transportera.redllktorom. Sl. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica.9. te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze. c. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica. koraka 160 i 200 mm. vee u ormaru.6). a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde.. strugotinom i hemikalijama. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. 8. Duz trase transportera. a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda). a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. b. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase.4. tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca. narocito kada je manji broj adresa. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje. koji dolaze od specijalnog davaca . kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca. koraka 80. Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. Zatezni ureaaj moze biti zavojni. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. pored pulta zaupravljanje. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. b. 8. dui slaze od mctalnih vodica (Sl. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin. 8. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja..su demontaini.pravolinijski pogonski lancanici. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu.

sa prorezima II koje.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih. kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. NastavljajuCi krelanje.fotoelektri6ni.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne.povratnog. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1. prema llnapred propisanom zahtevu. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo. 8. a takode i pri fabrikaciji armirano . njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice. i davaci sa Citacima. c).8. horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera. dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. za montazu elektromotora. b) i skakavicu 1 oelvode u stranu. KoracajuCi transporter. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski. 8. oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. 8. S1. 51. a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. kao i drugih proizvoda. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. obicllO do to otvora sa svake strane.5. gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake.1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno . Poznati su kontaktni i bcskontaktni . 8. a potom su izradene i druge. nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5. Kada se poduelare civije sa magnetima. 8. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4.5 KoracajuCi transporteri 8. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi.10. 8.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina. b) f::! R 7 () C) SI.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. u odgovarajucoj kombinaciji. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn.12 na koji se postavlja teret. Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are. 8. i pogona 6 za premestanje pokretnog rama. adresa.10.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem . raziicite konstrukcije ovih transportera. 8. na kojima lezi pokretni ram 5.betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. a).10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa.10. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa. nosioca. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. Duz trase transportera. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. na kojoj su olvori. U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa. za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima.8. opera- 51.

rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. potezne poluge 5. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima. 8. pogoni. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje.12).(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB. pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. hod rama transportera. kao i kocenja i zaustavljanja. valjkastim transporterirna. za rastojanje izmeau pokretnih pozicija. Na SI. 8.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg. S9x500 ::29500 2 ~ f .6 1:. transportovanog tereta 8.49 MPa.'Iporfer SI.ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu. a ukuDna mas\l. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7.. podizaCi. b).8. ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak. pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon. 8. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski). obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi. transDortera iznosi 3. a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11. SI. pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred. tj. SI. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima. i sup rotan povratni hod. 8.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama. spustanje.12. nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja. teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. b. 8. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0.12. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. radni hod napred.11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. .. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju.. O~I . odnosno korak tereta iznosi 500 mm.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom . nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram.

pritiska n mrezi do 6. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja. "I" profila). 700 kg/m. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada. 70.. livackih kalupa. a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima. koji se sastoji iz nekoliko...5 t). 120 min. talasastim eelicnim [imom. tada ee jedan transporter biti pouzdaniji.. a drugi podiZe ohladene kalupe.q trullsporler zu pre!lo. koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema. lancanih iIi pnellmatskih podizaca. Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera. 8. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru.5 t). Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama. budllCi da se hladenje kalupa. otpome i nesavitljive. SI.cluzine. Sistem radi na sledeCi naein. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni. ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje. nego sistem zasebnih koracajllCih transportera. od valjanih celicnih pro- profila. U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova. brzina premestanja ram a 1 .. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma.. tako da se pri suprotnom .5 m. Kada se dostigne krajnji polo:zaj. pnellmatski iIi hidralllicni. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. 150 m.. ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1. Kada nema prelovarnih punktova.5.klipnom polugom..3 . 900 t. npr. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo. pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca.povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje.. a na donjem njihovo hladenje. pri slicnim tehnoloskim uslovima. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1..14 Dl'{}etailJi kora(ujic. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija . Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr. Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno .4 .{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8..5 MPa. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima. pod pravim uglom.. sa kojih se oclvode topiola i gasovi.. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi. poslavljanje i nalivanje topionickih.2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s . zavojni. LITERATURA: [45] . Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim. takt operacija 20 . Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp. broj radnih pozicija 4 . preko Zllpcaste [etve). 25 m/min. Medlltim. pri montazi. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja. sirina transportera na nepokretnom ramu 0.. jediniea koracajuCih transportera.8. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina . 8 min.. masa jedinice duzine transportera 200 .1 . primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice. 3. a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 .270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu. donji transporler. drllgi sa kalupom).14). a ram donjeg transportera lldesno. ukllpna nosivost 4 . Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa.. a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine. poboljsavaju se uslovi rada u livnicama. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi. 15 t. vee takode i drugih proizvoda. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama. mas a transportovanog lereta 0.. 6 m... ct. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski... koji su postavljeni jedan iznad drugog.

kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 . Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih. srednjih sekcija 4 i donjeg dela.tehnoloske linije. puni sc u kofice. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). 9.. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani.zasebnih elemenata na skladistima. kao i industriji masinogradnje (pogona livnica). pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. 50 m 3!h. ELEVATORI SA KOFICAMA. kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr. Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake. zrnastih i sitnokomadnih (npr. 9. pogonskog 5 i donjeg.. Prema vrsti materijala koji se prenosi. kombinatima za oplemenjivanje rude uglja. zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno . vucni element se obavija preko gornjeg. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja. a i b) iii se pridrZava (S1. koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6. cementa. u proizvodnji gradevinskih materijala. kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. Ljuljaskari. u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode..1 Opste karakteristike i podvrste 9. hemikalija. neke transportno . 82°).2.pretovarne masine).. podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora. Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka. sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1. sanduka. Koficasti elevator (S1. npr. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje. a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. treseta itd. u hemijskoj industriji. sa fazonski oblikovanim koficama. 70 m). peska. sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca). 9. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA . stovaristima u magacinima. Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima. "stope" 10. eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste. metalurgiji. 9.. bala. . u silosima prehrambenih kombinata itd.. a takode i odvojenih . a prethodno.2.1) i kosi (S1. 92. pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose. materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu.2). . Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom.Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida .1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12. brasna.. za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2. laka grana slobodno visi (S1. zrna. uglja. pa i vise).272 Elevatori sa koficama.). Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. viljuskaste i elcvatore ljuljaskare. mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 . Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem. pri oduzimanju vode. Kod kosih elevatora neopterecena. u susarama. 9. c). buradi.kontinuirano. viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama .2 Koficasti eleva tori 9.lJULJASKARI iiJ 9.. Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora.

bocni polozaj prikazan jc na S1.A:! ~u 0 0) {} b) SI. kao i u silo sima . Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima. 2. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku. ti.. kada su postavljene tik iedna uz drugu. c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj).. S1. a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI.sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta. '..9. postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna. 9. optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1. a.274 Elevatori sa koficama.3.. 9.2 M" c) ~ . a). 9. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje. d. kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli. 9..2. b).sa dj'{j Janca...Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne ..5 mis. b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi. 9. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj.1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1.3. 9. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje). dok je centralni polozaj na S1. opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . kada se povratna grana SI.3. b i e. c .4 . b).2.9.3.

pUlljelljf! :asipol/jcm kojica. :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim. ostrouglim ikoficama tip a 0 I .6 . Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu. sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. b)..:.2 .3. pesak. Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica).~..0 m/s.3. Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge. treset kopan glodacem. sIobodno gravitaciono (Sl. ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni. .. 9. strugotina...pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak.) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice. 63 6. dubokim · I . oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 . praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje . Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!. 100 1.. a). dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--. c . zemIja. prasinasti ugalj.1 Nacin prazr.Lancani sporohodni.ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :. pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni. 320 0) b) d) SI.-. koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde.. iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. praskasti..40 Centrifugalni 3. 9. krupni ugalj itd. !J .LD iLancani brzohodni.3. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. praskastih i prasinastih materijala. 9.2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice. drobljeni uga\j.2 . postoje specificne konstruktivne osobenosti. 9. c.3 . ruda. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi.0 ..0 m/s)..2. pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa... kao sto su: prasinasti. sa zbijcnim. praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -. cement.. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju.3 Sheme punjenja. ..~-. . sa razdvojenim.40 ICentrifugalni 1-"-"- . kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta. sa zbijenim.:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a. plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1.slobodnim padom. tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3.3 . praznjenje .3.276 Elevatori sa koficama. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih. a koje se kreeu u granieama 0. a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4.9. 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m).0 mis.. a).a/lle sile. odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica.Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito.. fosforno brasno itd. d) i usmereno gravitaciono (Sl. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka.3.0 m/s. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1. Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. sa zbijenim. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica. 9. a kapaciteta su 5 . 9. Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile.6 . b).). zrno. 4.d~ojel1im. pri transportovanju suvih." 4. TabJica 9.8 . 63 6. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1.

r p tj.a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina. 9. Kada je hI' > ra. kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::. sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke. cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine.. 9.2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 . c i 9. c). okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici. Kofice opterecene. raznih hemikalija. Vo . viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. koji se lako sipaju (npr. Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija. zbijenim rasporedom kofica. Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice. Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta.4) . karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m . drvenog uglja.4 abrazivnih materijala (sljunka.278 Elevatori sa koficama. strugotine itd.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B. neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica.ucestanost obrtanja dobosa. m. ra nastaje kombinovani . min-1.5. Medutim. Shodno tome. a). ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora. sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. a). sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine. ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom. 9.mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni.3) gde je n .4.5. vlaznc soli.masa tereta u kofici.4. 9.dobija se da je (9. u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso.. r . pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne.4 i 9. krupnokomadnih ugljeva itd. 0. rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu.3. tj.8 m/s). Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora. nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice.5. rude. c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora. Uredaj za samopraznjenje (SI. Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos. koja se naziva polom. teskih. konzolno vezuju (paralelnim nizom. tj. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0. b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora. (9. pri transporlovanju komadnih.2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9. kada su brzine dizanja 0.radijus okretanja kofice. a takode i krtih materijala (treseta. Prema tome. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. sljake.3.). m/s. prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora. S1. kada 5e kofice clvoredno. koksa itd). Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. kada se pol nalazi unutar kruznice (SI.6 . to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. 9. b). balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca. kg. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene. Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc.8 mIs. mokrih i pahuljastih materijala. 9.: ugljcnc prasinc. d). Kada je rd < hI' ::. penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih. obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove. Medutim.3. abrazivnih i delimicno kofica 0. proCi ce kroz . veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine.). 9.

c .5 . DJ?:. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl.286) /. 0. za razlicite naCine praznjenja kofica: .5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora. 9.grGl'itadnnog. b .9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec..za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1. Saglasno putanji kretanja ccstica materijala.. ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta. pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora.306 . 0..kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3. hp>1Q S. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno .ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9.K.7) R ~ _. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine.<l?a. (9. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine.3 DJ= (0.n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s). Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku... 45°.6.6v _ (9. m/s. 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl. centrifugalna sila i sila inercije.280 Elevatori sa koficama. 9. O.2) dobija se da je: . te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta.. Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli. hp<''a F R ~8 . a).za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9. nasuprot tome.. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora.c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice.6) . o '" 'r (9.6. vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa.612) }.4.. 1. D d 2Bv g S..'el1}u . H. DJ = (0.gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ .8) D b} c) SI.pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog. 9. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama .0. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se.205 .5 a SUe ko}e deluiu pri raslere.9. PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~.204v 2 (9. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica.. . suprotnu granu elevatora. prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice.4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI.1. b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° . srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1.6.. Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja.9. kao i brzine klizanja Vk.

7. kao i bez dna.. cad.praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju. d). na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja. gravilacionol11 praznjenju. Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja.7. sa zaobljcnim . 9. slabije sipaju. 2 . Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica. c .shema s/aganja brzino cestica materijala. kao i zaprcmina koficc. IJ . ostrih llglova. a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine. njegovih fizickih svojstava. sirina B. pri siobodnol11. odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala. l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl. c) i sa zaobljenim dnom (Sl. kao i materijala koji se lako sabijaju. 9.tri kofice koje nemaju zatvoreno dno.3 Elementi e1evatora Kujice. suma pri grovitaciotlom prulnjenju . y flo \ Bt . b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine. b).. • ---t--Sf.6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a .7 ! 0) Shema kofTca verli/.. za povecane zapreminc materijala..stopnlh polozaja kofica (1 ..projil plas'ta eleva/ora). neoplerecene grane. Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl..'::.--O_-1-. zrnaste. W c) . sa dnom. prasinastih. 9. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije. zrnaste i sitnokomadne. Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl.7. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja . viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .vanjan..7." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1. b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u.prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf. 9.282 Elevatori sa koficama. Konstrukcijc. zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia.ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9. a). postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja .. prijanjanja cestica materijala za dno. duzina L i visina H...!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX.'I . 9. kao i kofice oblika trapeza. zemlja. rasute malerijale (npr. kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija. (j) il!- . OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc.. varijanta 3).. pesak. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. 9.7. koji se lako sipaju. lalog kreca itd).. silan ugalj itd).7. 4 . Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine.IsIO. primenjuju 5e za suve malerijale.cilindricnim dnom. 9..7. a primenjllju se i sa zaobljenim dnom. Na sekciji sa dYe ..Ijpral'ljena krlvo. za prasinaste materijaIe.2. 9.. odnosno praznjenja.a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J . te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala. sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl. X t1 ~ ~. II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl. olklonol11 lake. a. sto doprinosi boljel11 praznjenju. plitke (Sl. dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. 9..

Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9.4 0. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0. pre svega sa caurama i rolnieama.2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake.3 12 16. a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea.8) Tablica 9.8 8A 10. 62.2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm. primenjuju se gumeni umetci (SL 9.4 5. Osnovni parametri kofica (prema Sl.8..24 0. kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode. mogu hiti zavarene iii presovane. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku.. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ".2 26.17 1.5 I I ! 1. Vucni element. h) iIi trakom (Sl.1 iu/ t" lin. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal.1 0. staklcna vlakna) i od gume.5 10. tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju. vijcima ili zakivcima. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa. Elevatori sa 13!leima okruglih karika. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9. 150 mm vece dimenzije od kofice. Primena plocastih lanaea. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene.~ 1.0 148.2 0..1 !lmapremina in. c). a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ". 9.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 .2 0. broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce.7.0 120 118.upre· mlnH mm mm Zuprcmina i".0 16.6 19. I 0. kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa. mma in. na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje.35 0. kao i komadnih tereta. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea.75 1.0 3..7 4. 9. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~.. zrnastih.4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka.2 6. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina. a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature. c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste).m. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea. 6 mm.0 24. ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda.8 6. a) ili su umetei vulkanizovani.0 4. odnosno slepljcni sa koficom (SL 9.87 3. a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 .284 Elevatori sa koficama.3 2. vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 .8.66 rnm I Imina i. Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima. sa sirokim koficam3. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm.0 8. a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima. istoga tipa.. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli. a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK .0 6.6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji.8 18. pri tome je traka od valjane zice.6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14. koje su termicki obraiiene..06 " u 2.9.65 1.. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom.' I zapreI"ft" • 11m il/b.0 4.30 2. c). 28 nun.4 2. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea.0 28. Sirina trake mora biti za 25 ". Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0. io. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno .9. 9.1 zaprc- illft" llmprcmina i". takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala.0 4.4 .8. a).zicane. b).9. kao sto je navedeno II glavi 3..8 11. polazcCi od cvrstoce" trake. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi. abrazivnih matcrijala.. 0.4 160 200 200 250 320 0. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed.0 7. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala . te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka.0 70 60.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9. 630 mm. Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala.m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala. 60.5 5.0 12. prasinastih. I 0. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva).5 0. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ".6 .

800.a dl'(J /anca oj b) Sf. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje. kada su znatne vi sine dizanja materijala. pogon je opremljen llstavljackim uredajem.8 a . Pagan. Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . Izmedu motora i reduktora. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 . 150)7.9). opruzno . Primenjuju sc: zavojni (S1. nakon zaustavljanja elevatora. Kako trakasti. pogledati izraze (9. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon. izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora. za premestanje tdih komada.6). Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. 320. kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora. montira se hidraulicna spojnica. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku. Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla. tako da je obicno Dd = (125 . Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se. kod novijih konstrukcija.. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. 9.(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica. Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. a takode i materijala visokih temperatura. Zatezni uredaj. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI. c :. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile.reduktori. . Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. b ZL/jedan la/loc. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica..286 Elevatori sa koficama. 500 mm. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota . Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile. Sf. 9.10). a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i. Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. ako je moguce. '" (9. a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja.9 Vezi). kao i od visine elevatora. 9. 630.. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora... Saglasno slandardnom nizu brojeva.11) iIi preko poluga.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti. 9.. precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete. 1000 mm. a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici. mm. 400. 500. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala. Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama. a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku. kao i povecanje visine elevatora. praskastih i sitnonasipnih materijala. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda). za transport prasinastih. 20 zuba.zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona.

1).zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia . mogu da obezbede visoki kapaeilet. Visina sekcije iznosi 2 ... na bocnim zidovima.3. koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora. 9. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina. Za zastitu pokretnih delova elevatora. m. za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2. Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. t/m 3.1O Niii den plaJfa i 7.L-'-_-"': .korisna geometrijska zapremina kofice."stope".pogledati tablicu 9. na nizem delu plasta . 'V . 3. veza sekcija ostvaruje se vijcima. a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci. primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca.. cak i pri smanjenoj brzini. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 . i sirine B (St. .koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9. m. tk .288 Elevatori sa koficama.5 .12) sledi..4 Proracun elevatora . m/s .9. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama . . v . Za opsluzivanje i remont.vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora.brzina kretanja trake iIi lanea. nalaze se otvori sa hermetickim vratima. koji u slucaju cepanja. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja. 9. a zbog veceg odnosa fa / tk.. Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali. Kod elevator a sa lancem. da eleva tori sa zbijenim koficama.kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane. pri tonie je H . Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9. 9. odnosno kidanja trake (Ianca) .1). iznenadnog kidanja lanca iii trake. 1 (pogledati tablicu 9.5 m..ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop).0) H.10) I I I I I t.to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku.. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog. ' I I SI.korak kofica.3) i zadatog kapaciteta Q. korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea.2.. Visoki levak za punjet'/ie 9. a ukrucenje se ostvaruje tako ::. Uredaj za zastilu. kod kofica sa bocno usmerenim stranama. a kod elevatora sa trakom . p . Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara. 4 mm.(I\'ojno . Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom.gustina materijala... u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora.10). 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica. usvaja se prema katalogu proizvoaaca.3).visina kofica. 2. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H. Osim toga. pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju.

. 2. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora.1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql. anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.0 . D ..12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a".12 5lJtJ B. 1.11) . .. .. za rasute materijale u obliku praha... Pri brzini kofica 1.firine kojice B (Iipol'i kojica: P .5. opterecene grane. 9..jaskama . Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala. Proracul1 vue'e. 5).25 mis. sitno .komadne materijale. Nfm. stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama. . plitke. Xk . saglasno uslovu: (9. rastojanja izmedu kofica (koraka). Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .5 rasute. mm oJlrih agio v. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala. Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 . zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta. viljuskasti eleva tori sa Ijul.. (9. gde je L . koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za . ...0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St. 9.Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 .6v N'm N .. brzine kretanja kofiea. za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 .25 .jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc. tipa kofica.koeficijent zahvatanja malerijala. gde su: .koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 . 0 OK sa okruglim dnom Sf.duzina kofice (dohvat). duboke. 4 N' M IkoflCa asa trake. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora. gQ ql == 3.. kao i za 1.L ?:'aXk.290 Elevatori sa koficama.2..

" I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni.".0. Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca. Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh.'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr.prasinasti ICement.. .3.8 . a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm.25 ill.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1.5 t/m 3 .0 i 1. Primer.uuhok.1.2 = -2...25 .6 i I. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9. sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D .7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1. ruda.2411'1.6 ·1.6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9.::a"'y.34l/m.85 I i I [ Brlohodni sa Suvo.25 .6'1.0... odnosno lrake.8 je 30 =4.odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1.. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja).0 I I I HranIjivi p"rodukti. I I I ~'I suva glina gnjccena. mina 2 I.5·2 0. pra-znjcnjem I Sporohodni sa I . vcoma abrazivni I Kamen. sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos.40 o.I ~.icnt I Ispune kofice I Tip I koefi. I I I i OK i 0.8 .' . 0.2 I I i 1 II . krcda u prahu: hcmlkalijc Br. kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I . 1. 0. m!evcno zrno (brasno. pcsak..0'1 ! = 0.6. stoga je traka sirine Br 1. stocna hrana) Prasinasti i zrnasli..80 II ! I I 0. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . I gravllaclOnllll pHlznJI..'" i I ! i' ". cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'.= 0. isto D O.70 I 0 ~ a2 I I . vIazan.2. slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+. Itrcset gloJacki.6". 2.: P .6 praznjenjem I .:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0. vcoma ! abrazivni Sljunak.4-30 3.5.75 2. ruda. sa bocnim usmcravanjcm.1. I ".l2'jC"'12'jc'-'nc. '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3.3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII.I i t Prose-I cni I Brzinl-l.6 '1.ostrih . Ucestnnost obrtanja pri v = 1.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje.60 1 0 20 ' ". Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.40 I 0.plilka: 0 .40 . 1cvkom uglova ° I OK I 0. m!s traku i I lannc I I 0. dclimicno abrazivni f--_______--+p.0 .60 1°.40 I 1 1.13. tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm. OK .65 .8 :. zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm.6 mIs.2.6vp1o = 0. saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici.292 Elevatori sa koficama. 895 895 hp = .6 m/s. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0. zcmlja.gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0.RO II 1.3 ~.4 m. [ _II .lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0.' [" Br.Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9. visina dizanja H = 22 m.6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id. [slcna . Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm. 85 1 1. pepca. 'I Proracun.0.45)..> D I 0.1 I I SrcdnjckomadnT. TVcm r uga] I dnom. 0. sljaka Igmvitacionim nJcm. a korak kofice tk = 0.70 °I I I 1°.lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0.sa okruglim J ..63 i \jf=--. .80 I 1.r. D . Zrnasti i sitno1 komadni. koji sc slabo sipa Zcmlja.. a radijus dobosa je prema tome rei = 0. 3. Prema izrazu (9.0..6 Br.3) D 0. 1.£. 63 3. n 61 Posto je hI' < rei .obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea.13) pri 'If '~ T310zcni hee.

= ( 5310 . tada je: eiJ.37.S4 Tako je qu' g mil' 9.S4)'(.1. Proracun se izvodi u opstem obliku.38 N 1m.. posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 .koeficijent SigUfIlosti. daN/em. iIi u razmatranom slucaju. za tde uslovc rada. odredujc se prema izrazu (9.6 ·1. Usvaja se elevator snage P = 6.15).<X .vucna sila u traci.37 S4. K . taka da je: S3:S.37·3876 = 5310 N 3.08 = 2629 N = 1..0850 + 104 + 160· 22 = 1. 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje. Ft = 5max = 5310 N.37 (So+ 2376). posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa.sir ina lrake. 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::. S3 ::. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i.13. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1.l.294 Elevatori sa koficama. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3. crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka.6v 3. 25 N/m. uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala.08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z .55 kg/m.2876)Sl.9.85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376. 25+ 9.broj umetaka.13 b) z= 5310·10 =322. Obimna sila na pogonskom dobosu.13) z== F.Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake.S4= 1. b).37. najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1.08 So +3624.0850 + 2· 52 = 1. em. 1.0850 + 104. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1.2629. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca. za razmatrani slucaj je 1.6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe. am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51.55". = 0. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2.81·30 -52NI qt m. b . Neka je K = 10.·K shemi (S1. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja. tako je: S3 = 5 11 = 1.25 odreduje se iz izraza Ke'W. Ft = Sma. 9.85 980 min-I.38 kg. b = B = 300 mm.81· 2.25. . ili. Za celicne dobose. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .08 So + 3624 ::. ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku. 1.81·3. = Sn = S2 + qH = 1. P == 100011 = 1.Ss e[1<X .6618 kW = ' 1000·0. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9.5 kW sa ucestanoscu obrtallja n . to se zadrZava traka sa cetiri sloja. pri S = 1.v 0.1.0850 + Kz qt 1. Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2. te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N.

9. 9. kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0.. a) sastoji se iz dva vertikalna.. ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea.proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a ..15. visina dizanja do 3 55 m. Kofice 1 (SI.. b). 1600 mm). deo. Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi..3 . korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 . 0. aglomerat. naroCito kada postoje dYe paralelne trake. zatvorene konstrukeije lanca. sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. c) i kosi (S1. 9. vertiJ. odnosno donjeg lancanika. ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1.shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj. kosi e/(n'ator. 9. 9.fku.. visina kofi~e (400 ..Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9. 9. d . viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .I'ti eleraror: a . 2 2 OJ b) Sf. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se.15 .296 Elevatori sa koficama.. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala. vee se materijal stavlja direktno u kofice . 9. S1. Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika.:alni na pm'r(lfl1oj .4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. a) izractuju se od gume.15. Osnovni parametri su: smna kofice (200 . c.14 Vilju. Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika.dzepove. 710 mm). temperature do 900°C. oj bJ Sl. ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama. Viljuskasti elevator (st 9. a time se smanjuju otpori pri punjenju. lako lepljivih briketa i vrelih materijala. b ..15. . Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police. vertr'kalni e1el'afor: h . Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno. sanduka. 9. opterecenoj grani. klinker. kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani.15.710 mm)... koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora. denjaka. bala. Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane.pokretn. c . del Ova masina itd).3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda.14.14).4 m/s).16). a. 9. kao sto su: prepecena opcka. koji su prebaceni preko gornjeg.

9. b .16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac.15. (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake.ta viljuske sa materijalom.16. koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik.rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj. pomocu opruge iii sine za vodenje..v/. kao po pravilu.15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0. 1.Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . 9.2 .pogollski lanc'(allik.Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1. Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9.16. 0.13) (9. b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac .fkara Sf. Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2).lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju. 1. 2 .' 3 ~ \'ucni lanae.pogon. a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl.sa jednim faflcem.l:. a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi.'fanik . 9.14) gde je w .koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica.3 m/s). Ako je m .ara: sa 0\'0 hmea.:. Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica. kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9.to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf. d).masa tereta na viljusci (polici).298 Elevatori sa koficama.9. 9. b).. SI. 4 .

urectaja za Ufol'ar i . na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6). Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f. 2 .filter. i:gled.fetkasr. 3 . 0. Za transportovanje Iakih materijala (npr. C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I . / I .18 c) 51. slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj.pogon.25 . a transporteri naizmenicno..pneurnatski transport re1'.. viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama.' 6 .l'aijkasti transporter. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem. Takav elevator (Sl.eik/oll.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica.Uufja. 7 . Za razliku od viljuskastih eleva lora. b) sa konzoInim Ijllijaskama. 5 Fu(t'ni lanac: 6 . 2 .kojfc':asr. . tada je w = 11 = 0.. tada je w = 0. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9. a razlika je sarno u konfiguraciji trase .sfo za . knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl. e/el'ator: 3 .17. Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari.. ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica. Ijuljaskama) 0 lance. h dement.fko. 4 . zavucnim jedno sa . Nakon skidanja tereta sa stoIa.slol'Clr tere/a. 9. 7 . II horizontalnom i vertikalnom smcru.' I u!(warn.17. 0. Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta. korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura. podize dllZ llzlazne grane. elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv. pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje.SI01'(1'-. prihvatajllCi teret sa stoIa.elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise.bunker. 9.05. bunker.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala.'ito :a ul01'(Jr M M M 4 . 9.19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane .9. 9. Proracun elevatora .03 . resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se.utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima.35. brasna.'l1a. a) 51. materijalom koji treba transportovati navise. nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj. 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica .S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl.300 Elevatori sa koficama. a).zal'ojni transporter.korpe I'agone/a fic'ure.re. 9.zale:ni ure(taj.Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2). 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora.zi(aru. Iransporfera. 9. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane. Pritiskom na dugmc za llprnvljanje. reSetkaste povrsine osnove. 9 . 5 . ispunjava utovarnll stopu eIevatora. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto.

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji. pri utovaru kukuruza u klipu. koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem.[28]. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4. tj.27.. sa n = 1425 min. zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova. kao i za njihova susenje ild. konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji. b).27. za dopemu materijala do dozatora itd. vodeCi dobos 4. na speclJalnom va~Jku.[ 18]. 9. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le. 9. koja se pokazala dobro u eksploataciji.. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl. 9. u indllstriji prerade stoene luane.era moie se povecati do 6 m. Prenosni. na gornjem dobosu. a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina. u dobrim rnaIievarskim sposobnostima. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu. DuCina teleskopskog trakastog transport. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika.27. 3. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW. koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama.315 314 Elevatori sa koficama. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8. u istovarnoj glavi. rasterecena grana vucnog uredaja. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora.i. Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom. 10. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1. Elevator prikazan na Sl. ne~­ oliko radnika. preko reduktora. duzine do 300 mm.(pogon preko pedala).8 . 2100 kg/h. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51.1 m/s. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . teleskopskog trakastog transportera 5. u glavi. autora konstrukcije Krotova (S1. do bunkera. zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. pogon je postavljen u stopi. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. a visina se menja u granicama 0. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni. Brzina kretanja kofica iznosi 0. (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1. uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura.[45]. trake 2 sa kofieama 3. 9.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. npr. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. do ambara.27. u silosima.[26]. sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama.[58] . c). kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena.27. b ima slican shematski prikaz pogona. kojc se pokrecu auto masinom. bez plasta. preko valjka 1. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac. 9.[27]. tockovi se kotrlJ3Ju.27. Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom. porta proizvoda (51. a). Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito. do odrcdenog mesta.. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6. sa postoljem 6.l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm. npr. Obrtanie od tocka. sa n = 970 min. u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke. 9. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu. ugao iznosi 180°.Lad. kod stacionarnih vrsalica.0 m. tockava . Koficasti transporter (51. Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja. a ne na vrhu. za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till.. za do premanje materijala u bunkere. samohodne konstrukeije.~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1.. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom. brasna). koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1]. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e. relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg). obuhvata gornji 1 i donji lancanik. d.

fni lew/k:sa prainjenje. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. 5 . Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije. gabaritne mere transporter a nisu velike. razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva. 10. 10.e/ektro!l1otor. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih. 2. 8 .l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu. dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna.spojnice.prednji leta). Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji.pod uglom do 20° (osnovni tip). Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m . nadgledanje. 9 . ~ rttalEJ 51. srednji /duj. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal. osim toga. kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju.1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . duzina istovara materijala je prikladna.sredi. sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala. dobra je hermeticnost ovih transportera. transporter: 1. tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. 3 . /0· zadnii /efaj. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja.po vertikali). Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne. 10. vrelih. /el'(Jk w punjenje. pri kapacitetll obieno do 100 tlh. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. a takoae i veoma abrazivnih materijala. kao i . 10.316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. povecanom habanju zavojnice i oluka. u obliku trake iIi isprekidana. sitnozrnastog. koji S11 opremljcni zatvaraCima. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac. 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva. znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala.4 .2).redukrar. a broj pocetaka jedan. 6 o/\'or za pregler!. 1/ . mlinarskoj. okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka. nasipnih materijala.1 Zorojn. kao j materijala jakog mirisa. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. 12 . kao i vertikalni i strmo nagnllti. u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih. 7· oluk.2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. sto ce kasnije biti razmatrano. Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog.

on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10.ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni. sa koje se materijal premesta. /3 . Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. (10. Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka. pneul11atskim transportom u cikIonu. npr . naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj). 10. odnosno lcrajnjih leiaja.3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n.7 20 0.8 15 0. a zatim se elementi zavaruju za vratilo. k .I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom).intenzivno mesanje. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac . kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama.9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10. . v=- 51. koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje.Irakasli. C . da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila.dozator u oIuk transportcra. 10. Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg.2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali.1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51.2 ZUI'ojni IrOllsporler: a .1). Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv .lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise.koeficijent korekcije. Mazalice se nalaze gore.gustina materijaIa koji se prenosi. na llosacu lezaja. 10. zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces.1) gde su: p .3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera. a takode su i kompaklne leonslrukcije. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima. a koji nije podlozan sleganju. Zavojnica trakastog. za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje.6 1 0. iIi u obliku trake. b .projtlisulli Na S1.[opaticni.m /h) zavisl od preenika d (m). min. t/m3.sa punim :ir:. leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. koraka t (m). Zavojnica transportnog puza je punoga zida. d . Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida).318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu. Ukoliko je moguee. koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani. ucestanosti obrtanja n.

Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja..5 4. leao i jednog (S1. <p . ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila. Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja..4) gele je a . gele je III . strugotina. Ako je poznat koeficijent trenja. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o . 0. A w 0. a) iIi dva odvojena (S1. ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D. i b I . 0. komaelni ugaU. Racunske vradnosti koeficijenata 0/. A i w Tablica 10. 0. a proverava prema jednacini (10.tg(cx+<p) (10. Vreelnost D u jeelnacini (10.u kW i 11. D 2: (4 '" 6) amax. 0. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala. bez prcsipanja materijala koji se premesta. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca. koji se takocle okrece u cevi. 10. vlazna gEna) 2. pepeo. uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa.cevi. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima. a kada se transportuju tesko prenosljivi. KD "ele je r . n . Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi. pesak.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r.6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli.4.. Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 .3) gde je A .1). 0.1. -1 ucestanost obrtanja. elrobljena ruela.koeficijent trenja materi. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika. a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka. mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r. m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0.pri transportovanju navise materijala po nagibu. (10. 0.koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma.8) D/2. azbest.koeficijent (pogleelati tablicu 10. glina. ugljena prasina.srednjem i krajnjem.125. b) pogona za oba transportnog puza.5.63 i 0. 2nn (10. Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0.32.8. sljaka. a i b). 0.2 1. otpora u svim lezajima .2. tada se mogu otpori izracunati. koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak.3) usvaja se ofijentaciono.125 I 65 1.25 0.8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza. I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka.3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala. . Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali. ponekad se ugracluje srednji lezaj.raelijus na komc dcluje sila Fa. Zamenom vrednosti w u izrazu (2. sa rastojanjem I izmedu oslonaca .7 . Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica. izvijanja pod dejstvom momenta Fo .16.32 0.5) (10.1). zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala.0 I ~ 10. 0. 10. transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza .lezaja. umanjuje se do t = 0. soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P .ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza.elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi).1).25.4. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement. D .elodavaca. 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine.u m.4. 0. na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje. treset. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu . Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10. kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza. tg <p = Ill. 12) a. Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 .6) K ·D·tg(cx+<p)' . ukljucujuCi i oslone lezaje. jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza.18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW). brasno. cx . r. a takode i otpore dizanja .320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza.4. Osim toga. 10. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela.4 0. kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad. Takode.

5). sheno nav. .uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ. tJ. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja. gde je!lp . kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza.e . = O. duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a.koeficijent trenja (S1..vllgaonom ?rZil.4. zavojni transporter sa elekl. b). mgsma. .lOm.322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu.+mg!lv COS a.. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja.4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m . 10. K:'et~nje rasuto~ materijala navisc. 10. Sl.masa cestice) i shodl1O tome. Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St. mVIr!l !lv sina. + P R mV. vo~recc se manJom. tj.)ettika//Ji.rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka. gde je !lv . 10..ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza. R (10. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom. b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza.se na sledee! naem. od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza. ona je a . prerna t~rne.IO. buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta. i druga . Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta. pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje. koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine .!lp COSCi. . a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c.koeficijent trenja cestica 0 plast.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a. Kompopuza jednaka je nenta ove sile.5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G.romolorom sa pnrubnim spojem. odllosno R (SI. ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni. rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja.5. 10.7) . tj.

10.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. IZO 1.dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi. sa obe strane cevi. mesanja itd.1v . pri tome su duZine cevi 200 . lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije. a kapaciteti su ograniceni. Unutar cevi. Na mestu gde se oslanja na valjke.IH fJ. susenja.7 Zm'. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10. cilindricne povrsine. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala.324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. zrnastih materijaIa. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3. min-1 Sl. 10. U odnosu na koficaste elevatore. (lO.fipke . duz zida izraden je zavojni zleb. ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. 10.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi. vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera.-. dobroj pozudanosti transport a materijala. 30 m pri transportovanju materijala u prahu. a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi. Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta. .ie monliran radni medaj masine za busenje. cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka.. 10.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise. I1kr. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom..S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece . sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice. 1z izraza (10. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa.0 J!on. po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi. 10. cevi su glatke.M D. valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a. duz ose zavojnice transportnog puza. ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca.anje materijala navise. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu .S. tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. koji se uvodi u cev sa jednog kraja.6) brzo se obrce.-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala. . a kao nedostatak.1v sil1a) gdeje pv = arctgJ. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala.08 II. ti. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala. T' Sf. kao i ncdostaci. kao i materijala koji se slabo sipaju. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza. a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. aglomeracije. npr: pecenja. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera.)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn.4 Cevi za transportovanje materijala (10. Prednosti ovih transportera.1 v casa) J.1p(cosa-J. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. obicno se ostvaruje visina od 15 .7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje.. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju. 10. Obrlanjern cevi.6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ. nasipni materijal.

eel'.. polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10.. ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0. .pugoll. b . (10.8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a .1). rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju. odnosno okrece se zajedno sa njom. 10. 4 .16) (10..l= (. Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G.9 Prorm. koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n. Iz jednakosti je: Go .3 1--'---''''Dsin<p = nn . pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi. Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka.prema izrazu (10. 30 sin( a -cp) (10. = 0. I . 2J+wJ Dk M=G'a+2F .50 . kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev.9. (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l.us/olli l"a!jak.12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki. ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka.. koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0. kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi). Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl. 10.. 3 . (10.YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a .15) L =v t". 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak.5 D.10) .pOlporni \'(Iljri. a brzina transportovanja materijala v .. 0. do verlikalne ose.as/olio . to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10. 10.opJYi oblik. a). nalazi se da je n = 42. Gsinex= C+Gcosa)J.13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10. P Dv 2' (10. 6 . za ugao ex. a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi.prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka. tada je moment u odnosu na osu cevi .2). uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr. nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10.... 0.326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp .3J D SlllCP ~ .sila uslcd ldine cevi.25 D). 2 . b) oj Sl.os{oni ram sa \Ialjcima. Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0..14) b) 51.sila tezine materijala u cevi.9.11) .3.65 ) m. Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv.2 . Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d .

(10. vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada.koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11. koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska. karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama.u hinizma. danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima. w . snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M .trnllslatorno (oscilatorno) kretanje. OSCILATORNI TRANSPORTERI 11. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera. na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima.17) s-\ T] .328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno. Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada). Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera. LITERATURA: [21].u Nm. medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala. tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno . Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione.[45] . kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev. kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi.

pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd. Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji. Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa . Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu. v 11. mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih. sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta. malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. gasovitih. nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. na linijama automatizovane proizvodnje. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y. tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: .3 ) .'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m . a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl. u masinogradnji.1).senj~ le~ljivi~l materijala (npr. Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih. cement). pri izradi apa~ rata. Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska. stanJu. elemcnala aparata). zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade. sljunka. mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja. sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne. sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll . R (11.330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~. do visine od 12 m. odnosno spustanjclll pod uglom do 15°). kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. otrovnih i vrelih tereta. a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C. za prenosenje prasinastih. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere. tada ce ceslica malerijala. p:-emda oni. kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera. . otrovnih. lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera.masa cestice materijala. Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. zakivaka. u~lja. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11. tj. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. prost orne spiTale. vlazne gline). blago nagnule (sa podizanjem materijala navise. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno .1 Prorac. koja Iezi na ravni. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine. na linijama mehanicke obrade i montaze. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u. da se.2) ay = .1) Horlzontolna raYOn SI. drob~ne. pri kapacitelu do 20 m 3/h. susenja. navise.pravolinijske. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an.~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. 11. g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe. posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. rezane. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka. kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. kamene sitndi.ao SlntJ = . vrelih. . Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. J1. a mogu da budu i vertikalni. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno. a reae komadnih tereta. janja od oluka. k~mena.a (02 · · R . hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije.J priblizno do 400 rn 3/h. smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. .slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine. pom~ra ?o povrsini. prasinasti malerijali (npr.a (02 sin<p sin~) (11. Prema tome.

6) u gde je p . leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T. 3. <p (J)'1. 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k). kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine. pa je koeficijent rezima . narocito pri K > 1.prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera.im inercijaln.2 Shematsk. 0= pT (11. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11. A aw 2 Sln}J g (11.. a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera. da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu. pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se.2). tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~. za vrerne tp t2 _ 0.t2. smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka. potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1. Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera. Sl. tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl. w . Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala.3). najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI.ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama.3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI. a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° . Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn. gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. U gao <p menja se od 0° do 360°. K = aw sinP. tj.bilo koji ceo broj. Pri 1 < K S. 11.ugaona brzina pobudivaca oscilacija. konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom.4) = cos 0° 1. jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala.11. kao i elemenata transportera. teret se brzo krece i otrze se od povrsine. 2 za vreme t3 .3 onaj pri kome se cestica bez prckida. 11.h transportera). kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez. tp. zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru.11.Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K.3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako. pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. . .fazni ugao osciJovanja (ovde je t . pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona.:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 .amplituda oscilovanja ravni.smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K. prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera). podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera .vreme).332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a . pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise.

Q s 50 lIh. kapaciteta Q s 50 t/h Isto. duzina oluka. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca.elektromagnetm 3. a sal110 u toku l11alog ..3 Ekscentarski 1. Na znatnorn delu dircktnog. lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred.3. 2.. prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka. Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava. 150 mr:n. za kapacitete Q > 50 t.8 1.. pn povratnom llOdu. a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk. Oluk opisllje pravolinijsko.. odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka.6 .. 2. 30° prema vertikali. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan .vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj..8 . visece i oslonjene kon. brzina premestanja materijala. Osnovni pararnetri transportera Markus .5 .36 (pogledati SI.1). tada je K 6. 2. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna.. kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11.3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala. 11. pri K > 3.a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 . U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka..3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'..3. pri p = 2.. samo konstrukcije teskog tipa. a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 .3 . Kad~ se brzina oluka naglo prorncni.5 I 1. Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3... 3 ~~ije IS10. izostaje proporcionalno povecanje brzine. Jezaja i drugih elemenata. menjajuci svoj smer.Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni. Oluk prolclizava ispod tereta.. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I . kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera. kocficijent rezima rada iznosi K = 3. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka. kapaciteta T ! 1J . Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene. zatim se bIZO smanjuje. 85 min'\ sirina olnka. do 50 m (ponekad i do 100 m). kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim. akumulirajuCi kincticku energijll. ne odvajajuCi se od njega.8 .3) itd. tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom. odnosno kada je tp = 2 T. 2. 200 . U toku odrclenog penoda. samo konstrukcije teskog lipa. Prema tome. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala. pravolinijskog hoda. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!. materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja. tj. 1200 mm. kao i pri povratnorn kretanju. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata.. polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer. Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka. iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom.praskastih I' .5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1. 40 .1 Pri p = 1.0 11.. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje. frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila). kao i dvokrivajnog pogona. .2 m/s. brzina oluka se ravnomerno povecava.. 2.. za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i. matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem.3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije. da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje. 3.2 . I isto 2 .334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11.... Oluk dobija oscilatorno kretanje od ... Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3.3 2.7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11. za ~ = 30°). 2. lakog i srednjeg tipa.. prekida se klizanje tereta. vec'im od 6. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka.6 g.5 1. Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala. ~ezlm. a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost...

a pri hodu oluka nazad . . dok se pri kretanju nanize oluk spusta.336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona. (viseea. Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom. vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje). 0. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju. kada se oluk kreee nazad (spusta). Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. 1000 mm.nanize. pri premeStanju oluka nazad. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije. eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim. u smeru upravnom na oslone nosace.preko amortizera.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu. Elasticni nosaCi . koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. 20 mm. pri direktnom i povratnom hoelu oluka. a ta energija se pretvara u potenci. frckvencija oscilovanja.2 m/s. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne. 15°.. neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka. te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju..4 Vibracioni transported 11.. vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise. upravno na dno oluka. podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine. blago nagnute i vertikalne. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina. radnom hodu oluka transportera. te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka.8) gde su: n . a sila tdine . a . kako u dircktnom.. elasticnim vesanjem . ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi.ucestanost obrtanja vratila krivaje. Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje. posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije. potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. ~ . Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred. Kada se oluk kreee napred. 200 .4. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka. dYe iIi vise masa. fJ. 300 . to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise. 10 . Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti.1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera..amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju. srednja brzina krctanja materijala. kod horizontalnih transportera iznosi 0. ove sile su usmerene nanize.. a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom. tako i pri povratnom hodu. 400 min'\ sidna oluka. koji obicno ne prelazi 10° . Pri povratnom hodu. neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala..: (11. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca.translatorno krctanje istog karaktera.oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred.nanize. na kosom transporteru. za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa). brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba..direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. pri dopremanju materijala navise. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka.. Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe. 11.15 . vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije).. Za kretanje materijala napred.

frekvencija pobudne sile.ansporteri _ sita za istovremen~ transport. saglasno vrednostima amplituda). no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. za.. Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja.l .koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament. kao po pravilu. frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo).. 6) ostvarivanje malih gabarita po visini. a oscIluJu kao jcdna celina. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance. 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera. vee i na meduspratni prostor. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera). ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i .4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u.338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera. 11. pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma).likama.. 11.~). dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso.. kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama.klipno poluzni). ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera. 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 . Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima. eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h. Prema tome.~avanja. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala. pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w). Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni. mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost. npr. transportovanje materijala iii t. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom. le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-. 4) najmanja ukupna masa. pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera. mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI). . tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera.ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton. Kod Izv~. t ransporten. 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a. lativno lakog tipa.85 < co < 1. _ Pr.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera.4) sinusne promene pobudne sile. oscilacije su poduzne i kruzne).nrezonantl:og pode. uravnotczenosl!'. namcn]em. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa. ~rem. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko.lc:lOg SIstema.b:lO vczanc. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0. moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) . b) brzine. 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima. tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja. Takva konstrukcija primcnjuje se npr. Kod rezon. 400 min. Prema karakt~ris. i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf. obrtno oko vertikalne ose (tj. uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju. elektroekscentarski. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju.ce konstrukcije. moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja. tj.' c) ubr::'llllja Rezonantn. duz vertikalne ose i kruzno. v!brosita za prosejavanjc materijala. Kod dorezonantnog podcsavanja..I'cifacijama: a) pomerallja. ekscentarski (krivajno . dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija.98.nlno podesenog elastlcno~ SIstema. udvoJcnc clemcnte.ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama.

10 mm). 10 ~ rx6 1 ..6 SI... cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja. metodom vibracija. uglja itd ) i do 0.2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera.. . amplilude oscilowlI1ja 12.. :\ . 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () .. pri najoptimalnijem rei:imu vibracija. 11. 3 pula manja.. .. 5 _/osforno bra....../i·ehellcije 600 m... 60 "' ~ "'" r-.. visina sloja transportovanog malerijala ltd.5 111m ijrekl'encija f()OO .. t--. .. Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala.(lpati!. 2 . 35 mm). Povecanjem ampli tude oscilovanja.II'/. koeficijellia rdima raJa K = 2.... "'" . t--. pri fratHportO\'anju: . Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0. nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala. peska prirodne vlo:nosli. 2 .:a..340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 . cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica... 3 . 60 mm... stepent t-o 11011«• . 3IJmm).......6 mis.. kada je brzina njihovog premestanja za 2 .. r\ "'" . Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija.. '" '" i. .krupnoce cestica) transportovanog materijala. . za visinu sloja od 50 . Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0. 9 .t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'. kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala. kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis.. SI.fno: 6 ... zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska.'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m... .. \ """ ~ ... 5 " drobljen lucanik. lJ. .4. 85 dB..d%mit u prahu. istog oblika materijala praska.. efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet... takode i visina sloja materijala moze biti razlicita. 10")..15 mis.... Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og . ..fkriljaca (dimenzije komada () .. ampliluJa osciloml1ja a '" 3.sitl1okomadlla ruda..silnokomadn(J !ilja/..5 l11/n..f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a".. 30 mm). 3 . Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir. prema brzini krelanja peska \'p. O.5).suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog... dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'.. I\. Pri jednakim vibracionim parametrima. koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica.· 4 ~ kotnadni ugaU. 7 .koksa od . Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti. .. j pesak.' ~ ..... mogu se transportovati razliciti nasipni materijali....cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl.. 0.05 mm (npr. sljake.... istim transporterom.1l. efektivnost transpor- ... ..l'ill1eZ.5' l\ ~~ ~ . cementa)..' 8 !'Yamot u prahu. drohilla (dimel/zije () . fino nasutih materijala. -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 .... kamena ..1 ...) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava . koji se mogu premestati razlicitim brzinama. 11. 6 .. prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't. brzina transportovanja. Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih.a)... te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1...5 Upo!'edn..52) od ugla nagiba rrwuporrera..

eliki uticaj na brzinu premestanja. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima). cementa. Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret.8. u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1. 11. te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 . debalansni) vibracioni pobudivaci.uzrokuje oscilovanje . takode je moguce i drabljenje komada materijala. Gustma trans~orlovanog v materijala . 0. Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni.. Pogon moze imali donji (SI. 11.. odsustvom sitnih cestica.lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi). Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. dobra se transporluju vibracionim transporterom. Brzina transportovanja komadnih terela. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom.4. nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom. sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje.. pogon transportera mora da se taka posta vi.. a prauzrokuju i habanje oIuka. Zbog toga je celishodno. nanize. medutim.5 . 100 mm). 11. gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0.7. bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima).nema. strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala.. npr. d).. cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina.. pod uglom od 10° .. pogon se tako postavlja. Lepljivi. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl. 11.. lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja. frekvencije 500 . c). glina. vlaZni vezivni materijali.3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri. krupni i srednjekomadni materijali. prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal... . a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija.. . Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. za svaki stepen povecanja nagiba (S1.. 11. kod kojih se materijal prenosi navise.. kao po pravilu. brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 . a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1. iste vrste i homogenosti. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe.7.sita. uprkos velikoj razlici njihovih gustina. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta. S1. npr.7. 400 min· l ). vibracio~~h trans~ortera . priblizno identicne brzine transportovanja. oblika klatna. U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni. 1. a.. cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike. transportovati prasinaste materijale koso.7. 5 %. brzma transportovanja je za 10 . 11. v. Raznorodni. razliCitim plasticnim masama i gumom. . od dva moto . Sorlirani.. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. ~od. koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. cisti pesak. npr. medulim nisll postignuli pozitivni rezultati.2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja. b) preko elasticnih veza .6).7. pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno.30° prema uzduznoj osi transportera.. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka. sto je prikazano na (S1.amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5. sa dva oluka. u odnosu na sitnije cestice materijala.. Kod kosih transportera. Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~. koja-pro. Kombinovani materijali iz sIojeva peska. matenjala. medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. ukoliko je moguce.. 11.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava. vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°.. 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica. matenJala po glatkom dnu.. koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1. 15 mm. te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra.. zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 . ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°. te se zbog toga. Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru. medutim. 20% manja nego pri kretan]u. 50°. Kod prasinastih malerijala.vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce.2 . kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile. transportuju se veoma slabo. centar inercije se podudara sa lezistem sistema. Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje. sIobodno okacenog (iii osIonjenog. Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0.. da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° .

Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera.10) Sl. eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera.1 1. odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka. masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev.7. odnosno oluka.7. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja.ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva.3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-. 11. odnosno oluka. (11.8).ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema. m" .empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI. koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized. rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI. c . !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno.kOl1Sfruktil'!1e sherne. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl.i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt.pUfem {prema iSfraiiw. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu.+ 1.. frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile. 11.7 Sheme s/o/. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi. . b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija. 11.'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca. osa kaisnog prenosnika (SI. sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a. h. ver0..masa transportovanog tereta (cestica materijala). pritisak primaju "0. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl. koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi..9) gde je mo . tj.8 izmedu bunkera i transportera.7. d): ~ " - (J (m+mo).ll. tako i transrnisije pogona. a) od gume. 0.6 III K punjenje transportera iz bunkera).8 1.fprenese na transporter.ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca.mjima B. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-.prora(>runska shema Ovde je: me .'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0. m ." 1. d .344 Transportni uredaji Oscilatorni t. na oslonce konstrukcije.6 1.61... m[ . neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala. 11.11.plasticne mase iii evrste tkanine.. A . to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera.K.1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1. Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju.odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom.masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter.0 I.l1. koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu. rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja. r. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta. to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko. nego i dopunsko obrtno oscilovanje. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans.Janr portere bilo koga tipa. ro .1 .

Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere. koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. 11. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). a ..9. b). vibracionog pogona 2. a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3. I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama. neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera.9. kako viseCih.. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni). 200. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju.2. a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja.. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama. a). Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. b) SI. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. kapacilet: 6 . Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja. b). 11. Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1. 11..c).. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm.. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa). pre svega. h . centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu. a kao posledica toga.. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St. frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°.\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala. . 320 i 400 m.11) navedene su u tablici 11.1l. Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom. koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja. Oslonjeni vibracion! transporter!.9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ.sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji.sa dl'c mase. a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom. a takodc i ekscentarski.9. 50 m /h i duzina: 4 . ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11. Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11. a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. oslonih elemenata 3. rezonantno podesenu elasticnosl sistema.10. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2. 10. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja. 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. 11.. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala.346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m.lO.. temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160. Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d.vociklicni elektromagnetni pobudljivac. medutim sve to znatno otezava transporter. u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje. cija je masa za 3 . oslonog rama 1. tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m. u relativno maloj masi. 6m. tako i oslonjenih. sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno. armirano betonske konstrukcije).

320 .5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska . e . mm: A H L zatvorcnim olukom.:im pogol1om.:g1ed.lIetnirn) pogol1om.zoo KBIKr. h . c sa dw! mase sa re. 3 horizontalmm transpo~~c.upsti i7. kg/m Dirnenzije. ". pU1.sa ekSCe!11orskim pogO/10m.lcdatiSI.348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa . m /11 Snaaa elektromotora. c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr./1 transporfera: a . H.2/3.popre(n. izmedu .1'pOrler kO/1.10. presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1.fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a . d . oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1. kW lMasa 1 m 1 transportera.0 80/96 320 160 30000 32 5.517.n ram om j ekscel1fars[.lga/nim (if. b .rom..SCI dl'e mase.rkim osfon. 11.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2. (' ./olljenih l'UJr(Jcion. kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede. d).sa l'j. so cenfrUi. elekfrOll/il!.11..0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim.1110 Sheme o:.a ~. a u imenioCll.1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja.ll.sa jcc/nom masom.- .Yklop e!asficYnog gumenog os/onca. J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7.11 c) SI. sa hcrmcticki ~ b) SI.5110.

iJlll od o::. 11. Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice.. ".lI '/ I po ugOtn _ krelal:om. ' .e. " .10. . ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us.. b) SI. onW ~kCIJC.. dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI.. " ' celokupnog sistema.12. .meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::. to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1. nizovana ' motovib.l3 Klackalice 6 se zglobno.radijus eA:SCellfra ' hro. (He ransportera sa i. . preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4. ~Ja se postavlJa preko .translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 . a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e . Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . k . 6 7 d). .'..12 . ratora sa ekscentrima .' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase. ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao .10.Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y . '(. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5. 610 mm' duzlIla 12 . )f >".12. 11. c). Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f . 0 I. . 7.Ime. ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v ..:ru/o!ll . 11..'h "1 . . . ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto .u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr.preko lisnatih opruga. se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' .12.snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik .. 11. raznodelL'pomerene za I 180 0 . 11. gibnjeva 5 (S1. OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka).eliO . Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera. Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1. 27 m. koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza . 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'. 11. . a ukrsna glava kretace za drug u cev.152 . S obzirom da su mase obe cevi jednake. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1.13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala. tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r). ./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac. J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3. .:. posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev." . 11. . g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge.. Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 . cevi iIi oluka 7 i 3. 11. .centar inercija). . a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1. koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2.12. cevi . osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL. a = 1'12).. kada se jedna cev krece napred.9).. a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel . Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi. tj.amp!lfudu OSClfOl'(llIjU.. 156 kg/m.12.O.ci/u/ornih jJ](Jsu· a a . Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na . udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J.I(Y " .12 i paralelno 11. masa transportcla svakoga motora iznosi 1 . a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1. I . b navedeni izraz daje pribliZno resenje. a) odreduje se prema izrazu (11. onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~.5 kW. 11.w gurn. a nalazi se iznad iii izmedu cevi. ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' . J ne . a olkloni obe cevi su jednaki..llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I. SI. Za opisani transporter prema S1. r . sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu .W ofJrur..351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon.lI. centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin. po jedllUCI duzine 36 . /. druga cev se krece unazad.. / . _ .. b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi.

.e . ('3).auje se u obliku cevi kruznog. po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:.ukupna sila (ovde je i ""J=1 . Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere.1 (11. c).. 220. Element za nosenje materijala izra.ostvanl]C duz cltave. . I r' . bilo koje polo vine ovoga sistema.ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera.metalnim elasticnim sistemom (S1.pomeranje centra inercije sistema duz x . pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp. R v· • = iyoS . . zbo o kOllscenJ3 gonom.11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih . no.UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. 11. lisnatim oprugama (gibnjevima)..fenje (Yestica materijala. mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '. l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom).352 Transportni ureda. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema. Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka.::: gde su: m . Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja. za vremensko punjenje i praznjenje transportera. l Jravnotezem SIS te . Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11. kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture. kao i olucne transportere. S .kruzna frekvencija pobudne sile.85 < wlwo < 1. v. Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. Takav J~dnocevl1l . Po.stdja) II Tablica 11.metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q.3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--. pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp .ose. II .ukupni koeficijent otpora.. Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160. imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi. (j) . 150 m 3/h pri transportovanju peska. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera.10). a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 . t duzme trans portera." In . moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom. zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka. odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica. kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa . x . Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi. 11. neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala. Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl. c transportera proizvo d aa u·m d er (A u. Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h.12. transmaterijala elostize 60.maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala). mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0. sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. koji se oelnose na jednu masu. l1'mtnom ekscentarskog pogona. 850 0 C.12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema..3.13) navedeni su u tablici 11. kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 .masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11. Elementi transportera Elementi za no.. Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno .imaginarna jedinica. a . na]veca dalJma. Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno . . b s dye mase s . Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa. C].sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi. R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D. ~ podesavanju elasticnog sistema. sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre.. Kapacitet transportera je 15 . Yo . . . Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala.sila deformacije elasticnih veza). punJenJe. Da bi sistem bio uravnotez:en. 320 i 400 mm.

Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni.i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve. Pri tome. Pagani. kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu. odvojice se od statonl. kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje. Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera. ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. duzine sekcija 4 . Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno .. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. 5 mm. U tom slucaju..gibnjeva (SI. ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz. centrifugalni i ekscentarski pogoni. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi. bj Sf. 15. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta. povratno . lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. prema tome.. Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. poprecl1og nosaca 5. napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski. 11. donja se udaljava. kao i maloj masi.14) sastoje se iz statora -. i suprotno. po!turetanom. kada se gornja kotva privlaCi ka staloru. pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje . Kao rezultat ovoga. elektronska cev itd). a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~). 11.principije/J/o shema. naizmenicnom eieklricnom strujom.15. visece konstrukcije. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom. cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase. odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom. dYe kotve 2. skupa sa tegovima za regulaciju .translatornog kretanja i. kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga . OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama. 11. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno . namolaja naizmenicne struje 3. a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H).kOllslrukcija . 6 m koje se spaJaJu vIJclma. kotve 4. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora. <?evi.podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera. b ... SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma.translatorno kretanje jcdne.krivajnog pogona.~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 . kao i kod transportera tezega tipa. u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn.Y : a . elasticnih veza opruga 6. kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza.50 Hz (3000 oscilacija u minutu). 11. a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog. pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta. kuCista 8. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta..Ih).14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH. plastlcnom masom. pri napajanju njegovog kalema monofaznom. pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija. odnosno druge kotve. Uopsteno uzevsi. a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti. njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. njihov sustinski nedostatak . b).354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni.

Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine). kao i male amplitude (0.. Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 .). PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y. kao i u jednostavnoj eksploataciji. kao i amplitude oscilovanja.. 11.. 750 min. 8.15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo.ucestanost obrtanja vratila. vratila 3. a shodno tome i kapacitet transporlera se menja. Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl. Ekscentarski. kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca.5 . Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca. Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno .16.prenetog materijala).. b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2.14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11. mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta.15) 2 aJ Sl. .7. ro . a) sastoji se iz elektromotora 1. a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter.kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca.11. 1.16. moto vibratora. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene). a) i krutim vezivanjem. Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11.ckscentricitet eksccntarskc mase. b . Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p.debalans 2. b). jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p. Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje. iii odvojeni.. na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar . mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 . (11.. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11.masa cksccntra.16. 6. a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5.13) gde su: mo . Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu. . kao i pobudne sile (do 100 kN). Stalnost frekvencije (3000 min-I). velikim gabaritnim merama (do 20 kg .. 650 t/h.0 m).2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih..5 . 11... Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F. Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta. eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne). niskom nivou buke pri radu. praskastih i drugih nasutih cestica materijala. amplitudi oseilovanja 0.elaslicnim (St. Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata.0 kW.. sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11. .. u obliku dva ekscentra. c). pri snazi vibra(ora od 0. 11. za svaku tonu na cas kapaciteta .625 .. w .16.16.25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I. kao i transportera malih duzina (2.356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi.5 .

Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge. a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje. Sl. klipna poluga ponasa kao elaticna. da se pri njoj. posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove.spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl.17 E. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje. 11. a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 . c). za vreme pustanja transportera urad. cilindricno . pomeranja.18. c i d .11. Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze . 11. Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl. polukrutim i e!asticnim (SI.17). koji je najekonomicniji i-.metalni zglobovi (caure. a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. 11. d).18. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon.A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1. dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija..16. elasticni (gumeni) ekscentri.358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera. ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema.16. lL18. Kada se u transmisiji nalazi elastican element. koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga. pa do potpunih radnih amplituda. a).cenlrifugafni POgOIl. odnosno cevi. klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo. pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad.. b . b). 11. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema..cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl.najefikasniji. Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon. 11. Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. 11.ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade. . 120 MPa. a sto je u funkciji siguruosti. frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu). Kao elasticni elementi navode se takode gumeno . kao kruta veza. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm). kao i za transport malerijala duz oluka. odnosno produzetka eksploatacionog veka. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja.. sa velikim (npr.11. a pri ustaljenom kretanju lransportera. kvalitetno termicki obradenih opruznih celika.17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l. 2 godine) . vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem. c). tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere.12. sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 .16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a. d i 11. Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih. 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl.

11. a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema. 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila. I I I iI a (mm za cestice materijala) ..4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala. transporfera: a .16) gde su: KJ i K2 .3.0 .0 IElektromagnetni I' Centrifugalni.empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko .. 11..gumetlo _ me/aln. Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici. primenjuju se gumeno .5).2. kao i visoki eksploalacioni vek. pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C). udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala.1000 800. co. Gnmeno ..promenljivog opterecenja). .metalni paketi (S1.0 1.0 . kao i njihovo regulisanje.2 ..75 . kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI.18.. a takode odreduju se i parametri pogona. a . otpora premestanja cestica materijala.450 I Centrifugalni.mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11. ostvarnju vece amplitude oscilovanja.0 .metalni paketi... Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa. sto je ranije ukazano. kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera.. b . 15.1). Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co.80...meta/no {aura (zg/ob)... .4. drvene mase i slicno. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera.0 0.0 2. kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema.1). 1. a ..0 5. element .0 4. staklo _ plastike. jednostrani i 3000 1800. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. 1500 1500 . pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. kao po pravilu.' C .ugao nagiba transportera.18 Etas/ieni elemenf. Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama. Kod e1asticnih klipnih poluga. K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11. c) optereceni su na smicanje (klizanjc)...J=i .0 komadni 0.5 2.. a biraju se iz tab lie a 11. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera.2 ' (11. Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja.2.{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa.. pogonska sila i elasticnost veza. 8. 3.amplituda oscilovanja. 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala.0 .. . 2.mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1.360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno .. Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera. proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta.

5 . Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni. 50 ..0.. 0. C = 1. 5.0 ~ 0.K. duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal.50 I ~ 6 . 6 3. .5 7 . 12 8.0. mm 5 .. 5 1. L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza.' . a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement.5 .4 i preko 50 ...1 0.6 .koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11.4. nanize).1. '. sa centrifugalnim pogonom (11. .17) preko 50 5 . sljaka.0 . 3. Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- .visina podizanja cestica materijala (za kose transportere). sa jednom masom.. sa II centrifugalnirn pogonol11 5. zrno).6. nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu....5 ...... 50 10. K3 i K4 .6). 10 1O)K4+~J.racunski kapacitct transportera. 200 0. uopstene vrednosti empir~~skil:.. .5 ..kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti . .... Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4.0 I ~ - Tablica 11..4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter . 5to je sitnija cestica materijala...0 Tablica 11.. koji navodi B. 0. usvaja se da je Cp 1. 5...K...5 .9 .6.. to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11. prasinaste i praskaste..0 0.5 . m. Q . 0.5..u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala. 0. koji su veoma povoljni za transport (pesak.. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala..4 . . 0. sa dYe rnase.. . za pravougaone cevi \jf = 0... sa jednom masom... Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc..QhlI'IKOB i to za: . 11... 50 4. 5 0... a) sastoji. sa koso I . .5 0.7 5.ono. m. uravnotezeni.5). i - 0.16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll.. I usmerenim nosacima .6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5.5 0.1. Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0.36 (11. a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera. 5 4.L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) . 5 3. H .5 ..2 .a H B HHH nTMaw .5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2. 6 K4 ViseCi.5 1...za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni.... .8 i za okrugle cevi \jf" = 0.6 ..5 preko 50 11. Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5.5 1.5 . 10 0. za p nasipne rnaterijale. kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B.glbnjeVlma.19..8. 1. 0...5 .8 .n 5.9._------j - .18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport. 10 5.QMI'IKOB .elevator (Sl.1 2.).. t/h.. ugalj. ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1. III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom... 0..16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa. 2. apatit).3.. manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija.. sa ekscentarskim po.362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11. pa je brzina Transportovani materijal (11.4 3 . za zrnaste i komadne rnaterijale. oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk..2..8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0....

700 min. koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise. =45 0 . duz zavojnice.2 2 £. sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW. sa rezonantnim pode~avanjem. koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj. Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta. sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora. Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 . SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. za osnovn plasta transportera.ekscentrieitet ekscentarske rnase. 8. Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2.[45] .19. vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose. koji stvara torzione oscilacije transportera. Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000".dimenzije (em) prema (St 11. ' 2 + szn £.5 mm. unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6. dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800". PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora.. (PTJ cos bR . transporter.. ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru. usmerene amplitude oscilovanja (st 11. frekvencije su u rasponu 600 . sirina olu~a je 200 mrn. uzduzne i torzione oscilacije).shema v. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi).braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila.1500 min-I. masa ]edinice duzine.364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3. (11.700 min-\ zbirne. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F. odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti. horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment. korak zavojnice je 200 mm.ugao ugradnje ekscentara.. gde je H . Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11. tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em).19. £. spoljni precnik plasta transportera je 800 mm.19). zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza). Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn .15 m/s.16). sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m. za odreaenu frekveneiju i amplitudu... najveca visina transportera je 9. sirina oluka 100 . Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8.a je sa ekscenlarskim pogonom. c) iznose a = 0. b i R . c . po zavojnici oluka. kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp . odnosno cevi.. konSlrukril'na shema. odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. . amplItuda os1 cilovanja 6. Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h. b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5.. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO.7 m. brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11. najveca brzina transportovanja peska iznosi 0. tako sto. koji ostvaruju tacno. obezbeauje se prenosenje materijala navise. 900 mm. sistem je sa jednorn masorn. a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m.0 mm. koji iznosi rp = 4° ". na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7. Pi . 400 mm.19 a b) Vertika/ni l'ibracion.:0: HIlO.. b . ro . Povezivanjem ovih oseilacija. 8°. koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija.visina dizanja cestica materiJala. 11.poluprecnik inercije. em. em.ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju.19) gde su: m . a postavljaju se po dva.5 . umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice.8)..

Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima. kalupniea.).Valjkasti transporteri 367 12. a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene.1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka. cevi. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka. sanduka. oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava. buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta. uzcluzna. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala. cije su osovine obrtne u ramu transportera. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. valjanih profila. oslona rebra. Prcma naCinu transportovanja tereta. valjkastim transporterima _~ . kontejnera itd. VALJKASTI TRANSPORTERI 12. (abH lima. pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze.

i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. . Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze."". Na dnu svakog konte]~. na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI.. a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva. 12. naVIse. Pri kretanju tereta preko njih.. tako npI.era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea. a) i pogonjene. preko poluge za guranje itd.. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi.3. koji nisu teski. kodirana adresa transportera. !T"T"'I 12. npr. 12. rucnim pogonom. Na SI.1.. 12... sto omogueuje mirnije kretanje tereta.. b). . . kao po pravilu.. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne. Oni su manje mase. primenjuju se valjci oblika c1iska. "" . takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova. mobilne . Isto tako..1.. umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska. . transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi. " " ~ b) St. transport tereta ostvarujc se besumno. ostvaruje se direktno. pa prakticno..4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci.2.1 . poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina..3... a izmedu nagrmtih osovina valjaka... 12. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl.368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso.... jer su sa sfernim osloncima. a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka.. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika. sa jednorednim iii dvorednim lezajima. ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera..na loekovima (Sl. koji sacinjavaju deo okretne glave. Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta.. II cilju postizanja mirnog kretanja tereta.1.. ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala. sklo~ I). kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje).." ~ pit .5.. . a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom. koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12.. sa nepokretnim osovinama. a to znaCl.. Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3.. Valjci su... okruglih celika i slicno. u prostoru izmeclu valjaka.. 12. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko. Ispred svake bocne gJave. ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu. sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. a). b). dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta... a. ... mogu da se postave blize jedna drugoj. 12. kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era. a koje se aktiviraju automatski iii rueno. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil. valjci se izraduju od sintetickih materijala. koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama... . ciji broj odgovara broju ogranaka. a postojani su na koroziju. npr.2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12. U mnogim slucajevima. Kada uslovi rada nisu teSki.. 12.. a 1S- .1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl..2) itd. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija. a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima. lancanim prenosom.. c. prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane . Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima. kod krivolinijskih trasa transportera. tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta. cilindricnog oblika. pomoeu elektromagnetne glavc.. eevi. 12. Na jednoj od ploCica ugraclena je. dui kojih se kreee materijal. ovo je rastojanje jos i kraee. npr. a. Transporter se izracluje iz vise sekeija. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru.

200..fran.25G. za 411' < II < 511" F" = 0. 800. kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta. 315.370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera.5 Inm. . 500. prema koraku valjka. a u zavisnosti od precnika.33G. b c) s(fl'ije!l(J SI. Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera. u obliku dvokrake poluge.jJtul'olinijska. 400. 12.123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a . ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji.4 . 250. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera. 1. da bi se izbegli sudari materijala. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter. ugraden je uredaj za oCitavanje. 60.2 mm. 12.. Mehanicki uredaji U obliku stuba. 1000. ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli. duzina valjka. 650. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka. 400.SG. kao i precnik krajeva njegove osovine. 630. lito zavisi od precnika valjka. 500. za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160. 200. 80. 100. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1. c).5. sa dva pokretno okretna kraka. b. 0. Prolaskom tereta duz jednog transportera. a korak valjka iz standardnog reda: 50. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O. SI. Prema tome.2 . u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije. pri 31v < II < 41".. na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka.skrefnica.uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka. na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. 125. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta. 160. Fv = 0.2 Tras(I frafJsporlera . jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka.12. prikazan je na SI. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka. 250. 320.\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska. . koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0. racunsko opterecenje valjka i masa b . granicno odstupanje ne treba da prelazi 0. a ..\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama. c .5. 1200 mm.

2. opisani ciklus se ponavlja iznova. 8 . 2 _ daw/('! 7.elektricna sklopka.23). 6 . vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z. 12." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A. 12..u. Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB).2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2. povecava se lincarno. Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas. c .6. 12.5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a . Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia. odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA).u kineticku energiju valjka. po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta.' I .skrefn.4 Nepogonjeni . shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/.(] oCital'Gnje. 12. pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka.prf!l'odna po/uga :0 premeltallje.\·tm·!jac ...372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12. na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta. a shodno tome i njegova ugaona brzina. koja moze da se smatra da je konstantna.4.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka. dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v.povrsina OEAF). 7 . a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12. U pocetnom trenutku vremcna (1. valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD).kontejner. a). kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. a .urectaj :w o6/al'(l!1je.6. BIzina valjka. Dijagram obimne brzine valjka.urectaji :a b/o/':iranje.razl'odni traJ/sporter St. tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo. za jedal1 vremenski period.preme. Kao sto je poznato. Nakon oslobadanja od tereta. gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf.sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo . U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2. l'kJ'(Jni. 7 . J • e/ekfrh:na kolica. 3 . transporter.. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog. za kretanje materijala brzinom V (m/s)..koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta. teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja. Put svake tacke po obimu valjka.6.5 .. a druga polovina . prikazani su za ovaj slucaj na S1.upra"Uaa.prfjemne sekcUe. b . 6 . prekida(. nepogonjenog transportera. 3 .2. a. "NaCin premeStanja na tockovima". 2. jednak je vt'112 (povrsina OAF). Aka je G' .~tanje tere/a l/a skretni transporler. Posle toga. Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi. 4 . 5 .stub sa dl'Okrakom polugom.

5 3..2) gde je f. Zbog toga se kod transportera sa valjcima. tereta preko valjka.5) Ako je. Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12.0. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0.~ 1. ~~ __.. kao i usled predaje kineticke energije valjku. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH.. tj.0 0. 2. a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az.. g ... Otpora usled (renja u rukavcima valjka. m/s2.3) Celicni lim: ispravijeni '. posto su kako sila otpora. ako se teret oslanja na z' valjaka (12. tako i potreban ugao nagiba transportera manji.. (dine G.1. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja.. nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12. koji su jednakih karakterislika.0%.374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 .5 3.0 4.4..12.precnik rukavca valjka. praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0.5 .1) gcle je f .400 'Yo rtera 1. 1.. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera. . duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 .koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka..5 . preko valjkastog transportera.1. Prema prasecnom nagibu transportera %. Otpora usled klizanja tereta po valjku.4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni.rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~..5 .6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12. !ilo je prikazano u obliku dijagrama.1.5 2. glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: .2. kao i velicina precnika valjka D.8 . d ... sasloji iz sledeCih komponenata: 1.koeficijent trenja u rukavcima valjka. 3. 3.. ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji. odnosno veca tezina tereta. moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta. Nije od malog znacaja i stanje lezaja. . sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka. lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12.. 0. 12. sto je manji oclnos FvlG. 0.50 100. nego u prethodnom slucaju..5._.0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog.ubrzanje slobodnog pacla. a na osnovu podataka iz prakse.1 reta kg 30 30 30 30 30 10.9. kg iz tablice 12. 1. Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta.5.koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru.L .0 2..0 . prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12.0 . b. OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A. SI.6.5 .

Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne..'aljka.0./ancan.5 2.. testera..5 6 . a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika.5 1. 12. 25 25 . dasaka i brvana.pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja. uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje.500 I 2.7). klinastim kaisevima iii trakom (SI.5 1. do makaza. 7 5. 2... 125 500 .. obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke..5.. prenosniri pogone S1'oki par valjaka. 2.7. Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3.. za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala. .. pogonskim luncima. 1200 1...5 "\ Limeni kontejneri ... c . pa se zbog toga. cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni. a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima.pogonjellje "oljko IUllcelll.7... 25 II 12.0. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma. 3 .0.. pri transportu dvrne grade. 3... 2.30 30 . razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom... 1. a takode i do skladista gotovih proizvoda.. 12.12.3. Na S1. Na sl. 6 4 ..1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama.7 Shema pogona ... 150 150.. .8 i I 8. koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka. d ..0 1.376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12. u pilanama....l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h . c) t d} SI..5.metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500... Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada. od jedne do druge masine za obradu drveta i s1. b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca.5 . drvnopreradivackim preduzecima. 1000 10. na kraju vratila postavljaju po dva lancanika..3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12. tako sto svaki lanac povezuje dva valjka.0 2. pri rezanju i secenju profilisanih metala. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova.l'fog fron.0.1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10..0 0. Prema nacinu prenosenja pogonske sile.. 2..5. 12.. 1.. Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa..

koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. broj valjaka transportera z. neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. ako se umesto jednogog valjka. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera).10 prikazan je opsti oblik takvog transportera. w'J . U nekim slucajevima. Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m).7. kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI.9) 12. na zajednickoj osovini ugrade dva valjka. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika. nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali.8.3. d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake. 12. P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. pogonjeni elektromotorima.10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw.85. tj. u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom.7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2.7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z. poveeava se snag a mot ora. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada. visine dizanja tereta H (m). duzina horizontalne projekcije Lh (m). a u uslovirna visokoserijske proizvodnje. Posebne sheme lancanih prenosnika. Dve vrste valjaka za tde uslove rada. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru.v T Z·L (12. 12.15)1. Na SI.23) pri f = 0. odreauje se iz izraza t=--. kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. 0. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta.) kreee se kliz. 12. Kod valjkastog transportera ovoga tipa.7.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI.koeficijent otpora obrtanja valjka. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om. oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti. sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N). brzine kretanja tereta v (m/s).8) T=~. kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini. prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1.. nego sa druge strane. U tom slucaju u jednacini (12. svi valjci neprekidno se obreu motorom. lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom.11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa. Da ne bi spao sa lancanika. v (12. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L. Na SI. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose. pa je shodno tome. 11 .)njem po uzduznom oluku. w.80 . pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer. 12.)v (12. 12. =~ .koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva. Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0. ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka. moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12. Medutim. Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije. pri tome je w' . tad a je . Suprotna grana lane.9. otkrivenog tipa (bez poklopca). dobija se iz jednaCine (2. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima.11) treba usvojiti da je Zo = 1. pokazane su na SI. odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1.6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600. potrebna snaga (kW) (12.. Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta.23)]. Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter).stepen korisnosti pogonoskog mehanizma.

b . a valjci nastavc da se obreu. ) D i 2' "WI (12. neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja.translatorno ubrzanje tereta. sa cestim i brzim promenama smera kretanja.sekcija sa prile'!l1im rockieima.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava. da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni. shodno tome. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora.380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F .sekcije so skupom mljaka. do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2.\'{J [Jogonom: a ~ grupnim. gde su: flo aD . Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta. a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12. usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. .]D . U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja. tj. 2' 1 I .inrlh'idua/nim 1.13) Radni transporter. do hi se kad )'aUa/.koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka. bJ 51. I v WI gde je fll .14) m g 1"02 mao iii ao S g flo. Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12. Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i. tj: 02.12) Ako se terel zaddava ustavljacem. 51.-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja. c . Ubrzanje tereta je a =g III (12. b . Pri tome su..l1 + (KIG + F) . mogllea dva slucaia.8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a . tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ.9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera . Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta. odgovarajuce snage. krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka.. Kod radnih transporter a u valjaonicama.12.kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak.koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka.12.15) . u zavisnosti od ubrzanja.

odnosno rotora elektromotora.19) Ako je ip . koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta. .16) gde su: tm .17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c.1 .12)].8 . Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF.koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka.momenti inercije valjka. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1. tad a je K' < 1.ugaono ubrzanje vratila elektromotora. K' . jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil. tada je K'=l.stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma.koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1.[45] . 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-. a 11 . kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu. 1.0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju. K'GIlJ D ( ) (12.Jco. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje. moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12. 19 2 (12.'D 2 =GF +(G+zF )f. Kod grupnog pogona transportera.prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka..koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak.12. ako su motori ugradeni na osovine valjaka.10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12.. Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja.19) (12.18') LITERATURA: [15].ld .ld IUl)D 2' J v (12. c .koeficijent trenja kotrljanja.18) +f.382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III . Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora. [21].20) saglasno (12. 2.. ako je manji.16') Kod zasebnih pogona.1T) gde su: J v i 1m . Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke. SI.2). to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.. (12. gde je f .--. Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12.

meautim. prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova. hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala. oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova.1. Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom. 13. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska. HIDRAULICNI TRANSPORT 13. 13.1). a) i na dodavace (SI. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola. npr.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev. Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport.Hidraulicni transport 385 13. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama. . b). kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca.cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada.1. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. cementa. a takoae i prilikom transportovanja sirovina. 13.

pumpa. duz zida cevi .15 mm)." 2 . 6 . nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em.sa komorl/jm r.0 mm). kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda. pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola. Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida.. a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja. 7 ../al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J . 8 .5 . Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda. koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. kao i od poprecnog preseka cevi. 1. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom. Sl. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi. a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica.Y z() dm'oc/ maferijala .pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda. Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om.hWlker. granulometrijskog sastava. b . 10 . 9 .20 % veca). U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 . dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6. to je u sustini specijalna centrifugalna. a u zavisnosti od protoka (napajanja).. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala.. 3.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod.talozllik.prijemni urutaj. to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima.. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako.. a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida.centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu. otrzanje od dna. odnosno od njihovih suspenzija.1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom.. koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala.prOl'odJlik pulpe. Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2. 2. Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5.. na dnu. 4 "para! za sutell)e. 13. Medutim.Ce1'ol'od pre6§celle vode. u skokovima kretanje. Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi.5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1.. kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora.dodol'ut. snage.15 .. grubo disperzne (0. 3 . gustine i oblika cestica transportovanog materijala. koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija. 20 % vece od kriticnih. koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine. kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 .. 13. koji je vezan za prednji poklopac 3. u opstem slucaju. . tela pumpe 4. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu. pritiska. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. 2. pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama. obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine.dakle neravnomerno. tako 5e npr. moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. S1. ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala.. a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida..2. jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju./or. zbog manjeg habanja cevovoda.pumpa...05 . Hidrosmese Cine vise disperznih sistema. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr.386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE. 13. 0. 5 ..

Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 . brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi. a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi.mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca. Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda... Sl. a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. 13.1) . Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc. Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom.razdvojive veze.700 rnm. 85 mm. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano . Takode postoje. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi.fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima.388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom. 13. Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice. zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja. Efikasna je i primena armiranih kolena.kape. 13. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora. transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja. h oblagona sekcl. 13... b) oj Sl. odnosno vakuummetrom. 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom. koriScenjem odgovarajucih masina. visina podizanja hidrosmesc. poroznost i drugo).nbfagana celi(nim segrnent"na. pa time i njihova primena.3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a . i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije. Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu. zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod.. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. . a debljina uloska je u granicama 30 . neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a . kao i fizicko . gnstina.. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg. Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi). menja se i napajanje pumporn. Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe)... tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta. (13.3).2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. daljina transportnog cevovoda.

relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has.390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0. Lokalni gubici su 1 2.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak. (N/m )..2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2. vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'. L . tvrdih cestica materijala. m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1.5 3.1 '" 1. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S . u zavisnosti od precnika cevovoda. hi .koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode.2.1 2.gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda. 12 hiljada tona sirovina. Ie .2 3. hI! .koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a).razlika kota.6 2. gde je Z .2) Vkr. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 .0 2.brzina hidrosmese i iznosi (1.6 4. Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost. PM . Pa.0 2.0145 0. na 1 m cevovoda. (13. zavisi od pIecnika cevovoda. 3600v1t ' gde je v .. neelasticnih materijala (krede.1 hi. kao i njihov transport sa povrsinskih . Pa.6 ~ D mm 150 0.2 I 4. Ph .0 3.0155 500 0.. za razlicite precllike cevovoda I 3.8 I 4. Vrednosti koeficijenata otpora za vodu.180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport.4 2.55 .0165 I 0. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda. Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13..8 2. h gm .8 3. m/s. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs. kao i posebnih oblika laporaca). Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr. navedene su u tablici 13.1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala.3 5. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa.1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr.0175 1 300 I 350 I 400 0.8 frakcija gline 2.4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 . hos . m.duiina cevovoda.0150 600 0. mm gde su: hus . to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0. Gubici pri podizanju.0160 - J ! I D=~ (13. Pa. Pa: 13. m.zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13.4 I 3.gubici na usisnom delu. d - precnik cestica tvrdog materijala.7 3.4 1 600 gde su: io .gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu.. Pa.3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda.2) Za pribliZne proracune je hgm = 0.. 30 Pa.gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. Koriscenje mekih stena iii plastienih. t/m 3 Tablica 13. 50 Pa.veliCina specificnih gubitaka u m. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr.2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn.7 3.0185 200 0. usponu pulpe.4 4. a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa. Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 .0155 I 450 I 0. gline.gustina hidrosmese. a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju.preostali nap or.2 3. Pa. hg = ZPh (Pa).

apsolutno suvc gline iznosi 2. 3 MPa. kao i elemenata hidraulicnog transporta.03 m.. slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine...5 MPa.. 2. pri d\. ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. glina u obliku taloga. U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija.. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove.. tj. sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina. 40 s) inadmasuje za 2 .. posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama. Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu..skriljci..4 .. pri vlaznosti od 60 %.166+0. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13. do suvog stanja. kao !ito je poznato. u jednoj fabrici cementa... a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2. Odnos smese kreda . posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona.02 ... Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje.. cvrsre sirovine (1. 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0. konzistenCija hidromesavine . Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom. Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa. 0.35 MPa.4 tlm3 ... Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama.. do fabrike cementa. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga..7 .4 : 2. Dostava gline iIi krede od rudnickog okna. Na primer. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) .2 kWh.6 ..pulpe). pri jamskom otkopu. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca. pripremljena u dnevnom kopu. Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1. 2..2 m/s. 3 : 1. pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa.166 m . Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana.4+0..Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima. 2. glina .5 puta radni pritisak. 0. cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja. 1. 38 % transportuju cevovodom do fabrike. takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 .. Zbog toga.9 . pritisak pumpe za vodu iz~osi 0.45 MPa. sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc).4 . Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga. . Pokretanje sistema taloga velike koncentracije.392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom. jer dostize 2 .6 4. 0. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1. 1.. 3. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0.6 =13 0.. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm..2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm. LITERATURA: [15] . U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa.fabrike). Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 . neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala. te je zbog toga.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta.3 . prirodne vlaznosti 25 %.2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1.. Potrebna kolieina isusenog taloga. sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje. iznosi 1200 '" 1400 m /h.. velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 . kao sto je praksa pokazala.1 m/s.glina iznosio je 6 :! 1. pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja. 1. naroCito pri pustanju u pogon.. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda . u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama. pritisak pulpe u cevima 1 . 307·7 1-0.8 gr/cm3).6 'tlh 3. odnosno karoserije kamiona (kipera). 0. vlaznosti 36 .4 = 3 0. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa... Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima.5 MPa. 3 mm. 0. Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km. koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0. Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0.

npr. nag- . za premestanje prasinastih..mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta. VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14.hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta. smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno .Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14. praskastih i sitnozrnastih. . ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala. . slabo disperznih materija!a. . usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno. koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1. posto se materijal premesta cevovodom malog precnika. . tako nutom i vertikalnom pravcu.mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima. takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera.higijenskih uslova rada.mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom.1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a. Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: .

siroki dijapazon kapaciteta. 14.visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera. usled koje se cestice materijala dizu po inerciji. uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine. pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko .mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar.usisno .1.396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 . a transportna daljina do 1. i pored svega. a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni).relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. u manjoj iii vecoj meri. a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema. a takoae i za istovar.brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca.1. J aj ad kompresora r. njegovo ispustanje u atmosferu.5 km). U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno. 14. Meautim. b . . . koja nadmasuje 8 . koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti. c). . Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: . Pod dejstvom atmosferskog pritiska.usisnog. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. a) i kompresione (SI.materljal Sl. odnosno narusava se proces transporta materijala. neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha.pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a . Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni. kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo).. Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1. pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu. kla5icnom transportu istih materijala. Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost. c .smesa -. koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija).neophodno je preCiscavanje vazduha. pa usled gubitka brzine . 14. vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3.1. 14 put a potrosnju energije pri mehanickom. kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh. 14. Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1. . b). 14. pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala.2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. udaraju 0 zidove.kompresionog (porisnog). preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta. 14. Zbog toga. veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca.padaju. a pre svega njegova nasipna svojstva.1..mehanicka svojstva materijala.1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a .. uprkos ukazanih nedostataka. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda.:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh . . odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport. eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport.

Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter.. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3. vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage. potisnog elejstva.1. a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju. dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska.1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja. 14. gustom sloju U novije vreme.potisnog dcjstva. sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha . 0. kompresori i ventilatori". Uredaji usisno . a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. odnosno istovarnih mesta. sheme instaiacije).40 kg I sloju materijala) . Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda.7 MPa. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5. Tablica 14. svi aparati i cevovodi. a praktieno oel 0. na kojima se ostvaruje praznjenje.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu. to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina. tabliea 14. Kod instalacija sa vakumom. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno .. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore. duzine transportovanja materijala. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma. u kome se ostvaruje talozellje materijala.20 . dospeva potom u filter 4.1 MPa. u kome se prcciScava. vakuumnog dejstva. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe. npI. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata. od mesta prijema materijala. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l . a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14. vazduilne duvaljke i kompresori.. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta. a kod instalacija visokog vakuuma. preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. 14.1. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe.. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe.1.potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7. b). Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. do mesta istovara materijala. a pneumatski transportni uredaji usisnog. vakuuma na kraju cevovoda. izbacuje u atmosferu.6 . pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3. Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0. u koju se materijal prinudllo dovodi. kod uredaja za otprasivanje. Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala.

prUemnik.1 fir St.. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine. sud 10 ispunjava se materijaiom. 14. Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju . 1. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije. kako bi se sprecila zapusenja. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. 5 . Na Sl. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. Na taj nacin obezbeduje se konstantno. iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja. zasuna 2. EIektromotorom 15. vee preko prstenastog sektora 4. . U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore. 14.(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec.disk. postavljenog unutar suda (Sl. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc. tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka. ne odozgo. Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi. pauk). kg I sloju materijala]. bez zahvata mao terijala.u gustom sloju. zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. 14.posuda. pneumatskog podizaca. potpuno i ravnomerno praznjenje posude. disperznog materijla. 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu). a materijal aerira koji se prenosi. vozila za cement. sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju. silosa.i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala.slacem. kao i sigurnosni ventil 3. Nakon podizanja pritiska u sudu do - . Gubici energije sc snizavaju. 8 -. ( ~l == 250 . .. odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju. kao i sektora. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2.2 1 ~ ce\'ol'od. 6 7 . .kOJ1usn(J slavinG. 14. 4 . Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1. Sl. 14.2 . navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora.statora i [otora. jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije.3). Kada je otvoren konusni ventil 1. kroz razvodnik 5 (tzv. mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala. cisterne za prevoz cementa. tehnoloskog postrojenja. Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . sastoji se iz dva osnovna dela . . kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. Pauk 5. dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12. U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava.400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom.4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta.l'en(il sigurnosri..4 IS Shema preno. sode. Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla. kao filterom. Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora. 3 . punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. Broj i precnik cevnih prikljucaka. 30 min-I. preko reduktora 14. Sf.4. sarze. 14. te se sabijeni vazduh prenosi u sud. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport..3 Posuda 1..jilter. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih. 2 Shema preno. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1.2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem.

60) D. paronit i slieno. te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja. trokrakih eevi i drugih izvora. a zatvara se sigurnosna slavina 9. 30 s zatvara se izduvni ventil.. klingerit. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min. 14. ako je korak zavojnice s '" 0. cevovod za prenosenje materijala . to se u izlaznom otvoru materijal sabija. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren.. Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih.. Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska. to je bolja i hermetienost. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza. . meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu. zatvara se izduvni ventil 4. promene smera strujanja. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja..55 '" 0.. rade na zaustavnom principu. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. kod cevnih prikljueaka. a eevovod za odvod vazduha u atmosferu . Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma. ulje i odvajac vode.1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. usitanj. propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Izmedu njih je odredeni razmak. zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15. besavnih . celicnih cevi sa prirubnicama. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 .35 MPa. Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine.wa dodavani materijal preko puznog transportera. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh. 25 t/h.5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera. da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). odnosno kod komore za mesanje smese. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena. povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom. karton. Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom. filteri. a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika.. aparatura za daljinsko upravljanje. lokalnih otpora.402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala). Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova.. Nakon 17 . brizgaljki (11 . ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°. t9pljenjem. zatvaraea. Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom. ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. tj. komorni do- 14. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese.vruce vucenih cevi sa prirubnicama. ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0.. 0.5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. kako bi se povecala otpornost prema habanju. 1. Posle 25 . U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora.. prijemnik vazduha. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11. preklopnika i drugih lokalnih otpora). odvajaci. cevovodi.aspiracionim vodom. a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja.. precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd). to je korak poslednjeg zavojka s = (0. 20 s posto se otvori slavin a 9. uredaj za punjenje (dodavac). tzv..transportnim. unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih. promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala. kako ne bi doslo do kondenzacije vlage.8 D.. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha. Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja). pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a.2 . na ko!enu mora da bude povecane debljine. Brizgaljke se tako ugraduju. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 .

2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala.krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl. I 200 30 0.6. pritisak u komori za mesanje). koji je dove den do pumpe. m UkljucujuCi po vertikali. pritisak u komori za mesanje Pk = 0.hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe)..komora za me. od tvrdih materijala.2 18 140 I 63 '.u).\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl. za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje..3 I 110 200 30 0. 14. a ponekad i dopunski magnetni separator (npr.ca. 14. Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem.. 9 . dllzina transportovanja. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl.u (BHllllIITMaIII . 14.' 36 400 30 0. F.. 8 . Ip P. mm TA·14 (C-991) Tablica 14. nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m. C.4 0. JJ . Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 .· Q . u tablici 14. 10 . Na dcsnoj strani grafika. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement. 6 ~ zasun. a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl. D.4 0.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm. povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca. G i konstatuje se da je za L" =350 m.. Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 .rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija . 12 mm. 2 mm). 4 ~ kucq.. m Pritisak sabijenog vazduha. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m. so 1(1 . Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac.vanje smese.ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala. 14. kretanjem od nje do krivih L = f(rik). Q = f(Pk). 2 .5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor.I'elllil. Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage.oklop.3 41 250 .portlandskog cementa). MPa Radni pritisak u komori za mesanje. sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom. Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno. tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda.# /. E.tJ P/cW L.I 22 175 25 175 I .J ~l 1.2 38 250 63 400 30 0. 5 . Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje. npr.2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0. kao i slucajni metalni predmeti.4 0. a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h. 7· puzni konzolni tral/sporrer.. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca. 12 .spojn. Pk = rOn) i koordinatnih osa.. pri proizvodnji sljako . Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka.brf\'ljenje I'rafi/a. nalaze se tacke B. m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda.4 0.6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm.t ?tJ(1 . moguce jc odrediti i ostale parametre.. snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW. Medutim. 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 . MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima.4 0. koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca.2 I I .33 MPa.fte leiaja.404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C. . 3 ~ ograda.

14. prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja.l gradcy. 8 . pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru.3.' 4 .--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja.28 je kapacitcta Q . Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha.kg Gabaritne mere. 14.100 t/h. Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon. Pogon clobosa je elektricni. a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod . kW 30 1000 .406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14. Magistralni vod vazduha SI. min. hidraillil'ni predajnik: 9 . Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha. transportne claljine: tako npr. mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. 5 ureilaj za aeracijL<.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa. J 1 :filter za vazduh.' 3 oslani podiza{. masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom. kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 . Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14. I Snaga. hidrodavac ispunjene komore se aktivira . Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu.na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn. . Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha. Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja. preko uredaja za aeraciju i brizgaljki.hrizga/jka. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod.venti! Zil pllflje/Ije materija/om. Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. dancem.podeona kutija. odvojnica. pa lako i brzog habanja elemenata. Vreme punjenja je. Q ] 25 t/h. Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore. uvek krace od vremena praznjenja. pri Lh ::: 500 m.kompenzalOr.razdelnik va=duha.14. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo.rezervoar. u jedan iIi dva odvojena cevovoda. 2 . Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha.~.5 10:11). Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". odnosno Q = 220 l/h. 7 . Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew. kao po pravilu. pri Lb '" 250 m. Za to vreme prva komora se prazni. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. . 10 .2 ~=. a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca. doclavae TA . Separatori SU metalni.. celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9). 6 . Na S1. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno. a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1. otvara se konusni ventil i komora se puni cementom.1 duzina sirina visina masa.odvodna cev.

u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage. Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 . Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram. 14. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu. Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra. Takav filter prikazan je na SI.. m [Masa. 14.. kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi).I 4. MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I . na usisnom ccvovodu..3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18. prc odvooenja oslobaaa se od prasine.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom.9. Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere. Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc. mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera. 14.6 Automatski I .6 I 0.3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri.6 75 120175 ! 0.65 I --j I I Zapremina komore. 35 150 1 . 06 Automatski iii rneno do 0. t/h Daljina transportovanja. . unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri. unutrasnju povrsinll rukavnog filtera. Tablica 14. sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor. Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra.3 _..8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija . rednkovana daljina. Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen.408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement)..4 0. a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ). a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc. pa se tako cisti filtcr. Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja. m . 0..17 15 . Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh.4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6. tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole. Radni pritisak sabijenog Ivazduha..5 15 . . m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe).4 . na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine).. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha. Sf. 17 0.4 . Unntrasnji preenik transportnog cevovoda.. VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI. mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14..

'.:. 0.~ "':. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima... Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom.11) namenjen je za promenu smera strujanja. a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu. " ~ .:Y~~ . odnosno na glavni cevovod. PreCisccn vazduh se vcntilatorom. 14. Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda.. . kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. m 3/h. Tako je rukavni filter gore zatvoren...14.speeificno opterecenje. poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom. . Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv .neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije. ! " " I .. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine. elektromotora i slieno. Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom. Pokretanjem poluge.. koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja.03 . preko razvodne. a dolc otvorcn. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera. Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha. . Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli. Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama. - ~:r oj SI.. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta... r Ii' .. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 .08 m/s.. s= Vv q . Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2.. Usled tTenja cestica prasine.. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova. Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni. " I: • I" i i I. preko ventilatora. a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca. te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh.. Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme.. dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom. iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda.":.::. U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine. m /h. kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta.1' ~ :. 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •. Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa.14. zatvara se tanjirastim ventilom jedan. sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca. odvodi se u atmosferu.. brzina filtriranja iznosi Vf'" 0. po 1 m 2 povrsine fiitriranja.. Za vreme od 5 . uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera.zapremina filtriranog vazduha. . shematski je pokazan dvograni zatvarac. Dvograni preklopnik eevovoda (SI. odnosno druga sijalica. istovlcmeno daje se i zYUcni signal... q .. Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. koji se nalazc na ramu postolja. I' r:llt::1 :1' ": . a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu... " ' d :~l~~:. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine. odnosno unosenje otvorenog plamena). okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa. " o· i1 J n " t. a u sredini svakoga od njih nalazi se malo. koji se premesta polugom 3. b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine.220 m 3/h po 1 m2.1O b} SI. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 . . ..... Pri daljinskom upravljanju.410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima. njenog obUka.9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada.. signalne i komandne table. ......

na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee. Kada je silos ispunjen cementom.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom. a to znaci i puznog tocka.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice.14. Zaustavljanjem lopaticnog kola. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni. Pri radu sa cementom iIi peskom. pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI. 14. te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt.' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI. odnosno ispraznjenosti silosa.12.12). h . b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti. 12. 14. puz se pomice u aksijalnom pravcu.konsfrukciju sa plovkom.11 Dvograni preklopnik SI. 14. . Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl. zivin kontakt se zatvara. huska pokazivaca nivoa se zaohece. Kontakti. a). Pokazivac nivoa. ono se zaustavlja. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor. konstrukcije sa plovkom (SL 14. 14. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu. Pokazivac nivoa na SI. cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14.

. 80 * Primcdb.. odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m. uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje..:. m/s2. zbog preklopnika u cevovodu. jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt . m/s.10 - - I Sitno komadni. VI' . menjaju smer svoga kretanja. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I . m. pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T.. 16 28 .. shema cevovoda sa predvidenim duzinama.1) .2) Prasinasli Zrnasti. dvogranih preklopnika i drngo.povrsina najveceg poprccnog preseka.81 ubrzanje sile zemljine tdc. 10 8 . Tablica 14..45 70 . SI.brzina vazduha... .13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G.1) je l: LII . 90 - - I 60 .5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h).20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14. Amaxpp .koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala.. pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6. dvldt> 0. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni.. . horizontalnih. nej~dnakih dimenzija I 38 . _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem.) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima. U izrazu (14. kg/m. T < G..4 Vrednosti L ckk . nejednakih dimenzija I I~. pri kome cestiee vazduha. . kolena. pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m. odnosno: /tla/eriju/a 1. . .telo se krece sa negativnim ubrzanjem..duzine vertikalnih deonica. g = 9. na duzini pravolinijske deonice. tj. za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. zasuna. Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L.brzina cestica materijala. dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima. m. . Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda.- .13) da se posmatrana cestica.. dv/dt < 0.kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju. cestica ce se pokrenuti.. navedene su u tablici 14. zbog kolena u cevovodu. m. mJs . 14.10 12 . ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni.4. i 2... VM . Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva. m. 8 5. vv .. +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf .414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14. 10 16 . m/s.. T = G.t".vM . dvogranog preklopnika itd.. ekvivalentna duzina cevovoda Lekv..relativna brzina vazduha. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje. pada naniZe.. pv . broj i vrsta postavljenih kolena. 35 20 8. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1.ako telo nema pocetnu brzinu. m. kretanjem preko ove povrsine. vertikalnih i kosih deonica. dvldt = 0. 20%. 2: Lekp .. Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima. 14.. u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela. (14. vertikalnih deollica. a takode.. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. po otporima."R~radijus krivinc kolcna. Dvograni preklopnik ekvivalentan je. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta. Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije.ubrzanje cestice materijala (tela).. m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja). 2: Lv .zbir duzina horizontalnih deonica. to se ono nalazi u stanju mirovanja.pno komadni. l: LeU zbir ekvivalentnih duzina. 3. cevovodu duzine Lekp = 8 m. usmerava u smeru kretanja struje. mls.gustina vazduha. T> G.zbir ekvivalentnih duzina. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. jednakih dimcnzija 4.

m.. naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0). koja je iste zapremine i tezine.14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa.koefieijent sigurnosti (n > 1).4dp J'vl . 5 . U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju. . to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi. obicno se sabirak L/ u izrazu (14. m. a pri T == G mogu smatrati. Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju. prasinastih materijala). brzinom gde je n . jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora.koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 . V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28. ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom. kao da cestiea lebdi.23.0 0. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta. od daljine prenosenja. u odnosu na neki srednji polozaj. kg/m .416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama.gustina cestiea materijala. gustina cestiea. Brzina struje vazduha vs.1 Lr . PM 3 gustina materijala.64 0. koja odgovara ovome stanju.57 I (14.koefieijent. 0. . koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala. daljina transportovanja. 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda. hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a. kod otvora za ispuslanje.J! Vs = 28. tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom. stepen koneentracijc materijala u eevovodu). na potisnoj instalaeiji. a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja.45 s-\ .4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{.5. PM .6). 5C Da bi materijal moga. pa je za cesticu L /'" .koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14.4) ne uzima u obzir.4) pri tome je eM .3) 0. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta..redukovana duzina cevovoda.. tj. Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem. kg/m .14. da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs. od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C . da su takve. pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom.2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja. Na S1. sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha. Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14.

lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 . priblizno je jednak 0. .. 14..1 MPa].manometarski pritisak. odnosno na kraju cevovoda.418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase. . 14.M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1. pb . to je manja potrosnja vazduha. je razlicita. istovrsni Sitnokomadni. MPa. = A.0 1..25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' . istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max. otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. 20 17. ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda. m.0 .apsolutni pritisci na pocetku. de .kapacitet instalacije. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk . tj.5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 . nUll su pp i Pk . koja je takode c10bijena opitnim putem.. kg/hi 0.15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala. a koji se moze koristiti za prethodne.. 80 10 . ..~ Pk =O. Navedene tvrdnje dokazane su opitima.. orijentacione proracune.atmosferski (baromelarski) pritisak.5/l. koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -. 3200 kg/m ).... Vv = rcd e Vv = O..cIjeJlla smese J.unutrasnji prccnik cevovoda. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive.natpritisak . Sto je veCi koeficijent konccntracijc.."-.1Pp~l.koeficijent koncentracije smese. 10. 20 40 . izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14. . pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca..M Ilk. Koeficijent CM A.785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima. Ostvarena vrednost koeficijenta A.16). 14. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk.koeficijent otpora kretanja cistog vazduha.. PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca). istovrsni Zmasti. tj. de (14. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. 0.0 10 . I I Srednjekomadni. istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda. MPa. Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve.15 Grujicrki pJ'i/:. prema izrazu gcle je A. a prema "BHHlIIITMalll" . Vrednost koeficijenta CM..22 22. a takode i za vla'lne i abrazivne materijale. 16 17. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine. naroCilo kod lokalnih radijusa.az Z(J\'istlosli kueji.u' iznosi pri tome je QM .lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji.. medutim.019 koeficijent.--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala. Na S1.6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti. sto narusava normal an rad instalacije. Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala). zavisi od koncentracije smese A....001 ... kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala. h°. a koji zavisi od velicine S.5.LTv. 1.

. Ti = 0.. kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h.02 . 1.portland.2 t/m3 ..rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha. m..1 MPa. .. Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa.cement . kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3.2 kg/m~....kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha). sedam kolena..17. Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0. Pi. odreauje se ' iz izraza . 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM . If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI.1 MPa (1 daN/cm 2) .420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14. . 0. Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala . A AM flk. gde je a = 1. -.. pv' '" 1. radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja. Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM..15 . Za preklopnik.25 . 2.koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu..5) i (14.4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m..koeficijent koneentracije smese.55 .03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea). Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S . pv = 0.16 - _ P M- AMVk 60. Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m.0"7 211 '\: i\. a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja.6 .. flk .atmosfer ki (barometarski) pritisak. gustina cementa PM '" 3. 300) = 6... a kod usisnog PI' ~ 0. gde je Lv duzina vertikalne deonice. 0. 300 mm. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu.1 MPa (~:~J.. Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1. masinc za duvanje vazduha . Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza ... . pv.. 14.. l!. dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m.kompresora (izotcrmski.7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25. adijabatski ili politropski proees).. Orijentaciono s:. 14. pM=a pp+l!. preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 .75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora. saglasno preporukama je Lekp = 8 m.. gustin3 vazduha pv= 1.. m 3/min.srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj.... ~ 0. pa se zbog toga izrazi (14. tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 .. 10.0 kg/m 3 . Yk .6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl. uslovno se usvaja.7 .. Prema tablici 14.

SL 14.koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm.15 ·0.usvojena gustina cestica cementa.pritisak na izduvnom kraju cevovoda. =33331. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1. 4. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1.stepen korisnog dejstva kompresora.koeficijent gubitaka u medaju za punjenje.75 . pv =' 3. de = 0. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0. 2 7. 8. Py' = 1..785.2·33" koeficijent. Izracunavanjem velicine S.15): f.tk 180000 = 257m 24.35. eM. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1..33.9·1.0.10 6 .0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2. ° gde je QM .2 t/m .1 = 77.257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6. 14. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\.29 nt'ls = 77.422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3.019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.6 .9 kglm3 cevovoda (1. odnosno na osnovu grafickog prikaza.tk.. .teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha.3 daNlcm ). 2.7). kg/h.03 MPa (0. 1. 0. AM .9 = 1.16) AM: AM = 1610-7 . AM .5/s0S.16.69 + 0. ~ .. de 0. hO.55 .15 . usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak). 14.14 m' Imzn .4 x 1. (8.257 '" 26.019 ~ = 0. a odreduje se iz izraza . odreduje se koriscenjcm grafickog (SI. 14. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a . Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f.4 m3/min Sl. 14.16) AM: prikaza gde je 11 = 0. a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14..2572 24.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~.tk 1610-7 ..336.82 MPa .25.1= 85.kapacitet instalacije. Snaga motora komprcsora s=/lkLrv. Lr (pogledati SI.249 2 Pp = OJ 1 + 0.koeficijenti.03 = 0.785 d/ vv = 0. MPa. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju. L\. ~ .17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5. gdc je 1 = Pk .35 daN/cn? ). odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI. 0..01' z 0.019 vvPvf.

Da bi se ostvarila aeracija.1·1g 0. 14. Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£.14 _ EM- 9 601000.plter obliku tankog mlaza.. supJjikavom pregradom. iznosi 0.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o. 14. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja).ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. a transportna daJjina iznosi 40 m. m. Prema tablici 14. Ukoliko postoji . 7 priguJni \'enfi/.6 -4 3kW. kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu. 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h. Vazduh se prenosi ventilatarom. koja je bliska fluidnosti tecnosti. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu. prodire Ll materijal i tako ga aerira.poro:l1(J pregrada. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje. 9 ./J).venrilator. 405. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0. pa i vise.1 P _ 20834·85. SI. Filter se sastoji iz tkanine (sukno. 2 . Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost.. filter. sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima. Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str.pogonski eleklrol1)otor.sirina oluka. U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka. e 5 . neophodan period regulacije PTU. 3 oluk (fff. koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja. tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. U tom smislu.. coja za filtriranje) i metalne mreZe.18 prikazan je aero zleb koji se. I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata. 6 . Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta.vazduha.isticanjem i 51. kojom se obrazuje dno gornjeg olnka. 01uk je po visini podeIjen poroznom. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi. Na 51. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese. sto podrazumeva da se.1 MPa (1 daNfcm 2).18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker. 5 .14. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. kroz ispusni otvor . pri njihovom zasicenju vazduholl1.o(h.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM. radi ostvarivanja hermeticnosli. 4 . Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka . gde je B . Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno .{)(jn{/ eel'. Pb atmosferski (barometerski) pritisak.S/1. kapilarne raspodele. 8 rehrasfo crel'O.US. 10 .82 = 20834Nm I m3 0. sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja. Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu.

j 4 .hla'ohron. nalazi se povratni ventil. 4 . 12 . 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade.' 3" pneumatsku opre.. a pri prilisku od 2 . odnosno sode.crevo. 5. koje se prazne pneumatskim istovarom.:a illslalacija. 13 . iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom. 50°. koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke. 2 . koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa..19 Vo:::. Unutar cisterne. 7 . aeroo/uk .oSOl'ino po/upriko/ice.. kompresor. sekundarnj jUter.. sa ispupcenim dnom (Sl. preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju. 250. !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima. 200. Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl. do silosa. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14.. a to su auto cisterne za prevoz cementa.na 10 prafnjel1je. sa obe strane su zavarene stranice.¥ vlage j uljo. savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom.' 14 sla\.uredo) za prozn}en}e SI.primarnij7ller.i/o za prel'oz cementa: cisterna. 14. 3 . kompreso)'s/. 3 . Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni.. manome/orski \'ukUummelar. navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama.. 6 ~ teg!jac. )'en{i/ sigurllosli.. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja... 4 . 16 . 7° prema slrani istovara.\'Uzi/utlli .'ljonje. 12 . a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom. 300 i 400 mm..jna za praznjenje. Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa. Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. .'od. Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem.20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje.zas!irl1ik m/aznika. Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika.14. 8 . Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu.crel'o za pWljenje.20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J . 9 pokazh'GcY nivoa. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100..426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine.. u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom. 10 cislerna. kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama. Na vazdusnom vodu. 11 . Sf. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije. II . Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog.' 9" oprema pneumafske ko(nice.eel' za punjellje. koji se prenosi od kompresora. opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine. ko(nica za :(Jus'. 14. 8 . 103 . 6 crel'o za l'ezh'Gnje. 13 . takoae.' 7 .a... 150. ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. pod pritiskom.. Potrosnja vazduha iznosi 100 .l\<ajcu. or:. a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala.podes/. 15 . zahvata se vazdusnom slrujom. 103 Pa. }O • OJlolli poi/upirac'.. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller. zu(/nji osfonoC'.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 .. 14.40 m. pod uglom od 45 . 2 . a duzina je u granicama 10 .

..15 (1.0 50 25 100 PK-9!1 9 0.2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8.15 (1. odozdo. 1. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4. kg * Auto cisterna 7. potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate. 14.0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0. Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro. . dva su rasecena.npl ~dlazl u silos. kao i pokrivenih vagona.21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0. sa bocnim nagibom.8 0.7. t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5.pumpe).::: ) 0. Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca. sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca.5) 9255 2500 3600 10900 I .. a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. pre nos om snage prcko klinasto . koje je prikaceno na cevni prikljucak 9. sode. 66 MM3-584 .5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja. Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6. m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta).3citet.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11.poklopc:ID 19. m UkljucujuCi visinu.1.. koji je sfernog oblika. punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje. m 3 Kapacitct praznjenja. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom. 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0. .1. . m Precnik creva za praznjenje.. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa . odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15.remenog kaisnog prenosnika. u kolektor 11.5 .7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. Zeleznicka cisterna za prevoz cementa. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14.-w 0.. U srednjem delu cisterne. prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice.15 (1. kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka. pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum . Umin -~.5 .a prcvoz cementa sa ~. dopremanja. I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl.1. mm Kompresor: tip kqr. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18. . sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl. 14.428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala.

.. mehalll~kom drlJacoll:.... ... 49. ...). pneumatski uredaji za praznjenje materija..... visina . . . 2.. . ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal. Radni pritisak u cisterni. Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1... . U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva.... a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala.. rom: dliZina ..ari~aca. sirina ... m . preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska.... . Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi.. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra.. Element! za .. soda : s1.. . . Masa (bez tereta). .. usled neispravnosti ventila sigurnosti.2 12020 3000 4627 25. .. . Potrebna potrosnja vazduha. unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom.. Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa.. Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda........ mm ... . a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao. Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter .430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11. .... . ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline. remont i zamenu elemenata.8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja.. MPa Gabaritne mere. mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca.6 Sf. Karakteristike vagon cistcrne Nosivost. K onsna zapremllla clsterne... ..la m~g~ da se razvrstaju na: usisne. vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora.1 1... 14. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa... odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja. .. in UkljucujuCi visinu.. preko odgovarajuce vage. 14... kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22.... kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne. do prijemnih uredaja na skladiStu... Na Sl. .... .. kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca.... po vertikali... 14. ... sa podestom... na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve. tako i na vagon cisterne.. Daljina prenosenja materijal:.potisne ... pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima... 3 . .... Svi navedeni.usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka... t . te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent. . .. kao po pravilll.. . odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala. . m3/min . izbocavanja. .0 50 25 150 15 do 0..26 (Rusija)... . pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji.. Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3.22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo). veze. koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule....... pri nastanku pozara.... ... sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih.....i polisne. .. a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom.. Usled potpritiska ostvarenog vakuum .pumpom 7.... m. .l iz cisterne. ... pokrivenih ze!eznickih vagona. t .. . cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne.0 .... usisno . ... .. ... ..... ostvaruje se kontrolom tezine.. Za opsluzivanje....22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~.dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu...potisnog dejstva lipa TA .. ako ga je bilo..{lriva6) tnaterijala ......... ..... preko potisnog voda istov. da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a. da Ii je odstranjen. . Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme.. .. Precnik creva za istovar..

12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni).12 150 1000 17 670 0. T A . Sf. 14.5 I I 5. a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog.23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora.22. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m.portera. 14. Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa. a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa.[2. LITERATURA [12].23 Tehnicke karakteristike pneumatsko .432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem. predstavljen je na Sl. koriscenjem vazduha pod pritiskom.£!cra.8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva.8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 . t/h Visina dopremanja materijala (nominalna).zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14.9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom.27 ostvaruje 20 i 50 t/h. T A . zavojnog podizaca._-- I . odnosno 90 t/h. kao i mogucnost daljinskog upravljanja.14. pa se i proracun obavlja na slican naCin.. a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker). m 60 35 I 100 35 0.18 iznosi 50. tipa T A .12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 .8.potisnog dejstva prema potisnom vodu. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1.[21]. pri daljini dopremanja materijala od 40.- TA-20 20 35 0.[15]. TehniCke karakteristike pncumatsko .zavojnih podizaca navedene su u tablici 14. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3. MPa I 0. 14.potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala. Istovarivaci usisnog dejstva. II DEO] . tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom.17. Shematski prikaz rada istovarivaca usisno . Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala. kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala. mm -1 IMasa.12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise). Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost. Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu. . pri daljini prenosenja materijala do 12 m. kW sabijenog vazduha. kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo. mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora. za razliku od istovarivaca usisno .

prasinastih. annirano . praskastih i slienih materijala. kod stacionarnih instalaeija. ZATVARACI BUNKERA. kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom. privremeno odlozene kolicine materijala. zatvaraci bunkera. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. Bunkeri manjih zapremina. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa.Bunked.1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni. BUNKERI. .betonske konstrukcije. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15. Koriste se za meduprostorne. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15. zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa.

U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. kg/m 3.visina materijala u bunkeru. Sl.konusni (S1. Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala.08) tg <p. A. d). pokretljivosti).2. to se bunker prekriva resetkastim okcima. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A .ugao unutrasnjeg (renja. v . (15. kod sljake 1: = 70 daN/m 2.prizmati(ko . m.1. m.povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian. kg/m .3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15. kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) .j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita.odozdo.mehanickih svojstava (npr. za ugalj 1: = 40 daN/m ). Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala.3 rn.81 m/s2 . a takode i od zahtevane brzille praznjenja. Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje.1. 15.4) gde su: asr . koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru. I-t .1.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta. R = A/A} . f· ohlika roWl (15. (' .3) gde je h . Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6. tJ. 15.koeficijent uuutrasnjeg trenja. = 0. paraboloidni gde je A. brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3.65'Afji. jednaka 0. cilindricno . <p . prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor. 15. Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo.ci/indrifno e . a) iii hidraulicno praznjenje (St 15. c). pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija. . praskaste i zrnaste materijalc.3 x 0.poprecna dimenzija karakteristicnog komada.09 m 2. piramidni (SI. cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0.25 (as!' +0. Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska. rn. sljnnka. pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl. zatvaraCi bunker a.1) .22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale). 15. e) i oblika rova (S1.napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2. odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A. predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala.4 .brzina kretanja (isti3 canja) materijala.1. a ceona porvsina osta.ramhini. Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3.p.koeficijent isticanja (praznjenja). m2.436 Transportni uredaji Bunkeri. 15. c). Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja.2.6 za veoma sipkaye.hidraulicni radijus otvora Istlcanja.konusni.1.2) kOl1usni.piramidni. paraboloidni.1 Sheme hunkera: a .za komadne matcrijalc i A. h . 15. = 0. konusni (SI. = 0.ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora. a takbde i kada su strrni zidovi bunkera.1. f). d .2gR = 5.6A v (15. A} = obim otvora. p nasipna gustina materijala. Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI.2 nalazi u bunkeru. a praznjenje materijala . 1: . b). P (15. b). g = 9. p ~ gustina materijala. 15. 15. cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko .2. 15.5) pri tome su: a . Pri normalnom praznjenju materijala. m/s. Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji. 15. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI. primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala. a): plizmaticno (S1. 15.

8) gde su: h . U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) . smanjuje zap rem ina bunkera..t.133B 'p.22'" 0. Il' m == 0.8·0.rg8..6)1. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0. Prema tome.gustina materijaIa kg/m . == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz . Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja.3525 (c/h). pri tome su dimenzije c i h navedene na S1. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15.28 -1.184 ° (15.2.ugao izmectu strana bunkera).J2 . pa je 3 gde su: 0 .7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl).10) 0. g .64 = 0. Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0.25D == 10'5D 3P. ' 0.. vertikalni (normalni) pritisak materijala. m/s . tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J. j. J. ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta.lG uz usloy da je G (sin 9 .l .m cos 9) = O.23. 15.l = tg <p m = 1 + 1. visine stuba materijala h m i njegovih svojstava.785D 2pg Q. (15.ugao nagiba rebra. posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala. 15. ~ .. pa je prema tome R arctgJ2.. 0.t.tako da je: .srednji. U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg.12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora. tgO == tga / T==B pg·--". tj.6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O.25 D.25B (15. pri zadatoj visini. 15.8. 15. ~ (15.. p .11) Za kruzne izlazne otvore precnika D.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera. nagnuta zida.4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p . Ostvareni nagib je minimalno dopusteni. m .t.438 Transportni uredaji Bunkeri. (15..visina stuba materijaIa. R hidraulicni radijus izlaznog olvora.. prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl. zatvaraCi bunkera.9) Sl. m.25B. slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J.koeficijenl pokretljivosti.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna.koeficijent unutrasnjeg trenja.4. mj.. a T == .184 2 O. Posto se njegovim povecanjem. 60°.184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15.. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° .

6. npr.::/a:u.. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta.. sto je veoma mukotrpan posao. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine.l.6. takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca. 15. c . njegovo aktiviranje.6.:<!.llc cos a ). ravni verlikalni sa znpcaslom letvom. odnosno da nije manji od 800 mm. prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca. nazubljeni (Sl. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal). kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski..5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh. ventilski sa podupiracem (Sl.ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1. neophodno . 15. 15.'ertikalnorn zupfastom leti'om. d . 15. treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente. 15.renf.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje. .'f-. kao sto je prikazano na Sl.. za zrnastc i komadne materijale. njegov protok. lancani (Sl. i).laktastog oblika (SI. Gotovo sve vrste materijala. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera.6. 15. c) i horizontalni CSl. M = 1" a.ie svocI.fr.5 . mehanicki iii elektromagnetni vibratori. preklopn. dvosegmenlni zatvaraCi. 15. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl.fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu. ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a . obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala.. e) su uravnotcZeni.440 Transportni ureciaji Bunkeri. u odredcnom stepenu.. . h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno .2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem. formirani svod razbija dugackim cuskijama. 15. Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca. tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se.'.lakrastog obfika: h . segmentni (Sl..sa .6. a koji su poluzno . a upravljanje je daljinsko.segmentni.6.•• . preko poluge i vitIa. a moze j rtlCllO. b . koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja. g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na . 2.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora. e feljllsni. kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala.6. zatvaraCi bunkera. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala. celjusni (Sl.6. Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera. 15. terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala). skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. 15.uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina. 15.6 i) 15. d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a ." f) p ~ hJ SI. kada materijal pada sa veee visine..15.tski. Da bi se Sf. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva.cr/?' .. izvedeni su u tp' ~ ~:. g). kaverni oblika svoda iznad grla bunkera. njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin. kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera).T!Lc casa = l' (sina . /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije. 5 puta vece.6. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 . Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala..'cnfilski sa podupiracem. poluzno . 15. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila. (15. Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti. dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a.laktasti. a.6.13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi. Ako se i pored toga obrazu.0. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera. f· sa hor.

Posto je v = 5.lcosa ). Stoga je ~ . g). 15. AJ==2(a+b) i R = [ (15. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15.18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P .!lc!ll sin~ + }J.17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/. 15. Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom.18).koefieijent trenja izmedu lanca i materijala.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G.25 . polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a . odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor. c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica.19) gde je }J. slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu.65?c.21) Odavde. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka.442 Transportni uredaji Bunkeri.JR. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J. to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2.6.J .6.11) N = Gl cos (a+~).poluga).16) 5U: k=:1. dobija se da je (15. bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti.20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO. d). trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca.step en sigurno5ti. prema (Sl.15) (15. g. ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15. nalazi se da je Na SL 15. gde je k == 1. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' .P)J. koja je dovoljna da zadrzi materijal./)]' (15.N cos~ +N}J. koji se sastoje iz niza paralelnih. 15. b. brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba. M2 == T' c +1 ficlr. Na dnevnim kopovima.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J. Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl.lcos~ +sin~). materijal poCinje da se prosipa iz bunkera.lciT ) lp ('os a "b".c cos a ) . zatvaraCi bunkera.23) (15.koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. Kada se lanac podigne vitIom.6.sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15. a. Sl.6. odnosno zalvaraCi sa lancem.22) .6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca. 15. 15.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~).sila.14) Tezinom poluge. uvodenjem stepena sigurnosti k 1. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih. (15. dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala. za koje je povrsina otvora A=ab.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15.\~ . primenJuJu se plocasti zatvaraci. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl. (15. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15. Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu. te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala. Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15. (15. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa. gde je Tfie .25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ . Moment usled tdine poluga. flo - koeficijent trenja u zlebu. Sl.25 .6.6. Za krupnokomadne materijale. strallice "a" i kT'( c + J.}J.

::al'qjni. nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca. 1. b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban.pri okretanju za neki ugao.8. celjusni zatvaraci. te se tako oslobada otvor bunkera. e) primenjuju se kao doz~tori.ma. a koriste se za predaju komadnih materi- 51. p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama. 15.lopaticni dodavaCi (51. Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala.! se nade izmedu lopatiea. industrijama gradevinskih materijala i slicno. sirine 0. Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom.. 15. drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima.8.plncos!. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima.no ko{ic. e). odnosno zatvaranju manji. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina . Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu. gornji deo trake pomera se udesno. tzv. 0.8. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju.usral'fjacki pogon frakasfng . Radni deo trake podrZava se valjcima.6. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca.. 15. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi. prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena.. Pod dodavaca je sirine 0. radi ostvarivanja malih brzina. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa.4 m.2 m. 15.1(JJ~iir(}sN. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m. 15. Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona. zatvaraCi bunkera. d . 15.. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje..l'ihracioni. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca.8. a) iii plocaste transportere (Sl. 2. h . tj. kojima se dobro doziraju materijali.5 . Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl. Dobosno . obicno ustavljacki. rasti (oblika diska) (SI. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15..7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51.8. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci.. f predstavlja gusemcl1l zatvarac.05 . g) dodavaci. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca. 15. f).444 Transportni uredaji Bunkeri. Brzina do- 15. c) i tanji- . 15. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko].7. te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti.6.3 DodavaCi Dodavaci (Sl. d. e .. Segmentni zatvaraci. 15. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°.8) se primenjuju za ravnomerrlo.6. Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera. g . 15.c/oho§ni. 15. 15.' d) dodavaci. pri kapacitetu do 1000 rn Ih.. SI. primenjuju se pri radu sa mlevcnim. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca. c .a krupnoce do 100 mrn.8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h . Duzina dodavaca je do 18 m. :. pri kapacitetu do 300 m /h. 3 od prasinastih do srednjekomadnih..5 m/s. kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera. Sl. f .8. a koji su ugradeni na postolju.trakaste transportere (Sl. kao ! Vlbracioni (SI. a brzina trake 0. specijalni pogon.4 . SI. 15.8.krh'ajnn .

8. Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m).koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu. kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h). a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala. tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata. v . moze se primeniti krivajno . to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15. pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0. a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. III . Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl. h).4 m/s.31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2).brzina trake dodavaca. . (15. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama.J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr . d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce. a. Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera.27) Ovde su: T .02 do 0. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima.32) m (f/ R = m g Ill.33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze.8.gustina materijala u kg/m3 . Snaga pogona. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0.ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl.2.26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15. c) postavljaju se radi isporuke sipkavih.8. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera. (15. Precnik diska je do 1. B . a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka. Tanjirasti dodavaci (Sl.28) pri tome su: p . 15. Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp . praskastih i zrnastih materijala iz bunkera.: 3 p p = TVI-l 1000' (15. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju.strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m. 7 mill.sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera. 15.29) Njegova zapremina. uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika. zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona. It gill Dr + hctg'Pl ' (15. dobija se da je snaga Pp u kW. granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja. 15. Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca. Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu. zatvaraCi bunker a.446 Transportni uredaji Bunkeri. odnosno plocastih w '" 0. (15. tj: (15.potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja. a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element. rnin. odakle je ucestanost obrtanja Il.snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje. a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa. Il koeficijent trenja materijala 0 traku..33..30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani. koji je siSao iz bunkera na noseCi element. Pp . a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz. a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a. a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h).8. Dr iznosi: (15. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima.5 m . a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 ..

7 ' 0.t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ. ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15.l.8.uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom.L2 .0.1.448 Transportni urec1aji Bunkeri. 60 u minutu.2 m. Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po. Snaga pogona u kW: M'n p=-..koeficijent ispune. hod 0. pri tome je Dsp . usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0.masa dodavaca u kg.1 . (15. Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja. Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n. n . priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm. Sirina kolica iznosi 0.0. e ..visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne. dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m. Rad sile trenja materijala 0 /1r . 0. (15. 3 (15. Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h.hod stoIa u m. osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih.25 .37) (15.. n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min. S V \jf 11.39) (15.2.15. Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h . 1. J.7 .34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju.ucestanost obrtanja. zatvaraCi bunkera. za kapacitete do 150 m 3/h.~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12. min.41) Dobosni dodavaci (St 15.2 m. 112 .spoljasnji precnik zavojnice (spiTale). Broj hodova je 20 . Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ .ekscentricitet ekscetarskog mehanizma.9 ' koeficijent ispune kolica materijalom. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min.8 .36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac.koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala.9550 .koeficijent trenja u rukavcu dodavaca.8 .. kao i zbog ostalih uslov.8.precnik dobosa u m.35) gde su: Go . e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala. .zapremina jedne pregrade u m 3 .40) sto za jedan obrt iznosi: (15. = 0. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15.. Dd .8. pri tome su: B .iznosi: p A. f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona.38) gde su: z .. \jf = V . rukavca je: FT= 11 D/p. =2 e .broj pregrada..sirina stoia u m.05 .a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1. \jf 0.

Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra. Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje. Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom.priguravanjem. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja.za utovar pokrivenih vagona . medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. na skladistima uglja. 15. (15. za dopremanje sarz. tj. kao i u plovnom transportu .masa dodavaca u kg.. kao i nekih drugih ruda. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima . u N. 112.25 iznosi : 2·s·n p = 60. (kod masina za nasipanje zemlje). Masinu sa pravom trakom (S1. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. 30 m). Sila opterecenja F .1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15.sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera. u metalurgiji. te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. koja treba da bude mobilna. u zeleznickom transportu.kao i spremiSta .450 Transportni ureaaji Bunkeri ..9. u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje). za nasipanje rude u sloju. g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala.koeficijent otpora premestanja kolica. obicno 15 '" 20 m/s.duzina oluka (zIeba) u m.9. pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje. pri izgradnji kolovozne konstrukcije. potrebna je i velika dliZina masine. bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude. L . sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 . Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom.i do peCi.44) Kod vibracionih dodavaca (S1. koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g. a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na .imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom.potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru).1 . Go . kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje.istovarnih radova. Medutim. da bi se ostvarila takva brzina [ereta. delimicno jednim i drugim nacinom.u N.a) predstavlja kos transporter sa trakom. pri izvodenju utovarno .15.8.42) 15.4. nasutih brana itd. 3) kombinacijom oba nacina. (15. trakasto dobosasti transporteri (S1. Po naCinu delovanja. kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. 2) zahvatanjem . pri skladistenju-odlaganju rude. razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj.kocficijent unutrasnjeg trenja.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI . lopaticni i oblika diska.4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15. koja se premesta velikom brzinom'.43) gde je: w z 0. Prema rez. zatvaraci bunkera. razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti. tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede. Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala. b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. 15.

koja naleze na diskove 1. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne. Sirina trake je 500 mm. transportovanog tereta. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. kao i trakaste masine. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu. pljosnate iii konusno obrtne diskove. vertikalnu iii kosu osovinu. teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava. rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama. Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom.9. Nasuti teret proJazi kroz levak 2. die. c. mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine. postavlja se poseban elektromotor II. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta. zatvaraci bunkera. transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom.1O. a zahvata se trakom 3. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a .izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom .15.452 Transporni uredaji Bunked. pa time i gustine. -) S1.9.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta.1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm. f) .10. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku. iii ako nema plasta.5 kW. klizanjem duz zida prijemnog levka.10. Na Sl. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku. disko. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5. die· /opaticna ir%rna) if .9. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. b) i gornjim (SI. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. b i c . c) izbacivanjem materijala.(1 Simens-Marfinove pec. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. 15. c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5. razlikuju se od horizontal· nih po tome. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. 15. 15.bacaca materijala. b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. Na sI.15. kuciSta plasta dobosa. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa. Lopatieni dobosi masina . sa dobosem na zajednickom vratilu. d . vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). Tetina masine iznosi 95 daN. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl. 15. G. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI.9.rna. a snaga elektrodobosa 8 kW. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom. kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15.?' maferijalom . a u drugom. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima. teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena). Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. sto se Sf. mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja.15. brzina 18 mis. TreCi tip konstrukcija masina . rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. zaokretanjem Citavog tela. trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta).15. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce./opaticna masina za snabdel'anje . podize se lopaticama od centra ka periferiji.15. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti.sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. Pri tome je teret veee zbijenosti. kapacitet masille iznosi 80 m3/h.

(15. posebno u slucaju komadnih.7 t/min. C. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara . tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh . b . (15.Martenovim peCima.6 . Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° .46) gde je An .rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja. koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll.lS.47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15. 15. sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ). naroCito semenskih kultura). a kapacitet izbacivanja iznosi 0. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih.pri silasku sa doboJa. kojima se visc osteeuju transportovani materijali.. sa visine h = hl + 112 (SL 15. sto je prikazano na S1. Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje.11. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal.pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15.1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _.10. moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2. d.EkO = An. kao i od brzine kretanj a cestica.ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a . ani od visina hl i h2. vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika. SI. d . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H. a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine. c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla.Va.4. 15.5 mIs.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll. 0.istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca. Kod trakastih masina._2smcx2 Ek. tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije).454 Transporni uredaji Bunkeri . Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom . pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI . 3.1.10. abrazivnih materijala. za produzenje eksplatacionog veka trake.1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ). ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora.2!-lgl. d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka. za razliku od prethodnih. Il(upeHKo.. Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens . zatvaraCi bunkera. samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I.pri kOlrljanja reslice po obimu. broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 . Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera.45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze.. Na SI. kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih.... 15°.

a nosed uredaj se krece brzinorn \'.11. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2.silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera. Prema tome je: (15. te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra. zatvaraci bunkera. A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek. to ce za vreme t c~stlca m.53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera. .rtovani. kretanp cestice materijala parabolicna. = 0. do odvaj. odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja. sto zavisi od brzine. b). sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera.prema inercijalnom obliku premestanja.' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era.51) Na putu duzine I energija koja se predaje. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl. krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek.l. granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe. 15. odnosno.atenJala preel put.vI a po paraboli y . c) ~?ja je nagnuta pod uglom .a. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v.17m Posto ostvari brzinu v.81 =0.456 Transporni urcdaji Bunked. 15.?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · . SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15.50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar .. moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15.odvaja od povrsine noseceg uredaja. l' . s= 2~g 2. Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju.52) mv 2 Fc == .ama materi. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan.9.: za Vr 1 mls i /. nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15. . Pri malirn brzinama noseceg uredaja.ce~tic.48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15. a potom nastavlJa slobodan let. tra~.spo..anja .3 je rastojanjc s : v2 12 Vr . Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l.konveksni deo na kome se centrifugal. 1 . F.0.3. ~ako je tr~JektonJ~. transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni . ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern.~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter. . a za velike brzine . r . cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera. za h 2: r. U Ja a lzn051 '"' = tr .. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama.~.r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15. cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr.49) Ovo rastojanje nije veliko. Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI.~ .1:.

ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt). posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin. sila trenja F.577 cos24° L '" 0.konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg.8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 . moce se dobiti da je: (15.bacaca cestica materijala. Za j3 = O. g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill. prelaskom na diferencijalni oblik. zatvaraci bunkera. koje deluju na transportovanu cesticu materijala.8<p = 0. tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl.0743vi + 0.sinj3) = sin48°(0. tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v.i. Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera . diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15. kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR).09 Posto je Fill = ma.458 Transporni uredaji Bunkeri . .11.sile trenja Fir i sopstvene tezine G. a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine. Medutim. promenjivom brzinom vp. konkavan oblik nosece konstrukcije. d). centrifugalne sile (15. Ako na izdubljeni .sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p.577. sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen. 15. kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0.55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) . cestice kretati sa ubrzanjem a. u smeru kretanja noseceg uredaja transportera.54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ .57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2. s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1.59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: .58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. 0. a linearno ubrzanje. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente. mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R . komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja.r iznosi: (15. uproscavanjem prethodne jednacine.18/ sin24°) = 0.089". moze se napisati da je: (15. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini.

0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom. C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15.60) (15. posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP.4. a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s).Ugao obuhvata trake dobosem precnika R.tdina eestice 2) FN . Tada je: 0) = 0)2 ell} g .1' 11 = FN II SI. 15. Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll. a). resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake.2. ako je poznata vrednost ugla y. smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile. sa obe strane poprecnog preseka. deluju tri sHe i to : 1) G == mg . tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu. ~g III - . odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova. a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl.1 + 0.arctg U)2 R -g H' R ..460 Transporni uredaji Bunkeri. iznosi 0. a iz odnosa. Y .62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala.12 (15.) .1-r-.12.3. dobija se da je tJ == y/O) . za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15.normalna sila reakcije na traku 3) Fir . dui radijusa R. a prema prethodno navedenom izrazu.15. Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp. odreauje se i vrednost odakle je: 15.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ.. 0. zatvaraci bunkera. 0)2 (iIi se unapred zada).63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L.

70) (15. zatvaraci bunkera. u srednjoj zagradi sa K12.76.68) (15. a prema jednacini 15. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15. dv m-=M. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku.66 i 15. dobija se da je: (15. za vp =: 5.69 zameni u 15. ti.cos<p .64. K = 0. jednaCina dobiia jednostavniji oblik.73.8 mIs. odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica. spro~estI zamenu v '" U.73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15. (15.69) Ako se izraz 15. pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15.8 . 2· .68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s.35 m.2'" 30°.4 m/s ~ Vk = 14.-mgslIl<p dt ' R v2). dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala. drugi clan podkorene veliCine izraza 15. i ako se u tom slucaju zanemari. to ce biti ds = Rdep.76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik.72 zameni nadena vrednost konstante C.66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15. tJ. : Vk = Vp ella. (15.61'.SlI1Cf!). (15.71) (15. to je: dt = ds v = Rep. (J.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15.= M-v 2 + gR( M-cos<p .67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15.) v . R v .67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15. za istu vrednost Vp iznosice Vk =13.75.75) = R<p v (15.75 postaje relativno mali.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc.SUl<p d<p . Tada je za Il = 0. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M. na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15.462 Transporni uredaji Bunkeri .( mgcosCf!+m.68'. nalazi se da ie: dv . R =0.6 (za komade rude) 0:1 '" 60°. a posto je s majue: da je v = dsldt. Uzi- Oznacavanjem izraza 15.

a u nekim slucajevima i do 3000 m). Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk. Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji. Jednacina putanje cestice . Pri tome je jedan od korena Xl '" 0. UsvaJan~e.[51].[10]. zahtevanog kapaciteta.1 Osnovne napomene U nizu slucajeva.78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°. Medutim. Jer t~ dovodi. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena.77. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno.komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha).naga trans?ortne. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama.[40]..[50]. vrste i oblika materijala koji se transportnje. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km. Prema mestu ugradnje. pa je zbog toga. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel. a.ie leret koji se transpolluJe -.trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se . ZICARE 16. primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da . Transportne daljine su cesto velike. Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze. pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude). menja se i povrsina poprecnog preseka. eksploatacionog veka prirodnog nalazista.12. zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne. ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica . u zavisnosti od reljefa lerena. za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano.~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije. kao i povrsinski kopovi.ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s. LITERATURA: [9]. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare.[ 15U26]. ako se stavl da Je y '" O. kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine. shodno tome. . preko gusto naseljenih mesta itd. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju. bez velikih investicionih ulaganja. rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju). m"asine . za ugao bacanja (X2 (SL 15. a mogu se savladati i veliki nagibi. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima. ekonomienosti.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. prirodna bogatstva zemlje.[27]. do 45°. (15.77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15. a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15. tako da se prevoz sirovina.licara.464 Transporni ureda.[54] . ako Je sltnozrnasti materUal). " S. pa i viSe. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m. b) iznosi 16.

Postoje i specijalne konstrukcije zieara. istoyarna stanica.5 .. ostvaruje istim uzetom dYe funkeije.vazdusne zieare sa jednim uzetom. 16. tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza... 15 t/h. 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h). . dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet..karakteristike izabranih vagoneta. uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare).. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2. npr. noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj.2. Kapaciteti ovih zicara su 20 . 2 mis. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene). kruzno savijene sine utovarne staze 2.ena su pr. te su i manjeg kapaciteta.ispra~njeni. putnicke.... Takve zicare nazivaju se prenosnim. Linija kretanja je na stubovima 4. Prazni vag?neti na .2 Objekti i uredaji zicara 16. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 . linija kretallja. 3 km. Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 . pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9. u smeni.. Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") . 10 .1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja. 16.ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta. Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: . ureelaja za punjenje vagoneta. kao i profil terena.kapacitet zicare (godiSnji..vazdusne zieare sa dva uzeta..lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica). uz brzinu kretanja vagoneta 1. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1. ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI. a izuzetno i 30 tlh.upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo. ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta.1) su: utovarna stanica. Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti. odnosno sa jednim vucnim ureelajem. sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6. ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 . . 10 km.. .ek? celicnih (reele drvenih) stub ova.16.. Prazni vagoneti se krecu dalje sami. te je to uze istovremeno i nosece i vucno. Prema karakteru kretanja vagoneta. Duzina trase ovih zicara je prilieno velika. . kao i njeno prenosenje na novo mesto. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme. po drugom . skoro neogranicena..466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: . turistieke itd.. b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke). 300 111. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon. 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta.0 m. sa duzinom jednog poteza od 2 . Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7. a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare.5 . jer je viseci kolosek izveden sa . Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI. tako da se ove zicare mogu brzo montirati. 3 mis.1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno . moze nastaviti.rastojanje i visinska razlika stanica.izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine. a na drugom sc zateze tegom 10. odnosno casovni kapacitet). sto zavisi od konfiguracije terena). Najcesce se primenjuju za privremeni transport.. a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8. 3.

dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. kocnica sa lrakom.).ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim . a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace.:u na kolosck vclikom brzinorn.{lrnim bunkerom u Sl.J!ljca sa is/o).4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara. Na SI.istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom. Pogonski uredaj je elektrornotor. a desno povratna. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze.468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %). posto puni vagollcti nalc. kocnica sa papucama. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani. pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. a na S1.finama: le\'o .pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn. jedno je noseee. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna.163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl.4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) . U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom.istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica.3 izgled utovarno . kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva. 16. koja je istovremeno i pogonska. sa deponije. 16. odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta.2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek. otvorenog skladista. gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega.2 Krajnje slan. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja. te se ponovo ukopcavaju. Na istovarnorn delu. i prazni se krecu ka izlazu. 16. reduktor.2. sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. desl/o . 16. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom). :alezn{f .16.~>If.2 prikazane su utovarno . Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne.povrafllo. krecu sc vagoneti kao po sini. kamioni i sl. 4 kom. Na sl. pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2. --J:L I Sl. a drugo vllcno.) na uredaju za vesanje. Po ovako zategnutim uzadima. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici.16. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn.

SI.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka.=3!r SI. ex: = n. Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u.do 20 kN. TIT Na SI. a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane. 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI.5 Sizemats!.5n.i pr£ka::.5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a. 3n). Na SI.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom.5. na krajnjim stanicama tockie (t).pomocna uzetnjaca.6 i 16.elektromotor. 5 . koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll. e . Na SI.5.prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n).16. '" n. te su oni sa dva zieba. pri tome su pogonske obe uzetnjace. nailazi na krivu sinu. Na S1. 7 . a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom.. Na S1. vagoneta. kod zicara sa dva uzeta. Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. 6 zupcasti prenosnik. 8 . U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu.m utelom Na S1. posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica.redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. (c). 3 reduktor. c) a. 16.. =2n.UhWJltlOg ug/a _ \'w. Ostalc sheme (0. 2 . 16. u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta.'rl1og uzefa 16. Meautim. 16.skretna uzetnjaca. 16. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi). Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare. 16.elektromagnetna kocnica. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje. b) a. . = 1. 16. koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare.prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 .pogonska uzetnjaca. Vagonetima se prenosi materijal. Pogon. pogone se odvojenim motorima. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva .zastitna teretna kocnica. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. d .. SI. a sa cetiri tocka . 4 .5. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici. celjusti se otvore i vagonet napusta uze. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni.j 6 a) r~ .. 16. d) a. pUl'eC(}uja o/.470 Transportni uredaji Zicare 471 + . 16. Pri uglu obuhvata ex = 2n. c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta.5. slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta). i to automatski.3 Vagoneti SI. a kreeu se preko dva iii cetiri tocka.16. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN.6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija.

500 t/h..8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3. 25 mm.2 t bJ St. to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16. bez materijala u njemu). Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu. Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie.472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica. a k?ji . te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj.16. vesaljka. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku.ima polugu 4.. 3. korpa. Kod vagoneta sa cetiri tocka. b i c) Cine pokretna kolka.ljust zavarena je za ram kolica 5. Osnovni delovi vagoneta (Sl.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8. Sl. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta. tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta.2 t za kapacitet 400 .7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe.c. nepomicne 2 i pokretne 3. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 . Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega.16.7. Na SL 16. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove.8 Vagonet nosh'osf.. I~IJ Sf. koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom. 16. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI. Poluga pokretne . b i c) sa dve celjusti.. a kada je vagonet ispraznjen. i uze se steze kleStima. Pokretna b. klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine. moment stabilnosti je veCi. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski. da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja. a koji su pricvrsceni za osovinu 7.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno). . postavljanjem narocitih prepreka na putu. 16. a).7.7. 16. celjusna hvataljka.

..6 ... ..:. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova..--_.16...~~-'+...0 m. .5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova.5)JO 0) b) 16.. -... -. i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli.---=+4F. ". a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka. Duzina papute krece se u granieama od 0.:....4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv. ako je teren tesko prislupacan.papu(Ya za I-A uze Celicno .10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a . 2. " . kao i njihova visina. za nosece. Glava stuba izradena je takode od celicnih profila.~~ I -'''"'- .5#& SI._--... Na brdima visina stubova moze biti 3 . Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu. .. a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad. .. 8 m.... b ~ gornji deo...... Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem.: ~_r16. ugaone stanice sa kruznim sinama.... Visina stubova na ravnom terenu je 6 ... a mogu biti i drvene konstrukcije../ SI.: ::-:..474 Transportni uredaji Zicare 475 11. Medutim. 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista.~ -- ~ ~ --. ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad...9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·.ops!i ob/iJ. papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze. --- ..9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare.16.r --.. . Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu. ......." '-8 t n()se(~e <. 16..... da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare. celicne konstrukcije. montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom....' c . Na Sl. glave stuba.. a u dolinama moze biti i mnogo veca. '"'... Temelji stusova su od betona... Stubovi se izraduju od metala.. Stuboyi imaju dye konzole. Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze..resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba.

pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi. glatke je povrsine. b) konstrukcije. koja se prebacuju preko koturova. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni . kao sto je navedeno. = 19 ziea.11 VrSfe noseCih U:(J(/. kako bi naleglo na kotur. tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. Sl. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta. Yodice za vllcno uze najceSce se i.. Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova.16. 18 = 37 ziea....6. 16. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 . Pored svakog kotura nalaze se yodice.5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika. postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima.12. Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi.'. =. i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se.6 Diad kod zicara 16. sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja.12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI.(egovi. koji SU. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji .raduju od okruglog gvozda precnika 16 .16.6. 20 0. odnosno vucnog uicta..476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 .¥i$ $i S55R Zat\. 3. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta. 16. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta. pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova.oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka. a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima.... to: zatvorene i 1"I!:.otl'orel/(J . SI. da jc konus sa blagim nagibom. Ponovno. od celika. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee. po kome klizi Vllcno uie.11. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali. odize od vodeCih koturova... a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka. Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -. zicc ulaze jedna u drugu. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S".. Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije.. . a. dok je sarno prslen. a sib zatezanja ostaje konstantna. b ... za razliku od noseceg je savitljivo. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda.'Zatl'orena._ .ol ..da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja. koje su tako izradene. 16.2 VUCllO uze Yucno uze. Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa.: II . Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom. 16.

5 . 50 s.. a pri automatskom obilasku iznosi 1.6) .03 . uzetnjace Wo=Sn-Ss.478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova. 16. Kada napravi jedan obrt. = 180°. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo.3) w' = 0. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika. zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta.precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze. 360v' (16. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 . daN. Pm 'V a (m) .4) gde su: So .sopstvena tezina vagoneta. . . 0.tezina vucnog uzeta. gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 . odnosno prema profilu trase. Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2. tada se deonica razbija na delove. Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta. minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 ..2) z G . SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu. sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici... Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go . Wk (0. Interval nailaska vagoneta iznosi 30 . a (16. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica. a = brzina vucnog uzeta..tezina vucnog vagoneta.008 koeficijent otpora premestanja vagoneta..0 mIs.006 . potorn se pravi proracun vuce....04) SI/.. odreduje se sila pogonskog kotura.5 . sto se ostvaruje automatski (ili rueno). Pri tome.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke.5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella. da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra.. 2 daN/m.. 3. = 90°. . vagoneta. (16. Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. duz linije zicare). daN. pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h). daN/m. a pri CI.koeficijent ispune kofice vagoneta.. pa se potom sabirajll. 0. Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa. odnosno istovarnoj staniei. t/m3 . 1. na utovarnoj.broj vagoneta. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe.nasipna gllstina materijala. (16.sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom.04 . 800) q. VI.. 0..75 mls. gde je d" .'. Wk = (0. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN).. gde je SI/ .1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~).05)SI/. °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. a koji se primenjuje i kod trakastih transportera.. (16. to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll. (16. G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' . prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji...sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. 150 m. daN.

tdina zateznog tereta. .tdina po duznom metro vucnog uzeta. iz uslova veka eksploataeije zicare (16.5 .15 za dad zatvorenog tipa i 0.koefieijent sigurnosti.koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) . (daN). to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta.9S prek Tmax =--K-gde su: 0. a iznosi 3.duiina horizontalne deonice zieare. Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu.0.visinska razlika. gde su: To . (16. . m. gde su: Lh Jl . uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe. izmerena po horizontali (horizontalna projekcija). .0. iznosi 3. kada dospe na poslednji raspon. gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi.. kada se llzme u obzir sila trenja.9 . v(m/s).10) Tmax= To + q"uH + Tr r .8) qu" . (16. (daN).480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura.. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta.75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta.11) Odakle je (16.stepen sigurnosti uzeta. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza. kao i uzduina reakeija vucnog uzeta. zavojnu mad. Snaga pogonskog motora zicare O. U slucaju kada se iicarom spusta teret.odnos sile kidanja uzeta K II (16. H Ttr . broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc).5) i (16.18 .08 za neobloienu uzetnjacu. p (kW). usvaja se da je jednak 3. asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu. - sila trenja u osloncima. koeficijent neravnomernosti. iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0. 2 daN/m . za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0. savladavajuCi trenje u svim osloncima. ugao podizanja linije iicare. pri tome je Wo (kN). m. daN.. tezina vagoneta (bruto). daN. m.za otvorenu. to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16. Pod dejstvom tezine vagoneta. obrce se podsinhronim brojem obrta. 3.1.prelaznih oslonaea.. ~ .16 i Jl = 0. Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN). Resavanjem jcdnaCina (16. daN/m. daN/m. a rastojanje izmedu vagoneta. razlika nivoa iznosi H.7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16. T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN).13) .. kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova. jednak je 0. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta. a Jl koefieijent trenja. (16.12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta.9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea..tdina jedinice duzine noscceg uzeta.6) nalaze se vrednosti za Ss is.

'tm -- koeficijent popravke. Lh'~' Tablica 16.+qIlH. w> ~ 2':0.16.17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" .maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta.19) . a drugi jos ne stupi ullutar raspona. Tfllill=T.18) (16.2. koje se posebno zatelu tegovima. U zavisnosti od profila terena zicare.3 (16.45 .14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature..tezina vagoneta (bruto). Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max.1 cos ~J 2 (3 .3 " (G . daN.0. (daN). it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja.Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare. daN/m. sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova.. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI.13 gde su: q"L = 8H' .duzina raspona. obrazuje ~a horizontalom ugao ~.rastojanje izmedu susednih vagoneta. 0. 16.-:+q"+q.4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. u kojoj je: a .1. I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 ..maksimalni ugib od vagoneta. 2 A o cos/-' +--'tm . tj. (16. 4Ho Gol (16. . Prema tome. horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ . cos ~ (tablica 1?1)...45 0.15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice..482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona.6 0. .horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN. prema profilu prikazanom shematski na S1. Go -.6 . to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h. x (16.16) gde su: f max ' . ") I <0. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja.13) i iznosi TJ. tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!. m.20) Primer . 16. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov . I' Jmax l SI. Ho ..1 a I .. (16. Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16. b. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca.tdina jedinice duzine noseceg uzeta. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja.. maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta. f max "-.

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka. plocama od hrom-nikla. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu.17. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika. zbog povecanja veka eksploatacije.S c i d.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka. 7 Shemtll. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH . Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni. da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. I suprolno . 30 mm. manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta.7 a i b.2. b) pravougaonog. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova..17.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17. SL17.. Pri transportu abrazivnih materijala. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 .. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc.17. Na S1. praskastih. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima. (b) 51. po prstenastoj povrsini dati su na S1.17. NajceSce se obrtne cevne kliznicc.496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1. npr. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose. d) pravougaonog poprecnog preseka (. brzi113 materijala na kraju zieba. kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika. legiranog liva.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka. na istovarnom delu transportnog zieba. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu. zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih. a) b) c) d) 51. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom. a upravljanje je daIjinsko. b) kvadratnog poprecnog preseka. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu.por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu. . postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje.175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam. kao i remont oluka.

.•.......................... kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice......... 0.......................498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1................. kg.......................................... sa elektncmm pogonom..................................................... 4 ......... 1400 Masa ccvne kliznice.. Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / ..... obrlIJIl ccv. mm ...............18 Broj obrta elektromotora.... 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja............. pogOIJ pOSlrojCJJjH.......... min'! ..•... 5 .....3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha..•••.......... ..... konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice.... ............ 300. milf! ..... 650 Broj obrta frikcionog tockica...... 380 211: (3600) Ug9 obrtanja...c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova ....... ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema....................•............•. Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm.........8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem... rad..................kW ........... ispod vage nosivosti 20 t..................9 prikaza~a je............. .••....... .....178 Obrl1W CCVIJ3 kJj..... 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc...... kg .... 9· driac...........................•••....................... Masa. 0.... 6· ulovarni Icvak................... 20 .............]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C.. mm ................ 3 osloI1i lockid........ pnmen... m ' jh ...... 10 osiolJ8......17.......•. obrlni slo.................... 15 Snaga elektromotora... .Jcna na automatskim siiosima. 12 Precnik istovarnog levka'......•••••.............. min'! . 1200 ~a ... 380 -.................. precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice....... 7· usmcravajuCi {oCkid... .... .. Na S1......................'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei..................... :....... kruzni razdcJI1ik........ S1... 1... 1000.......... mm .......17......... Broj obIta cevi.... ........... 2 ..... Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta............nica sa krajnji ) ckktric':..... 900 Sila otpora vodenog stuba........

. . Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht. ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu..17. odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine.. kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala. te sc tako sprecava hab~nje pregrada. na prcgradu.. Pri transportu sitnijih matcrijala.. bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju.. SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa. Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v).). preko kojih se krupnokomadni tereti ... sanduka itd..dzakova. .. daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika. i. . 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja.500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica. bale i dzakovi prebacuju sa pregrade... Na SL17. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom. kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara.. _. mm . diRkuV3. Da bi se smanjila brzina lereta pri padu. u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade.varuje manju brzinu krelanja. ...... i. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama)..... Osim toga. SJ...17.. krompira i krtolastih plociovado skladista... I i/~ l~ a) b) SJ.. Ipak se krivolinijske kliznice.. Aim se dopusta velika brzina tereta. poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta.12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7.. kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine. . b .. zahvaljujuCi....4. 1 puznog reduktora. te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl.... .. . na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi.3 i 17. 70 Masa pogonskog postrojenja. odnosno spremista. obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica.. S1..4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala..... klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8...10 i 17.. do haja istovarnog levka. SL17.... a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova.. Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih. Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske. od vrste podloge..a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc.u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17.r.. poljoprivrednih kultura.. posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice... pakela vreca.2... bala ...12. poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize.... u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom.... vee sc koriste kombinovane kliznice.11. U princi]Yii.l7.. .10 i 1711... odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.13.nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk. .1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane.. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama.. ... umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala.... vertikalno na nize..J 7.. S1.. mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka.... konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc. ...... kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika. huga (cilindrincne povrsine) i parabole.

u puniocima boca. a nedostatak im jc veca sila otpora..502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1.14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika. Ugao nagiba zavisi od oblika tereta. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je. a (vidcti 12.. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51). korak zavojnicc iznosi eca 900 mm..5 Valjkaste zavojne kliznice . gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka.2. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera.poduprt je centralnim stubom.2). 3 m.kc kJiznicc 17. kao i od reZima optcrecenja. Sl. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2.. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju.3.17. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter. zbog male ugaone brzine valjaka. mase preko 20 kg. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka.. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0. ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm.1nlQ <. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:. Duzina valjaka llsvaja se za 100.12.14 S]u:mal.17.2 . Ram sa valjcima . 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta. Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta. Za premestanje posuda sa bocama. cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip .3 duzine tereta koji se transportujc).:tt'l1!. mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini. Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc.. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice. 17.. 0. korak zavojnice iznosi 7S0 mm.nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i. S1.. S1. smanjiti masu valjaka. jcftinije su izrade. kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove.

pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski. u obliku prcsovanih sekcija. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima. Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1..17. S1. S1. kruznog ili kosougle kontllre.15. Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji.16.:. b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli. kao i drugih proizvoda.l7. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera. u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred.504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema. Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova. npI.l7. UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII . Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice.17. transportu i hladenju odlivaka).:i po zav(. Trakastim transporterom tereti se podizu.17.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC.17. aJuminijuma iIi plasticne mase. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom). odnosno izvodnice putanje: pray. od livenog gvozda. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja. pri dopremanju praznih kalupa.~jc.17. u 17. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" . pri njihovom zalivanju itd. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga.d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:.·lva ullutra/injcg trallsporla. kosi iIi krivolinijski.jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:. celika. strmo nagnuti. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom. kao i u prehrarnbenim pogonima. te je tako poprecni presek klizne povrsine.inc. u silosima). Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize. a) u) b) 51.). te se za njih koristi termin olucaste kliznice. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar. u pogonima remontnih radionica. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom.17. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc. skladista odlivaka itd.2.lni. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka.15 Shematskiprika. velike duzine.6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala.a) iii dvohodna (S1.b). Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama. h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51.. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica).9dd8V8I1jC tcreta. vreca ambalaziranog brasna i secera. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina.

Ii) dvo/JOdn8 Na S1. 17. POOLED "CO S1.17. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima.18. prikazana je polovina. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic.. ba/a i vJ'eCa S1.17.17. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta. octnosno mehanizma. sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda.17. kao i U odsustvu pogol1skog motora. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije. S1.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije. S1.506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1.20.17. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i .porl dzakava. 19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli.17.: a) jcdnobodna.

te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine. za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi. Za povrsinu kliznice od drveta.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala.21 iznosi: ~=25° .5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis.3 . Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O. . kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala.21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J.3. 26°.22 (17. za kretanje sanduka..port mEltcrij. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama.17.17. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora. g( sin f3 . kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa.: II L EkJ .. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala.17. 20°.. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice. Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117. odnosno \3=36° . Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu.diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17... a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1.2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'. \3=30° . 110 III (17. Mo ~" 17. 13°.. respektivne vrednosti uglova nagiba iznose. zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala. lako se moze odrediti odnos L i H. (17. minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° .£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17.4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta. za vee navedene vrste transportovanih materijala. S1. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI.1 cos f3)t + x. tj. elemenata kliznice..22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t.1) 51.7/a SH Ta.1cosf3).3) (17...508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce.. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba.J.17.EkO = A(m· g) + 11 f FNdx.18°.. odnosno ~=34° .22). 60°.. (2 .

j3=p.1ctgj3) (17.: gnlvilll(. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3.. . odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost. (2 2) /imgL. Pri udarnom kontaktu. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku.510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17. izraduje se sa .24.-'--~'--c_.23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L. v od duzine L Sl17. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L.._ "- . U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku. kada su: vkr>v p .j.(Jiu. moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: . Pri klizanju tcreta nallize. odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice. tgj3=jJ. Na dijagramima.17. S1.23 Zavjsnast proflu:Ilc br.eo .h. > 2._ L[m] H max = ----.: L>-T'p. a i b.1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17." 2. odnosno._ strme kliznice ( vkr ). a da se brzina u funkciji vremena menja linearno. H>jJ. posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica)..6) clok je normalna komponenta brzine: V. kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. S1.·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter. a...ln~') v.24 ShCl1111tskiprika.:llJ1lja [creta Prema SI. II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v. S1. visokootporna plasticna mas a itd.l7..L. sa promenom vrednosti kocficijenta trenja.88 6.=v r . !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije..04. npr.<vp: U slucaju da je vp=O. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H. legure aluminijul11a.:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn. lj. Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter.24.. Visina spustanja tereta. H=jJ. cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti. S1.17. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice.l7.26.L. (17. kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p. oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13.. I slucaj: Jedn. kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali.2S. kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v.l7.ako ubrzano kretanje. HiS.17.26. ~-4. S1. Izlazni cleo kliznice.j3>p. nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J.17.==Vk. odnosno kada je tgj3>jJ. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta . tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3.. a na osnovu jenacina (17. Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 .___ H dop -v~ 12g (1. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17.8) 51..

iN-'l' . tako i za vertikalni transport matcrijla. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc. cevi za gravitaciono spust.17.16.2 Proracun ilebova.. Sl.27 ..ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~.27.«ll.L_=--.26. (17. krace zadrzavanje i meduskladistenjc. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l. Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea. Za kosu kliznicu.'porter 51. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l.sa razlicitim koeficijentima trenja.anje materijala / /~ ~ / Prema S1. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi. .' I / / 17.26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni.12) gde su: ~=GlsjnfJ.i!a. S1..25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran. dok su ccvi zatvorcnog preseka.17. .11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17.9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll." odnosno !l.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala.17.l7.10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T. oblika cevi.b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: . to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.3. koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17. S1. a.. b.3 a) b) I . 1z izraza (17.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka.13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O.+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala.=O je: L= H(k.l~L.17.17.f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri. (17. ~v ~ c) ~ 51.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd.3 i 17. koc!iclicl1!a In:n. za vp=O i vk.17.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}. +1)' (17. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon. c 51..

iii pravougaonog. odnosno vrecama. je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme. .17..27. koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h.). .isinu tranasporta materijala. c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima. Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka. Ako su poznati: ukupna vis ina H.. b Da bi. ' 1 lstovara. .17.E"I =: 6Ek I~J ±A(F. kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine. da bi se ccstica kretala k . g . moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog. (17. I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e.15) Prema rezultatima sprovedenih is or . konacna brzina ne sme da bude velika. Ukol'k " T N k ' . O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om . . l' Ii . Pri projektovanju oluka kliznice. I' . Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17. og toga Je rzma transportovanog . -vir (17. iz . roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . " -' Yt U b)' ..Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v. .14) gde su: m .27.514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp.konacna brzina cestiee.. da se ne bi ostetila ambalaza trenjem. se odredila konacna brzina cesticc potre. I 0 JC >~l .27.65. II dl1.pocetna brzina ccstiee. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17. relaIlJe silosima vol .16) gde je C . ". Prema tome. 1" t" d k' .l)no . . te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba.17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v.18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17. s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. k' k 0 b' . C=O. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' .: y. ~. pn transportu zrnastog materijala ° '.masa cestiee. . Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. b. ukoliko nema dovoda vazduha. 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom. a ne pravolinijski. npI'. analog no izrazu (17. pocetna brzina vp . d b" . Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni. c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. " . S1. tJ. V kr .14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice. krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' . vp .. koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja. a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' . S1. pi lVanJa. . kroz cev dolazi do pojave raz 'ct. pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O. mesto pregiba cevne kliznice. re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k . .80. ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. .17) Ek2 . SL17. b moze usvojiti na bilo kojoj visini. k' . (17.

~ oelnosno..... . pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka..JA 1 . 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala... Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka.0 37 39 1.33 ct.. . potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°.70 5. dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°... za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala. 1V~0.47 0. odnosno a: 1... 0: 30 nd = nJ¥ = 3...4 ..5 1.47 25 0.2 0...fA..... gde su: nd ... .... m.-' m'. Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice.09 0.... za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka..51 0. tako npr...00 0...54" A ~.0 0..uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I . Inace.. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice..povrsina cevi kruznog poprecnog prescka. c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene.... mrs.. Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI..0 0... .. myp V'7ClYPV ~2gH(1.. . b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi. 4.. .. tj.. . .. a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°. .85 0.5 1.60° sitna prekrupa (griz) .51 20 0.0 2. ... tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi... Tako npr..kapacitet cevne kliznice.. 80° proso (mekinje). u zavisnosti od kapaciteta..19) brasno i praskasti materijali . Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7..2 .36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17.25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica....79 0.. ..70 0. to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H. 33 36 1. potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine....:=: = .m: 0. 70° ..0 O.4 90 2.. tada se iz izraza (17.. Q =2 -1L.brzina transporta materijala kroz cev..76 4. 0... Tako vazi jednakost.... ..fA . nego za izradu kruzne eevne kliznice. za zrnaste zitarice iznosi: 0. v .51 0.... sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem.. kgls.13....13 )l 1.34 45 1.......=... kg/m ....36° d~ (4A=2 fA =2l V--. m.. ..... Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q .09 1.50° krupna prekrupa .19 d= (4A 1/--........... ...32 0.40 1...........19) i (17....20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA ... oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi.0 0.62 0. ..70 0.... ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus.45. ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm.. kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog..45° ..58 0. kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a.. .. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°. A .p " to Je: ----.. 50° .4SO ....... 50° zrnaste poljoprivredne kulture . m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka.93 0. 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H. 0..17 41 43 1.. Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti.....obim cevi kruznog poprecnog preseka.. utoliko moze biti manji prccnik cevi.25.45 50 0. \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice... 3.516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka.-· V-. tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali..5.80 0............pctgf3) ...... strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a..0 1.. . ti..67 10 0...27 Faklor kapacitcta: ()..56 l5 0.... ... tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti...S5 3.91 1.m: 1...... za otpatke i prasinu.....

kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .t. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r.. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1.24) d<p 2 y c .. S1.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j.23) -+-v= dv .centralni ugao kruznog luka duzine s. pn koe[lclJentu 'trenja j.tFc' odnosno: (17..17. R. dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec.' yt .centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta. U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. b ~ 2 _. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja.poluprecnik cikloide.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. S1.3. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima.13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17. te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih.17.21) .. p . I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije. odnosno cilindricne povrsine i parabole. 17. 8 .13.17. 80 .ds .kruzni luk i prirastaj kruznog luka.22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi.2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17. peos 13) .28.19) i (17. secera u prahu i s1.t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom. kruznice. bez demontazllih radova. na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu.= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l.. b) kosa dkJoiun8 kliznica. zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica. te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica. S1.518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica. <p. SL17.ih gravitacionih kliznica.l7. a. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta.3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17. je oblika dv v .l'lf/<p. Prema tome. Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka.poluprecnik kruga. brasna. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o.17.28.24) su : s.28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica. narocito u dOlljem dclu kliznice. utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1. gr( . Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna. Pri kretanju duz zatvoreq. Prilikom transporta zrnastih kultura. r . Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava. koji su dobri provodnici elektriciteta..23) i (17. (17. v-+ JL.

.23) i (17.27) .. s=O. pocetna ugaona brzina ~o = 0 ).'tlFN .30) (17. 5f. (17.24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O.-:n . .. uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O. '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1.55 .28) ~=eo (za 8=0)..23).29) pri tome je: odnosno (P=7i:. (17. pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi.26) 6.QIa -.. <p=0. u jednacini (17.00 : I 1-'=0 > 2. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici).:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine.29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli.17. 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja.------.29). Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka. na pravce normale i tangente (SI..-------.l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i. '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN . . kao i 11a primeru kruznice. u jednacini (17.30. (17. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde. "'''... za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~.ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17.+. te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost.b"":-""'"~..--. te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti.om jednaCinom kretanja [54). !1'=0. Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ . Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje. . takole u ta-ki K.. Parametarske ]cdl1acme ~ikloide.25) odnosno za eikloidnu kliznicu. e.17.520 Transportni ureda.24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p . L (m J ). Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17. Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::."" ---------r---------r------I . ~~rT""T~1.t!:""~~":2:-. Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice.----------j (17.28) u (17.:nicc 51..27) dohija se : (17. prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret. brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada. Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0.17.

VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a .34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t. odnosno cikloide... .17.. ---------r---------r-.00 51. .. . a. . : I .\'in/ Punc IjJ1Jjc . ..34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 . . .34) 51. . razij61<.522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54].. J t.ciklOlde.'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l. I . za. Rk cfj 4.--------.ustanja . C. I I I .17.17.31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR. I I I ! fl. I I I ..prv()ljnij:~ka kli.31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr. .. .33. {erela dll:! raZfl()vr.33) u (17. b . .33 dat je graficki prikaz promene brzine sp. 51.33) N 1 : I I I ..i.17. Na SU 7.t=0.17. parabolicnojpovdjJ1J.~. .& : 2 •• c._j---------.17.krllzna kljzlJiea. . ..35) Zavi.32. . 2 .po pravoJ. . --.kruzIJlce Na dijagramu. za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f..---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17. ----1"'------"1I . .~~. ____ 1 .CIKloidIla klj....' .2.cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 .~~..O. .17.r. S1. I -----1 . S1. ------r---------r.111 ---------j---------j---------- (17. konacno se dobija: .-<'. . . povrsina po kojima se krece teret.iI. . i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0.. za (=0.5jc-R-3j 12..35). I I I . 3 .17. ..• ... b.:R-2.f __ . ! •. ~----M--l _L _____ .33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an.32 v == == 2R sin. I 1.<j:> s 2 (17. ':.po kruin(!i .5j+-R-2j .tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica.. .. . . . s{rJ1Joj povr..mic8/9j Na S1. a j b. .·2 .32). ---...:. <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ . . I .... ...32. --------l 1 .. . ... kruga. .. J b) (17. Kao 1kod kruznice. . a na S1. I .po ..' 4 .1II : 1.{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1. primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.35.:+. S1..I'll za J1=0.po ciki()idi... " I I I • 1 . za fl=O.32.17."".wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena... dobija se: mi.mjca: 2 .mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 . .8 ---------r-. ------_. ---------r"-------2 (17. a isprckjdaIlc za J1=O.--.. prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena.:. ! Vr. kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu. za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R.32) .

s=40 . U smeru prcma periferiji kliznice. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc. cija se vrednost menja u granicama od r o. Ova sila dclllje U praveu izvodnice. sto opet prouzroknjc smanjenje brzine. moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice.rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi.: b .l7.17. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 . Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei.rastojanje od stub a do tereta. radijusa r. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI. teret ce imati razlicita uhrzanja.cvo!vcn{a 7. 1=10 cos~.odgovarajuca duzin3 i sirina tereta. b. s .2. ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine. pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17. 1 . zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine..35. te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc. a.radijus stuba. S1. S1. sa najveCim radijusom R Sl. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja. .15. Ro . a.:aviy'm) kli. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila.3.17.35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a . zbog pojave hocne silc trcnja. koja ce biti utoliko veca. b iznosi: (17.:nicc.36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17. to saglasno izrazu (17.17. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania. Sl. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose.korak zavojne povrsine. b i c. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent .15.15. SI 17. usled smanjcnja centrifugalne sile.524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H. 80 mm. dok je najveCi pored stuba. a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17. S1."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu.shemEi dcJovanja . U protivnom. od sluba.6.1S.17.. Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla. .. NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice.35.35). 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. do R.37). 5117. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja.38) gde SU: lo i bo .lS. pri krctanju tereta po nosecoj povrsini. odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina.4 Proracun glatldh zavojnih. a prema S1. r ..I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici .8V(ync /infic. zavisi od polozaja. Usled promene radijusa zavojne putanjc.17.37) gde su: H . Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee.17. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece. Naime. odnosno klizanja terela. do poduzne osc zavojne povrsine. pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu.36 i 17.projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan..

17. a nalazi se obicno u granicama L'. cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17.".L G ~ .37.17.17.36 OdJ10. tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu.17. 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee. pod dejstvorn centrifugalne tereta.36. odreduje se iz izraza [29J: 51.=flGcOSjJ .. 80 mm..lz>~l" odnosno ~l:I=(2 . rnada se desava da je f.le IrilJl.L21tRmax .+a nuLt ) + ( -2. Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n . Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine.36 i 17. do centra tezista tereta. za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = . SL17.? : tgp =f..) 2 b 2 . b . (17.=40 .S1.40) gde su: G1=GsinjJ .35.36) i (17. prema izrazu (17. duz kliznice.41) odakle se dobija da je: H ?: f. pira se u zavisnosti od dimenzije F.39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja. tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am".37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp . polreban zazor c" S1. prema (17.sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice.. koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor. Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu.lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1. i b".ma radijus R: F2 = f. L'.17. .40) treba da i.lz. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o. b. 2rcRmax (17. odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice.526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine. ivicu kliznice. ~l .sila lrenja tereta g R sile.koeficijent trenja tereta 0 kliznieu. b): Rmin gde je: _ - max (rO+c. zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1.16.1) .37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini. na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna . moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija. Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f.J.garantovani zazor izmedu tereta i ivice.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko.rastojanje od ose kliznice. R . (17.L..komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize.

45) LITERATURA: [2]. .[9]. (17..cosB = const .41) moze se oc!rcditi H. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama. ~=-O. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno.[45].. sa uglom nagiba ~. u zavisnosti od vrste transportovanog tereta. centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli. Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno.. To maci.1 .31 ~-0. .43) Razume se. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti. 1 mv 2 . Tablica 17.49 ~-0. 13=19 . u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova. c.30 ~t-0.27 ~t-0.[40].[501. prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja.24°: sanduka.15. . Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 . 1z izraza (17. sanduka sa bocama. J (17..34 ~-0.2000mm. precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R. v = (17. te je zbog toga.20°. ~=15 .t-0. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala.52 ~-O.42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( . gde je Fe =2R+2R' S1...[51]. .45 f· t.528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je. vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s.44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const .46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-. ~=20 . ako je duzina zavojne kliznicc kratka.17. te je [9]: (17. S1. Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu.15.cos~ ( J= const.[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc.0.[16].17.61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice.. pod dejstvom normalne komponente sile tde. 23°.

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca. kao sto su skretnicc. sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine. drenaze. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina.'trqjfl.1. normalni sirine 1435 mm. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. nadvoznjaci i podvoznjaci. ito: sina.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. Inace. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l. rudarstvu. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. dodavacima i transporterima. kompozicija vagona.vijadukti. razna osiguranja trupa pruge itd. kolosecnog pribora i zastora. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. skladista materijala. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona.. U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge. d) vitIa i utovarna sredstva. 2-nfl. kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. c) lokomotive. 5-pod/07J7H 1. povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn. 6-. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). e) manevarska j pomocna sredstva. . pragova. b) prikljncna oprema. Kaopo pravilu. ukrstaji. snega 1 lav1l1a. poveeanjem brzina transporta.Jg· 3-pTag. gprnji stroj pruge. propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar. estalcade. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a. dru~~ postrojenja. tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga. odnosno vagoneta. akvadukti. a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere.1. .finc. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. 51.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg . kako prilikom nabavljanja potrebne opreme. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena. prenosnice. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8.<·. okretnicc. SL 1. kolske vage. galer:ije. a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog. procesnoj tehnici.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. oblozni i potpor~i zidovi . Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri. kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. 4-.<. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. IUneli. drenazni rovovi i potkopi). skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl. mctalurgiji itd. a to su: mostovi.

=1676mm S..definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi. 4-sjnc. Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 .. Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija.siroki kolosek .sirina oboda tocka. zelezicki koloSfk. nasutog slop.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1.zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti.filla jJosfav!. kao sto su vijuganjc. odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine. gl. 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se . 1.40 em veca od duzine p~ligova.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja). e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta.uzani kolosek .=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 .1.1. 20 mm. ' v S. 2-nasip.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila.2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1. odnosno izradomnasipa.. I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati. . dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge.3.0JJ3IJlfJ 1.2 .ica d(}f~ic. i spojevi sina sa pragovima. Inace.. 0.=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.1. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0. J-prdg. zaseka.ora kretanja kompozicijc.os tali v . Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze. S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska. odnosno vucnc lokol11otlve. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka).. iiljake i peska. a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka. '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini. mm (11) gde su: S.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka . dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . S1. . Profil koloseka mora biti ravnomeran. sto minimalnije radijuse krivina. obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka.=1067 mm S. zastora. ll.1. sledeca: Tabliea 1. a sine i pragovi . a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova. 6-.sa sine.. Ze!eznicka pruga. Sirina zelezmckog kojos~ka .=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S. SI. c . a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni. tako i sine.siroki kolosek . ako je moguce. odnosno drugll sinu.=1435 mm S.= e+x =: b+2c +x.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine.normalni kolosek . sine. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge. kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta .uzani kolosek . Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge. 40 mm i peska 3 . Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd.3 m. Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika.sirina zeleznickog koloseka. odnosno vllcne lokomotivc. projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge.poslUi. oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona.3 Par ~'{jllskjh tockova f13 . ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine.:'1IJt1 prag. '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava..... a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga.sloj. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena. +5 ll1ll1. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm. pragovi. 51. zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1. i uticu na povecanje sila otp.. zaokrctanje i ljuljanje. slroj/:l. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo". odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S.2 IDdustrijski koloseci i sine ..

44 49. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi.3 u em. Sme v~.4.'> m. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva. sine tip a 4.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga.4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng. k{. anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka)..:::==------+. 49. Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v. Inace.+ 511.5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em.iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade).536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi. C i Delate Sll tabelarno.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka. sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16. h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ ..<"'ck.34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine. lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge. u kompoziciji je naJteza 10komotIva.. a dimenzije za obI ike A 13.0 km pruge). Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A.84 62.4 date Sll U tabliei 1.34 76. l)IC 60 znaci da su mase oko 45.l'inc tip. tablica 1.2 prema SL 1. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici. te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti. 60 kg/m.e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. 1. .. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da . Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600.5 45. b ± 2 em... kao i na masu po duznom melru.(m). drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49.. Na s1. gde je l-dnzina praga.81 54. 1.cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o..86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341.? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T.5 Poprecni prcsek fe!cznicke . a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49. em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1.97 68.43 60. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine. B i C prcm3 Sl. . Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g. h ± 1 em.. Deo. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje. 4 W..55 69.5. 49.ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta.'>. sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih. . I _ a -4 I ~~ 511. a u tablici 1..?skom priti~ku. Z~. .43 57..5 513 67 67 70 72 53.. a mogll bili j metalni. lJ tablici 1. UIC 54 E. stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu.'>4. Tabliea 13 h1 1. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1.4 OhHci poprecnog prc. 2 I.3 417.

.208 0. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l .' Ako je n:oto~na. konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti.156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1. Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata.b. koja npI...538 0. izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ).302 0.kg 15. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora. b) .a I. Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" . onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera. a i b.510 0.i. 1 .slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51. .1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta . b) spojni pribor kOJlm . 600Nfmm2. 1ma. 511.Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 .6 Prfcvr. Lose strane su velika masa kruto tlpa K.624 7.u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 . Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~.540 1.kg broj komada 2 4 4 Tablica 1.304 0. Seslostrana navrtka 4 .oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K .020 2. dopunsko pntezanJe. 1.. gr~?e. zbog toga treba vrsiti ceste ko trol . kao sto je prikazano na SLl. U nasoJ '1 . .. sprave protiv bocngg pome. u pnmem samo normalni sastavi sina. n e1 ~la. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga.6.n. koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem.7.'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51.se sm.etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina."lila: a-naspramni.635 0.538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast.. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine.: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1. Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina. 59 90 . da srnan'i kOjl sma prellosl na prag.6. kontaktom. U nas.eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. kN 30 .~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova. mm 65 91 90 107 Tablica 1. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. kgiIn 8 15 18 24 Visina sine. 125 - . ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac.090 8 4 2 " 539 4. a sastoji se iz: podlozne ploe. da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo . odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI .1. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni.l.a. 1. onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d. nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika.e medusobno povezllju.za up~trebu na drvenim pragovima.1. 1. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!.6..datak kolo~ec!log pribora je raznolik..7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec.. Danas s~. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima. Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa.'. zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU.. Za.. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove.a podloska Topolov umetak 0. jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu.6 masa.40 65 60 . a i b. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m. . pa je dvostruko veca sila otpora.r~nJa pl:gova ~ dr. odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag. H. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ.8.360 - fJ edinicna masa sine.6 VrsLc normaJnih sasLava . zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine.

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l. tip a poluvagona.33. postoljc sc osl. Na S1.(c/c. 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. SI.ka .(. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc .34 prikazal1 je vagOll prevrtac . stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ.552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a. 1.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza).135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()(). (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" . a zbog znatne visine vagoneta. Ilosivosti 50 i 90 1. Ram sanduka izradcn je od [ 24. te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h.lovar: o. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine. ons ru :lje I. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace. korisne nosivosti 601..35.0 m pri utovaru bagerom. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m .. pod se izraduje od trostrukog sloja lima. . 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ.nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f. Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc... a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje.t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. lCne. .~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. sa visine do 2.krece 1 malerlJal se automatski isipa. kao i pneumatskim koclOmm slstemom. 1.'wvim. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l. 1.132 stT/:lile sanduka /t. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm. ktp~r-vagoU!. . a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t. 51. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I. S1. a i b. a) 51. nosiv()sti 60t . zavarene . Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila.

radna struja elektromotora. S11. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa. Medllti~. koja prcdstavJja spoljasnju silu. napon na kontaktima motora.brzina e1ektricne lokomotive. ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. motorom) i elektricne 11m. kroz utovarni levak. molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. pare u parnoj masini. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO. z. odnosno: gdc jc F WL .. A. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive. . V.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. . 555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn. ~os vagona . (12) N. preko krova. Da bi lokomotiva mogla da se kreee. Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. p= z·U". Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) . Vazdusni transportni ureaaji. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova. Cement se utovara u ~agon odozgo. a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju.4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m . gas a u cilindru motor a SUS. Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°.'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '. mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu.<. pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). tako i pri utovaru..554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne. 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru. akumulatorske lokomotive ). smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu. a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima.36 60 t 7.sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor.3) 1.bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. zelezmcama . Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore. 1. a to znaci i da za sobom povuce vagone.~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. 1m. (1. l1~dostat~k primen: ovakvih vago. ·Im . a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. sila rcakcije i sila vuce lokomotive. mls.d zeleznicke ~ruge.slepen korisllog dejstva motora i prenosnika.ca zaprasenost matefljala. v. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla.broj elektromotora elektricne lokomotive.

fl. em. osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara. em. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D . N. Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). F w.lha proporcionalna je kvadratu brzine. Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem).preenik osovinc tocka.5) F. v " (1. Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-.stepen korisnosti prcnosnog mehanizma. Qv. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu. m/s. N. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije.. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w . Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w.N. h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima.koefieijent trenja kotrljanja. N kN' (1.·d (1. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc. lranslatomom kretanju. W.. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima.koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine ).ukupna sila otpora kretanja kompozieije... a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem. IV. kao i od hrzine kretanja lokomotivc.precnik locka. kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini. Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora.' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina. FT =1000·Fpo ·W. Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja.7) v. a za klizna leZista veca je za 50 . Fw 1 . (1..tdina vagoneta ( bruto ). 70%. 30%. d.N. kN. . kN. nepravilne ugradnje para tockova na osovini. 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije. stanja povrsine sine. kN.vertikalna sila optereccnja osovine.brzina motorne lokomotive. Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT . Tlm. N. konienih kotrljajnih povrsina tockova.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka. cm.P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine.8) f. Q c tezina lokomotivc. Fws' Prema tome. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ.4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha. D.

1. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje). kN' q+0. R. N/kN. kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini). navode se u lablici 1. 'R' N kN' (1. m/s q.sir ina koloseka.. .1. (1. gde ie i.13) gdc su: 51. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1.1. N/kN.3+0. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja.specificni otpor krctanja na usponu.tdina lokomotive.8 8.. Shodno tome. Fwu =(QL +Qv)'wu .poluprecnik krivine.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l.38.10) gde su: v.12) gdc je W u .1.15) gde su: S.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1.bruto tdina vagona (vagoneta) .0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem.14) sledi da ie wu =1000i=io . m.37).. kN. m'.SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i. a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista..14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije.brzina kretanja kompozicije. Qv.37 SlJCll18 delovanj" ".N.4 7.zapremina vagoneta.0 5. gde je io. Zapremina vagona m3 3..8.3 N =2.0056·v + .6 w. kN. m.5 6. wo. smanjc:r.12) i (1. Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1. na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka.16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije. Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm. wo.0 5. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16.. u zavisnosti od brzine kretanja. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1. za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7.31 51.9) Takoje (1. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1. odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem.nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu. - -350 S.38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL. 1z jednacina (1.7 6.nagib pruge. S1..11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i.

ounosi1o vagoneta.. nastupice ustaljeno kretanje. Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O.23) .17) (1. 0. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v).koeficijent athez~je izmedu tocka i sine. Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima. f1 (1. to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti.O.20) Meclutim. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom.koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju. ' .17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. dv g dt ' gde su: (1. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova. dv L Fw . . koefieijent trenja papuce 0 obod tocka.:renja pa~uce 0. ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja. N i sib kocenja.0. Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna.7.21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu. \V.ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja. te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona. gde je v-brzina kretanja. 1000QL Ij/ = 0.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v). Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1. ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. spccificnog ?TItIska.18) L Fw. 2. v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije. gde je \V'. kg. tj. L FI!' IOOOQLO. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska. gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice. Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine.560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'. . odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije. kN. FT = L Fw tangetna sila vuce.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc ..5 . N. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'.0 pUla manji.0015v. nego pri relativl10m mirovanju.dv cit 0. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::.ie dt < 0 i brzina se smanjuje.22) . --'-="'--':::::-"-'. ~oeficijent . km/h. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw .~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l.20 . posto . N. ukljucujuCi i silu kocenja.ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije.19) liZ . potrebno jc da sc ispuni uslov (1. N. matcflpla papuce kocl1Ice. (1. Ako ne bude ispunjena nejednakost (1. kada je BK"..

lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina. 1. te se nece r<lzmatrati.ne tezme 70 .6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje.21).. lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije. KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla.:nwl. ' . Itl pri polasku.. 1. a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina. dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive..ClOlll v. srednje (22 . postavlja se preko . Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja. broj i raspored osovina. pa n<lvise)..1. 74 kW) i velike snage (74 kW. 10 t (sp?IJ. te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe.40. kao i zbog promene profila prnge.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 .kohca medus obno . Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka . 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a . po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve. Posto se struja pretvori u jednosmern~. (1. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica). sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom. cementa. t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika. 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~.39 S}](. Obrtno. sa koga se struJa kablorn 4 dovodl.dl se do kontaklnog provodnika 7.: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3. . usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije. '. znpc~lllka U su kretllnjc. Tako npr. . preko.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na . . vrSl se ruc~oi Os~:t~~. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre. zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina.. npr. crepova i opeka itd.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta.22) i (1. oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive.. ?og. n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija. 1. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog.5 . naftom.5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS. a aktiviranje koclllca..~abla 6 dovo. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll. k .f: lokomotive je elektricno..'kjpIika. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno. a koIica se medusobno povezuju znakom +. Da bi motor startovao u praznom hodu. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51.562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1. Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3. na prugama normalnog i uzanog koloseka.on]eno g rnen]acem. Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske. druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon. do iivinog ispravljaca 5.. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0.slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini. KO. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu.23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe . a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam. 22 kW ). Na prug. odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina. naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala. Na S1.S1.

. Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata. pomocu zavojnicc i sistema poluga.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda.koji su islov[emeno odbojnici. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll.1. .okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator. panlografi i sl. 1. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja.reko zasebnog ektromotora.va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici. 8-linc.42./c:kfriC7JC /okomofivc .42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5. Svaka osovina pogoni se r:. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora. preko kojih sc 1. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole.O!lr){II. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«.1klj1. Tako. 1. 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc. S1.'7J 7-konlaklni vod. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim.564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno. kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva. ito. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko. stubove i sl..smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste.130 mm.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu.'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad. pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila. Na SI. a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu. 5-livin ispravliRc: ()-.1. a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka. Sf.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. vil. kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora). Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive.4-ilJlOuni kRhl. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h. a potom se osigurava civijom.60 mm. sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive.

' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s.43) nalaze se na krivo' ko' a . A.. Na. a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza.0J.kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni.ll~ vue. Na SI. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga.aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael. le je broj kolica-2. Elektri. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza . a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru .: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna.nihb IO~lomo:kiva j~dnak. d ' . 5000 10000 FI == -2.5 . 1. to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora. \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k . Kroz nadene lacke povraci ~e " . Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln. a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava.566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3. v na ordinatnoj osi. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu. a na vertikalnoj osi sila vuce F.. Kod elektromotora je clc~tr. 1.ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll .== 2500N = 250daN. S1. Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora.43 Efckfro[J]chllI71Z'i. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a . N.m~ment pn pustanJu u pogon. == -2. 1.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi. Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera.. . Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr. F. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t .44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa.cne lokomoti.."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom.1.== 5000N = 500daN . Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. b . odnosno par osovina cine jedna kolica. vce brzina elektricne lokomotive. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a. pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine.ic. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja.4. ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N. 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje. lzmc. 1. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon.43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora.1 m. Veza izmedu kolica i tockova. Na SI. pnmen.~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1. a na usponu 10000N.Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. a elektromotor se takode reostatno koCi. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" . gibnjeva (amortizera). Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan. .

QL . za usvojeni tip vagona. odnosno vagoneta.7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei. Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---. Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m. uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila.koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova. elv . odnosno tezina lokomotive. Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1.20 m/s2).29) ql .08 . .proseena tezina tereta u vagonu.proscena tezina praznog vagona (vagoneta). If' . +qv pri tome su: Q (1. . ubrzanje voza pri polasku. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i. duz nagiba. odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc. tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge. za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi.30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize. kN. Taela je (1.26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona. Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge. na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike. 0. kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta). Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge.24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI. kN. q. ~V. odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. Ovr.te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine. kN. b) prema poznatom profilu pruge. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca.25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge.15.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1. m/s. If' + (QL + Qvr ). Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu. . to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1.. a p ) (1.tezina optereeene kompozicije vagona .II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza. + Il 0.27) odakle tezina voza iznosi (1. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1.=a - P dt 0. pri minimalnom radijusu . + w.28) gde su: 01.koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja). Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki. q.26) (1. kN Ako su poznati tezina kompozicije..spccifieni otpor krelanja pri polasku voza.2 (obicno se usvaja u granicama v = 0.

. (1. kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0.vjlio. odnosno: oc ova 1 sme.8. a pogoni sc vitlom preko llzetnjace.kN.u. Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1. U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala. neprekidni transport. . kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge.cni vagonetj .:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc. se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1. k~o i drugc siI? . va) P~i1ikOl~ koc:.koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja..37) (1.31) gde Sll: K . it . 2 . a odreduje se iz izraza (1. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0. pri llglu nagiba 40°. 1.570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1. Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1. te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta. Obicno se pri uglovima veCim od 25°.nja tockovi kako 10koll1otivc.35) Prilikom kocen" k' Ck .Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~.uze.. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc . tako i koCionih tockova vagona (. \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom. . t 511. ~cnJ.dvouzellw vuea: 1.45°.zbirna sila pritiska kocionih papuca.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn.32) K ~ (QL + QVK ). koeficijenl athezije.Y.tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama.8 QVK . Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima. kN. pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' .tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine. k .36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja....30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj.18). " . <5 .45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a . 3optcn.koje deillju na zelezniekll kompozicij.45. vcCi od proracunatog. kN. primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi. tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama.. b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5.34) II d Sila k~cenja. N. Sl. ~n. Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom. Q!. V' odaklc je (1.ll.. g~ne1a) ncv s.ll1eJu da klIzaJu po small1a. 1.33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog).

preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc. a to znaci i si'" trenja.sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta.kra/f70 liic): a .1. p . c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1. N. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge. Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama. momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu. 2~radJ1(J U7. N: S.obuhvatni ugao uzctnjace. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o. 1. dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka. dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia. 145.). a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ. ukljucivanjcm frikcionog ureda]a. 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta.1 uznici uzetnjace iznosi . b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom. a). rad.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 . br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu. 1.47. premestanjem vagoneta u oba smera. dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. Zamenom vrednosti S" i S. 3 . te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu.:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}. trenjem uzeta u uznici uzetnjace.. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja. prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima.i F Sn-S. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl .48 c) vlIcnog ufeta (bC5. Na SI.C. kOla. sa jednim dobosom (S1. b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie. a drugo povratno. deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju. tj. b). \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo.45. Sn .krc1jnj!111ifc/ni?cEI. plasticna mas a itd. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. 4-kotllr. tako da se kreeu jedni prema drugima u susret. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja.l.pagon. a . 3-povrafllo uie. a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom. jedno radno.zfI{czni ureda. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta. S1. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta). b. a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. iIi klinaslim steznim uredajcm.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala. koristc se dva uzeta. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta. Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima.Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1.sila zatezanja u silaznoj grani uzeta. 145.Cllljlu'~C b) S1. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta. S1. za vueu rasterecenih vag on eta.47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom.

40 m.42) aL Tc =-+tm.potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce. m.s. . b) vitlo. (1. .pIOsecna brzina vagonela. iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. Iz izraza (l.slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa. .43) Ako je poznat broj.nosivost vagoneta.[6] z. 'j 'j -b IOJ. Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-. g n .sopstvena tezina vagoneta. e) pomocni uredaji (tocki6. a (1.. kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn. za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1. a=1.interval pristupa svakog vagoneta..). q" . hvatac Uleta na steznom uredaju itd. Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta. s.koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta. skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. LITERATURA: [1].0 m/s. a takoele i koeficijent otpora premestanja . t/h. t . iz izraza fJ .1.koeficijent otpora kretanja vagoneta. G. v.40 $.574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' . L .. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta. v (1. s. I) . Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go . c) zatezni uredaj.ugao nagiba transportne staze vagoneta. Q = 3600Gv . 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas. a=v{ .transporlna duzina vuce vagonela. t/h.brzina kretanja vucnog uzeta. m.broj vagoneta u kOll1poziciji.39) i (1.masa tereta u vagonetu.40) gde su: a . p= Fwo'v g gde su: Z . a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom).rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta. tm . kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa. moze se izracunati vucna sila uzeta. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji. gde su: v. i usvaja se granicama 30 .tezina materijala koji se prenosi vagonetom. m/s. Go . to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0. t. N/rn.41 ) gde su: G. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje. N. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta. U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze. Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta.tczina jedinice duzine vUCllog uzeta.[4].[3].broj vagoneta. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru.39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c .[2]. t. mls.[5]. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1. a=2. povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda. !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 . kada se premestaju dYe posude. N. .8 . 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva. stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju. odnosno pruge vagonela.

tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. kada vozilo stoji na si11ama. transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport). pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. vrsi izdizanje spoljnje sine. Za transport . Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. 2. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom.2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama. transport skreperima. ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila).na 0 tkoplm~vl. bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. koje deluju U 5vim smerovima. Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom. slepim Ok111ma. U mirnom stanju. ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka. b) gornji stroj pruge.. Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak. kolosecnog pribora i zaslora. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima). transport stabilnim masinama .1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima. transport mehaniCkim transporterima. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. transport clektricnim'jamskim kamionima. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima. pragova. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila.576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m. hidraulieni transport. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm. te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora". . ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge. 2. . Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm.jamske zicare. transport. te se tada vIsi nadvisenje koloscka. 111skoplma itd. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. . Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. koja deluje i kada kolosek nije opterecen. Gornji stroj. transport lokomotivama. odnosno ono sto saCinjava ko1osek. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature.

1 ShcmalsJd pdkaz api'ivanja Juka prj krclaniu vaguflcla u . nalece na svom pu~u obodom spoljnog tocka prednje osovine na spoljasl1j~ ~in~ (t~cka A). smrp =_v_. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika. Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni. kao sto su opterecenje po osovini vozila. Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka. vagonet ulaZl obema OSOVll1ama u knv1l1u. a ~. MN ON ' Sv gclc je ON""R. naGin ogibljenja vozila. Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. stanje bandaza tockova vozila. Shoclno tome.. Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu. oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive. te ce se zbog toga relatl:no skretatl. Neclovoljno naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine unutrasnje sine. . kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja nadvisenja spoljnje sine u krivinama.ad~Ja osovina se jos uvek krece u odredenim granicama pravohl1lJskl.cvrsta osnova. U zavisnosti ocl brzine kr-ctanja vagoneta u krivini razlikuje se opisivanjc luka pri stalickim i clinamickim lIs10vima kretanja. kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta. odnosno po tocku. S 2·R (2.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta. Ova sila je Llpravna na osu pruge. SU){P"" ip bllclc sto jc mogucc manji.. ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu.1 iz lrougla O.MN sledi: . posto se krece pravolinijski. oclnosno MN = . kao i klizanje lockova zbog nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara Prcma S1.1) Minimalni radijus iznosi . vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju. kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti. Pri veCim brzinama kretanja lokomotive. 2.'. savijanje i na torziju. stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja. a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip. 2. Na vcliCinu prosirenja utice. 2 Pri tome je Sv . narocito zbog malog poluprecnika krivine R. u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara. p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~. Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog./UvirlJ8 o Na S1. S1. Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne). kada pod clejstvoI11 centrifuga1ne. zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora.578 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 579 Ove sile su promcnljive. pored poluprecnika krivine. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak. Staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju vagoncta odnose se na OIlLl brzinu pri kojoj centrifugalna si1a u poreaenju sa drugim bocnim silama (si1a trenja. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile. nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine. a un~traSn!l tocak zaclnje osovine pritiska glavu unutrasnje sine u tacb C. zavisc od velikog broja faktora. U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc. 2. S1. brzina kretanja vozila.1. Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. Daljim kretanjem.. PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi·30% .1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivinu. zbog prosirenj