UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

............ 368 12........................................2....... 467 16......................4..tovarna st(1nica .2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja .. 476 16..3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ........3. 391 14.........................2...... ....... ............... 487 17........ 17.......3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri ......... 454 15... 465 16......................3 Vagoneti ......... .478 16........................................................ 337 11.......1 Opsta razmatranja ....................................ste plimene konstrukclja .................... 367 12............2 Objekti i uredaji zicara .................1 Nosece ute .....1 Osnovni fipovi....... GRA VITACIONI TRANSPORTERI ................................................................................ ........................... 387 13..................1 Tipovi konstmkcij(1 ............................1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene .................... ............................................. 376 12............................. 389 13................................ BUNKERA........................XII XIII 11.............4 Ugaone stanice ...1 Osnovne podele .................................. 385 13....2.......... 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) .4 Pomoeni uredaji za utovarno ............................ HIDRAULICNI TRANSPORTERI .................................................4.............................................................. 440 15......... 435 15......4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja .... 451 15.................. gustom sloju .... 367 12...2..............................3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<.................................................6 Uzad kod zicara ........................................................................................2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera ........................ 368 12....F ............................................... 395 14...........1 Bunkeri ... 376 '' 15............... 494 ~ 13...................................9 Pneumatski podizaCi materijala ..........2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!......... 461 16......5 Stubovi zicare ...................................... V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT...........................................3 Dodavaci .............................1 Opilte napomene ... 474 16...... 477 16. 397 14....................... ......7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara ...............................2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera.......... 340 11........................1 Opste karakft............................................................ 424 14...... 399 14....4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) ... 395 14................................................... ......................................................................................... 486 16...........k(1jllCim dobosem ................................6................. 493 17.{ov3ra matenjaia dodavac(1 ............................................. 467 16.....3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti........................................................... 493 17.............................4......................................... 431 14.................................................. ........................4 Vibracioni transporteri ............................ 337 11................. ZICAR........................2.....pretovarne radove pri prenosenju materijala ........................8 Pneumatski islovar materijala ............... BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE ........:ri........4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri . 373 12............ 474 16............ V ALJKASTI TRANSPORTER!. .......................... 343 11.. 435 15......... 444 15.............. 363 12...................................................................................................... 465 16.........................1 Vi........7 Os nove proracuna dvouzetnih 7.vni kliznice ......... BUNKERI................................ ........ 432 ....................................................................................................4......................... 451 l:l..............1 Utovarna stanic(1 .....................................................................2 J<...................2 Osnovne sheme i klasifikacija ...2 Vucno llze ...........2 Latvaraci hunkcra ............... 402 14....icara ..................j'Jorteli ........................................................4...........................................2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L........................1 VJ:5te i opste napomene .................9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ......... 476 16.................................................................... 426 14.........6... .8 PUlnicke zicare ...............2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ............................................... .................................. 469 16...... 494 ...............tlke i vrstc konstmkcija . 385 13...................5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) .......4............................1 Osnovne napomene ...............................3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom.................... 470 16....................4.................................... :...

.................. 576 2......................................2..................................1 2.....flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia . 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1.... ...............3.. IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA .............................ijkasle za VOjilC kliznice . 577 2.......... 534 1......1 Opste napol11ene ............. 532 1......................... 502 17.................2 Kom................yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala .............trukClja i proracull osnovnih masinskih....................4 Lokomotive ......... 518 17.............................. 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ...................2...3.3 Proracun gravitacionih kliznica ..4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama ..............klll kliznica za spustanje matcriiala ....................... 508 17.....................:.......3 GSllovne llapomclle .............J........................................................... 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA .................................................................................................................XIV XV 17........... 582 2....... 576 2............8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ..................................2.......3....... ................. 501 17................................................ 603 2.......4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica ............. 508 17...........6 Glalke zavojne kliznice ...........3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd .................................. 524 2.. 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT .. 532 1........4 2..................................................1 Gpste IJapomenc ............. 549 1.............................. 554 1............................5 vJ..................... 600 2....................... cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:...3 Vagoneti ................................................................................................................ 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta ..........ih gravitaciollih klizI1ica ....................5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ...................................3........ 49) 17.......3.............2 ZJcbovi kao uLred... .................... ~ ..............7 Proracun vuce ...5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom .4 ProracuIl glaLkib............................... 496 172..... 605 2.3....................................................1 Opstc napomene ........3........................................................ zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji..............2 2..............3........5 17........................... 603 2..2 Proracllfl z!t:bova....... 563 1...................................................................................................... 568 1.... . 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct...............4.3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia .............6 Elektricne lokol1lolive .............. 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde ............................ ....................... 513 17...........................................2 Transport prugom ...........3............ 562 1.....................................3 V ozila sinskog transport a ...................2 Industrijski koloseci i sine ........ 618 LITERATURA .............................................................................. 504 2...................2...............4.....1 ProraculJ kOSlll pravolinij:........................ ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive .............

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina.transportt.1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 .1.most portalnc dizalice.) materijala. podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne.Uvudna razmatranja 3 .r sa prctuvarnim koiicima. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta.a voznju.uradaj I.slaci()narni (ncpokrctni) transporter. 4 .pn. Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac. 7 . 5 .teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala. UVODNA RAZMATRANJA 1. 2 . za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane. sa pripadajucim elemcntima i sklopovima. a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta.lovarna (prcsipna) sipka.revcr/jbilni pokrclni transporter.sine . 6 . kornadnih i s1. 3 . St. /.

.P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci .dovodni (prijcmni) Icvalc 2 ..4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 .. 4 ..rogonski rCVlT/. 1.nlldclnik. Cprijcmni) leva/-:·.portcro Sf. 5 .8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 .tockovi..:l %a utnv. clilnje. Y .2 Utov(Jrivat.aj (medllI6aj) Sf.lOCKovi: r fi SI. 7 .lk: 2 .3 flO <(!name. 3 .Uvodna razmatranja 5 Sf.J1ogonski UfC{taj: St.pog(ln Iii ok.slog sa nosc6m vaijcima: R .iran"'purlcr sa lrakom SI.iransporlna Lraki1: 4 . 3 lranSporlna lraka: ~ .ni urc{j.pognr.kolosck < 7 noscCi valjci.. R .:ihilni transporter.. 1.urcdnj zo dizanjc. J..povratni dobos.l.ufcCfaj 73 nnlczanjc.korak 'piralc puza. 10 . 3 .io (venae). 5 korito.kT~inji Jcyaj. 4 .dnvotini levak: 2 .l.povfalni valjci~ 7 .urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm.povratni doho~. () .d(wndni ICY.i trak()rn~ za \'()~:nju.rogonski urcdaj: 4 . za vnznjll St.dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 .. 6 pogon za voY_nju 1 1 .s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 .pogonski urcda.natczni urcdaj: 6 .ispllst iz .odvodna sipka: 10 . 3 . 9 ..(1 rrakOtfl Sf.okrctni . j. 6 levilk. 7 ..prcn0sni-rcvcf. 11 .pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia.na1c/. .pogoJ)ski doh()s~ 9 .({ovodn.srcclnji lc'i.6 b Puzni dodm·a6 1 .. sa {rO!1sp()rtcrim.pognn za ()Orlanjc.dnprcmni tranSp(1rtcr. 3 . II hrod jarjJni: 2 . 2 obrtni slo (venae): 3 .transporter sa 6 .korak spiraic trallsporln o g puza: 8: .nnscc.usmcriva(~i.7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'. 6 . za ()hrtanjc.6 a Dodaro(:i sa trakom 1 .lnwspnrlna trHka: 5 . :1 .15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 .ihilni urcuaj: 8 . 1.vratiln puza.noscca konstrukcij. 4 . 1.i: 7 .regulalor dcbljinc slnja.J~ __~. 345 . 1.'" korila. 5 .siog sa po\'rarnim valjcima: 11 .. ::. (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae).! konstTukcijel lTCll1<.

-.povraLui uobos.12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 . 2 .noseca kUl1slrukcija.natczni urcctaj.pogonski urcdaj. 7 .tockovi: 4 vcsaljka~ 5 .dohos sa unutrasnjim pogonom.iaca: 9 ure(taj (viLlo). 1.pogonski Jobos. 4 . 8 . .I.JO lzvo:::.Balewi uredaj..nate.ouvuJui zkb..uc1vudna . 8 .zatvorc. 4 .13 Prev()zni trl1nsporter.noseCi valjci.uuvoulli lcvak. 6 . 5 .anic J Sf.Ilut->eca konstrukcija.iim pogunorn. 2 transportna traka.sa za dj. 8 .nu. 9 .c: 8 . natcznl uf()(iaj.ll()Se~a konslrukcija. 5 . 2 povralni Job".skip: 3 . SI. 6 .:daj. 4 . 1.logovi sa nosccim valjcima.pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf. 1.pogonski uredaj.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 . 5 .noscCi Sf.!pka.izyozno uzc.uobos sa unutrasl1.9 J(oritasti zatvorelli lUllL'. 1U .7 Sf. l.pugonski urcdaj. 1.. 7 ~ p()vratni valjci.povratni lockici.:n! un. 8 . 5 .Iluscca konslrukcija. 7 nosat UZcllljw:.lraIlspurlIla lraka. 5 .puvfallli valjei.noseCi valjci.uno. 3 povralui dobos.. 9 Ilosac .r1O korilo~ 4 .uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 .natGznl 7 .celiena lfanspurlna lraka . 6 . 6 ~ noscca klizna pillca.ojacano k01cllU korita.U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 . 8 . 6 noseci vaijci.uoscca 6 . 3 .transportna traka.povralni valjd. 3 .p()vrall1i dobos.uzetll. 2 . vJ.ani transporter 1 . 7 . 2 . 10 .14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 . SI1 Irakum 1 .vl)(:iica skipa. 7 . 3 .prcklopni dovodni Icvak. Sf.urcdaj I.a pr~noscnjc lockiCi.

:a.transportni lanac~ 6 . 4 .HGl':ni urcctaj. 10 . noseci vaUd.-r •• Sf.natczni urc<1aj.zahvatni svornjak.urcuaj za islovar transportcnl.. staza (ravna)...lanac. 7 .konslrukcij. ~ .dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 .sporter sa SI. 4 .vertikalna krivinn: 10 . 11 . 1.pOliSne .podesavajuci den lransportera~ Sf. 9 . U5 Transporter. 5 .noscCa kOl1slrukcija: 8 . 3 . 6 . 3 . l.~ . g . staza. 2 -" na1ezni uredaj~ 3 .daj %'11 rcgulisanjc visinc.povratni d()ho~.rtI'mlja 9 SI.prerm'{lrni transporlcri) 1 . 6 .natezni urcuaj.urcdaj za voznjll i dizanjc .""'-.vagoDcl (kolica).20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 .pogonski urcdaj.nalezni uredaj.k3.klizna karika.lransrorlna 1rfl..krivinc: 4 . 5 . 8 Zlcana transporlna lraka St. 3 . 9 ufc(1aj za utovar.ravna 'pruga. 2 povnttni d()h(). 2 .zahvatni element. 8 . 1.gurac.pngonski d()h()~.gurac. n.kJizna ploca. 4 . 6 . potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 . 2 .slanica . 5 . 10 ..Uvodna razm.n!:l staza. 7 .lransporhi lanac._Slw.horizontalnil krivina 9 . sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 . 7 .lanac.konstrukcija.noseei valjci.~~~ ~- . R urc(iaj za utovar. 3 . .ipkc (prci"kc).~ " Sf.nosaci (guraci). 10 . 5 natemi urcdaj.srcdnji urcdaj za voznjn.urcdaj za istovar ~.un_. 2 .krivina.~: 3 .pogonski uredaj. 5 .povratni valjci. 1./7 sa ufcdaj: 2 . 9 . 5 .pruga.19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 .18 Dvoflani tran.1. 6 . 7 .Ih)rizonlalna krivina. .1<1iI1l8. 8 .kli..pogoDski uredaj.vagonc\ (kolica). 9 ./6 Utovarni Iransporleri (utovarno . 7 ..vcrtikalna krivina. 4 povratni valjak.

23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka.nalcwi urcdaj.Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom. 10 .lauac. 6 .~~ '-. beskonacna lanca.urcdaj za ucvrsClvanje '.. SL 1. 3 .'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja. 3 . 4 . J .. S1. - 6 N N.nzdnzni sto .pogonski dobos. (1 . 9 . koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn.transporlna lraka. klizna ploea za lraku.vodec. sa trakama 1 . Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti).pogollski dobos.unami (nepokretni) transporter.31.21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 . <.~--'. 4 .. a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja. 8· nalezni nreda].lransporlna lraka SU.iSlovama plol'a. 5 .gurac..pogollski uredaj.1. tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'. kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna. Trakaste transportere. lanc:a iIi uzeta. Grabuljaste transportere (strugaci). Plocaste transportere.riogonski dobos. 2 .' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera. a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake.zaslitna ograda.pogonski medal.27.22 Stac. 7 . Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta. 4 povralni valjei. Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj. SI. 8 .olklonski <lob os.natcznl urcdaj.1. 9 . .nalczni dobos. 2 . UpI. valjei. 2 .nosda konslrukcija.povralni dobos. kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca.. 7· klizna ploea.jama (udubljcnjc).. 7 . 5 .- i . 1. 6 .. b) Transporlni vucnog elementa. ..lockov.. 3 . 5 .24.. valjei (za ravall lransporter). - '\-~ ttl·· 1ff m.: Sf. 9 .. 5 . SI. IlOSCC. uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji. noseea konslrukcija. 4 kOllslrukcija transportera.noseCi valjei (za ravan transporter). 1. 8 .noseCi vaIici (za koritaste transporterc). 2 . 1. 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI.. 11 . i -_.22.konslrukeija.

4 ...kIi'..prcldornc ccllcllc pJoCc: 3..cli(no!l1 transportnom trakon7 1 . sanduci. 6 . a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva).J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 .vojnim vTctCI1nm.uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc). Ii . Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni.nalc. 2 ..lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 .'a ('. . 1.1 .nalczni urcdaj: 3 . 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 .nc lranspnftnc: ploec: 6 . 1. :.27 l811C1. burad i slieno). :) . mogu se primeniti kako za dizanje. 1. 4 .3stitna ogrnda. bale.zastitna ograda~ R z._1~_____ · _______ • 2 .pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 ..vndCC<l 3 . 2 .svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2.transportnim stranlcama: 1-4 .natezni urcnaj.konstrukcija.lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil. .cdr<ln SI. 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 .natGzni uredaj.ki u[u1aL 2 .krivina: 7 .konstrukcijn: 5 . Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno . 5 ni1{czni urcoaj: 6 . tako i za spustanjc malerijaJa. primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o .vodica lanea. 3 . 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k).nalezni urcLlaj 11:::\.~.129 Prevozni tra/1.transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC.\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf.ieana transpoTlna traka.l plocH za lri1ku.nr dnh(..pognnski urcn-aj.kl1Z0.dnvodni levak.pruga (5ta2a).pog(]nsizi dohos.lanae: 4 . koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali.-:nH ploca za Lrak u: 4 . .konlintw.noscca knnstrukcija transp()rfera . 9 uzduzoi sto SI.26 S[O ..pogon<. 2 ..pogonski urcdaj. 3.vodaslc plocc: 3. 9 noscca konslrukcija Sf. Elev3tore. 9 uzduzni sin Sf. 8 - ccIicna lransportna traka. _______ .prek Jorne cclicnc rayne p!occ.25 Sto e". a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise.1ockovi za v(1(]cnjc: ploca.2 prckrivnc cclicnc <.· 7 . 5 .3 .12 Uvodl1u '-·>7.7.3.tran5portnc ploec.ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 . .

vodica lanca. 7 . 1. 'C<..pug.zat voreno korito.vodica . 6 • plitka kofica (vcdrica). Il . 10 . U obliku Sf. La lraku. 4 za lraku iii lanae..noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom.::pcrilna (slruga6irnu). Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc. koji u tom slucaju prima materijal od elevatora. 2 obloga cl"vailllra: 3 . () . 7 .33 3.dazlli utvor. 5 . 4 . odnosno na: ravanske prostorne trallsportere. 7 . traka. 3 lanac sa skn.rlSJ·}{)j·[prt St. nalczni urcdaj. 1. "tkIons!. duboka kofica (vcdrica). U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. 8 prcklapajuca korica. 2 . 2 . 5 . natczni nredaj. levak (sipka). . 7 .pugonski urcdaj.Iloseca konslrukcija-~ 9 ..pogonski uredaj.31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor. doho. dno. 6 . Visece transportcrc . 6 . let. lanae.i:.krajnji olvuri.lctvicc sa zah \ dLuim r"brom.:<:\. 9 ..sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea . 3 nutczni Iancanici. 9 .m.noscca konslrukcija c!evatora. J. odnosno koji je hranitelj). 9 .32' Elevator sa kojicama devatora. pogonski urcdaj. 12· laneanik (zvt:zda) Sf.natezlli llrcdaj.. 1.rtI. koficc (vcdricc) sa lanc<. 4 . 8 .SI. 2 . 4 . nalczni "rcdaj za traku iii lanae.30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 .onski iancanici. lanei.urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 .. (ockovi. lanac . konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru. 8 . 3 . Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova.

16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI. 12 .povratni toeak.35 Kruzni vised transporteri . 10 .nosecc sipkc.rednj.pogonski uredaj. 7 .34 Elevator sa diepovima 1 . 2 .36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci. 11 . 4 .otklonski toeak. 5 .natczni toeak.urcctaj za automat ski utovar. staza (ravna). urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) . 5 .pogonski urcdaj. 7 . 6 . 8 .noseCa konstrukcija 1 . 6 dzcpovi. 2 .dvojni uredaji za krctanjc. 4 . 4 . 8 . 3 ploee. Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 .1.nosac. 2 SI.lanac.pogonski laneaniei.natczni uredaj SI. 3 . 9 . 7 .pogonski tocak.uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc. 5 .kOI1strukcija 1 . 1. 5 .lanae. 3 . 9 .horizontalna krivina.veSaljke.pogonski toeak. 4 ..pogoI1ski uredaj.natezni toeak. 6 .stanica za ruen! utovar. 10 .1.vcrtikalna krivina. 6 .37 SI.pogonski uredaj. 3 .automatski urcaaj za istovar.natczni uredaj.lanac.1.otklonski lancanici.pruga. 2 natczni uredaj.

odnosno vucnog meta. 3 -lanac. b) SI. S1.. 9 . 6 . 5 . 4 . Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12. 5 .. 4 . kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10. 8 . tj. Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. 11 . Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament.urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: . slaza. 2 .stanica. a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu. 10 .hvatac.40 Zicare . 2 . a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13. 1. rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare.pruga za kretanjc lanca.vucna karika.skretnica.nalczni urcdaj. Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6.horizontalna krivina. sa vucnim lancem 1 . Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi.uredaji za kretanjc (vdlaljkc). ski liftovi) na vrlo velika rastojanja.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . za koje se prikopcavaju. 12 . Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase.Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta. 8 . 9 . 10 horizontalna krivina Sl.vagonet (kolica).ravna pruga. 13 . 3 lanac.urcctaj za kretanje (vesaljkc). a praznih u tacki 7. staza.pogonski uredaj. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze. Primenjuju se za transportovanje materijala. 14 . 6 .vertikalna krivina. na pogonskoj stanici.noseca kolica. a koja prelaze 15 . a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega).18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl.1.vucni lanae.vertikalna krivina.pruga za kretHnje kolica (staza za teret).ravna pruga.1. a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta. 20 km. a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu. 1. 7 .natezni urcdaj (natezna stanica). Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad. vucno uze se oslanja preko koturova. 7 .pogonski uredaj.40.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze. preko odgovarajuCih koturova.

Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni.korak spirale puza sa 3. 2 pogon.ulazni Ievak.pogonski ureuaj. a sa dYe zavojnice .krajnji IcZaj. SI. 6 . ·. Sf. 5 ecvasto korito.20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1.konstrukcija rnJI.42 Puzni cevasti tramporter 1 .. 5 punom spiralom i lopaticama. 3 . 3 . 8 ..45 Transporteri .noseCi valjci.l. 5 .zastilnn ograda. 1.lporter 1 . 5 .PU? sa punom spiralom.pogonski urcctaj.1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 . 9 povra!ni valjak Ii '\ . 3 .IcZajni prstcn. 2 .dovodni lcvak (altcrnativno). 6 . 8 . Razlikuje se tako radni i povratni hod.pogonski urcctaj.zatczni dobos.avojni transporter (puzni) 1 . 1.ispust. dobijena silorn inercijc u radnom hodu.tr--~ Sf.zalezni urcctaj.lransmisija. 4 .pogonska traka. 7 . Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke. 7 . ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna). 3 . 2 . 5 .korito. 7 . duz noseceg rarna. odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc..ozubljcni venae.44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj.41 SI. tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi.srcdnji (meun) 9 . 10 .J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4. 4 . tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala. Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn.LlJfL n itr-tr. susedni valjak.. 1.. ~ .pogonski zupcanik.. 4 . 2 . a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega.m.izlazni lcvak Sf. Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga. Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi.Slc'or. lancanici.puz sa lrakaslom spiralom.puz za dizanje. 7 .cev sa unutnlsnjim puzcm. Ii pogonski urcuaj. 6 . 3 .gonjcni noscCi valjak. 8 . 2 . 4 .pogooski dob08. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala.valjak za pritiskivanjc.IPr 7.pokrivna ploca kori!a.l. 6 . 11 .potporni valjei.urcuaj za pritiskivanjc. doyodni lcyak.dovodni lcvak.za prenos kornadnih tcreta.43 Vertikall1i !'uzni lran. 2.pui za uviacenje (dodavanjc). 4 .

50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 . 4 . osovina. cevi.konstrukcija.ravni valjak.1. 2 .transmiiija.pogonski uredaj. zatvorenih vagona itd. 3 .spojnica (vczni deo). Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome. 7 . 7 . 6 . 4 . konusni valjak.nosaci. 3 . ldaji sa kuCistern. 6 .silosa. .47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 . J . brodova.prcklopni deo.48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 . 2 .1. 5 ·odstojnik 4.ecv (ornotai' valjka) SI.razdc!jeni ravni valjak S1.spojniea (vczni deo). 2 • tockiCi.1. odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta .konslrnkcija. 5 .noseCi vaJjci SI. 9 .yodice. 3 . 8 . 5 .oSQvina.granicnik. 1 SI.krivina.osovilla. 4 skretnica. Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove. 4 .1. sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta. 3 .ravni deo.valjci.49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 .).22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom.46 SI. 2 . 10 .frikcioni valjci.

SI. Tako na primer.zid bunkera. refuliranju peska i sljunka iz reka.50). valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja. 1.svornjak 5. 3 .58.resctka. 4 .'Tanicnik SI. pretovarno . 5 . postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera. 6 !. kao i zit masovni iskop zem:lje. 5 prikljucni deo (spoljni clement). c) Pomocni ureaaji. 4 . npr.rasterctni deo 3. zavojni oluci.oslonci. 2 .pumpa ----t---SI. 2 . Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi). zavisi i od vrste materijala koji se prenosi. uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta.Uredaji za skladistenje materijala. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji.noseca konstrukcija.1. 5 . Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu. SI.ispusni (iz!azni) olvor. kao i odgovarajuCih temperatura. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima. 3 . 3 .mlaznica za visoki pritisak vode. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica). ili komadna roba puznim transporterima.dovodni levak.opruga. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja.razdvojni deo.l.transportnog uredaja. 2 . 5 .24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI.54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 .zastitna obloga. 2 . 2 . 5. 4. J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. kao sto su bunked i slicno.sarnir.transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom. mehaniCki zatvaraci itd. Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala.: rucni zatvaraCi.dr2ac. pri vaaenju. 7 . 1. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj.nivo vode. SI. 7 . . 1.51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima.1.ojacani zidovi. 6 .52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo. Razni tipovi zatvaraca. 6.kana! ili korito.tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom.protivteg. Primena odredenog transportera kao prefovamo . 4 . 8 . 6 . a primenjuju se i motori SUS. 4 nosae sa tllckiCima.53 Hiclraulicni transport 1 . Pogon transportera.

pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). 5 " ploca zatvaraca. 3 . 8 motomi pogon (moto-rcduklor). tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno . postoji i niz podvrsta. Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice . pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala. 6 _ segmenl zalvaraca. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo. 2 .otklonski dobo. cilindricni silos. 5 noseea konstrukcljU.pogon prelovarivaca.za vertikalni transport). Transporlerima se ostvaruju pretovarno . ele:at~r~ma. 6 _ zupcanik i zupcasta poluga.lockovi. 8 izla:.58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci.konslrukcija prelovanvaca Sl.hidraulicni cilindar . pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar).u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera. odnosno vibracionim transporterima. 6 . a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki. tako i drugill karakteristicnih delova. dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje.ploCa zatvaraca. kako u konstruktivnom izvodenju vucnog.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 . 4 _ konusni deo (konus). 5 . 7 vodica. 6 . Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu. 7 . kontinuiranog dejstva. 7 . puznim transporterima. dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu. plocasti zatvarac. 2 . 4 .transportnim uredajima neprekidnog.ulaznr (naslpnr) otvor.mi (ispusni) olvor SI. kOJe imaju posebne osobenosti.1.57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 .26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII.lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca.silo~ sa jednom . grabuljastim transporterima. odnosno radnog uredaja. 1. . a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera. 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima.scgmcnt zatvaraea (zatvarac). zavojnim transporterima i inercijalnim.celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni). Investiciona ulaganja IllSU vehka. 9 . 3 . 2 . scgmcntni zat varac. 3 .silos sa vise celija (visecclijski silos). 8 .transportnih masina.segmentni zatvarac.transportni radovi. plocastim (clankastim) transporterima.55 Silos S1.ispusni deo. lancanim transporterima 1I okloPll. elevatorima. 3 . 4 .plocasti zalvarac.I. 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo). uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu. 2 _ !chji. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar. .zupcantk 1 zupcasta lctva 1 . 7 .i.kontrolni otvor. Razume se. te da nema univerzalnih pretovarno .

.sa poprecnim pregradama.61 .::=1_!ir__----J-.b.1.:. 1500 - I Ii I 1300 .dm 1250..0_t--.59 WwW oj b) c) SI.. k()madni 330 . gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI. za vreme mirovanja.. ponasanju na mrazu.7 I I?lina suva u komadu I 1000.:0:.--+-------1 1400 . vlazan I 0.7 1280 .. Koeficijent trenja ----~r--------r------------. 1900 30 45 G?esak krupni.:..1.. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.ica. abraziji itd. 850 I I 30 45 I i 0.7-=c5:. J.. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti.440 40 45 0.... [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500..:. Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a. 1~~r. kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine. •Alabaster..razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni..7 . sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 . busen II 1 1 650 .. a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize.-----..40~_+.. odreauje preko polueilindra. a potom se ciJindar pazljivo podize. oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni. d ..0.____+-----.. kom. d . C . gustini.84 1 0.3'--'-0'2.c . 1.. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja.28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1.. 2000! 30 45 1 0.. 1600 ' I 0.:::. 1 I 1090 . suvi 11400 .::02.. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob.:.2050 45 30 Pesak sitan..::. krecn~_ 1600.:. Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni..1.. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala.3.5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil.I mirotanJu I vanju .64~ :.. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama. 930 IKlinker. Cije su kose... kao i od meausobne povezanosti cestiea..:. 96:. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre..60 800 . usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P.cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi. prZcni komadni Drobljeni gips.0_1~0~..:.. odnosno (pkret '" 0.sa slojem od nasutog matcrijala _. kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala.56 .64 j Oblici oluka (ilebova) a. 1200 - I .2.8 0.:.. pri tome je. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala. b.::. Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1. razlicte vlaznosti Pesak sitan...16:. Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma.sa poprecnim pregradama... cemelltni IKamen.. kao !ito je poznato... 900 . uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao). vlaznosti. u koji se usipa materijal... Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala.-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-.. e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja.. Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. .::0:!. e .7---1 Kameni ugalj. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe.::. 0. ~gao 5U U tablici 1...60. usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje. 1. Tablica 1. tg <p '= /1.75 0.poprecni preseci. 1650 Treset suvi.:O-+_.6=5+_-_+. 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o. 1 i 0. S1.::.. 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-.poprecni preseci....:4. 1900 I S-"' _ Krec..8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi...e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r.59..

a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja. pri premestanju komadnih tereta. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa.60. 0. posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala. S1.trajanje smene. 1. lanae.. h. Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: . 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka.1) Sf. 1.. d iii bez pregrada. I dIVO guma 0. kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje. topljenjem tvrdih legura. funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1.61 gde su: k = 1... odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji). b i c. Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa. S1. odnosno nagomilavanje materUala. e. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj. 1. kosa..66 0. kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 ... otpornih na habanje. na primer. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI.3 . tlsmeni.6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog. zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa. 1800 1400.kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu. 1. tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1.koeficijenl zariha.61).5 .. unutar kosog oluka sa pregradama. ploee.30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a. duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze. Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala). 1000 1500 . A .6 - 0. zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri).61.5 . na primer trakastih. 1. ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka. 0. a. Kod nekih transporter a. 1.3. Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna..6 - 1 0. Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh).60. 1. 1. kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h). savitljivog vucnog uredaja (traka. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja..... koji obavlja premestanje materijala (tereta).. trake. 0. uze).. 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima.63 0.2 .. kofka). 1600 1200 .6 0. Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea.60.5 . Tsm .3 0. Oblici nekih oluka prikazani su na S1.

vreme punjenja posude (kompozicije).4. a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala. VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije).3). . l: t . s.6Apv .6io p'lf . s. n 3600 _ 0 _ 0.t .6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala. a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv . dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3. Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3.32 Transportni uredaji Uvodna razmatran. SL 1.ia 33 L. tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-. t (unutar zapremine vagona. (1..7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io. u m ( korak kofica ). kosa pretovarne masine i slieno). U opstem slueaju je: gde su: to . susedna tereta a. m/s.62.62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti.e.daljina prenosenja materijala.6v a .trajanje ciklusa.62 . 1. 1. zavisi od trajanja pojedinaenih operacija.2) gde je Gt .vreme praznjenja suda (voza). m/s. 1'2 srednja brzina kretanja suda .. Ako se teret krece brzinom V (m/s). rastojanje izmedu kofica je a. prema zapremini koficc.3600 Q . b.5) q=JL.62. to je gde je 'If . a). (1.masa tereta u posudi za transport materijala. 3. kg/m (Sl. S1.60v . 1. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q.4) (1.1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3. a easovni SI."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena. kg/m 3 (tablica 1. kg/s. a (1. kompozicije vagona.n -. L .kompozicije sa teretom.. kofice. s. (1. to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv.koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu. svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna. 62. a po 1 m' (S1.1. energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala..3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1. h. 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. tp . m.

IJ). w' D (1. F = GbJ b).l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J. d . u opstem slucaju. 1z uslova ravnoteZe 1: X. tocka i povrsine.precnik locka. m.precnik osovine. 1. (1. 1: 1". Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike.64). sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1. zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene. 2.l. koeficijent trenja kotrljanja. m. a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima. 1. masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja.koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima. a). kao i na savladavanje sila otpora.= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine.) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu. m. Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja. energija se trosi na podizanje tcreta.= 0. a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN. kao i sila trenja W.l .8) SI. a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. u zavisnosti od materijala.65): .9) gde je 111 . pokrivaca itd. pri ustaljenom kretanju transportera. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu. 1. D. Iz uspostavljcnih relacija (1. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem.63. po stnnoj ravni ( Sl. posto pri velikim oplereeenjima osovina. 1.1.11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J. pneumatika i putnog zastora. (LlO) Na SI.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju. odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera. sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru. SI. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta). na tela deluju sila tdine Gbr (bruto).64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice.koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja.= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1. W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ). b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju).63.63 (1.11) gde je w .34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja. 1.12) f- gde su: J.5. postoji relacija: ·1.koeficijent trcnja klizanja. vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d. 1. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni .slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. slo se moze prihvatiti uslovno. trasa transportera (Sl. Iz uslova ravnoteZe 1: X.10) i (1. koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. konstantnom brzinom. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala. 3 i 4. koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje.

r i [" . pri tome su u izrazima (1. e .65.koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera. opsti koeficijent w'. amasa jedinice . = Gv G'v i G"v .kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" . 1. b). opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka.vucom radnog urectaja du:!.65. koja je pricvrscena za vucni uredaj.otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W. koji se eksperimentalno odreduje.14): q . St. c . koja se krece preko nepokretnih. ncpokrelnog oluka: d .14) SI.koeficUent otpora kretanja trake. a). qo .65. 1. nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri.65. 1. c).1. Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a . . kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka..36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom).masa jedinice duiine transportovanog materijala. a). Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj. kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake.pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka.mase obrtnih delova osJonih valjaka.15) U prakticnim proracunima uobicaje.1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'. /" valjaka na radnoj i povralnoj grani.64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih.65. opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane. 1. d).65. 1. q'v i q"v = G v . Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1. 1. komponente teline trake i tereta koji se transportuje.13) i (1.13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1. a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI.nta w" i w'" uvodi jedan. odnosno matcrijala. (1.no je da se umesto dva koeficije.pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka.odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' . stacionarnih oslonih valjaka (S1. (1.koeficijent otpora u rukavcima valjka. duz nepokretnog oluka.masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera. b . Prenosenje nosecom povrsinom (plocom). w'" . SI.

otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala. Sl.ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca.23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake.+1. pri tome je N .. odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni.05. Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl. e) dobos.22) Wz = So (K1 -1). Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska. usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu. karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta.d !.20) (1. 1.24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) . b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~). c. Pri tome su (SL 1. otpere kotrljanja valjaka duZ vodica.d} _I_I + S.21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) . to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ . kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac.20) i (1.27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku.61. pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn. (1.16) (1. odakle je U izrazima (1. PYi tome je KJ . (1. ) (J. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom.65.38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem. Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska.65. = Sn+1 . 1.18) (1. Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem. (1. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~). (1..Sn . pa je rad sila otpora.19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama. koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne. (1. a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica.25) ali je W. e) sHorn koja iznosi N fz.65. odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) . (1. stoga se u proracunima koristi izraz za . tako da se dobija jednostavniji izraz Wl.1 = q g (jl cos (1. Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J.pri spustanju. Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom. za vreme ok- 2 +~ 2 . a znak .koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1.26) (1.17) = 180°. 1.

Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J. Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize. Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera. pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S.40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera.1 N). LITERATURA: (12].72 . Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake.31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja. Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). pa se tako fiksira tacka 4'. - ugao obuhvata urad.dole u odnosu na tacku 1.31). otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1. 1.30) gde je e = 2.2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N . S1.64. 0. Ako se u izrazu (1. Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa. S1. 1. pa se tako obelezava presecna tacka 2'. vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'. od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 .. (1.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. tada je (1. 2'. sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice. Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski.28) gde je K2 0. 2 . = S"eJlC( .. veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). S1.. 5{1 i Ss . odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 .2 (odsecak l' . Kod zatvorenih kontura. Pozitivni otpori prikazuju se navise. ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1.sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi. povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4.29) iii (1. 3'. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki.05. Wkr = S" (e wa -1) . tacke spajanja ovih deonica obelezene su. obeleZava se u smeru kretanja trake.64.+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu.osnova prirodnog logaritma. 1. 2'. Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 . Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja. ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri.. 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era. crtanjem dijagrama sila zatezanja. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'. 3' i 4' povezuju se pTavim. 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize. 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce ")..03 .[21].3.[42] . Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose. Sledeca oznaka . vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno. traka zadovoljava uslove evrstoce. 3' . sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera. 1. Linije 1'. 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 . a negativni . Od taeke 2'.64. tako i geometrijski.4 (odsecak 2'. Tacke 1'. (1.64.3 i 4. (J. prema S1.tacka. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde..

Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2. pri odrZavanju radne brzine uredaja. kao i svojstava materijala koji se prenosi.1. Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta.Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2. kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala. Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja. Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala. odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom . Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi.

tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m.6 . Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja.ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja.!Lp~fV. preseka A (m2 ) . vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja. . mz (2. --:: 1000 .4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2.7) Zamenom vrednosti q. iIi q' i brzine v (m/s) . sa normalnim pllnjenjem. leh K .. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) . a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3. jednak iii veCi od jedinice). i q' u izraze (2. VslJ1 (m 3/sm) .3) Q=3. Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q.6.. a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf .tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja. Ako se kapa~itet navodi za smenu. opterecenjem je Ke = 1.8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama.12) V .6) (2. (2. sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m).3) i (2.13) . zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ). 11m) iIi mase (q'.6-vp = 3.gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje)..11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju. t/h) (2. a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna. Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi. iii a kapacitet (t/h) q=(/p . ak (/k i i (2. (2.3600qz v .4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) .3.44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf .6 2 v ap Q=3. 3) premestanje komadnih tereta. 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama.6-v ap mz (2. koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja . Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz. (2. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom. t/m .5) q' := 1000 Ao P\jf . (2.. pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet. na primer QSIJ1(tlsm).punjenja ureclaja K n . a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme. na primer koficama.1) V = 3600 Ao v \jf .9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine).vp =36 I (2.2) 3 i casovni kapacitet (m /h. tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p .K T ' e e (2. tad a je Ke < 1). zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2. qzv. U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta. to je za korak kofica ak (m). koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji. kg/m).1 0) V = Ve~ _ Vsm .

Ipak. sirina trake. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja. odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. geometrijski parametri su zapremina posude. tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost. oblik oluka itd. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta. prema sili tdine tereta. pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. navise iii nanize iii cisto horizontalno. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2.stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. U posebnim slucajevima I .15) gde je T] . kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta. rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta. a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala.3600 = QH 360' (2. koji moze biti pozitivan. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja. odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine. Izborom radne brzine. na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta.46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva. korak izmedu dye uzastopne posude. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. koji premestaju komadne terete. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0). tako i u horizontalnom pravcu.17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2. Ako transportni uredaj. u opstem slucaju.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). H = 0. nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa. Kao sto je poznato u tehnici.2. kofice za nosenje tereta. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom. u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). negativan iii jednak nuli. sto nema fizickog smisla. Ako se teret horizontalno transportuje. ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW). kao i rastojanje. na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel. tj. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem. koji je veCi od nule.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. tereta. stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. koja zavisi od tipa transportnog uredaja. Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh). tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta. 2. te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. tj. Stoga se uvodi novi koeficijent. koji se karakteriSe novim obele'ljima.

prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . U zavisnosti od nacina premestanja tereta. koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa. Otpori. a druga zatezna. izraz (2. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni. Na taj naCin.18) H == 0.3. traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu. plocasti (sa pokretnim bocnim stranama). to je u izrazu (2. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori. Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske. tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw'). a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik . 1z izraza (2. Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne. te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece. vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera.20) sledi da $to je vece Tj.zvezda.48 Transportni uredaji Opsta teori. Kod strmih deonica. L (m) . a pri kretanju nanize . takode i Tj tezi nuli.ukupni koeficijent otpora.e. kotur deta. pri kretanju (ereta navise. Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi.17) i (2.20) L. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa. dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2.==2. 360 (2. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w. Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'. Kod transportera prve grupe trans- . U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom. viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom. tada je snaga P < 0 [izraz (2. lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw').1 '11 (2. dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera.koficasti transporteri. moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala.iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja.stanice.. koficasti. Savitljiv vucni element (lanac. na vucni element deluju koncentrisani otpori. koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici. treba da se ostvari prikoCivanje. a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto . Pri H == 0 (horizontalno premestanje). i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu.18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'. Prvu grupu Cine trakasti.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih). Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja. manje iii jednako nuli. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu. i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w. a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici. Obicno je kretanje u jednom smeru. paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke . a u obrtnim tackama (stanicama).21) 2. dobos trake).18)]. utoliko je manji w'. u7. p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 .duzina transportnog uredaja i w' . 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. 360 (2. P" = 0 i P == Ptr. ostvaruje kruzno kretanje. kao i koficasti eleva tori. od kojih je jedna obicno pogonska.sa negativnim. a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice.

D .. .sila pritiska na vaijak. b). za jedan obrt valjka. . 2. b) trakasti. Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) .srednji precnik vaIjka.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k . nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP.11. c) grabuljasti Put kliza . moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2. Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1.22) stavija da je qt = O..2. =-D--+3" Dill sznp. wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J. put trenja klizanja krajnjih tack a oboda. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . 2. smatra se.razliCit koeficijent otpora. . V' . A tr Prema tome . . rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2.11. . gde je: c . zbog centriranja pokretnog vucnog elementa. kl" izmedu teret· . pa je 4 b . Ako je F . b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase.22) '-t fqst1Sf.sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera. a drugi se primenjuje kod trakastih transportera. tj.23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3.12). Otpor kretanja pravolinijske. a kod transportera druge grupe . D .ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini.koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima. S1.2 a). OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J. vee i kliza po putu. kod kojih se traka. Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1.precnik valjka. po kome se. Ako se tra . 2. a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt. 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora. a negativan na kretanje nanize. d . .koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina. Air i odgovarajuCi fad '1' . (2. dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)]. tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J.d+2J 4 b .1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi. Moze se odrediti otpor na nagnutoj.50 Transportni uredaji.precnik rukavca osovine valjka. a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. koja nosi teret. SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. terei: se ne kotrlja sarno.1 . 2. d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1. . koji predstavljaju oslonce traka. 2~ . koja je postavljena pod uglom nagiba ~. J. a) ili preko stacionarnih valjaka. kreee preko stacionarnih. . Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere. f -koeficijent trenja kotrIjanja.1. valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0. nepokretnih valjaka. pravolinijskoj deonici. usled trenja oboda valjaka 0 vooice.

. u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca. Sl. 2.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka.sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka. Sl. vertikalne deonice. takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske. po ivici krivolinijskog oluka (S1. uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni. duz citavc linije trase transportera.25) gde je p . ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine). vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima. odnosno nanize. a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja. kako valjaka.26) SI.3. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera.l2 . opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: . e). krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom. preJw 0510nih valjaka. b).navise.3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni.3. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. 2. zbog cega su slozenije konstrukcije. kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila.3. Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa. Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2. c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 . preko pokretnih valjaka. Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila.1. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu. a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa. 2. na primer po sini. kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'. odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja. Zbog toga. i veti radijus zaokretanja. a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. 2. . Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. po radijusu . Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine.koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka). Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni. zatvorenoj konturi. koji su postavljeni duz konveksne krive. kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. a u imeniocu .koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice. 11-1 . . zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene).2. d. medutim. tako i sinske staze.po prostornoj krivoj. 2. c). (qt +qo)cos~ (2. povecanjem otpora usled trenja. Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice.kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti).3.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru. Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. N/m.52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera.2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. 11-2 . 2. koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J. a).kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka. . a znatno rede .klizanjem duz krivolinijske yodice. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. pokretnim delovima transportcra.

Dkupna sila otpora kretanja. sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. . kada je dodatni koeficijent otpora w". sa centralnim uglom da. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. radijus. a. Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane. gde je w" . Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja. dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda.3) iznosi Wkr = S's . u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. dobija se da je S'. . jednaka je Sda.28) (2. Shodno tome. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o. koji se nalaze na krivolinijskoj deonici. odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1. preko vertikalnih osovinama. treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena . Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata. ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. J dS (f. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla. odreduje se otpor kretanja po luku. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka).27) gde se S's i S'n . a koja je ispupcena gore (Sl. koje su spojene sa vucnim elemenlima. tj. Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici.28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3. SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. da. a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici.4. u granicama promene ugla od 0 '" a.koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka. bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine.ugao nagiba.4. tako slo je qt O. pod dejstvom momenta preturanja. gde je R .In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a . odnosno silaska sa krivolinijske deonice. jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS. postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'.54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali. kao i ugao krivine. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl. . odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica. Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka. tada i dalje vaii jednaCina (2. vee kliza. elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da . odnosno zbir dF' + dF". Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. obrtnih oslo nih valjaka. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi. po luku. gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera. masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera. vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka. kao i sile zatezanja S od S'n do S's. to se u jednaCini (2. silama koje su usmerene ka centru krivine. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S.S'n . iIi (2. uz navedene ogranicavajuee uslove.28).odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska. gde je B. a). na toj deonici. dF' = (qt +qo) Rw'da . dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n.na beskonaeno maloj deonici. 2.28). 2. Integraljcnjem ove jednacine.konveksna. odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . 2. a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina. pri prelazu na krivolinijsku deonicu.radijus krivine deonice. a vucni element nije vezan za oslone valjke. 2. kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. a negativan na kretanje nanize.

6. Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta.32) . stanja sine (suva. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom. 2.48 za rasterecenu granu. Kod jednoosovinskih kolica (S1. moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka. koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a . krivolinijske sinske staze.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'.29) je ql = O. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) .31). kada je centralni ugao a (2. usled zatezanjavucnog elementa. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. tako da je 7. drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. pokretnih delova. skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta.3. 2./w/noj rani.23)]. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine. e) su zn3tni. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica. mokra.5. na primer. oba clana desnog dela jednaCine (2. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima). Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka. 5.4. tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica. Posto se sila tdine tereta.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem. pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. a ne odozgo. b). Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc.29) Ako je kretanje naVlse. a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a. Prakticno. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2.3. poc!mazana). da nema pritisk8. 2. Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2.2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf. koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora. kao sto su visina i oblik oboda tocka. (2. to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo. na gomju vodicu. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno. + qo) R (ew'a .30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe. koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova.1) . izraz [(2. a negativan na kretanje nanize.24 za opterecenu i Kr = 0. oj Sl. tj. Kod rasterecene grane u jednacini (2.30) U izrazu (2. tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1.30) manji od nule.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q.

D .lanca. odnosno preko zvezde .40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI. - ugao obuhvala dobosa. Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika..otpor savijanja lanea. koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine. dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a . npr.36) .koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca. kOlurovi sa pm'alelnim gran am a .. 8 .41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv.+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd .(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2. to je za dobose (2.precnik dobosa.. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2. iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta. dobosi se primcnjuju za trakc. za lance sa okruglim karikama. 0. prirastaj sile zatezanja.koeficijent krutosti trake iii uzeta.za lance dugih karika.25 Shema odredi). .48Sb Wkr -qo R(J.d D' n:. pri savijanju i ispravljanju lanea.33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr . a posto je K> 1. iii zvczde vucllim eJementom.) . zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance. (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k . Ilv .38) Otpori kretanja na koturovima.koefieijent trenja u zglobovima lanca. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51.precnik rukavca.s'n sila otpora na dobosu. Sila zatezanja silazne grane sa dobosa. odnosno zglobovima lanea Ill. 25) pri tome je !. trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska. S' (2. zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2. kao i za lance sa okruglim karikmna. prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje. kod lanea je (2. ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2. iii zvezde (lancanika).01).lancanika.39) Wv = I(S +S +G d )fl.34) K=l+vv. d .. a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C . tj. U opstem slucaju.. odnosno silaska .prccnik valjka zgloba.35) gde je WI . +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J. vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa. gdc je III .58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa. iii kolurace sa pravolinijskim granama. R (2. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama. ( W+-. Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom.' (2.

S1 0 'h=Sa.. spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta)....kada nema podmazivanja . . obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa.... horizontalnom (pravolinijskom) delu..60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda. SS=S7+(qt+qo)L"w . mls...25 .klizna le2:ista ............ Na S1... kada su niske temperature......... 1. (2...Ss = S. ....6.. ...sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i.. poluzitkih maziva ....... ....25 0.vucna sila..I is.. odnosno i + 1. kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture.brzina vucnog clementa.. S .. Tako sledi da je (2..... (2.. a potom i potreh • snaga motora... . tj.2 0...kada je periodicno podmazivanje . 0.S1 . ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu. pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.. nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama..03. Numeracijom tacaka duz zatvorene konture.ukupni koefieijent otpora na dobos.. S6. .kada je kontinualno podmazivanje . prema tacki nailaska....kotrljajne (svedeni koeficijent). Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica... 2.. u eksperimentalnim uslovima.1 ...43) 8' tj... od- gde je Wo . kao i uslova rada. ..sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici .06 0. (2.Q3 ... 55 = S 180 S4...6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune...l. odnosno dobosima iii zvezdama...07 (gde je nosno zvezdi lancanika)...... kao i obrtnih mesta... Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila.. Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture... 0.02 . odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1. mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 .... Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki. a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane..+1. 0. iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke.... S3 =SaS2.42) . tako sto je jedna postavljena koso.03 . navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 .25 0...45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja. a primenom obicnih.. N. 0.. koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature..45) SI. 0. K/ = S18CJ' = 1. u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde.... Za ista ispitivanja. snaga maiara. .. a Wi _ (i + 1) . 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'. .2. odreduje se vucna sila. 0.. 11 . a druga horizontalno.. a deoniee su povezane koturovima.. U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin. odnosno.. ..skoro dva puta.. a sila zatezanja silazece i nailazece grane S. ... ..tacki i sile otpora razmatrane deonice. S2 = S1 + qoL"w. 30%.. S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'.koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona. tada je ukupna vucna sila Wo = S" . 1. prikazan je dijagram sila zatezanja transportera. Pogon transportera nalazi se na prednjem.ja 61 fly: za lezaje: .15 . gde su Si i Si+l .. Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi". v .44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 . sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj .. koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni.15 ........

Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. 2. da se. a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla. kod pogona. (q. SI. tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene. jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom.7. kod eeonog kotura transportera (Sl. a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole. a koji se ispunjavaju. kada nije veliki ugao nagiba. kao i sila zatezanja na obrtnim mestima.7. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI.7. Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni. a i b gde je P . 2. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). paralelne grane. konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima. dok kada je w < 0 kocnicom). dole . na kraju opterecene gnne. tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom. neophodno je da se pogon tako postavi. tj.d). u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja. graclevinskim. 2. Zbog toga.7. u zoni smanjene sile zatezanja. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa. i tada se pogon.62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 .pogon). Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke. d). Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi. sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. Kod kosog transportera. 2. 2.7. eksploatacije i odrzavanja. Kod transportera sa dYe paralelne grane. Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno. kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. tj. 2. Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera. takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja. vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona. zadnjeg dela. kod koga se teret krece naviSe (Sl. b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice. c).4.iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani.sin ~ + wcos ~) L > 0. . na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). navise (S1. sa uglom obuhvata od 180 . 2. llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica. pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture.S1 = S/1 . opsluzivanja. smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa. a teret se premesla horizontalno iii koso. kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. c).Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. na primer. tj. postavlja u ceoni deo transportera. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice.kod krajnjeg. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa. a pri postojanju kose deonice .7. 2.2. pogon je na zadnjem delu (SI. na silaznoj grani. sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. tad a pogo. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske. a . Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. postavljanjem masinskog ureclaja na fundament. koji je neophodan za pIenos pogonske sile.6. d). ukoliko je to moguee. sto je takocle opravdano. sa strane silaska sa pogonskog uredaja. dok je u suprotnom slucaju. Kod kosog transportera. a u suprotnom slueaju. 2. koje se neposredno prenosi na pogon.n treba postaviti u eeoni deo transportera. kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. kod pogona.7. Prema tome. odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja).

u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu. dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj). dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . pri tg ~ > w. a na SI. . pri kretanju tereta duz strelice v'. To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera. to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~. Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera. da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja. DB. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise. a takode i vucnu silu na pogonu. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda . kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. Najmanja sila zatezanja vucnog element a . Pri reverziranju. a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa .46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a .64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!.9. U principu. zatezni ureclaj montira se blize pogonu.r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI. Na taj naCin.9. menta dobija oblik izlomljene linije DBE. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ. a ako je EF < GD . b).8. ti. moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC). smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. 2.8. odnosno veea je od DB. Wo . Vucna sila u oba slucaja. zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl.'lmin ne menja svoj polozaj. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v). prikazuje se linijom ABC. Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. sila na __~r--=~.3) dobija oblik izlomljene linije ABC.ceonoj ili zadnjoj. rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu. (2. ponekad (na primer . 2. tj.9.'l4 == Smin + (qt +qo) H. e). kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. Kod horizontalnog transportera (Sl. tj. Zbog toga. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. koji se nalazi na obrtnom mestu. tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila. 2. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona". Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. nailaska. Na S1. kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4. tj. silu na zateznom medaju. tj. (S"max> S'max). pri tg ~ > w. a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera. na primer kod dugackih trakastih transportera. to je W o > 0. 2.kod. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize.2. 2.'l1 == qo H + Smin .pri usmerenju "ka pogonu".8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD.ostaje jednaka. koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= .7. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja. zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost. dugackih. odnosno suprotnom hodu transportera. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4. dvostrukoj vrednosti ordinate. a i a'. Sila na zateznom ureclaju. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise. na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona. koje deluju na vucni element. veea nego u tacki silaska 4.

Ji b) c) SI. u _ Hqo (2. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja.49). kod obrtnih mesta. u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost. == qo.H. a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja.2.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska.9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera. ako je duzina transportera velika i slozene konture.48) i (2. nemaju prethodno navedene nedostatke. ka tacki nailaska. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q. tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona.5.H. sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja. uravnotezava silom teline rasterecene . nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja. 2. prim. (2.ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima. Transporteri sa vise pogona 2. Odakle je 111----. za veliCinu qoH i shodno tome.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2.47) q. kao i kod poeetka krivolinijskih deonica. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera. a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa. mora se napomenuti. (2.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma . kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona.1. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo. Ako je q. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. pri velikoj transportnoj duzini. Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera.5.Smin == q. na ceonom dobosu.46). nego pri postavljanju pogona gore. znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne. a ~SminHtft-::-~ . a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara. eesto se transporter razdvaja na deonice. Tako kod slozene konture transporter a. od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/. maksi- .u tackama 4 i 6. otklonske uredaje. smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. Medutim.H + Smin. moguce je transportovati teret znatne rnase. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa.

Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2. a to znaci i sa istovetnim. Zbog toga.. ukoliko ie to moguee .. 2. Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora. maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona.. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona. a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji.ia 69 Mora se naglasiti. vertikalnim odreskom 3 . 1100 1Il00 [K~ -l]W' . tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona.. . To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane.jednake. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama.' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2. omoguceno DUagram .2 . Na S1.41)]. Kada su tri pogona. Kod transportera sa i pogona jednake snage.11. to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona . 2. kao po pravilu. meautim. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta. b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax .. 2... Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima. D F 6 . kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj)..10. a koja nastaie. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'.. sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja. .10 je gona transportera.V .V I"" A 1 . razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona.68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. umesto na jedno. analizom tehno . 2.3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). ti./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .53) a ukupna vucna sila iznosi: (2. pogonima. postoje tri iednaka maksimuma. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica. a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove.. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica.. a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom. pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a. na ovim mestima treba da budu... Potrebna je ista. V . ".lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera. teze je opsluzivanje. pri jednakoj velicini Ss: (2.. Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile. sa jednim i sa tri pogona. / C . a).. na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila.54) L W' 0= iW'o. +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II . meausobno povezanih obrtnim tackama. posto je i sila otpora svih deonica jednaka.. iii nesto mania instalisana snaga.11. za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa.11. umesto jednoga znatno veeeg. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta./ . 2. oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. do tacko nailaska.52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. c) prikazuje se linijo:m 1 . If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-.sila otpora na odvojenoj deonici.40) i (2. ako je moguce. a visina "stepenika" se postepeno povecava. . nego kada je jedan pogon (HB). Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju. u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu.50) gde je W' . Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1.. sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G. Svi odresci su istovetnog nagiba.3". Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa. posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K.

b. pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax. tj. Na shcmatskol11 prikazu transportera. ako je moguee. cetiri pogona.12.5_2. qt +qo (2. neopterecene grane. tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera. 2 . da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. a. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage.5. tada se sila kretanja na silaznoj grani. 2. 2. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase. Na transporteru shematski prikazanom na S1. Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera. Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim. (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~). 2. cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane. na pnmer.3 1 3 4.3' i 4' _ . moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora. a i b .11.2.6. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno. Na suprolnoj grani. 2. na grani koja se kreee nanizc.2' .4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane. 2.poveeanje duzine transportera. Kao po pravilu.trase. pri tome ee vertikalni odresci 2' . neoptereeene grane 8 .2 i l' .4'.70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' .vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2. poklapaju sa pravam~ 2 . b. na obrtnim mestima. a. 4 .10. pet pogona . a II nekim slucajevima i potpuno. Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer . ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2. ostvariti transporter veee duzine.5 puta manji. 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona.11. kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj. ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije .le. nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih. suprotne grane 9 . odnosno da su paralelne). ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen.11. tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane.3' .Jl DijagraJlJ silo .12. b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona. a u drugom slucaJu . 2. Na Sl. kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja. Medutim. 3. duz.'1. S1. 4. koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma. Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja.2. Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st. 4". kada nije velIkl ugao nagiba ~.3.ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude. Sl.viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti. prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. c) Sl.2'. a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX.12. Na Sl.v. nego na optereccnoj grani). . Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om.7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne. kod transportera pri kretanju lerela nanize. odakle je L'= L(qt +qo) > L. a deonica 3 . na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. . U zavisnosti od uslova rada..2. Kod kosih transportera. Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. neoptereeenoj grani za 2.12.I pogo/w . ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane. rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki. 3. 2.(JJJja I'LU. ~o.:. pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase. 5 . U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani.11.ate.55) Na Sl. 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 . U tom~ slt:caju. prenose vucnu silu sllprotne.duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri. kao i na S1. uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj. 7 i 1.9. kod trakastih iii plocastih). u razmeri si. Dconica 6 .Najveee .'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t.:rece?e (suprotne) grane (prave 1 . 2. c.ze u drugom slucaju.

a shodno tome i njegova masa. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin.ekonomskih proracuna. c). 2. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja.12 Sf. U prvom slucaju same na deonici 1 . Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa .2. sa pogonima u tackama 2.13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. Kod transporter a velikih snaga. to. 2. Meautim. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera. a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. Meautim. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane.1.ena (motora i reduktora). a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. kao sto je poznato. 51.5. smanjuje se. koja se prenosi sa suprotne.13.12.5. Smanjenjem broja pogona. v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2. kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 . 3.4. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine. nalazi se najveca vrednost Smax.i.13. tj. neopterecena grana. Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno . Sila za ostvarivanje pogona. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. Sinhronizacija rada pogona Ako se.cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta.13. 2. sto je uobicajeno. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl. za istu ukupnu snagu. kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja.kao na neopterecenom transportern. pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera. 2. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice. usled savlaaivanja ele ktricnih atpora..3. koja je po velicini veca. C. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera. 2.2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. broj osoblja za opsluzivanje. Primenom kliznih motora iIi normalnih. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika. . Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane. a prema tome.fe pogona 2. nego kod potpuno opterecenog transportera. Suprotna. to. kao i cena. neopterecene grane. Na SI. na drugim dconicama . 2. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4. deluju veca optereccnja. a Smax u tacki 7. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake. pogonskih urcclaja. kao po pravilu ukupn~ masa i c. na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. 4 i 5. b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke.13). koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl. 3.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl.

I I I t I I .14. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake. Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage.14. a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne.14 Sheme pogon. a u tablici 2.14.14. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa. koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode.f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St.5. 2. 2. Kao lito se moze videti sa SI. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima. 2. rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane. uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era. kada se teret krece naviSe. g). eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. c i d). povecavaju se i gubiei energije. U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. kao i rastojanja izrnedu njih. 2. 2.5. a kod kosih lransportera. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera. a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern. znatno uproscava. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa. kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona. koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci. e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl. ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf. 2. a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. dejstvuju i "usputni" faktori. sto je veCi ugao nagiba transportera. odakle je I I I } I.14. koji se moze primeniti u datorn trenutku. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera. sila mora da bude utoliko veca.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera. I I ! j . Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. 2.14. e). odnosno Sllli". kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. Ovirn je uslovljen. 2. Na taj nacin.1. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. Na Sl. kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). 2. primenorn frikcionih prenosnika.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element. e. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti.w cos ~ )L'r. It).14. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox. koji priteZu kraj trake (Sl.t I. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. Kao po pravilu. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. ~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ . 2. u datomslucaju.14. a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) .

j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31. 2. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju. pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu. ravnomernog kretanja vucnog lanca.5.14. a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze.14.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera. 2.poluprecnik osnovnog kruga lancanika.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika. a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj.2. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera.2. tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu.2. . c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31.korak Ianea. sto poskupljuje izradu transportera. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije.6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera. usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1. trakasti pogoni. h) ITraka (kontakt po ivici. tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. 2. z -broj zubaca lancanika (zvezde).ie zt 2% I (2. Kod sprezanja Ianca i lancanika . ukoliko je moguce. gde je R . poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde.14. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc .2..14. g).14.f). e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31.56') .24 d) Pogonska traka (81. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima. 2.2. bez radikainih rekonstrukcija.14.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa . S1.14. a koji obrazuju petlju (S1. Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom. za pretovar transportovanog matcrijala. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki.14.2.14. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1. Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta.zvczde. g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1. kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm. odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2.2. Ako se usvoji da . sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona. t . ZahvaljujuCi navedenim prednostima. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera.

2. sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea.2. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51..\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 . Rs = 1. 2. Da bi se ovo izbeglo. pa do tcmena. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde). Dva lancanika (zvezde). a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine. krece po zupcu lancanika navise. Prj tome zub postaje lanji ka vrhu.45 Ro). u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje.. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona. .15. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja. 2. a kada sn dva lancanika. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove.15). koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca. moze se pokazati da evolventa. kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica.. 400 mm. tj.57) 1 = 1 (k +0. kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca. obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice.. suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca. llego kada je jedan pogonski lancanik. profil zuba prikazujc se evolvcnlom.. odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca. b). a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. 51.16. 900 mm.58) 5 tim u vezi. a) cvrsto iii pomicno (zglobno .78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu. sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. a). Odakle. zadrzavanjem jedllakog koraka lanca. b). tj. 2. U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju. . tj: (2. kao i zbog smanjenog haballja. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona. (S1.15. radijus spoljnog kruga R s. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele . kako se zglob koji nailazi u spregu. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm. prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika. kojom se prikazuje zub le visine. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2.5) .56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(. Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika.45 Ro. n Z . 2. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0.56) i (2. korak je u granicama 800 . kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. zit. ima u odnosu na njih prednosti. Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca.15 b) R/ = 12 + R}. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt.valjkaste osoviniee istog precnika. koriscenjem jednacina (2. tj. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima.upravljacki hvataci. a raslojallje izmedu njih treba da iznosi . veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6. Kod lanaca bez supljih osovinica. Daljim obrtanjem lancanika..16. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba. kao i u zupeirna i zglobovima lanca. za iste vrednosti: Ro. susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn.

brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2. duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno. Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. a 17rema njemli . Prema tome. b).18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna. <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin.. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu. vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu. Kako pokazuju istrazivanja. sto se ostvaruje. SI. to je: th = t I cas( a + ~1) (2.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r./' : .h.zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. .cvrsto. Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice.2.59) ~. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1. .. radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca.17. pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca. /" f • P vcos(a + ~l) casa .61) =-"""':--'-':':" .16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) . odgovarajuce konstrukcije. 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome.-_. 51. . to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl. 2. na primer. za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub. 2. U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI. .t--+.17). kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege. ) • \\ 0) ""11 .korak pogonskog lanca ..2. . gde je i-ceo broj Na taj nacin. / ! .59). U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja. V1 "PC IJ ~ 51.16. b) <ACB=90o+a. primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1.2. Meautim. pri zadatoj brzini vucnog lanca v. .+. -.(c:eni Tako se koriseenjem (2. b) .60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!. I (2.r. Ako je zadat korak vncnog lanca tl. mora se obezbediti kontinualno sprezanje.59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca. -. 2. -. prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca. (2. a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A .~?=P.80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine.

Brzina lanca.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1).33. mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 .. kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera.~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo.:znatna masa transportera i lereta. a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca. iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac. 2. ako se zane mare elasticna svojstva lanca.promenljivi ugao. at =-=-Rro sm<p.25. 2.ma).:uba lancanika sa zglobom lanca. srediSni ugao ex. v •• v . Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . za koju je hvatac pnevrscen. . b.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. 2. U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan.19. na kraju perioda sprczanja. 35. Pri kO. Na taj nacin. Ubrzallje lanca af za isti period. koji obrazuje radijus 01 i osa Oy. a).21.18. dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. pokazani su na Sf. a). sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu.6. zub 3 sa zglobom 3~ itd. utohko veCih po velicini. ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh. brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. vee i na mestima nailaska na lancanik.. Takvi prolzvodl1110gU bItl. vec i usled uzastopl1lh. pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana).lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro. Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem . Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila. konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R . pove. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to. na primer: 15. a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s. 2. a na pocetku sledeceg perioda (3). a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~. pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~. DinamiCke siIe ne same da. Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana.27. Na S1. ne same duz radnih dconica. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao. koji odgovara jednom koraku lanea tl (J.19. Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako. pre nego sto karika lanca.. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element.17. 2.18. b). ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n. brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni.radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). (2. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~. a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1. u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog .. 2.62) gde je <p . vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe.1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 . 2. Vucna sila predaje se preko zuba 1. . 39 ltd. .. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. a takode i rastojanje izmedu hV~laca. nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno. visina hvataca. Utvrdeno je da je najmanja tj. Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova. Poloiaj 3: .19. dt (2. Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza. al = 0. odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p . razmatranJe (zanemaruJu se) . da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna.

ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik. Masa lanea zavisi od niza faktora. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl.ucestanost obrtanja lancanika. tj.koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta. m.64) gde su. Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine. u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost. njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera).. 2. ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika. tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba. . (2. relativno U odnosu na premestanje transportera. Prema tome. 2. nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja. na kretanje ceonog (. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae. min-\ .20. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika.65) Pmax = C1 (m. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm.broj zuba lancanika. Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca. a sto se u jednaCini (2. 1 Sf. proporcionalno sa drugim stepenom brzine. U vezi sa elasticnim osobinama lanea. mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). pri konstantnoj brzini i precniku lancanika. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2.maksimalno ubrzanje lanca transportera.19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2).srednja (radna) brzina lanca. Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) . vee sarno neki njen deo. Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja. pri konstantnom precniku lancanika.64) koeficijentom Cl 1.<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika). u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem.:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera.mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox.84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax . ako se uzme u obzir da je Sf. gde su n v . koji se ohuhvata u jednaCini (2.r + C2mr) almox. ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox . istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca. m/s.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1. 2. . Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase. ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. kao i cene lanea).20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--. f! korak lanca pri sprezanju. sa malim brojem". mtr i mt . koje ucestvuju u kretanju. a direktno je proporcionalno koraku lanca. C] i C2 . a i b).

inD. ".21). koji se pustaju u pogon preko reostala. Translatorno se krece citava traka. 2. -::.2. tako da je moguce da se smatra da. odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora.? ~ -. ti.'" "..67) gde su: Dd . Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora.22. p- IX k ~k V.. Ugaono ubrzanje.. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2. jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO . Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2.P """ M V. moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI. a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka ../ r--.66) at = 2i ' Mdin '= '= (2. pJatno transportera. br:. JE const. sveden na vratilo motora. odnosno niegovog kretania. '"" M. a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon. uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/. zavise kako od veliCine pokretnih masa..ucestanost obr.68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const.:. zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma. kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju. kao elementi za kretanje.. kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica. fl. deo ovih mas a ima translatorno kretanje.. Kod transportera sa vucnim elementom..86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2..ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon. Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se. . Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa.e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera. i ./ . E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon). asinhroni elektromotori sa faznim rotorom. koje zavise od vclicina mas a koje se krecu. Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin. oV IOO . naprotiv. kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje.~ ~ l I\. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v .22 Dijagram ubrzanja. • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 . tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. mm M . u periodu zaustavljanja. a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina.moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno. Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera.brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju.. u preJaznim rdimima rada..21 Meh(fnh~ke Sf.'t. V al at 2. b. Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga. - . zupcanik. kocione delove). kod kojih se traka krece vecom brzinom. 2. (2. U tom slucaju. = iTCn Tada je dm 30tp . na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile. pri pustanju transportera u pogon.prenosni odnos mehanizma pogona./ t SI.- ).22. a..'" '"'" aJ --------- t P / t 'II. a drugi deo .lancanika). ti. -1 tanJa motora. kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti). kao po pravilu. U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija. b) . Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J . n .precnik pogonskog dobosa (zvezde .obrtno.7. vucni clementi.rolni. """ 6IJ ..

69) Smax = Sst + Sdin = Sst + . Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2.ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon. dobos): (2. . jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp.68). Promenom po zakonu prave." i jacine struje 1. tada se. proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom. osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera. automatski kocioni iii zaustavni uredaji. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r . Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2. svedenih na vratilo motora. moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja.translatornih delova. u periodu pustanja transportera u pogon.. jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element.70) gde je T1 .. Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise. 2 navodi se u katalogu motonl. kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera.72) '1' 11. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka.. N/m. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se. kao sto se moze i uociti..73) La D GD M . ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv... tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila.-+J £. Kod transportera kojim se materijal premesta nanize. Kod transporter a sa premestanjem tereta navise. kao po pravilu. 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera. dobija se da je .lancanik. Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice.translatomih i obrtnih masa transportera. zvezda .71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora.. tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2.. at = 2i nostl ' nalazi se da je (2.J:. fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2.' moment pustanja motora u pogon M. ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera.88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2. U tom slucaju. Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2. velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter).77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno . g gde je L duzina transportera. ITJ (2.. Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma.stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora.76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1. tada u izrazu (2.2) I. tp: (2.8 .M st + [(qt +2Qo) t d +--. na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur.r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata. a koja se menja po pravolinijskom zakonu.75) gde je OJ . korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane..69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv). valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera. 2. pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno .

1 ". Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2. tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc. U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora. Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2.78) gde je 11m . Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno .njegovu vrednost iz jednacine (2.80): 1z izraza (2. vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~.kincticka enc. kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora.80) . LITERATURA: [45] . kao i u razmalranom slucaju. a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i". Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment. n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s).kineticka energija obrtnih masa.83) U izrazu (2. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera. Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize. 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i".83). lj.i ) v2 = 0] . kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora.90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd . koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2... od llormalnih radnih vrednosti v do nule. odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina. koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2. ~ 0 J. m.84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1. pri pustanju transportera u pogon da je konstantan.prccnik radnog.82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s.78).hoda "zaleta". Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine . a urnes to E . drugi . tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine).79) 1z izraza (2. kocioni moment moze se smatrati. pri istoj radnoj brzini I'. 2gsK (2.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera. li. 1. nakon iskljucenja motora . uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1.s!la tezme tereta zateznog urcdaja. nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera). to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2. tj.' Cije maksi. odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera.slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila. vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu.malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z . kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja. a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta". kao i pokrctnih dclova transporlera. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev.73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2. Ako se kocnica. 2s (2. Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora.25). moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'. . put kocenja u periodu zauslavljanja s (m). (2. 2 . pogonskog elementa. s-1 W=--. obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera.15).77) i (2. apsorbuje se kineticka energija lereta. vee kao sto je uobicajeno.84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora.l:gUa mas~ koje se krcell translatorno. a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera.

a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala.3 mis. dodavaCi (pomoeni transportni uredaji).kom iz bunkera.1. 0. Brzine kretanja su male. relativno mirnom i besumnon radu. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala.dodavai'a.dodavacem). od 5 m. DodavaCi se primenjuju za trans- . vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji. do nekoliko stotina metara. Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva. ostvarenju velikih duzina transporta materijala.. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera . Trakasti transporter . a koje se kreeu u sirokom dijapazonu. velikom kapacitetu. koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija.dodavac moze biti horizontalan iii kos. povratne grane nema nikakvih oslonaea.1 . TRAKASTI TRANSPORTERI 3.. odnosno ugradnjom bocnih straniea. v = 0.3 m. koji su madusobno razmaknuti na I = 0. sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). za nasipanje. jednostavnom odrzavanju itd.25 ". a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom .Trakasti transporteri 93 3. Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu. 0. Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome. a kod dnevnih kopova i do vise kilometara. odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era. horizontalnom iii kosom transportnom trasom. Matedjal se nasipa utovarnim oln. sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka. dok ispod neoptereeene. a ponekad i komadnih tereta. Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara.

l:. prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra.2 a.:o. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama. poljoprivredi.povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5.~ S~ 5 - ~.! . 3.porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra .1 Shcmot. elektroprivredi. prema tipu i vrsti trake. Jedan od dobosa je pogonski. metalurgiji. elasticn3 traka 3.---+- . a drugi je zalezni. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj . b) SI. 2 . 3. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. b.element masine.1) preko kojih je prebacena beskrajna. a eventualno i sitnokomadnih tereta.:aslili Iransportera . gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos.94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima. rudarstvu. 3. prehrambenoj industriji itd. -+- ~" J S1. obicno na kraju.. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake. fabrikam3 cementa. moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom. C Ob/lei Iruku tra/. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). na primer: u gradevinarstvu. prema nacinu osl varivanja pogona transportcra.\Ki prikaz trakas/oR Irall. primenom vage i s1... prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd. dok se obe grane transporlne trake (gomja . Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9.noseca i donja . livnicama.dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake.

2.prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. Transporteri veCih kapacitela. Sl. d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom. b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu. 3. Prema vrsti pogona (SL 3. 480°. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice. konstruktivno se izvode prema S1.reduktor. a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona.4. tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada. SL 3. kao i transporlnih duzina. na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet. transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne. za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona.3. obezbeauje vee a sUa trenja. 3. 3. h. c.3 a. b) sa metalnom trakom. kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala. b . a time i mogucnost primene motora vece snage.3. d.. bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa. 3. 3. Olucasti profil trnke. b . kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 .4. c.4. Na SL 3. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. a . a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja. gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. Na S1.shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu. bilo povecanjem ugla obuhvata. a.ravoa traka. Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker. 2.sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A).3 je 5n . olucastc i spccijalnog oblika. d.3. c . Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl.3.prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake. a 5s . oj d} b) c) Na S1. 3. cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos). Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. c. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta. die. Na S1. sa metalnom .prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. e Vrsre pagana trakastih tronsportera . 3. c) sa dva pogonska dobosa. e.elektromotor. tako da iznosi U =350° . e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom.istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane). a.2. S1.. e . kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake. dul. 3. b. a. b. c) 3. Na SL 3. 51. zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. c. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom. d . A2) ugao obuhvata se povecava. 2 . Na SL 3. 4. c. sa naboranim ivicama i pregradama. a na SL3. tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake. Na Sl. 3 . kao i sa veCim uglom nagiba. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem. 3. U ovom slucaju se praznjenje . a.pogonski dobos.2. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka.mrezastom trakom. 3. 4 .prikazan je shematski horizontalni transporter. d. Prema obliku.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1.sila nailazne trake na dobos. b i c.3. a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake. izmeau dva dobosa. a.3. je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A).sila silazne trake sa dobosa.3.2.3. a .prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 . b. 3. b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera.

1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. a moze i pomocu pogona same trake. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI. 3. a i h) koji se montira na noseCi ram transportera. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni. b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli.. S!. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl. a kraCi se premeSlaju ruellO. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima.2 . Dobosni skidac materijala sa trake. 3. te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom. 0. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° .4. prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. c.\fe iI'U/1spor[cru pre. Kako pluzni. 3.. 3. 3. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa. mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno. rad.4. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci. a) b) '.1. 3. SI.. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. 5 15 111.92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij . Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci. 3. a.!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn..4.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera.) Sf. cak i veCi od ugla trenja <p. zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala. ako su manjih duzina.4. "J.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa. kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja).4 i'r. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn.22) Jr. 3. odnosno pomocu posebno ugradenog pogona. S!. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc. koji se mogu posta viti i na kolicima. S1..4..5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3.: : kome meslu preko istovarnog uredaja. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika. pa zbog . SI.

Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport..0.8 0. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem.0. IUgljeni prah .2 ..7. 0.. urcdaja za podrzavanje transportne (rake.2. 1.0 2. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova. vrstc transportcra .5 1.6. komadni IKoks. 1. e) klinastu povrsinu.6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake.0 1. 3.5 . Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala.100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji.8 .1.6 1. sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila.8 ... 0.....3 . uredaja za utovar i istovar materijala.0 0. lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton. 1. a. redu od: oblika i vrste transportne trake.6 1.8 0. odnosno od cevi. .0.horizontalni.2 0. sitni i SJjunak fTroska Pesak.6 1..85 0..1 Materijal Gustina materijaJa 0. Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti.5 .1.8 0. kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter. 1.4 . . 3.4 0. 3.1. 0.5 . pomesan sa jSljUnkOm Pesak.36 . u prvom. b) bobicastu. kombinovani transport sa jednom. cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf. 3.5 .45 .9 0.9 2.. Na S1..0 0. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci. .53 0. S1. 1.w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks..7.65 .2. S!. Tablica 3. stubovi i poprecne veze. 3. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake.7.1... .0 1. vlazan I' ~uhinjska so.75 ...2. 0. SI.0 . . .. 3.2 0.55 1.7.0. c iii sa vise promena pravca. drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja.. suv. d) rebrastu povrsinu. c) prugastu povrsinu. pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd. kosi iIi kombinovani.8 .7 1....8 ....65 .. Sljaka od kamenog uglja Kamen.....4 .. .1. b (iii sa padom).6 Oblici pm'r§.. d. SI..6 1.85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj.. 0..6 . Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze.45 . a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm.Cement 'i Glina i. kosi transport sa usponom.2.. 14° 12° 24° .. vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad...6 0. 0.4.

celicne. transportne trake. dugi vck trajanja. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala.. kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. Orijcntacione vrednosti sirine trake. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc. kudeJje. . Broj slojcva trake (S1. rasutih materijala. kidanje. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ . Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. jer se skupljaju i brw se habaju.mreZasle. kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. vlagu.8 je sastav gumiranc trake. Verc trajnosti.\tih Irwuporlera . 3. a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru.ic 52. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva. oni su razliCiti. metalno .+~ I I 1 I tabelarno. od jute. . proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3.2. e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake. lanene i s1. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake. Traka transportera. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI. Lanene. a sto se lice matcrijala. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage. Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci. a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra. . tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima. 12 slojeva. tako da postoje: gumene. c1ebljine . obicno od jllte. kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih. najvise 10 . mogucnost noscnja lransporlovanog materijala.7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako. 3. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine. h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju.t:..2. Na SI. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake. St. 3. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. metalno . Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima. habanja i ostalih Illehanickih ostecenja.

: : : : :::::::... dakle lakse konstrukcije..:.. 8 15 . 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E.0/1. - I 1. 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1.5 I I I - 1. najlona iii perlona. broo> t"k..513.5 1.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C.3 S..75 1. 13 I Sljunak. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta.0 1.5/4.. pesak i slican materijal koji se sitni 1. 6.. so." k" Vrsta materijala Tablica 3.5 i i i 0*"" b. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku.0 2. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka..75/2.:.8 5 6 U tablici 3.0 3.:W!!!!:mm!!!::::::::'.:~.:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :..5 1.::::: 1:1:.2 .. zicanih strukova precnika 1.. . . Brzina transportne trake Tabliea 3.. 5 4 .0 -1.2511. sirina transportne trake je B > 2000 mm. 'i :'. I ruda vece krupnoce . moze da se smanji sirina trake 8. a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do .0/1 . podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica.512.. 12 8 .0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.. 1.lT i maksimaine brzine vmax. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj. pa time i jeftiniji..tl:f. . niti niza od _15 0 C.5 2. kao i broj njenih slojeva. 10 16 . sortirani ugalj i sl. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala. sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku. od 150mm Koks.0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune. umetaka.512.104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit. a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa.3. kao i od sirine trake 8(m).. [mm] 300 400 500 3 ..9) sa uloscima od celicnih..:::::: il:: jl::: it::::: :::'"". - I I I 1. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci.lignit (komadni).un> t"k'""J 800. drobljena truda.4 z I 3. Nije preporucljiva brzina trake ispod 0. krecnjak.0 I 1. osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret. sljaka. 3. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta. izraduju se i gumene trake (St.::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::.25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C.75 I 2.75 mis.75 2.0 1.5/2. . koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako . u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3. koji prelaze 10000 t/h. odnosno prilikom silaska materijala sa trake.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::.45° C. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s.0 I 1.0 i II Eroj slojeva trake. 6 500 650 T650 I I i 3.7512.. 4 mm.. raz i 51. . 1200 1200 .514. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen. Ako se poveca brzina trake.25/1.0 1.0/1.0 1. 3 .t%tt:j!] SI. 3..2512.013. 12 7 ....012.0/4..5 2.5/2.0/4. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa.25/3..2 400 1600 Ugalj. a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab..0 3.25/1. i sl.!!'.!"..doj.25/4.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r.5/2. kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake..

::::f::::. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada.11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc. ukoliko jc potrebno.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica. odnosno istovarnog dobosa. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj.transporler sa oillcastom trakom. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog. a.:::::f::::E:7B Sf. Pri tome je n~ S1. lako ela. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. 3. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° .!. iz preseka nasutog malerijala. c je transporter sa olllcastom (rakom. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 .. 11.. mm i najm<lnje sirine trake. sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna . 3. upotreblj a va se celicna traka debljine 0. jedan sa drugim.10.11.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa.. iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera.6 . ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI.. sIjunak.. 3. a na 51.11.2 mm i sirine do 800 mm. proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. 120 0 C. 3. S obzirom na di.._. prehrambenoj i sl.menzije komada. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _.9 Pl'Orac'uII trake. m. 5000 casova rada. Precnik cetke iznosi 200 . Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 . c) d) SI. U lablici 3. = 30 e .106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::. ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 ..H. 3.. d . c i d. pesak i s1. 5° manji nego kod gumenih traka.. 1. 3. Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku. 3. na S1.. a u oblikll slova V. 3. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom. S1. h.11. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A.:::::fr::::. a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom. 50 pula.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. zacijom. Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. Nalaze primenu u procesnoj induslriji. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc.::E:. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja. 300 mm.. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1.. S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20..

tj. za cetiri najcesce primenjena preseka.93 14° 0.kolicina (masa) transportovanog materijala.97 10° 0.0 1. Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3.108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake. 3. transportovanog materijala. a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0.0 1 4° 0 . 3. Za druge uglove nasipanja.4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3. . sirina bI pokrivena nasipom.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI .koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3.11. 3. SI.11.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3.05 0.8 .4 0.koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera.5.3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI.9 16° 18° 20° B [m] 0. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f..povrsma prese k ' a naslpa.faktor oblika preseka nasipa. .6 vaze za ugao nasipa 15°.aktivna sirina trake. u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o.95 12° 0.8 I Najmanja sirina I I trake . b.98 8° 0. a. 3. Vrednosti faktora f iz tablice 3. b== bI +0. a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu.brzina trake.1. .65 0.2 1.4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake. m2. 1. prikazanog na SI.11. Tablica 3. . f .9 (3. m/s.1) V' A Q p v . S1.11. t/h. B[m] 1.99 6° 0..=:20° Olucasti A. koji nisu prikazani na SI. a prema izrazu (3.11.0. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa. .6. 3. . u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku. t/m 3. m. navedene su 1I tabliei 3. Tablica 3. . c i d.5 0.=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0.zapreminska masa (gustina). kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka.

6 6..leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat.23 I. .9 16 3. do ose dobosa). m. kW. bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1.53 1. kao i sile potrebne za podizanjc.stvarna sirina trake. kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt . kao sto su skidaCi malerijala. Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3.::''1. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora. kN/m.8. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci.74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1.I1og lransportcra. dobosa i va1jaka).9 2.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera).. vucna sila na obodu dobosa..37 1.15 gde su: Pho Fbo - (3.7.5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2.1 4.. kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala. - Pd=1. kW.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc. m. - G H V broj cistaca i slicnih uredaja.dodatna snaga. a koje su navedene u tablici 0.2 I [~JJ I I 125 160 c 1.45 L em] 321l 400 c 1.6 I 63 SO 2 1. (3. valjaka itd. tezina pokrctnih dclova transportera (trake. .29 1. . potrebna je dodatna snaga.::'':':.5) .) odreauje sc prema izrazu It I --. b .j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka. isr·4 .W L [m] 800 c 1. CislaCi (rake i sl. Tablica 3.0 i 100 1. Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv. kN. . ako je transporter nagnut. u zavisnosti od uslova rada.64 1.~~: ::?:"::':'::l:'. __"_---j1 II ___-'v1.4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa. gdc su: Pd 11 (3.7 c 32 2.6) (3.6hl'n kW. kNlh. Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3. za transport "malerija1a sa nC7na. m/s. kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.':.':'~~_.tl~li~m~~~~:!:!.~~_.duzina nosenja trakc (od 05e. tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L.08 i 1.visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake). [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12.12 i I ! 7. odnosno spustanje tereta na traci. vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%.6 2) I 3. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y".110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima. P" = 0. . Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama.8) .koeficijent trcnja u lezajima dobosa.85 lOOO 1250 32 4() 6 5.3. m.5 c 5.7) .brzina krctanja trake. u jamskim oknima. koja otpada na 1 m duzine noscnja trake.

.14) I I 0..40 ~ 0....15 0. rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom. z K (3.30 0.15 0..14 0.. clJcnt trenja jJ. IK. md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka.84 0.1 ' za 300' 1... Vrednost izraza ..8F b (J (3.12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa.is 0.... Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0.ta" .8 m Sirine . . ugao obuhvilta trake na dobosu... /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake... daN/em..66 1..... neravnomernost optereeenja svih ulozaka.10 Tablica 3. (3.64 0. bcr m (3.09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja.32 330' 1.76 0.10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3.65 0.23 270' 1.71 1.112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3...12 0.... starenJe materijala. mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI.vlazna (J.sirina trake..64 0. i razlicite uglove e>lU. odnosno uslovc racla 210' 240' 1.50 0..25 1.35 0...18 0..22 Dobos glalko ostrugan..64 0.broj umetaka..15 1 . Ukupna vucna sila na .1 0..15) m .18 0. __ 1-1" za razliCite vrednosti !J.97 0.koefieijent sigurnosti..30 0.92 1.11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0..36 jDObOS gl~tko ostrugan.9. povrsina icnjiivo . izrazen u wdijanima...26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl. rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan.14 0.45 0. _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka..- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3..~efi... stavlja se uvek sarno jedan umetak. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9.28 OJ3 360' 1..40 0.11 Dobos oblozcn drvctom.8 m sirine .8Ft +1... 4 (3. udari pri padu materijala na traku pri utovaru.20 2.9) gdcje (3.30 I 0.24 0. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2.10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa)...40 0. 3 _ za trake preko 0.54 0.46 0. ..13) gde su.50 0. Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9..39 0. em..n 0.19 0..

Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni. SI.4. koji se izraduju livcnjem. neoptereCionu granu transportne trake. a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. b. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. opterecena grana koja se podrzava valjcima. sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. 3. oko nepokretne osovinicc. mali vaijak. Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. 3. Cime se povecava lrajnosl trake. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. Usled povecanog otpora i to na jednom .3. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp. Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. potrosnja eleklricne energije transportera. prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. 1400 mm. a. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina. prcsovanjem iIi zavarivanjem. te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake.114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3.12 transportovanog materijala. na svakih 20 .opterecenu granu trake.. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1. S1.12. c. opterecenu granu trake (2) i doujeg. Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea.12. raslerecellu granu trake (4). u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI.12. Duzina vr ). Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. oslonog valjka (3).14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu... povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl. i oslonih valjaka koji nose praznu. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil. koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila.. iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. koji nosi praznll. kao i si1e zatezanja u traci. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci.. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. 25 m. Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja. trajnost trake. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge. S1. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake. od gume iii plaslicne mase). Speeijalni valjei.13. zeljeni polozaj. moze da ima ravan iIi olueasti prom. 3. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni.kraju noseceg elementa. . 3. 1naee. tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil. Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke. Kao sto je prethodno navedeno. SI. 3. pohabanost trake.

3.116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika. Sl.16. Sl. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju..15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli.16) Sf. Za celicnu traku segmentnog oblika. 3. na kome se nalazi nekoliko diskova. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala. a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju. LeZaji su kotrIjajni. c} oj SI.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta. 200 mm.14 . Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera). Osioni valjak raYne. Sl. d.. 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3. Sl. da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 . ima oblik vratila.15. ~elicne trake. 3. 3.13 SI. 100 rnm..3. 3. a.. tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake.15. a precnik valjka iznosi 80 . 3. a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika.

(0. tada je I = --1. dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1..tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera..17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja.5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane. ako se usvoji !IiIOX = 0. sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom.0A)S . IS. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake. podataka iz lictralure. 51. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. prema nejcdnaCini: (3..21 ) m (3. Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake.025) 1. qo +qr (3..25 ...16). a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom.tdina jedillice duiine transporlne lrake. nInz qo +q{ 1605 . kao sto je vee navedeno. kN... nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake.3.20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka. . kN/m. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom. (3. koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl..2 . To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ . (3. .!!.17) : Sfllin = (5 . 2. prouzrokovanog stvaranjem trbuha.ie G\' . kN/l11.18) (3.!..16 na oslone valjke. tj. 10) (qr+qo) t.tczina noseeeg valjka.Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku..22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3. Sve to. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera.. odnosno gde . Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma. a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera .: !Jo: = (0.m.ake Sill ill ..16) i (3.. tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku.0125 .02 I.118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ .19) . povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake.. a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera. u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja. negativno utice na kapacitet transport era.!J.

perl on.005 . 200 mm veea od sirine trake. a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa. a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini.25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p. ---- II .sire od 1000 mm. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini.17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos. SI. . 6000 .. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao. koja je za 100 .17. daN/m2.... Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 .----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~.005 B. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa.---. treba proveriti da Ii je: (z) treba da se . ti. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 . P = 5000 . D= 360Fb P'lt® ' (3. Pogonski..obodna sila na pogonskom dobosu. (3.za celik I--------~-----~~ SI.23) Pri tome je B . 2000 - za pamuk. f. tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera. izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake.. Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci. Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_. kao zavarena konstrukcija.. Pogonski dobos.120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. p = 2500 . daN.~vilno vodenje trake. s obzirom na otpore usled savijanja. 3000 . kao i tezine same trake. trenjem izmedu dobosa i trake. odnosno zateznog uredaja. zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera. tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci. Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa.duzina dobosa. a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume..3. Obodna sila Fb.moe prenosenja sile sa dobosa na traku. f max=0. kN. (B) - = 0. gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm.---------~ . Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake.za rejon. Fb p --.. posto je od tvrdog materijala. kako traka svojim ivicama.sirina dobosa. m. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa.-r---~~~----~-------~~ .precnik dobosa. liveni dobosi. odreduje se iz izraza: (3.5.24) - . ako su trake veee sirine . lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr.-~~~ gde su: D . moze se uzeti da iznosi . tada je duzina dobosa (l) za 150 . ne bi pravila zareze na dobosu... 3. 200 mm veca od sirine trake (B).

- FJ = Ph (1 1 ).27) i (J.18) z . 0. otklonski.min-1 . u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske . JUS M. 3.9. Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: ..08 . n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::.ne prekoracuje vrednost F IIWX.za rad izvan jame Izmedu (3.za rad transportera izvan jame (X.za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella..35) (3.05 . .31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0.. zatezne i otklonske dobose.za rad transportera izvan jame D ~ (0. 3.r (0. sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf. 180 0 11: (3..F mux . = (X--.32) (3. (3..18.125) z . FR. slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ. postoji sledeca relacija (J.D2.30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J.. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_. a .lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos.19.najveca sila koja delujc na osu dQbosa.10) z . -1 (3. s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f.sila na nailaznom.29) gde je F/ .28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S.34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3.. (J.33) FR =F)2(1-cosa). gdc je FI!. pri tome je FIIIUX. Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3. pri jcelnodobosnom pogOllu. + e tla . 0. je (J..060 u daN. 0. SI.Fb. rezultanta sila prikazanih na SI.18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.065 . koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ . 0. SI.18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!.26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3. a drugi dobos usvaja se kao i prvi.broj obrta dobosa.25).1 ..' a F2 .18. 3. D ~ (0. 3.. za oelbacivanje) F=F2.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0. elaN ..\ naveelcnc su labelarno. Dobos se llsvaja iz tab lice. ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux .24) i (3. koji je jace opterecen.65) z . lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo. b: (3. 0.05 ..125 .fa prj dvodo/JO. Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0. a kod ostalilt elobosa (zatezni. gde je n = -.. a koja se prikazllje tebelarno.. tablica 3.. 0. Postupak je ielentican onomc.06) z . -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f.sila na silaznom kraku trake..

71 3.21 Sf.77 7.87 2.04 8.85 4.51 2. 3. dodatnim tegovima oblika diska.22 2.00 1.12 1. kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka.1 0.60 2.22 28. 3.00 4.21.21.00 3.33 9.57 4.08 3.50 ~ 0. SL 3. I Stalno i jednako zatezanje trake. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera. SL3.m 23. Prema SL 3.02 110.23.61 4. 5.52 1.15 = .22 ili opruge.57 3.87 J 1. SL 3.35 [ II 0.51 6.19 3.31 1.50 16.19 2. 3.2 4. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega.36) Sf.01 I 380 I 400 1.34 12..19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0. tako sto se teg moze povecavati.81 6.21.85 4.20 i 3.35 I 11. 3.08 3.33 14.20 Sf.11 5.31 2.87 2. 3.33 5.37 3..20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih .33 9.3 I 0.50 I 1.31 I' 0.19 12.4 I 3.69 2.52 4.30 15.63 7. iii vertikalno.25 2.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa.35 19.27 8.00 18.51 '.37 1. Sl.56 3.01 2. preko zateznog vretena.84 10. 1. SL 3.59 300 0 330 0 360 1. a donekle i pomocu opruge.00 13.20. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave.44 1. 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.5] 1 Sf.03 2.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3.60 I.51 10.78 2.14 --------'-=-1 3.23. SL 3.16 5.73 2.34 I i I 3. SL 3.20 6.69 I 2.

Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm.. 3. 3. _ _ Ss _5 oj 81.zalcznog vretcna.. Zatczni urcctaj sa oprugom. 100 m.324 . SI. 3 . S1. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona .zalezllog vretena. omogucuje automalski jcdnako zalezanje.24.24. 3.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 . tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni.3. C) kolica. a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru. SL 3. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa. a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 . a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera. 4 . Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt. 3. 3 . alucaslag p rofil a.promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. 3. 3. a navrlka se ruCllO prileic. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 . Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj.zaleZlle opruge. SL 3. b_ SI. 1. odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake. 51. pri tome je razmak l' SI.3_26 Pri tome je v . C.m.kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: .24. 4 . (3.. sinc. 3. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom. gdc je najmanja sila zatezanja u traci.. SI. 2 .zateznog dobosa. 2 . tj.26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha. Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S. Povratni i otklonski dobo. S1.. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa.24.22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera.25.klizaca.Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon. Sl. b ostvaruje se skrelanje trake.klizaca.5% od ukupne duzine trake.323 sn ~ros~ b} SI. 51.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara. na kojima se nalazi zalezni dobos.fi .zalczne llavrlke. s Cfo v. Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 .37) Preko otklonskog dobosa.21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja.

. Utovar rasip~ih mate. pesak.... lstovar tereta sa trake..27. tueanik. kao sto su: ugalj.0 m. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake. 3. b .6.. Meclutim. preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake. kako bi se ublazio. SI.. 3. a visoke su 100 . a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale. Na kraju trake.a ko]! se slpa na traku. 0.128 Transportni uredaji Trakasti transporteri . 3. U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali.za <p 129 =7° .. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima. 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka.. ~gao nagiba treba da bude za 5° .. Kra] lev. 20° . zahtevani kapacitet transportera.10. 3. razne rude itd.65 sirine trake B. 1. Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l... komadnih tereta. kada traka ponese materijal..05. a . Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St.29 . S1. a po duzini iZllosi eca 1. kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom. tako i komadnih tereta sa trake. SI. pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru. Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta . 3.. koji je na tockovima. Otvor na. sljunak.da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci...27 nute ~rema horizo~tali... naroCito pri utovaru tvrdih. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih.l den transportera... 3.28 St. komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake.ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica.. s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom). 2 metra. sa obe stranc. ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku. Saoniee se izracluju od lima.sastav~. 27. preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev. iIi dvosmeran... sa strane. 3. Skretni uredaj moze biti jednostran. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume. krupne komade... a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake.. S1. pesak itd.na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm. eime se mora ostvariti i planirani..30. 150 rum.00 .... ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka.levku (dno levka) iznosi 0. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): ... ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja.u pocetku.. ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje. iitar·ice u zrnu... koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku.30.za prihvatanje tereta. te se stoga neuporedivo cesce i koriste. nepravilnog oblika. sa levkom. 3. duz trake _ za 1 .za <p .. SI. kao i levak III od dasaka.28. Tockovi se oslanjnju na ram transportera. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera. S1. odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala.. 15° . u obliku klina.i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake. 3.. neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni. odbacivanjem materijala istresanjem sa trake.. L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta.kojim se materijal skrece sa trake. v = 1. = 16°.rijal~: ugalj. v = 1.. . a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu . Utovar materijala. ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei.6 . Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je .

pncwno!sk/ cilindfl.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::. sa celiri clobosa (Sl. dvosmernog izbacivaca krela. 3. Sl.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u . bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia. a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa. u oJnosu na poduznu osu trake./nu. 3. 3. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara. SI. na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit.SkFefa(~: 3 .ILl /el'/. koja se kreCu duz j'"I11. sa dva ispod lrake. koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S". b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane.'ficu . no (j SI.31. kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo.31 (f SI. tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu. 17 nalazi se na koiieima. 5 bUIlAer. 3.30.:. Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake. 3. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp . UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima. Dvosmerni skretac. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina. a kocl pokretllog. a i b. SI. 2 .. 6 .I'(cdu.us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca. uslcJ trenja stila 0 traku. 3.331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi. Na Sl. odnosno desno). b.130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake.31.YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO.ial~ sa trake slozenija. Sl. JcJan od tockova na kolicima opremljcn .30 b SI . Sl.29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet.' 4 _ eel'i l'O(/U.vni l'en!!/: 7 _ rw. 3.30. te tako mozc da dode do osleccnja trake.. koji treba da podrzavaju traku.3. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake. trausportera.31. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih.~a /opa!oJll :!. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl.ic kocnicom.

3.f = 0. m.kW k - IOOOT] . Pri tome.31. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po.tdina istovarnih koliea.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa.40) istovarnih kolica. c). brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3. = 1. = 0. sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI. Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m. koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ). Proracun .k' v P .odnos precnika osoviniee doboSa. v . c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3.sirina transportne trake. ransportera (sl.39) gde su: Vk =0.32). U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku. poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni. P0. a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po . em .31.38) gde su: B .tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica. kao i trenja u lezajima dobosa. qt .i. Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica.15 D . w"=0.('.0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica. N. 3.00 ". Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku..85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica. Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-.41 ) . (3. Provera polozaja pretovarnog levka.00 N/cm).koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea. Gd . (3. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh. Gk . mls. N: f.06 . SI.brzina transportne trake. urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3.tdina istovarnih dobosa.mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica. 1. prema precniku dobosa Wk.c. nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 . 3..331 c !stm'qrn. parabolicnoj putanji visine h.5 ".

3.35. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp.5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° .d.· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona. SI.35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom. SI.klizne stmne. SI.a. 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° . te se brzina islovarnog malerijala V3.. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa. ONO LEV1<A (3. koel povralnog dobosa. oclnosno sile otpora. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)".. 3. pa bi lraka krenuJa u suprotan smer.134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1. 3. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja. POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni.3. kao kosi transporteri.7%.36). 1. bilo spoljni iIi unutrasnji.32 Shenwtski jJrif. ispred pogonskog dobosa. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada. trake. odnosno iz horizontalnog u olucasti. najcesce od gume.a koja se odreduje iz izraza: SI. 3. za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica. sa unutrasuje slram. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i.33 iIi pomocu rolucione ('elke. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi. dok brisaci trake.0 . Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI. Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. za suve materijale. tako i sa unutrasnje strane.34 . kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. ustavljaCi.za vlazne malerijale. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0. polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. 3. trake sa njene spoljne.:.. koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom. . noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa . 7° (S1..7. 3. SI. pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a ...333 SI.:. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku. prelm'uflwg lel'ka 3. predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera. Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos.34 . sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca. odnosno: ! s. kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera.3. ispred dobosa na raslojanju oel 1. OCigledno je da su kocnice.42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc .8.

80 2.~""~~~ SI.12 \ -.25 1.m.004 .." \ \. odnosno 25 .za sinteticke trake. I i 20 0. m.- . 30° i 45° za trapezni profil trake.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC. 15% .37 [7]. Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B.43) 3. Ako se slog sastoji iz tri valjka .65 0.- -- 2.za pamucne trake. I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ".25 G . Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake. bm pri tome su: a" .20 1.00 1.75 e trakc Ie 30° 0. staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3. Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka. 'A .9.----.10 ~ I I I ~.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l ..duzina jednog noseccg valjka . kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara. pa ce prema S1. = 0.mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 .136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3. .40 1.nagib noseCih valjaka (0).60 Na utovarnom delu. Ie = 20 e . opterecene grane.N. odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0.. bm = 0.. prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa. zbog smanjenja vrednosti napona u traci.koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0.85 1. bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne. proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu). pri tome je: I .izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom. staticka opterecenja krajnjeg. preostali procenat. Proracun sloga nosecih valjaka bill . potrebno je: . srednjem poprecnom preseku.za trake sa jezgrom od celicne uiadi.3qt) I.40 055 0.50 1. odnosno kod povratnog dobosa.015 .60 1.60 085 1. za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake. 70% ukupnog statickog opterecenja. N. m.020 .00 1.rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga. . 2(1-cosle) -----. 3. (3. a krajnji valjci.proveriti vek trajanja lezaja.

. precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka. l~zaja sre?!lj. GB := ku GI. sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans.37.5. ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\.47) jerje FN = GA sinA. za trake sirine ispod 900 min. ). 3. Teorijski.N. .46) (3. .50 G . u zavisnosti od odg0v.45) Dinamicko opterecenje krajnjih.. Sf. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ . koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1.N. U tablici 3.. W1. ~~)~~ A (3.52) 3 red 3· . Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm. prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ ..N . +k4 = 39 . FN := FN . rukavca noseceg valjka..1 = 3.• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a).138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3. odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku. tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm.1 Ffv A daN cm (3. UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja.cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 . k4.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1. Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 . Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1..49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl. tako da su: s Odnosno. 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL. (3. 4 godine.13.N b (3. debljine i krutosti transportne trake.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB. odnosno ku = 2..cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I . Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera.48) GA =ku GA . brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala.arajuCih parametara.m. (3. GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3. . tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem).51) nOfmalna sila F'N .{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja.

.......-.Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi.. 3..6 .. ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada ...... Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake.8 1 ugalj 8 1 025...30 3 3 3 kamen 2 . iduCi po konturi ./"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------.-_--. a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1. nanose sve naredne sile koje deluju na traku.: Wp<D of ·t-'--'----+--..I.1 odgovarajucoj razmeri ... nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ). Koeficitezina Koefici. 075 1 I 1 075. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1... I+---.Y-O .G Tablica 3.D 3 ~ 1 ---".f.L.4 ffi 1 2 2 . Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W... Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama.::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1.. Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise. lfI ..140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 . Tako se... kao i sile zatezanja trake. dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake.. 16 ! 2 koks 4 24 1.m 3.Jll Wp > 0 Wo>O ----j.1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake. 15 2 16 2 08 ..38).. Na SI...38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera.:6 j) 3 SI.. casa I 03 .. vrsi se provera cvrstoce trake.. Sila zatezanja 1. duz linije trase transportera.5. te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama. e) f' IJ d .l!JJl c) d) I I --.L.--t='--.. I B I I I I I a J - ... 0.:~.jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I. 3... 23 3 jJesak 0..338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake .. kao vucnog uredaja.....13 .1 karakteristicnim tackama.-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I..::UL I) g) h) H---.10. 1.-...

hladnim lepljenjem. a sirina do B =2000 mm.. na dmini L povlace se vertikalne prave 1. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. a ako predstavlja optereccnu-radnu granu. sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja.11. a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns. 3. 3'. a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani).11.. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake. a negativne namze.1 Trakasti sa vl. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos. a presecna tacka se oznacava tackom 2'. odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake. gledano upravcu kretanja radne grane transportera. Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja. nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o. 3. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane.3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. Kako nema apscisne ose. 3. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja. u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0. kada je Wo > 0 i Wp > 0. koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize. Takode. Potom 5e od tacke 2'. traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. kod traka pod nagibom. 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100.l1ih tockica predstavlja korak tockica. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. specijalnim lepkom.. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3. a ne i vucni. c i d. . Rastojanje izmeau susednih obrt. tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti. 3.38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. zlebovi su na manjem rastojanju. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem. koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja.200mm za manje opterecene. Od te tacke. Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe. a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa. sto se predstavlja odseckom l' . odnosno moguca je primena jeftinije trake. Na 51. Na unutrasnjoj strani. 3"). odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce.38.. posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. 3' -2". 3. Kroz dobijenu tatku 2".. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. u proizvoljnoj razmeri.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti.39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba).3' i 4' spajaju duzima. u odgovarajucoj razmeri. odnosno.lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj. 2 . 2-3 i 4. 2' . Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. 3. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka.5 .I". Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja).142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2. navise iii nanize. kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila. 51.) mis. a presecna tacka je oznacena sa 4'. .3" povlaci se horizontalna prava do. Brzina trake ovih transportera iznosi 1. 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. Zatim se tacke l' . Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 .. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije. kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. Linija 1'.

1. 3. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano. 5 . ~. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja). ~. Osnovne karakteristike prora{una.. Sl. 4 . odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl. tako i zatezne stanice. od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1. .40. 35mm. posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h . te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi. izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa. a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. Vucna uzad su precnika 0 25 .39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St. . Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake. vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. 3 ..obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. Vuena uzad se brzo habaju. manji broj oslonaca toekiea.l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi.nosera konsrukc(ja sloga tacklea. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter. o~nosno zatezn~ koturace. te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji. dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja.).40..Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~. . tehnoloski su slozene izradc.a.d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (.144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St. Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: . Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake.1'UCI10 ufe. sto zavisi od uslova rada. sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog). . Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije.311: rad."uen~ uz~~ izra. sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka.fransportna (raka . 2 .poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka. 3. a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. odnosno uzctnjaca. 3. transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca. . Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera..i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca.40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi . Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs.

valjci 1.. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: ..prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca).146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc.41. .027 za lockice oblozene gumom. kisa. vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0. Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51. . a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi. Na meslu utovara i . na otvorenom prostoru . Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima.prema broju lanaca. koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka). Olucasti oblik trake f?rmiraju.02 za celicne. .!anac.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima.IroKa. koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja. yodice 3. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca.01. m.. -pogonski /tJllc(J/lik.015. 3.3. sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim .41 a i b ) noseceg valjka 1.0.. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj. 0. tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad. na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj.53) Pri tome je qu . Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama. odnosno 0. I -nose.prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima. kao i zbog prosustv. 6 . 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca . m.nosaca trake 6. gde je /3 . na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac. 3.244 rad.:j l'oIIjo/':. te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi.4 i trake su jeftine.!leztli uredaj .l1osef.013 .:a p/o{ica . Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji.3 . 5 .. a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca. 4 .41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem.l.1I0S(I(:"'( trake. Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0. Krupnokomadni tereti (blokovi i sl.i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake. Janca 4. Traka se pokrece preko pogonskog dobosa. trake 2. I'u("ni la11oc'4. gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica . SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi".tdina uzeta po duznom metru. .11.ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2. 3. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem.delovima. zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi.\}octica. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika. b) deo Irake 2. 3. N/m. Broj ulozaka trake iznosi 2 . prasina temperatura vazduha). 2 .l'aIjIlJ:.11.015)1. a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona. (3.) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera. ZU zt. SI. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0.nosac trake. suva iii podmazana.. odnosno w =0.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom.. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 . Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2.: trall~porlera: D .. Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka .amortizera.ubrlni dobo~\' PLJ: PL2. valjka 5 i nosece plocice . 0) shematski prika:.

3. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna.jedinicna tezina lanca.35 za rnokru traku. !rakom prehacfllom preko d. 25° primenjuju se specijalne trake.. (3.43 Shematsk.43. 3. dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.58 za suvu trakll. Sf. 3. a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci. 3. N/m..jedinicna tezina trake. primenom vise oslonih diskova (Sl. ispred pogonskih dobosa.44).{en}e krupnokomadnih blokom .. Savaladavanje velikih nagiba. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada . Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom. b) .n :lebOl'. N/m. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima. rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj .sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m.. prika:: \'isedh Iransportn.ma .11.025. Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake.skol'(f oj . Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama. qr . N/m.. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje.koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0. nosecoj transportoj traei. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0. qO(! . postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci.tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci.43 a. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt . 0. b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl. kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake.02 . pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima..zadriaca na nosecoj grani trake. c). Pri tome je !-L . !-L .54) qo . 3. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji. silom.njihovog kapaciteta i do 50%. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni.J1 fraka sa O/U(\lst..koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. i !-L = 0. Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica.?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja .55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 .148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja.42 (3. Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf. Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake.

pri tome kod nosecih valjaka. SI. N SS = qop (sini3 .lpl cos~) L.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci.45. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se. kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet. pa potom u oblik cevi i obrnuto. delovi Ianca. 3.l + J. pri veoma velikom nagibu transportnc staze. duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J. 3. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize. cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi". preko tereta. transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti.kopaeu. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3. prikazan je na SI.14.150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~. nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: .11.58). (3. cevasti transporteri sa vucnim nzetom. 1z izraza(3. sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. (3. Ako se usvoji da na ton: . Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom. izuzetno velikim uCinkom.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane.3. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba. siobodno nalegala na teret. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3. 3.lpt cos!). nosecu traku.w cosi3) L. prc svega.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3.44) koji povecavaju silu pritiska trake.mestu. odnosno ugJa nagiba trake p. potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta.59) (3.57) a ~oja se povecava sa porastom qt. uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika.l pi ). Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom.l + qop qt (J. npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem.% • SI. kuke ili drugi elementi (SI.58) Kako bi p:itisna traka.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka. 3. Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake.lpt i quI' budu vece vrednosti.60) 8-8 gde je w . kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje. na pogonsku. kao zaddci tereta. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini . 'lIke. ukoliko J. napustanjem povratnog dobosa. tg~ ~ J.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake.46. N (3.

1~. oblik i polozaj ovih transportera. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina. trake. ...-0_+___.46. 3. 3.::0-l---. 'te a trake .5 2x500 2x240 120 1l--.·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29.46 2'.:·ii'-'s"-'e:. 3.. .. 9..-. duzine do 120 m 81..istovarne.48. I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl.5--i~2::. pozicije 4..21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja.46 m i .. 7.9 1-.4~~1~.relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak.45 Relativno velika brzina trake.. iii za odlaganje materijala...6 I 2. duzine 20 .4 2.pretovarni. 81.mosni za transport od masine . duzine 150 .6-11 . Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama..46 .5 3.2 1..3iL. SI ' 1 po l r.konzolni... m i m/s I 3.48).16 1.::. kojima se Trakasti transporteri..46 m Osnovni transporteri 1 16.47 o / Z SI. poz.5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema.0 2. 6' i 8'. 3.kopaca do magistralnog transportera.1 2. za transport do magistrainog transportera.:=2. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1.. s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: .. 3.+-_::... .c6J.3 5 2x150 3.pomocne.~2~.ina Brzina prema trans-' ..14 Duzina Sir. 3.0 38 1 i ~ _" 6"-..-=--.49. imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ.1 2C 6' 84. relativno male duzine. 81. portera tr~l e trake. 81.....6 3..6 2.::6. trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.__. 4'.::x3::. 50 m.-+!. 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+.48 SI.:"".visoka pouzdanost u radu.0 28 i 1 2 .2 m od gornje istovarne tacke. 200 m.----~ : 7 3.2 2x90 9 sr. 1~. sopstvena masa. 3.2-+ 53.5 120 8' 23. kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca.5 3..0 22 8 19.___+_::.66 3 '57..5 2x170 4.c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~. .6~~1~3..~6~1 5 3..(~)~ __.. pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l .6_"~.3.:8:.-l-.2 26 3.::3 . mogu da se svrstaju u sledece grupe: .8 2.8 i 1.6".. m/s 3..3 2.:7::..3.5:.3._4~~~3~. __+_. sr.6 . .152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3.47 i 3.

52. posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: . Pri tome.r! doba. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla. 3. pozicija 2.prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje). .53. asinhronim elektromotorom. odrectuje se elektromotorom.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku. Na sl. Sf. . ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. Sf. S1.51 Kod transportera velikih ucinaka. 3. 3. . odnosno njegove funkcije.neravnomernoscu protoka transportovanog materijala. radi postizanja potrebne vucne sile. 3. cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. 3. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele. 4 ~ dobos. pozicija 1. . spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu.rukav(jc. .va: 3 .154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf. primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima.elektrotno{or.ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka.redukfor.49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje. 51.50 Sf. u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. 5 .prelaskolll trake preko sloga valjka. jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. smestenim u sam dobos. 3.50 iii cetvorougaonog preseka S1. a dopunskog dobosa. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga.proeesima utovara i isrtovara materijala.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1. Njeno vodenje se. 2 h plu. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom. 3.54 SpecificnOSli proraclina. ili hidromotorom. 3. mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. 3. St. 3. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune.53 J . S1.

za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.71) i . PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita.66) EtrBtri m . m.0. lr .koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku.brzina trake.0. Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu.67) (3.69) (3.9 b . Sl. .9 b .0. gumenu traku.VI • 2v1v2 m S . 0.05)2.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°. pod nagibom Ie =36°: QI = v (0. v . 3. Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke.odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0. ptr pter - jedinicna masa trake.0.11.61): c .05)2.sila zatezanja u posmatranom delu trake.11. pri tome su: S .9 b .brzina trake.05)2 tgqJ . m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0. (3. m31h 3 (3.62) .0.9 b -0.63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0.9 b . b .05i(345 + 770 tg<p). m31h 3 (3.05)2(390 + 725 tg<p). c: Qt = 900 v (0.05i. odreauje se na osnovu izraza (3. u zavisnosti od slucaja koji se posmatra.72) . sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja.61) 3.156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera. m.05)2. sirina trake. m/s.9 b -0. m 1h (3.0. Za tansporter duzine L. m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: . Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka.jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala.9 b . mls.za olucastu traku sa bocnim valjcima.stvarna sirina trake. izraz (3.-.12. m 1h (3. m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0.34) moze da se napise u obliku: . P .9 b . sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. SL 3. 3. a predzadnjeg Ie = 18°: .za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0. pod nagibom (p = 30°. ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°.11. Sl. m . jedicna masa transpoirtovanog materijala.64) I p = 21)%'S q (3.65) Pri tome je: v . kg/m. m31h (3. Qt = 427 v (0.68) v =---. N.ugao nasipauja materijala. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3. kg/m. d: +v2 (3.70) trenutni modul elasticnosti trake.za olucastu traku sa bocnim valjcima. kg/m. ili stanja bliskih rezonantnim. <p .broj umetaka trake.rastojanje izmeau dva sloga.05i( 245 + 840 tgqJ). a .v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3. N/m.

.[55].73) (3.OSi(41O + 710 tg<p).9 b .75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada.74) (3.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0.78) (3.158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 .0.0.u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K.K2 pv (0.[21]. tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0. Sl.9 b . tlh.8 .m lh ..[46].0.0. .9 b . tlm 3 .82) (3. 20%.81) ..11.o.. (3.9 b .83) Qth = 856 P v KJK2 (0. iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0.0.9 b . tlh Pri tome je p..0.9 b .Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera.Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.9. tlh (3.8 .9 b .9 b . tako je K/ == 0.76) (3.77) .0.za olucaSlU traku sa bocnim valjcima. m lh.[ 12]. tlh (3.gustina (nasipna masa) materijala (3. tlh (3.OS)2 K2(0. odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v .80) ° (3. a predzadlljeg <p == 18°: . tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3. Sl.79) .05/tg<p.05)2(390 + 725 tg<p) .O.[8]. c: Qlh == KJK2 pv (0..za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°.9 b . tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3. dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: .05itg<p .05i(495 + 595 tg<p) .9).tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0. 3. tlh . pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0. tlh (3..5.u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°.11.9 b .[56] . obicno za 10 .0.[15 ].86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2.Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake. a: Qth == 900 pv KJK2 (0.0.05)2(410 + 710 tg<p) . Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku. 3.05)2tg<p.05)2(345 + 770 tg(p) . 0.05)2tg<p . Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p.za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0.9 b -0. tlh (3.9 b . pri transportu u usponu iii padu). Qe == KI' Qth .84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0.OSiC495 + 595 tg<p) .[53].OSi(24S + 84S tg<p).85) LITERATURA: [7] .

4. a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI. kao i ohladeni elementi). zbog ostvarivanja frikcionog pogona. masinogradnji. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda. hladenju.2. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom.25 m/s . to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera. sklapanju. ogranicena je njihova brzina kretanja. pa je po njima transporter i dobio ime. element transporter a je jedan iIi dva lanca. Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. Vucni. sa pogonom 9 i zatezni 7. . razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. rede od drveta iIi je gumirani. . Pod je lzraden od odvo]emh ploca. pogonski 2. a suprotna grana krece se po sinama. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave.1. sa zateznim ureaajima 8. kontroli itd.podloge y 'y Plocasti transporter. 4.t'1edutim. tako i sa nekoliko pogona. kao i u kosom pravcu.l.4. bojenju.1. otpustanju. 4. sastoji se iz nosaca. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ . obicno do 1. ispiranju. kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju. transported za prevoz ljudi. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. oslone valJke. kako sa jednim. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. bas zah. energetici. bez bocnih strana. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja.t:aka. Plocasti transporteri opste namene 4. a poveeava se i raVl1omernost kretanja. razlicitih rasutih i komadnih tereta. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci. SI. vucnog lanca. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. kao i prema po:ozaju trase. koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4. S1. a u posebnim slucajevima i prostorna. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod. metalurgiji. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima. kao i transporteri sa podom od slozenog profila. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . u pravcu uzduzne ose transportera. od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji. a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika. preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. od plasticne mase i s1. a koriste se u hemijskoj industriji.2. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa.

kamen itd).talasasti.3. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca. sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. Tako su na S1. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl. 4. 12S. SI.2.. vidcti S1. neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka. zbijeni sa bocnim stranama.. boce i s1. valjkasta lanca koraka t = 80.\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa. f i kutijasti .1) J. kao i visoke temperature (otkovci. 4. ravni podovi. konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau.2. ravni .. Na SI. cilindricnog oblika). 4.3. 4.3. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera.3. krupnokomadnih materijala. abrazivnih (rude. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. c) /. koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80. V.3. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. Jedan lanac. . c) na suprotnoj. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'. utiskivanjem. Kada je pod gladak (S1.. Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda. kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera. a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom. Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica. 400. g i h. kao i transportovanog matcrijala. prcnosi na yodice trase transporlera. d) i e) . a iii od celicnih ploca. . uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°). bez primelle dodavaca. 100.3. c. ravni sa razmaknutim valjeima. a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom .uJ'i:ullw/J/o . a takode i zapaljivih.4).orl:oJl/o/11I. primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. u odnosu na trakaste transportere. 4. c. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih. lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama.2 Shemafski prika:. 4.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) .162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih. kao i kod valjkastih lanaca. iz celicnih limova debljine 4 .2). Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr. SOO. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. S1. 200. sa jednog na drugi pravac.tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. d. po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1. kao i sa bocnim stranama. bez bocnih strana .) materijala.:.}()I()i. b) nugllllli. g) i h) plitki i duboki . sirine do 400 mm. p/()(\/slih transporter(/.tIL/gnu/I. 4. Takode isti se podovi ko- Sf. 4. mogu bili razliCite konstrukcijc poda. naroCito kod utovarnc sekcije.2. 10 mm. odlivei is!.: elementi masina za ugradnju. 4. j) isto. 100. a i b.3. a). sa bocnim stranama. 4. e) valoviti bez bocnih strana.i do 2000 m /h. kao i valoviti ali sa nepokretnim. 4. postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. sa ostrijim. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine. u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala.: u) /. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana.3.:. c) isto ali bez valjaka. ZU .~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru.plitki i duboki. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. 4. Valoviti podovi bez bocnih strana.. kao i malerijala visoke temperatnre. 4.ravni. 31S. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta.. bocno ugradenim stranama.3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. 4. SI.4) sirine poda: 800. koji Sll povezani clemen tim a lanaca. su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 . krupnokomadnih. zbijeni. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem. 4. 8 m). kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km). Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih. razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima.3. d) ravni. kao i bez valjaka.sastavljeni sa valjcima SI.valoviti. kao i sa manjim prevojllim radijusima (S . 160. videti SI. kao vucni element. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika. 250. 4. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda.S. e. c i 4. ~OO mm. 4.kutijasti. ravni. 630 i 800 mm. pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje.). S1. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera. pa su vece i njihove ccne. SI. sa bocnim stranama . pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca.

650.. 450 i 500 mm.ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta. 4. Sl. kada je glatki pod e = 9° . kada su veCi uglovi nagiba (45" . zhijen.. kao i za ostvarenje veCih kapaciteta. 125. kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera. bet: l'aljaka. a) i b) Sf.3). a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. 3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana. Ii) pfilki i duhok.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i. Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt . sa hocnrm stranama. 400. Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400.. Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala. 60°). kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura. 355. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike.. kao i elemenata celicne strugotine.na podove sa bocnim stranama)l .' d) ra)'ni. 800. a manji .(enje to'eta i \'u(':nim Sl. komadnih tereta.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom. 6°. 500. Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji. a za valovit e = 5° . a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala. 1400 i 1600 mm.5°). neprckidni pod sa bocnim stranama.h'(Jnje . 315. 100. 250.4.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama).. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI.' tJ isfo. Osnovne dimenzije poda. valjcima. Sl.. koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea. sislem za poc/mo7. 1000. 4. e) vafol'.. sa hotnim sfra/1amo' g) . b. 2 centraln.e f ovde jept . a visine bocnih strana: 80. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama. kao i tipa poda. 1200. .5. ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera.5 efemel1rima: 0) zbijtll.164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje. sa elementima::a I/o. 4. u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca. 4. odnosno transportera.fi he: hoff/ill Sfrana. 200. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. 4. c) iSfO. 160. r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa. U svakom slucaju ~ < (<ilk . primenjuje so ravan.

iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma. kao i na postolju srednjih delova. 4. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra.3.167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° . a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija. 4. 4. rctko se izraduje od sirovog gvozaa. ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta. f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni). dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca.7).6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom.optereccnih lanaca. da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika. kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika. Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc. ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°. posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda. b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI. Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja. posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava. Kod krivolinijskih sekcija. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom .4. b .. kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata.4. a srednji deo plocaslog transportera. SI.7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·. SI.7. Zatezni uredaj transportcra .. 4. postavljaju se ograde. koriste se ugaonici 1. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije. Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 . a . prenosnog mchanizma i elektromotora. 4.zvezde. kao i sediSta za radnike.. g i h. 2 koraka lauca).a deollica Postoljc transportera. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca. 6 metara. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma. 4.7. pogledati S1. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina. izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI.6 . Ploeasti transporteri veCih duzina. U svojstvu os- sine 2. ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. kao po pravilu. sasloji se iz pogonskog lancanika .'faslog trallsponera. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1. pogledati S1.kosog pogona..zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI. Jonih vodica pokrctnih lamica.6). 60°. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon..zavojni ili opruino ..3.. metalne konstrukcije. Pri transportovanju komadnih materijala. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile.srednjo. . pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo.. a sa strane radne grane .ploCicc. 1000 mm. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc.ekcUe postolja ploc.kriro/inijs/:. kod transportera Jakog tip a. kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona. Profil zuba lancanika je standardizovan. kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala . S1. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja. duzine izmedu 4 .

4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl. 4.1) gde su: Bh . Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera. c .85 S.85 I I 0. SL 4. m. bocnih strana. Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0.20° Preko 20° 0. .. se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl.brzina transportera.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3.2) . zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI. transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka. .8. m. SL 4. a B _ sirina poda transportera.2.8.sa nepokretnim hocnim sfranama (4. 0.. kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera. P Kada je zadat kapacitct.0 bez bocnih strana 1. \If = h3 . valjkastim osloncima.8.9 0. m/s. bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j. kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4..koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0.4<p i b 0.0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r .3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni).90 II I Medutim.168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J.koeficijent korekcije.. a).3. Duz poda.sirina poda sa bocnim stranama.&). gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja. 4.4.95 0.. bez bocnih strana. tlm 3.nasipna gustina matcrijala.sirina poda transporters bez bacnih strans. A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be. (4. b sa pomerljivim bocnim stranama.65 . sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje . Tabliea4.8 c) (4. C2 . (4.1 ~n POD I JI 1.1) . b i c .·' . a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim. Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara.

5 1. Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0.01 .koeficijent koji se usvaja prema tablici 4. m 26. visine 0.5 400 (4.73-.7.25Bb2 B A . ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom. 15% I i Konacno se izabrana sirina poda.6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama. A == Bbh\lf. mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a. m 0. rn 0.8 700 1000 1500 I gde je X2 . b _..3 Sirina poda..0. .za krupnokornadne.65 0. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 . 4.koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2.5) = 3600 A v P = 3600 0. Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera. K~d~.gravitaciono ubrzanje. dlmcnzljama komadnog tereta.4 0." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4. O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a. tIh v.2 Sirina poda. mls . prcma tablici 4.8) gde su: g. mls 2 Q. sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije.9. Upotrebom zavarenih. maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka. . u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era. tako da je u tom slucaju: A2 = 0. vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ). .0 105.6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0. -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2).8 3/h Kapacitet. SI.5 310 0.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim .kapacitet transporlera. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana. Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4. m.6v v (4.2? m/s.. ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca.za terete srednjih karakteristika. kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno. talasastim stranama.4 172 44.0. tablica 4.. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2.63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0. njegovoj koliCini . K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta.2. (4. C2= 1.2 152 535 1. je t~r:~ ~rupno~omadni. nacmu nJegovog pakovanja.7)..65. Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta. . f. kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama.4 207 665 1. okruglill kanka. prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda. <p = 45°.05 .0 m/s). Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu. pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3. otpor dill zasebnih.8 ... obicno je Sm.. 0. ISortirani materijal Maksimalna velicina "a".. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4.2 m.~a. \If = 0. 0.brzina kretanja plocastog transportera.9 131 Prora{un vu{e.5 238 67...7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4. brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje.4 . dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1. 1. Orij entaciono je qoz600B+A. a \If = 0..2m ! Obican materijal 16. lanaca malog koraka..5 m/s..3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0. dok srednjeg tipa . za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl..4 416 1. 300 mm.5) potrebno je proveriti saglasno . kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju.sirina poda.0.nm.8 500 700 1100 preko 0. male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa ..3) i (4.1I =0 1 .75 i h = 0.kao i kod trakastih transportera. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 . za nesortirani je X2 1.3. 3 kN.170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'. 3.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika.se Izraduju od celika. 3 karkus.4. 2 .< 5 ~ ce.. Spajanje valjaka (kako supljih. podstepenika i cetiri valjka. :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze. odnosno uljnim prigusivacem. Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom.184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1. 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea).unutrasnja ploca. 240 N.vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice..:a l'uen! /(}fIOC.15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT . tako sto se lanac pretho~~o :. b i C .rase transportera . koja je istovle~eno I ogramclvac s. zaustavna podlo~ka.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita. Valjd. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila.6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora. a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja. Pogoni. Ubrzanje pri pustanju u pogon. opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem. 7. kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0.2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca. .. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih. karakterise se snizcnim sumom.16 oslan]a se na cetm val]ka.oslonac lanca. 4.3 ito: 1 spoljna ploca. svaki zasebno. 4 . 5 .mvine wJI)af. iii sa kose na horizontalnu deonicu.valjcie (Tolna). sa svake strane po jedno. tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim.4.. 1000 mm. kOJI se ! termlckr obraduju. ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu. odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora. amasa stepenika 25 ..5..Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. eskalatora: )'(lljak. b.f/ja. L~~el~stt lan:l.14.:ateze. 6 . ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru..ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea. Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica.' 2 ~ podstepel/ik. vlakana itd.eskalatora. S1.. Sl. te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·.suplji valpk. 4. 4 .caura. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom .ad plasticne mase. 7 -. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 .. od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a .pomocna valjka.:vlpnJa Ianca. potnocni )'a/jak. 3 ..J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. za vucne lance i druga dva .15. precnika 100 180 mm. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa.. osigurac (uskocnik). pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane). obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t. Svaki stepenik. 9 . Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu. 135 i 200 mm. duz Citave trase eskalatora (radne grane). Korak stepenika iznosi 400 . 4. Sl.' t) ~ 17 10 (0 oblika SI. a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure. S!' 4. 8 ' o.) iii su od metal a sa obodom od livene gume. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 . kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. SI. koraka 100.osovinica za spajanje.. sirina stcpenika iznosi 500 .oSI1Ol'ni . Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku.16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF. nerazdvojivim spojem. 4.. 11 opruzlU prstcn. 8 . 60 kg.

masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1. a Ila)mall)a.brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k . Q j - A-A """". 4.0 Ill/s .nske zvezde eS~dIatola..0 m/s .?ute:Jli ure(iaj.zavojni. ?. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine). kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 . SI.' d .25 .grebene. .5 kg/Ill. ?s. koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0.'ju .. stimieama metIOa... sastoje se iz sklopova ..\jJurlera: pORon..1:i§/G/. 4.bro]' put'k .. S1.pokretni trotoari i putne pruge. npr. 500 m). ravno sastavljeni pod. na aerodromima.6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om . .3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v. Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze. Kod transportera manjih duzina. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori.85 .nt~lc kIet~nJ~.. 4 .. traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca. koje se kreeu malom brzinom.. kao i kod podzemnih pdackih prolaza. s.~A. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja. otpornih na koroziju.18). Valjkasti oslonci su pravi.S ''''. Eskalator se montira iz tipskih. koje Cine sredisne del~ve tras. sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7.4 mis. kao kod stepenika eskalatora (prsten A . kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora.gl. bez boenih strana. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora. moduIskih sekcija. rukoh~a~o~n.A. Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja. ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru. 1.11) as gd~ su: Ijf = 0..transportni uredaji.'''' m a Ila]e nom stepemku. kao i kod plocastog transportera. Putnicki transporter.a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti. 7 . (4. kao zateznim uredajcm. kao kod eskalatora. 6 . Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati. skupno . noseeoj povrsini imaju uzduzne recke . P. '. 2.37.nr~cJe sc pokreee preko . koraka 400 . (J zeleznickim stanicama. Masovno.im o~novnog pogona. mora stepenika eskalatora. 0.6 .e.. pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm. Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova. do 20 m.ek.. . 600 mm. kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano. preko vmtila po~ go. v = 0.opruga sa tegom iii samo sa leg~m..osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera. 3 Iraka.5. . za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki .ruko!JI'a/. brzinom do 1. 4. sa 4.. potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi.96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0..27 . Trnka iIi pod nn gornjoj. '. ko. a primel1juje se kombll1ova1l1 . podesl. 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno .0 m/s) u kabinama...14.meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva... 4. U:'eda! sa. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta. S1. konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 .sekcija. ~ . Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc. a.'.4 . na sajmovima.'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill. . '1 SI.186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve. mahm pogollom.prirw.4.dvn lanacana prenosnika..u/uzi. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres. 0. na rastojanjima od nekoliko kilometara. Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature. r~i. ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora.028. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0. i 2 i 5 .18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ. Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora.

kao i za zaustavljanje.90 .188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi.eksploatacioni vek 105 . Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora. Osim motornog. Da bi se obezbedio normalan pristup putnika." . tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan). nivo buke .[45] .. tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon. a pridrlavaju se za rukohvate. kao i izlazak sa putnickog transportera. ukupna sirina trake iii poda 800. trajnost transportera .. promenom smera obrtanja e1ektromolora.... 16000 Ijudi/h.. ncposredno sa pulta operatora. 300 m. ugla nagiba 0 . ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista). a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja. i 1200 mm. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 .0. kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase. 104 km predenog puta. kako pri kontinualanom reZimu rada... automotskog rezima rada. sa cesljevima kao i kod eskalatora. 1130 mm. radna sirina trake do balustrada 730. LITERATURA: [21].95 m/s.platnu. preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom. 12°.. Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje. snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 . duzina transportera iznosi 12 . 75 kW.. 930.. 15 .manji je od 80 dB. Transporter moze imati kako direktan hod. 1000. brzina kretanja pod a iii trake 0.

Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri. jako vlaznih. sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim. visina niskih strugaca bliska je visini lanca.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5. zalim sljake. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji. a mokri i lepljivi . koji se primenjuju za prenosenje zavojne. malih kapaciteta (do 5 m /h). sa grabuljastim transporterom. GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala. Vucni lanei. osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s. zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse. prasinastih.. specifcne konstruktivne modifikacije.strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. translatormm ill translatomo . pula ~anje visine od zieba.kolutni transporteri. posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini.materijal se lakSe sipa u transportni oluk. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja.povratnim krelanjem slruaaca. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih. Posebnu. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. Transporteri sa niskim strugaCima..grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. Takode je i znatna potrosnja energije 5.trans latorno v~retanje. a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ . metalne slrugotine. visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea.prilepljuju se za strugace. konstru~tivnu. SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera.1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova.zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. kao i vrelih tereta. lomIjivih. koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. lepljivih materijala. visoke temperature. nose izmedu sebe ploee . zrnastih i komadnih tereta. naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala. mokrih. praskastih. ' Prema kar·. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase. poviS~nc temeperature. U slucaju da je radna strana transportera gornja . ako se izvrse. jedan ili dva. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku.lake grane transportera. Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. kao i oluka. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. ukoliko strugac. Povratno . Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). Ob~lk 1 vlslIla . Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade).0Iuka (zieba). a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju.en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. Pozllati su lakodc i uzetno . Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. ukoliko je radna strana donja. predstavljaju osn0vne agregate podzemnog. Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima. primenjuju se za prenosenje razlicitih. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika . jamskog transporta uglja u oknima.trugaca obhka pumh ploca. 6. iii eevi. pOtlsklVanjem du~ . Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea). a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi. a bitno je da je za 3 . pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca. pepela i drugih razliCitih materijala. jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude.

2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5. a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1..pr:gon. 5..!..1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4. b).16 . 5. duzinu i kapacitet transportera. Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI. tesko drobljivi materijali.transponov~ti po donjoj grani. Sf. kroz otvore na dnu oluka. Osim toga. S1.2. Sf.nagnutom (Sl 5. ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6. gornJoJ.7..3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika. c) i horizontalno . 5.2. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog). Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi. kao sto je poznato. p/OC\l: a . zale:I/. Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5.5 . Sl. h .ljJorler sa )'jsokim srrugac'r. osnovne konstruktivne verzije. Duzine transportera su do 100 mctara.afe:ni urectaj. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta. Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera. c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl.5. a kapacileti su 50 . d) smeru.2. a).ma ohlika pun. pri simetricnom rasporedu strugaca. nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta. kao i habanje. koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem. Obieno brzina transportera iznosi 0.0 m/s. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica. a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca. ZU . rucnim iii daljinskim upravljanjem. transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. a moze doCi i do lomova na transporteru. koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda. a kod drugih nepozeljno. Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima. 5.. kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). 5.ma ohlika punih p{oca: P . . sto je kod nekih matcrijala (npr. uredaj: X . Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon.so dl'e grane .' P . 5...2. 1..1.1 Osnovna obelezja i osnovni parametri .gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma. preko pogona 3. Znatan otpor premestanja tcreta.2. n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka. b. sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2.l. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1. a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. izracluju se zatvorene vertikalne konture. ZU . Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren). a.2.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac.sa jec/Ilom granmn.1 5. a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0. nagnutom (Sl.pogon. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca. nagnuto .192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk. koksa) i nedopustivo.5.4 mis.horizontalnom CSl. Ter~t se moze. 0. ogranicavaju brzinu. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh. hod :alezI/og uredaja . pneumatskog iii hidraulicnog pogona. ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka).

kao po praviIu. 40°. sirinom strugaca. sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima.. v '" 0./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom. 1. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca. Kretanje. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima. 5. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta.200_. pri transportovanju dubriva na farmama. 200. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). b i c ~ sa pokretnim bO(.0 mIs. 5.3.63 m/s. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac.. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI. pogledati Sl.2. a sa strugaCima sirine 400 . npr. NajccSce sc primenjuju vertikalni. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera. mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip . Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca. Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom.1. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera.'flJim :ido\. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 . l'iso/:im slruga6ma... lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci.idm'a.3.strugaca Korak cillnaku lancu t. Sl. c).5 '" 0. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka. a. zivolnih nal11irnica. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5. Kocl transportera sa dva. retko _ lanac ispod slrugaca. Ipak je primena horizontalnih. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl..2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160. 5. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- . 5. 1200 mm. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 . lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se. a izraduju se i horizonlalno . mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta.zalvoreni. 315 i 400 mm. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5. kao i njegovo ubrzano habanje. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca.1 .1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca. jednolaneanih transportera retka. Koriscenjem specijalnih. po valjcima dui bocno usmercnih vodica.194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° . 5. 250. tiv. 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0... jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. nalazi se iznad strugaca. Sl. be: bu(nih ::. otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala... kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera.3. b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°.1. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje.1 i 5.1. zatvoreni transporteri. kutijastih strugaca (Sl. a iIi je.

6 m. sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun . Prilikom praznjenja zIeba rasuti. Ko. 5. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja. malo sipkavih tereta je 'V . mm. a kutijastih . pravougaonog. Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog.. 5. slucajnim preopterecenjima. StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 . opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh). 0.500 . Pri transportovanju abrazivnih tereta.4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom. polukruznog (S1. Inace. a).8. a ucvrscuju se rebrima...5. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom. Nedostatak transportera sa jednim lancem.. kamenim plocama (od bazalta i s1. zrnastih materijaJa itd). Postolje transportera izraduje se od valjanih profila. 15 mm.. trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka. Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca. SI. komadni materijali (npr.d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom . naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa.).1. zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 . a hod zateznog uredaja nije manji od 1. npr. povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem. nemaju ove nedostatke. Na strani pogona i prenosnih mehanizama.a kod komadnih. b).7 .6 . prekrivanjem. 5.. polukrufnih ploea 5. Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 . ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca. 1200 mm. kao i transportcri sa jednim lancem .simetricno za vucni lanac. naroCito kada su uzani strugaci. oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m.. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 . pogledati S1. St. 8 mm.. sto nije celishodno.visina strugaca. 5. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada. Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka. ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca. b). 5. koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca. 800 mm) iIi as =0 (2 .2. a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr. 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja.. Vlsme strugaca i koraka lanca.. Lako sipkavi. b.zavojni. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm. tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca. koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi.horizontalno zatvorene konture. oluk se ponekad izraduje od drveta. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera. Malo sipkavi. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac.. c. a za vece sirine ..4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. 5.5 . 4) hs. 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje. prema geometrijskoj zapremini toga sektora. zatvarajuCi lanac i zleb. Kod posebnih konstrukcija plast transportera. posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. gde je hs . Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta..: kuhinjske soli). Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0... Transporteri sa dva lanca. Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno.. Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju.'V. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno . SI. lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca.. Sa povecanjem ugla P nagiba transportera.0. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase.197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera.5.5.dva lanca.3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara. sa konzolnim stmgacima. a dvostruki .. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI.. 5. iz sekcija duzine 3 . a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 .4 izraduje se u obliku noseceg plasta...6 koraka lanca. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca.

15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1.0.komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1.. Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0.1 1-1. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5.7 a za druge malerijale je WI = 1.Njm (5. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 . Dobijenu sirinu zIeba. 4. Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB. m..50 0..10 ..visin<l sektora.0 I I I I I 30° 0. 1. a za slucaj obienog tereta je X.6 . a znak "minus" ..koeficijent trenja tcreta po zIebn. polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala.13..198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja. odnosno punjcnja praznjcnja..7 . Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea.6) Sn = S.5..63 m/s.dnzina vertikalne projckcije .. u zavisnosti od tipa strugaea. Kod transporlera sa dva lanca. 0. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5. 0. Ko = Eo = 2. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5.65 1.. Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2).60 I 0. koji se kreee bez klizanja WI = 0...sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice. SI.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera.1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce .. ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5..5 Sht'IIl(l pros/ironja ra. 25 mm yeca od visine zIeba. prilikorn rastereeenja transportera. m. (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI.0 . kao i korak strugaea. 4... = 2 . C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5.75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn.0 I I I 20° 0. sa kliznim lczistern iznosi WI = 0. pri tome se na opterecenoj.. N/m. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje. kod lanca bez valjaka. ProraL'u!1 vuL'e. polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa.. u zavisnosti od llslova rada. = 5 . za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0.25 . 2.4) ..5) as=i.. 7 i X" = 3 . gde je 1-1 .40.za materijale : 1.3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 . sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera.. .4 . zaokruzuje se.2...6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom.sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru. Sn-J .Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5. Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu.1 '" 0. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima.85 1.-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h.radna sirina i visina zieba.0 I 10° 0. N.5 a. Eo i ho . 0.prilikom spustanja materijala.5. usvaja se da je X" = 3 .0 1.50 I wiwr I . odnosno materijala koji se transportuje.lako sipkavc .2) Odakle je radna visina zIeba.WI = 0. kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5.kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h . radnoj grani. za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X. 3. uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao ...5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja. Preporueuje se da je: Bo=Xs a. Olpor kretanja tereta. m.koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala.. . N. 0.

8 je zatvorene konture lanca 1.--. Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih.'isoke slrugae'e Wh=g mtWt.sirina strugaca. mirisnih i toplih rasutih materijala.-. namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8. f . Sl.10) E = f = 19. (5. (5. brzina lanca iznosi do 0. = So t sinE. Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi.. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. horizontalnu. cement). slad. zrno). kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji.. kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 . za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost. 3°. Uostalom.cirkulacionu (Sl.masa posude tereta ispred strugaca.za zrnaste materijale. a .6 Shemalski prika. m. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda.- > W h cose. dimenzija priblizno 5 . 5. drobina itd). m.6). kg.8) gde je h . shob. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca.korak clanaka (karika) lanca. kosu i kombinovanu. opiljaka livenog gvolaa. Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) .. 5. strugotine od drveta. prasine uglja i drugo... koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi.pri transportu opiljaka. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°.9. 5. Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima. a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr. pa je tada W So ~19. secer. u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu . t . g i 11).vertikalno zatvorenu (Sl.9) horizontalnog transportera SI..1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter. ctg .ugao otklona elanka lanca. 5. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl.. u kombinatima stoene hrane. na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala.. rasutih materijala. B .vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta. caj. Na kraju racine grane.. Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0. 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi). Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale. za neki ugao otklona f..1.3 Cevni grabuljasti transporteri 5.3. 1200.. Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac. za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 . kreda. Mesto punjenja cevi materijalom je 4.9. Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno. Sl.empririjski koeficijent. 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca).7 i 5.200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke . Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni. (5. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase.10') Obieno je So = 3 . u drvnoj industriji . masa strugaca ne uzima se u obzir.. krec.7).9') gde je mt . industriji gradevinskih materijala (suva glina.j).8 hs . 10 kN. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4).56m/s)..l2. zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 . a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije. koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm. (5.7. Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. pesak.. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal. _ W"ctgf t Sine. si/" koje de/uju 110 . 5.: tucanik. pri proizvodnji vatrostalnih materijala.5. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni . m. nelepljivi materijali. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen. t (5. 5. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl. .

a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa. P . tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja. pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta.7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. ZU .n :::glubolll $it zu a) p . kao i na krajnjim sekcijama.5.oplerecenja grabuljastog transportera. astataka sagorclog pirila). istom brzinom kao i strugac.Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih. njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom.8 (} i b Pu/. 5. postavJjaju se kompenzatori toplolnih.::.5. 5. gotovih standardnih cevi i lanaca. Pri transportovanju vrclih terela. llOOoe (npr. pri transportovanju abrazivnih materiiala. U sekciju se dovodi hJadna voda. pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa.9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ. pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate. na mestima utovara . pouzdanoj hermeticnosli.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en. mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala.8. Nedostatak cevnih transportera. u visokom koeficijelltu ispllne cevi. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub.pogon.. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima. SI. poduznih izduzenja. .. ukljucujllCi i prasinasti. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova.:on/ure kretallja. g i h .hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure.zy. tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca.203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija. duz horizonlalnog. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje.ate:ni uredaj sr.:u!1I0 ZU!l'orelle }. p z t) g) h) SI. ogleda se II habanju cevi i strugaca. temperature 700 . punih ploca po Citavom poprecnom presckll. mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata. ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera. Meautim. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika). a ispusta zagrejana. transportovani materijal. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI. Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera.. pro.

kod transportera kombinovane trase. 5.6 14.4 3.8 2. plasticnc mase iIi gume. ravan izreza i zvezde ne podudaraju. .. kada lanae prolazi kroz srediste.I I 3.125 0. U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera. gde su KI i K2 .0 I' 0.8. kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni.ia... 51. mm Korak strugaca transportera.11) I 4.6 7. 3. 35 m3 /h). a zatvoreni su hermeticki u plastu na .m/s.0 21. medutim to se ne preporucuje. . m/s 0..05 0.lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m.4 .. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde... mm .ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0. korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca. Obrtne uredaje transportera. 13. Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara. 5.7 7. .2 ~I Cevni transporteri.16 .2 0.. b). Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t.horizontalnog . SL 5. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja. 200 8. Kacla je trasa sIozena (kombinovana). a ponckad jc i uze vllcni element.0 40.2 18.. tablica 5. a to znaci da su takvi lanci i skuplji. Kl = 2 .0 I 43.0 . . okruglih karika..6 16 i ii 5. a cev oblozena. prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 .0 2. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece. to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera..2 26.0 9.400 mm..1 I 1O~1 20..4 25. kao i land okruglih karika.3 22. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi. kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda. a obruc .15 0. asimetricno.. kg/m 94 320 .4 18. livcnog gvozaa. koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima. medutim. kao i precnika cevi D. meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca.. Strugm"i sc izraauju od celika. Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan.1 30.7 4 159/4. 108/4 Preenik strugaca.8 1.8 iIi zavarivanjem.3.400 160 .03 0.4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala. .konstruktivni koeficijenti.6 5. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca. I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1. Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl.30 111.0 I 254 I 305 . Kl = 2 . c. maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m.. 5.8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5. c). pri brzinama transportovanja od 0.32. iz odnosa (5.400 260.. mm: . Bilo koja da je trasa transportera.6 14. a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera.16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 . koji sadrze vertikalne sekeije. 0.25 0. 4 i K2 = 1...2 4. Sl. 36.. debljine 10 .0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima. odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan.2 4.2 4.. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca. SL 5.4 I 203 2. nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca.3.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80.. centar strugaca iii bocno..4 9. za pravolinijske sektore duzine do 60 m. 6 i K2 = 2.8 I[ II. kombinovane trase primenjuju se demontazni land.4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi.bandaz od gume iIi p!nsticne mase.10. a parametri transportera u tablici 5.10 0. 600 320 .8.6 9 : 219/6 198 480 . Precnik strugaca se usvaja da je za 10 .3 I 10..204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera . Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno). Kod transportera prostorne.0.400 17. savija i u levu i desnu stranu.7 2.5 142 320 .4 0.20 TabJica 5... 100 mm ** Dcmnnl37.200 11.kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **. 20 mm. za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno.6 28. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla. kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi).8.1 20{).

206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc. Praznjenje St.6 . opruzno ..2 . 5.uredaj .6. zaseccnom civijom. nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala . Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati.13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda.5.e preseka cevi. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom. 0.pritisnuta pokretnim strugaCima..4. na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena . Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina). 3 mm. Duz sekcija.. a za vertikalne deoniee je Wlv =2.11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc. 5.11 (koji su posebno pnkazam na 51.. 51. koji kIize po njoj.'enje je vibracioni..translatomo kretanje i osciIujuCi ..3. usvaja se da IznOSI 0.'ra . 5. 5. suprotna grana Ianca . Koeficijent Ispun.. za strugac presvucen gumom w =Ig = 0..0. 219 mm (ponekad i do 305 mm). a potom se on zaokruzuje na blizu.4 m/s. ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1. standardnu dimenziju..taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2... 0. 3. 2. odnosno pogonskog kolura.. Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0. Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI. predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera. kada jc trasa prostorna..5.12~ sa strugaCirna 2... Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi. Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51.8 '" 0. SI.. Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0. 51.5 .. 6 IlUll. a frekvencija 750 ..obrlni uref. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0.. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca. 1500 oscilacija u minutu).. pogIedati glavu 2. 5. ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N.. Hod zateznog uredaja nije manji od 1.6 koraka Ianea.7.10 Shema e/emellaro gral.9. 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° . Urerlaj za 6J.trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 .. 5.1 . Struska se montira na cev bez zazora.uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J .4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5. zidova debljine 3 . Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom.1 5.. Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom.3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera. 51. 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 .11 1 zateznog 4 Iancanika. 0. kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima. 5..0 m.. 30) zaohetanja strugaca. Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom. Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika.u punjenje. kao i u pIastu pogonske zvczde... Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno . te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa.5 . 0..... ...3 . ·. 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 .zavojni iIi je sa tegom. b i c .. odnosno preko pogonskog 3. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih.11 je u zatvorenom plastu 1. 1500 .

na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala. kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca. sa urol1jenim struga(~ima.kosi. Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc .12 Grabuljasti transporter. pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. SI. Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka. a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku.14. jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi. Kod horizontalnog zIeba visina slo.ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba. Kod kosih zIeba. Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn..komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter. sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti.sheme transpnrtera.. posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 . 5. t. 5 . Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena. 6 pula od visine strugaca.14 SI. veca za 2 ".5. sekcija Iroll.ma: a . 4 . sa niskim strugaCima: a ___ . fig .s/.zalezni urertoj.dm sfrkugac.13 Pokretni cleo transporrera sa n.sa d1'o lanca . 6 . premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom.5. Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna.5.J . ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca. sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI. sredllja sekcija.cu .posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p". 5.los i transporteri sa uronjenim strugacima.. 5. sto zavisi od svojstava transportovanog materijala. Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba. Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1. c. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce .pogon. 10 mm (SI. 2 . odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna./) . Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane. b . c .sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom. odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala. ] . pribIizavajuCi se visini strugaca. c. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam. gusto zbijenom sloju. b) SI. neprekidnom sloju. d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom. pa se i visina sloja tereta znatno snizava. helmeticki zatvorena oluka (ccvi). sekcija pogonskog lallL'allika.. SI.14.208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica.ija j: visina jed~ naka visini strugaca.14. 5.14. e . Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca).

lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade. pogledati glavu 2. dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca.. 5.. 200 x 125.. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka. kod hori . 5. mogucnost.d. kao i nedovoljna krutost dugackih. ograniCenost duzine trase premestanja materijala.3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk.. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[.... 65(] x 4(]0 mm. strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 .16 . Kod cevnog para: lanac oluk. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI.ukata . a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. kapaciteta su 5 . Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. profila i ceIicnih limova. Izraduju se transporteri niskih strugaca. Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama. izI~ska lanc. 5. 320 m 3/h.. Primenjuje se . ~ao . S1.. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa.4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa. sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine.zvezde..8 m1s. na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu.dva lanca. vukIjucujuCi i vrele terete. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 . Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t. l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca.1 . profilisanih (S1.4. kao I u prehrambenim preduzeCima. 12 mm. S1. 5. c)..2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske. a za vece sirine od 500 mm . 30 mm). obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera. .12. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala. g.. a kao ncdostatak . temperature do 700 0 C. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase. Najvece je habanje elemenata zIeba. Transporteri ovoga tlpa. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5..4. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba. zbog ~eravnomernog habanja lanaca. praslllastlh.. b . 400 till.4 mis. ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika.a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera).. odnosno zvezde i nepokretne sine. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora..habanje Janca. zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! .zavojni. Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza... zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI. a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. . tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca. visina sloja materijala jednaka je visini strugaca... kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno . kapaciteta 5. zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0. 5.14. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom. kao i osloni valjci.210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji .13. a u posebnim slucaJevlllla I do 0.. Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim.80 . a to su usmeravajuci koturovi.13. zIeba Slrme 200 . a koji treba uvek da se unapred pripremi.. struaaca i dna olukva. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca. 5.. u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima.85. b) iii limemh traka (SI. 130 mm).. od 8 .. Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 . 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro. strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca. 0. Kod transportera sa jednim lancem. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala. od VlSll1e lanca (50 ..ZIna. pn brzmama 0. kod blago nagnutih transportera. StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1.. c).. 0. koraka 160 iIi 200 mm. potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20).. 0. 650 mm i kapaciteta 25 . zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana. duzine prenosenja materyala do 60 m.. Transp~rteri niskih strug.13. posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim. Kolurovi. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju.13. ravl1lh strugaca. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka.6 ...13. veoma slpkavlh.om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini. 5. a I b). 320 x 200. 30°. jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke. sa uglom naglba od 20° . 5. sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine. a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima. 500 x 320.ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih. a).

otuk . c} 51. kao i svojstva transportovanog materijala. :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l .01 0. b .fa!7(Jc. 51.9 0. Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0. 5. gde je Bs . Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona).2).4. 5. 3 .pugon.l~a sa dl'a Janca. a i h. to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0.15. '" (0. 5 .15.sirina strugaca.16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera.15 . ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste.ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. 5. Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja. plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal.5. pri tome se ma.5.strugac. 2 :'. a vece na zrnasle materijalc). otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca. kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1. Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu. b pocetkll transportera. izgled.0. Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. sa tri 1011co: d-e.a donje i gornje grane fransportera. u direktnom smeru premn kraju transportera.15.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111.8. 51.poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'. da iznosi priblizno 17..212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se.ate. 5. a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera. Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5. prema eksperimentalnim podacima. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja.4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju. :0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ. odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu. kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika. gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram. 4 . J . 51. S1.c . Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem".zbog naredne tehnoloske operacije. a.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter.6) Bs.3 '" 0. Lanac i strugaci. ako je neophodno . Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde. a odvodi se zagrejanil.:. terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru. dno oluka transportera opremljeno .ni urer1(~i.Oplf. c. kod strmo nagnutih transportera. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom.

Kod poslednjih.Trans~o~ter moze biti sa jednim. Transporter se montinl direktno na pod okna. c paralclno postavljena vucna Ian ca. precnika jezgra 14 1 18 mm.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli. 5. ojacane konstrukcije. kao i masa transporter. a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom). Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde. 5. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) . kao i za pouzdaniji rad. nagnuta I hOflzontalno . StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1.5 m. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno)..17). materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka. e) i kombinovane konture. visine priblizno jednake visini lanca. SL 5. Sl. b i c .16. Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta. a Izradu]c se od termicki obradenog celika. a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a. Korak strugaca iznosi 480. SL 5. mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 . . od· nosno dva motora. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja. 18 kg/m. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi. 5. . konzolno.5. d). sa lri unutrasnje strane. Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan. Sl.eba. povecana cena. pneumatski iIi elektrohidraulicni. honzontalno zatvorene konture (SI. razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl.5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5. Prcnosnik pogona je reduktor.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim. zIeba izraduju duzine 2.a.0 c. sa dva. PogOtl .l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika. celicni. koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a.16. !rasa.. dva iii tri) je demontazni. odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor.. d .a sa tri lanca og. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°. la~~~ (jedan.16. transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. neopterecenoj grani.4. tall. kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. Medutim. posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost. 5. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice.5. koraka karika 50 iii 64 mm. Jezgro profilisanog strugaca je oblika. a na suprolnoj. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca). te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava. olucastog poprecnog preseka.hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure . elektricni. 5.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka. Vu~ni element . na prednjem. Zleb se izracluje preso'vanjem. SI. na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ. a .16.16: b i sa tri. dva iIi tTi vucna lanca. portera. 2.214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. podeljeni su na dva dela. 640 1 1024 mm.16. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije. a posebno njegove racine grane. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a. 5.

e . !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala). Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1.ll (pokretljivoSCll). 3 . hie).\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(. g. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima.:a z)'(~zda . 7 . zanja strugaca po sloju materijala.18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () .onralno :afl'orene kon(ure.rasterC(:e'~je. c . 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac.ma: a .19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f .19.5.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(. prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru. SI. .216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala. prasinastih. SI.'(anik.\·port{)WJl~i(j materija{a.a/uk transportel'a. vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51. 6 . materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima. 5 . kosu./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI. prikazana je na SI. 4 . 4 .ma. 2 . d . h . a posebno na vertikaln?m sektoru.18. kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala. 2 . ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51.punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru. a.punjenje fransportera nbfO.5. Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala. vezivnim svojstvima cestica.pogonska :l'eze/a. veoma sipkavih materijaia (np~. . uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace. veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka.rae/no grana lancel .afl'orelle kOl1{ure.l'erfikalno z. S1. ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama. nego i u kosoj i vertikalnoj ravni.faJ1(.neoprere6ma grana /(lnca. stvaraju i dopunski gubici usled kli. Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala.5. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala.· h . 5.b.:a perUe. 5. vertikalnim deonicama.strugclt. hori::. 1 . kao i otporom khzanja cestrca. prasine itd). 5. tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica.prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran.{.pogons/. 5. 1 _ :afe:na zvezda.19) mogu imati horizontalnu.: cementa: ugljvene. tj. z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:.ohrfni doho. koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca. u. Pn transportovanju suvih. Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi.praznjenje fransportera ohlika elC!'otora.I!7()I'l'7 traSOIn rran. te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni. Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose.verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g .20. b .rasterecenje .radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima. od niskih strugaca punog poprecnog prescka. SlpljlVOSC. koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala.17. 5.

a manje na transportovanje prasinastlh. gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka.17 i 5. 14 m3/h.12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt . takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei. 1.200. PfilSkastih.. 0. obicno je Eo :. b . tako i prcma konturi trase.. veliki . . kao i Iaka drobljivih malerijala. .. 10) a. 200 x 125.18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja. 5. 22 m 3/h. 0.05 .. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90. _ [aktor brzine. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala. obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 . karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa. ..060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v .5. m (vicleti S1.:: (8 . poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada. kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m.punjcnjll bez primene doclavaca.5.. s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala.20) 0. kao i vlaznosl materijala. praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala).6 . za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis. strugaca i oluka.218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih. Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala. prema brzlIll lanca). Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda. prasinastih 2. koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi. _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku.vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era. prasinastih.80.strugace. . lepljivosl malcrijala za metal . Kv = 0.90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera. . 0. (.. pri uglu nagiba ocl 16~ . kako prcma nacinu izrade. K t = 1.. kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?.. raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni.5..10 _ sirina i visina radnih clelova oluka. 320 x 200 mm.silnokomadnih materijala.90 . .. . kao i prema obliku slrugaca. Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0.elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci.21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ . Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali.. 5. po kombinovalloj trasi. clejstvo korozijc.25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca. 5.jedlla sekClja Irase fransporlera I I. oJ SI. K . a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc. r 'j zrnastih materijala. samorcglllaciji opterecenja .dodalni otpori. Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi.3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5. StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla.. 5.1 . zrnaslih i sort ira nih .. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc). zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca..85 .2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI. a za visine poclizanja do 20 m).. jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica. Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta. daklc male cvrstoce i tvrelace. . ... . Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima).

Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi . odnosno strugaca. Poluzni transporteri su duzine 50 .6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata.. Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina. dimenzija i duz:ine... kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. 1. 15 m /h).0 tlh (8 . 5.. u smeru radnog hoda poluge. a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm.bodlje. unutar koga se krece poluga 2.21.5 . posto su zasiljenog profila. kvadratnog poprecnog preseka. Sl. LITERATURA: [45) .. izraaena od okrugle cevi.5 .. 75 m. Sitnez propada u oluk transportera. te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera.. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred.translatorno.2 kN. 5. Hod poluge iznosi 1... kapacitet 3 je 1. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju. brzina kretanja je 5 . Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije.220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase.. koja je nakvasena uljem i emulzijom. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka.75 m. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1. ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. ' 10 m/min. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. precnika 0 76 i debUine 8 mm. Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno . U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka.4 . 2. 3.. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4. npI. Za gornji horizontalni zid.

oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~. ZU .222 Grabuljasto-kofiCasti.' U utOl'onw stOIi/CU.kujhYastih i !rumjJorlera. komac1ne terete.. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi. SI. ZU .' U .2.2 k(~/h:(/Sfih d) Sf. . koriste se grabuljasto . koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta.koficasti transporter. koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6. a transporteri ljuljaskari . Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana).koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p .1 i transporteri Ijuljaskari. GRABULJASTO .1. KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI. T. 6.3 sastoji se iz dva beskonacna. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija. kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera. SI. koje se krecu c1uz horizontalnih deollica. SI. vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5.eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom.' Shem({ grabuUos/o . Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca.2. 6. c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto .a transportera.koficasti i koficasti transporteri prenose rasute.Ijuljaske.SIOl'Orll(f Jtunica - 6.koficastih i koficaslih transportera). koficasti. Pr i. kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera. a takode i transporteri . Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru.koficasti.zate':lIi Llredaj. U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta..koficasti transporteri 6.'hema grabllljas/o .pogOl/.\tOl'anw sfonica . Grabuljasto .pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P .1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto .KOFICASTI. 6. Uprkos istovetnosti transportnih linija.2 Grabuljasto .U!()\'(lrliU slalliea. transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti. Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase.1 5.oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police . zatvorene konture. unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1.6. 6.:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala. a kao noseCi element . pogOJ1. 6.isLovelne. Pr .:ule:lli ureduj.

2.fl~a JC A = 300 . horizontalni sektor. e~erg~e. Qa 3. a potom prelaze na gornji..g lanca.rizontalnih deonica iZllose elo 100 m. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru.:nJc. Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca.5 . Potrebna zapremina ko. a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A .. slicno strugaCima. ko. Ho.obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo.koficasti transporteri. 6 mm. premda je ono. Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B). 25 Neelostatak grabuljasto .g sektora.flcastl transport en se relativno malo primenjuju.2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315.tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm).224 Gralmljasto-koficasti. sirina kofica iznosi B = 300 . zavarene konstrukcije. 2. visoka potrosnja pogonske. a druga 2 jc zatczna. presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno. na kraju radne grane) jc pogonska...A).1 primenj.fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 .raka vucno.. 250. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica.zavojni.fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = . zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala . a dubine su hi = 150 . oel . 600 mm. Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8. 6 i vodica kruznih sina. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem. koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima. ..automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno.. zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka. Kofice su prizmatiCnog oblika. Na kraju donjeg. manJe . Grabuljasto . Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje. doh vat ko. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. 6. ko. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo.koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg.. nizeg horizontalno. o .uju se z~ transportovanj. droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala..Izr~zeno. S1.eelicnog lima elebljine 3 .4.el zateznog uredaja iznosi 1._ gledati glavu 5).ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka..luka. 1200 m~.e veoma sipkavih. neg~ ko. 6. SI.?el Q = . SI.. prasinastih.2. ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja.~OO m 3/h' duzine ho. koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama . a Vlsma podlzanJa matenJala m. 2.koficastog transporte:-a o.elreduje se prema preporukama u glavi 2.d Ob. pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu.6vp'l' (6.6. 300 mm. '1 'f" 6. ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr.unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7.1 ) . 200. Pagan . horizontalnog scktora transportera. strugaCima.va transporter a u suprotnu stranu.0 ko. bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45". Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3. matcnJ3la ~ vertikalne zielove o. pri kapacitctu transport~ra •. koja se izraduje od valjanih [ prorila. Pokretne kofice. za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9.3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto.lClllh grabuljastih transportcra.3 Shema grahuUasto .koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka. na istovetan nacin kao. i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po. 400 i 500 mm.-k. 6. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno ..

51.koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2. za dopremane po redu. II: I r' 1 '. p . J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju.90 (manje vrednosti odnose se na komadne. \jf .6. prafnjenje . prevrtanjem kofica. Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba.. . Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T . m. pogledati 51.koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k .2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' . Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice..5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt.dimenzija najveceg tipskog komada tereta. 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera. 2 .0). kao i grabuljaslo koficastog.koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak . tako da su i koeficijenti istovetni. .16 ".. 10 kN. honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera. 3 kofice: 4 .pogol1sku zvezda.. . k ' .5.J. konture trase transporter a (pogledati a k "v.3. ' z pravo 111IJS og.. 1avu 2) Sile otpon duX I. 3. za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose. n . 6.rasterec:ellje.uredaj:o. uslov·.75 '" 0. 0. 6 .konk kofl'ca' . koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 . v b ' . .0.. a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J.5 .rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0..zafezuo zvezdu SI.u kgll. = 3 '" 5. .u t/h'' ak . .l!t:q)orfera: a pokretJJi deu. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene .' 1 .obr/Ili ureilaj 6. 5 . 0 . 6. B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima. gde su: Q.vur.4 Elemenfi gru/Ju/jasto .1 Uredaji (6. .6 mls). kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja. tako i duz horizontalnih deonica transportera. 6. ..226 Grabuljasto-koficasti. dProracu~ :uc~ grabuljaslo . 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu). za horizontalne deOllice. pogledati glavu 5.vodice.kopeastog Irf.3 Koficasti transporteri 6. kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje. odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja.. b . 0 1'"zatvorene .'fni lanae. pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim.

800 i 1000 mm. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana. kao i ureaaje za prevrtanje kofica. tako i pri eksploataciji transportera. mrn ak kofice. SI.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala. K?f. veoma sipkavih.7.1). 6.. I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. odnosno kotrljajnim !czajima. zrnastih i komadnih nasutih materijaia.6 su zavarene. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta. do 150 m. Prema gustini. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje. Valjci SlI sa obodima sa kliznim. Sl. pri gasifikaciji koksa. 6. 6.7. pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . 6. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno. Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje. od ce1icnog lima. a i b i rastavljenim. Zbijene kofice.4 m/s). kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja. da nema prosipanja materijaia .5. I 1000 .. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. S1. u eksploataciji ugIja. 6. duzina horizontalne je. de~nice .. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a. 6. SI. koje se pricvrscuju za lamele lanca.8. prasinastih. debljine 2 . SI. 400. t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0. koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica. m I Masa I 126 1. a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna.1 Sirina kofica B. Lakse se.5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A. 6. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0. u proizvodnji hemijske industrije.6) Tablica 6. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala. 630. Ko/ice. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama). C koficama.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala. obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja. pnmenJuJu se za transportovanje suvih. visina dizanja je do 60 m.315 m/s i \jf = 0. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama. . 1 Korak vucnog lanca. 500. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom. SI. bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari. 6. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. osIanjaju se preko osovina. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem. u fabnkama cementa.. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova.3. kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. 6 mm. a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera. odnosno rasporedu kofica.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta.7. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija.228 Grabuljasto-koficasti. 500 tlb.

Sf.6. 6. 5 .I'u(ni lanae. SL 6. tako sto se kofica naginjc. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene. konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I . Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica.8 Ure(taj ZO punjellje tram.grlJlliL'{llik. 2 kope'. 3 . koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl. 6. Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma. prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl.1). 6. . ' Sf. kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu. Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom.grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim.. a i b).fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1. 3 . 4 ..9 a . 6. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim. 6. a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra. a iIi kOllzolllim valjcima. 6= . Sl.7.9.6.9.urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI.' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje.ikom l1a koficama.ko/ica.6) za prevrtanje ispusta na koficama.'""- .9. J .6 Pokre!l1i deo aJ SI.n . koja se nalazi na kolicima.porlera . b. 2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem. a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje./.jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju.230 Grabuljasto-koficasti. ~ ./juk za pre\'rlall}e KOjica.".kojh. b i c .. 6. Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl.:olica sa ~'{iJ1u. sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I . 6.a. prevrtanjem preko sine za praznjenje.ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l. Sl..va/jei no koJicama.

. m. 0.mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca. U kojim3 delnje korozija.. H .10. a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. 0. i obicno ne prclazi 150 m. sa . obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena . Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca. koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu. .3000)B. - masa kofiee.. Vutni element predstavljaju dva lamelasta. g mk m. Ukupna duzina lr. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6.40 m/s. kg. m. Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0.sirina kofiee.6t.. 1.2. m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} .koficastih transportera.a k . koji su ugradeni na vertikalnoj deonici. srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0. Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0. 200.obodima na pokretnim valjcima.3. 160. qo = (2500 . Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata.16 . valjkasta lanca koraka (obicno) 100.05 . 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2. (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6. (6. kao i naeina njegovog utovara i istovara. . 5iJa otpora H-:. 08 . knjiga.08 i 0. isto kao i kod grabuljasto. sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa. Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki. .04. elemenata masina. Jik . dimenzija i mase transportovanog materijala. - korak kafica.85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele). 3 kN.6) gde je S = 1.06.70 .5) Zatezni uredaj . pri visini vertikalnih sektora do 30 m..11.45).2).02.=2 . Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije.gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. a . 6.. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca.10) prema konslrukciji slicni su koficastim..232 Grabuljasto-koficasti.resetki. za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0.. LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga. Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2. Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S.visina podizanja (ereta. sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama.4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51. 6. Trasa premestanja je slozena. ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta.horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera. kao i istovaru.1). zapremina kofice iz izraza (6.koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare. koji ce se razmatrati u glavi 9.. 125.. 0.D3 i 0. a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom. Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki .3 (6. tzv. 0. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6.3) B . Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima.kolevki). a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama. .:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea. 6. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1.9). rucno iIi antomatski. Sl. e). samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama. u zavisnosti od oblika. .ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde. 6. usled agresivne sredil1e. Kada su velike visine dizanja (npr.4 ) gde su: 6. (6.1) iIi se odreduje iz odnosa: in . m. kg/m. 250 i 315 mm. pomocu razlicitih uredaja. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka. Pri automatskom utovaru tereta. Ijnljaskama (kolevkal11a). . Lh i Lx .ie zavojni iIi opruzno-zavojni. Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2)..koeficijent ko.

I'odico. Prema tome.vkamo sa d)'u !onca.-~-- Sf.10 TrOllsporler Uu/jo. DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki.. koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . bala. . 6. Tako se duz vertikalnih S1.traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje). Preko punih sipki slobodno su navucene cevi. I ! I :. Prema tome. 6..resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra.12. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca. 6.12. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 . b kao i horizontalnih.35 mIs.pogon.otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl. Njihova brzina obicno iznosi do 0. 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca. 3 uredaj!tJ uIOl'ar. c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi". a korak popreenih sipki .12 nazvani su prema njihovom konstruktoru.{kar: 1 .16). posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano. plodova voca..:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja. postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar.resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera.15) i (2. za koje su prievrsceni odresci platna . 6. 4 . S1.--~-----. postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. tleo Iransportera sa Ijulja. S1.ure(tuj:a iSfOl'or.5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima". 7 pokretni deo (land so Ijulja.11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba. .. 2 . sveznjeva.234 Grabuljasto-koficasti. naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama.fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . povrca itd). 6. 6. 1000 mm. za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2). St.jezgara iznosi 750 .. koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova. Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2. 5 . obicno Jamelasta. sa supljim osovinicama.. 6 .zatezni ureaaj.

. c) Sl. tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno. pri neprekidnom . 6. S tim u vezi. kao police. a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika. kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica.kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2. .spoIjasnjim lancima 4.13 Tran. sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera.7 . podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju. masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg.transportera... . I I . Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri. SI. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno .elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta. od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade.transporter. odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala. koraka 25 .2 x 1. kao po pravilu.3 m/s. Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina. a drug a (zadnja) .. a predviden je za transportovanje dzakova.6.13 povezan je se pogonskim zvezdama. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda. obavljaju se rueno. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama. Transporter . od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0.\l){)rrer . SI.zavojnog zateznog uredaja ZU.zure:::n! uredaj 6. nasipne dimenzije 0. 100 mm.efel'oror: P . Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu. ZU .6.pngon.. pogledati S1. a nalazi se na gornjem dell!.pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg . Pogon: P ..zaluzine..5 x 0.ti f... za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog. trakastih iIi plocastih transportera.236 Grabuljasto-koficasti. 1. I --~--r---~-.6 Transporteri . Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu. 6.5 m. transportera. pretovarnog pros lora na brodu. a transporter se pllni dllZ svake etaze.kontinuiranom iIi prekidnom transporHI. Noseca povrsina 1. b) ~. transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr. elasticnie roJetne . 1000 kg. vrste tereta. razlicitih paketa. SI.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora. npr... Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda. bala.i I I f . debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka). vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama). sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 . za utovar i istovar brodova. 6. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih. Slim u vezi.12 Transporter Dona/fa: a ~ shema.eleva tori Transporter elevator iii" ". b i c . izmedu donje palube i dna broda. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu).

. .. 2800 komada/h.238 Grabuljasto-koficasti. mase do 30 kg..elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza). mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija.60 m/s. 0. kao i visoki casovni kapacitet.. kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno . LITERATURA: [45] . kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0. visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m).. Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala. Transporteri . Prednost transporlera .elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera. transporteri . jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi". za kapacitele 1300 .elevatora su: nosivost povrsine 25 .16 . Poznate su konstrukcije transportera . koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera .36 .komadnih tereta. 1..elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m.elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama.. hrzina kretallja noseCih povrsina: 0..0 m/s.tereta. siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati. 1000 kg. kao i praZnjcnja materijala . Slim u vezi... za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja.

Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. 7. odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala.tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu.izmeclu kojih nema zazora. a to je na donjem. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu. Na SL 7. Kao sto je navedeno. horizontalnom delu. kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano. SI. te 5e tada i kofica prevrce.k jena sina. Kod koficastih. za tu svrhu savijenih sina. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe. odnosno zapremine kofica. Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih. sto zavisi prvenstveno od velicine. VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala . npr. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama.1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. ravnomerno. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama.1 7. koje zadrzava sav. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju. viseCih transportera sa neokretnim koficama. tako i na vertikalnim deonieama. u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima. Na mestu . 7. tako sto se okreeu preko posebnih. a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama . Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala. kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca). Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V.

3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era. (7.' 3 . 7. Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama. Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3. d) Sl. !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera.zafe::ni /anCt... 7. horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka.1) gde su: \!f ak . jer su manji otpori. odnosno ugradnjc ovih transportcra. i (tlh). koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora. a na gornjern. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc. . 7. postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama.hori.':! transportera.. Sf.koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0. horizontalni oluk. 0. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera. 4 . 6 . 2 ..80.\'erlikalni pIa. praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija. Medutim. posto premesta materijal duz oluka . sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta. a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera.koji'c{J. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica .65 .2 .gurajuci ga koflcama [spred.ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera. Na Sl.2 prikazane su razlicitc shcme izradc.pogol1ski lanL"onik.oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb.242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase. 7. Na Sl. prasinastih. a i transportovani materijal manje se drobi i sitni. horizontalnom deIll trase doprema dodavacima.6~\!fPv. dela. na kome koflce silaze nanize. gde Je zatezna sila u lanell najmanja. U opstem slucaju.3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe.kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta. kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji. obicno na pocetkll horizontalnog dela. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f .Pogon . 5 . tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter.mik Kao !ito se moze uoCiti. ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. MatenJal se oblcno na donjem.

a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike. 25 m/min. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima. a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0..5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem. na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje. recimo delova motora. Sl. . slozene putanje kretanja materijala.. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. sta znaci da se sam transpart obavlja po.40 . S obzirom na navedene pr~dnasti. prcklopni lanac.5. preklapni lanac.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni. laka sc vczuju za noseea kalica. a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii. Zavareni lanci. pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1.korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice).2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje). koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. 7. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni. 7. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade.gustina materijala.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni. 7. kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice. 3 . Zavareni. m.5. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca.brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. 0. I (dm\ 7. b adlikuju se velikam savitljivaseu. 0. . to.. Sl.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii .30 mis. za radove na montazi.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava. 7. tlm . . DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca.zapremina kofica. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min. nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea..5 c. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3.4 Konstrukfil'l1o i. u fabrici motora.50 m/s. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima. C St. koji se izraallje kavanjem. 7. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima. za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0.'itije. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2. do. slozenim putanjama. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera.15 . kaa i od planiranag kapaciteta. 7. Sl. Na Sl. 7. 7. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta. taka da dastizu i vise hiljada metara. kaji se izraauje kavanjem. a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina.5. Na Sl.

brzina kretanja viseceg transportera. lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma. preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik.tezina jediniee duzine lanca.3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri. transportera. visine odredenih vertikalnih deonica. 7.5 Pri transportovanju komadnih tereta.rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe). kom. a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala. kN/m.teZina llosiljke (korpe).3 Proracnn visecih transportera (kN/m) .2) gde su: v m .6 SI.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf. zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel. . 3600. kN Gn . zvezda lancanik iii pogonski kotur. (7. shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima. Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je. m/s. (7. broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih. Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika . U slucaju preopterecenja. kapaeitet transportera. kN ql . koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7.7. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera.v'm ak (komlh). u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. .broj komada tereta na jednoj nosiljci. duzine pojedinih sekcija. Clk . kao i njihovog izduzenja u toku rada.clanaka Janca. gde su: Gk - lezina kolica.

sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde.pogonsko opterecenje. pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) . Sila nakon izlaska transportera iz krivine. m/s LITERATURA: [12] .' gde su: (7. otpora usled savijanja lanca. m.2 . kao i otpora usled teiine. - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi).) moze uzeti da je w' = 0. q .4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora. 1.brzina kretanja transportera.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak . u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret.kW 11 (7... v . Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7. nosaca i vucnog elementa. kao i otpor na kosim delovima trase transportera. kN. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica. u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca. otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama. otpor na vertikalnim prevojima.9) Sn_l . Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje. pa te velicine sabrati. cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova. Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~. tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 . kN.q h ) .1.04 .7) + --'- G ak (kN/m). p = 5 0 v .sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika. potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica.stepen korisnosti pogonskog mehanizma.opterecenje praznog dela. t.8) pri tome su: 5n S.04.duzina trase vertikalnog pregiba transportera. Sn . tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1. qo . Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera.5) = 1.. rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke.06 .02.koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:.sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik.. m. Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta. kN/m. kN. tj. kN L . s= 1.. i usled krutosti vucnog elementa. kao i od uslova rada lransportera.07 . povratne grane viseceg transportera.6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L. (7.koeficijent otpora. . <p = 1.rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe). . - sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu. m. otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova.~N. (7. kN/m. m. vis ina dizanja iii spustanja tereta. (7.

a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan. u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima.vom vucnog elemenla. ispod poda iii je viseCi.rezanih metalnih strucrotina (pogle. pri zavrsnim obradama. kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno .~abulpsto . Mecl~tim.llija trallsportera sa voclenjem tereta. kao i regalne dizalice. Kod transportera sa voaenJem lereta. Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g. . transportenma sa vodenjem tereta.povratno. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs. ncophodnost vracanja praznih kolica.na viseeoj stazi. malim gabaritnim rnerama. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje.dye krute poluge. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li. Sl.P0stavljenoj stazi iIi po podu. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene. pa tako nisu ni rasprostranjeni. kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti. prilikom izvodenja remontnih radova. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . iIi klizanjem po podu. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije. tehnoloskog procesa. U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta.~oracajuCi transporteri za rasute materijale. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog. Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. nepogonjenih vaIjaka . kada se vucni Ianac nalazi na podu. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7. elektrokolica (elektrokare). Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om . kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca. Zatim. kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja.1 Osnovni tipovi .Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene.proizvodnog ciklusa. preko sopstvenih tockova.pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno . horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. kao !ito su: automobiI. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja.1.dati gla~u 5). 8. KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. kao viscCi transporteri. na linijama mOlltaze. Sve utovarno . Transporteri sa prostornom trasom. relativno niskoj celli. neprekidnom brzinom. samoutovarivaCi. obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. liZe iIi kombinacija lanca sa jednom . 8. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. na kolica koja se kre~u po unapred .roIni. puIsirajuCi.

2 sastoje sc iz: vuenog lanca.8.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2.2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51. koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze.1) koja se postavlja direktno na pod.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8. 8. 8.1 i pozicija 4.2 Shema \'t. na 51. 51. izvan metalnc konstrukeije transportera. 8. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera. 8.1 i pozicija 5 na S1. tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. oj SI. vagon. 8.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51. 51.) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. 8. 8.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz. koja se krcce duz ugradcne staze 7.1) i obrtnih nreaaja 4.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8. 8.1 i pozicija 2. klizanjem (51.2) i zatezne (pozicija 8.1 iIi sa kolicima.2).2) zvezde. 51. na 51. 8.1 i pozicija 1 na S1. 8. SI.8. na 51. po· gona (pozicija 2 nel S1. b pro]'(lcullska s!lema SI.1).1). Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po . 8. 8.rtikafno . zateznog ureaaja 9 (pogledati S1. za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta. oslone metalne konstrukcije 6 (51. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije. pozicija 3. avion itd. 8.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica.8.3. 8. na 51. 8.2. automobil. 8. kod kojih trasa moze biti bez kolica. 8.1 i 8.

pogiedati S1. Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno . Duzina transportera dostize 300 m.pulsirajucem taktu lransporta 6 .3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze. Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem. kabina i slicno. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova). Pagon transportera prenosi se preko reduktora. 6.3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2.) iIi kolica. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd. koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina. Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI. Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom. pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama.rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1.pogo!1s/. za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1. 200 ml11. Na vucnom uzetu su vezane kuke. to se ukupni otpor na radnoj . . 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI ." 12 m/min.3 vuclli 1011<. supljih kalupa i slicno. 8.2. a ponekad je celicno uze precnika 15 . 804) iii preko kompaktnog poda. (8.. sasija vagona. Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica. odnosno prcko tockova iii valjaka . Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca.1. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea.4 WI. sa jednostranom zglobnom vezom. mini: ] . a pri prekidnom . civije.sila otpora premestanja tereta.:a zi'ezda.1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ". 8.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1.. 8. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika. Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1.i/jaku. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet.2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa. staze se sastoje jz nosaca . Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. 8. u livnicama. pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane.3. Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva.2.gurac.zavojni. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0. 22 mm.npr. a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna).2 i pozicija 3 na S1. i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce.3. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora . Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine. [ profila koji su polozeni na podu. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera.\'ezdo. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka.rolni na podu. 8.2 i pozicija 1 lla Sl.... b). 8..1 . a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka. u odnosu na uzduznu osu lanca.1). Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila. 8. 8. koraka 80 .. 8. dopunski otpor je 8. pogledati S1. Prema tome..opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea. 8.0 milllin. 8.254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka . 2 .1(. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1. a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta.zate::}1a ::. Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase.1. 4 .

. Vucni element krece se translatorno .. armirano .5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima. zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta. duz sinske staze 9. rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3.. Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge. i rukovnje je jeelnostavnije. vee naizmenicno. Kombinovani laneano . GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju. pogona i zateznog ureaaja. narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja.3. 30. ponekad je promenljiv korak guraca. Brzina kretanja poluga iznosi 6. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj. jedan oel drugoga.. Polom..3.25 .3. . a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. to se ona odreduje priblizno iz izraza (2. 8. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze.5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. duzina transportera iznosi 50 . koje predstavljaju celinu nekog tereta. pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile. a ukoliko je to nemoguce.. aviona.. Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta.. 8. Na neopterecenoj.poluga 3. pogleelati Sl. Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera. zeleznickih vagona.5 .. poluzni transporteri u odnosl. a guraci poll.. 8. 8. platformi.. vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 . koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2.0 . transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala.1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta. Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni. a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke. 3.. izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr.betonskih fabrikata itel). preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica. koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. 300 m.rolni. Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera.. jed an za elrugim. a premestanje tereta ostvaruje se guracima. 8.0 . Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem. aktiviranjem automatskog iskljucivaca. 8. sa dva nezavisna. ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima.5...0 m.. a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6. Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu. koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera.. (jeelnostavnije su izraele). a raelni hoel poluge je 5. 8. Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi. moze se usvojili da je WI ~ 0.suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru. b). menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj. 15.0 m/min..0 m. masa transportovanog tereta komada iznosi 0.Om.2 Elementi transportera Poluga transportera. vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu.23). jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina. Duzina svakog komaela lanea je za 2 . radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea . Povratni .23). paralelna niza poluga.l na obiCne.. a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl.256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji .poluzili element optereeene. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5. bez elasticnih elemenata. Sl. Pri kotrljanju tereta preko valjaka . 8 mm.povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja). Sl.3 Poluzni transporter 8. Iancane. koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura). Pri premestanju lanca i kolica na tockovima.WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora . 0.23). krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2.. kao i eskploatacionu eenu.0 . Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon.. suprotnoj grani.35. sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni. 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera. neoptereeenoj grani. koeficijenl otpora krelanja Janca. 50 t (i viSe). Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera.

8.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca . . kg. m k ) + wp .05 wki WI' . Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije.3. SI. Kolica 7 kojim se transportuje teret. 8. (8. . isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7). me J. g . Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda.ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge). zbog vclike razlike relativnih izduzenja. .ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru.7. . . kg.7. mt n mki mp flo == 0.prema izrazu za silu (8.4. a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu . a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3. 8.6 i 8. . (I mt + n .3).25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8.3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'.1 0 . koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima.258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1.5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze. 8. Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom).koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda. kg. h. Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem. 8.6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir).m p + j. lw k . ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera.2) Pri povratnom hodu (8. u prvom slucaju 8.koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze. Sl. a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu. S1.2).1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima.koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga.6. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6. S1. Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad.adresiranjem 8. 8.odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge .broj kolica na transporteru. pogledati 8.2. Wpr WI's S1. .dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima.3) .

za . 8. Automatskim pomeranjem skretnice.. 8. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera. S1. koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima. sa nadpodnim polozajem lanea i staze. b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi. 3 . S1.7.//ar/ poda: b .6).lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji. a prednost je sto nema zlebova u podu. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta.'uclli ianac 'br .Ul'r. 8. kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju.9. te se pod lako odrzava. sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a. S1.7.6 i 8. pranja itd). 8.i. sa nadpodnim p%iajem fanca. 8.n !(J!7cem: a .7. SI. a koji Sll postavljcni duz trase transportera. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1. 8. a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10.6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. odnosno . ispred skretnica lransportnih staza.koiica. Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje. S1. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf. 8. 2..6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera. a. a primenjuje se uglavnom na transportno . 8.poiuga. a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru..a vortenje !erda "utn. susenja.260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu.'pod poda: J .7. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3.i. 8.iskljui'i1'(1c. Cijim podizar0em iIi spustanjem. pere. S1.i2 b) Sf.. Transporter sa kolicima za vodenje tereta.8 i 8. bojenja.tehnoloskim linijama (na radovima montaze. kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija. b. 4 .7 Transporfer sa kolicima :. obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi.

ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze. 500. lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl.\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{. 8. Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b . Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera.'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica. a deponovanje .8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J.pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 .9.500 m. le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala.. . vucne sile do 4.8. Sl... 125.. a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80. adresiranje je beskontaktno.9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n. 1000. u zlebu. za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc. 100 i 160 mm.~/(j st.262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera. 2000 i 3200 kg. su nosivost tereta i vucni element. brzina kolica iznosi do 25 m/min. 8. 47. Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0..5 m/min. .5 kN.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje.5).ca. blalo i uzgredni predmeti. 250. zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1. a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm. a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda. 8.do 15. Utovarno .pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem. zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc.3 . ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma. broj adresa . odnosno tereta. kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta.do 3 km. u koji mogu da zapadnu prasina. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu. uslcd postojanja zieba u podu. a sa viSe pogona . kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom. kada je lanac polozen ispod poda. opsluzivanju.. Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°. a odatle se utovaruju u vozila . se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50. c .."kog sto})ari. st. 8.isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t. 8.komi one.

Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. koturova obrtnih zvezda. zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda).. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula. tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje. Kod kolica sa sest tockova.. c.9. vee u ormaru. koraka 160 i 200 mm. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. 8. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera. Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja. isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica.4. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom. Duz trase transportera. Vuc"ni lanci .zavojni iIi hidraulicni. Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca.6). Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde. koraka 80. Nakon optercecnja kolica. skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu.9. Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja. 200 m. ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll. pored pulta zaupravljanje. dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna. Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. pre svega .su demontaini.. Zatezni ureaaj moze biti zavojni. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica.6. a posle svakih 100 . 8. kao i na visoku cenu. biraea. narocito kada je manji broj adresa. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira).2 Elementi transportera Elementi opreme. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje. a zadnji su kruto spojeni osovinicama. 8. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. Primenjuju se kako ugaoni. 6 m. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju. Sl. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica. koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. koji su razmatrani u glavi 7.pravolinijski pogonski lancanici.264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze. dvoredni lanci su sa dva zgloba. Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu. b. te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. 8. Sl. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca. metalnim opiljeima. 100 i 160 mm.. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. koji su postavljeni dui trase transportera. opruino . duzine sekcija od 3 . koja se uvode na trasu transportera. strugotinom i hemikalijama. koji dolaze od specijalnog davaca .:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima.9. Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera .zacepIjenom podu. . 8. tako i. dui slaze od mctalnih vodica (Sl. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. po podu koji je zaprljan uljem. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal. a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija. na odgovarajucu adresu prijema tereta. pozicija 3). b. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. Kolh'a i zglobni oslonci Sl.redllktorom.

za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima. 51. Kada se poduelare civije sa magnetima. prema llnapred propisanom zahtevu. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4. dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. 8. kao i drugih proizvoda.betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. na kojima lezi pokretni ram 5. b) f::! R 7 () C) SI. c). 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih.10. U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne. Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are. raziicite konstrukcije ovih transportera. 8. a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1.10.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2. sa prorezima II koje. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. za montazu elektromotora.5.fotoelektri6ni. adresa. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera. 8. opera- 51. Duz trase transportera. na kojoj su olvori.1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo.10. i davaci sa Citacima. 8.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama. kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno . b) i skakavicu 1 oelvode u stranu. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. nosioca. 8. Poznati su kontaktni i bcskontaktni . S1. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5. a potom su izradene i druge. 8. a). oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51.8. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. NastavljajuCi krelanje. u odgovarajucoj kombinaciji. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora.povratnog. i pogona 6 za premestanje pokretnog rama.8. 8.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem . a takode i pri fabrikaciji armirano . KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski. obicllO do to otvora sa svake strane.5 KoracajuCi transporteri 8. KoracajuCi transporter.12 na koji se postavlja teret.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU. 8. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina.

12. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7.'Iporfer SI. S9x500 ::29500 2 ~ f . Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. 8. Na SI. 8. 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. potezne poluge 5. 8. transportovanog tereta 8.12). ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram. hod rama transportera. a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11.12. za rastojanje izmeau pokretnih pozicija. b.(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB. spustanje. odnosno korak tereta iznosi 500 mm. nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja.ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0. SI. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama.. kao i kocenja i zaustavljanja. pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret. tj.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom . U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim.11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. 8. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima. valjkastim transporterirna. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima. b)... O~I . pogoni. SI. pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred. obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi. 8.49 MPa. podizaCi.8. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. a ukuDna mas\l.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. radni hod napred. pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4. transDortera iznosi 3. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski). i sup rotan povratni hod. . Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje.6 1:. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi.

. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru...povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa. moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema. otpome i nesavitljive. mas a transportovanog lereta 0. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1. lancanih iIi pnellmatskih podizaca. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr.. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski. drllgi sa kalupom). a drugi podiZe ohladene kalupe. zavojni. livackih kalupa. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja.4 . Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama. tako da se pri suprotnom . pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima..5 t). talasastim eelicnim [imom. ct. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s . 150 m. horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima.270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu.5 t). koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. 120 min.. LITERATURA: [45] . a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 . pri montazi. npr. 900 t.5 m. sa kojih se oclvode topiola i gasovi. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija . Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp. primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi. koji se sastoji iz nekoliko. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja. ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. ukllpna nosivost 4 . a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. 8 min. nego sistem zasebnih koracajllCih transportera. tada ee jedan transporter biti pouzdaniji. od valjanih celicnih pro- profila. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo. a ram donjeg transportera lldesno. Kada nema prelovarnih punktova. koji su postavljeni jedan iznad drugog.. poslavljanje i nalivanje topionickih. 6 m. 700 kg/m. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma. U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova.. a na donjem njihovo hladenje.. 15 t. Kada se dostigne krajnji polo:zaj. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa. masa jedinice duzine transportera 200 .14).klipnom polugom. pod pravim uglom.. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa. Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera.1 . Sistem radi na sledeCi naein.. Medlltim. 8.. 70. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama.. pnellmatski iIi hidralllicni.14 Dl'{}etailJi kora(ujic. poboljsavaju se uslovi rada u livnicama. takt operacija 20 .. brzina premestanja ram a 1 .q trullsporler zu pre!lo. a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada... Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina .8. 25 m/min. Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno . donji transporler. 3. pri slicnim tehnoloskim uslovima. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni.cluzine. sirina transportera na nepokretnom ramu 0. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi.2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije. budllCi da se hladenje kalupa.. vee takode i drugih proizvoda..3 .5. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje...{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8. broj radnih pozicija 4 .5 MPa. pritiska n mrezi do 6.. jediniea koracajuCih transportera. "I" profila). a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim. preko Zllpcaste [etve). SI. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice.

viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama . ELEVATORI SA KOFICAMA. vucni element se obavija preko gornjeg. 9. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). stovaristima u magacinima. 9. sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). laka grana slobodno visi (S1. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani. zrna.. kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje. kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr. a takode i odvojenih .2).lJULJASKARI iiJ 9.1) i kosi (S1. "stope" 10. Prema vrsti materijala koji se prenosi. mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 . pogonskog 5 i donjeg. sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca). kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. 9.). buradi. Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12. pri oduzimanju vode.272 Elevatori sa koficama. treseta itd. u susarama. u hemijskoj industriji. Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih. 50 m 3!h.kontinuirano.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1. cementa.. koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6. bala. puni sc u kofice. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja.. . u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode.. neke transportno . kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 . sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. sanduka. 9. Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom. podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora.2. Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka. Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem.zasebnih elemenata na skladistima. srednjih sekcija 4 i donjeg dela. zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). uglja. zrnastih i sitnokomadnih (npr. a prethodno. 9. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida . pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose. a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2.pretovarne masine). Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. viljuskaste i elcvatore ljuljaskare.2. c).. a i b) iii se pridrZava (S1. npr. eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste.tehnoloske linije.Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova. u silosima prehrambenih kombinata itd. metalurgiji. materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu. Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake. 70 m). Koficasti elevator (S1.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . sa fazonski oblikovanim koficama. hemikalija.1 Opste karakteristike i podvrste 9. Kod kosih elevatora neopterecena. pa i vise). kombinatima za oplemenjivanje rude uglja. 82°). . peska. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno ..2 Koficasti eleva tori 9. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA .. Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima.. brasna. kao i industriji masinogradnje (pogona livnica). Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora. 92. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. Ljuljaskari. u proizvodnji gradevinskih materijala.

bocni polozaj prikazan jc na S1. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj.2..9.5 mis."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli. c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj). Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI..1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna.sa dj'{j Janca. 9.. 2. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima. a).. c . b).. b).A:! ~u 0 0) {} b) SI. d..3. kada se povratna grana SI.4 . Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku.sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta.2. kada su postavljene tik iedna uz drugu. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .3. kao i u silo sima . Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0. S1.9. a. postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna. 9. b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi. 9. ti.2 M" c) ~ . 9. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje. kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. b i e. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje).3.3.Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne .. a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI.274 Elevatori sa koficama. optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1. '. 9. dok je centralni polozaj na S1. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1. opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka. 9..

0 m/s. pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta. dubokim · I .. pri transportovanju suvih. b). sIobodno gravitaciono (Sl. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl.. oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 .:. b). d) i usmereno gravitaciono (Sl.. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim.40 Centrifugalni 3.. drobljeni uga\j.d~ojel1im. postoje specificne konstruktivne osobenosti. :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim. dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--. TabJica 9. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka. cement. koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde.. kao sto su: prasinasti.3 .slobodnim padom. ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni.40 ICentrifugalni 1-"-"- . zemIja. zrno.3. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica.3.3. ostrouglim ikoficama tip a 0 I .1 Nacin prazr. . Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl. sa zbijenim. kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc.3. plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1. ruda. 9. krupni ugalj itd.276 Elevatori sa koficama.:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a. 320 0) b) d) SI.~.). 63 6. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile.9. tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3. pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni. 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m).pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu..2.. sa zbijcnim.-.. praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje . praskastih i prasinastih materijala.a/lle sile.ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :.3. praskasti. 9. c . Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. 100 1. pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1. praznjenje .) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice. 9.3 Sheme punjenja. iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4.. praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -." 4. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge.0 m/s).2 . a).6 . . 9. pesak. sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . !J .2 .. 63 6. c.. prasinasti ugalj.. 9.LD iLancani brzohodni.~-.0 ..0 mis.pUlljelljf! :asipol/jcm kojica.2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice..Lancani sporohodni.Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito.6 . sa razdvojenim. 4. 9. sa zbijenim. a kapaciteta su 5 . treset kopan glodacem. a koje se kreeu u granieama 0. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju. Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica).8 .. strugotina. odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1.3 . .0 m/s. fosforno brasno itd.. a).

Uredaj za samopraznjenje (SI. kada 5e kofice clvoredno. c). kg.278 Elevatori sa koficama. drvenog uglja.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B. vlaznc soli. r .8 m/s). ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora. mokrih i pahuljastih materijala. Shodno tome. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9. Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. 9. karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m . S1.5. c i 9. Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. rude. raznih hemikalija. 9.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici. Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. Kofice opterecene. pri transporlovanju komadnih.).8 mIs. tj. zbijenim rasporedom kofica. to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. abrazivnih i delimicno kofica 0. teskih. sljake. Kada je hI' > ra. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora. 0. Prema tome.6 . koji se lako sipaju (npr. obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove.: ugljcnc prasinc.ucestanost obrtanja dobosa.2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 . a). Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc. rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine. krupnokomadnih ugljeva itd.radijus okretanja kofice. Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora.3. 9.4.masa tereta u kofici.a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina.. a takode i krtih materijala (treseta. r p tj. b). neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. kada su brzine dizanja 0. a).2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9. kada se pol nalazi unutar kruznice (SI. strugotine itd. pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne.4 abrazivnih materijala (sljunka. (9. Vo . viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. koksa itd). b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::. kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI.3. konzolno vezuju (paralelnim nizom. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora.4.4 i 9. sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu. sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc.3) gde je n . Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta. cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. 9. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene. nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice.5. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0. c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica. min-1. sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke.3. veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine. 9. sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. koja se naziva polom. ra nastaje kombinovani .5. m/s.dobija se da je (9. Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos. lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija. penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid. rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0. proCi ce kroz . Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola.4) . ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom.). Medutim. tj. prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora. d). Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice. u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. Medutim. okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9. 9. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih.. m. Kada je rd < hI' ::. 9. balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca.mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni.

DJ = (0.204v 2 (9. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama .kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3. H. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku. PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje.7) R ~ _. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine.6. pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora.'el1}u . b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° .286) /.. c . kao i brzine klizanja Vk. hp>1Q S. O. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja..6v _ (9..4. vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa. hp<''a F R ~8 . a)..c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice.5 . Saglasno putanji kretanja ccstica materijala.K. DJ?:.. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se. za razlicite naCine praznjenja kofica: . srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1.6) .gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ .280 Elevatori sa koficama.8) D b} c) SI.6. 0.. 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl. m/s.ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9.9. b .n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s).5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora.<l?a. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i. 9. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora.6.0. 45°. 9. te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta.grGl'itadnnog. ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta. . Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli.za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1.5 a SUe ko}e deluiu pri raslere.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec... (9. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine.2) dobija se da je: . nasuprot tome. D d 2Bv g S.pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog.4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI..612) }.3 DJ= (0.. o '" 'r (9. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. suprotnu granu elevatora.1. centrifugalna sila i sila inercije. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno . prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice.za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9. 9. 1. Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl. 0.9..205 .306 .

. • ---t--Sf. lalog kreca itd).praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju.. odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala. sto doprinosi boljel11 praznjenju. OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc. kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja. gravilacionol11 praznjenju. kao i zaprcmina koficc. l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl.. slabije sipaju. c) i sa zaobljenim dnom (Sl. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja .'::. 9. odnosno praznjenja. olklonol11 lake. za prasinaste materijaIe. 9. 9. kao i kofice oblika trapeza. (j) il!- . zrnaste i sitnokomadne. II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl.Ijpral'ljena krlvo.. IJ .. y flo \ Bt .7. a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine. pri siobodnol11.'I . dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. neoplerecene grane.a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J .ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9. a primenjllju se i sa zaobljenim dnom. 9.!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX. prijanjanja cestica materijala za dno. Na sekciji sa dYe . rasute malerijale (npr. sirina B. c .IsIO. ostrih llglova. Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl.shema s/aganja brzino cestica materijala. Konstrukcijc. njegovih fizickih svojstava.7... zemlja. Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl.cilindricnim dnom. cad. d). suma pri grovitaciotlom prulnjenju . 9. 9. sa zaobljcnim .282 Elevatori sa koficama. 2 .. X t1 ~ ~. Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine. prasinastih. sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl. 4 .. W c) ... Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije..7 ! 0) Shema kofTca verli/. pesak. Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica.--O_-1-..6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a . varijanta 3). na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd. sa dnom. duzina L i visina H.. 9.stopnlh polozaja kofica (1 . plitke (Sl." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1. Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. b). kao i materijala koji se lako sabijaju.projil plas'ta eleva/ora). primenjuju 5e za suve malerijale. kao i bez dna.prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf.. b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine. 9. 9. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u.2.7.7. te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala..7.3 Elementi e1evatora Kujice.. postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja . koji se lako sipaju.7. za povecane zapreminc materijala.tri kofice koje nemaju zatvoreno dno.7. a).vanjan. zrnaste. zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia. a. silan ugalj itd).

pri tome je traka od valjane zice. 630 mm.9.65 1. a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature.1 iu/ t" lin. 6 mm.24 0. c). Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 . Sirina trake mora biti za 25 ".8 8A 10. 9. io. vijcima ili zakivcima. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka. prasinastih.2 0.5 I I ! 1.4 0. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala.0 70 60. Elevatori sa 13!leima okruglih karika.0 6. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala .06 " u 2.4 .0 8. odnosno slepljcni sa koficom (SL 9. te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka. takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala.5 10. Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima.6 ..6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9. 28 nun. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ".zicane. 62.0 4.0 28. 9. staklcna vlakna) i od gume. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno . primenjuju se gumeni umetci (SL 9.. vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St.2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake.1 !lmapremina in. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK .8 11.5 0. 0. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea. kao sto je navedeno II glavi 3. h) iIi trakom (Sl.3 2. 60..7. Primena plocastih lanaea. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom. a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima. a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ". mogu hiti zavarene iii presovane.4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene. Vucni element. a) ili su umetei vulkanizovani. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm.. koje su termicki obraiiene. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B.6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14.2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm. polazcCi od cvrstoce" trake.0 16.. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal. I 0.8.75 1.0 4.6 19. Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9.2 6.0 4.30 2.0 7.8) Tablica 9.3 12 16.9.17 1.8..0 120 118. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina... broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ". mma in. kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa.1 0.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 . istoga tipa.2 26.m.m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.0 12.284 Elevatori sa koficama. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~.7 4. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed. c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste). a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0.8 18. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi.5 5. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva). na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje.upre· mlnH mm mm Zuprcmina i". pre svega sa caurama i rolnieama. b).0 148.8 6.87 3. Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku. ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda. abrazivnih matcrijala..1 zaprc- illft" llmprcmina i".0 3. kao i komadnih tereta. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea. c).35 0. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea. a). a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa. tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9. 150 mm vece dimenzije od kofice.2 0.4 5.8. sa sirokim koficam3. 9.~ 1.66 rnm I Imina i. Osnovni parametri kofica (prema Sl.9. I 0. a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3. zrnastih.. a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 . kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode.4 2.4 160 200 200 250 320 0.' I zapreI"ft" • 11m il/b.0 24.

320. 9. 800.(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica. 150)7. kada su znatne vi sine dizanja materijala.. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile. nakon zaustavljanja elevatora.. b ZL/jedan la/loc. 500. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. montira se hidraulicna spojnica. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . 9. Kako trakasti. 9. precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250. ako je moguce. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota . Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica.reduktori. mm. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 .6).8 a . Sf. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. Saglasno slandardnom nizu brojeva.zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. kao i povecanje visine elevatora. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla.11) iIi preko poluga. izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora. Primenjuju sc: zavojni (S1. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje.. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala.286 Elevatori sa koficama. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem. 9..10). a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku. Izmedu motora i reduktora. a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i. kao i od visine elevatora. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica. tako da je obicno Dd = (125 . 20 zuba. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon. pogon je opremljen llstavljackim uredajem. Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. '" (9. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. 400. pogledati izraze (9. 630. Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda). Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala. kod novijih konstrukcija.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti. kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se... Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici.9 Vezi). Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama. c :. 500 mm.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku. Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. opruzno . za premestanje tdih komada. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. 1000 mm. Pagan. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete.9). Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora. . Zatezni uredaj. praskastih i sitnonasipnih materijala. Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. a takode i materijala visokih temperatura. za transport prasinastih. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile.a dl'(J /anca oj b) Sf. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI.

3.5 . 'V .ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop). a kod elevatora sa trakom .. postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama . Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom. Za opsluzivanje i remont.zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia . za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2.L-'-_-"': .. Osim toga. 2. Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. 9. Uredaj za zastilu. Za zastitu pokretnih delova elevatora. t/m 3. Kod elevator a sa lancem.9. a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci.pogledati tablicu 9.. koji u slucaju cepanja.koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog."stope". Visoki levak za punjet'/ie 9.1). Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 . m/s . na bocnim zidovima. iznenadnog kidanja lanca iii trake. usvaja se prema katalogu proizvoaaca.2. 4 mm.1O Niii den plaJfa i 7..korisna geometrijska zapremina kofice.visina kofica.4 Proracun elevatora .. v . korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea. ' I I SI. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina. mogu da obezbede visoki kapaeilet. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9. . a ukrucenje se ostvaruje tako ::. Visina sekcije iznosi 2 . da eleva tori sa zbijenim koficama.5 m. Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. 9.kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane.288 Elevatori sa koficama.to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku.brzina kretanja trake iIi lanea. p .. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja.10). koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora. 3. i sirine B (St.vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora. Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali. na nizem delu plasta .1). 1 (pogledati tablicu 9. 9. veza sekcija ostvaruje se vijcima. kod kofica sa bocno usmerenim stranama.. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. m. 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica. pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju..3). primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca. Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara. . a zbog veceg odnosa fa / tk.10) I I I I I t.. odnosno kidanja trake (Ianca) . nalaze se otvori sa hermetickim vratima. u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora. m.0) H.gustina materijala.3) i zadatog kapaciteta Q.(I\'ojno . cak i pri smanjenoj brzini. pri tonie je H .12) sledi.korak kofica.. tk .

Proracul1 vue'e.koeficijent zahvatanja malerijala. za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 . 9.12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a". ... . 2. anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala.koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 .. viljuskasti eleva tori sa Ijul..... za rasute materijale u obliku praha. D .11) ..6v N'm N . gQ ql == 3. Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .5. saglasno uslovu: (9.komadne materijale. kao i za 1. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora.12 5lJtJ B. plitke.5 rasute. Xk . 4 N' M IkoflCa asa trake.L ?:'aXk. Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 . (9. mm oJlrih agio v. stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama. tipa kofica. zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta. 1.0 . gde su: . brzine kretanja kofiea. rastojanja izmedu kofica (koraka).2. ..firine kojice B (Iipol'i kojica: P .. Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala.25 .jaskama .jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc..1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql. koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za . 0 OK sa okruglim dnom Sf. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora.0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St.25 mis..duzina kofice (dohvat).Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 . 5). 9. gde je L . opterecene grane. Pri brzini kofica 1. duboke. Nfm.. sitno .290 Elevatori sa koficama. .

lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0. I ". 2..1. .3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII..13.6 Br. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1. [ _II . vcoma abrazivni I Kamen. visina dizanja H = 22 m.1 I I SrcdnjckomadnT..25 . m!evcno zrno (brasno.25 ill. Ucestnnost obrtanja pri v = 1.2 = -2.:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0.70 °I I I 1°. stocna hrana) Prasinasti i zrnasli.65 .85 I i I [ Brlohodni sa Suvo.6 '1. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h. TVcm r uga] I dnom. sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak." I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni. 0.plilka: 0 .75 2. 0. ruda.0'1 ! = 0.292 Elevatori sa koficama.60 1°.I i t Prose-I cni I Brzinl-l.lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0..'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr. 1..40 I 0.: P ...4-30 3. 0.obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea.8 je 30 =4..7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9.0.3. OK . 63 3.13) pri 'If '~ T310zcni hee. 3.2.I ~. m!s traku i I lannc I I 0.6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9.34l/m.70 I 0 ~ a2 I I . .6 i I.6 ·1.6'1.' . pcsak. sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D . kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I .40 I 1 1.1. a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm.6.40 o. I I I ~'I suva glina gnjccena.3) D 0. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici.6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id.0 i 1.2 I I i 1 II . mina 2 I.uuhok. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9.sa okruglim J .5 t/m 3 .80 I 1. zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm. n 61 Posto je hI' < rei . Prema izrazu (9.60 1 0 20 ' ". a korak kofice tk = 0. 1cvkom uglova ° I OK I 0.Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9. ruda.2411'1.6 mIs. I I I i OK i 0. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0. Primer.£.0 . D . Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.". Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh. pra-znjcnjem I Sporohodni sa I .3 ~.8 :. isto D O.. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1.> D I 0. Zrnasti i sitno1 komadni.4 m. sa bocnim usmcravanjcm.6 m/s. 895 895 hp = . krcda u prahu: hcmlkalijc Br. [slcna .gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0.0. odnosno lrake.0 I I I HranIjivi p"rodukti.2. 'I Proracun. saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona.0.6". I gravllaclOnllll pHlznJI. pepca. '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3.::a"'y..icnt I Ispune kofice I Tip I koefi. 1.25 .RO II 1. slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+.l2'jC"'12'jc'-'nc.6 praznjenjem I .odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0.ostrih . vcoma ! abrazivni Sljunak. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos.8 .= 0.5. Itrcset gloJacki.63 i \jf=--.. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm.prasinasti ICement. dclimicno abrazivni f--_______--+p.40 . stoga je traka sirine Br 1.. a radijus dobosa je prema tome rei = 0.5·2 0.6vp1o = 0.' [" Br. koji sc slabo sipa Zcmlja.0. sljaka Igmvitacionim nJcm. cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja). zcmlja.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1.8 .80 II ! I I 0. tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm. Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca..'" i I ! i' ".4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9.r. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . 85 1 1. vIazan.45).

13. Proracun se izvodi u opstem obliku.15). 25 N/m.Ss e[1<X .6v 3.37 S4. 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje.9.08 = 2629 N = 1.85 980 min-I.55 kg/m.1.vucna sila u traci. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1... P == 100011 = 1.37·3876 = 5310 N 3. .S4 Tako je qu' g mil' 9.37 (So+ 2376).81·3.81·30 -52NI qt m.294 Elevatori sa koficama. tako je: S3 = 5 11 = 1. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9. Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3.25 odreduje se iz izraza Ke'W. pri S = 1. Ft = Sma.6 ·1. uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala.S4)'(. 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::.25.l. b = B = 300 mm. b . najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja.2876)Sl. taka da je: S3:S.38 kg.v 0.koeficijent SigUfIlosti. Za celicne dobose.<X .85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1. Usvaja se elevator snage P = 6.08 So +3624.Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake.5 kW sa ucestanoscu obrtallja n . am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51.0850 + 104 + 160· 22 = 1.broj umetaka. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .38 N 1m. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca. posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 . 9. Ft = 5max = 5310 N. odredujc se prema izrazu (9. 25+ 9.6618 kW = ' 1000·0.08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z .0850 + 104.·K shemi (S1. = ( 5310 .0850 + 2· 52 = 1.81· 2. ili.37. tada je: eiJ. 1.37. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2.08 So + 3624 ::. posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa. K . iIi u razmatranom slucaju. daN/em.S4= 1.1. to se zadrZava traka sa cetiri sloja. Neka je K = 10.55". S3 ::. te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N. za tde uslovc rada. em. za razmatrani slucaj je 1.2629.13) z== F. Obimna sila na pogonskom dobosu. = Sn = S2 + qH = 1. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku. 1.sir ina lrake.6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe.0850 + Kz qt 1.13 b) z= 5310·10 =322. b). ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2. crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka. = 0.

vee se materijal stavlja direktno u kofice .15 . Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi. kosi e/(n'ator. zatvorene konstrukeije lanca. ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova. klinker.16). b . deo.. 9.4 m/s).14. sanduka. 2 2 OJ b) Sf.. del Ova masina itd). denjaka. Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane.fku.. oj bJ Sl.shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja. visina kofi~e (400 .15.15. 0. d .. bala. Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police. a) sastoji se iz dva vertikalna. kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani. 9.. sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. 9.. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama. koji su prebaceni preko gornjeg..14). vertr'kalni e1el'afor: h . Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika..:alni na pm'r(lfl1oj . kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0.4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. kao sto su: prepecena opcka. c) i kosi (S1. c . temperature do 900°C. 1600 mm).Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9. visina dizanja do 3 55 m. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala. 710 mm).3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda. 9.proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a . Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno. 9. korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 . . opterecenoj grani.3 .15..dzepove. 9. 9.. 9.296 Elevatori sa koficama. odnosno donjeg lancanika. Osnovni parametri su: smna kofice (200 . ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. S1. Viljuskasti elevator (st 9.710 mm). b).15. c. a. a) izractuju se od gume. vertiJ.I'ti eleraror: a . koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora.pokretn. lako lepljivih briketa i vrelih materijala. 9. aglomerat.. a time se smanjuju otpori pri punjenju. naroCito kada postoje dYe paralelne trake.14 Vilju. Kofice 1 (SI. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj. ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se.

. pomocu opruge iii sine za vodenje.16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .masa tereta na viljusci (polici).298 Elevatori sa koficama. SI.Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta.pogon. 0. 9. 9.15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:.14) gde je w .16.v/. Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9.2 .fkara Sf. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj. a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi.koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica. koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik.. Ako je m .:.ara: sa 0\'0 hmea. a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl.pogollski lanc'(allik.l:.'fanik . d). 9. b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac .16.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja.13) (9. 1. Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica.rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!. b). 9. 1. kao po pravilu.9. kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9.ta viljuske sa materijalom. 2 .to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl. (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0. 4 .lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju. Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2). b .3 m/s).sa jednim faflcem.15.' 3 ~ \'ucni lanae.Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1.

5 Fu(t'ni lanac: 6 . / I . slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj.. 4 . pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora. 7 . 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora. elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv. 9. e/el'ator: 3 .18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje.l'aijkasti transporter. 3 . Iransporfera. b) sa konzoInim Ijllijaskama. Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari. 0.19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane .SI01'(1'-. 2 . na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6).18 c) 51.'l1a.35. Za transportovanje Iakih materijala (npr.. urectaja za Ufol'ar i . Pritiskom na dugmc za llprnvljanje.300 Elevatori sa koficama.elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise.fko.bunker. 5 .kojfc':asr.fetkasr..pneurnatski transport re1'. podize dllZ llzlazne grane..filter.' 6 .25 . Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta. 9. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9. zavucnim jedno sa . a razlika je sarno u konfiguraciji trase . h dement.korpe I'agone/a fic'ure. Takav elevator (Sl. brasna. 9 . 9. a). tada je w = 0. 0. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem. prihvatajllCi teret sa stoIa. resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala.S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl. II horizontalnom i vertikalnom smcru.' I u!(warn. 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica . viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama. 9.17. tada je w = 11 = 0.'ito :a ul01'(Jr M M M 4 .05. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. bunker. ispunjava utovarnll stopu eIevatora. materijalom koji treba transportovati navise. reSetkaste povrsine osnove. Za razliku od viljuskastih eleva lora.9. Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane. 7 .17. C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I . nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj. 9.zale:ni ure(taj.slol'Clr tere/a.zi(aru.sfo za .utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima.zal'ojni transporter.re. . a) 51. korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura. Nakon skidanja tereta sa stoIa. Proracun elevatora .pogon.eik/oll. 9.03 . 2 . a transporteri naizmenicno. Ijuljaskama) 0 lance.Uufja.Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2). ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica. i:gled. knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl.

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4. 9.i. Brzina kretanja kofica iznosi 0. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6. samohodne konstrukeije. do ambara. porta proizvoda (51. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu.27. 3. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika. Obrtanie od tocka.[28]. kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena. trake 2 sa kofieama 3. konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji. pogon je postavljen u stopi. koja se pokazala dobro u eksploataciji. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu. Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. 2100 kg/h. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1].0 m. 9. autora konstrukcije Krotova (S1. duzine do 300 mm. do odrcdenog mesta. 9. u silosima. u dobrim rnaIievarskim sposobnostima. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1. Prenosni.1 m/s. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8. za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till. za do premanje materijala u bunkere.. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. preko reduktora. sa postoljem 6. tj. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu.. bez plasta. tockava . elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51. c).(pogon preko pedala). a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. d. teleskopskog trakastog transportera 5. b).[27]. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW. a visina se menja u granicama 0.. Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane. sa n = 970 min. vodeCi dobos 4. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom.era moie se povecati do 6 m. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni.27. tockovi se kotrlJ3Ju. Elevator prikazan na Sl. npr. na speclJalnom va~Jku. ne~­ oliko radnika. 9. ugao iznosi 180°. na gornjem dobosu. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le. u indllstriji prerade stoene luane. brasna). a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala.[45].27. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. a ne na vrhu.[ 18]. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja. zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora. koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. kojc se pokrecu auto masinom.27. kod stacionarnih vrsalica. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . u istovarnoj glavi. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac. omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0. pri utovaru kukuruza u klipu. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1. preko valjka 1. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. 10. koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama.[26]. kao i za njihova susenje ild. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e. zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. 9. npr. a).8 . obuhvata gornji 1 i donji lancanik.~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o.l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm. 9. uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura.27. sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama. relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg)..[58] .Lad. do bunkera. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina. u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke. Koficasti transporter (51. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl.27. za dopemu materijala do dozatora itd. DuCina teleskopskog trakastog transport. u glavi. sa n = 1425 min. d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih.315 314 Elevatori sa koficama. rasterecena grana vucnog uredaja. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom. ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji.. Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito. b ima slican shematski prikaz pogona.

Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja. Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog. a broj pocetaka jedan.pod uglom do 20° (osnovni tip). /0· zadnii /efaj. sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala. nadgledanje. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih. /el'(Jk w punjenje.sredi. u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. srednji /duj. kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. 6 o/\'or za pregler!. 10.4 . duzina istovara materijala je prikladna.e/ektro!l1otor. 5 . okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka. 8 . 2.prednji leta). kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala.1 Zorojn.316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10. razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva. pri kapacitetll obieno do 100 tlh. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije. 12 . kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. gabaritne mere transporter a nisu velike. 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva. transporter: 1. ~ rttalEJ 51. sitnozrnastog.2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI.redukrar. 3 . 7· oluk. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. koji S11 opremljcni zatvaraCima. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. kao i vertikalni i strmo nagnllti. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. kao i . kao j materijala jakog mirisa. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m . sto ce kasnije biti razmatrano. a takoae i veoma abrazivnih materijala.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala.2).1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . osim toga. 1/ . Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne.spojnice. kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju.po vertikali).fni lew/k:sa prainjenje. dobra je hermeticnost ovih transportera. tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. vrelih. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. 9 . u obliku trake iIi isprekidana. 10. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji. 10. praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih. mlinarskoj. dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac. a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal. nasipnih materijala.l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu. povecanom habanju zavojnice i oluka. 10.

8 15 0. 10. Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade.9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. b . 10. leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu. Ukoliko je moguee. sa koje se materijal premesta.[opaticni.gustina materijaIa koji se prenosi.1). koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida). na llosacu lezaja.Irakasli. min. zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces.sa punim :ir:.6 1 0.7 20 0. (10. koraka t (m). a koji nije podlozan sleganju. C . a zatim se elementi zavaruju za vratilo. Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv . Zavojnica transportnog puza je punoga zida. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima.ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0. v=- 51. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni.m /h) zavisl od preenika d (m). da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila. npr . ucestanosti obrtanja n. Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom). Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani. /3 .2 ZUI'ojni IrOllsporler: a .2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali. odnosno lcrajnjih leiaja. Zavojnica trakastog. .3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n.dozator u oIuk transportcra. Mazalice se nalaze gore.1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake. on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10. k . a takode su i kompaklne leonslrukcije. 10. iIi u obliku trake. t/m3. kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala.koeficijent korekcije. d . Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka.projtlisulli Na S1. naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj).intenzivno mesanje. za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje. iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac .3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera.1) gde su: p .lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise.318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu. pneul11atskim transportom u cikIonu. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama. koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera.

ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D. Takode. Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10. (10. D 2: (4 '" 6) amax. a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka.. a takode i otpore dizanja . 10. koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu .25 0. a proverava prema jednacini (10.4 0. izvijanja pod dejstvom momenta Fo . KD "ele je r .raelijus na komc dcluje sila Fa.5. 0. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja.koeficijent trenja materi.8) D/2.2. Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 .u m. 0.6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli. bez prcsipanja materijala koji se premesta.4.koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma. . tg <p = Ill.tg(cx+<p) (10. Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala.pri transportovanju navise materijala po nagibu. 0.125. n .. sa rastojanjem I izmedu oslonaca .25. 12) a. 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine. pesak. a kada se transportuju tesko prenosljivi.32 0.elodavaca.1).1. Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0.1).4.125 I 65 1. ponekad se ugracluje srednji lezaj.3) gde je A . pepeo.32. Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi.elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi).0 I ~ 10. 0. treset. 0. 2nn (10. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja. umanjuje se do t = 0.5 4. I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka. A w 0. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. komaelni ugaU. gele je III . tada se mogu otpori izracunati. A i w Tablica 10. elrobljena ruela. leao i jednog (S1. m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala. Osim toga. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika. Vreelnost D u jeelnacini (10.4) gele je a . Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I.16. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca.8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala.ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r. cx . b) pogona za oba transportnog puza. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o .. 10. Zamenom vrednosti w u izrazu (2. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali. kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza. 0. soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P .lezaja. Racunske vradnosti koeficijenata 0/. ukljucujuCi i oslone lezaje.7 .u kW i 11. vlazna gEna) 2. Ako je poznat koeficijent trenja. strugotina.3) usvaja se ofijentaciono. a) iIi dva odvojena (S1. ugljena prasina. Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica. brasno.4.63 i 0.4. i b I .18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW). 0. jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad. azbest. koji se takocle okrece u cevi. -1 ucestanost obrtanja. uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa. 0. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela. r. glina. 10. otpora u svim lezajima .1). a i b).cevi. Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 . 0. na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje. zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala.2 1.320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza. D .koeficijent (pogleelati tablicu 10. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima.6) K ·D·tg(cx+<p)' .3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI.5) (10. transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza .8. <p . sljaka.srednjem i krajnjem. mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r. ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila.

se na sledee! naem. 10. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja. = O.. .masa cestice) i shodl1O tome. 10. gde je !lv . koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza.+mg!lv COS a.!lp COSCi. K:'et~nje rasuto~ materijala navisc.romolorom sa pnrubnim spojem. Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St. kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza. odllosno R (SI.vllgaonom ?rZil. sheno nav. duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a. rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza. pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje.rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka.IO. od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza.4. i druga .koeficijent trenja cestica 0 plast. . vo~recc se manJom. a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c.5. tJ. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja. Sl.5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G. .uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ. mgsma..5). ona je a . zavojni transporter sa elekl. b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja. tj. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine .4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m . tj. buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta.. prerna t~rne.)ettika//Ji. + P R mV.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a. gde je!lp . b). od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza. R (10. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom. 10. mVIr!l !lv sina.koeficijent trenja (S1.lOm. Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta.ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza. Kompopuza jednaka je nenta ove sile. ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni.e .322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu. 10.7) .

cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje.ie monliran radni medaj masine za busenje.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu . Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1.. mesanja itd. a kapaciteti su ograniceni. Prednosti ovih transportera.0 J!on. ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca. koji se uvodi u cev sa jednog kraja.IH fJ. po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi. a kao nedostatak. 10.-. nasipni materijal. (lO. npr: pecenja. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi. ti. Na mestu gde se oslanja na valjke. duz zida izraden je zavojni zleb. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala.324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J. 10. min-1 Sl. vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera. cilindricne povrsine. 10. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju. kao i ncdostaci. T' Sf. pri tome su duZine cevi 200 .)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise. IZO 1.1v . obicno se ostvaruje visina od 15 .M D.dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi. duz ose zavojnice transportnog puza..7 Zm'.S. . a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi. ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. I1kr. 10. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora.1 v casa) J. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi. Zavojna cev za transportovanje materijla (SI.S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece . Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala. cevi su glatke. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta.1v sil1a) gdeje pv = arctgJ. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. .08 II. Unutar cevi. susenja. lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1. odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10. U odnosu na koficaste elevatore.fipke .1p(cosa-J. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. dobroj pozudanosti transport a materijala.6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ.4 Cevi za transportovanje materijala (10. zrnastih materijaIa. valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a. kao i materijala koji se slabo sipaju. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala. aglomeracije. 10.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju.anje materijala navise. 10. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom. 30 m pri transportovanju materijala u prahu. sa obe strane cevi. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera. sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi.-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala. sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice.6) brzo se obrce. Obrlanjern cevi.. 1z izraza (10. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment.

I .9.3. a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi. odnosno okrece se zajedno sa njom.prema izrazu (10.3J D SlllCP ~ .326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp . polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10.sila uslcd ldine cevi.10) . ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka. tada je moment u odnosu na osu cevi .11) .opJYi oblik. to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10. = 0.16) (10. uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki.. Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv. a brzina transportovanja materijala v . 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak. (10.. 0. pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi..l= (. (10. koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n.15) L =v t".prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka.25 D).9. (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l. b . Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G.eel'. nalazi se da je n = 42.pOlporni \'(Iljri. rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju. ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0..65 ) m.5 D. Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl. 6 . Iz jednakosti je: Go .8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a . 10. Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d .2).pugoll. Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0. 0.2 . za ugao ex.. kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi).YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a . Gsinex= C+Gcosa)J. .. Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka. kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev.os{oni ram sa \Ialjcima.14) b) 51. b) oj Sl. nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10..1).3 1--'---''''Dsin<p = nn .. 2J+wJ Dk M=G'a+2F . 10..50 .9 Prorm. P Dv 2' (10. 30 sin( a -cp) (10.. 3 . 4 .sila tezine materijala u cevi.13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10.as/olio . 2 .us/olli l"a!jak. a). koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0. do verlikalne ose.12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42. 10.

danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev. koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju.koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera. w . tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno . kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju.328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno. medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala. OSCILATORNI TRANSPORTERI 11. snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M . kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja. karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja.[45] . Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada). Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim.u hinizma. tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom.trnllslatorno (oscilatorno) kretanje.u Nm. (10. Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi.17) s-\ T] . na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima. LITERATURA: [21]. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama.

Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere.1). Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. janja od oluka. sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. otrovnih. Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. p:-emda oni.3 ) . posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine. pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd. koja Iezi na ravni. susenja. . Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji. navise. kamene sitndi.J priblizno do 400 rn 3/h. smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. k~mena. hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u. odnosno spustanjclll pod uglom do 15°). lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera. Prema tome. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka. pri izradi apa~ rata. a reae komadnih tereta. a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl. Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska. R (11. sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe. Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla. blago nagnule (sa podizanjem materijala navise. . pri kapacitelu do 20 m 3/h. pom~ra ?o povrsini.ao SlntJ = . mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih. elemcnala aparata).330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno . prost orne spiTale. sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta. na linijama mehanicke obrade i montaze. . a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll . sljunka.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze. otrovnih i vrelih tereta. v 11. zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade. u masinogradnji. zakivaka.1) Horlzontolna raYOn SI. 11. tada ce ceslica malerijala. Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija.2) ay = .~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. cement). Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno. mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja. nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. vlazne gline). kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera. tj. do visine od 12 m. drob~ne. prasinasti malerijali (npr.pravolinijske. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine. da se. J1. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an.a (02 · · R . rezane. a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije.masa cestice materijala. na linijama automatizovane proizvodnje. vrelih. a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m . stanJu. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11. u~lja. gasovitih. hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. za prenosenje prasinastih.a (02 sin<p sin~) (11. a mogu da budu i vertikalni. Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa .1 Prorac.

prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera.t2.fazni ugao osciJovanja (ovde je t . kao i elemenata transportera. 3.. w .3 onaj pri kome se cestica bez prckida. K = aw sinP.h transportera). Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom. a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera. teret se brzo krece i otrze se od povrsine. tp. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1. pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona. pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se.im inercijaln. zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1.2 Shematsk.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI. <p (J)'1. gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° .3). Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn. kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez. Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala. pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. tj. da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu. konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC. Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera. leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T. kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine. U gao <p menja se od 0° do 360°. A aw 2 Sln}J g (11. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja.11.4) = cos 0° 1.2). Pri 1 < K S. za vrerne tp t2 _ 0. najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI.smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K. 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k). Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru.332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a . potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW. tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl. 11.6) u gde je p . 2 za vreme t3 . .bilo koji ceo broj.amplituda oscilovanja ravni. pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise.3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako.vreme). 0= pT (11. tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~.Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K. Sl. jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala. prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J.11.3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan. narocito pri K > 1. .ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera).ugaona brzina pobudivaca oscilacija. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11. pa je koeficijent rezima . podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera . smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka.:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 . 11.

I isto 2 . Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3. 2. Na znatnorn delu dircktnog. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan . lakog i srednjeg tipa. kao i dvokrivajnog pogona.8 . materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja.1)..3 2.. Oluk dobija oscilatorno kretanje od . Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala. Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3.. izostaje proporcionalno povecanje brzine. iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom. kapaciteta Q s 50 t/h Isto.. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka. Kad~ se brzina oluka naglo prorncni.. lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred. Prema tome. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11. 30° prema vertikali. pri p = 2. 150 mr:n.8 1. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala.5 I 1. 11.. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje. frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila). 1200 mm. ~ezlm.3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije.36 (pogledati SI.3 .3 Ekscentarski 1..1 Pri p = 1. kao i pri povratnorn kretanju. a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost. visece i oslonjene kon.3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala.. 2..elektromagnetm 3.a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 .. odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka. 2.. 3. vec'im od 6. samo konstrukcije teskog tipa. kocficijent rezima rada iznosi K = 3... ne odvajajuCi se od njega.3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. .2 m/s. prekida se klizanje tereta. Q s 50 lIh. zatim se bIZO smanjuje. tada je K 6. Oluk opisllje pravolinijsko.. do 50 m (ponekad i do 100 m).5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1. odnosno kada je tp = 2 T. za kapacitete Q > 50 t. prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala. 200 .. matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I . Oluk prolclizava ispod tereta.6 g.5 1.. 2. brzina oluka se ravnomerno povecava. 2. za ~ = 30°). tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom..3.Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni. 85 min'\ sirina olnka. 2. Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa.0 11. menjajuci svoj smer.3) itd.vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj.. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna. pn povratnom llOdu. samo konstrukcije teskog lipa.. za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i. da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje. a sal110 u toku l11alog . kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim. tj.6 .3. pri K > 3..7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11. Jezaja i drugih elemenata. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka. polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer. kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0....5 . 40 .2 . duzina oluka. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca. akumulirajuCi kincticku energijll. U toku odrclenog penoda. U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka. a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 . a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk.334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11. pravolinijskog hoda. Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!.8 . Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka. brzina premestanja materijala.. kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera..praskastih I' . 3 ~~ije IS10. kapaciteta T ! 1J . Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene. Osnovni pararnetri transportera Markus .

. blago nagnute i vertikalne.: (11.nanize.4 Vibracioni transported 11. pri premeStanju oluka nazad. potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1.. podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka. neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka. 15°. neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala..translatorno krctanje istog karaktera. kako u dircktnom. Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. 400 min'\ sidna oluka. a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. 0. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. 11. 20 mm. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka.15 . vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne.. ove sile su usmerene nanize. na kosom transporteru.amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje. te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka. tako i pri povratnom hodu. obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise. upravno na dno oluka. koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. a ta energija se pretvara u potenci. elasticnim vesanjem . dYe iIi vise masa. pri dopremanju materijala navise. vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije).. te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka.direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje).preko amortizera.. radnom hodu oluka transportera. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca. kod horizontalnih transportera iznosi 0.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu. a pri hodu oluka nazad .. fJ. kada se oluk kreee nazad (spusta). a sila tdine . ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi.. u smeru upravnom na oslone nosace. 1000 mm. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom..4. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti. pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje.. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije. srednja brzina krctanja materijala. pri direktnom i povratnom hoelu oluka. frckvencija oscilovanja. Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka. za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa). 10 . a . koji obicno ne prelazi 10° .ucestanost obrtanja vratila krivaje. posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije.8) gde su: n .1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera. 200 . Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred. Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . Elasticni nosaCi . neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. 300 .2 m/s.336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona. brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba. . Za kretanje materijala napred. ~ . Kada se oluk kreee napred. Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine.oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred. Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. dok se pri kretanju nanize oluk spusta.nanize. (viseea. Pri povratnom hodu. eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim. vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom.

mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine. frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo). Kod rezon. kao po pravilu. dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0.lc:lOg SIstema. Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . za. obrtno oko vertikalne ose (tj. tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera.ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton. kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. udvoJcnc clemcnte.likama. Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera. i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera). tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja.I'cifacijama: a) pomerallja. Kod Izv~. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) . 11. mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost..ansporteri _ sita za istovremen~ transport. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko. tj.ce konstrukcije.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera. Prema karakt~ris.. le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-. t ransporten. Prema tome. pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w). frekvencija pobudne sile. b) brzine.. saglasno vrednostima amplituda). Takva konstrukcija primcnjuje se npr.4) sinusne promene pobudne sile. v!brosita za prosejavanjc materijala. elektroekscentarski.~). kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament. 4) najmanja ukupna masa.b:lO vczanc. Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima. 400 min.klipno poluzni). _ Pr. ~rem.~avanja. ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera. pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju. moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja. dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija.nlno podesenog elastlcno~ SIstema. transportovanje materijala iii t.' c) ubr::'llllja Rezonantn. ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i . Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance. .nrezonantl:og pode. 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera.85 < co < 1. 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju. no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI).. 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera. namcn]em. npr. eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h.l . Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. lativno lakog tipa. kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama.. vee i na meduspratni prostor. 6) ostvarivanje malih gabarita po visini. ekscentarski (krivajno . 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 .ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama. uravnotczenosl!'.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja. duz vertikalne ose i kruzno. 11. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima. a oscIluJu kao jcdna celina.koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom. oscilacije su poduzne i kruzne). moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast.338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni. pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera. Kod dorezonantnog podcsavanja.98. 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a.4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u.

60 "' ~ "'" r-.'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m... ../i·ehellcije 600 m. Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih.. Povecanjem ampli tude oscilovanja.. 35 mm). lJ.. 10").. amplilude oscilowlI1ja 12. 3 . koeficijellia rdima raJa K = 2..II'/.. 3IJmm).koksa od . 3 . drohilla (dimel/zije () .... visina sloja transportovanog malerijala ltd. .. kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis. r\ "'" .... 30 mm). 85 dB.. 5 " drobljen lucanik... 3 pula manja. takode i visina sloja materijala moze biti razlicita. 10 mm).. Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija.. cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja...6 mis.52) od ugla nagiba rrwuporrera. stepent t-o 11011«• .... mogu se transportovati razliciti nasipni materijali. kamena ..15 mis. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti. j pesak. .. istog oblika materijala praska. Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir.d%mit u prahu. I\... prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't.. . nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala.... .. ampliluJa osciloml1ja a '" 3. fino nasutih materijala. Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala. 2 . uglja itd ) i do 0.. 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () .. . sljake.. "'" . cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica........ pri najoptimalnijem rei:imu vibracija.. 6 . \ """ ~ .l'ill1eZ. 11. 2 . t--. za visinu sloja od 50 . pri fratHportO\'anju: . prema brzini krelanja peska \'p. '" '" i.. 60 mm.suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog..1 . O.. zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska.5' l\ ~~ ~ .. 11. peska prirodne vlo:nosli.....f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a". cementa)..5 l11/n.5). Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0. dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'..fkriljaca (dimenzije komada () . 5 _/osforno bra.....5 111m ijrekl'encija f()OO . . metodom vibracija. Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0. Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og . brzina transportovanja..6 SI.krupnoce cestica) transportovanog materijala.' ~ . :\ ...5 Upo!'edn.fno: 6 .... 10 ~ rx6 1 . koji se mogu premestati razlicitim brzinama.t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'..' 8 !'Yamot u prahu.. koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica...silnokomadn(J !ilja/.. efektivnost transpor- .:a. ..1l. kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala. 0.cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl. .... 9 ....340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 . .2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera.a).. t--. istim transporterom..05 mm (npr. 7 .· 4 ~ kotnadni ugaU... efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet. Pri jednakim vibracionim parametrima.... kada je brzina njihovog premestanja za 2 . te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1.4. SI. -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 .....(lpati!.sitl1okomadlla ruda.) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava .

Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0. npr. 11. te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 . uprkos velikoj razlici njihovih gustina. 11. Lepljivi. priblizno identicne brzine transportovanja. vlaZni vezivni materijali.. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija. cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina. sIobodno okacenog (iii osIonjenog.. u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva. 50°. medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. 100 mm). iste vrste i homogenosti. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl.. debalansni) vibracioni pobudivaci. npr. c). kao po pravilu.nema.7. 1. Kombinovani materijali iz sIojeva peska. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1. a prauzrokuju i habanje oIuka. medutim. 5 %. Kod kosih transportera. pogon transportera mora da se taka posta vi. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta.... medulim nisll postignuli pozitivni rezultati. nanize. transportuju se veoma slabo. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~.2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja. odsustvom sitnih cestica. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta.. glina. 11. pogon se tako postavlja. brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 . 11. ~od.. npr. strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala. frekvencije 500 . matenJala po glatkom dnu. koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. . Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru. v. 400 min· l ).uzrokuje oscilovanje . kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile. sto je prikazano na (S1.. 0. centar inercije se podudara sa lezistem sistema. cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike.6). a. Pogon moze imali donji (SI. cisti pesak. bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima). nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom.5 . 11.. pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno.. sa dva oluka. od dva moto . Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. .. da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° . koja-pro. medutim. U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe.7. Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje... S1.. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce.vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. Sorlirani. ukoliko je moguce. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka.3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri. cementa.. b) preko elasticnih veza .. lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja. vibracio~~h trans~ortera . gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0.7. za svaki stepen povecanja nagiba (S1. matenjala.. krupni i srednjekomadni materijali. . Kod prasinastih malerijala. prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal. vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°. d). takode je moguce i drabljenje komada materijala.. sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje. 15 mm. te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. Raznorodni.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava. razliCitim plasticnim masama i gumom. Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret.7. u odnosu na sitnije cestice materijala. koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1. brzma transportovanja je za 10 . Zbog toga je celishodno. 20% manja nego pri kretan]u.eliki uticaj na brzinu premestanja. te se zbog toga. Brzina transportovanja komadnih terela.. zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 . 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica. kod kojih se materijal prenosi navise.8. dobra se transporluju vibracionim transporterom.. Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju. oblika klatna. pod uglom od 10° . 11. ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima).30° prema uzduznoj osi transportera. transportovati prasinaste materijale koso.. 11. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra.7.amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5.4.sita.. Gustma trans~orlovanog v materijala . Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni. a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1.2 .lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi).

prora(>runska shema Ovde je: me . na oslonce konstrukcije. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-.pUfem {prema iSfraiiw. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja.K. c . rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu. d): ~ " - (J (m+mo). A .10) Sl. odnosno oluka.8).kOl1Sfruktil'!1e sherne.mjima B. . frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile. (11. r.ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca.fprenese na transporter. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans.. tj. masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev.1 . ro .11. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl.0 I.plasticne mase iii evrste tkanine. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized. a) od gume. nego i dopunsko obrtno oscilovanje. Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta. to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11.ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa. odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka.6 1. pritisak primaju "0. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu.61.'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0.344 Transportni uredaji Oscilatorni t. ver0.8 1. m . m" .empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI.Janr portere bilo koga tipa. eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera. sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a.+ 1. !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno.masa transportovanog tereta (cestica materijala).7. 0. 11. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi.7.i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt. odnosno oluka.ll.l1. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva.1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1.'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca. b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera.3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala. Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera.7. rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja. h. neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:.. tako i transrnisije pogona. 11." 1.1 1.9) gde je mo .masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter.. d ...8 izmedu bunkera i transportera.6 III K punjenje transportera iz bunkera). osa kaisnog prenosnika (SI..ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema. koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi.7 Sheme s/o/. 11. m[ . koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala. 11. to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko. koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog.odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom.

b) SI.. temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e.. vibracionog pogona 2. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama.lO. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa). Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno.. 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala.10.sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji.1l. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju.. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom.11) navedene su u tablici 11. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja.9. frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja.. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. oslonih elemenata 3. rezonantno podesenu elasticnosl sistema.. armirano betonske konstrukcije). tako i oslonjenih. tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m. Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere. 11. Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom. a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom. b). 6m. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja. kako viseCih. 50 m /h i duzina: 4 .9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ.. a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema. oslonog rama 1. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2. I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama.2. 11. sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera. b). h . a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. 200. sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca.vociklicni elektromagnetni pobudljivac. a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3. pre svega.346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m.9. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni). Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1.\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala.c). 11. a). a . cija je masa za 3 ... 10. ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St.sa dl'c mase. Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d. koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. medutim sve to znatno otezava transporter. a takodc i ekscentarski. a kao posledica toga. u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. 320 i 400 m. u relativno maloj masi. Oslonjeni vibracion! transporter!. 11. neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona.9. kapacilet: 6 . koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. . koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja. centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu.

rom. h .348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa .2/3. d).1110 Sheme o:. ".5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska . 3 horizontalmm transpo~~c.ll.n ram om j ekscel1fars[./olljenih l'UJr(Jcion. izmedu ./1 transporfera: a . kg/m Dirnenzije.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2.Yklop e!asficYnog gumenog os/onca.lIetnirn) pogol1om.a ~. H. d .0 80/96 320 160 30000 32 5.320 .lcdatiSI.SCI dl'e mase.1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja..10.:im pogol1om.5110. m /11 Snaaa elektromotora. c sa dw! mase sa re.rkim osfon.517. kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede.upsti i7. elekfrOll/il!.fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a .1'pOrler kO/1.sa jcc/nom masom.zoo KBIKr. 11. pU1..popre(n. b .lga/nim (if.11.11 c) SI. c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr.0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim. (' . kW lMasa 1 m 1 transportera. so cenfrUi. presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1. sa hcrmcticki ~ b) SI. J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7.- .:g1ed.sa l'j.sa ekSCe!11orskim pogO/10m. oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1. e . mm: A H L zatvorcnim olukom. a u imenioCll.

I(Y " . posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev. a olkloni obe cevi su jednaki. b) SI.eliO . 0 I. 11.w gurn.u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr. cevi .l3 Klackalice 6 se zglobno.Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y . a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e . 11. ~Ja se postavlJa preko . ratora sa ekscentrima . . . .Ime.12.iJlll od o::.'. r .amp!lfudu OSClfOl'(llIjU. Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi..translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 . a = 1'12). to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1. cevi iIi oluka 7 i 3. / . masa transportcla svakoga motora iznosi 1 . c). b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi.13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala. onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1. ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' . ' .12.W ofJrur." ... a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1.lI.10.radijus eA:SCellfra ' hro. tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r).. 6 7 d).. ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto .e.. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1. raznodelL'pomerene za I 180 0 . Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na . . J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3. 11. " ' celokupnog sistema. 27 m.. .'h "1 . koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza . koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2.' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase. centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin. sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL. ". tj. kada se jedna cev krece napred. dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI.meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::. a) odreduje se prema izrazu (11. 11. preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4. /. ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v . Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 . .. Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f . . a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel . '(. S obzirom da su mase obe cevi jednake. _ . Za opisani transporter prema S1.351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon..:ru/o!ll .ci/u/ornih jJ](Jsu· a a . k .lI '/ I po ugOtn _ krelal:om. gibnjeva 5 (S1.9).12. . 11. 11.:.5 kW. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5. se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' .snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik .12 .preko lisnatih opruga.llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I. po jedllUCI duzine 36 .centar inercija). 156 kg/m. ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao . a nalazi se iznad iii izmedu cevi. . . a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1. druga cev se krece unazad. 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'. .. (He ransportera sa i.12. g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge... OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1.152 . 610 mm' duzlIla 12 . . Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice. nizovana ' motovib. SI.10.O. J ne . Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera. 11. 11. . a ukrsna glava kretace za drug u cev. )f >".... ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu.. " .12. 7. b navedeni izraz daje pribliZno resenje. I . a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka). udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J. 11.12 i paralelno 11. onW ~kCIJC./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us.

auje se u obliku cevi kruznog. l Jravnotezem SIS te . pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp . transmaterijala elostize 60. b s dye mase s . . a .kruzna frekvencija pobudne sile.. Elementi transportera Elementi za no. a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi. Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160.13) navedeni su u tablici 11. 150 m 3/h pri transportovanju peska. l1'mtnom ekscentarskog pogona. bilo koje polo vine ovoga sistema. sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa. no. neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala. Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka. Takav J~dnocevl1l .11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih .stdja) II Tablica 11. (j) . v. a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 . Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno . 11.12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema.85 < wlwo < 1. t duzme trans portera. zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema.1 (11. .ostvanl]C duz cltave.metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q. c transportera proizvo d aa u·m d er (A u.352 Transportni ureda. moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom. sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa.imaginarna jedinica. R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D. Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala.pomeranje centra inercije sistema duz x . x . Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h. ('3). po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:.metalnim elasticnim sistemom (S1. Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja. 850 0 C. imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi. kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 .3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--. l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom). kao i olucne transportere. Po. .ukupni koeficijent otpora. 11. C]. lisnatim oprugama (gibnjevima).. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera.. Da bi sistem bio uravnotez:en. Kapacitet transportera je 15 . na]veca dalJma. 320 i 400 mm. c).masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11. Yo . zbo o kOllscenJ3 gonom. I r' .ukupna sila (ovde je i ""J=1 . kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa .sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . . Element za nosenje materijala izra.sila deformacije elasticnih veza). Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl.. za vremensko punjenje i praznjenje transportera.. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere.10). Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi. Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11. pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp. punJenJe. Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno .::: gde su: m . 220. ~ podesavanju elasticnog sistema.12.e . S . R v· • = iyoS . mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '.ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera..fenje (Yestica materijala.maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala).3. odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre.UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture. koji se oelnose na jednu masu. Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. . II . mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0. .ose." In .

translatornog kretanja i. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge. ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. 15. visece konstrukcije. poprecl1og nosaca 5. donja se udaljava. a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti.principije/J/o shema. a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog. kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu. centrifugalni i ekscentarski pogoni. kao i kod transportera tezega tipa. kotve 4. b). elektronska cev itd). duzine sekcija 4 . 11.. b . kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. odvojice se od statonl. povratno . kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza. pri napajanju njegovog kalema monofaznom. Pri tome. 6 m koje se spaJaJu vIJclma. i suprotno. pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. naizmenicnom eieklricnom strujom. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta. a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H). sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje.. odnosno druge kotve.Ih). plastlcnom masom. te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera. 11. OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama... kuCista 8. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta.translatorno kretanje jcdne. kao i maloj masi. odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom. pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija. u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn.354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni. njihov sustinski nedostatak . Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom. kada se gornja kotva privlaCi ka staloru. po!turetanom.podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera. 5 mm. 11.. Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. bj Sf. elasticnih veza opruga 6.50 Hz (3000 oscilacija u minutu). ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz.14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH.kOllslrukcija . Pagani. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi. Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje .Y : a . prema tome. cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija.14) sastoje se iz statora -. skupa sa tegovima za regulaciju . njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. namolaja naizmenicne struje 3. U tom slucaju. dYe kotve 2.~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 .krivajnog pogona. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno . napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski. Uopsteno uzevsi. elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje. SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma.15.gibnjeva (SI. Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno .i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga . <?evi.. 11. Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora. Kao rezultat ovoga. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase. lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~).

13) gde su: mo .)..5 .15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo. a shodno tome i kapacitet transporlera se menja. 11. 11. u obliku dva ekscentra. .ucestanost obrtanja vratila.ckscentricitet eksccntarskc mase.11. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje. PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y.. jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. 8... b).2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih. kao i pobudne sile (do 100 kN). a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter. Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11.kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca. velikim gabaritnim merama (do 20 kg . kao i amplitude oscilovanja.. praskastih i drugih nasutih cestica materijala.5 . moto vibratora.15) 2 aJ Sl. niskom nivou buke pri radu. Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11. amplitudi oseilovanja 0. 6. a) i krutim vezivanjem. . za svaku tonu na cas kapaciteta . kao i transportera malih duzina (2. Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu.. kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca.16.. b .16.0 kW. 11.625 . ro . Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene). iii odvojeni. Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p. 1. (11.16. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F. Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata.16. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca. pri snazi vibra(ora od 0.elaslicnim (St. sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl.7. a) sastoji se iz elektromotora 1. Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 . kao i male amplitude (0. c).0 m). Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p. a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5.. . w . Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji.. kao i u jednostavnoj eksploataciji. b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2.debalans 2.prenetog materijala).5 ..14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11.356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi. eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne)....masa cksccntra. Stalnost frekvencije (3000 min-I). mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 . Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11. sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11. vratila 3. Ekscentarski.25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I.16. Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno . na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar . 750 min. mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta. 650 t/h. Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine).

cilindricno . c). da se pri njoj.metalni zglobovi (caure.18. klipna poluga ponasa kao elaticna. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm). c).12. a). Kada se u transmisiji nalazi elastican element. a sto je u funkciji siguruosti. Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon.. Kao elasticni elementi navode se takode gumeno . deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon. Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. b).cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne. posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove.17 E. Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze . pomeranja.16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a. tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. kao kruta veza. 11. c i d .spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl. polukrutim i e!asticnim (SI. pa do potpunih radnih amplituda. kvalitetno termicki obradenih opruznih celika. Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem.ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade. 11. 11. 2 godine) . pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad.A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1.najefikasniji. 11. a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 . . ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema. Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih. koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga. frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu). Sl. a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje. elasticni (gumeni) ekscentri.17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera. d). dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija. b .11. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje..358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1. kao i za transport malerijala duz oluka. koji je najekonomicniji i-. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema. lL18.16. 11. 120 MPa. 11. sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 . 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl.cenlrifugafni POgOIl.. odnosno cevi. Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl. a pri ustaljenom kretanju lransportera. d i 11. klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo.16. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere.17). sa velikim (npr.11. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge. vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja. za vreme pustanja transportera urad. a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi. odnosno produzetka eksploatacionog veka..18.

2. udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala. Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11.0 IElektromagnetni I' Centrifugalni.. kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema.0 1.2 . c) optereceni su na smicanje (klizanjc). Kod e1asticnih klipnih poluga. 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila. jednostrani i 3000 1800.0 .meta/no {aura (zg/ob).....' C .80. transporfera: a . Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera.0 . Gnmeno . a . K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11.. I I I iI a (mm za cestice materijala) .. 1500 1500 .{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa. primenjuju se gumeno . b ... pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera.16) gde su: KJ i K2 . Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici. kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI. 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera.75 .amplituda oscilovanja.. 8.1).2 ' (11. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost... kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera. Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co...promenljivog opterecenja).0 5.18. ostvarnju vece amplitude oscilovanja. sto je ranije ukazano.0 .1).0 0.2. proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta.0 komadni 0.0 2.5 2. pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C).mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1.3. Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja. . a takode odreduju se i parametri pogona. Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa. 11. kao i visoki eksploalacioni vek. a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema.metalni paketi (S1..empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko .J=i . element . a biraju se iz tab lie a 11.360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno . a .mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11.18 Etas/ieni elemenf. 2..0 4. 1.1000 800. staklo _ plastike. kao po pravilu.5).4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala. . 15. drvene mase i slicno..ugao nagiba transportera..450 I Centrifugalni. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama.0 . 11. . 3.metalni paketi. Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera.. co. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. kao i njihovo regulisanje.4. otpora premestanja cestica materijala.. pogonska sila i elasticnost veza.gumetlo _ me/aln.

18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport. 6 3.5 . za pravougaone cevi \jf = 0.. 12 8..visina podizanja cestica materijala (za kose transportere). 5 3... 0.racunski kapacitct transportera..5 . . duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala.. 6 K4 ViseCi.a H B HHH nTMaw .9 . sa ekscentarskim po.0... 1.5 . sa jednom masom. mm 5 .. uravnotezeni.. 5 4..9.0 I ~ - Tablica 11...5 preko 50 11..1.5 .5.. 50 .6.2. L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala..QhlI'IKOB i to za: ... a) sastoji.36 (11.... i - 0. nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu.ono. kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B. 50 4.5 .5 0...QMI'IKOB . to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11.. uopstene vrednosti empir~~skil:. 10 0.8 i za okrugle cevi \jf" = 0. 50 10.0 ~ 0.._------j - .3.5 0. usvaja se da je Cp 1. 2. oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk.. t/h. zrno).. H . .1. '. 10 1O)K4+~J. za zrnaste i komadne rnaterijale. 0.1 2.5 1..17) preko 50 5 . koji navodi B..1 0. manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija. ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1. sa centrifugalnim pogonom (11. 5to je sitnija cestica materijala. apatit).kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti . 5. 3.8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0.. .. 200 0.16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa.2 .50 I ~ 6 .5 . III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom. 0. Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc.5 .6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5.. Q .. .. a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera.0...K. Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5.0 Tablica 11.. ugalj..5 .5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2.L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) .glbnjeVlma.n 5.. m. sljaka. sa II centrifugalnirn pogonol11 5...7 5.6 .4 .. .5 1..u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala. .0 0...6. za p nasipne rnaterijale. I usmerenim nosacima . a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement.5 7 .4 i preko 50 .16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll. 10 5.8 .6). C = 1.).6 ... 5 0. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza.. 0. 0.19. K3 i K4 .' .koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11..za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni.elevator (Sl. nanize). .. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4. prasinaste i praskaste. 5....K.. 5 1. pa je brzina Transportovani materijal (11. Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0... sa koso I .4. 11.. 0..0 . m. sa dYe rnase.5 ...362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11..8... sa jednom masom.4 3 .. koji su veoma povoljni za transport (pesak.5). Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni. 0..4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter . . Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- .

b i R .19.ekscentrieitet ekscentarske rnase.15 m/s. em. koji stvara torzione oscilacije transportera. zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza).700 min-\ zbirne. sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW. obezbeauje se prenosenje materijala navise. sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m.braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila. sirina olu~a je 200 mrn.16). Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2. Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn . najveca visina transportera je 9. umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice.. vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose. 8°. horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment. 11. korak zavojnice je 200 mm.. transporter. koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise. konSlrukril'na shema. sistem je sa jednorn masorn. usmerene amplitude oscilovanja (st 11.. kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp . sirina oluka 100 . koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija.19.visina dizanja cestica materiJala. 400 mm.. b .19). PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora.8).0 mm.2 2 £.19) gde su: m . Povezivanjem ovih oseilacija.dimenzije (em) prema (St 11. em. c) iznose a = 0. =45 0 . spoljni precnik plasta transportera je 800 mm. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi). ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru..ugao ugradnje ekscentara. 8. koji iznosi rp = 4° ". amplItuda os1 cilovanja 6. 900 mm.5 . za odreaenu frekveneiju i amplitudu. tako sto. SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h. Pi . frekvencije su u rasponu 600 .1500 min-I.shema v. duz zavojnice. brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11. unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6. po zavojnici oluka. b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5. a postavljaju se po dva. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F.:0: HIlO. uzduzne i torzione oscilacije). ro . tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf. Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 . koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj. koji ostvaruju tacno.. 700 min. Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11. sa rezonantnim pode~avanjem. a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m. odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti. Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO. odnosno cevi. dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800". ' 2 + szn £.7 m. (11.364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3.poluprecnik inercije.ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju...a je sa ekscenlarskim pogonom. na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7.5 mm. odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. £.[45] .. Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000". Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8. gde je H . Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em). najveca brzina transportovanja peska iznosi 0. c . za osnovn plasta transportera.19 a b) Vertika/ni l'ibracion. sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora. masa ]edinice duzine. . (PTJ cos bR .

Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. oslona rebra. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. uzcluzna. kalupniea.). cije su osovine obrtne u ramu transportera. valjanih profila. (abH lima. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. sanduka. cevi.Valjkasti transporteri 367 12. buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta. Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka. valjkastim transporterima _~ . Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala. kontejnera itd. Prcma naCinu transportovanja tereta. pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri.1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. VALJKASTI TRANSPORTERI 12.

. 12. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija. .. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl... Valjci su.. primenjuju se valjci oblika c1iska.4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru.. kodirana adresa transportera. kod krivolinijskih trasa transportera. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne. 12. Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta... preko poluge za guranje itd. koji nisu teski. tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI. kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje). a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima. umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska.2) itd. prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane . ciji broj odgovara broju ogranaka. a postojani su na koroziju... "" .. sa jednorednim iii dvorednim lezajima.. .. . . Na dnu svakog konte]~. 12. ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija. 12."".. koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12. Pri kretanju tereta preko njih.1. npr. pa prakticno. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta. sto omogueuje mirnije kretanje tereta.. a. koji sacinjavaju deo okretne glave. dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil. koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama. ostvaruje se direktno. transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi. cilindricnog oblika. . ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera... a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka. dui kojih se kreee materijal. II cilju postizanja mirnog kretanja tereta.era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea. Transporter se izracluje iz vise sekeija. . i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. Na jednoj od ploCica ugraclena je." ~ pit .3. lancanim prenosom. sa nepokretnim osovinama. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika.5. a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja. kao po pravilu.. Isto tako. 12. c.368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko. ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu. poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina.3. Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca.. b). mogu da se postave blize jedna drugoj... okruglih celika i slicno. a izmedu nagrmtih osovina valjaka. transport tereta ostvarujc se besumno.1. 12. 12...1. 12.. naVIse. a) i pogonjene.. ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta. sklo~ I). U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala... ... a koje se aktiviraju automatski iii rueno.. Na SI. takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom..2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12. kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era.. a 1S- ... U mnogim slucajevima. rucnim pogonom. npr. a. a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva.1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl.1 . Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi.. u prostoru izmeclu valjaka.. Kada uslovi rada nisu teSki. Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze.2. na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI. a). jer su sa sfernim osloncima. ovo je rastojanje jos i kraee. tako npI. pomoeu elektromagnetne glavc. Ispred svake bocne gJave.na loekovima (Sl. Oni su manje mase.. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. mobilne . Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3.. eevi. valjci se izraduju od sintetickih materijala. " " ~ b) St. !T"T"'I 12... npr. b). a to znaCl.. sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI..

a . Mehanicki uredaji U obliku stuba. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka. ugraden je uredaj za oCitavanje. 500. duzina valjka. 0. za 411' < II < 511" F" = 0. prema koraku valjka.. 80.uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka.25G. 315. prikazan je na SI. na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta.2 mm.123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a .. 250. za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera.12.5 Inm. ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji. na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. da bi se izbegli sudari materijala. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka.fran. 200. c).33G.jJtul'olinijska. 630. koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O. 1000. a u zavisnosti od precnika. kao i precnik krajeva njegove osovine.5. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. 400. . u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije. 250. Prolaskom tereta duz jednog transportera. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta. 800. 12. lito zavisi od precnika valjka. 1. racunsko opterecenje valjka i masa b . Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera. 12.4 . jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1. 125. pri 31v < II < 41". 160. sa dva pokretno okretna kraka.\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska.2 . Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160.. a korak valjka iz standardnog reda: 50. 400. c .skrefnica. Fv = 0.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama. 320. Prema tome. 60. 500. 100. kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta. u obliku dvokrake poluge. SI. granicno odstupanje ne treba da prelazi 0. ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter.370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka. 1200 mm. . b. 200.. Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera.SG. 650.5. b c) s(fl'ije!l(J SI.2 Tras(I frafJsporlera .

prfjemne sekcUe. jednak je vt'112 (povrsina OAF). a. c . na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta..4.23). 2 _ daw/('! 7. 8 .5 . 5 . transporter.. teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja.5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a .urectaji :a b/o/':iranje. odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA). okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. Aka je G' .kontejner. 7 .upra"Uaa.2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2. 12. 12.. J • e/ekfrh:na kolica. Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas. Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB). 7 .prf!l'odna po/uga :0 premeltallje. za kretanje materijala brzinom V (m/s).2. 12.~tanje tere/a l/a skretni transporler. BIzina valjka.u kineticku energiju valjka.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije.. koja moze da se smatra da je konstantna. za jedal1 vremenski period. kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka. Put svake tacke po obimu valjka. shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/.stub sa dl'Okrakom polugom. 3 . prikazani su za ovaj slucaj na S1.372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12. a . Kao sto je poznato. vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z.elektricna sklopka. 12. 4 . a druga polovina . a). l'kJ'(Jni. dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v..sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo . nepogonjenog transportera. 6 . po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. Nakon oslobadanja od tereta.urectaj :w o6/al'(l!1je. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog.skrefn. U pocetnom trenutku vremcna (1.2. prekida(.razl'odni traJ/sporter St.koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta. a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12.preme. a shodno tome i njegova ugaona brzina. Posle toga. valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD).povrsina OEAF). 3 . b . Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia.6. "NaCin premeStanja na tockovima". U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2. do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka.' I . tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo.u.4 Nepogonjeni .\·tm·!jac . Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi..(] oCital'Gnje.6.6. 6 ." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A. 2. opisani ciklus se ponavlja iznova. povecava se lincarno. gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf. Dijagram obimne brzine valjka.

Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI.. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja.5 3.. duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 .. posto su kako sila otpora.12. Otpora usled (renja u rukavcima valjka.0 4.~ 1. nego u prethodnom slucaju. ~~ __.0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog.. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera. sasloji iz sledeCih komponenata: 1. m/s2.5 .0 0. Otpora usled klizanja tereta po valjku. a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az.0 .. prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12. 0..5 .1) gcle je f .5) Ako je. !ilo je prikazano u obliku dijagrama. ... 1..5 2.1.5. kao i velicina precnika valjka D. kg iz tablice 12.1.. tako i potreban ugao nagiba transportera manji..2.6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12. glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: . sto je manji oclnos FvlG. g .0 2. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH. 12.50 100.0..5. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0.5 3. sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka. d . 3.8 . praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0.5 .3) Celicni lim: ispravijeni '. ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji. 3. kao i usled predaje kineticke energije valjku.9.2) gde je f. 2... OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A.4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni.koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru. tj.1 reta kg 30 30 30 30 30 10.rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~.precnik rukavca valjka.koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka.0%.koeficijent trenja u rukavcima valjka. 0.. odnosno veca tezina tereta. b. .L . (dine G. tereta preko valjka. Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta.. nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12. Prema prasecnom nagibu transportera %.4.ubrzanje slobodnog pacla. Zbog toga se kod transportera sa valjcima. preko valjkastog transportera. SI.._. a na osnovu podataka iz prakse.1. 1. Nije od malog znacaja i stanje lezaja.5 . ako se teret oslanja na z' valjaka (12. moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12. koji su jednakih karakterislika.0 .6.374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 .400 'Yo rtera 1. lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12..

Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne. 12... obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke.. 150 150..1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera.. 2. 25 II 12.. 1.l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h .5 2.5 . drvnopreradivackim preduzecima. Na S1.. do makaza. 1.0 1. na kraju vratila postavljaju po dva lancanika. 1000 10.376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma.0 0. d . 1200 1.8 i I 8... uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje.5 1.pogonjellje "oljko IUllcelll. testera. za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala.3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12. 2....5.5 6 . pri transportu dvrne grade. pogonskim luncima. Prema nacinu prenosenja pogonske sile. prenosniri pogone S1'oki par valjaka. u pilanama. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila.0.. .7 Shema pogona . 25 25 .. c) t d} SI.l'fog fron.. 7 5.... 3 .. 3.. dasaka i brvana.3. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova.metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500.. a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima..0. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama.. a takode i do skladista gotovih proizvoda./ancan.30 30 .pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja. b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca.. 12.0 2. pa se zbog toga.5 1.. cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni. Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3. Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada.1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10. od jedne do druge masine za obradu drveta i s1..5 "\ Limeni kontejneri ..0.. 125 500 ..7.. a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika. .'aljka. Na sl.12. pri rezanju i secenju profilisanih metala. 6 4 .7).. tako sto svaki lanac povezuje dva valjka. c . Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa.7. koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka.5..5.0. razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom.. 12....500 I 2... 2. 2.. klinastim kaisevima iii trakom (SI..

Medutim. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. Na SI. kada su potrebne vece brzine kretanja tereta.80 . Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta.v T Z·L (12.7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2. pokazane su na SI. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada.8. prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina.koeficijent otpora obrtanja valjka.15)1. Na SI. w'J . da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru. odreauje se iz izraza t=--. kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini.6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600. pri tome je w' .)njem po uzduznom oluku. Dve vrste valjaka za tde uslove rada.)v (12. pogonjeni elektromotorima.. 0.3. neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. svi valjci neprekidno se obreu motorom. 12. Kod valjkastog transportera ovoga tipa.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI. pa je shodno tome. odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1. 12.7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z. w. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om. duzina horizontalne projekcije Lh (m). brzine kretanja tereta v (m/s). na zajednickoj osovini ugrade dva valjka. Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. v (12. nego sa druge strane. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m). u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom.23) pri f = 0. broj valjaka transportera z. poveeava se snag a mot ora. 12. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose.11) treba usvojiti da je Zo = 1. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika.) kreee se kliz. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L. Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0. P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku. lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. dobija se iz jednaCine (2. pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter. oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti. otkrivenog tipa (bez poklopca). ako se umesto jednogog valjka. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima. a u uslovirna visokoserijske proizvodnje. sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N). Suprotna grana lane. 11 . Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter). nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera).. moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12. Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije.stepen korisnosti pogonoskog mehanizma. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1.7.85. potrebna snaga (kW) (12. koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. 12. d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake.9.7. =~ . U tom slucaju u jednacini (12.10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer. tj. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva. Da ne bi spao sa lancanika.23)].10 prikazan je opsti oblik takvog transportera.8) T=~. 12. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta. tad a je .9) 12.11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa. visine dizanja tereta H (m). kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI. U nekim slucajevima.koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2. Posebne sheme lancanih prenosnika. ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka.

380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F .-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja. tj: 02. Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i. do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2. krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka. tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ.8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a . b . gde su: flo aD . da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora. Ubrzanje tereta je a =g III (12.sekcija sa prile'!l1im rockieima. a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12. 2' 1 I .14) m g 1"02 mao iii ao S g flo.12. b . shodno tome..koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka. usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. odgovarajuce snage.15) . u zavisnosti od ubrzanja..13) Radni transporter. c . ) D i 2' "WI (12. U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja.inrlh'idua/nim 1.12. Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta. do hi se kad )'aUa/. a valjci nastavc da se obreu.9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera . 51. mogllea dva slucaia.\'{J [Jogonom: a ~ grupnim. Kod radnih transporter a u valjaonicama. tj.koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka.]D . neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja. Pri tome su.translatorno ubrzanje tereta. bJ 51. sa cestim i brzim promenama smera kretanja. .l1 + (KIG + F) .12) Ako se terel zaddava ustavljacem.sekcije so skupom mljaka. I v WI gde je fll .kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak.

.0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju..12.ld IUl)D 2' J v (12. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje.stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma.16') Kod zasebnih pogona. K' .20) saglasno (12.17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c.--. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta. odnosno rotora elektromotora. 2. 1. ako je manji.18') LITERATURA: [15].koeficijent trenja kotrljanja. gde je f .18) +f.'D 2 =GF +(G+zF )f.ugaono ubrzanje vratila elektromotora.8 .1T) gde su: J v i 1m . moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12. jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil. ako su motori ugradeni na osovine valjaka.1 .koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak.382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III . Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja. c .ld .[45] . SI.2). Kod grupnog pogona transportera.koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1. koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka.19) Ako je ip . .12)]. 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-. Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12. Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora. a 11 . 19 2 (12.10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12. [21]. Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke. to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka. Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF.momenti inercije valjka. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1.Jco. tad a je K' < 1.prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka. kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu.. K'GIlJ D ( ) (12.16) gde su: tm ..19) (12. tada je K'=l. (12.

b).1).cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada. HIDRAULICNI TRANSPORT 13. . U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola. Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. 13.Hidraulicni transport 385 13. hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova. a takoae i prilikom transportovanja sirovina. meautim. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu. Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom.1. 13. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala. kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca.1. cementa. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J. prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova. a) i na dodavace (SI.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev. npr. 13.

dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6.. a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako. 9 . 20 % vece od kriticnih..sa komorl/jm r. 3 . Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr.../or. zbog manjeg habanja cevovoda. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda. 13. pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola.. duz zida cevi . 10 . Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi..dakle neravnomerno. 7 . kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala. 3. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica./al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J . 13. 0. koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0. koji je vezan za prednji poklopac 3. Hidrosmese Cine vise disperznih sistema. 8 . ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala. 2.dodol'ut. U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 ." 2 . 5 .5 . kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija. granulometrijskog sastava. Medutim.. b .pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda. grubo disperzne (0.2. odnosno od njihovih suspenzija. pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu. 1. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. kao i od poprecnog preseka cevi.05 .prOl'odJlik pulpe.. na dnu. a u zavisnosti od protoka (napajanja). to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima.5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1..Ce1'ol'od pre6§celle vode.pumpa. u opstem slucaju. u skokovima kretanje.prijemni urutaj.hWlker.15 mm). Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om. a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida.talozllik. 4 "para! za sutell)e.. 2. jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju.. Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2. obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine. S1. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala.. kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda..centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. to je u sustini specijalna centrifugalna. koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija. koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine. 13..0 mm). a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida.1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom.pumpa. Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 . otrzanje od dna. tela pumpe 4.. Sl. respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora. gustine i oblika cestica transportovanog materijala.15 . a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja. tako 5e npr.Y z() dm'oc/ maferijala . Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida. . snage. pritiska.386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE. 6 . moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala..20 % veca).

13. Efikasna je i primena armiranih kolena. daljina transportnog cevovoda. menja se i napajanje pumporn. Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije.. .. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 . Sl. odnosno vakuummetrom. h oblagona sekcl. neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a . a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi.1) . zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. gnstina. zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja. Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe).. 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51.2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta.700 rnm. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. (13. brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . 85 mm.. a debljina uloska je u granicama 30 . pa time i njihova primena. 13.3).388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom.. Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg. koriScenjem odgovarajucih masina. visina podizanja hidrosmesc. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora.3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a . transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja. b) oj Sl. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi.. 13.nbfagana celi(nim segrnent"na.kape. a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano . poroznost i drugo).fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima.. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc..razdvojive veze. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom. Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi). kao i fizicko . Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima. 13. Takode postoje.mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca. Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe.

Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13.0165 I 0. PM . navedene su u tablici 13. a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa.8 2. 12 hiljada tona sirovina. L .7 3. Pa.1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala.duiina cevovoda.4 1 600 gde su: io . (N/m ).1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr. hg = ZPh (Pa). Lokalni gubici su 1 2. a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju. gde je Z .2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn. usponu pulpe. Pa. neelasticnih materijala (krede.zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13. hi .2) Za pribliZne proracune je hgm = 0. (13.2 3.2) Vkr. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S .. d - precnik cestica tvrdog materijala.4 I 3. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs.0145 0. Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost.8 frakcija gline 2.gubici na usisnom delu.. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr. zavisi od pIecnika cevovoda. Koriscenje mekih stena iii plastienih.0150 600 0. kao i njihov transport sa povrsinskih . Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa.3 5. Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 . hos . Vrednosti koeficijenata otpora za vodu.. Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr.. Pa. kao i posebnih oblika laporaca). 30 Pa. mm gde su: hus .2 I 4.relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has. hI! . Pa: 13. u zavisnosti od precnika cevovoda.0 2. gline. tvrdih cestica materijala.gustina hidrosmese. Pa.0155 I 450 I 0. to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0.veliCina specificnih gubitaka u m.6 ~ D mm 150 0.0 3.7 3. m/s.0175 1 300 I 350 I 400 0. Pa.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak. m. h gm . 3600v1t ' gde je v . m.gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda.8 I 4.5 3.brzina hidrosmese i iznosi (1.0155 500 0.6 2.55 .4 4.0185 200 0. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 .2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2.gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese.0160 - J ! I D=~ (13. 50 Pa..180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport. vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'.0 2.1 '" 1. Ph .4 2.preostali nap or. t/m 3 Tablica 13. na 1 m cevovoda.2.6 4.3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda.koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode.gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu. m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1.razlika kota. za razlicite precllike cevovoda I 3.390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0.4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 .2 3.koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a)..1 2.1 hi.8 3. Gubici pri podizanju. Ie .

Odnos smese kreda . pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa.glina iznosio je 6 :! 1. Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima. Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 .45 MPa. naroCito pri pustanju u pogon. Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa. 2. U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa.166 m . sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina.4 tlm3 .9 ..pulpe). Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0.5 MPa. u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama. konzistenCija hidromesavine . glina u obliku taloga. 3. posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama.6 . 3 MPa. 3 : 1. 0. Zbog toga.6 4. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca. iznosi 1200 '" 1400 m /h.. neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala. prirodne vlaznosti 25 %. 3 mm..1 m/s.166+0.. 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0. 40 s) inadmasuje za 2 .. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga. pritisak pumpe za vodu iz~osi 0... Dostava gline iIi krede od rudnickog okna..4 . ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. pri vlaznosti od 60 %... Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama. Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1. vlaznosti 36 .2 m/s.. . sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje. 0.5 puta radni pritisak. 0.6 =13 0. apsolutno suvc gline iznosi 2.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13.skriljci. velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 . Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 . Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1..4 .. slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine. 0.02 . u jednoj fabrici cementa. koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je. tj. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove.Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima.. Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0. pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja.4+0..4 = 3 0. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0.. Potrebna kolieina isusenog taloga.. LITERATURA: [15] . pritisak pulpe u cevima 1 . 307·7 1-0. 38 % transportuju cevovodom do fabrike. Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje. Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu. do suvog stanja. pri d\. Pokretanje sistema taloga velike koncentracije. kao !ito je poznato. 1. 1.. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa.. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom.7 .6 'tlh 3. Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana.2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1. posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona. 2. 1... Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm.35 MPa. sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km.fabrike).8 gr/cm3). 0. 2. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) .3 . U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija.4 : 2. Na primer.. cvrsre sirovine (1.... cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja.03 m.. pripremljena u dnevnom kopu... jer dostize 2 . a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2.. odnosno karoserije kamiona (kipera). pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc).2 kWh. kao i elemenata hidraulicnog transporta..5 MPa.. kao sto je praksa pokazala. do fabrike cementa. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda . pri jamskom otkopu.392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom. glina . takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko. te je zbog toga.2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm.

. . ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine. nag- . Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: . slabo disperznih materija!a. npr.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala.1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a. za premestanje prasinastih. smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno . praskastih i sitnozrnastih. tako nutom i vertikalnom pravcu.higijenskih uslova rada. posto se materijal premesta cevovodom malog precnika.mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima. takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera. VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14.Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14.hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta. . koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1..mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta. .mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno.

a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema.1. U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno. .materljal Sl. b . Pod dejstvom atmosferskog pritiska.1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a . a takoae i za istovar.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala.5 km).396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 . eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na.relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. 14. Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1. udaraju 0 zidove.usisnog. Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: . kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo). Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda.smesa -. vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost.1.. odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport. b). kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh.kompresionog (porisnog). koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti.neophodno je preCiscavanje vazduha. i pored svega. pa usled gubitka brzine . a transportna daljina do 1. 14. 14 put a potrosnju energije pri mehanickom. c . 14. Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu. pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje. usled koje se cestice materijala dizu po inerciji. . Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica. a pre svega njegova nasipna svojstva. Meautim. odnosno narusava se proces transporta materijala.padaju.usisno . uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine..2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija). veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca. Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni.pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a .mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar. koja nadmasuje 8 . 14. a) i kompresione (SI. uprkos ukazanih nedostataka.1.siroki dijapazon kapaciteta. J aj ad kompresora r. . Zbog toga. pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko .visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera. a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni).mehanicka svojstva materijala. Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1. kla5icnom transportu istih materijala.1. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport..brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca. c). 14. njegovo ispustanje u atmosferu. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta. neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha. pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. . .:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh . u manjoj iii vecoj meri. 14.

preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. u kome se prcciScava. u koju se materijal prinudllo dovodi.. kod uredaja za otprasivanje. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7.1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta. na kojima se ostvaruje praznjenje. a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja. vakuuma na kraju cevovoda.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu. potisnog elejstva.1. a praktieno oel 0. vakuumnog dejstva. a pneumatski transportni uredaji usisnog.6 .. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma. a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. do mesta istovara materijala. Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju.. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe.40 kg I sloju materijala) . Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala. b). dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska. gustom sloju U novije vreme. tabliea 14. Kod instalacija sa vakumom. od mesta prijema materijala.1. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5. vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. duzine transportovanja materijala. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l . masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore.20 . Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14. izbacuje u atmosferu. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha . a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju. a kod instalacija visokog vakuuma.1 MPa. odnosno istovarnih mesta. 0. kompresori i ventilatori". vazduilne duvaljke i kompresori.1. koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter.7 MPa.potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata. npI. Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. 14. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu. svi aparati i cevovodi. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3. Tablica 14. 14. sheme instaiacije). Uredaji usisno . Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda. pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. dospeva potom u filter 4.potisnog dcjstva. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3.. u kome se ostvaruje talozellje materijala. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno . to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina.

3 Posuda 1. . vee preko prstenastog sektora 4. Sf.. sode. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine.4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. . ..4. te se sabijeni vazduh prenosi u sud. Sl. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore. Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~. Kada je otvoren konusni ventil 1.400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom.. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2. Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju . sarze.2 1 ~ ce\'ol'od. kao i sigurnosni ventil 3. tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka.l'en(il sigurnosri.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc. 4 . Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu). Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1.jilter. pauk).1 fir St. sastoji se iz dva osnovna dela .2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog. postavljenog unutar suda (Sl.prUemnik. jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. Nakon podizanja pritiska u sudu do - . Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. Gubici energije sc snizavaju. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1. kroz razvodnik 5 (tzv. silosa. 14.. 3 . a materijal aerira koji se prenosi. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. cisterne za prevoz cementa. pneumatskog podizaca. Pauk 5. vozila za cement. EIektromotorom 15.disk. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1. Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla.posuda. U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali. 14. kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. Na taj nacin obezbeduje se konstantno.u gustom sloju. tehnoloskog postrojenja. kg I sloju materijala]. bez zahvata mao terijala.4 IS Shema preno. 14. 5 .i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala. punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava. ( ~l == 250 . odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju.slacem. kako bi se sprecila zapusenja. 14. sud 10 ispunjava se materijaiom. sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju.statora i [otora.. Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi. iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport. Na Sl. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije. dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12. preko reduktora 14.(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec. 6 7 . Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora. navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora. 8 -. 14. 30 min-I.3). zasuna 2. zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. ne odozgo. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem. kao filterom. 1.kOJ1usn(J slavinG. . Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih. Broj i precnik cevnih prikljucaka. kao i sektora. mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala. potpuno i ravnomerno praznjenje posude. disperznog materijla.2 . 2 Shema preno. 14.

unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja. 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh.. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min.2 . Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a. preklopnika i drugih lokalnih otpora). ulje i odvajac vode. zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15.. paronit i slieno. uredaj za punjenje (dodavac). to se u izlaznom otvoru materijal sabija. Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja). Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. a eevovod za odvod vazduha u atmosferu .. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma. t9pljenjem. a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja. kod cevnih prikljueaka. 30 s zatvara se izduvni ventil. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 . ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°. Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena. to je bolja i hermetienost.5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. klingerit. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11. komorni do- 14. rade na zaustavnom principu. 1. 25 t/h. U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora. tzv. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 . Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza. filteri. zatvara se izduvni ventil 4. malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. zatvaraea.8 D.. celicnih cevi sa prirubnicama. usitanj. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. a zatvara se sigurnosna slavina 9.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh. Posle 25 . promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala. Brizgaljke se tako ugraduju. aparatura za daljinsko upravljanje.. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja. odvajaci. Izmedu njih je odredeni razmak.35 MPa.. kako ne bi doslo do kondenzacije vlage. Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom.. cevovodi. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese. Nakon 17 . brizgaljki (11 . Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha.wa dodavani materijal preko puznog transportera.. pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. odnosno kod komore za mesanje smese.aspiracionim vodom.. besavnih .1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. na ko!enu mora da bude povecane debljine. ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). prijemnik vazduha. a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. 20 s posto se otvori slavin a 9. tj. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. cevovod za prenosenje materijala . da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). kako bi se povecala otpornost prema habanju. meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu.. to je korak poslednjeg zavojka s = (0.vruce vucenih cevi sa prirubnicama. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena. Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska.55 '" 0. karton..transportnim. precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd). 0. .. te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker.60) D. trokrakih eevi i drugih izvora. propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. ako je korak zavojnice s '" 0.402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala). Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine. promene smera strujanja. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. 14. povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom. lokalnih otpora. ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0. Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom.5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja.

D. 9 .404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C. Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage.. m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda. a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h.komora za me. koji je dove den do pumpe. so 1(1 . m Pritisak sabijenog vazduha.6. Q = f(Pk). npr. 6 ~ zasun. 7· puzni konzolni tral/sporrer. I 200 30 0. 12 . Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac.krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl.. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement.rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija . Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem. a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl. 2 mm). 14.. Ip P. pritisak u komori za mesanje). u tablici 14. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm.2 38 250 63 400 30 0. JJ .oklop.. E. od tvrdih materijala.4 0. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl. Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 . mm TA·14 (C-991) Tablica 14. kretanjem od nje do krivih L = f(rik). .6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm.ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala.t ?tJ(1 .hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe).4 0.u (BHllllIITMaIII . pri proizvodnji sljako .. Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 .J ~l 1. C.# /. dllzina transportovanja. povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca.ca.\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl. kao i slucajni metalni predmeti. G i konstatuje se da je za L" =350 m.u).2 18 140 I 63 '. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje.brf\'ljenje I'rafi/a.5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor. sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom.vanje smese..portlandskog cementa). 3 ~ ograda. moguce jc odrediti i ostale parametre.33 MPa.4 0. F. Pk = rOn) i koordinatnih osa. 12 mm.2 I I . MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima.3 I 110 200 30 0. 2 .' 36 400 30 0. MPa Radni pritisak u komori za mesanje.fte leiaja. snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW. za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje. tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda. m UkljucujuCi po vertikali.4 0. 14.2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0.I 22 175 25 175 I . 4 ~ kucq. pritisak u komori za mesanje Pk = 0. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca.I'elllil. 14.. nalaze se tacke B.3 41 250 . 8 . 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 . 10 . Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka.4 0. 5 .. Medutim. koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca. a ponekad i dopunski magnetni separator (npr. Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno.2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala. Na dcsnoj strani grafika.· Q . nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m.spojn. 14. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m..tJ P/cW L.

odvojnica.razdelnik va=duha.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu.na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn.hrizga/jka. min. mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. Za to vreme prva komora se prazni.' 4 . Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha.28 je kapacitcta Q . Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu. 7 . 14. transportne claljine: tako npr. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja. doclavae TA . otvara se konusni ventil i komora se puni cementom. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo.3. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. 5 ureilaj za aeracijL<. Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore. 2 . Magistralni vod vazduha SI. Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja.podeona kutija. J 1 :filter za vazduh.--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja. 6 .rezervoar.kg Gabaritne mere. hidrodavac ispunjene komore se aktivira . 8 . a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca.2 ~=.100 t/h. 10 . kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 . Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14. Separatori SU metalni. u jedan iIi dva odvojena cevovoda. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu. uvek krace od vremena praznjenja. hidraillil'ni predajnik: 9 . masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom. . pri Lh ::: 500 m. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1.. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. Vreme punjenja je. Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. preko uredaja za aeraciju i brizgaljki.venti! Zil pllflje/Ije materija/om. odnosno Q = 220 l/h. pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori.odvodna cev. Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha.~.5 10:11). kW 30 1000 . dancem. pa lako i brzog habanja elemenata. Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9). prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon. a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod .14. Q ] 25 t/h.l gradcy.kompenzalOr. 14. pri Lb '" 250 m. . a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1. I Snaga. Pogon clobosa je elektricni.1 duzina sirina visina masa. Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno. Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha. Na S1.' 3 oslani podiza{.406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14. kao po pravilu.

0. Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra. Takav filter prikazan je na SI. sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor..6 75 120175 ! 0.. 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe). rednkovana daljina. pa se tako cisti filtcr. a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ).17 15 . 14.3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18.. na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine)... 14."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement). unutrasnju povrsinll rukavnog filtera. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu.9. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha..6 Automatski I .8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija . m [Masa. Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh. Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra. prc odvooenja oslobaaa se od prasine. MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I . t/h Daljina transportovanja. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI.3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. 06 Automatski iii rneno do 0. Sf. m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh..65 I --j I I Zapremina komore. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. 17 0.4 . Unntrasnji preenik transportnog cevovoda.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom. mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14.3 _. tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole..4 0.408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice. na usisnom ccvovodu. kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi).. Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere.I 4. . 14.4 . unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri. Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram.5 15 . kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen. u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage. Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 . a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc. VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. Radni pritisak sabijenog Ivazduha. mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . 35 150 1 . . Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera. Tablica 14.4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6.6 I 0.. Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja. m . Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc.

I' r:llt::1 :1' ": . Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 . 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •. . brzina filtriranja iznosi Vf'" 0. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. ! " " I . koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja. a u sredini svakoga od njih nalazi se malo. U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera.. " o· i1 J n " t. a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu. Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru.. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom. ... uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera.. istovlcmeno daje se i zYUcni signal. r Ii' .'...220 m 3/h po 1 m2.. .03 .":.:Y~~ ..~ "':. Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli.. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine. kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv . preko razvodne. . kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta. m 3/h. Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa... po 1 m 2 povrsine fiitriranja. te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine... a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca.. elektromotora i slieno.11) namenjen je za promenu smera strujanja.08 m/s.:. Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine.. njenog obUka.1' ~ :. zatvara se tanjirastim ventilom jedan. Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima... a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu..14. Pri daljinskom upravljanju.neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije. a dolc otvorcn. " ~ .1O b} SI. sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca.. koji se premesta polugom 3. " I: • I" i i I. poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom. Za vreme od 5 . preko ventilatora.. .zapremina filtriranog vazduha. b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine.9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada. . dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni. Tako je rukavni filter gore zatvoren. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta.. . 0..speeificno opterecenje.. Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda. q . iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda. Usled tTenja cestica prasine.. odnosno druga sijalica.::. " ' d :~l~~:.. shematski je pokazan dvograni zatvarac. PreCisccn vazduh se vcntilatorom. koji se nalazc na ramu postolja.14. odvodi se u atmosferu. odnosno na glavni cevovod. - ~:r oj SI... okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa. Dvograni preklopnik eevovoda (SI. odnosno unosenje otvorenog plamena). s= Vv q .. 14. Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. signalne i komandne table.410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2. Pokretanjem poluge. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine.. Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme.. Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama.. m /h.. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 .

cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl. puz se pomice u aksijalnom pravcu. Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica.14. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo. a).12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice. ono se zaustavlja. Pokazivac nivoa na SI.konsfrukciju sa plovkom. a to znaci i puznog tocka. zivin kontakt se zatvara. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni. huska pokazivaca nivoa se zaohece. Pri radu sa cementom iIi peskom.12). Zaustavljanjem lopaticnog kola. te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt. 14. 14. b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti. 14. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu. h . odnosno ispraznjenosti silosa. konstrukcije sa plovkom (SL 14. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. Pokazivac nivoa.' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom. 12. Kada je silos ispunjen cementom. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. Kontakti. . 14. na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee.12. pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI.11 Dvograni preklopnik SI.

8 5. cevovodu duzine Lekp = 8 m. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha.4 Vrednosti L ckk ...5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h). menjaju smer svoga kretanja. pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m.relativna brzina vazduha.. 10 8 . _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem. kolena. mJs . Tablica 14. . . jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt . vv . l: LeU zbir ekvivalentnih duzina.13) da se posmatrana cestica. T = G. Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva.. ekvivalentna duzina cevovoda Lekv. dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima. m.. dvogranih preklopnika i drngo. mls. T < G. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje. m. 14. nej~dnakih dimenzija I 38 .ako telo nema pocetnu brzinu. ."R~radijus krivinc kolcna. uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . broj i vrsta postavljenih kolena. Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L. 35 20 8. m/s2.13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G.20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14.10 12 ..povrsina najveceg poprccnog preseka. m/s. 14.koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala. 16 28 . odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m. SI..1) .. horizontalnih... Amaxpp ..t". . nejednakih dimenzija I I~.telo se krece sa negativnim ubrzanjem. kretanjem preko ove povrsine.. ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni. Dvograni preklopnik ekvivalentan je.pno komadni. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I .. VM . za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. vertikalnih i kosih deonica. 2: Lekp .vM . .:.duzine vertikalnih deonica.. 90 - - I 60 .ubrzanje cestice materijala (tela).zbir duzina horizontalnih deonica. 80 * Primcdb. . zbog preklopnika u cevovodu. m/s. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf . vertikalnih deollica.414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14..81 ubrzanje sile zemljine tdc. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni.. 2: Lv . pada naniZe. odnosno: /tla/eriju/a 1. pri kome cestiee vazduha. VI' . Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta. m. Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima.. u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela.brzina vazduha. to se ono nalazi u stanju mirovanja.2) Prasinasli Zrnasti. g = 9..gustina vazduha..) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima. jednakih dimcnzija 4. Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda.kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju. pv .1) je l: LII . 20%. i 2.45 70 . a takode. usmerava u smeru kretanja struje. m. dvldt> 0. cestica ce se pokrenuti. 10 16 . m..10 - - I Sitno komadni.. pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T.brzina cestica materijala. kg/m.- .. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1. m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja). zbog kolena u cevovodu. dv/dt < 0. dvogranog preklopnika itd. te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje... (14. tj.zbir ekvivalentnih duzina. 3. na duzini pravolinijske deonice. dvldt = 0.. shema cevovoda sa predvidenim duzinama. po otporima.4. U izrazu (14. pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6. navedene su u tablici 14. zasuna. T> G.

U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14. jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora. Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem. u odnosu na neki srednji polozaj. od daljine prenosenja.3) 0. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju. 5C Da bi materijal moga. brzinom gde je n . kod otvora za ispuslanje.4dp J'vl . a pri T == G mogu smatrati..4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{.. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera. tj.5. obicno se sabirak L/ u izrazu (14. prasinastih materijala).0 0. PM 3 gustina materijala.416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama.koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14. koja odgovara ovome stanju. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda.. 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih. .23. Na S1. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs. PM . pa je za cesticu L /'" .redukovana duzina cevovoda. Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju. naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0). m.koefieijent sigurnosti (n > 1). 0.koefieijent.14. pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom.45 s-\ .J! Vs = 28. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea. m.1 Lr .gustina cestiea materijala. ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom. hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a.57 I (14. sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha. od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C .14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa.64 0. a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja. kg/m . stepen koneentracijc materijala u eevovodu).4) ne uzima u obzir. gustina cestiea. koja je iste zapremine i tezine. kg/m . to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi. daljina transportovanja.koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 . koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta. Brzina struje vazduha vs. . kao da cestiea lebdi. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta. tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom. na potisnoj instalaeiji.2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja. Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14.4) pri tome je eM . 5 . da su takve.6). V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28.

otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha.15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala.. h°.LTv.. Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve. to je manja potrosnja vazduha. prema izrazu gcle je A. zavisi od koncentracije smese A. Ostvarena vrednost koeficijenta A.001 .--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala. Sto je veCi koeficijent konccntracijc.atmosferski (baromelarski) pritisak. lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 . PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca).M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1.418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase.. I I Srednjekomadni.0 10 . pb . odnosno na kraju cevovoda.. MPa..lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji. sto narusava normal an rad instalacije.5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 . 14.16).apsolutni pritisci na pocetku. izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14. 80 10 . . orijentacione proracune. istovrsni Zmasti. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine.785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51.. 0. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima.1Pp~l.22 22. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja.019 koeficijent. 20 17..6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti. koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -.5/l.25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' . Na S1. ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda.15 Grujicrki pJ'i/:.cIjeJlla smese J. priblizno je jednak 0. 14.. Vrednost koeficijenta CM."-. je razlicita. pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk . naroCilo kod lokalnih radijusa. koja je takode c10bijena opitnim putem.. a prema "BHHlIIITMalll" . .kapacitet instalacije...unutrasnji prccnik cevovoda. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive. 3200 kg/m ). Navedene tvrdnje dokazane su opitima. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk. nUll su pp i Pk . a takode i za vla'lne i abrazivne materijale. istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max.. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha.. 1.. 10.1 MPa]. MPa.u' iznosi pri tome je QM .~ Pk =O.natpritisak . m. Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala).M Ilk. 16 17.. medutim. .. 14..0 .. kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala. tj. Vv = rcd e Vv = O. istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda.0 1. a koji se moze koristiti za prethodne.az Z(J\'istlosli kueji. .koeficijent otpora kretanja cistog vazduha.manometarski pritisak..koeficijent koncentracije smese.5. = A. de . tj. 20 40 .. kg/hi 0. Koeficijent CM A. a koji zavisi od velicine S. istovrsni Sitnokomadni.. de (14.

A AM flk. a kod usisnog PI' ~ 0..rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha.2 kg/m~. tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 .. -.7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu. Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa.. Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM.1 MPa (~:~J. gde je Lv duzina vertikalne deonice.. Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m. uslovno se usvaja. masinc za duvanje vazduha . 14..4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m. saglasno preporukama je Lekp = 8 m.. Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1. Orijentaciono s:. Za preklopnik..6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl. gde je a = 1..kompresora (izotcrmski. sedam kolena.5) i (14..420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14. 300 mm.02 . a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja. Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza . radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja. Yk .. l!..17. flk .16 - _ P M- AMVk 60. 300) = 6.. pv' '" 1. 14. pa se zbog toga izrazi (14.7 . . . m 3/min.. pv. If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI.portland.75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora. 2.. 1...0 kg/m 3 ... Prema tablici 14.25 . ~ 0..0"7 211 '\: i\. Pi.55 . gustina cementa PM '" 3. adijabatski ili politropski proees). pv = 0. m.. preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 .15 .2 t/m3 ...1 MPa.koeficijent koneentracije smese. kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h. Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala . odreauje se ' iz izraza .. pM=a pp+l!. . Ti = 0.atmosfer ki (barometarski) pritisak.03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea).. 0... kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3.1 MPa (1 daN/cm 2) .srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj. gustin3 vazduha pv= 1.. Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0. 0. Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S .. 10.. dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m.cement .kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha).koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu. 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM .6 .

koeficijenti.0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2.9 = 1.teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha. 8.4 x 1.0. ~ .14 m' Imzn . gdc je 1 = Pk . a odreduje se iz izraza .03 MPa (0.7).019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.15): f.422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3. Snaga motora komprcsora s=/lkLrv. =33331.17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5.. 14.785.15 ·0.koeficijent gubitaka u medaju za punjenje. 14. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a . hO. 14.29 nt'ls = 77. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1.257 '" 26. MPa. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1.019 ~ = 0. Py' = 1.. kg/h.1 = 77.2572 24.9 kglm3 cevovoda (1. .01' z 0.82 MPa . (8.10 6 . odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI. 14.55 ..2 t/m . L\. de = 0.tk.249 2 Pp = OJ 1 + 0.35.pritisak na izduvnom kraju cevovoda.stepen korisnog dejstva kompresora.03 = 0.019 vvPvf. 2 7.25.16) AM: AM = 1610-7 .kapacitet instalacije.16.9·1. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak). Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\. 0. 0. de 0.1= 85. odreduje se koriscenjcm grafickog (SI. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju. odnosno na osnovu grafickog prikaza.336.koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm. 4.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0.257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6. eM.15 ..usvojena gustina cestica cementa. ° gde je QM ...16) AM: prikaza gde je 11 = 0.. SL 14. Lr (pogledati SI. AM .tk 1610-7 . ~ .4 m3/min Sl.6 .33.35 daN/cn? ). Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1.2·33" koeficijent. pv =' 3. Izracunavanjem velicine S.785 d/ vv = 0.tk 180000 = 257m 24.75 . 1. 2.3 daNlcm ). a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.5/s0S. usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S.69 + 0. AM .

sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja.1 MPa (1 daNfcm 2).6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o. Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. 14.pogonski eleklrol1)otor.. U tom smislu. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna.o(h. e 5 . 10 .S/1. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka . 2 .ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. prodire Ll materijal i tako ga aerira. koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese. SI. Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost. 6 . kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu.venrilator. neophodan period regulacije PTU. 405. Vazduh se prenosi ventilatarom.. kapilarne raspodele.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str. koja je bliska fluidnosti tecnosti. Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja).14 _ EM- 9 601000. a transportna daJjina iznosi 40 m. Prema tablici 14.{)(jn{/ eel'.18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker.1 P _ 20834·85. 14.6 -4 3kW. pri njihovom zasicenju vazduholl1. Na 51.1·1g 0. 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h. 3 oluk (fff. 7 priguJni \'enfi/. sto podrazumeva da se.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM. U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka.vazduha. kojom se obrazuje dno gornjeg olnka.poro:l1(J pregrada. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu.14. 5 . kroz ispusni otvor . Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu. 8 rehrasfo crel'O. radi ostvarivanja hermeticnosli.US. gde je B . tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. 9 . 4 . sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima.18 prikazan je aero zleb koji se. filter. coja za filtriranje) i metalne mreZe. Ukoliko postoji ./J). Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno .isticanjem i 51. I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata.82 = 20834Nm I m3 0. m. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi. Pb atmosferski (barometerski) pritisak. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0. Da bi se ostvarila aeracija.plter obliku tankog mlaza. 01uk je po visini podeIjen poroznom.. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. iznosi 0.sirina oluka. supJjikavom pregradom. Filter se sastoji iz tkanine (sukno. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese. pa i vise.

'ljonje. II . 9 pokazh'GcY nivoa...uredo) za prozn}en}e SI. Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14. Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl.i/o za prel'oz cementa: cisterna.. 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade. zu(/nji osfonoC'..20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J .' 3" pneumatsku opre. or:. do silosa. u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja. sekundarnj jUter.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa. a to su auto cisterne za prevoz cementa. nalazi se povratni ventil. opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine. 2 . Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem. aeroo/uk . 6 ~ teg!jac. kompresor.¥ vlage j uljo. koji se prenosi od kompresora. Unutar cisterne.426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine. 4 .19 Vo:::.. 2 . 16 . savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom. 10 cislerna. ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. 13 .14.. sa ispupcenim dnom (Sl. 11 . . Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. zahvata se vazdusnom slrujom. koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke. 103 . kompreso)'s/. 13 . ko(nica za :(Jus'. koje se prazne pneumatskim istovarom. Potrosnja vazduha iznosi 100 . 7 . 4 .podes/. 14.. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller.40 m. koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk. manome/orski \'ukUummelar. Sf. a pri prilisku od 2 . 3 . navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama.zas!irl1ik m/aznika.hla'ohron. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog. a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom.primarnij7ller.. kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama. 15 .:a illslalacija.20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje. pod pritiskom.eel' za punjellje. sa obe strane su zavarene stranice. 150. Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa. 50°. preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju. 14. Na vazdusnom vodu. 3 . 250.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 . 6 crel'o za l'ezh'Gnje.crel'o za pWljenje. }O • OJlolli poi/upirac'. a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala. pod uglom od 45 . a duzina je u granicama 10 .'od. Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika. 8 .. 5. 14.oSOl'ino po/upriko/ice.l\<ajcu. 300 i 400 mm.. 200.. 7° prema slrani istovara. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100.jna za praznjenje. 12 ..' 9" oprema pneumafske ko(nice. 12 . 8 .. )'en{i/ sigurllosli.crevo. iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom. takoae..' 7 . 103 Pa. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije.a. odnosno sode.' 14 sla\. j 4 .na 10 prafnjel1je.. !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima.. Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu..\'Uzi/utlli ..

5 . mm Kompresor: tip kqr..5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11.. potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate.1. 14.pumpe).npl ~dlazl u silos.3citet.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka.428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala. punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje. pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum ... dopremanja. koji je sfernog oblika.a prcvoz cementa sa ~. 14. kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke. Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca.15 (1. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. m 3 Kapacitct praznjenja. dva su rasecena.0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0. . 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4. m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta).5) 9255 2500 3600 10900 I . U srednjem delu cisterne. sa bocnim nagibom. Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje. odozdo.7. 1. .::: ) 0.2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8. .5 . prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice. 66 MM3-584 . Zeleznicka cisterna za prevoz cementa. t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc. odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom.7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost. I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl.. a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca. sode.poklopc:ID 19. . Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14. sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl.15 (1. kao i pokrivenih vagona.. kg * Auto cisterna 7.remenog kaisnog prenosnika.15 (1. u kolektor 11.0 50 25 100 PK-9!1 9 0.21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0. pre nos om snage prcko klinasto .8 0.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa .-w 0.1. Umin -~. m UkljucujuCi visinu.1. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18. Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6. m Precnik creva za praznjenje. koje je prikaceno na cevni prikljucak 9. 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0.

Potrebna potrosnja vazduha. kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne........ tako i na vagon cisterne. .0 .... izbocavanja.dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu.. cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne. soda : s1.6 Sf. na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve. vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora... 3 .. odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala. 14. preko odgovarajuce vage. unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom.. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra. .... da Ii je odstranjen.... ...la m~g~ da se razvrstaju na: usisne.... .... Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme.8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja. . remont i zamenu elemenata. . MPa Gabaritne mere... .1 1.usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka. . . ..430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11. rom: dliZina ... pokrivenih ze!eznickih vagona. ..2 12020 3000 4627 25.. 14.. te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent.............. sa podestom. veze.. usled neispravnosti ventila sigurnosti.0 50 25 150 15 do 0.. Radni pritisak u cisterni. . Svi navedeni.. . 2. Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3. ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline. t . .. usisno . . .. 49. preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska. Daljina prenosenja materijal:. Usled potpritiska ostvarenog vakuum . ako ga je bilo.. . Karakteristike vagon cistcrne Nosivost.{lriva6) tnaterijala ..... preko potisnog voda istov. .. mm . . m3/min . U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva.... a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala.... mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca.... pri nastanku pozara.potisnog dejstva lipa TA ... kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca.. ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal....l iz cisterne.. . visina . Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi...... t .... Precnik creva za istovar.. ostvaruje se kontrolom tezine.... .. mehalll~kom drlJacoll:.. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa.). .... do prijemnih uredaja na skladiStu...... Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda. . pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima.. da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a.. Element! za .22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~.. Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1. .ari~aca... odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja. kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22. K onsna zapremllla clsterne. .i polisne. pneumatski uredaji za praznjenje materija. . . .. .... .. 14.... Na Sl. pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji. . koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule.22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo). m.. a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom.. Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa.... . .... . .... . Masa (bez tereta)... sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih...26 (Rusija)..pumpom 7. ... in UkljucujuCi visinu.... po vertikali.... . kao po pravilll. Za opsluzivanje..... m .. sirina ..... Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter .. a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao. ...potisne ...

14. 14.23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora. odnosno 90 t/h. T A . a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa.zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3. m 60 35 I 100 35 0. predstavljen je na Sl.potisnog dejstva prema potisnom vodu.potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala.8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva. II DEO] .zavojnih podizaca navedene su u tablici 14.12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 .22.432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem. 14. koriscenjem vazduha pod pritiskom. pri daljini dopremanja materijala od 40.£!cra.[2. kW sabijenog vazduha. tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom.23 Tehnicke karakteristike pneumatsko . a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker). kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala.12 150 1000 17 670 0. tipa T A . TehniCke karakteristike pncumatsko . kao i mogucnost daljinskog upravljanja. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1..8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 . mm -1 IMasa. Shematski prikaz rada istovarivaca usisno . pa se i proracun obavlja na slican naCin.portera. Sf. zavojnog podizaca. . MPa I 0. Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost. Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa.[21]. Istovarivaci usisnog dejstva.27 ostvaruje 20 i 50 t/h.9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom.14.12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise).5 I I 5.18 iznosi 50. Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala._-- I .- TA-20 20 35 0.17. T A . pri daljini prenosenja materijala do 12 m.8. za razliku od istovarivaca usisno . t/h Visina dopremanja materijala (nominalna). kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo. mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora.12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni). a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog. Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu. LITERATURA [12]. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m.[15].

annirano . kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. prasinastih. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15. . BUNKERI. praskastih i slienih materijala.Bunked. Koriste se za meduprostorne. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa.1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera.betonske konstrukcije. zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa. kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom. privremeno odlozene kolicine materijala. kod stacionarnih instalaeija. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15. zatvaraci bunkera. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. Bunkeri manjih zapremina. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila. ZATVARACI BUNKERA. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne.

g = 9.1) . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A . p ~ gustina materijala.piramidni. b). pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl.visina materijala u bunkeru. a takbde i kada su strrni zidovi bunkera.81 m/s2 . za ugalj 1: = 40 daN/m ). cilindricno . Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI.za komadne matcrijalc i A. a takode i od zahtevane brzille praznjenja.22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale). 15.2 nalazi u bunkeru.poprecna dimenzija karakteristicnog komada. Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje. (' .4) gde su: asr . = 0. tJ. primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala. prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor.6A v (15. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI. (15.1.ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora. a praznjenje materijala . 15. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta. to se bunker prekriva resetkastim okcima. Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6.brzina kretanja (isti3 canja) materijala. b). 15. predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala. m2.napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2. paraboloidni.3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15.3) gde je h . Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva. 15.436 Transportni uredaji Bunkeri. piramidni (SI.2. kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) . e) i oblika rova (S1. konusni (SI.25 (as!' +0.1. . A. A} = obim otvora.ramhini. praskaste i zrnaste materijalc.6 za veoma sipkaye.konusni (S1.koeficijent isticanja (praznjenja). Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska.konusni.prizmati(ko . rn. R = A/A} . c). 15. Pri normalnom praznjenju materijala.hidraulicni radijus otvora Istlcanja. m. zatvaraCi bunker a.ugao unutrasnjeg (renja. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija.1. h . odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A. v . Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji. kod sljake 1: = 70 daN/m 2. 1: . Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3. c). kg/m . Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala. P (15.4 . f).09 m 2. brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3. 15.2. pokretljivosti). 15. koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru.2gR = 5. = 0. d . m.65'Afji.p.1. cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0. a ceona porvsina osta.3 x 0. a) iii hidraulicno praznjenje (St 15. I-t . Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo.ci/indrifno e . 15.1 Sheme hunkera: a .povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora.08) tg <p.2) kOl1usni. kg/m 3.koeficijent uuutrasnjeg trenja.odozdo.1. U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. 15. Sl. a): plizmaticno (S1. = 0. sljnnka. pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl. f· ohlika roWl (15. 15. paraboloidni gde je A. m/s. Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja.2.mehanickih svojstava (npr. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. <p . cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko . p nasipna gustina materijala. d).3 rn.5) pri tome su: a . 15. jednaka 0.j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita.1.

0. j.7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl). Posto se njegovim povecanjem. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni.l = tg <p m = 1 + 1. tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J.6)1.6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O.25B (15.64 = 0.koeficijenl pokretljivosti. slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j.t.gustina materijaIa kg/m . 15.srednji. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) .28 -1.2.9) Sl.11) Za kruzne izlazne otvore precnika D. tgO == tga / T==B pg·--". J. nagnuta zida. 15.438 Transportni uredaji Bunkeri.. U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska.22'" 0. prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI. (15. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15.10) 0. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J.3525 (c/h). pri zadatoj visini. R hidraulicni radijus izlaznog olvora.rg8.25B.koeficijent unutrasnjeg trenja. m .. visine stuba materijala h m i njegovih svojstava. (15. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° .785D 2pg Q... ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta..t. a T == . ' 0. mj. Prema tome. pa je prema tome R arctgJ2. 60°.4.12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora.8) gde su: h .133B 'p. Il' m == 0.4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p . 15. smanjuje zap rem ina bunkera.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl. g . zatvaraCi bunkera.t.ugao nagiba rebra.. pri tome su dimenzije c i h navedene na S1..lG uz usloy da je G (sin 9 .25D == 10'5D 3P.. == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz .l . m/s . Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0.m cos 9) = O. vertikalni (normalni) pritisak materijala. ~ (15. posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala. ~ . U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg.visina stuba materijaIa.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera. tj.. p .8.tako da je: .ugao izmectu strana bunkera). 15. Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0..184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15.184 ° (15. m.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna.8·0. pa je 3 gde su: 0 .25 D.J2 .184 2 O.23.

•• .matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora.6. poluzno . skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova.ie svocI. kaverni oblika svoda iznad grla bunkera. kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera).. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva. u odredcnom stepenu. Ako se i pored toga obrazu.6. tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se.. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala. 15. a.lakrastog obfika: h . prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 . 15. e feljllsni. Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala.T!Lc casa = l' (sina . njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin. kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala.. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal). nazubljeni (Sl.'.6. terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala)." f) p ~ hJ SI. mehanicki iii elektromagnetni vibratori. 15.llc cos a ). 15. kada materijal pada sa veee visine.440 Transportni ureciaji Bunkeri.0. zatvaraCi bunkera. npr. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera.ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1. njegovo aktiviranje. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl.. odnosno da nije manji od 800 mm. izvedeni su u tp' ~ ~:.sa . ventilski sa podupiracem (Sl. celjusni (Sl.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh.. formirani svod razbija dugackim cuskijama. kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski.6.13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi.6. g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na . neophodno .'cnfilski sa podupiracem.fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu.2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem.15. za zrnastc i komadne materijale. 15. (15. kao sto je prikazano na Sl. Da bi se Sf. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. i).6.5 . preklopn. dvosegmenlni zatvaraCi.6. .6. Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine.::/a:u. a upravljanje je daljinsko.6 i) 15. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a . f· sa hor.fr. 15. a moze j rtlCllO. c) i horizontalni CSl. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila. a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina. treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente.laktastog oblika (SI.:<!.tski. 5 puta vece. takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta. koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja. 15. e) su uravnotcZeni. obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. .'f-.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje. 15. Gotovo sve vrste materijala.renf. g). Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca.cr/?' . Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti..segmentni.l. 15..'ertikalnorn zupfastom leti'om. segmentni (Sl. a koji su poluzno . njegov protok. preko poluge i vitIa. Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl.. /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije. sto je veoma mukotrpan posao. b . dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a.. ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. 15. lancani (Sl. 15. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera.laktasti. h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno .6. ravni verlikalni sa znpcaslom letvom. 15. c .uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. M = 1" a.6.. d . 2. d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a .

(15. dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala.poluga).sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J.step en sigurno5ti. flo - koeficijent trenja u zlebu.!lc!ll sin~ + }J. gde je Tfie .65?c. odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor.15) (15. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih.sila.lcos~ +sin~). 15.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15. 15. 15.25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ . koja je dovoljna da zadrzi materijal. bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti.442 Transportni uredaji Bunkeri.6. b.}J.17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/./)]' (15. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka.lciT ) lp ('os a "b".6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca.lcosa ).23) (15.\~ . Kada se lanac podigne vitIom.J . ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15. materijal poCinje da se prosipa iz bunkera. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa. Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu. slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu. primenJuJu se plocasti zatvaraci.18). prema (Sl. Za krupnokomadne materijale.25 . gde je k == 1.19) gde je }J. Stoga je ~ . Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl.16) 5U: k=:1. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15. koji se sastoje iz niza paralelnih.P)J. odnosno zalvaraCi sa lancem. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' .koefieijent trenja izmedu lanca i materijala. brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba. Sl. Posto je v = 5.6.JR. d). zatvaraCi bunkera. Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15.6. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J. Moment usled tdine poluga. c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica. Sl. (15. g. 15. Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom. AJ==2(a+b) i R = [ (15. polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a .18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P .6. te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala.koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. za koje je povrsina otvora A=ab.11) N = Gl cos (a+~). a.N cos~ +N}J. Na dnevnim kopovima.c cos a ) .25 .24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G. g). strallice "a" i kT'( c + J.6. (15. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15. trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca.20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO. M2 == T' c +1 ficlr. uvodenjem stepena sigurnosti k 1.14) Tezinom poluge.21) Odavde.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~). dobija se da je (15. 15. to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2.6. nalazi se da je Na SL 15.22) .

rasti (oblika diska) (SI. c) i tanji- . Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca.8.6. a) iii plocaste transportere (Sl. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl.7.trakaste transportere (Sl. Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina . d .8. Segmentni zatvaraci. celjusni zatvaraci. 15. g . 15. 15. pri kapacitetu do 300 m /h.8) se primenjuju za ravnomerrlo.8. Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu.c/oho§ni.. 2. SI.444 Transportni uredaji Bunkeri. odnosno zatvaranju manji.05 . 0. nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca.8.6. 15.8.! se nade izmedu lopatiea. te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti.7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje. Brzina do- 15.. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15. a koji su ugradeni na postolju. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca.4 m.pri okretanju za neki ugao. prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita.3 DodavaCi Dodavaci (Sl. kojima se dobro doziraju materijali.l'ihracioni.. kao ! Vlbracioni (SI. tzv. Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima. 3 od prasinastih do srednjekomadnih. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju. e .. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. Sl. 15. 15. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa. 15. Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl. 15. tj. gornji deo trake pomera se udesno.5 .krh'ajnn . te se tako oslobada otvor bunkera. Dobosno . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi.lopaticni dodavaCi (51. zatvaraCi bunkera. 15. sirine 0. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca. a brzina trake 0.8. industrijama gradevinskih materijala i slicno. Pod dodavaca je sirine 0. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci. Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona. e).. primenjuju se pri radu sa mlevcnim. 15. 1. g) dodavaci. 15.2 m.no ko{ic. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m. c .6..8.::al'qjni. :. kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera.5 m/s. drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima... a koriste se za predaju komadnih materi- 51. radi ostvarivanja malih brzina. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. f predstavlja gusemcl1l zatvarac. Radni deo trake podrZava se valjcima. obicno ustavljacki. 15.ma.a krupnoce do 100 mrn.. Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom. e) primenjuju se kao doz~tori. f . d. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko]. Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala.8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h . specijalni pogon. f). Duzina dodavaca je do 18 m.' d) dodavaci. 15.usral'fjacki pogon frakasfng . b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban.4 . h . pri kapacitetu do 1000 rn Ih. p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama.. SI. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°.1(JJ~iir(}sN.plncos!.

pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0. . Snaga pogona.32) m (f/ R = m g Ill. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2). Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp . III . zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona. Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera. a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 .2.5 m ..446 Transportni uredaji Bunkeri. v . a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a.gustina materijala u kg/m3 . Il koeficijent trenja materijala 0 traku. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. odakle je ucestanost obrtanja Il. B . Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu.8. (15. Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl.27) Ovde su: T .J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr . zatvaraCi bunker a. 7 mill.28) pri tome su: p . Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca. 15.potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja. a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka.8. dobija se da je snaga Pp u kW.koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera. a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). a.ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl. Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m).33. rnin. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima.snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala. d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce. 15. kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h).33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze. tj: (15. b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca. koji je siSao iz bunkera na noseCi element. a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz.: 3 p p = TVI-l 1000' (15. granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja.8.02 do 0. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. Precnik diska je do 1. Pp . odnosno plocastih w '" 0..sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera.8. Tanjirasti dodavaci (Sl. a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. It gill Dr + hctg'Pl ' (15.. moze se primeniti krivajno . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0. praskastih i zrnastih materijala iz bunkera. Dr iznosi: (15. a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa.4 m/s. uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika. h). a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h).29) Njegova zapremina. (15. a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element.26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani. c) postavljaju se radi isporuke sipkavih. tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata.30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l.31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom. to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15.strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima.brzina trake dodavaca. 15. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem. (15.

1. hod 0.34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne.precnik dobosa u m.8 . S V \jf 11.39) (15.koeficijent ispune. Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja. = 0. f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona. Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h .broj pregrada.a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1.spoljasnji precnik zavojnice (spiTale). 3 (15. n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min.8.ucestanost obrtanja.9 ' koeficijent ispune kolica materijalom.iznosi: p A. pri tome je Dsp .9550 ..koeficijent trenja u rukavcu dodavaca.7 ' 0. Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n.t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ.40) sto za jedan obrt iznosi: (15.2. n . usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0. Sirina kolica iznosi 0. priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm. rukavca je: FT= 11 D/p.8.8. dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m.448 Transportni urec1aji Bunkeri. =2 e .. \jf 0. Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h.koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala.05 . za kapacitete do 150 m 3/h. .sirina stoia u m. 1.~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12.0.visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m. Broj hodova je 20 .. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min.35) gde su: Go . (15. min. 60 u minutu. \jf = V . ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15.37) (15.masa dodavaca u kg.2 m.38) gde su: z . (15.l.41) Dobosni dodavaci (St 15.8 . e .zapremina jedne pregrade u m 3 . 0.1 . Rad sile trenja materijala 0 /1r .ekscentricitet ekscetarskog mehanizma.25 .. Dd .. e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala.hod stoIa u m.. 112 .15. osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih. pri tome su: B . Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po. Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ .uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom.L2 .7 . J.2 m. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15.36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac. zatvaraCi bunkera. Snaga pogona u kW: M'n p=-. kao i zbog ostalih uslov.0..

nasutih brana itd. kao i u plovnom transportu .kao i spremiSta . za nasipanje rude u sloju. 112.4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15. pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje. Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1. (15. razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj. razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti.istovarnih radova. Po naCinu delovanja. pri skladistenju-odlaganju rude.. L . Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima .9. 15. medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. 15. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede. 30 m).koeficijent otpora premestanja kolica. delimicno jednim i drugim nacinom. na skladistima uglja. koja treba da bude mobilna.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI . Go .duzina oluka (zIeba) u m. tj. sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 . a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na . b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. u N.imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje. zatvaraci bunkera. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude.1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15.u N. bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala. Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom.kocficijent unutrasnjeg trenja. (15. 2) zahvatanjem .8.1 . g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala. potrebna je i velika dliZina masine. Masinu sa pravom trakom (S1. 3) kombinacijom oba nacina.a) predstavlja kos transporter sa trakom. koja se premesta velikom brzinom'. da bi se ostvarila takva brzina [ereta. Medutim. u metalurgiji. obicno 15 '" 20 m/s. koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g.43) gde je: w z 0. pri izvodenju utovarno .450 Transportni ureaaji Bunkeri .25 iznosi : 2·s·n p = 60.42) 15. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra.44) Kod vibracionih dodavaca (S1.9..za utovar pokrivenih vagona . Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje. pri izgradnji kolovozne konstrukcije.15.i do peCi. Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w. (kod masina za nasipanje zemlje). te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. Prema rez. trakasto dobosasti transporteri (S1. kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd.4. u zeleznickom transportu. u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje). kao i nekih drugih ruda.potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru).priguravanjem.masa dodavaca u kg. za dopremanje sarz. Sila opterecenja F . lopaticni i oblika diska.sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera.

zatvaraci bunkera. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena). Nasuti teret proJazi kroz levak 2.10. b) i gornjim (SI.1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . transportovanog tereta. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5.?' maferijalom . Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. disko. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. 15.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. podize se lopaticama od centra ka periferiji. Lopatieni dobosi masina . b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. 15.sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne.rna. sa dobosem na zajednickom vratilu. Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa. zaokretanjem Citavog tela.izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom . Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce. mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine. masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1. Na sI. c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. b i c . c) izbacivanjem materijala. razlikuju se od horizontal· nih po tome. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom. kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta.bacaca materijala.452 Transporni uredaji Bunked. klizanjem duz zida prijemnog levka. kapacitet masille iznosi 80 m3/h.5 kW.15. 15.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a .9. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima. pa time i gustine. G. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti. vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). -) S1. a snaga elektrodobosa 8 kW. Na Sl. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom.1O. rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama. c. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. a zahvata se trakom 3. kuciSta plasta dobosa. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava. koja naleze na diskove 1. brzina 18 mis.9. sto se Sf.15./opaticna masina za snabdel'anje . die. die· /opaticna ir%rna) if . d . vertikalnu iii kosu osovinu.9. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm. Sirina trake je 500 mm. transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom.10. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine. f) . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku.9. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. kao i trakaste masine. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5.15. a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta. a u drugom. pljosnate iii konusno obrtne diskove. TreCi tip konstrukcija masina . 15. mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI. iii ako nema plasta. trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta).15. Pri tome je teret veee zbijenosti.(1 Simens-Marfinove pec. postavlja se poseban elektromotor II. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava.15. Tetina masine iznosi 95 daN. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8.

samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I. ani od visina hl i h2. 15. sto je prikazano na S1. Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13. d.1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ).2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara .7 t/min. vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika.. d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee. kao i od brzine kretanj a cestica..ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a .1. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih..46) gde je An . broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 . ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal. b .454 Transporni uredaji Bunkeri . Na SI. koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom . naroCito semenskih kultura).pri silasku sa doboJa. 0. pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI . Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° . (15. 3.. a kapacitet izbacivanja iznosi 0. 15°.Martenovim peCima.EkO = An. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens .47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15._2smcx2 Ek.11.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll.2!-lgl.lS.45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze. zatvaraCi bunkera.5 mIs. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H. C. moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2. 15.Va. Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera.10. d . (15. Il(upeHKo. sa visine h = hl + 112 (SL 15.. tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije). Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ).6 .istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca.10. za razliku od prethodnih..pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15. kojima se visc osteeuju transportovani materijali.rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih. c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla. posebno u slucaju komadnih.1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _. za produzenje eksplatacionog veka trake. kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu. SI. Kod trakastih masina. tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh . a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine.pri kOlrljanja reslice po obimu. abrazivnih materijala.4. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).

1:.. te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra. 15. za h 2: r. krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek. zatvaraci bunkera. F. odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja.odvaja od povrsine noseceg uredaja.11.81 =0. kretanp cestice materijala parabolicna. sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera.r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15.silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15. tra~..49) Ovo rastojanje nije veliko. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama. odnosno.51) Na putu duzine I energija koja se predaje.prema inercijalnom obliku premestanja.456 Transporni urcdaji Bunked. U Ja a lzn051 '"' = tr .52) mv 2 Fc == .ce~tic. ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern. Prema tome je: (15.konveksni deo na kome se centrifugal.ama materi. ~ako je tr~JektonJ~. Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI.~ . Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15. cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr. a potom nastavlJa slobodan let. to ce za vreme t c~stlca m. Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a.l. transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni . a nosed uredaj se krece brzinorn \'.: za Vr 1 mls i /. = 0. a za velike brzine . Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl.~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter. 1 . nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2.anja .17m Posto ostvari brzinu v.atenJala preel put. . . moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15. b).vI a po paraboli y .?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · . sto zavisi od brzine. s= 2~g 2. do odvaj.48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala.50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar . cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera. l' .9. odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l. Pri malirn brzinama noseceg uredaja.a.~.' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera. Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju.3 je rastojanjc s : v2 12 Vr . A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek.0.. c) ~?ja je nagnuta pod uglom . granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. r . SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15.3.spo. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan. 15. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl.rtovani.53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v. .

konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg.18/ sin24°) = 0. cestice kretati sa ubrzanjem a.57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2. 15. a linearno ubrzanje. mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R . u smeru kretanja noseceg uredaja transportera. .0743vi + 0.458 Transporni uredaji Bunkeri . Medutim. Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera .bacaca cestica materijala.sinj3) = sin48°(0. 0. Ako na izdubljeni .i. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini. ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt).8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 .54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ .577. Za j3 = O.59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: .577 cos24° L '" 0. moze se napisati da je: (15.55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) . tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v. zatvaraci bunkera. sila trenja F. komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja.11. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom. tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl. diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15. uproscavanjem prethodne jednacine. a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine.sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p. centrifugalne sile (15. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente. posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin. promenjivom brzinom vp. g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill.58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR). moce se dobiti da je: (15.sile trenja Fir i sopstvene tezine G. sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen.8<p = 0.r iznosi: (15. s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1.089". d). konkavan oblik nosece konstrukcije. koje deluju na transportovanu cesticu materijala. kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0. prelaskom na diferencijalni oblik.09 Posto je Fill = ma.

smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile. Tada je: 0) = 0)2 ell} g . 15.tdina eestice 2) FN .. tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu. a prema prethodno navedenom izrazu.1-r-.1 + 0. dobija se da je tJ == y/O) .4.arctg U)2 R -g H' R . C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ. 0. posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP. a).63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L. a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s). iznosi 0. dui radijusa R.. odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova.2. odreauje se i vrednost odakle je: 15.3. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15. ako je poznata vrednost ugla y. zatvaraci bunkera. a iz odnosa. za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR. a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl.12 (15.normalna sila reakcije na traku 3) Fir .60) (15. Y . Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp.) . resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava.62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala. 0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom.Ugao obuhvata trake dobosem precnika R. 0)2 (iIi se unapred zada).15. ~g III - .460 Transporni uredaji Bunkeri.12. deluju tri sHe i to : 1) G == mg .1' 11 = FN II SI. sa obe strane poprecnog preseka. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake. Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll.

72 zameni nadena vrednost konstante C.68) (15. u srednjoj zagradi sa K12. dv m-=M.= M-v 2 + gR( M-cos<p .73.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc. Uzi- Oznacavanjem izraza 15.67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15. dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1. pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15.76. tJ.71) (15. : Vk = Vp ella.61'.462 Transporni uredaji Bunkeri .35 m.2'" 30°.67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15.4 m/s ~ Vk = 14. K = 0.66 i 15.66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15. na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15. to je: dt = ds v = Rep. (15. za istu vrednost Vp iznosice Vk =13. drugi clan podkorene veliCine izraza 15.68'. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala. dobija se da je: (15.-mgslIl<p dt ' R v2).64. 2· .( mgcosCf!+m. to ce biti ds = Rdep. ti.6 (za komade rude) 0:1 '" 60°.70) (15. a posto je s majue: da je v = dsldt. jednaCina dobiia jednostavniji oblik. a prema jednacini 15.SUl<p d<p .75. nalazi se da ie: dv .76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik.75 postaje relativno mali.68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s. (J. spro~estI zamenu v '" U.73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15. odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica. i ako se u tom slucaju zanemari.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15. (15.) v . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15. R =0. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku. zatvaraci bunkera.75) = R<p v (15.cos<p .69) Ako se izraz 15. R v . Tada je za Il = 0. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M.SlI1Cf!). za vp =: 5.8 mIs.69 zameni u 15. (15.8 .

(15. ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica .[ 15U26].[54] . rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel. do 45°. vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude).1 Osnovne napomene U nizu slucajeva. tako da se prevoz sirovina. Jednacina putanje cestice . . u zavisnosti od reljefa lerena. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama. Prema mestu ugradnje.naga trans?ortne.[50]. LITERATURA: [9]. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. menja se i povrsina poprecnog preseka. za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. UsvaJan~e. " S. Jer t~ dovodi. ako Je sltnozrnasti materUal). Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk. a u nekim slucajevima i do 3000 m). Pri tome je jedan od korena Xl '" 0. komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno.77. Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji.78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. shodno tome. kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine.ie leret koji se transpolluJe -. a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare.[51].ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s. Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze. primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano.licara.~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije. za ugao bacanja (X2 (SL 15. a mogu se savladati i veliki nagibi. veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju). preko gusto naseljenih mesta itd. ako se stavl da Je y '" O. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m. ZICARE 16.12.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne. prirodna bogatstva zemlje. zahtevanog kapaciteta.. bez velikih investicionih ulaganja.464 Transporni ureda. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da . pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima. eksploatacionog veka prirodnog nalazista.[27].[40].komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha). vrste i oblika materijala koji se transportnje.trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se . a. pa i viSe. b) iznosi 16. pa je zbog toga. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km.[10]. Medutim. kao i povrsinski kopovi. m"asine . ekonomienosti. Transportne daljine su cesto velike. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima.77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15.

npr..ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta.1) su: utovarna stanica. 16. ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 .vazdusne zieare sa dva uzeta. tako da se ove zicare mogu brzo montirati. Prazni vag?neti na ..karakteristike izabranih vagoneta.upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo.. Prazni vagoneti se krecu dalje sami. Najcesce se primenjuju za privremeni transport... 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta. 2 mis. kao i njeno prenosenje na novo mesto.1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja. .. skoro neogranicena. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 . Takve zicare nazivaju se prenosnim. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene). Linija kretanja je na stubovima 4.. moze nastaviti. po drugom . Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") .. 10 . Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta. 16. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1. kruzno savijene sine utovarne staze 2. sto zavisi od konfiguracije terena). putnicke. odnosno sa jednim vucnim ureelajem. kao i profil terena.466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: . a izuzetno i 30 tlh.16. ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme. 10 km. b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke). Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9. ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta.rastojanje i visinska razlika stanica. Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 . 3 mis. Duzina trase ovih zicara je prilieno velika. pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta. 300 111.ena su pr. noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj. sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6. uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare). u smeni. te je to uze istovremeno i nosece i vucno. a na drugom sc zateze tegom 10. dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet. Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7. 3.vazdusne zieare sa jednim uzetom.. Prema karakteru kretanja vagoneta.. jer je viseci kolosek izveden sa .5 . Kapaciteti ovih zicara su 20 .. Postoje i specijalne konstrukcije zieara. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon. . Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2.kapacitet zicare (godiSnji.ek? celicnih (reele drvenih) stub ova. Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: .. linija kretallja. ureelaja za punjenje vagoneta..2 Objekti i uredaji zicara 16. ostvaruje istim uzetom dYe funkeije. a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare. istoyarna stanica. odnosno casovni kapacitet).0 m. Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti..2.. uz brzinu kretanja vagoneta 1. te su i manjeg kapaciteta.5 . sa duzinom jednog poteza od 2 .lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica). .ispra~njeni.izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine. 3 km..1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno . tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza. a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8. turistieke itd. 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h). Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI. 15 t/h. .

4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) . Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. 16. --J:L I Sl. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara. kocnica sa lrakom.).468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %).povrafllo.2. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka.finama: le\'o .16.2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek. :alezn{f .ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim . 4 kom. jedno je noseee. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani. dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog. koja je istovremeno i pogonska. sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. te se ponovo ukopcavaju. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja. 16. desl/o . otvorenog skladista.3 izgled utovarno . 16. posto puni vagollcti nalc. i prazni se krecu ka izlazu. a desno povratna.2 Krajnje slan. Na istovarnorn delu. a na S1. sa deponije. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze. kocnica sa papucama. pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2.:u na kolosck vclikom brzinorn. a drugo vllcno.istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom. Na sl. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom). Na SI. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna. pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica.~>If. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne.pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn.163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl.) na uredaju za vesanje.16. kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva. pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom.2 prikazane su utovarno . krecu sc vagoneti kao po sini. Pogonski uredaj je elektrornotor. Po ovako zategnutim uzadima. 16.4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. reduktor. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana.istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica. gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega. a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace. kamioni i sl. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela.J!ljca sa is/o). odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta.{lrnim bunkerom u Sl.

pri tome su pogonske obe uzetnjace.prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n)..7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta. 16. 8 . 16. posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku. koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll. Na SI. c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. Pogon. a kreeu se preko dva iii cetiri tocka. na krajnjim stanicama tockie (t). 5 . c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace. 3 reduktor. 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI. 16. 2 .16. c) a.. 16.16. = 1.redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. Ostalc sheme (0.skretna uzetnjaca.5 Sizemats!. 16.pogonska uzetnjaca. Meautim. koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare. a sa cetiri tocka .elektromagnetna kocnica.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka. slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta). 6 zupcasti prenosnik.5n. 16. u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta. Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare. kod zicara sa dva uzeta.i pr£ka::. =2n. d .5. e . 4 .m utelom Na S1. vagoneta. a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane.UhWJltlOg ug/a _ \'w. pogone se odvojenim motorima. nailazi na krivu sinu.470 Transportni uredaji Zicare 471 + . b) a... 7 . a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom. te su oni sa dva zieba.j 6 a) r~ . celjusti se otvore i vagonet napusta uze. .5. 3n).do 20 kN.5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a. pUl'eC(}uja o/. ex: = n.prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 .zastitna teretna kocnica. U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni. SI.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica. Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u.6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija.6 i 16.pomocna uzetnjaca.3 Vagoneti SI. (c). Pri uglu obuhvata ex = 2n.5. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi). Na S1. TIT Na SI.=3!r SI. Na S1. i to automatski.'rl1og uzefa 16. Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva . Na SI. 16. d) a. Vagonetima se prenosi materijal. SI.elektromotor. '" n. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN. 16.5.

7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe. i uze se steze kleStima. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI.. Kod vagoneta sa cetiri tocka. Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega. 16. da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja. nepomicne 2 i pokretne 3. te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj. a koji su pricvrsceni za osovinu 7. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8.. bez materijala u njemu). Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu.8 Vagonet nosh'osf.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno).8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3. 500 t/h. b i c) Cine pokretna kolka. klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine. Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie. Pokretna b.2 t za kapacitet 400 .7. to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16. 16. a). korpa. vesaljka.ljust zavarena je za ram kolica 5. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski. Na SL 16.472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica.c. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 .7. koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom. I~IJ Sf. Sl.16.2 t bJ St. 25 mm. postavljanjem narocitih prepreka na putu. . a kada je vagonet ispraznjen. a k?ji .16.ima polugu 4. 3. b i c) sa dve celjusti.. tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta.. Osnovni delovi vagoneta (Sl. moment stabilnosti je veCi. celjusna hvataljka.7. 16. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove. Poluga pokretne .

~ -- ~ ~ --. montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom. " . Stubovi se izraduju od metala.6 .. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova....5#& SI.~~ I -'''"'- ..10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a . ugaone stanice sa kruznim sinama.:.' c ..papu(Ya za I-A uze Celicno . b ~ gornji deo. a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad. Na brdima visina stubova moze biti 3 .---=+4F... a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka.... Temelji stusova su od betona... ".9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·. Medutim.0 m.4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv. a u dolinama moze biti i mnogo veca. Stuboyi imaju dye konzole.. Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze..._--. Duzina papute krece se u granieama od 0. .. kao i njihova visina. .: ::-:./ SI..... ako je teren tesko prislupacan.~~-'+. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem. glave stuba.. Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu. -. Visina stubova na ravnom terenu je 6 ..ops!i ob/iJ. papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze. ...: ~_r16... za nosece.... ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad. --- . Na Sl.474 Transportni uredaji Zicare 475 11.9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare..... Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu. da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare. .16. . 16.. i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli..5)JO 0) b) 16...5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova. Glava stuba izradena je takode od celicnih profila." '-8 t n()se(~e <. -.r --. 2.... a mogu biti i drvene konstrukcije..:. '"'.... 8 m....... . celicne konstrukcije..16... 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista...resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba..--_...

Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. b .oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka.. . da jc konus sa blagim nagibom. 20 0... Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom.11. 16. Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica.. Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi. Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -. koji SU.: II . Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji . koja se prebacuju preko koturova.. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni . za razliku od noseceg je savitljivo..'. 16. zicc ulaze jedna u drugu. Yodice za vllcno uze najceSce se i.12. postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 .._ .'Zatl'orena.16.12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI. pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba.raduju od okruglog gvozda precnika 16 . Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa.5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika.6. po kome klizi Vllcno uie. = 19 ziea. a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima. 3. krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima.6. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda. Pored svakog kotura nalaze se yodice. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali..otl'orel/(J . odize od vodeCih koturova. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta..ol .1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika.. =. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee. SI. kako bi naleglo na kotur. a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju.16..¥i$ $i S55R Zat\.. dok je sarno prslen.. pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi.11 VrSfe noseCih U:(J(/. tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. a. sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S". i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova.da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja. koje su tako izradene. to: zatvorene i 1"I!:. a sib zatezanja ostaje konstantna.476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 . kao sto je navedeno. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka. Sl. od celika. 18 = 37 ziea. glatke je povrsine. 16. odnosno vucnog uicta. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova.6 Diad kod zicara 16.(egovi.2 VUCllO uze Yucno uze. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta. b) konstrukcije.. 16. Ponovno..

03 .4) gde su: So .. daN. 0. . minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 .04) SI/.1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~). 800) q. potorn se pravi proracun vuce. da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta.5 . na utovarnoj. zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta. a pri automatskom obilasku iznosi 1..04 .sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go . a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika. 1.. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe. a = brzina vucnog uzeta. pa se potom sabirajll. gde je d" . to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll. Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN). odreduje se sila pogonskog kotura. Kada napravi jedan obrt. = 90°. 360v' (16. °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. daN.. = 180°. G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' . i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI. Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 .. uzetnjace Wo=Sn-Ss.sopstvena tezina vagoneta.koeficijent ispune kofice vagoneta. gde je SI/ . t/m3 . 0. VI...3) w' = 0.tezina vucnog vagoneta. sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici... 50 s. Pri tome. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 . Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta.008 koeficijent otpora premestanja vagoneta. Wk = (0.. duz linije zicare). 16. 150 m.tezina vucnog uzeta.sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo..5 . 2 daN/m. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra.05)SI/. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke.006 ..75 mls.precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze. 0. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica.. vagoneta. daN..broj vagoneta.478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova. tada se deonica razbija na delove.0 mIs.6) . prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji. a koji se primenjuje i kod trakastih transportera..nasipna gllstina materijala..5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella.. Wk (0. pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h). SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu. Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2. . (16. Pm 'V a (m) . Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa. a pri CI. 3. (16. sto se ostvaruje automatski (ili rueno). . Interval nailaska vagoneta iznosi 30 . a (16..2) z G . (16.'. odnosno istovarnoj staniei. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. daN/m. (16.. odnosno prema profilu trase.

kada dospe na poslednji raspon.tdina zateznog tereta.9 .0.6) nalaze se vrednosti za Ss is.tdina po duznom metro vucnog uzeta.koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) .15 za dad zatvorenog tipa i 0. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta. U slucaju kada se iicarom spusta teret. a Jl koefieijent trenja. (16.08 za neobloienu uzetnjacu. daN. p (kW).75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima. v(m/s). jednak je 0. koeficijent neravnomernosti.5 . zavojnu mad. H Ttr . Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi.visinska razlika. daN/m. 2 daN/m . ~ .stepen sigurnosti uzeta. daN/m.5) i (16. tezina vagoneta (bruto).13) . asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu. . savladavajuCi trenje u svim osloncima.9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea. T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN). obrce se podsinhronim brojem obrta.1. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta.11) Odakle je (16. 3. za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0. m. izmerena po horizontali (horizontalna projekcija). pri tome je Wo (kN). broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc).18 . Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN).8) qu" .. to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16.7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16. (16. daN. Pod dejstvom tezine vagoneta. ugao podizanja linije iicare. m.tdina jedinice duzine noscceg uzeta. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza. gde su: Lh Jl . Resavanjem jcdnaCina (16. a iznosi 3. - sila trenja u osloncima..0. iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze. kada se llzme u obzir sila trenja...za otvorenu. usvaja se da je jednak 3.odnos sile kidanja uzeta K II (16.. gde su: To . m. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0. . uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta.koefieijent sigurnosti. to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. iznosi 3. razlika nivoa iznosi H. . a rastojanje izmedu vagoneta.duiina horizontalne deonice zieare. (daN).480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura. iz uslova veka eksploataeije zicare (16.10) Tmax= To + q"uH + Tr r .. Snaga pogonskog motora zicare O.9S prek Tmax =--K-gde su: 0. gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu.prelaznih oslonaea. kao i uzduina reakeija vucnog uzeta.12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta. (daN). kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova. (16.16 i Jl = 0.

17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" .4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin..+qIlH.. Go -.rastojanje izmedu susednih vagoneta. maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta.45 0. f max "-. Lh'~' Tablica 16.16.. 'tm -- koeficijent popravke. u kojoj je: a . .15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice. koje se posebno zatelu tegovima. m.maksimalni ugib od vagoneta. it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja. w> ~ 2':0. (16. x (16.45 . daN/m.18) (16. cos ~ (tablica 1?1). 16. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja.482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona.1 cos ~J 2 (3 .horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN. horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ .. 2 A o cos/-' +--'tm . . daN.3 " (G . Tfllill=T.-:+q"+q. (daN).13) i iznosi TJ.tdina jedinice duzine noseceg uzeta. I' Jmax l SI. tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!. U zavisnosti od profila terena zicare. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov . U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja.20) Primer .0. a drugi jos ne stupi ullutar raspona.Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare. Ho . Prema tome.. Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max.3 (16.13 gde su: q"L = 8H' .maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca.1 a I .. obrazuje ~a horizontalom ugao ~.1.6 0. prema profilu prikazanom shematski na S1. I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 .duzina raspona. 0.6 . to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h. b.16) gde su: f max ' . 16. ") I <0..14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature..tezina vagoneta (bruto).. tj. (16. Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16. sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova. 4Ho Gol (16. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI.19) .2.

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

b) kvadratnog poprecnog preseka. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti. kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika.2.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka. NajceSce se obrtne cevne kliznicc. brzi113 materijala na kraju zieba.. c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka. c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. a) b) c) d) 51. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji. praskastih. a upravljanje je daIjinsko. kao i remont oluka. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice. po prstenastoj povrsini dati su na S1. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi. d) pravougaonog poprecnog preseka (. zbog povecanja veka eksploatacije. da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. I suprolno . 7 Shemtll. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose.. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 .496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1.17. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova. b) pravougaonog.S c i d.. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku. Pri transportu abrazivnih materijala. npr. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu.7 a i b. na istovarnom delu transportnog zieba.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje. . poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu. 30 mm. postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora. (b) 51.175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam. SL17.por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu.17.17. legiranog liva. zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. plocama od hrom-nikla. Na S1. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje. manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta.17.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH .

.......................... kg... min'! ............................. 900 Sila otpora vodenog stuba.•.................. .•........... Na S1..............nica sa krajnji ) ckktric':........ 9· driac.................•••............. 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc...... 1200 ~a . Masa....]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C......9 prikaza~a je.......... ........ 300............................... 2 ............... . 1400 Masa ccvne kliznice...... 20 ...Jcna na automatskim siiosima........•.......... Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta.................. 0......... mm .. ............................... :... ..... 650 Broj obrta frikcionog tockica. 1............ kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice.......... milf! ...... precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice........... konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice..8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem. ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema......................... obrlIJIl ccv.................'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei.. 4 ..............••.......... 6· ulovarni Icvak...... Broj obIta cevi....•.......... 1000.•••........ min'! ............. 0.. ispod vage nosivosti 20 t..3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha.......................... 10 osiolJ8........498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1. Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / .. mm ............ pnmen...... pogOIJ pOSlrojCJJjH.17......17... ...............•.. 7· usmcravajuCi {oCkid...................... m ' jh .............c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova .... 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja............ ............... mm . sa elektncmm pogonom..... ......... ....................... S1....... Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm.. 15 Snaga elektromotora........ 5 .. 380 211: (3600) Ug9 obrtanja.........kW .. 12 Precnik istovarnog levka'.........•••••.............. obrlni slo. 380 -.......... rad.............178 Obrl1W CCVIJ3 kJj..... kruzni razdcJI1ik.................18 Broj obrta elektromotora...... kg .......... 3 osloI1i lockid......

..r. .. bale i dzakovi prebacuju sa pregrade. preko kojih se krupnokomadni tereti . odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.J 7. .2.. klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8.4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala. u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade.... kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika.. zahvaljujuCi..3 i 17.. huga (cilindrincne povrsine) i parabole. Da bi se smanjila brzina lereta pri padu.13.. 70 Masa pogonskog postrojenja. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama)..12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7. umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala. . S1.. . U princi]Yii. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama.. u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine..a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc. konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc.. ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu.10 i 1711. mm . kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala.. te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl. i. i... Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht.. S1.. Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih.. ...4. Pri transportu sitnijih matcrijala.. od vrste podloge........... _.1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane. .. vee sc koriste kombinovane kliznice.... poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta. .. 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja.... poljoprivrednih kultura. Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v)... bala . te sc tako sprecava hab~nje pregrada. odnosno spremista. Osim toga.. Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske.. SJ..... diRkuV3.17...... sanduka itd.l7.... . Ipak se krivolinijske kliznice. do haja istovarnog levka. pakela vreca..... Aim se dopusta velika brzina tereta.... na prcgradu. kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara... . bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju. vertikalno na nize... poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize. 1 puznog reduktora.. SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa.. krompira i krtolastih plociovado skladista.17...nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk.12...varuje manju brzinu krelanja. .. a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova.).. odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine. Na SL17. SL17..... posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice. daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika.dzakova.. b ...500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica. mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom. I i/~ l~ a) b) SJ.u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17.. na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi. obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica.11...10 i 17.

Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0.1nlQ <.. S1.. 17.2 . Ugao nagiba zavisi od oblika tereta. 3 m. Sl. gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka.3 duzine tereta koji se transportujc).. mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini.14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika.nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine.12. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc. ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice.17. te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter. 0. u puniocima boca. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera. Za premestanje posuda sa bocama.. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je. S1. cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc..kc kJiznicc 17.. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51). Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc.2). Ram sa valjcima . Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika.502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1...poduprt je centralnim stubom.:tt'l1!.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka. Duzina valjaka llsvaja se za 100. a (vidcti 12. smanjiti masu valjaka. korak zavojnicc iznosi eca 900 mm.2. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju. korak zavojnice iznosi 7S0 mm.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip .17.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i. 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta.5 Valjkaste zavojne kliznice . Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:. jcftinije su izrade.14 S]u:mal. a nedostatak im jc veca sila otpora. Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta. kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove. zbog male ugaone brzine valjaka. mase preko 20 kg. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba.3. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc. kao i od reZima optcrecenja.

u silosima). b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli.15. kruznog ili kosougle kontllre. u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta.d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:. Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize.17. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom).l7.16. velike duzine. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC.b). Trakastim transporterom tereti se podizu. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51. transportu i hladenju odlivaka).6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala..17.:.15 Shematskiprika.·lva ullutra/injcg trallsporla. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc.jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:. celika.17. pri dopremanju praznih kalupa. pri njihovom zalivanju itd. UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine. aJuminijuma iIi plasticne mase. te je tako poprecni presek klizne povrsine.17. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica).17. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera. npI.2. S1. u 17. Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka. u obliku prcsovanih sekcija. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar. Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom. u pogonima remontnih radionica. strmo nagnuti. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice.). vreca ambalaziranog brasna i secera.lni. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" . Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova.inc. skladista odlivaka itd. odnosno izvodnice putanje: pray. te se za njih koristi termin olucaste kliznice. a) u) b) 51.504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema.:i po zav(. pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski. kao i drugih proizvoda. kosi iIi krivolinijski. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka. od livenog gvozda.a) iii dvohodna (S1. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred. Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama.l7. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub.. kao i u prehrarnbenim pogonima. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII . S1.9dd8V8I1jC tcreta. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga.~jc. h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta.17.

18.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima. ba/a i vJ'eCa S1. 17. Ii) dvo/JOdn8 Na S1. S1.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli.506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1.. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama. 19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i . sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1.17. S1. prikazana je polovina.17.20.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije.17. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje.17.17. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju. kao i U odsustvu pogol1skog motora.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic. octnosno mehanizma.porl dzakava.17.: a) jcdnobodna. POOLED "CO S1.

EkO = A(m· g) + 11 f FNdx.. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala.22).. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba.. 26°. za vee navedene vrste transportovanih materijala. 20°. 110 III (17. kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala.21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J. (2 .22 (17. odnosno ~=34° . Za povrsinu kliznice od drveta.2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'.17.7/a SH Ta.508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce. te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine.. Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora.. S1.22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t. minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° .17.17. Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu.17..1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala.3 .4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta.1cosf3). a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1. (17. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI.3) (17. tj.diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17.J.1 cos f3)t + x. Mo ~" 17.18°. g( sin f3 . lako se moze odrediti odnos L i H.. elemenata kliznice. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice... .. \3=30° .5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis.3.: II L EkJ . zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala.1) 51..port mEltcrij. odnosno \3=36° . respektivne vrednosti uglova nagiba iznose.. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama. za kretanje sanduka. kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa. 13°. 60°. za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi.21 iznosi: ~=25° .£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17. Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117.

kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ.==Vk.24.-'--~'--c_.24 ShCl1111tskiprika. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica).1ctgj3) (17.. kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p. > 2.510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17. lj.ako ubrzano kretanje. moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: ... Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter. Pri udarnom kontaktu.l7. a i b. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v.: L>-T'p._ "- .1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17. ~-4. kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H.(Jiu._ L[m] H max = ----.. H=jJ.. a.j.26. (17. odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost.eo . Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 .88 6. kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L.<vp: U slucaju da je vp=O. S1.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno.17. kada su: vkr>v p .:llJ1lja [creta Prema SI.17.24..23 Zavjsnast proflu:Ilc br.17.. H>jJ. U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. legure aluminijul11a.___ H dop -v~ 12g (1.. kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta.=v r .17. !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku. npr..23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L. Visina spustanja tereta. tgj3=jJ.:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice. nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J.: gnlvilll(. HiS.L.j3>p._ strme kliznice ( vkr ). Na dijagramima. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta . S1.l7.26. j3=p. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17.l7. Izlazni cleo kliznice." 2. odnosno. Pri klizanju tcreta nallize. S1. v od duzine L Sl17. II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v.6) clok je normalna komponenta brzine: V. odnosno kada je tgj3>jJ. izraduje se sa . smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. a na osnovu jenacina (17. posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice.. (2 2) /imgL. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali. visokootporna plasticna mas a itd. S1.ln~') v. oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13. S1. tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3. a da se brzina u funkciji vremena menja linearno. cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti..·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter.h. .8) 51. I slucaj: Jedn. sa promenom vrednosti kocficijenta trenja.L.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S.04. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije.2S.

.2 Proracun ilebova.11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice." odnosno !l.sa razlicitim koeficijentima trenja. Sl. 1z izraza (17. koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17. a. c 51. (17. b.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala.10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T.3.27 .L_=--.l7.17.anje materijala / /~ ~ / Prema S1.=O je: L= H(k.'porter 51.17. to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri.i!a. Za kosu kliznicu.17.26.' I / / 17. cevi za gravitaciono spust.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc. koc!iclicl1!a In:n.3 i 17. . (17. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l. dok su ccvi zatvorcnog preseka. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l. tako i za vertikalni transport matcrijla.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka.26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17...l~L.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}.25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.17.12) gde su: ~=GlsjnfJ. ~v ~ c) ~ 51.+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.16.3 a) b) I .ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~.b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: .17. iN-'l' ..27.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala.. krace zadrzavanje i meduskladistenjc.9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon.17. S1. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi. za vp=O i vk. .13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O. S1. Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea. oblika cevi. +1)' (17.«ll.

g .masa cestiee.27. I' .). ". konacna brzina ne sme da bude velika. " -' Yt U b)' . .. odnosno vrecama. pi lVanJa..17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v. og toga Je rzma transportovanog .16) gde je C . moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog.17. ' 1 lstovara. Ako su poznati: ukupna vis ina H. 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom. Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17. .Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v.E"I =: 6Ek I~J ±A(F. b. " .17) Ek2 . b moze usvojiti na bilo kojoj visini. a ne pravolinijski. tJ..14) gde su: m . .514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp. (17. Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka. pn transportu zrnastog materijala ° '. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17.l)no . roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e. relaIlJe silosima vol .. S1. Pri projektovanju oluka kliznice.pocetna brzina ccstiee. 1" t" d k' . c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima. O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om .27. te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba. II dl1. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' .15) Prema rezultatima sprovedenih is or .27. je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme. se odredila konacna brzina cesticc potre. (17.: y. I 0 JC >~l . a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' . c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. -vir (17. .18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17. ukoliko nema dovoda vazduha. . Ukol'k " T N k ' .65. pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O.17. . iii pravougaonog. C=O. . da bi se ccstica kretala k .. npI'. V kr . pocetna brzina vp . re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k . vp . SL17. analog no izrazu (17. ~.konacna brzina cestiee. s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. da se ne bi ostetila ambalaza trenjem. d b" . k' k 0 b' . . b Da bi. . mesto pregiba cevne kliznice. . koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h. k' . krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' . S1. kroz cev dolazi do pojave raz 'ct. koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja. ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni.14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice. iz . kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine.80. Prema tome.isinu tranasporta materijala. l' Ii .

...fA. kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a.0 1.. 70° .... 33 36 1... tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali.....19) i (17..JA 1 . 0... ..m: 0. 3.25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica.. tako npr..4 .m: 1....p " to Je: ----.=.....kapacitet cevne kliznice......47 0.13...5 1..0 0.45.70 5...62 0.... sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem. to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H... utoliko moze biti manji prccnik cevi.... tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi. . myp V'7ClYPV ~2gH(1.. ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm..0 2..76 4.. tj. m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka.5.67 10 0.. 4. ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus... Inace...pctgf3) ..uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I .54" A ~.09 1.36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17. 50° .. Q =2 -1L....0 0.:=: = .-· V-. .. Tako vazi jednakost.91 1.. potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine..... .. .70 0..13 )l 1. tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti.obim cevi kruznog poprecnog preseka.33 ct... nego za izradu kruzne eevne kliznice.~ oelnosno. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice.....19) brasno i praskasti materijali .17 41 43 1.51 0... gde su: nd .60° sitna prekrupa (griz) . c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene.45° ....50° krupna prekrupa .4SO ..47 25 0.00 0...5 1.. u zavisnosti od kapaciteta... 80° proso (mekinje). ti......40 1. Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice. .... tada se iz izraza (17.. 0. strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a. za otpatke i prasinu...-' m'.516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka.... oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi.09 0...25.20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA .. 0: 30 nd = nJ¥ = 3...93 0...... mrs. Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7. ..79 0. . Tako npr... ..0 0...34 45 1.45 50 0.. \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice... v . 50° zrnaste poljoprivredne kulture .fA ... Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti...19 d= (4A 1/--...... ....... za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka.. . pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka. kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog.. odnosno a: 1.27 Faklor kapacitcta: ()........ Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka.36° d~ (4A=2 fA =2l V--.. 1V~0..70 0....... ... .. 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala.......2 . .. za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala...51 20 0.. za zrnaste zitarice iznosi: 0. A ... potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°. Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q ... .. a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°. .....85 0. ...S5 3..... dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°. kg/m ..58 0.. m. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°...... m.2 0.brzina transporta materijala kroz cev.51 0..4 90 2. b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi..56 l5 0... kgls.80 0. 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H..povrsina cevi kruznog poprecnog prescka.. .32 0.0 O.0 37 39 1.. Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI.

.28.. a.518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17. peos 13) .17. gr( . b) kosa dkJoiun8 kliznica.17.17. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. 8 . Pri kretanju duz zatvoreq. kruznice.centralni ugao kruznog luka duzine s.22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide.28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j. 17. v-+ JL.t. Prilikom transporta zrnastih kultura. dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini.19) i (17. Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava.21) . S1.23) i (17.23) -+-v= dv . odnosno cilindricne povrsine i parabole.l7.centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta.' yt . Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka.13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17. Prema tome.tFc' odnosno: (17. S1. R. r . (17.poluprecnik kruga. 80 . p . zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica.24) su : s. na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi.2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1.17. S1. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije. te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja. b ~ 2 _. U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. bez demontazllih radova. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1.l'lf/<p. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .. secera u prahu i s1.3.poluprecnik cikloide.13.ds . koji su dobri provodnici elektriciteta. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta.ih gravitacionih kliznica. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet.3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17. te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica.kruzni luk i prirastaj kruznog luka. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna. je oblika dv v .= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide. <p.28.24) d<p 2 y c . kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. brasna. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima.t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom.. SL17. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu... pn koe[lclJentu 'trenja j. utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala. narocito u dOlljem dclu kliznice. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j.

pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka. (17.."" ---------r---------r------I . e.28) ~=eo (za 8=0).-------.------. 5f.. prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret. !1'=0. u jednacini (17.QIa -. .'tlFN . '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN . sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde.29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli.. ~~rT""T~1.27) . <p=0.24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O.--.t!:""~~":2:-. Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje. kao i 11a primeru kruznice.00 : I 1-'=0 > 2.:nicc 51. "'''. .-:n ..25) odnosno za eikloidnu kliznicu. Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17. Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::. pocetna ugaona brzina ~o = 0 ). brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada.520 Transportni ureda. . '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1.----------j (17. s=O. Parametarske ]cdl1acme ~ikloide.24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p .23).om jednaCinom kretanja [54).30) (17.. . za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~.. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici). te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti.29).28) u (17. takole u ta-ki K.17.29) pri tome je: odnosno (P=7i:.23) i (17.+. te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost.26) 6. L (m J ).30.. 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja.27) dohija se : (17.17. (17. (17.:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine. Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0.. Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ .17. na pravce normale i tangente (SI..55 . u jednacini (17. Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice.b"":-""'"~.ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17..l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i. uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O.

za.--------. S1.<j:> s 2 (17.ustanja . I . a. parabolicnojpovdjJ1J.po ciki()idi..i. I -----1 . . I 1. b .33) N 1 : I I I . I I I . J b) (17.• .---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17.. kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu..tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica. I .. I I I .mjca: 2 .32. .. VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a .. S1. razij61<.33... a isprckjdaIlc za J1=O. .O. C.:+. . I . 51.prv()ljnij:~ka kli. . a na S1.2. S1.~.cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 .:. : I . . a j b. za (=0.32) .f __ .& : 2 •• c. .. . .34) 51.17. . povrsina po kojima se krece teret. za fl=O.34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t._j---------.t=0...17. .35) Zavi. s{rJ1Joj povr. --. .17. --------l 1 . .. .00 51.. <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ ...{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1. ---------r"-------2 (17.5j+-R-2j . ------r---------r.35. . ':. . I I I ! fl. prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena.31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR.mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 .33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an.'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l. 3 ...iI... . ! •. ---.. {erela dll:! raZfl()vr. ____ 1 . .17.17.po pravoJ. b. za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R. ! Vr.' 4 . . .111 ---------j---------j---------- (17.... kruga.' . " I I I • 1 . Na SU 7.32. dobija se: mi. odnosno cikloide. ~----M--l _L _____ . .. . Kao 1kod kruznice. I I I .17. Rk cfj 4. .32). .17.. .mic8/9j Na S1. ..1II : 1. .po .17.34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 . za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f. ----1"'------"1I . primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr.po kruin(!i . .r..5jc-R-3j 12.. ."".:R-2..CIKloidIla klj. J t.-<'.. .krllzna kljzlJiea.32.33) u (17.·2 . .\'in/ Punc IjJ1Jjc ..:. 2 .ciklOlde.~~....I'll za J1=0.522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54]. .35)..17. konacno se dobija: .33 dat je graficki prikaz promene brzine sp..32 v == == 2R sin. .--.wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena. ---------r---------r-.. i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0..8 ---------r-. ------_.. ..kruzIJlce Na dijagramu.~~..

Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu.17.8V(ync /infic."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu.17. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei. teret ce imati razlicita uhrzanja.36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17. cija se vrednost menja u granicama od r o. pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu. to saglasno izrazu (17. U protivnom. odnosno klizanja terela. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H. 1=10 cos~.:nicc.17.rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi. . pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17. zbog pojave hocne silc trcnja. zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji.korak zavojne povrsine. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 .17. od sluba. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati.15. NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice.15. Ova sila dclllje U praveu izvodnice. te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee. s=40 . pri krctanju tereta po nosecoj povrsini.17. sa najveCim radijusom R Sl.15. S1. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose. a.37) gde su: H . Ro .projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan.: b .2.l7.rastojanje od stub a do tereta.shemEi dcJovanja .35. Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla. do R. koja ce biti utoliko veca. Sl. sto opet prouzroknjc smanjenje brzine. a prema S1.36 i 17. odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine.524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17. U smeru prcma periferiji kliznice. 80 mm. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja.3. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R.I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici .lS.1S. 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. SI 17. 5117. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc. a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17. S1. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R.radijus stuba.6.38) gde SU: lo i bo .35. a. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent . S1.cvo!vcn{a 7. r .. usled smanjcnja centrifugalne sile. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila.. s . .4 Proracun glatldh zavojnih.. do poduzne osc zavojne povrsine. b iznosi: (17. b. 1 . ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania.17. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI.35).. Naime. dok je najveCi pored stuba. zavisi od polozaja. Usled promene radijusa zavojne putanjc. radijusa r. b i c. Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja.37).35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a . moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice.:aviy'm) kli..odgovarajuca duzin3 i sirina tereta.

polreban zazor c" S1... za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = .37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini. ivicu kliznice.36) i (17. 2rcRmax (17. (17. cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17.36 i 17.L G ~ . tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am".17.? : tgp =f. odreduje se iz izraza [29J: 51. (17.36 OdJ10. prema (17.36..1) . zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1. do centra tezista tereta.17.40) treba da i.39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja.ma radijus R: F2 = f. odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice.16.sila lrenja tereta g R sile. b): Rmin gde je: _ - max (rO+c. rnada se desava da je f. R . na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna .sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice.37.40) gde su: G1=GsinjJ . prema izrazu (17.koeficijent trenja tereta 0 kliznieu. pira se u zavisnosti od dimenzije F. tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu.526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine. Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n . Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu. a nalazi se obicno u granicama L'. SL17. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o. i b".lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1.L21tRmax .le IrilJl. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine.J. moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija.komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize. koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor. L'. b.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 .) 2 b 2 . .S1.17..lz. pod dejstvorn centrifugalne tereta.".41) odakle se dobija da je: H ?: f. ~l .L.35..garantovani zazor izmedu tereta i ivice. 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee. 80 mm.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko. Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f.=40 . duz kliznice.=flGcOSjJ .rastojanje od ose kliznice.17.37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp .+a nuLt ) + ( -2. b .17. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja.

u zavisnosti od vrste transportovanog tereta.45 f· t.34 ~-0.cosB = const .30 ~t-0. .52 ~-O.24°: sanduka.46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-. Tablica 17.27 ~t-0. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti.. vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s.31 ~-0.2000mm. To maci.15. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala. pod dejstvom normalne komponente sile tde.[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc.. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno. (17. ~=-O. u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova.. te je zbog toga.[45].[16].44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const . 1 mv 2 .42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( . S1. prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja.t-0. . ~=15 . gde je Fe =2R+2R' S1.[51]. 23°.[501.1 .20°. . precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R. te je [9]: (17. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 .. v = (17. 13=19 . centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli. sa uglom nagiba ~.41) moze se oc!rcditi H. ~=20 . Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno.61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama.. c.0. Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu.17. 1z izraza (17. J (17. sanduka sa bocama.17.49 ~-0.[40]. .[9].43) Razume se.. ako je duzina zavojne kliznicc kratka.45) LITERATURA: [2].cos~ ( J= const.528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je.15..

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona. a to su: mostovi. Inace. SL 1. tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. ito: sina. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog. U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge. e) manevarska j pomocna sredstva. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l.finc. mctalurgiji itd. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. akvadukti.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg . objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca. 51. kao sto su skretnicc.Jg· 3-pTag. galer:ije. odnosno vagoneta. 4-. IUneli. kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn. prenosnice. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere. Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri.. skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl. drenaze. 5-pod/07J7H 1. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. razna osiguranja trupa pruge itd. sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine. normalni sirine 1435 mm. povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. poveeanjem brzina transporta.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena. kolske vage. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. drenazni rovovi i potkopi).<·. dodavacima i transporterima. c) lokomotive. Kaopo pravilu. rudarstvu. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. kompozicija vagona. gprnji stroj pruge.vijadukti. b) prikljncna oprema. 2-nfl.1. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. oblozni i potpor~i zidovi . tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga. kolosecnog pribora i zastora. dru~~ postrojenja. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). kako prilikom nabavljanja potrebne opreme. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. okretnicc. 6-.'trqjfl. procesnoj tehnici. propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar. estalcade. . a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. ukrstaji. nadvoznjaci i podvoznjaci. .1. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a.<. kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. snega 1 lav1l1a. pragova. skladista materijala. d) vitIa i utovarna sredstva.

sa sine. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo". kao sto su vijuganjc. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila...definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna.uzani kolosek .sirina zeleznickog koloseka. nasutog slop. 0..filla jJosfav!. odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine. +5 ll1ll1. tako i sine.. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0.3 m.normalni kolosek . odnosno vucnc lokol11otlve. Sirina zelezmckog kojos~ka . . zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj.=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 .siroki kolosek . pragovi. Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena. S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska.3 Par ~'{jllskjh tockova f13 . a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova. mm (11) gde su: S. ako je moguce. J-prdg. Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze.os tali v . ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine.=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S.=1067 mm S.. slroj/:l. sledeca: Tabliea 1.3.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti.=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S. oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona. 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se . a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka . ll. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina.siroki kolosek . 51.. 40 mm i peska 3 .:'1IJt1 prag. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine. '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini. Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija. sine. Profil koloseka mora biti ravnomeran..= e+x =: b+2c +x. zaokrctanje i ljuljanje.sirina oboda tocka. SI.2 IDdustrijski koloseci i sine . 4-sjnc. S1.2 . 2-nasip.ica d(}f~ic. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu.sloj. gl. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom..2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1.1.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja). zastora. sto minimalnije radijuse krivina. 6-. dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka). 20 mm.1.40 em veca od duzine p~ligova.zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti. Inace. 1.=1676mm S. i spojevi sina sa pragovima. odnosno drugll sinu. odnosno izradomnasipa. odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S. Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 .poslUi. zelezicki koloSfk.=1435 mm S. dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . .0JJ3IJlfJ 1. i uticu na povecanje sila otp. projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge.. obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka. a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je. c . Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge. Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd. a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga. ' v S. I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati. odnosno vllcne lokomotivc.uzani kolosek . e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1.1.ora kretanja kompozicijc. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm. Ze!eznicka pruga. a sine i pragovi . zaseka... '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava. iiljake i peska. kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta ..1.

C i Delate Sll tabelarno.4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng. drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju. 49. Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g.. tablica 1. B i C prcm3 Sl. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da . sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49. a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog.e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva. UIC 54 E.. Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A..55 69. u kompoziciji je naJteza 10komotIva. k{. gde je l-dnzina praga.81 54.. Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom.3 417.5 45.34 76. sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16.<"'ck..84 62. kao i na masu po duznom melru. te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti. 4 W.2 prema SL 1. 49. Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600.? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T. h ± 1 em. a u tablici 1.'> m.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka.536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi.:::==------+. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em.86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341.l'inc tip..43 60. b ± 2 em.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga. Z~. 1.?skom priti~ku. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49.. 1...(m).ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta. I _ a -4 I ~~ 511. .5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka.34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine. lJ tablici 1.5 513 67 67 70 72 53.0 km pruge). sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1. lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge.4. em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih. .97 68.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma. a dimenzije za obI ike A 13. Sme v~. 60 kg/m. Inace. Na s1.. 2 I.43 57.5.4 date Sll U tabliei 1. h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ . .+ 511.. stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu.'>. .44 49. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v.iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade)..5 Poprecni prcsek fe!cznicke .. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine. Tabliea 13 h1 1. Deo.cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o. sine tip a 4. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine. a mogll bili j metalni.'>4. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1. l)IC 60 znaci da su mase oko 45. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici.4 OhHci poprecnog prc. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi.3 u em. anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka).

a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova.7.a podloska Topolov umetak 0. 1.slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51. b) spojni pribor kOJlm . koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga.7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec.'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51.etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina. a i b.6. onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. 1ma.8.~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru. gr~?e.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m. dopunsko pntezanJe.i..302 0. zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina.Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 . zbog toga treba vrsiti ceste ko trol . 600Nfmm2.6 VrsLc normaJnih sasLava .a I.. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res.156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1.304 0. kN 30 .1. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj.360 - fJ edinicna masa sine. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima. konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti. H. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag.'.1.za up~trebu na drvenim pragovima. da srnan'i kOjl sma prellosl na prag. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl. pa je dvostruko veca sila otpora.eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan.datak kolo~ec!log pribora je raznolik. Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" . Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina. izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ). b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d. kontaktom. Za.se sm.n. n e1 ~la. b) . uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera.. 59 90 .538 0. U nas. .540 1. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka... odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine.e medusobno povezllju. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ. 1 . Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~.l.538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast. sprave protiv bocngg pome. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata. Lose strane su velika masa kruto tlpa K.6. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove. Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa.b.020 2. . mm 65 91 90 107 Tablica 1. . 1.. 511..' Ako je n:oto~na. da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo . Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI . 1. koja npI.: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1. ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac. odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag.6 masa.40 65 60 .. u pnmem samo normalni sastavi sina. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni. kao sto je prikazano na SLl.6 Prfcvr.208 0.1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta .6. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K.kg broj komada 2 4 4 Tablica 1.a.u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 ."lila: a-naspramni... a sastoji se iz: podlozne ploe.090 8 4 2 " 539 4. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine. Seslostrana navrtka 4 .510 0. jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu. nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika. Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l .r~nJa pl:gova ~ dr.kg 15. a i b. U nasoJ '1 . 125 - . Danas s~. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU.oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K .. kgiIn 8 15 18 24 Visina sine.624 7.635 0.

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

lovar: o. Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l. kao i pneumatskim koclOmm slstemom. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace. a i b.. 1. stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l. SI. Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm.krece 1 malerlJal se automatski isipa. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I. 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ. postoljc sc osl. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''. lCne. ktp~r-vagoU!. Ram sanduka izradcn je od [ 24.35.'wvim. 51. zavarene .34 prikazal1 je vagOll prevrtac .. Ilosivosti 50 i 90 1.33. a) 51.0 m pri utovaru bagerom. . te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h. Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc. S1. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine. tip a poluvagona.(c/c.. korisne nosivosti 601.(.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza).~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. 1. . (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" . ons ru :lje I.135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()().552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a. nosiv()sti 60t .132 stT/:lile sanduka /t. . a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t.t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. a zbog znatne visine vagoneta. a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje. pod se izraduje od trostrukog sloja lima. 1.ka .nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc . Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m .. 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. sa visine do 2. Na S1.

555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar. preko krova. Vazdusni transportni ureaaji. mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO. .36 60 t 7. (12) N. mls. ·Im .4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m .broj elektromotora elektricne lokomotive. 1.. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa.sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor. akumulatorske lokomotive ).slepen korisllog dejstva motora i prenosnika. smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu. (1. Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) . Cement se utovara u ~agon odozgo. Medllti~. a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. tako i pri utovaru.3) 1. Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°.d zeleznicke ~ruge. S11. ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. A. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru. kroz utovarni levak. Da bi lokomotiva mogla da se kreee. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova. molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima.bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge.brzina e1ektricne lokomotive.. gas a u cilindru motor a SUS. noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju. motorom) i elektricne 11m. napon na kontaktima motora. koja prcdstavJja spoljasnju silu. p= z·U". odnosno: gdc jc F WL . 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW.554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne.'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '. od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima.<. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. 1m. zelezmcama .radna struja elektromotora. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore. sila rcakcije i sila vuce lokomotive. v. pare u parnoj masini. l1~dostat~k primen: ovakvih vago. pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. V. a to znaci i da za sobom povuce vagone. razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive. ~os vagona . z.ca zaprasenost matefljala. .~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~.

m/s. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D . Tlm.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l.. IV. osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora. Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem).N. konienih kotrljajnih povrsina tockova.N. kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini.preenik osovinc tocka. Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora.. Fw 1 . Qv. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w .' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina. 30%. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT . Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). kN. nepravilne ugradnje para tockova na osovini. cm. F w.. em. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka.precnik locka. N. W. fl.4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha..tdina vagoneta ( bruto ). Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ. 70%. Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu. N kN' (1.7) v. a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem.·d (1.P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine.5) F. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima. FT =1000·Fpo ·W. kN. N. a za klizna leZista veca je za 50 . h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama.koefieijent trenja kotrljanja.8) f. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima. em.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom.ukupna sila otpora kretanja kompozieije. v " (1.stepen korisnosti prcnosnog mehanizma. kao i od hrzine kretanja lokomotivc. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20.. Fws' Prema tome. d. stanja povrsine sine. Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-.lha proporcionalna je kvadratu brzine. Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl. kN. lranslatomom kretanju. N. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc.vertikalna sila optereccnja osovine. (1. .brzina motorne lokomotive.koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine ). Q c tezina lokomotivc. D. 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije.

nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu.zapremina vagoneta. a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista. m/s q. odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem. kN.tdina lokomotive.9) Takoje (1.8.0 5. wo. - -350 S. u zavisnosti od brzine kretanja. N/kN.14) sledi da ie wu =1000i=io .12) i (1. gde je io.3+0.37 SlJCll18 delovanj" ". kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini).4 7.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1.7 6. .13) gdc su: 51. 1z jednacina (1. S1.16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije. kN.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima.sir ina koloseka.1. wo.5 6.3 N =2. Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1. N/kN. Zapremina vagona m3 3.. 'R' N kN' (1.nagib pruge.SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i..38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL.brzina kretanja kompozicije. Fwu =(QL +Qv)'wu .. Qv. smanjc:r. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja.0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem.8 8.bruto tdina vagona (vagoneta) ...1. gde ie i. m.12) gdc je W u .14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16. m. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l.1.38. R. navode se u lablici 1.37). Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1.15) gde su: S..1. kN' q+0.poluprecnik krivine.N.10) gde su: v. za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1. na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka. (1.6 w.. m'.0 5.31 51.specificni otpor krctanja na usponu. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje).0056·v + .11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije. Shodno tome.

.0015v.20) Meclutim. koefieijent trenja papuce 0 obod tocka. .koeficijent athez~je izmedu tocka i sine. posto .23) .koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju. 1000QL Ij/ = 0. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska.17) (1. odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'. N. kada je BK". N i sib kocenja. \V. kN. gde je \V'.ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1. nastupice ustaljeno kretanje. gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice..560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'. Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O. ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja. tj. f1 (1.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc .7.. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova.O. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v). FT = L Fw tangetna sila vuce. to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti.ie dt < 0 i brzina se smanjuje. 2. ounosi1o vagoneta.ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja.0. matcflpla papuce kocl1Ice.17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. ~oeficijent . Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine. Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna. ukljucujuCi i silu kocenja. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::. (1. --'-="'--':::::-"-'. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw . 0. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0. potrebno jc da sc ispuni uslov (1.19) liZ . dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije.18) L Fw. dv L Fw . Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima.. Ako ne bude ispunjena nejednakost (1. nego pri relativl10m mirovanju. te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona.5 . N.~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom. km/h.20 .0 pUla manji. N. Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1. dv g dt ' gde su: (1. ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v). gde je v-brzina kretanja.22) . spccificnog ?TItIska.dv cit 0. ' . kg.21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu.:renja pa~uce 0. L FI!' IOOOQLO.

. KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. Da bi motor startovao u praznom hodu. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla. (1. Posto se struja pretvori u jednosmern~. kao i zbog promene profila prnge. postavlja se preko . t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika.. sa koga se struJa kablorn 4 dovodl. srednje (22 . Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica). naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala. '. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina. .slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini. a aktiviranje koclllca..:nwl. znpc~lllka U su kretllnjc.40. ?og.: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a . preko. Na prug.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta.562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1.f: lokomotive je elektricno. crepova i opeka itd. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu. . 10 t (sp?IJ.dl se do kontaklnog provodnika 7. Na S1. do iivinog ispravljaca 5. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na . Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske.6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje.. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3.on]eno g rnen]acem.ne tezme 70 .21). cementa. Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja.. 1. vrSl se ruc~oi Os~:t~~. dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. KO. ' . 22 kW ).. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin. sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom. oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske.39 S}](.22) i (1. Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka . druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno. 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~. po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve.5 . broj i raspored osovina. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll. te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe.. 1.. usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije.~abla 6 dovo. a koIica se medusobno povezuju znakom +. Obrtno. 1.kohca medus obno . lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije.5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS. odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina.'kjpIika.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 . Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS. molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora. 74 kW) i velike snage (74 kW. k . a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina. . Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja. Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre.. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0. npr. na prugama normalnog i uzanog koloseka. pa n<lvise). zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje.1. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog. n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija.23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe . lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina. naftom. a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t.ClOlll v. Tako npr.S1. Itl pri polasku. te se nece r<lzmatrati.

kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva.'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom. kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora). Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore.1. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte. stubove i sl. pomocu zavojnicc i sistema poluga.reko zasebnog ektromotora. 8-linc.60 mm. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era. a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice.42. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole.4-ilJlOuni kRhl.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1.1. Tako.okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. ito. . Na SI. 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive. Svaka osovina pogoni se r:.O!lr){II. a potom se osigurava civijom. 5-livin ispravliRc: ()-. S1.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad. a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru.1klj1. panlografi i sl. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu.koji su islov[emeno odbojnici. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja.564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. 1. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive. 1. preko kojih sc 1./c:kfriC7JC /okomofivc . za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc.va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!..smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste. Sf. pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole.130 mm. vil.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori.'7J 7-konlaklni vod. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko.42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5.. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim. sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«.

pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr. gibnjeva (amortizera).ll~ vue.== 2500N = 250daN. Elektri. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza . to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora. ' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s. A.43) nalaze se na krivo' ko' a . b .aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr.: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna.ic. F. le je broj kolica-2.4. 1.5 . N.ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll . Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera. Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu. == -2. odnosno par osovina cine jedna kolica. v na ordinatnoj osi.. a elektromotor se takode reostatno koCi. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t . pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje.0J. a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon..43 Efckfro[J]chllI71Z'i. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" . Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora. Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan.cne lokomoti. Veza izmedu kolica i tockova. pnmen. 1. a na usponu 10000N. .~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1..Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51. a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. 1. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom.. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja. Kroz nadene lacke povraci ~e " .43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru .Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. S1. ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N. Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln.1 m. \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k . a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive. lzmc.44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa. 1.nihb IO~lomo:kiva j~dnak. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a .1. 5000 10000 FI == -2. Kod elektromotora je clc~tr.kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni. vce brzina elektricne lokomotive.== 5000N = 500daN .m~ment pn pustanJu u pogon. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga. Na SI. Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW. d ' . Na SI. . Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a. Na.566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh. a na vertikalnoj osi sila vuce F.

.26) (1.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1. kN.27) odakle tezina voza iznosi (1. uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila.25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge.. duz nagiba. Taela je (1.=a - P dt 0.te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine.30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize. . q. ubrzanje voza pri polasku. na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike. za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi. kN Ako su poznati tezina kompozicije. odnosno tezina lokomotive.proscena tezina praznog vagona (vagoneta). Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge.II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza.koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i. ~V. Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu. . Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---. elv .spccifieni otpor krelanja pri polasku voza. tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge.24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI. QL .26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona.15.2 (obicno se usvaja u granicama v = 0.08 . odnosno vagoneta.7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei. + Il 0. Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1. za usvojeni tip vagona.tezina optereeene kompozicije vagona .29) ql .proseena tezina tereta u vagonu. b) prema poznatom profilu pruge. to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000. odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca. kN. a p ) (1. Ovr. If' + (QL + Qvr ). q. Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge. Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki. pri minimalnom radijusu . Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m. +qv pri tome su: Q (1.28) gde su: 01. . kN.20 m/s2). 0. kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta).koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja). odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. + w. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1. If' . m/s. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1.

te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka. .45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a .37) (1. kN.:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc. ~cnJ.tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine..35) Prilikom kocen" k' Ck . 2 . va) P~i1ikOl~ koc:.. neprekidni transport.u. <5 . k .koje deillju na zelezniekll kompozicij. k~o i drugc siI? .45°. (1. V' odaklc je (1.31) gde Sll: K . Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1. . b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5. Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima.dvouzellw vuea: 1. Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom..34) II d Sila k~cenja. pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . ~n.45.Y. 3optcn.Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~.18). a odreduje se iz izraza (1. 1. U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala.. kN.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. 1.ll1eJu da klIzaJu po small1a. kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0. " .tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama.uze.nja tockovi kako 10koll1otivc. Obicno se pri uglovima veCim od 25°. tako i koCionih tockova vagona (. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc . N.koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja.30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj.cni vagonetj . se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1.kN. a pogoni sc vitlom preko llzetnjace. tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn.ll. pri llglu nagiba 40°.. Q!. koeficijenl athezije. g~ne1a) ncv s.8. t 511. kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0. Sl.36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja. it . Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1.zbirna sila pritiska kocionih papuca.33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog).. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta. vcCi od proracunatog. \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom..32) K ~ (QL + QVK ).8 QVK . odnosno: oc ova 1 sme.vjlio. primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi. . tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama.570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1.

prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima.:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}.). a).47. b. odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama. za vueu rasterecenih vag on eta.kra/f70 liic): a . plasticna mas a itd. a to znaci i si'" trenja. N: S.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 . momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu.obuhvatni ugao uzctnjace. sa jednim dobosom (S1. 1. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom.sila zatezanja u silaznoj grani uzeta. a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta. tj. trenjem uzeta u uznici uzetnjace. 4-kotllr.C. kOla. deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta. b). iIi klinaslim steznim uredajcm. ukljucivanjcm frikcionog ureda]a. a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge. c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1. Na SI. a drugo povratno.48 c) vlIcnog ufeta (bC5. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu.47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala. koristc se dva uzeta. a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta. S1. Sn . br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom.Cllljlu'~C b) S1. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka. N. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu.krc1jnj!111ifc/ni?cEI. dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia. tako da se kreeu jedni prema drugima u susret. dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom.. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja. a . rad. 145. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta).preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl .sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju. 3 . 1. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo.1 uznici uzetnjace iznosi . Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta. jedno radno.l.1. b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie.pagon. 2~radJ1(J U7.45.Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1. premestanjem vagoneta u oba smera. S1. b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja. 145. p .zfI{czni ureda. \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima.i F Sn-S. 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. Zamenom vrednosti S" i S. 3-povrafllo uie.

masa tereta u vagonetu. Q = 3600Gv . G. !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 .. t.40 $.[4].0 m/s.[6] z. m. . Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go . N.sopstvena tezina vagoneta. povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. LITERATURA: [1]. Go .42) aL Tc =-+tm. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta.pIOsecna brzina vagonela. Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-. N/rn.koeficijent otpora kretanja vagoneta. kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn.574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' .interval pristupa svakog vagoneta.39) i (1. hvatac Uleta na steznom uredaju itd.. . i usvaja se granicama 30 . to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0.39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c . mls. . stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta.slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa.nosivost vagoneta.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju. m.[3]. odnosno pruge vagonela. a=1. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji. s.). kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru. g n . Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta.rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta.41 ) gde su: G. moze se izracunati vucna sila uzeta. b) vitlo.s. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta. 'j 'j -b IOJ. skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta.1. a=v{ . p= Fwo'v g gde su: Z .8 . t. iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija.[2].broj vagoneta. s.ugao nagiba transportne staze vagoneta. kada se premestaju dYe posude. a=2.brzina kretanja vucnog uzeta.potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce.. a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom). a (1. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1. 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas. U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze. t . iz izraza fJ .43) Ako je poznat broj. I) . t/h. e) pomocni uredaji (tocki6.40) gde su: a . tm . Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta. gde su: v.broj vagoneta u kOll1poziciji. v (1. za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1. 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva. Iz izraza (l.tezina materijala koji se prenosi vagonetom. q" . a takoele i koeficijent otpora premestanja .tczina jedinice duzine vUCllog uzeta. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda. . m/s. (1. L . v. t/h.[5]. N.40 m.koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta. c) zatezni uredaj.transporlna duzina vuce vagonela.

te se tada vIsi nadvisenje koloscka. Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. pragova. . 2. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima). kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. transport lokomotivama.1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila.jamske zicare. koja deluje i kada kolosek nije opterecen. . " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. Gornji stroj.576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm. Za transport . 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v.na 0 tkoplm~vl. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. odnosno ono sto saCinjava ko1osek. U mirnom stanju. 111skoplma itd. postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila). One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. koje deluju U 5vim smerovima. transport skreperima. kolosecnog pribora i zaslora. hidraulieni transport. b) gornji stroj pruge. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka. ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. kada vozilo stoji na si11ama. Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom. vrsi izdizanje spoljnje sine. slepim Ok111ma. koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. transport clektricnim'jamskim kamionima. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak. . ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. 2. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom. te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora". transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport). transport mehaniCkim transporterima.2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. transport stabilnim masinama .. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature. transport.

kao i zbog temperaturnih promena. SU){P"" ip bllclc sto jc mogucc manji. oclnosno MN = . Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara Prcma S1. u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara. Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka.1. dok je u pravcu zl1atno l1iza. Pri veCim brzinama kretanja lokomotive./UvirlJ8 o Na S1. 2 Pri tome je Sv . Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. S1. MN ON ' Sv gclc je ON""R. 2. a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip. vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju. naGin ogibljenja vozila. sinusoiclnog kretanja v07ila.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivinu. U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine. kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti. posto se krece pravolinijski. Shoclno tome. Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja nadvisenja spoljnje sine u krivinama. te ce se zbog toga relatl:no skretatl. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile. a ~. i konstrukcija postolja lokomotivc i osovina. Na vcliCinu prosirenja utice. Daljim kretanjem. stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja. S1. odnosno po tocku. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc. kada pod clejstvoI11 centrifuga1ne. brzina kretanja vozila. kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta. S 2·R (2. odnosno vagoneta nastaju dinamicki uslovi opisivanja luka pri kretaIlju vagoneta u krivini. p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~. Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu.. zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora. nalece na svom pu~u obodom spoljnog tocka prednje osovine na spoljasl1j~ ~in~ (t~cka A). PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi·30% . Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. zavisc od velikog broja faktora. 2. zbog prosirenja koloseka. zadnJ~ osovina vagoneta. ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu. Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta. savijanje i na torziju.. 2. Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni. Staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju vagoncta odnose se na OIlLl brzinu pri kojoj centrifugalna si1a u poreaenju sa drugim bocnim silama (si1a trenja. nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. komponenta sile prikopcavanja vagoneta) ne moze da izvecle vagonet iIi lokomotivu iz ravnotezc u vertikalnoj ravni. pored poluprecnika krivine. kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu.ad~Ja osovina se jos uvek krece u odredenim granicama pravohl1lJskl. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne). odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika.1 iz lrougla O. stanje bandaza tockova vozila.'..1) Minimalni radijus iznosi . kao i drugih faktora. uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine.35% od osovinskog pritiska. oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive. smrp =_v_. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak. narocito zbog malog poluprecnika krivine R. cia bi se olaksao proJaz vozila i smanjio otpor od krivine i da bi se smanjilo bOC110 ojedanje venea tocka i sine. kao i klizanje lockova zbog nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. Ova sila je Llpravna na osu pruge.lalicki!ll W.MN sledi: .578 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 579 Ove sile su promcnljive. U zavisnosti ocl brzine kr-ctanja vagoneta u krivini razlikuje se opisivanjc luka pri stalicki