UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

....1 Opsta razmatranja ..........:ri...... 426 14............2.....................3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom.............4...6......................................... HIDRAULICNI TRANSPORTERI .......... ............1 Vi... 470 16...............ste plimene konstrukclja .... 385 13......... .....................4. 467 16... 435 15......... 391 14. 467 16.............................................2...........4..... ...........................9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna .........478 16......................................{ov3ra matenjaia dodavac(1 .. 387 13........................1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene .......... 474 16.............................4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) ........ 465 16..... ....................................................................tlke i vrstc konstmkcija ... 431 14......... ........... ..... ZICAR.............. ...3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri ...... 385 13.......................7 Os nove proracuna dvouzetnih 7...................................................pretovarne radove pri prenosenju materijala . ................2 Osnovne sheme i klasifikacija .................2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera............ 487 17...... :........................... ..............9 Pneumatski podizaCi materijala .......1 Bunkeri ..............................................................3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<.................. 454 15...................................... 476 16.......... 494 ...1 Nosece ute ..........................................................................................................................................2...2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!.......................................2 J<.............................................................................................8 PUlnicke zicare .............................................................................1 Osnovne napomene ..................................... .............................................................4.................................1 Tipovi konstmkcij(1 .........6..............5 Stubovi zicare ......................... 373 12.......tovarna st(1nica ......XII XIII 11.................................k(1jllCim dobosem ............. 465 16......... GRA VITACIONI TRANSPORTERI ......... 493 17. 494 ~ 13............................... 337 11.........1 Osnovni fipovi...................4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri .......................................2 Vucno llze ......... BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE ....................................4 Vibracioni transporteri .............................. 389 13.............................. 337 11...........................................3 Vagoneti ........................8 Pneumatski islovar materijala ........ 395 14......................... 395 14......2...................................2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja .....4.............................. 486 16..............1 Osnovne podele .................................................. 451 l:l...............j'Jorteli .................................. 432 .. 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) ......................... 343 11..............1 Opste karakft..............................................................1 VJ:5te i opste napomene ..............2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera ......................................................... 451 15..... 444 15............. 367 12............4 Ugaone stanice ....................................6 Uzad kod zicara ...............1 Utovarna stanic(1 ................2.............4. 340 11..... 493 17...........icara .........3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ................................................................................................................................ 376 12.. 461 16...... 477 16................. V ALJKASTI TRANSPORTER!...........3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti......... 363 12........................ 476 16....... 474 16.................................. 402 14.......2 Latvaraci hunkcra ........................................................ 399 14......................................................................................... 397 14....2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ...7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara .......4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja ...........................1 Opilte napomene .......... BUNKERA....................4................3............ 17................................................................3 Dodavaci ....5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) ..................vni kliznice ..... ............ gustom sloju ................4 Pomoeni uredaji za utovarno ....... 440 15.......... BUNKERI...... 368 12..................................... 435 15........................... ........ 469 16............................................... 424 14......... 367 12............................................... 368 12. V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT......................................2 Objekti i uredaji zicara .............................. 376 '' 15...................2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L.................................F ..

......... 603 2...................................................3......ih gravitaciollih klizI1ica ............................ 508 17...........................................................5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ............ 618 LITERATURA .......3................... 562 1................................1 2.....................................................flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia ... 577 2.3 Proracun gravitacionih kliznica ...................2...........6 Elektricne lokol1lolive ...5 17............3 Vagoneti ............................ 563 1.......................8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ........... 568 1.......................................................... 576 2................... .....................4........ ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive .....................................3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd .........3. 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA .3... 504 2.........trukClja i proracull osnovnih masinskih.....2 ZJcbovi kao uLred............................... 49) 17.......................................................................................................................ijkasle za VOjilC kliznice .....4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica ......... 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde .......4....... 576 2...........1 Opste napol11ene ............ ~ ......... 605 2......... IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA ..........4 Lokomotive ..................................... 501 17........................... 534 1....... 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1.. 508 17..............................................5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ...............4 ProracuIl glaLkib...... 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta .................... ..................... 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta .............. zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji.............................................. 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT ................1 Opstc napomene . 554 1..........7 Proracun vuce .......yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala .....3............... 600 2............................2 Kom.......................................... 518 17..............................................................................XIV XV 17.3..................3....... cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:...............klll kliznica za spustanje matcriiala . ....4 2.......................1 ProraculJ kOSlll pravolinij:....................... 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct.........................2....................................................3 GSllovne llapomclle ....2 2..........2 Transport prugom .3.........................................:......J...... .................................................................. 603 2.2.................6 Glalke zavojne kliznice ..... ...........................2..2 Industrijski koloseci i sine ............................................................................................ 513 17.. 496 172... 582 2....................... 532 1.........1 Gpste IJapomenc .......................................................3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia .......................... 524 2... 549 1...........3.....4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama .................2 Proracllfl z!t:bova..................5 vJ...... 532 1..................................................3 V ozila sinskog transport a ..................... 502 17..........

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

revcr/jbilni pokrclni transporter. /.most portalnc dizalice. St. kornadnih i s1.slaci()narni (ncpokrctni) transporter.a voznju. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta.teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala. 6 .) materijala. sa pripadajucim elemcntima i sklopovima.pn. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta. 3 . 5 .Uvudna razmatranja 3 . za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane.1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 . 7 . UVODNA RAZMATRANJA 1.r sa prctuvarnim koiicima. 2 .sine . Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac. podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne. 4 .1.lovarna (prcsipna) sipka. Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina.uradaj I. a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1.transportt.

l.na1c/.J1ogonski UfC{taj: St.:l %a utnv. 5 korito. 6 pogon za voY_nju 1 1 .rogonski urcdaj: 4 .urcdnj zo dizanjc.transporter sa 6 .povfalni valjci~ 7 .rogonski rCVlT/. 6 . Cprijcmni) leva/-:·.i trak()rn~ za \'()~:nju. j.kolosck < 7 noscCi valjci. 9 .io (venae)..korak spiraic trallsporln o g puza: 8: .lOCKovi: r fi SI.Uvodna razmatranja 5 Sf. sa {rO!1sp()rtcrim. 4 .iransporlna Lraki1: 4 .ufcCfaj 73 nnlczanjc. II hrod jarjJni: 2 ..i: 7 ..siog sa po\'rarnim valjcima: 11 .noscca konstrukcij. 1.'" korila.6 a Dodaro(:i sa trakom 1 . 10 . 2 obrtni slo (venae): 3 .. 5 . J.tockovi.dovodni (prijcmni) Icvalc 2 .d(wndni ICY.J~ __~.prcn0sni-rcvcf.usmcriva(~i.pognr.4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 . 3 .ni urc{j. .povratni dobos. 1.urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm.pognn za ()Orlanjc. 1.7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'. za vnznjll St.l..:ihilni transporter.pog(ln Iii ok.natczni urcdaj: 6 .pogonski urcda. ::. () . 3 lranSporlna lraka: ~ .. Y . 4 .({ovodn.slog sa nosc6m vaijcima: R . (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae).6 b Puzni dodm·a6 1 ..aj (medllI6aj) Sf.! konstTukcijel lTCll1<.s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 . za ()hrtanjc.. :1 .. 1. 7 .nnscc.dnprcmni tranSp(1rtcr. 4 .ihilni urcuaj: 8 . 6 levilk..lk: 2 . 7 .(1 rrakOtfl Sf.8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 .vratiln puza.dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 .portcro Sf.povratni doho~. R .pogoJ)ski doh()s~ 9 .3 flO <(!name. 345 .ispllst iz .P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci .2 Utov(Jrivat.. 5 . 3 .pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia.korak 'piralc puza. 3 . clilnje.regulalor dcbljinc slnja.nlldclnik.iran"'purlcr sa lrakom SI.odvodna sipka: 10 .lnwspnrlna trHka: 5 .srcclnji lc'i. 3 ..okrctni .dnvotini levak: 2 . 1..kT~inji Jcyaj.15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 . 11 .

pugonski urcdaj.9 J(oritasti zatvorelli lUllL'. 2 transportna traka. 5 . 2 .uoscca 6 .povraLui uobos. 7 . 7 ~ p()vratni valjci.Iluscca konslrukcija.noseCi valjci.ll()Se~a konslrukcija.pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf.13 Prev()zni trl1nsporter. 8 .transportna traka.7 Sf.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 . 7 nosat UZcllljw:.:daj.noseca kUl1slrukcija. 5 .uuvoulli lcvak.anic J Sf. 4 .a pr~noscnjc lockiCi. 6 .nate. 7 . 3 povralui dobos.!pka.pogonski Jobos. l.pogonski urcdaj.uzetll. 8 . 3 .14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 .urcdaj I.uno. 6 ~ noscca klizna pillca. 9 Ilosac .logovi sa nosccim valjcima. vJ.p()vrall1i dobos. . 5 .I. 1.noseCi valjci.ani transporter 1 . 10 .povratni lockici.iim pogunorn.natczni urcctaj.uobos sa unutrasl1.lraIlspurlIla lraka. 1.prcklopni dovodni Icvak. Sf.Ilut->eca konstrukcija.12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 . 8 .dohos sa unutrasnjim pogonom.U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 . 1U . 2 povralni Job".ouvuJui zkb.nu..povralni valjd.sa za dj. 5 . 1.noscCi Sf.ojacano k01cllU korita.tockovi: 4 vcsaljka~ 5 . 3 .puvfallli valjei.iaca: 9 ure(taj (viLlo). 6 .skip: 3 . 8 .c: 8 .vl)(:iica skipa. 3 .zatvorc. 8 . 2 . natcznl uf()(iaj.uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 . 4 . 2 .JO lzvo:::.:n! un. SI1 Irakum 1 .natGznl 7 .r1O korilo~ 4 . 1.celiena lfanspurlna lraka ...pogonski uredaj..izyozno uzc. SI. 5 .Balewi uredaj. 6 noseci vaijci.uc1vudna . 6 .-. 7 . 4 . 9 .

11 ..kJizna ploca. 1.Uvodna razm. 5 .lanac.vagonc\ (kolica). 10 . 5 ./6 Utovarni Iransporleri (utovarno .horizontalnil krivina 9 . U5 Transporter.natezni urcuaj.pOliSne . 3 .~ .transportni lanac~ 6 . sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 .daj %'11 rcgulisanjc visinc. 9 . 1. n.slanica .un_.gurac.prerm'{lrni transporlcri) 1 . 9 ufc(1aj za utovar.~: 3 .n!:l staza. . 2 -" na1ezni uredaj~ 3 .ipkc (prci"kc).krivinc: 4 .lransporhi lanac. 7 . ~ .pogonski uredaj.""'-. 2 . staza (ravna).Ih)rizonlalna krivina. 5 . 7 . .pogoDski uredaj. l.. potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 . 8 . 1.HGl':ni urcctaj. 4 povratni valjak./7 sa ufcdaj: 2 . 6 . 8 .urcdaj za voznjll i dizanjc . 2 povnttni d()h().zahvatni element.. 6 .noseei valjci.konstrukcija. 10 .povratni d()ho~.zahvatni svornjak. 7 .vertikalna krivinn: 10 . 9 . 3 .dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 . 8 Zlcana transporlna lraka St. 4 .natczni urc<1aj. 2 .rtI'mlja 9 SI.:a.20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 .podesavajuci den lransportera~ Sf.~ " Sf.nalezni uredaj. 10 . 4 .. 3 . g . 4 .1.urcdaj za istovar ~.povratni valjci.krivina.nosaci (guraci). staza.gurac.vagoDcl (kolica).lransrorlna 1rfl.ravna 'pruga.konslrukcij._Slw.klizna karika. 2 .-r •• Sf.k3. 5 . 5 natemi urcdaj.. R urc(iaj za utovar.18 Dvoflani tran.vcrtikalna krivina.sporter sa SI..pngonski d()h()~.~~~ ~- . 6 . 3 .19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 . 6 .srcdnji urcdaj za voznjn.lanac. 7 .1<1iI1l8.kli. 7 . noseci vaUd.pruga.noscCa kOl1slrukcija: 8 .urcuaj za islovar transportcnl. 9 .. 5 .pogonski urcdaj.

23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka. Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). 2 .nalczni dobos. S1. 9 .konslrukeija. 8 .1. 5 .. <. b) Transporlni vucnog elementa. 5 . valjei (za ravall lransporter). - 6 N N.. (1 . kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna.nzdnzni sto . 3 . 4 kOllslrukcija transportera.pogonski medal. 7· klizna ploea.transporlna lraka.Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom. .: Sf. koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn. 1. klizna ploea za lraku. i -_.pogollski uredaj.pogonski dobos. UpI.olklonski <lob os. 4 . Plocaste transportere.22 Stac.. J . 6 . 5 .natcznl urcdaj.nalcwi urcdaj. lanc:a iIi uzeta. Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta. Trakaste transportere...unami (nepokretni) transporter. 4 povralni valjei.lauac.gurac. 3 . 8 . 11 .povralni dobos. kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca. 9 .jama (udubljcnjc). 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI.noseCi valjei (za ravan transporter).lockov. valjei. 10 .22.31. noseea konslrukcija.~~ '-.1.riogonski dobos. SI.' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera. 9 .21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 . 3 .27. 1.. 2 . 8· nalezni nreda].noseCi vaIici (za koritaste transporterc). beskonacna lanca. 5 .vodec.... a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja...- i .urcdaj za ucvrsClvanje '.nosda konslrukcija.lransporlna lraka SU. Grabuljaste transportere (strugaci).pogollski dobos. SL 1.24. 6 . IlOSCC. 2 . Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj. a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake. uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji. . tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'.zaslitna ograda. sa trakama 1 . 7 . 7 .iSlovama plol'a.'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja. 1. - '\-~ ttl·· 1ff m. SI. 2 . 4 ..~--'.

_______ .ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 ..nalc. 3.· 7 . 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 .pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 .27 l811C1.pogonski urcdaj.svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2._1~_____ · _______ • 2 .kl1Z0. 5 .1ockovi za v(1(]cnjc: ploca.'a ('..tran5portnc ploec. tako i za spustanjc malerijaJa.vndCC<l 3 .vojnim vTctCI1nm.konstrukcijn: 5 . koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali. Ii . .. 9 uzduzoi sto SI.25 Sto e". Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni.~.ki u[u1aL 2 .\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf. 1. . .ieana transpoTlna traka.transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC.l plocH za lri1ku.-:nH ploca za Lrak u: 4 ..1 . a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise.dnvodni levak. 2 .lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil. :.pog(]nsizi dohos.kIi'.7.konstrukcija..pruga (5ta2a).nr dnh(. a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva). 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 .pogon<. 4 . Elev3tore. 4 .prcldornc ccllcllc pJoCc: 3.J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 .zastitna ograda~ R z.vodaslc plocc: 3. bale. 2 . sanduci.nc lranspnftnc: ploec: 6 ..lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 .prek Jorne cclicnc rayne p!occ. 6 .uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc). mogu se primeniti kako za dizanje.konlintw. 1. 1. :) .. Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno .pognnski urcn-aj.cli(no!l1 transportnom trakon7 1 .transportnim stranlcama: 1-4 . 9 uzduzni sin Sf.3.natezni urcnaj. 9 noscca konslrukcija Sf. burad i slieno)..26 S[O . 5 ni1{czni urcoaj: 6 .cdr<ln SI.vodica lanea.noscca knnstrukcija transp()rfera . . 8 - ccIicna lransportna traka. 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k).natGzni uredaj.12 Uvodl1u '-·>7. 3 . 2 . primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o .lanae: 4 .krivina: 7 .2 prckrivnc cclicnc <.3 .3stitna ogrnda.nalczni urcdaj: 3 ..nalezni urcLlaj 11:::\.129 Prevozni tra/1.

3 lanac sa skn.m.SI. dno. 6 . duboka kofica (vcdrica). 5 . lanae. (ockovi.rtI.Iloseca konslrukcija-~ 9 . 2 obloga cl"vailllra: 3 .krajnji olvuri.31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor. 4 . La lraku. () .rlSJ·}{)j·[prt St. pogonski urcdaj.pug. koficc (vcdricc) sa lanc<. 7 . 'C<. 7 . 1. nalczni urcdaj. 4 . traka.dazlli utvor.noscca konslrukcija c!evatora. 2 . 9 . "tkIons!. 8 .30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 . 8 prcklapajuca korica. 2 .. 12· laneanik (zvt:zda) Sf.urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 . 2 .:<:\. 7 . odnosno koji je hranitelj).33 3. Il . 7 . 9 . odnosno na: ravanske prostorne trallsportere. 4 . 3 . . doho. lanac .lctvicc sa zah \ dLuim r"brom. 3 nutczni Iancanici. 8 . natczni nredaj. Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc. vodica lanca.. konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru.32' Elevator sa kojicama devatora. Visece transportcrc . U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. 9 .pogonski uredaj.. U obliku Sf.. J. 5 . let.natezlli llrcdaj. 6 .zat voreno korito. nalczni "rcdaj za traku iii lanae.vodica ..i:. 10 . 1. lanei. 6 • plitka kofica (vcdrica).onski iancanici. 1.sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea .pugonski urcdaj.::pcrilna (slruga6irnu).. Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova. 4 za lraku iii lanae.noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom. koji u tom slucaju prima materijal od elevatora. levak (sipka).

36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci.pogonski toeak.lanae. 7 . 6 dzcpovi. 3 .16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI.otklonski lancanici.pogonski uredaj.noseCa konstrukcija 1 .pogonski tocak.natezni toeak.1.pogoI1ski uredaj. 4 . 4 . 9 .pogonski urcdaj.otklonski toeak.kOI1strukcija 1 .horizontalna krivina.natczni uredaj SI. 3 . 2 SI.dvojni uredaji za krctanjc. 6 . 2 .vcrtikalna krivina.pogonski uredaj.natczni uredaj.. 5 . 3 . urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) .povratni toeak. 2 . 10 . 5 . 6 . 2 natczni uredaj.35 Kruzni vised transporteri .rednj.uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc.34 Elevator sa diepovima 1 .lanac. 5 .stanica za ruen! utovar.urcctaj za automat ski utovar.natczni toeak.nosecc sipkc. 10 . 8 .veSaljke.37 SI. Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 .nosac. 6 .automatski urcaaj za istovar. 1. 5 .pruga. 11 .lanac.1. 7 . 9 .1. 4 . 3 ploee. 12 . 8 .pogonski laneaniei. 4 . 7 . staza (ravna).

a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta. 20 km.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze.stanica. slaza..1. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5. 8 . Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad. ski liftovi) na vrlo velika rastojanja. 9 . a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu. rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2. a koja prelaze 15 . 1. Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6.natezni urcdaj (natezna stanica).hvatac. 13 .vucni lanae. 7 . 3 lanac.pruga za kretHnje kolica (staza za teret). odnosno vucnog meta. 5 . preko odgovarajuCih koturova. 12 . a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13. 10 horizontalna krivina Sl. 8 .vertikalna krivina.uredaji za kretanjc (vdlaljkc).ravna pruga. 4 .nalczni urcdaj. 1. vucno uze se oslanja preko koturova. Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament.pogonski uredaj.40 Zicare .urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: . a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu.vucna karika. 6 . S1.18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl. tj.Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta.1. za koje se prikopcavaju. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12.vagonet (kolica). Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi. 2 . sa vucnim lancem 1 . Primenjuju se za transportovanje materijala. b) SI. kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10.pruga za kretanjc lanca. 2 .pogonski uredaj.horizontalna krivina. 6 . 4 .skretnica. 11 . 9 . a praznih u tacki 7. na pogonskoj stanici..40. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze. 14 . 10 . 5 .urcctaj za kretanje (vesaljkc). 3 -lanac.vertikalna krivina.ravna pruga. Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega). staza. 7 .noseca kolica.

pokrivna ploca kori!a. Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke.zatczni dobos.ispust.valjak za pritiskivanjc. 6 . dobijena silorn inercijc u radnom hodu.IcZajni prstcn. odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. 4 .za prenos kornadnih tcreta. 5 ecvasto korito. 6 .ozubljcni venae.noseCi valjci.LlJfL n itr-tr.pogonski ureuaj. Sf.tr--~ Sf. tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala.puz sa lrakaslom spiralom.PU? sa punom spiralom. 3 . 9 povra!ni valjak Ii '\ .ulazni Ievak.lporter 1 .urcuaj za pritiskivanjc.43 Vertikall1i !'uzni lran.srcdnji (meun) 9 .potporni valjei. 6 . 4 .l. 4 . 8 . 11 . tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi..20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1.krajnji IcZaj. 7 . 5 .lransmisija. 5 . Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni.l. a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega. 7 .Slc'or. 2 pogon. 3 .konstrukcija rnJI. 1.. Razlikuje se tako radni i povratni hod. 4 . 6 .dovodni lcvak. 8 . duz noseceg rarna. a sa dYe zavojnice . 4 ..1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 . 3 . 8 .korak spirale puza sa 3. Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi.m. 7 . Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga..pogonski urcctaj.pogonski zupcanik.pogonska traka. ·.zalezni urcctaj.. 2 . 7 . Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala.puz za dizanje. 1.J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4.45 Transporteri . 5 .korito. 3 .pogonski urcctaj. Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn. lancanici.gonjcni noscCi valjak.avojni transporter (puzni) 1 . 2.izlazni lcvak Sf.cev sa unutnlsnjim puzcm.IPr 7.dovodni lcvak (altcrnativno).44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj. 1.41 SI. doyodni lcyak.zastilnn ograda.pui za uviacenje (dodavanjc).pogooski dob08..42 Puzni cevasti tramporter 1 . SI. 2 . Ii pogonski urcuaj. 5 punom spiralom i lopaticama. ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna). 2 . 2 . ~ . susedni valjak. 3 . 10 .

noseCi vaJjci SI. . 2 • tockiCi. 1 SI.razdc!jeni ravni valjak S1.spojniea (vczni deo). 3 .48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 . 5 .1. 2 .spojnica (vczni deo). konusni valjak. 7 . 3 . osovina.oSQvina. 4 skretnica. J . 7 . odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta .ecv (ornotai' valjka) SI.osovilla.silosa.1. 4 . Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove. 6 .49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 .ravni deo.47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 . 10 .granicnik.frikcioni valjci.1. 4 .nosaci.50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 . 2 . 4 . cevi. sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta.ravni valjak. zatvorenih vagona itd.transmiiija.valjci.pogonski uredaj.yodice. 9 . 2 . brodova.22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom. 8 .46 SI.). 5 .prcklopni deo.krivina. 5 ·odstojnik 4. Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome. 3 . 3 .konstrukcija.1. 6 . ldaji sa kuCistern.konslrnkcija.

. pretovarno . 4. 7 . a primenjuju se i motori SUS. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj. 3 .51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima.dr2ac.ojacani zidovi. J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji.protivteg.: rucni zatvaraCi. 6 . 2 . Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja.'Tanicnik SI.53 Hiclraulicni transport 1 .transportnog uredaja. pri vaaenju. npr.1. zavisi i od vrste materijala koji se prenosi.nivo vode. 6 .58. 1.zid bunkera. ili komadna roba puznim transporterima.tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom.54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 . 4 . 1. 4 . valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona.50). kao i odgovarajuCih temperatura. 3 . refuliranju peska i sljunka iz reka. 4 nosae sa tllckiCima.mlaznica za visoki pritisak vode.dovodni levak.oslonci. SI.1. 2 . 2 .svornjak 5. Razni tipovi zatvaraca. kao sto su bunked i slicno.kana! ili korito.rasterctni deo 3.l. 5 . c) Pomocni ureaaji.sarnir.ispusni (iz!azni) olvor. kao i zit masovni iskop zem:lje.transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom. 2 . Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu. 5 . 8 .pumpa ----t---SI. uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta. SI. Tako na primer. 5 .zastitna obloga.opruga. 7 .resctka. SI. 4 . 6 !. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja. Primena odredenog transportera kao prefovamo . Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi). 5 prikljucni deo (spoljni clement). Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala.Uredaji za skladistenje materijala. 6. 5.razdvojni deo. 1. zavojni oluci. Pogon transportera.noseca konstrukcija.52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima.24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI. 3 . mehaniCki zatvaraci itd. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica). 2 . postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera.

silo~ sa jednom . 8 izla:. kako u konstruktivnom izvodenju vucnog. 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima. elevatorima. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo.26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII. 5 " ploca zatvaraca. 6 _ zupcanik i zupcasta poluga. a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki. 7 . 8 motomi pogon (moto-rcduklor). kontinuiranog dejstva. tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno . 7 vodica. 5 . 6 . S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala.55 Silos S1. pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar).1.transportnim uredajima neprekidnog. 2 .segmentni zatvarac. kOJe imaju posebne osobenosti. 7 . 3 .58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci.plocasti zalvarac. 2 _ !chji. puznim transporterima.57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 . odnosno vibracionim transporterima. 2 .ulaznr (naslpnr) otvor. Transporlerima se ostvaruju pretovarno . 6 . . odnosno radnog uredaja.celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni).lockovi.zupcantk 1 zupcasta lctva 1 .56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 .hidraulicni cilindar .u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera. 4 _ konusni deo (konus). plocastim (clankastim) transporterima. 6 _ segmenl zalvaraca. plocasti zatvarac. Investiciona ulaganja IllSU vehka. 7 .I.lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca.transportnih masina. dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje. 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo). uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu. grabuljastim transporterima. 1. 3 . 4 .transportni radovi.pogon prelovarivaca. 2 . a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera.ispusni deo.mi (ispusni) olvor SI. Razume se.ploCa zatvaraca.konslrukcija prelovanvaca Sl. Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice . 4 . pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar. tako i drugill karakteristicnih delova. scgmcntni zat varac. 8 . ele:at~r~ma.otklonski dobo. 3 .za vertikalni transport). 5 noseea konstrukcljU. zavojnim transporterima i inercijalnim. .scgmcnt zatvaraea (zatvarac). 3 . 9 . dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu.i.kontrolni otvor. postoji i niz podvrsta.silos sa vise celija (visecclijski silos). lancanim transporterima 1I okloPll. Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu.pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). te da nema univerzalnih pretovarno . cilindricni silos.

0..dm 1250.:.3..ica.:0:. tg <p '= /1. kao i od meausobne povezanosti cestiea..... 2000! 30 45 1 0. kom....64 j Oblici oluka (ilebova) a.. Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. b. gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI..:. 1.::. u koji se usipa materijal...1.16:.::.7 1280 . 1 i 0. 1. 1~~r.sa poprecnim pregradama..0_t--.2050 45 30 Pesak sitan.e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r.. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe.40~_+.:::.-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-..64~ :.59.. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti.. Tablica 1.. abraziji itd.::.. [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500.59 WwW oj b) c) SI..I mirotanJu I vanju . pri tome je..56 . Koeficijent trenja ----~r--------r------------. 1900 I S-"' _ Krec. usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja. 1 I 1090 .440 40 45 0.cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi. za vreme mirovanja. usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje.b. odnosno (pkret '" 0.. Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. •Alabaster. Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni.28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1.. razlicte vlaznosti Pesak sitan.poprecni preseci. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a.. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob. Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1. gustini. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.::02. .:.61 .60..1.poprecni preseci. odreauje preko polueilindra.. 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o.--+-------1 1400 . a potom se ciJindar pazljivo podize. d ..:.8 0. 900 .:. sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 . kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine. busen II 1 1 650 .:O-+_.60 800 .2. ~gao 5U U tablici 1..7-=c5:..-----.. kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala.____+-----...5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil. e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja. vlazan I 0.0_1~0~..:4. vlaznosti. ponasanju na mrazu.. S1..:.6=5+_-_+.84 1 0. 1200 - I . 1500 - I Ii I 1300 ....... C .::=1_!ir__----J-. 96:. Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala...c .sa slojem od nasutog matcrijala _.0. k()madni 330 .. kao !ito je poznato.. 930 IKlinker. krecn~_ 1600. cemelltni IKamen.:.. oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni.1.. J.8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi. Cije su kose.7 . 1600 ' I 0. e ... 850 I I 30 45 I i 0.7 I I?lina suva u komadu I 1000..sa poprecnim pregradama. uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao). 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-.::. prZcni komadni Drobljeni gips. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre. suvi 11400 . d .razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni..::0:!.7---1 Kameni ugalj.75 0.:.. Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma. 1650 Treset suvi.. a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize. 1900 30 45 G?esak krupni..3'--'-0'2.

.koeficijenl zariha. zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa. tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima. kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 . posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala. kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h).2 . 1. S1. ploee. odnosno nagomilavanje materUala. I dIVO guma 0.. 0. 1. kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje. odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji). savitljivog vucnog uredaja (traka.3 . 0. a. otpornih na habanje.5 .5 . na primer trakastih. Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI.. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1. pri premestanju komadnih tereta.6 - 0. 1600 1200 . na primer.66 0.3 0. 1800 1400. tlsmeni.. h. koji obavlja premestanje materijala (tereta). funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom.60. unutar kosog oluka sa pregradama..30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a.60. e. kosa. trake. topljenjem tvrdih legura. lanae. b i c. 1. Kod nekih transporter a.trajanje smene. kofka). Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna. ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka. 1000 1500 . d iii bez pregrada. duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze. Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa. 1.. uze). 1.60.3..61). 0.. 1.6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog. A .61 gde su: k = 1.. S1. 1. Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala).5 .1) Sf.61.63 0. a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja... 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka. Tsm ...kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu.. zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri).. Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh).6 - 1 0. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja. Oblici nekih oluka prikazani su na S1. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa. 1.. Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: . 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu.6 0.

koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu.5) q=JL. tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-.62.. kompozicije vagona. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q.1. n 3600 _ 0 _ 0."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena.3). s. .trajanje ciklusa. m/s. 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. 3.. m/s. U opstem slueaju je: gde su: to . l: t ..6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom.3600 Q .vreme punjenja posude (kompozicije). kosa pretovarne masine i slieno).32 Transportni uredaji Uvodna razmatran. 62. b.6Apv . 1. (1.62 . SL 1. kofice. 1'2 srednja brzina kretanja suda . susedna tereta a.vreme praznjenja suda (voza).4) (1.2) gde je Gt .1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3. Ako se teret krece brzinom V (m/s). a po 1 m' (S1.6v a . energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala.60v . svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna. L . 1. S1. tp . kg/s. a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv . 1. a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala. to je gde je 'If ..62. a (1.4. h. u m ( korak kofica ).62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti. zavisi od trajanja pojedinaenih operacija.7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala. (1. (1.kompozicije sa teretom. a easovni SI.masa tereta u posudi za transport materijala. prema zapremini koficc.6io p'lf . kg/m 3 (tablica 1. VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije). to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv.e. a). Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3. s. kg/m (Sl. s. dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3.ia 33 L.n -.3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1. t (unutar zapremine vagona. m. rastojanje izmedu kofica je a.t .daljina prenosenja materijala.

1.11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J. pneumatika i putnog zastora.l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J.l . m. koeficijent trenja kotrljanja.65): . dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima. Iz uslova ravnoteZe 1: X. u zavisnosti od materijala. postoji relacija: ·1. trasa transportera (Sl. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni . w' D (1. 1. 2. vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta). sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne. (LlO) Na SI. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala.koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima.34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl. Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja. a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN. koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1. b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju). 1. a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. posto pri velikim oplereeenjima osovina.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju.= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine. pokrivaca itd. masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja. Iz uspostavljcnih relacija (1.) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu.precnik locka.5. energija se trosi na podizanje tcreta. odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera.9) gde je 111 .slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. 3 i 4.63 (1. 1: 1".64). zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene. d . 1.63. kao i na savladavanje sila otpora.IJ).l. pri ustaljenom kretanju transportera. m. tocka i povrsine.12) f- gde su: J. (1. slo se moze prihvatiti uslovno.1. na tela deluju sila tdine Gbr (bruto). koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. 1.koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja. F = GbJ b). SI. po stnnoj ravni ( Sl.precnik osovine. W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ).= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1.koeficijent trcnja klizanja.8) SI. kao i sila trenja W. 1z uslova ravnoteZe 1: X. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem. 1. m.= 0.10) i (1. D. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike. u opstem slucaju.64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice.11) gde je w . a). sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru. konstantnom brzinom. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja.63. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu.

stacionarnih oslonih valjaka (S1. nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri. qo . a).65. b .13) i (1.1. b).65.65. ncpokrelnog oluka: d .odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' . 1.kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" .pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka.otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1.1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'.koeficUent otpora kretanja trake. 1.64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih.no je da se umesto dva koeficije. pri tome su u izrazima (1. (1. w'" . Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1. komponente teline trake i tereta koji se transportuje. (1. opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka.mase obrtnih delova osJonih valjaka.65. /" valjaka na radnoj i povralnoj grani.masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera.koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera.65. opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane. St. duz nepokretnog oluka. koja se krece preko nepokretnih.36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom). Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a . Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W. koji se eksperimentalno odreduje. odnosno matcrijala.masa jedinice duiine transportovanog materijala. . Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj. a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI.nta w" i w'" uvodi jedan. = Gv G'v i G"v .65.pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka. 1. e .vucom radnog urectaja du:!.15) U prakticnim proracunima uobicaje. d). c . amasa jedinice . q'v i q"v = G v . 1.. koja je pricvrscena za vucni uredaj. a). kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka. 1.koeficijent otpora u rukavcima valjka. Prenosenje nosecom povrsinom (plocom). r i [" . 1. SI. c). kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake.14) SI. opsti koeficijent w'.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1.13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'.14): q .

pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn. to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ . pri tome je N . (1. PYi tome je KJ . stoga se u proracunima koristi izraz za . c. (1. usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom.21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) . Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska.65.24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) .Sn .05. 1.16) (1. Sl. a znak .26) (1.20) i (1. Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl. Pri tome su (SL 1. a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica. kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac.22) Wz = So (K1 -1). Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J.38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera.27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala. (1. 1.20) (1. odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni. b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~).d} _I_I + S. pa je rad sila otpora. tako da se dobija jednostavniji izraz Wl. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem.18) (1. Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake. ) (J.65.pri spustanju.. = Sn+1 .+1.65. otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl. Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem.d !. (1. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska.61.1 = q g (jl cos (1. 1.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta.19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama. koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn.23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima. za vreme ok- 2 +~ 2 . odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) . Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu. otpere kotrljanja valjaka duZ vodica. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~). karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1. odakle je U izrazima (1.. e) sHorn koja iznosi N fz.ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake.koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1. (1.25) ali je W. koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom. (1.17) = 180°. e) dobos.

Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake. veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 . Linije 1'. 1.1 N).2 (odsecak l' . Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja. vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'.03 . tacke spajanja ovih deonica obelezene su... ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1. Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose. Ako se u izrazu (1. Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'. traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice. (J. 3'. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce "). odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja").64. Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera.72 .29) iii (1. 5{1 i Ss . (1. S1. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki.3 i 4.31). ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri.28) gde je K2 0. Kod zatvorenih kontura. prema S1. 3' i 4' povezuju se pTavim.64. 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize. S1. crtanjem dijagrama sila zatezanja. Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize. povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. 3' . S1.3.osnova prirodnog logaritma. od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 .. 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 .64. Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 . 1. 2'. Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J. Sledeca oznaka . Tacke 1'. Pozitivni otpori prikazuju se navise.31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja. tako i geometrijski. tada je (1.4 (odsecak 2'.2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N . Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa. vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno. LITERATURA: (12]..sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi.. sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera.dole u odnosu na tacku 1. pa se tako fiksira tacka 4'.40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. obeleZava se u smeru kretanja trake. pa se tako obelezava presecna tacka 2'. 0. pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S. = S"eJlC( . (1.tacka. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde. 2 . 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi.05. otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1. Wkr = S" (e wa -1) .64. 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era.30) gde je e = 2.[21]. traka zadovoljava uslove evrstoce.[42] . Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera. 2'..+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu. 1. 1. - ugao obuhvata urad. Od taeke 2'. a negativni .

kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala. vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2. Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom .Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2. Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi. pri odrZavanju radne brzine uredaja. kao i svojstava materijala koji se prenosi. odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta.1.

ak (/k i i (2. a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme.2) 3 i casovni kapacitet (m /h. leh K . Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi. (2. jednak iii veCi od jedinice).13) . preseka A (m2 ) . sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m). Ako se kapa~itet navodi za smenu. a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna. Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja. Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz. (2. iii a kapacitet (t/h) q=(/p .11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju. zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ).12) V .1) V = 3600 Ao v \jf . --:: 1000 .. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom. koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja . vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja.vp =36 I (2. t/h) (2.4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2. t/m . i q' u izraze (2.3600qz v .5) q' := 1000 Ao P\jf . na primer QSIJ1(tlsm).punjenja ureclaja K n . koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji. tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p . U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta.6 .6 2 v ap Q=3.!Lp~fV.6-v ap mz (2. 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama.3) Q=3.. qzv.44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. kg/m). (2.8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama.1 0) V = Ve~ _ Vsm .6) (2. na primer koficama. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) . Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q. (2. zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2.3) i (2.tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja.ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja. tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf . VslJ1 (m 3/sm) . tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m. 3) premestanje komadnih tereta.3.6-vp = 3.7) Zamenom vrednosti q. mz (2. tad a je Ke < 1). pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet.K T ' e e (2.6.. a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3. ..9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine). a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf . sa normalnim pllnjenjem.4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) . to je za korak kofica ak (m). opterecenjem je Ke = 1.gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje). 11m) iIi mase (q'. iIi q' i brzine v (m/s) .

prema sili tdine tereta. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja. tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost.2. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh).stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2. sirina trake. stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta.3600 = QH 360' (2. Stoga se uvodi novi koeficijent. na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel. koji moze biti pozitivan. negativan iii jednak nuli. kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja. Ako transportni uredaj. navise iii nanize iii cisto horizontalno. te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala. Izborom radne brzine. korak izmedu dye uzastopne posude. odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine. Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta. koji se karakteriSe novim obele'ljima. tj. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta. odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100.17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2. H = 0. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. geometrijski parametri su zapremina posude. u opstem slucaju. sto nema fizickog smisla. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem. U posebnim slucajevima I . Ako se teret horizontalno transportuje. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. kofice za nosenje tereta.46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva.15) gde je T] . ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW). tj. kao i rastojanje. rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0). pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. tako i u horizontalnom pravcu. koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena. Kao sto je poznato u tehnici. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). koja zavisi od tipa transportnog uredaja. oblik oluka itd. koji je veCi od nule. Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. koji premestaju komadne terete. Ipak. tereta. 2.

==2. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu. treba da se ostvari prikoCivanje. Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne.21) 2. traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu.. tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece. Kod transportera prve grupe trans- . tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw').e.sa negativnim. moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala. Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'. koficasti. Otpori.1 '11 (2. Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske. ostvaruje kruzno kretanje.zvezda.18) H == 0. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. a pri kretanju nanize . u7.koficasti transporteri.20) sledi da $to je vece Tj. kao i koficasti eleva tori. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice. Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih). a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto .17) i (2. Prvu grupu Cine trakasti. a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik .3. 360 (2. Na taj naCin. viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima.stanice. Kod strmih deonica. P" = 0 i P == Ptr. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa. koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici.48 Transportni uredaji Opsta teori. lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw'). plocasti (sa pokretnim bocnim stranama).20) L. L (m) . Pri H == 0 (horizontalno premestanje). paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke . manje iii jednako nuli.18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'. a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). takode i Tj tezi nuli. prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice. dobos trake). kotur deta.duzina transportnog uredaja i w' . Savitljiv vucni element (lanac. U zavisnosti od nacina premestanja tereta. tada je snaga P < 0 [izraz (2. dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera. dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala. od kojih je jedna obicno pogonska. U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom. na vucni element deluju koncentrisani otpori. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w. to je u izrazu (2.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2. izraz (2. a druga zatezna. i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu. pri kretanju (ereta navise.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni. Obicno je kretanje u jednom smeru. a u obrtnim tackama (stanicama). a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2. 360 (2. 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom. 1z izraza (2.iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja. utoliko je manji w'.18)]. i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w. Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi. p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 . koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa.ukupni koeficijent otpora.

f -koeficijent trenja kotrIjanja. . SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2. b).sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera. dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)].11. koji predstavljaju oslonce traka. valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0. a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt. za jedan obrt valjka. nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP. S1. tj.precnik rukavca osovine valjka.2 a). rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2. Ako se tra . =-D--+3" Dill sznp. (2. moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2. put trenja klizanja krajnjih tack a oboda. Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. a negativan na kretanje nanize. pravolinijskoj deonici. V' . a) ili preko stacionarnih valjaka. . Otpor kretanja pravolinijske.. b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase.sila pritiska na vaijak. kod kojih se traka. .11. wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J. a kod transportera druge grupe . Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) . koja je postavljena pod uglom nagiba ~. J. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. 2. d .razliCit koeficijent otpora. pa je 4 b . po kome se.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k . vee i kliza po putu.50 Transportni uredaji. kl" izmedu teret· .srednji precnik vaIjka.1. 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora.precnik valjka. c) grabuljasti Put kliza . Ako je F . a drugi se primenjuje kod trakastih transportera.22) '-t fqst1Sf. . Moze se odrediti otpor na nagnutoj. terei: se ne kotrlja sarno. Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1. Air i odgovarajuCi fad '1' .23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . 2. A tr Prema tome . . usled trenja oboda valjaka 0 vooice. .koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina.22) stavija da je qt = O. 2. koja nosi teret. kreee preko stacionarnih.d+2J 4 b . D . b) trakasti. 2.ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini. smatra se. .2. 2~ ..1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi.12). tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J. gde je: c . d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1. zbog centriranja pokretnog vucnog elementa. OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J. nepokretnih valjaka. D .1 .koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima. . Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere.

koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka). ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. kako valjaka.po prostornoj krivoj. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka. preko pokretnih valjaka. zbog cega su slozenije konstrukcije.koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice. krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine).sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka. Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. 2. a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa.3. Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2.26) SI.25) gde je p . Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa. N/m. c). medutim.kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom. preJw 0510nih valjaka. u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca. Sl. e). c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 . odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja. Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: . i veti radijus zaokretanja. uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. odnosno nanize. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni. takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske. 2. d.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru. . pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima.navise. u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni. 11-2 . . 2.52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera. povecanjem otpora usled trenja. Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. vertikalne deonice. kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. .2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. pokretnim delovima transportcra. b).3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti). 11-1 . a znatno rede . opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera. tako i sinske staze.l2 . Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. koji su postavljeni duz konveksne krive. .2. Zbog toga. 2. (qt +qo)cos~ (2. zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene). po ivici krivolinijskog oluka (S1. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. na primer po sini. Sl.klizanjem duz krivolinijske yodice. Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice. duz citavc linije trase transportera.3. a).1. zatvorenoj konturi. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom.kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka. Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila. konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa.3. 2. a u imeniocu . Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila. koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J. 2. kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'.3. po radijusu .

S'n . vee kliza. Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n. J dS (f. treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena .28). Shodno tome. sa centralnim uglom da. 2. ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. uz navedene ogranicavajuee uslove. SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . odnosno zbir dF' + dF".radijus krivine deonice. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. po luku.28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi. da. jednaka je Sda. a vucni element nije vezan za oslone valjke. a. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise. postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. . D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1.konveksna. Integraljcnjem ove jednacine. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl. u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka. to se u jednaCini (2. Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o. u granicama promene ugla od 0 '" a. 2. pri prelazu na krivolinijsku deonicu. dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda. . tada i dalje vaii jednaCina (2. koje su spojene sa vucnim elemenlima.4. dobija se da je S'.4. a koja je ispupcena gore (Sl. otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera. a negativan na kretanje nanize. odreduje se otpor kretanja po luku. gde je B. silama koje su usmerene ka centru krivine. kada je dodatni koeficijent otpora w". Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe.ugao nagiba. vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka. jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS. odnosno silaska sa krivolinijske deonice.54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali. preko vertikalnih osovinama. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka). Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera.28) (2.3) iznosi Wkr = S's . iIi (2. Dkupna sila otpora kretanja. elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da . dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4. 2. odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. tako slo je qt O. 2. na toj deonici. sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. pod dejstvom momenta preturanja.na beskonaeno maloj deonici. gde je w" . a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina. . obrtnih oslo nih valjaka. kao i ugao krivine.odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska. Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja. dF' = (qt +qo) Rw'da . kao i sile zatezanja S od S'n do S's. radijus. bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla. a). tj. odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica. Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata.koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka.27) gde se S's i S'n .In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a . gde je R . Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici. koji se nalaze na krivolinijskoj deonici.28).

kada je centralni ugao a (2. izraz [(2. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova.24 za opterecenu i Kr = 0.23)]. koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine. na primer. 6. a ne odozgo. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica. a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'.5.2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf. mokra.29) Ako je kretanje naVlse. koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a .32) . krivolinijske sinske staze. 5. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) . oba clana desnog dela jednaCine (2. b). e) su zn3tni. pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. Prakticno.30) manji od nule. kao sto su visina i oblik oboda tocka. usled zatezanjavucnog elementa. Kod rasterecene grane u jednacini (2.3. + qo) R (ew'a . Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2.4. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. 2. na gomju vodicu. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora. otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta. Posto se sila tdine tereta.48 za rasterecenu granu.3. pokretnih delova. 2. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno. poc!mazana).29) je ql = O.1) . tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima).30) U izrazu (2.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q. to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2./w/noj rani. moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno. tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka.30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc.31). koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem. Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom. oj Sl. tj. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2. tako da je 7. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0. da nema pritisk8. stanja sine (suva. (2. drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. a negativan na kretanje nanize. Kod jednoosovinskih kolica (S1. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. 2.

. pri savijanju i ispravljanju lanea.prccnik valjka zgloba. 0.koefieijent trenja u zglobovima lanca. trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska. odnosno silaska . dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a .. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51. S' (2. a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C .lanca. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2. iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima. za lance sa okruglim karikama.01).precnik rukavca.38) Otpori kretanja na koturovima.34) K=l+vv. dobosi se primcnjuju za trakc. iii zvczde vucllim eJementom. 25) pri tome je !.' (2.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje.za lance dugih karika. ( W+-. Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika. tj.lancanika.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama. Ilv . Sila zatezanja silazne grane sa dobosa. kod lanea je (2. a posto je K> 1.(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2.40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI. iii zvezde (lancanika).koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca. kOlurovi sa pm'alelnim gran am a .+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd .48Sb Wkr -qo R(J.precnik dobosa. 8 .. (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k . odnosno preko zvezde . prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0. odnosno zglobovima lanea Ill.33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr .39) Wv = I(S +S +G d )fl. d . Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom. vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa. gdc je III .25 Shema odredi). D .s'n sila otpora na dobosu.koeficijent krutosti trake iii uzeta.35) gde je WI . iii kolurace sa pravolinijskim granama.otpor savijanja lanea. R (2. - ugao obuhvala dobosa. koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine.d D' n:.41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv. prirastaj sile zatezanja.58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa.. kao i za lance sa okruglim karikmna.) . zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2. U opstem slucaju.36) . .. zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance. +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J. ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2. to je za dobose (2. npr.

. odreduje se vucna sila....sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i. 0. .. odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1.6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune.. Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture.. 2.+1. mls..ukupni koefieijent otpora na dobos..l.. Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi". gde su Si i Si+l .tacki i sile otpora razmatrane deonice. ... navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 . tako sto je jedna postavljena koso.25 . 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'. .... Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila.Ss = S. Numeracijom tacaka duz zatvorene konture. prema tacki nailaska..42) .... odnosno dobosima iii zvezdama.45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.. 0......60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda.. Tako sledi da je (2.43) 8' tj.kada je kontinualno podmazivanje ... .03.......03 . (2..kada je periodicno podmazivanje . iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke. 55 = S 180 S4..vucna sila.... U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin.... 11 . Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica. odnosno i + 1. koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni.2 0.. S3 =SaS2.. . Za ista ispitivanja. . 0... snaga maiara. nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama... 30%. K/ = S18CJ' = 1..ja 61 fly: za lezaje: . kada su niske temperature.. a sila zatezanja silazece i nailazece grane S...kada nema podmazivanja .... SS=S7+(qt+qo)L"w . 0... a potom i potreh • snaga motora. poluzitkih maziva .15 .. S1 0 'h=Sa.44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 ....02 . Na S1...S1 . kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture.15 .. 1....6.. a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane. u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde. u eksperimentalnim uslovima.. 1. prikazan je dijagram sila zatezanja transportera...brzina vucnog clementa.. a deoniee su povezane koturovima..sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici . . .... S6. a primenom obicnih. S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'..45) SI.2. v .. a druga horizontalno. tada je ukupna vucna sila Wo = S" .07 (gde je nosno zvezdi lancanika).......25 0. mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 . od- gde je Wo ...skoro dva puta... odnosno....06 0....kotrljajne (svedeni koeficijent). horizontalnom (pravolinijskom) delu. 0.klizna le2:ista ..koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona... kao i obrtnih mesta. (2. 0.. S ...I is.Q3 ... a Wi _ (i + 1) . koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature.1 . .. ... (2. . pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.... spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta). kao i uslova rada....25 0... Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki..... . obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa.. S2 = S1 + qoL"w... sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj .. ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu... Pogon transportera nalazi se na prednjem...... tj.. N.

2. opsluzivanja. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa. a pri postojanju kose deonice . Prema tome. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. c). takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja. na silaznoj grani.iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. Kod kosog transportera. dok kada je w < 0 kocnicom). kod pogona. kod pogona. 2. tj. 2. Zbog toga. graclevinskim.7.2. U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a. taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. sa uglom obuhvata od 180 . tad a pogo. a . ukoliko je to moguee. lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani. pogon je na zadnjem delu (SI. . a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla. Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno.7. (q. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. SI. d).7. jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom. postavljanjem masinskog ureclaja na fundament. eksploatacije i odrzavanja. Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi. postavlja u ceoni deo transportera. vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona. a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa. da se. c). Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni.7. koje se neposredno prenosi na pogon. neophodno je da se pogon tako postavi. 2. kada nije veliki ugao nagiba. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske. 2. 2. a u suprotnom slueaju.7.4. Kod transportera sa dYe paralelne grane. 2. sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice.62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 . kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. i tada se pogon.n treba postaviti u eeoni deo transportera. na kraju opterecene gnne. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice. kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica. paralelne grane.sin ~ + wcos ~) L > 0. 2.kod krajnjeg. kod koga se teret krece naviSe (Sl. tj.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom. na primer.7.7. kod eeonog kotura transportera (Sl. konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima. sa strane silaska sa pogonskog uredaja.Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). a koji se ispunjavaju. sto je takocle opravdano. Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4).S1 = S/1 . tj. Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera. kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0. tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene. koji je neophodan za pIenos pogonske sile. zadnjeg dela.d). u zoni smanjene sile zatezanja. smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa.pogon). pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture. dole . zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke. kao i sila zatezanja na obrtnim mestima. d). kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. Kod kosog transportera. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. navise (S1. odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja). b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. 2. tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa.6. a teret se premesla horizontalno iii koso. a i b gde je P . dok je u suprotnom slucaju.

povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja. Najmanja sila zatezanja vucnog element a . Wo .9.'l1 == qo H + Smin . Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ. sila na __~r--=~. dvostrukoj vrednosti ordinate. na primer kod dugackih trakastih transportera. Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera.9. zatezni ureclaj montira se blize pogonu. vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC).8. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. 2.u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4. 2. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. to je W o > 0. Na taj naCin. moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju.2. U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. koji se nalazi na obrtnom mestu. (2. pri kretanju tereta duz strelice v'. Zbog toga. Pri reverziranju.r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI. koje deluju na vucni element. Vucna sila u oba slucaja. tj. rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu.ostaje jednaka. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v). odnosno suprotnom hodu transportera. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4.pri usmerenju "ka pogonu". a ako je EF < GD . Sila na zateznom ureclaju. Na S1. smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. menta dobija oblik izlomljene linije DBE. tj. zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. 2. .8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD.7. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. pri tg ~ > w. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!. dugackih.46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a . a takode i vucnu silu na pogonu. tj. ponekad (na primer . Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. e). na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona.64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost. nailaska. kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~. a i a'. koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= . U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda . treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise. veea nego u tacki silaska 4. kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. U principu. dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . (S"max> S'max). Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize. kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. odnosno veea je od DB. a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja).9.kod.3) dobija oblik izlomljene linije ABC. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. prikazuje se linijom ABC.8. 2. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise. Kod horizontalnog transportera (Sl. tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila. 2. a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa . pri tg ~ > w. a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. ti. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona". DB. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera. kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. b). tj. silu na zateznom medaju. a na SI.'lmin ne menja svoj polozaj.'l4 == Smin + (qt +qo) H.ceonoj ili zadnjoj. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj). Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona).

smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije. maksi- .1. nego pri postavljanju pogona gore. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost.5.H. kod obrtnih mesta. u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja. nemaju prethodno navedene nedostatke. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q. mora se napomenuti. Ako je q.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma . a ~SminHtft-::-~ .ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima. a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture. moguce je transportovati teret znatne rnase. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. u _ Hqo (2. na ceonom dobosu.H + Smin. a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara. kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona. prim. (2. otklonske uredaje.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska.9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera.49). (2. za veliCinu qoH i shodno tome. ako je duzina transportera velika i slozene konture. == qo. a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera. ka tacki nailaska. eesto se transporter razdvaja na deonice. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/. znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne. od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja.47) q. Ji b) c) SI.2. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2. uravnotezava silom teline rasterecene . kao i kod poeetka krivolinijskih deonica. tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona. Odakle je 111----. 2. Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. Tako kod slozene konture transporter a. Transporteri sa vise pogona 2. sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja. pri velikoj transportnoj duzini. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja.u tackama 4 i 6.48) i (2.5. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja. Medutim.H.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q.46).Smin == q. Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane.

54) L W' 0= iW'o. a).40) i (2. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. 1100 1Il00 [K~ -l]W' . Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. . 2. 2. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl.. pri jednakoj velicini Ss: (2. sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G.V I"" A 1 . maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona.. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica. na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. ".... ukoliko ie to moguee . pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a. umesto na jedno. umesto jednoga znatno veeeg. a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. meausobno povezanih obrtnim tackama. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. Potrebna je ista. posto je i sila otpora svih deonica jednaka. do tacko nailaska. Kod transportera sa i pogona jednake snage. 2.11.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju. to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona .52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. pogonima. omoguceno DUagram .3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj). a to znaci i sa istovetnim. sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja.11.. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima. iii nesto mania instalisana snaga. a visina "stepenika" se postepeno povecava. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta.sila otpora na odvojenoj deonici. Na S1.2 .. ./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .jednake.10.10 je gona transportera.V . vertikalnim odreskom 3 . D F 6 .68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. Kada su tri pogona.. V .' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2.. postoje tri iednaka maksimuma./ .3". za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. sa jednim i sa tri pogona. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona. ako je moguce. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2.ia 69 Mora se naglasiti. a koja nastaie. nego kada je jedan pogon (HB). Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile..lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera. a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama. u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu. If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona. 2. dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. Zbog toga. na ovim mestima treba da budu. analizom tehno . c) prikazuje se linijo:m 1 . / C ... oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona. Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2. kao po pravilu. ti. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa... posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K.41)].50) gde je W' .. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica. meautim. a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'.11. razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II . Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora... tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta. a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom. b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax . teze je opsluzivanje. 2. . Svi odresci su istovetnog nagiba.

Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera.viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti.12.ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude. cetiri pogona. a. kada nije velIkl ugao nagiba ~. Sl. (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~).2. U tom~ slt:caju.2'. pri tome ee vertikalni odresci 2' . kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj. 5 . a u drugom slucaJu . ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije .I pogo/w . duz. nego na optereccnoj grani). Dconica 6 . Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om. Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer . 2. odakle je L'= L(qt +qo) > L. c. moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora. uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. 2. ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2.3. kod trakastih iii plocastih).11. kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj. a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX.10. 7 i 1.vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2.(JJJja I'LU. prenose vucnu silu sllprotne. Na transporteru shematski prikazanom na S1. nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih.. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage. tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. na obrtnim mestima. Na Sl. kao i na S1. a II nekim slucajevima i potpuno. c) Sl. 2 . pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax. na pnmer.:rece?e (suprotne) grane (prave 1 . pet pogona . Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim. a deonica 3 .le. rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki.6. U zavisnosti od uslova rada. 4". tada se sila kretanja na silaznoj grani. na grani koja se kreee nanizc. Medutim.11. Kod kosih transportera. Na suprolnoj grani. Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja. neoptereeenoj grani za 2.'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t.Jl DijagraJlJ silo . 2.4'. qt +qo (2.12.Najveee .:.9. suprotne grane 9 . neoptereeene grane 8 .ze u drugom slucaju.v.3' i 4' _ . S1. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno. da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane.2' .3' . prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja. b. .5_2.12. 3.'1. b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona.ate. kod transportera pri kretanju lerela nanize. 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 . pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera. ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen. Na Sl.11.2.poveeanje duzine transportera.5 puta manji. 2.2 i l' .trase. a. 3. 4 . Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. ostvariti transporter veee duzine. ~o. pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase. ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane. na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. u razmeri si.11. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase.5.55) Na Sl. cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane. Na shcmatskol11 prikazu transportera. . odnosno da su paralelne). 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona. tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. 2. 2. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani. ako je moguee. tj.7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne. koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma.12.3 1 3 4. Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st.duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri. 4. b. 2. 2.70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' . Kao po pravilu. a i b .2.4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane. neopterecene grane. poklapaju sa pravam~ 2 .

smanjuje se.13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. nego kod potpuno opterecenog transportera. Suprotna.12 Sf. U prvom slucaju same na deonici 1 .13. Sinhronizacija rada pogona Ako se. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. nalazi se najveca vrednost Smax. neopterecena grana. a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin. 2. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine. ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke. Na SI. Primenom kliznih motora iIi normalnih. C. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja. 51. kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone. to. kao po pravilu ukupn~ masa i c.5.5. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake. b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 . na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila. . c).ena (motora i reduktora). ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane. Smanjenjem broja pogona. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4. Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa . Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera. deluju veca optereccnja.i.13. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika. koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture. Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno .13.13). za istu ukupnu snagu. pogonskih urcclaja.fe pogona 2. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl.kao na neopterecenom transportern. a Smax u tacki 7. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl. koja se prenosi sa suprotne. 2.ekonomskih proracuna. 2.3. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja. a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. 3. 2. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja. neopterecene grane. broj osoblja za opsluzivanje. 3. Meautim. sto je uobicajeno. to. 2. koja je po velicini veca. a shodno tome i njegova masa. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane. v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2.. Kod transporter a velikih snaga.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl. pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera.1. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. 4 i 5. kao i cena. 2. na drugim dconicama . kao sto je poznato.2. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera.4.2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera. Sila za ostvarivanje pogona.12. sa pogonima u tackama 2. tj.cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2. a prema tome. Meautim. usled savlaaivanja ele ktricnih atpora.

primenorn frikcionih prenosnika. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. 2.f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. odnosno Sllli". koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. ~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ . 2. 2. ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf. kada se teret krece naviSe. Ovirn je uslovljen. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti.14. 2. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne. kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). Na Sl. eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane. dejstvuju i "usputni" faktori.14. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl. Kao lito se moze videti sa SI. U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. Kao po pravilu.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona.14. Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika. povecavaju se i gubiei energije. e). e. c i d). a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. It).14. u datomslucaju.w cos ~ )L'r. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element. kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. 2. koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. sto je veCi ugao nagiba transportera.5. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa.14.t I. 2. koji se moze primeniti u datorn trenutku. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera.1. pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa. a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. 2. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera. a kod kosih lransportera. e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora.14. pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox.5.14.14. koji priteZu kraj trake (Sl. kao i rastojanja izrnedu njih.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) . a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. a u tablici 2. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona. g). koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake. 2.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera. I I ! j . odakle je I I I } I.14 Sheme pogon. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. sila mora da bude utoliko veca. I I I t I I . uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era. znatno uproscava. 2. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI. 2. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. Na taj nacin.

Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom.f). Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc . usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta. tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1. t . S1. trakasti pogoni. sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona. kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm.24 d) Pogonska traka (81.ie zt 2% I (2.korak Ianea. za pretovar transportovanog matcrijala. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa .poluprecnik osnovnog kruga lancanika. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki.2. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju.2. a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj. . 2. h) ITraka (kontakt po ivici. pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu. Kod sprezanja Ianca i lancanika .j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31.2.14.14.2.14..zvczde.14. Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1. g). poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. bez radikainih rekonstrukcija. 2.14. c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31. Ako se usvoji da . ukoliko je moguce. ravnomernog kretanja vucnog lanca. sto poskupljuje izradu transportera. 2.14. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera.14. g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1.6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera.14. tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1. gde je R . e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31.2.14.2. a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze. z -broj zubaca lancanika (zvezde). odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2. a koji obrazuju petlju (S1.5.2.56') . ZahvaljujuCi navedenim prednostima. 2.

.\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 .. tj.2. susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba. zit. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele .15. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona. 2. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju. kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. .. 2. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine.56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(.56) i (2. 2. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51. profil zuba prikazujc se evolvcnlom. a) cvrsto iii pomicno (zglobno . veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6. koriscenjem jednacina (2.. kako se zglob koji nailazi u spregu.valjkaste osoviniee istog precnika. tj. a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima. Da bi se ovo izbeglo.5) . Odakle. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka. a). u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje.58) 5 tim u vezi. kojom se prikazuje zub le visine. Kod lanaca bez supljih osovinica. da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca. b).upravljacki hvataci. krece po zupcu lancanika navise. Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca.45 Ro).45 Ro. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2. b). zadrzavanjem jedllakog koraka lanca. pa do tcmena. tj. 900 mm. llego kada je jedan pogonski lancanik. 400 mm. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt. (S1.15 b) R/ = 12 + R}. 51. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca.15. U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca.. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika. suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca.. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca. Dva lancanika (zvezde). n Z . ima u odnosu na njih prednosti. obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice. Daljim obrtanjem lancanika. a raslojallje izmedu njih treba da iznosi . Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm. sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea.15). a kada sn dva lancanika.16. sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. radijus spoljnog kruga R s. Rs = 1. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde). za iste vrednosti: Ro. odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. 2. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0. prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika. Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona.16. kao i zbog smanjenog haballja. moze se pokazati da evolventa. kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. tj: (2. korak je u granicama 800 .57) 1 = 1 (k +0. kao i u zupeirna i zglobovima lanca. 2. kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica. .78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu. Prj tome zub postaje lanji ka vrhu.

V1 "PC IJ ~ 51. Prema tome.17. I (2.2. Ako je zadat korak vncnog lanca tl. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. 2. Meautim. U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI.korak pogonskog lanca . 2. mora se obezbediti kontinualno sprezanje. brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2. -.2.cvrsto.17). ) • \\ 0) ""11 . Kako pokazuju istrazivanja. / ! . -./' : . . na primer. U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja. 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome. Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice. Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu. vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A . primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1.60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!. .59).18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna. duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno. -. b).zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju.r.16.~?=P. to je: th = t I cas( a + ~1) (2. 51. SI.2. a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca. Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila. a 17rema njemli . prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r.h. .59) ~.61) =-"""':--'-':':" .59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca. 2. to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl. b) <ACB=90o+a.80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine.. vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu. /" f • P vcos(a + ~l) casa . . kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege.(c:eni Tako se koriseenjem (2. pri zadatoj brzini vucnog lanca v.t--+..-_.16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) . <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin. odgovarajuce konstrukcije. (2. radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca. sto se ostvaruje. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub. . gde je i-ceo broj Na taj nacin. b) .+.. .

Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova.promenljivi ugao.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element. . konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R .19.radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). b. Utvrdeno je da je najmanja tj. ako se zane mare elasticna svojstva lanca. dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. 2. Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao. na kraju perioda sprczanja. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p .:uba lancanika sa zglobom lanca. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. Vucna sila predaje se preko zuba 1. da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna. at =-=-Rro sm<p. . pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). pre nego sto karika lanca. U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan.33. dt (2.. 2. Pri kO. a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~. koji odgovara jednom koraku lanea tl (J. pove.62) gde je <p .6. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj.~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla. u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog . vec i usled uzastopl1lh. ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod.ma). brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika.. brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. (2. na primer: 15. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea. nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno.19. sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu. srediSni ugao ex. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih.18. 2... Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem .18.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo. Na taj nacin. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s. a). ne same duz radnih dconica.:znatna masa transportera i lereta. al = 0.21.1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1. v •• v .17. a takode i rastojanje izmedu hV~laca. zub 3 sa zglobom 3~ itd. Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac. koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~.lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro. Brzina lanca. razmatranJe (zanemaruJu se) . a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1.19. koji obrazuje radijus 01 i osa Oy.. Ubrzallje lanca af za isti period. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1). . a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . Takvi prolzvodl1110gU bItl. 35. vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe. za koju je hvatac pnevrscen. 2. Poloiaj 3: . iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana. a). 2. Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako. Na S1. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora.25. DinamiCke siIe ne same da. pokazani su na Sf. vee i na mestima nailaska na lancanik. Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila. Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 . pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~. a na pocetku sledeceg perioda (3). Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika. 39 ltd.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 . kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca. visina hvataca. 2. utohko veCih po velicini. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax. b). 2.27.

proporcionalno sa drugim stepenom brzine. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl.broj zuba lancanika.r + C2mr) almox.20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--.65) Pmax = C1 (m. mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae. masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika. Masa lanea zavisi od niza faktora. gde su n v . Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika. a direktno je proporcionalno koraku lanca. neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. relativno U odnosu na premestanje transportera. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2.64) gde su.20. C] i C2 . m. pri konstantnoj brzini i precniku lancanika. koje ucestvuju u kretanju. m/s. sa malim brojem". ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik.koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta. ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox . Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) . tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba. kao i cene lanea). a sto se u jednaCini (2. 2.ucestanost obrtanja lancanika. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost. (2.mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox. ako se uzme u obzir da je Sf. koji se ohuhvata u jednaCini (2.. Prema tome. nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja. Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja.64) koeficijentom Cl 1.<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika). mtr i mt . njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera). f! korak lanca pri sprezanju. U vezi sa elasticnim osobinama lanea. vee sarno neki njen deo. 2. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase. ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2.19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). na kretanje ceonog (. . 1 Sf. Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm.srednja (radna) brzina lanca. a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem. . 2.maksimalno ubrzanje lanca transportera. istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca. a i b). min-\ .84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax .64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1.:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera. tj. pri konstantnom precniku lancanika.

kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju. Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora.. - . mm M ..inD. kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica.? ~ -. kod kojih se traka krece vecom brzinom. a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon. kao elementi za kretanje.e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera.22 Dijagram ubrzanja.. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v . odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora.. 2. b) . fl. Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J . U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija. pJatno transportera.. uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/. deo ovih mas a ima translatorno kretanje.prenosni odnos mehanizma pogona. sveden na vratilo motora. Kod transportera sa vucnim elementom. zavise kako od veliCine pokretnih masa. Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2. '"" M. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2. zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma.lancanika).obrtno. Ugaono ubrzanje. moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI. (2. ".67) gde su: Dd .moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno.68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const. ti. = iTCn Tada je dm 30tp . naprotiv.'t. oV IOO . tako da je moguce da se smatra da. kao po pravilu. odnosno niegovog kretania.:. 2. a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina. . i . zupcanik. • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 .- ). a drugi deo . JE const. V al at 2. a.. na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile. -1 tanJa motora. n . kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje.21 Meh(fnh~ke Sf... asinhroni elektromotori sa faznim rotorom.. pri pustanju transportera u pogon.2. koje zavise od vclicina mas a koje se krecu. tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. kocione delove). Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se.22. u periodu zaustavljanja.'" ".ucestanost obr.precnik pogonskog dobosa (zvezde ... E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon).'" '"'" aJ --------- t P / t 'II.86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2./ .P """ M V./ t SI.~ ~ l I\.7.21). u preJaznim rdimima rada.rolni. Translatorno se krece citava traka.22. koji se pustaju u pogon preko reostala. b.ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon. a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka . Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera. Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga. vucni clementi. Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa. p- IX k ~k V. jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO . br:. U tom slucaju. """ 6IJ . ti.brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju. kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti)..66) at = 2i ' Mdin '= '= (2. Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin../ r--. -::.

Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice.lancanik. Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma. Kod transporter a sa premestanjem tereta navise.translatomih i obrtnih masa transportera. Promenom po zakonu prave.r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv. 2 navodi se u katalogu motonl.71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora....88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2. Kod transportera kojim se materijal premesta nanize. pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno . 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera. kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera. svedenih na vratilo motora.75) gde je OJ .72) '1' 11.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2.8 . U tom slucaju.73) La D GD M ." i jacine struje 1. Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2. fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2. N/m.. tada u izrazu (2. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka.77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno . tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2. dobija se da je .. kao po pravilu. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se. dobos): (2. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter). automatski kocioni iii zaustavni uredaji. valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera.68).M st + [(qt +2Qo) t d +--. 2.. kao sto se moze i uociti. zvezda . proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom.J:.70) gde je T1 .69) Smax = Sst + Sdin = Sst + . velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon. osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera.. korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane. g gde je L duzina transportera.translatornih delova. ITJ (2.-+J £.. a koja se menja po pravolinijskom zakonu. jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element. Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise.2) I.76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1. jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp.. ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm. tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila. tada se.stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora. ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv). u periodu pustanja transportera u pogon. at = 2i nostl ' nalazi se da je (2. na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur. tp: (2.ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon. . moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r . Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se.. Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2.' moment pustanja motora u pogon M.

Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2. . kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora.78) gde je 11m . tj.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine .79) 1z izraza (2. a urnes to E .80) . od llormalnih radnih vrednosti v do nule.prccnik radnog. pogonskog elementa. moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera.25).hoda "zaleta".84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'. kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora. to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2.s!la tezme tereta zateznog urcdaja.80): 1z izraza (2. koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2. Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno .l:gUa mas~ koje se krcell translatorno. tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora.90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd .73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2. kao i u razmalranom slucaju. drugi . Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment. kocioni moment moze se smatrati.kincticka enc. Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2. m. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera. (2. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2.82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s. ~ 0 J.' Cije maksi. 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i". U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora. odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera.83). Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize. 2 . kao i pokrctnih dclova transporlera. a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera.slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila.kineticka energija obrtnih masa.i ) v2 = 0] . Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera.njegovu vrednost iz jednacine (2.84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora. nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera). s-1 W=--.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1. n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu. 2gsK (2. Ako se kocnica. LITERATURA: [45] . pri istoj radnoj brzini I'. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev. apsorbuje se kineticka energija lereta... put kocenja u periodu zauslavljanja s (m). vee kao sto je uobicajeno. kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja. a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i". pri pustanju transportera u pogon da je konstantan.78). Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s).malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z . koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1. nakon iskljucenja motora . li.77) i (2.83) U izrazu (2.15). odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina. uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1. lj. obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera. 2s (2. Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora. a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta". vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~.1 ". 1. vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu. tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine).

a koje se kreeu u sirokom dijapazonu.3 mis. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera .dodavacem). a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome. koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija. TRAKASTI TRANSPORTERI 3.kom iz bunkera. dodavaCi (pomoeni transportni uredaji). a kod dnevnih kopova i do vise kilometara. velikom kapacitetu. od 5 m. v = 0.1. jednostavnom odrzavanju itd. Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu. DodavaCi se primenjuju za trans- . povratne grane nema nikakvih oslonaea. vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji.. Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka. Trakasti transporter . Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara.dodavai'a.3 m. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala. 0. horizontalnom iii kosom transportnom trasom.1 . Matedjal se nasipa utovarnim oln. 0.25 ". Brzine kretanja su male.. sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). relativno mirnom i besumnon radu. a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala. Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva. a ponekad i komadnih tereta.dodavac moze biti horizontalan iii kos. do nekoliko stotina metara. koji su madusobno razmaknuti na I = 0. a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom . odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era.Trakasti transporteri 93 3. odnosno ugradnjom bocnih straniea. dok ispod neoptereeene. ostvarenju velikih duzina transporta materijala. za nasipanje.

3. elasticn3 traka 3. a eventualno i sitnokomadnih tereta. 2 .element masine.1 Shcmot. dok se obe grane transporlne trake (gomja . fabrikam3 cementa.dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake.noseca i donja . rudarstvu. 3. na primer: u gradevinarstvu. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama. b) SI. elektroprivredi. gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos.. 3. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake. primenom vage i s1. a drugi je zalezni. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. metalurgiji. livnicama. Jedan od dobosa je pogonski. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd. prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake. prema tipu i vrsti trake.:aslili Iransportera . obicno na kraju. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra .povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5.\Ki prikaz trakas/oR Irall. -+- ~" J S1. C Ob/lei Iruku tra/.---+- . PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima.porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8. prehrambenoj industriji itd. b.94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom.! . poljoprivredi. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj ..l:.~ S~ 5 - ~..1) preko kojih je prebacena beskrajna.:o. prema nacinu osl varivanja pogona transportcra. Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9.2 a.

Prema obliku.2.3 je 5n . e.4. kao i transporlnih duzina.3.ravoa traka. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. b .sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A). b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera.elektromotor. b i c. 3. 3. 3. gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). e Vrsre pagana trakastih tronsportera . d. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. 3. b. c .4. S1. 3. b. Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker. dul.prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice. bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa. olucastc i spccijalnog oblika. 3. Na SL 3. 3. b. Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI. a. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka.pogonski dobos. A2) ugao obuhvata se povecava. transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne. d.. d. 3.reduktor. a na SL3. kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala. obezbeauje vee a sUa trenja.mrezastom trakom. 3. c) 3. Sl.shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu. b) sa metalnom trakom. a .. tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake.sila nailazne trake na dobos. kao i sa veCim uglom nagiba. c. a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1. Na SL 3. a. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom.istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane). d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom.prikazan je shematski horizontalni transporter. sa naboranim ivicama i pregradama.prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 . a 5s . 4 .4. a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake. a time i mogucnost primene motora vece snage.3. sa metalnom . cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. Prema vrsti pogona (SL 3. je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A). U ovom slucaju se praznjenje .2. 3 . Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom. na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet.sila silazne trake sa dobosa. kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake. 3. Na S1. c) sa dva pogonska dobosa.3.prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake. b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu. konstruktivno se izvode prema S1. d . Olucasti profil trnke. Na SL 3. die. kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 . a. 4. 480°. ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos). e . c.3 a.3. a . bilo povecanjem ugla obuhvata. b .3. 2 . izmeau dva dobosa. c. 2. 51. te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake. Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl.3. a. c.2. c. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem. tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada. Na S1.2. Na Sl. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta. e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja. a. h. zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona. Transporteri veCih kapacitela. oj d} b) c) Na S1. tako da iznosi U =350° . 3. SL 3. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka.3.3.prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake.

a moze i pomocu pogona same trake.. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni. 3. mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno.4. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° .4. SI..4. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. ako su manjih duzina. 0. SI.: : kome meslu preko istovarnog uredaja. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala. b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. odnosno pomocu posebno ugradenog pogona.92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij . kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. S!. cak i veCi od ugla trenja <p.1.. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa. S!. "J. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl.. te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci. S1. 3.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka. Dobosni skidac materijala sa trake. a i h) koji se montira na noseCi ram transportera. prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala. 5 15 111. a.4. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn. koji se mogu posta viti i na kolicima. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc.. 3..) Sf. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI.22) Jr. rad. 3.\fe iI'U/1spor[cru pre.2 . ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci.5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3. 3. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera.4 i'r. a kraCi se premeSlaju ruellO. Kako pluzni. 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja). pa zbog . c. a) b) '.4.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa.!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn. 3. 3. 3. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci.

0 1. 3..65 .4. redu od: oblika i vrste transportne trake. Na S1. 1.1. 0...5 .6 0. 1. Sljaka od kamenog uglja Kamen.6 Oblici pm'r§.55 1.6 1. suv.53 0.100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji..45 . e) klinastu povrsinu..1..4 .75 . . drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja.8 . Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport.8 .0 2. kombinovani transport sa jednom. S!. 0. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake...4 .Cement 'i Glina i. . stubovi i poprecne veze. uredaja za utovar i istovar materijala.horizontalni..2..9 0.0 0. Tablica 3... vlazan I' ~uhinjska so.. 0.0 1..5 1.2 . odnosno od cevi.2. urcdaja za podrzavanje transportne (rake... d) rebrastu povrsinu. 0. .8 0.7.. 1. sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila. IUgljeni prah .2 0. b) bobicastu.8 . pomesan sa jSljUnkOm Pesak.8 .7. lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton... Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala. 0.. Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze. sitni i SJjunak fTroska Pesak.2.6 1.. kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter..6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake. 0.36 .0... ..2 0.0..1.5 . 3. c iii sa vise promena pravca. kosi transport sa usponom.0.2. vrstc transportcra . Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti. 3..0. 3.5 .8 0. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova. cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf. S1. d. 1.6.1.7 1... u prvom.85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj.5 .45 .1 Materijal Gustina materijaJa 0.. a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm.7. 3.. pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd. b (iii sa padom).8 0.. a..4 0. komadni IKoks.6 1. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci. . SI. vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad.0 0.. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem.65 .85 0.3 .9 2. 14° 12° 24° .... 1.1. . kosi iIi kombinovani.w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks..6 1. SI. c) prugastu povrsinu.6 .. ..0 .7. 3.

h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju. a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru. Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje.mreZasle. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage. Traka transportera. dugi vck trajanja. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva.celicne.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake. Na SI. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima.ic 52. Broj slojcva trake (S1. . 3. e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ . kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci. 3. . mogucnost noscnja lransporlovanog materijala. lanene i s1.\tih Irwuporlera . jer se skupljaju i brw se habaju. St. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja. kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima. kidanje..7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako. rasutih materijala. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI. 12 slojeva. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. metalno . habanja i ostalih Illehanickih ostecenja. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. . oni su razliCiti. c1ebljine .2. transportne trake. tako da postoje: gumene. Orijcntacione vrednosti sirine trake. od jute. kudeJje. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima.8 je sastav gumiranc trake. metalno . 3. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc. vlagu. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. najvise 10 ..t:. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu. a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra.2.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3.+~ I I 1 I tabelarno. a sto se lice matcrijala. obicno od jllte. proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake. Verc trajnosti. Lanene.

niti niza od _15 0 C. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta.. . pa time i jeftiniji.5 1. 10 16 . Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta.:.0 1...5 I I I - 1. a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa.3. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala...0 1. sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku.5/4..5 2. I ruda vece krupnoce ..0/4.512. 5 4 .75 1..... 13 I Sljunak.75 mis.lignit (komadni).:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :.0 1.. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen. 3 .012.75 I 2.!!'.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r... osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret.2 .45° C.. 6. zicanih strukova precnika 1. .2512. 1.0/4." k" Vrsta materijala Tablica 3. 'i :'.0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V. sortirani ugalj i sl... i sl.tl:f. odnosno prilikom silaska materijala sa trake. 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E.8 5 6 U tablici 3.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr.0/1..0 3. u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3..9) sa uloscima od celicnih.0 I 1. drobljena truda.2511. kao i od sirine trake 8(m).7512.25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa.75/2. od 150mm Koks.0/1. ..2 400 1600 Ugalj...5/2.25/1.75 2.:::::: il:: jl::: it::::: :::'"". kao i broj njenih slojeva. 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1.4 z I 3.0 -1.0 3. 6 500 650 T650 I I i 3.3 S. umetaka. sirina transportne trake je B > 2000 mm. - I I I 1. [mm] 300 400 500 3 .5 2.!". a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do .0 i II Eroj slojeva trake.un> t"k'""J 800..doj.25/1. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C.013. podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica.514.5/2.0 1.::::: 1:1:.t%tt:j!] SI. koji prelaze 10000 t/h. moze da se smanji sirina trake 8. kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake.0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune. Ako se poveca brzina trake.::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::.. .. : : : : :::::::. 3.:~. 12 8 . izraduju se i gumene trake (St. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa.25/3.:.512.lT i maksimaine brzine vmax.5 i i i 0*"" b. 12 7 .5 1.0 2. najlona iii perlona. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka. koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako . dakle lakse konstrukcije.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj. Nije preporucljiva brzina trake ispod 0. 4 mm. . broo> t"k. 8 15 .5/2.0 I 1.513.25/4. Brzina transportne trake Tabliea 3. so. krecnjak. raz i 51.. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci. a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab.. 3.104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit. sljaka.. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s.:W!!!!:mm!!!::::::::'. pesak i slican materijal koji se sitni 1. 1200 1200 ..0/1 . - I 1..

2 mm i sirine do 800 mm. S obzirom na di. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 . lako ela.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. 11.:::::f::::E:7B Sf..menzije komada. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj.::::f::::. zacijom. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. c i d. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. Precnik cetke iznosi 200 .. na S1. a.6 .. 5° manji nego kod gumenih traka. mm i najm<lnje sirine trake. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja. d .H. proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake.11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc. iz preseka nasutog malerijala. 300 mm.:::::fr::::. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog.11. 5000 casova rada. 50 pula. pesak i s1. = 30 e . ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. c) d) SI.11. jedan sa drugim. 3. U lablici 3. 3. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama. Pri tome je n~ S1. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica.. c je transporter sa olllcastom (rakom. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° . a u oblikll slova V._. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A.. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika. a na 51. ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 . 3. prehrambenoj i sl. 1.transporler sa oillcastom trakom.!.11. h... m.. sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna . S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20. 120 0 C.. a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s.10.::E:. S1. sIjunak.. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom. ukoliko jc potrebno. 3. 3... 3. 3. u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom. Nalaze primenu u procesnoj induslriji. 3. Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake.9 Pl'Orac'uII trake.. upotreblj a va se celicna traka debljine 0.106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::. odnosno istovarnog dobosa. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 . Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku.

. a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0. .8 . Tablica 3.5.108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake. S1.5 0. SI.99 6° 0. f . sirina bI pokrivena nasipom. B[m] 1.. . u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o.98 8° 0.4 0. m2.kolicina (masa) transportovanog materijala. . u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku.97 10° 0. Vrednosti faktora f iz tablice 3.95 12° 0.3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI.4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake.11.koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake.9 (3. 3. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f.1..65 0. 1.6 vaze za ugao nasipa 15°.1) V' A Q p v . t/h. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3.0 1. c i d.11. koji nisu prikazani na SI. za cetiri najcesce primenjena preseka. 3. kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A. navedene su 1I tabliei 3.koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera.2 1. t/m 3.11. m/s. Tablica 3.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka.11.=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1.0 1 4° 0 .povrsma prese k ' a naslpa.aktivna sirina trake. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa. . b. a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu.6.8 I Najmanja sirina I I trake .9 16° 18° 20° B [m] 0. Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3. transportovanog materijala. . m. b== bI +0. tj.zapreminska masa (gustina). . Za druge uglove nasipanja.4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI . 3. 3. a prema izrazu (3. a.faktor oblika preseka nasipa. 3.brzina trake.05 0.0.93 14° 0. prikazanog na SI.=:20° Olucasti A.11.

bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1.6 2) I 3.15 gde su: Pho Fbo - (3. gdc su: Pd 11 (3. m.. Tablica 3. isr·4 . .74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1.~~: ::?:"::':'::l:'. __"_---j1 II ___-'v1. [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12. Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv. kNlh.7. odnosno spustanje tereta na traci.5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2.0 i 100 1.85 lOOO 1250 32 4() 6 5. do ose dobosa).53 1. .visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake). ako je transporter nagnut.j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka.23 I. dobosa i va1jaka).6) (3. . . u jamskim oknima. kN.9 2.6 6.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc.45 L em] 321l 400 c 1. za transport "malerija1a sa nC7na. u zavisnosti od uslova rada.duzina nosenja trakc (od 05e.8) . m. kao i sile potrebne za podizanjc. . Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3.brzina krctanja trake.7) . m/s.6 I 63 SO 2 1. b .~~_.8. Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3.leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat.37 1.5) . valjaka itd. tezina pokrctnih dclova transportera (trake. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y".::'':':.tl~li~m~~~~:!:!..64 1.W L [m] 800 c 1. vucna sila na obodu dobosa.stvarna sirina trake. vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%.6hl'n kW. kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala.3. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci. potrebna je dodatna snaga. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora. tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L. kW..5 c 5. (3.08 i 1.12 i I ! 7. kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec. P" = 0. m. CislaCi (rake i sl.::''1..4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa.) odreauje sc prema izrazu It I --.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera).110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima. a koje su navedene u tablici 0.7 c 32 2.':'~~_.koeficijent trcnja u lezajima dobosa. - Pd=1. kN/m. koja otpada na 1 m duzine noscnja trake. kao sto su skidaCi malerijala.9 16 3.2 I [~JJ I I 125 160 c 1.':.1 4.I1og lransportcra. kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt . - G H V broj cistaca i slicnih uredaja.dodatna snaga. Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama. kW.29 1.

.25 1... Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0.30 I 0..30 0.84 0. (3.n 0...koefieijent sigurnosti.9) gdcje (3. 3 _ za trake preko 0.is 0.26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl.15) m .14) I I 0.18 0..39 0. i razlicite uglove e>lU.66 1.112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3.11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0.40 ~ 0...40 0.. em.65 0.71 1.13) gde su....12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa.14 0.8 m sirine ....10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3.vlazna (J.19 0...97 0.64 0.. clJcnt trenja jJ.14 0. bcr m (3.12 0. . rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom.28 OJ3 360' 1.. izrazen u wdijanima.15 1 . IK.- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3. ugao obuhvilta trake na dobosu. __ 1-1" za razliCite vrednosti !J..22 Dobos glalko ostrugan...20 2. neravnomernost optereeenja svih ulozaka. Vrednost izraza . rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan.46 0. odnosno uslovc racla 210' 240' 1..54 0.09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja.8 m Sirine . stavlja se uvek sarno jedan umetak.15 0. Ukupna vucna sila na .8Ft +1. udari pri padu materijala na traku pri utovaru......32 330' 1.. md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka.1 ' za 300' 1.. daN/em.24 0.11 Dobos oblozcn drvctom.. povrsina icnjiivo ....23 270' 1. .broj umetaka.....10 Tablica 3.92 1. starenJe materijala.. z K (3.40 0..76 0..64 0. _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka.50 0.~efi. mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI.50 0.18 0..8F b (J (3.45 0...35 0.1 0..64 0..15 0. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9..10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa).30 0. 4 (3. /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake.ta" ..36 jDObOS gl~tko ostrugan.9.sirina trake. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2.... Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9.

Cime se povecava lrajnosl trake. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni.12... Speeijalni valjei. i oslonih valjaka koji nose praznu.12. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. SI. moze da ima ravan iIi olueasti prom.13. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak. c. neoptereCionu granu transportne trake..kraju noseceg elementa. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake. trajnost trake. b. na svakih 20 .14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu. Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil. SI. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci. koji se izraduju livcnjem. raslerecellu granu trake (4). 1naee. potrosnja eleklricne energije transportera.4. Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina.. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. S1. Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea. 3. 3. 1400 mm. mali vaijak. pohabanost trake. S1. Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. 25 m. iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka. kao i si1e zatezanja u traci. povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI. oko nepokretne osovinicc. sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra. od gume iii plaslicne mase).12 transportovanog materijala. zeljeni polozaj. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp. oslonog valjka (3). tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil. 3. Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. a. opterecenu granu trake (2) i doujeg. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1. koji nosi praznll. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke. 3. Kao sto je prethodno navedeno. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem. opterecena grana koja se podrzava valjcima. Usled povecanog otpora i to na jednom .12.opterecenu granu trake. Duzina vr ). koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila. prcsovanjem iIi zavarivanjem. 3.114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3. a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa.3. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake. a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. . Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja.. silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina.

a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju.15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli. Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera). a. Sl.. LeZaji su kotrIjajni.15. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju. Za celicnu traku segmentnog oblika. ~elicne trake.. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala. 200 mm.3. c} oj SI.116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika. 100 rnm. d. 3. ima oblik vratila. Sl.16) Sf. 3. 3.16. 3.15.14 .15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta. 3. Sl.. da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 ..13 SI. a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika. 3. na kome se nalazi nekoliko diskova. Osioni valjak raYne. tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake. a precnik valjka iznosi 80 . 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3. Sl.

!.. a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera . Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma.20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka.02 I. (0.19) .21 ) m (3..m. (3. Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake.. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. 2..: !Jo: = (0.16) i (3.22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3. ako se usvoji !IiIOX = 0.16).tdina jedillice duiine transporlne lrake.16 na oslone valjke. negativno utice na kapacitet transport era.. (3. tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku. povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake. kao sto je vee navedeno.5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane. a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom.. . sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom. odnosno gde .17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja.17) : Sfllin = (5 . nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka. u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake.25 . qo +qr (3... Sve to. prema nejcdnaCini: (3.. prouzrokovanog stvaranjem trbuha. .tczina noseeeg valjka. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera.0125 . kN/m..18) (3.. IS.!!. tada je I = --1. podataka iz lictralure. kN. a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera. nInz qo +q{ 1605 .. tj. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1. 51. 10) (qr+qo) t.118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ . Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku.tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera. dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom. koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl.0A)S .025) 1. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake...3. kN/l11..ake Sill ill .2 .Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali.!J.ie G\' . To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ . Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake.

a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa.----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~.. moze se uzeti da iznosi .obodna sila na pogonskom dobosu.duzina dobosa.. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 . zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera.17. SI.23) Pri tome je B .. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa. tada je duzina dobosa (l) za 150 . 2000 - za pamuk. 6000 .. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima.005 . perl on.. ---- II .. ako su trake veee sirine . s obzirom na otpore usled savijanja. kao i tezine same trake. koja je za 100 .-r---~~~----~-------~~ . odreduje se iz izraza: (3. lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr. f max=0.120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. treba proveriti da Ii je: (z) treba da se .---------~ . 3000 . a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume. tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera. 200 mm veca od sirine trake (B).24) - .. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake.moe prenosenja sile sa dobosa na traku. . Fb p --.~vilno vodenje trake. Pogonski dobos. ne bi pravila zareze na dobosu. tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci.. izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika.. ti. posto je od tvrdog materijala.sirina dobosa. odnosno zateznog uredaja.za rejon. 200 mm veea od sirine trake.za celik I--------~-----~~ SI. D= 360Fb P'lt® ' (3.-~~~ gde su: D . kako traka svojim ivicama. (B) - = 0. p = 2500 .17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos.precnik dobosa. Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_. kN.25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p. a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini. trenjem izmedu dobosa i trake. kao zavarena konstrukcija..5. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 . gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm. 3. Pogonski. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini. Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake. P = 5000 .. Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa. (3. f. daN/m2. Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci.---. m.005 B. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih. daN. liveni dobosi. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao.sire od 1000 mm.3. Obodna sila Fb.

.30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J. koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa. a .min-1 .34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo.broj obrta dobosa. = (X--.za rad izvan jame Izmedu (3.65) z .. (J.18. 3. koji je jace opterecen.fa prj dvodo/JO. -1 (3. rezultanta sila prikazanih na SI.. 180 0 11: (3.. - FJ = Ph (1 1 ).za rad transportera izvan jame D ~ (0. b: (3.10) z .125 .18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S. (3.33) FR =F)2(1-cosa).za rad transportera izvan jame (X.26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3.. SI. Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0..25).. za oelbacivanje) F=F2..najveca sila koja delujc na osu dQbosa. gde je n = -.D2.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ . postoji sledeca relacija (J. je (J. + e tla .. 0.065 . s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f. 0..Fb. SI. elaN . 3.sila na silaznom kraku trake..35) (3.125) z . n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::. -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f. sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf. 3. Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: . otklonski.sila na nailaznom. a drugi dobos usvaja se kao i prvi.24) i (3.r (0. 0.05 .ne prekoracuje vrednost F IIWX. pri tome je FIIIUX.9. a kod ostalilt elobosa (zatezni. tablica 3.za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella. Dobos se llsvaja iz tab lice. u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske ..' a F2 . slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ..31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_. .\ naveelcnc su labelarno.29) gde je F/ . JUS M.06) z ..lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos.18) z .. 3. pri jcelnodobosnom pogOllu. a koja se prikazllje tebelarno. gdc je FI!.18.19.18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!. Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3.F mux . 0.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0. 0.27) i (J. ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux .1 .05 .. FR. 0. Postupak je ielentican onomc. D ~ (0.08 . zatezne i otklonske dobose.060 u daN.32) (3.

31 I' 0.20 i 3. SL 3.27 8.56 3.33 5.20.57 3.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih .22 ili opruge.00 3.00 4. 5.1 0. Prema SL 3.25 2.50 ~ 0.22 28.23.63 7. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave.02 110.77 7. SL3.00 18.44 1. 3. SL 3. iii vertikalno.23.31 1.21 Sf.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.01 I 380 I 400 1..87 J 1.51 6.00 13.16 5.85 4. 3. SL 3.33 9.87 2.22 2.19 12.51 10. Sl.36) Sf.31 2..33 9.08 3.37 1.35 19.4 I 3. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega. 3.21.61 4. 3.50 I 1.20 6.52 1.60 2.5] 1 Sf.60 I. kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3.19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa. tako sto se teg moze povecavati. 3.81 6.m 23.34 12.08 3.37 3.21. a donekle i pomocu opruge.69 I 2.15 = . preko zateznog vretena.3 I 0.57 4.35 [ II 0.12 1.19 3.87 2.04 8.73 2. SL 3.03 2. I Stalno i jednako zatezanje trake.21.20 Sf.50 16.19 2.14 --------'-=-1 3.84 10. SL 3.30 15. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera.35 I 11.51 2.71 3.01 2.69 2.78 2.51 '.59 300 0 330 0 360 1.85 4. 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.33 14.34 I i I 3. 1. dodatnim tegovima oblika diska.2 4.52 4.00 1.11 5.

5% od ukupne duzine trake. 51.37) Preko otklonskog dobosa. 4 . tj. b ostvaruje se skrelanje trake. 2 . 4 . alucaslag p rofil a. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj. 100 m.24.324 . 51.zalcznog vretcna. 3 . 3..24. pri tome je razmak l' SI. S1. Povratni i otklonski dobo. 3. 3. SI.323 sn ~ros~ b} SI.21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja. Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 . na kojima se nalazi zalezni dobos.zalczne llavrlke. 1..23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc.kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: . SL 3. tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni. 3.3_26 Pri tome je v . a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa. a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 .3. s Cfo v. b_ SI. _ _ Ss _5 oj 81. 3.fi . C) kolica.zateznog dobosa.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 . (3. 2 .26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha. a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru.klizaca.24.24. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara.m.25.klizaca. odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake.. S1. Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt. a navrlka se ruCllO prileic. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 .22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera. SI. sinc. gdc je najmanja sila zatezanja u traci. 3... C. omogucuje automalski jcdnako zalezanje. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona .zaleZlle opruge.promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa.zalezllog vretena. Sl. Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S. SL 3. 3. 3 .Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka. Zatczni urcctaj sa oprugom. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom.

150 rum.. razne rude itd. pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja.za prihvatanje tereta.kojim se materijal skrece sa trake.rijal~: ugalj..l den transportera.za <p 129 =7° . v = 1. s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom). Meclutim.. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru. b . SI. duz trake _ za 1 .28. Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta . v = 1. SI.65 sirine trake B.za <p . pesak. sa levkom. Utovar materijala. 0. ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja..00 .. a .. zahtevani kapacitet transportera. tueanik. ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei. kada traka ponese materijal.... neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni. nepravilnog oblika. komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake. 15° . odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala.. koji je na tockovima.. a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake..levku (dno levka) iznosi 0. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je .. Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l. 3.. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): . a visoke su 100 . S1. ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku.. Otvor na.6 .. a po duzini iZllosi eca 1.. 3.. 3...128 Transportni uredaji Trakasti transporteri . 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka.i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima. Saoniee se izracluju od lima.u pocetku.10.sastav~. 2 metra. ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera.. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake. naroCito pri utovaru tvrdih. 3. koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku. odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu . tako i komadnih tereta sa trake. preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev. 27. L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta.ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica. 3. sa obe stranc. ~gao nagiba treba da bude za 5° . a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale. iitar·ice u zrnu. 3. 1.27. sa strane. 3. Na kraju trake. u obliku klina. komadnih tereta.a ko]! se slpa na traku..29 ..6. krupne komade... sljunak. pesak itd. te se stoga neuporedivo cesce i koriste.. SI. kako bi se ublazio.0 m..05. kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom. U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali. 3.. iIi dvosmeran.. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih. ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka. Tockovi se oslanjnju na ram transportera.... 3.28 St. Kra] lev. = 16°. 20° .. kao sto su: ugalj. Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St. lstovar tereta sa trake. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume..30. kao i levak III od dasaka.na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm.. eime se mora ostvariti i planirani. odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje. preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake. Utovar rasip~ih mate.da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci.. ... S1.. Skretni uredaj moze biti jednostran.. S1.27 nute ~rema horizo~tali.30.

Dvosmerni skretac. sa celiri clobosa (Sl. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom.3.pncwno!sk/ cilindfl.331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi.I'(cdu.. SI. 5 bUIlAer.' 4 _ eel'i l'O(/U. bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia. a i b. 3. Sl. te tako mozc da dode do osleccnja trake. odnosno desno). 6 . trausportera.30. 3.130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake. koja se kreCu duz j'"I11.~a /opa!oJll :!. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih.ic kocnicom. Sl.30. na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit. Sl. tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu. Na Sl. 2 . a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa.31.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::.YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO. uslcJ trenja stila 0 traku. 3.vni l'en!!/: 7 _ rw. b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane.ial~ sa trake slozenija. sa dva ispod lrake. 3. no (j SI. koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S". 3. 3.ILl /el'/. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina.31 (f SI.31. dvosmernog izbacivaca krela.us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca. SI. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara. koji treba da podrzavaju traku.SkFefa(~: 3 .a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u . u oJnosu na poduznu osu trake. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp . kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo.'ficu .29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl. a kocl pokretllog. UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima./nu. JcJan od tockova na kolicima opremljcn . 3. 17 nalazi se na koiieima. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake.30 b SI . Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake. b.:.31..

poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni.39) gde su: Vk =0. brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3. qt . kao i trenja u lezajima dobosa. Pri tome. mls.tdina istovarnih koliea. (3. parabolicnoj putanji visine h. = 1.31.('.40) istovarnih kolica. Proracun . c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3. 1.koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea.odnos precnika osoviniee doboSa. = 0.331 c !stm'qrn. Gd .41 ) . urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3.00 N/cm). v .15 D . Provera polozaja pretovarnog levka.tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa. 3. U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku.f = 0. 3.. em .06 . 3. m. w"=0. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po.kW k - IOOOT] . sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI.tdina istovarnih dobosa. Gk .5 ". Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica.mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica.c. SI. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh.brzina transportne trake.k' v P . ransportera (sl. koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ). prema precniku dobosa Wk. P0.00 ". Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku.sirina transportne trake.38) gde su: B . nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 . Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-. (3. N.i.85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica.32). Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m. N: f. a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po ..31. c).0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica.

te se brzina islovarnog malerijala V3. .a. 3. kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja.7%.42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc .35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom.. ispred dobosa na raslojanju oel 1.:. ustavljaCi. 3. odnosno iz horizontalnog u olucasti. trake. Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI. za suve materijale.3.35.36). POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni. 7° (S1. 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° . za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i.134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1. koel povralnog dobosa.34 .0 . ONO LEV1<A (3. dok brisaci trake. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)".d. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc. prelm'uflwg lel'ka 3. SI. SI. ispred pogonskog dobosa.:. pa bi lraka krenuJa u suprotan smer. 3.5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° . koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos. oclnosno sile otpora. polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. sa unutrasuje slram. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa. odnosno: ! s. Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv. SI. predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera.32 Shenwtski jJrif.za vlazne malerijale.. OCigledno je da su kocnice. SI. 1.333 SI. 3. najcesce od gume.3.. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja.3. sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca.33 iIi pomocu rolucione ('elke. noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa .34 ..8.· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi. bilo spoljni iIi unutrasnji.. pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a . Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada.a koja se odreduje iz izraza: SI. kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera.7. trake sa njene spoljne.. kao kosi transporteri. 3. tako i sa unutrasnje strane. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp.klizne stmne.

136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3. za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake.50 1. zbog smanjenja vrednosti napona u traci. odnosno kod povratnog dobosa.za sinteticke trake. Ie = 20 e . 2(1-cosle) -----. (3. opterecene grane. m.85 1. potrebno je: .40 1. kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara.duzina jednog noseccg valjka .015 .10 ~ I I I ~. prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa.mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 . 'A .75 e trakc Ie 30° 0.nagib noseCih valjaka (0).. Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B.. preostali procenat. 15% . Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka. bm = 0.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l .60 085 1. a krajnji valjci.40 055 0.za pamucne trake.- .. bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne.60 Na utovarnom delu.00 1.koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0. Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake. N. Ako se slog sastoji iz tri valjka .m. Proracun sloga nosecih valjaka bill . m. pa ce prema S1.00 1. pri tome je: I .12 \ -.~""~~~ SI.65 0.004 .----.za trake sa jezgrom od celicne uiadi. bm pri tome su: a" . = 0. I i 20 0.60 1. 70% ukupnog statickog opterecenja. . I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ". odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0.proveriti vek trajanja lezaja.9.- -- 2.20 1. 30° i 45° za trapezni profil trake.25 1.izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom.43) 3." \ \. proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu). staticka opterecenja krajnjeg.80 2.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC.N.rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga. odnosno 25 .37 [7]. srednjem poprecnom preseku. .25 G .3qt) I. 3. staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3..020 .

odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku.37. +k4 = 39 . . Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera. U tablici 3.48) GA =ku GA .13..1 = 3.m. u zavisnosti od odg0v. 3. Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 .N. precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka. prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ . sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans. UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja.49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl. brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala. 4 godine.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB. odnosno ku = 2. tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem).5.N .50 G . W1..45) Dinamicko opterecenje krajnjih.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3... rukavca noseceg valjka. Sf. (3..1 Ffv A daN cm (3.arajuCih parametara. . Teorijski. ).138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0..cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 .51) nOfmalna sila F'N . tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm. Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1. 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL. debljine i krutosti transportne trake. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ . k4. . tako da su: s Odnosno. koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1. GB := ku GI.52) 3 red 3· .46) (3. ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\. FN := FN .• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a). GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1.{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja.N b (3.N. l~zaja sre?!lj. .cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I . za trake sirine ispod 900 min. ~~)~~ A (3. (3.47) jerje FN = GA sinA.

--t='--..5.. 23 3 jJesak 0.4 ffi 1 2 2 ...:6 j) 3 SI.. Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W.Jll Wp > 0 Wo>O ----j.1 odgovarajucoj razmeri . vrsi se provera cvrstoce trake.. 15 2 16 2 08 ./"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------... I B I I I I I a J - .1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake.13 . 075 1 I 1 075....30 3 3 3 kamen 2 .m 3.Y-O .. ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada . te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama.:~. nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ).-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I. Sila zatezanja 1.140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 ..10. dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake.. Tako se. 3.Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi.. 3... nanose sve naredne sile koje deluju na traku... Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake..-. Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama.. kao i sile zatezanja trake.6 ...1 karakteristicnim tackama.. kao vucnog uredaja.::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1.I.8 1 ugalj 8 1 025..... e) f' IJ d . Na SI.338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake ....f. 16 ! 2 koks 4 24 1. iduCi po konturi . casa I 03 . a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1.G Tablica 3.... 1. duz linije trase transportera..-_--...jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I..38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera....::UL I) g) h) H---.-.. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1.l!JJl c) d) I I --.. Koeficitezina Koefici.. Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise.: Wp<D of ·t-'--'----+--.38).. I+---. lfI ...D 3 ~ 1 ---"..L.L. 0...

3" povlaci se horizontalna prava do.200mm za manje opterecene. a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. Kako nema apscisne ose.11. 3'. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama.I". Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). na dmini L povlace se vertikalne prave 1. odnosno moguca je primena jeftinije trake.l1ih tockica predstavlja korak tockica. bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. 3. navise iii nanize. Na 51.38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba.lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj. Linija 1'. Zatim se tacke l' . odnosno. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake. 51. odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake. a presecna tacka se oznacava tackom 2'. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije. Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns. . 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100.. sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. hladnim lepljenjem. specijalnim lepkom. Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake. gledano upravcu kretanja radne grane transportera. a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa. Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja). osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O. koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize.. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 .3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. a ne i vucni. kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. 3. 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . .. 3.. posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake.39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja. u odgovarajucoj razmeri. 2' . a ako predstavlja optereccnu-radnu granu. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2. Potom 5e od tacke 2'. Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. sto se predstavlja odseckom l' . u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0.5 .1 Trakasti sa vl. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti. Kroz dobijenu tatku 2". 3"). a presecna tacka je oznacena sa 4'. nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp.38. kada je Wo > 0 i Wp > 0. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. Brzina trake ovih transportera iznosi 1.. Od te tacke.142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. 3. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos. koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. a negativne namze. Takode. c i d. a sirina do B =2000 mm. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba). 3. nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. zlebovi su na manjem rastojanju. Rastojanje izmeau susednih obrt. odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane. kod traka pod nagibom. 2-3 i 4. kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila. tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti.11.) mis. traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce.. 3. 3' -2". u proizvoljnoj razmeri.3' i 4' spajaju duzima. 2 . a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). Na unutrasnjoj strani.

Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr.nosera konsrukc(ja sloga tacklea. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. o~nosno zatezn~ koturace..a.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja. izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa.fransportna (raka ..l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi. te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja. 4 . 1. Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. . Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi."uen~ uz~~ izra. 3 . (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake. a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. tehnoloski su slozene izradc. Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije.311: rad. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske. Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: .40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi .1'UCI10 ufe. .).40.obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake.. transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja).Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~. Vuena uzad se brzo habaju. .d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (. Osnovne karakteristike prora{una. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m. ~. Vucna uzad su precnika 0 25 ..poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka. ~. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano. 3.40. Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima. tako i zatezne stanice. . dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h . 3. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca. odnosno uzctnjaca.144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St. sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog). sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka. . vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. sto zavisi od uslova rada. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake. 2 . manji broj oslonaca toekiea. 3. Sl.39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter. od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1. odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl. 35mm. te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji. 5 .

valjka 5 i nosece plocice . gde je /3 . 0.41. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51.!leztli uredaj . koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj.1I0S(I(:"'( trake. Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona.\}octica. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0.53) Pri tome je qu .013 . Olucasti oblik trake f?rmiraju. kao i zbog prosustv. N/m.i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake.ubrlni dobo~\' PLJ: PL2. 4 .3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3. . te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj.!anac. 3. odnosno w =0.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima.:a p/o{ica . vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0. . 3.prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca).ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2. odnosno 0. a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem.146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima.nosaca trake 6. trake 2..IroKa. Na meslu utovara i . Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2..: trall~porlera: D . -pogonski /tJllc(J/lik.. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 .valjci 1. ZU zt.01.amortizera.11. suva iii podmazana. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f.l1osef.delovima. Broj ulozaka trake iznosi 2 . . I'u("ni la11oc'4. Janca 4. kisa. 3. 5 . (3. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom. m. a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . Traka se pokrece preko pogonskog dobosa.244 rad. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem.tdina uzeta po duznom metru.l. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika.41 a i b ) noseceg valjka 1. Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi".l'aIjIlJ:. tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad. koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka). gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica . Krupnokomadni tereti (blokovi i sl.3.027 za lockice oblozene gumom. 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca .0. zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi. . 2 . Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka .prema broju lanaca. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja. b) deo Irake 2. na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere.4 i trake su jeftine. Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama. 0) shematski prika:.11. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: . na otvorenom prostoru .02 za celicne.. I -nose. a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi. yodice 3. SI..3 .015. na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac. m.015)1. 3... a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca.) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera. sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim . 6 .nosac trake.prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima.:j l'oIIjo/':. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji.. prasina temperatura vazduha). Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima.

. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna. 0.02 . a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl. Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama.sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m. N/m.35 za rnokru traku.{en}e krupnokomadnih blokom .4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 .44).43 a.koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. !-L .tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci.58 za suvu trakll.jedinicna tezina lanca. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. 3. pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj . Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji. Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom. 25° primenjuju se specijalne trake. 3. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni. i !-L = 0. Savaladavanje velikih nagiba.54) qo .. N/m. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada . 3. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima.025. kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci. dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.njihovog kapaciteta i do 50%.. (3.11.jedinicna tezina trake. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt ... silom.. Pri tome je !-L .43 Shematsk.J1 fraka sa O/U(\lst.?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja .ma .skol'(f oj .55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno. 3. c). Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake.43. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje.. ispred pogonskih dobosa. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0. pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake.148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja. prika:: \'isedh Iransportn.koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0. b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. !rakom prehacfllom preko d. b) .zadriaca na nosecoj grani trake. Sf. N/m.n :lebOl'. Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake. rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). qr . primenom vise oslonih diskova (Sl. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi. 3. nosecoj transportoj traei. postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. qO(! . postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci.42 (3. Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf.

lpl cos~) L. sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba.mestu. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se. npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3. delovi Ianca.lpt i quI' budu vece vrednosti.57) a ~oja se povecava sa porastom qt.45. napustanjem povratnog dobosa. Ako se usvoji da na ton: .3. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini .l + J. 3. (3. pri veoma velikom nagibu transportnc staze. prikazan je na SI. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3. tg~ ~ J. 'lIke. N (3. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi".14. odnosno ugJa nagiba trake p. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom.lpt cos!). kuke ili drugi elementi (SI.% • SI. preko tereta. na pogonsku. prc svega. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize.44) koji povecavaju silu pritiska trake. 3. SI.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3. uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika. (3. pa potom u oblik cevi i obrnuto. cevasti transporteri sa vucnim nzetom. 1z izraza(3. cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom. kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci.150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~. kao zaddci tereta. ukoliko J.w cosi3) L. N SS = qop (sini3 .59) (3. izuzetno velikim uCinkom.60) 8-8 gde je w . Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake.l pi ).44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake. 3.l + qop qt (J. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom. siobodno nalegala na teret.58) Kako bi p:itisna traka. nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: . pri tome kod nosecih valjaka. 3. potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta.58). Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa. nosecu traku.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane. duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J.46.kopaeu.11. transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti.

3.3 2.. iii za odlaganje materijala.152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3.·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29. portera tr~l e trake.:"".46 2'.1 2C 6' 84.3.visoka pouzdanost u radu...2 2x90 9 sr. duzine 150 ... mogu da se svrstaju u sledece grupe: .6_"~.c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~.:·ii'-'s"-'e:.::3 .4~~1~. kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca.konzolni.. 81.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l .47 o / Z SI.3 5 2x150 3.2 1.+-_::. I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl. 3.2 m od gornje istovarne tacke. trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.6~~1~3..0 38 1 i ~ _" 6"-... 81. duzine 20 ...::x3::.5 2x500 2x240 120 1l--. .:7::.----~ : 7 3.14 Duzina Sir. 9.. 3..4 2. imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ.1 2. poz.__.48 SI.3.3. .48).(~)~ __. duzine do 120 m 81. ..::6.::.46.0 2.5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema..5 120 8' 23.-0_+___.. 3. sr. s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: .6 2.0 28 i 1 2 . . 3.:8:. m/s 3. 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+.2-+ 53....49.mosni za transport od masine .8 2.:=2... 'te a trake .48. relativno male duzine.-. 81.pretovarni..6 3. oblik i polozaj ovih transportera.. pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.~2~. 50 m.9 1-.66 3 '57..5 3.-l-. Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama.. 6' i 8'.6".5--i~2::.5:.. 3.45 Relativno velika brzina trake.kopaca do magistralnog transportera. 1~.8 i 1... 4'.-=--.ina Brzina prema trans-' . 3. 200 m.._4~~~3~..~6~1 5 3..3iL. pozicije 4. SI ' 1 po l r.46 .c6J.6 . trake. 7.6 I 2. kojima se Trakasti transporteri..16 1.47 i 3. sopstvena masa.-+!. m i m/s I 3.5 3..istovarne.6-11 .46 m Osnovni transporteri 1 16.pomocne.___+_::.1~. ..0 22 8 19. __+_..2 26 3.relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak. za transport do magistrainog transportera.21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina.::0-l---.46 m i .5 2x170 4.

rukav(jc.154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom.54 SpecificnOSli proraclina. 3. . 4 ~ dobos. asinhronim elektromotorom. S1. pozicija 1. posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: .prelaskolll trake preko sloga valjka. jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. 3. odnosno njegove funkcije.52. . S1. 3. Pri tome.50 iii cetvorougaonog preseka S1. 3. odrectuje se elektromotorom. 3.53 J .50 Sf. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla.53. radi postizanja potrebne vucne sile. . 3.51 Kod transportera velikih ucinaka. .prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje). 2 h plu. 3. mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga. smestenim u sam dobos.49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje. 3.elektrotno{or. Njeno vodenje se.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom. pozicija 2.ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka. Na sl. 3. cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima. St. a dopunskog dobosa.va: 3 . 5 .redukfor. Sf. Sf.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku. 3.neravnomernoscu protoka transportovanog materijala.r! doba. . 51. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele.proeesima utovara i isrtovara materijala. ili hidromotorom. spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu.

m.stvarna sirina trake. a .67) (3.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°. SL 3.61): c . odreauje se na osnovu izraza (3.05i(345 + 770 tg<p).brzina trake. Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke.05)2. m31h 3 (3. m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0.70) trenutni modul elasticnosti trake. ptr pter - jedinicna masa trake.broj umetaka trake.66) EtrBtri m . lr . b .koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku. PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita. ili stanja bliskih rezonantnim.05)2.0. u zavisnosti od slucaja koji se posmatra.156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera. N/m. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3.9 b .za olucastu traku sa bocnim valjcima.65) Pri tome je: v .69) (3.ugao nasipauja materijala. P . Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu. jedicna masa transpoirtovanog materijala. Sl.0.9 b . mls. m31h (3. m. m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0.9 b -0. m 1h (3.9 b .05)2(390 + 725 tg<p).rastojanje izmeau dva sloga. sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. <p . v .brzina trake.64) I p = 21)%'S q (3. kg/m. m 1h (3. 3. m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: . Za tansporter duzine L.za olucastu traku sa bocnim valjcima.0.11.05)2 tgqJ .11.jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala.11.9 b .63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0. kg/m. (3.0. m/s. d: +v2 (3.71) i . . 0.odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0. pod nagibom Ie =36°: QI = v (0. gumenu traku.61) 3.9 b -0.VI • 2v1v2 m S .0.05i.72) . 3. pri tome su: S . Qt = 427 v (0. sirina trake. kg/m.68) v =---. c: Qt = 900 v (0.0. Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka.sila zatezanja u posmatranom delu trake.9 b .05i( 245 + 840 tgqJ). a predzadnjeg Ie = 18°: . ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°. pod nagibom (p = 30°.62) .9 b .12.za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0. m .za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu. N.v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3. sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja.34) moze da se napise u obliku: . izraz (3. m31h 3 (3. Sl.05)2.-.

05)2tg<p .u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0. .8 .0. a predzadlljeg <p == 18°: . Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p.79) .9).tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0. tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3. Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku. pri transportu u usponu iii padu).0.05)2(390 + 725 tg<p) .O.82) (3. iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0. Sl.0.za olucaSlU traku sa bocnim valjcima.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°.9 b .0.9 b .[53].OSi(41O + 710 tg<p).75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada.73) (3.11. tlh (3.. tlh (3. tlh (3.84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0. tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0.. Qe == KI' Qth . tlh .9 b .o. Sl.05itg<p .05)2(345 + 770 tg(p) .85) LITERATURA: [7] .05/tg<p.158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 .05i(495 + 595 tg<p) .OSiC495 + 595 tg<p) .9 b -0.81) .. 20%. pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0.za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0.OS)2 K2(0.76) (3.80) ° (3. c: Qlh == KJK2 pv (0.. tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3.9 b . tlh Pri tome je p. odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v . 3.0.Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake. tako je K/ == 0. obicno za 10 .[15 ].[55].11.8 .74) (3.. 3.9 b . a: Qth == 900 pv KJK2 (0.05)2tg<p.9 b .OSi(24S + 84S tg<p).gustina (nasipna masa) materijala (3.[ 12]. tlh. (3. tlh (3.[46].86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2.0.[21].K2 pv (0.9 b .05)2(410 + 710 tg<p) ..0.9 b . tlm 3 . 0.9 b ..0.9 b .[8].Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera. dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: .9. tlh (3.77) .Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°. m lh.[56] .0.m lh .78) (3.83) Qth = 856 P v KJK2 (0.9 b .u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K.5.

ogranicena je njihova brzina kretanja. Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna. kao i ohladeni elementi). oslone valJke. a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. 4. rede od drveta iIi je gumirani.t:aka. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. kao i u kosom pravcu. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. kao i prema po:ozaju trase. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera.2. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja. bez bocnih strana. to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. tako i sa nekoliko pogona. element transporter a je jedan iIi dva lanca. bas zah. a suprotna grana krece se po sinama. vucnog lanca.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod. a koriste se u hemijskoj industriji.25 m/s . od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. od plasticne mase i s1.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda.1. hladenju. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera.4. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala. sastoji se iz nosaca. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom. otpustanju. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. razlicitih rasutih i komadnih tereta. 4.2. pogonski 2. ispiranju. a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI. a u posebnim slucajevima i prostorna. kako sa jednim. obicno do 1. kao i transporteri sa podom od slozenog profila. Vucni.podloge y 'y Plocasti transporter. sa zateznim ureaajima 8. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca. Plocasti transporteri opste namene 4. sa pogonom 9 i zatezni 7. preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. kontroli itd. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ . 4. SI. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave. pa je po njima transporter i dobio ime. metalurgiji. .1. bojenju. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4.t'1edutim. transported za prevoz ljudi. zbog ostvarivanja frikcionog pogona. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena. Pod je lzraden od odvo]emh ploca. a poveeava se i raVl1omernost kretanja. u pravcu uzduzne ose transportera. koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . S1. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika. energetici. . masinogradnji. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu. sklapanju. razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju.l.

250. bez primelle dodavaca. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta. d) ravni.3. sirine do 400 mm. pa su vece i njihove ccne. sa bocnim stranama . koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80. kao i visoke temperature (otkovci. 200. Jedan lanac. odlivei is!. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika.. 4. uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°).) materijala. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje. b) nugllllli.. a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom.. S1. kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km). a takode i zapaljivih. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr. 4.2. 4. prcnosi na yodice trase transporlera. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca. bez bocnih strana .tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. kao i bez valjaka. 100. g i h. kao i valoviti ali sa nepokretnim.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) . Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera.:. kao i kod valjkastih lanaca. SI.: u) /. S1. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. ravni . pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje.:. kao i sa bocnim stranama. SI. a iii od celicnih ploca. 4. Takode isti se podovi ko- Sf. lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. e) valoviti bez bocnih strana. g) i h) plitki i duboki .3.~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru. videti SI. sa jednog na drugi pravac. u odnosu na trakaste transportere.3.valoviti. u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. 100.2 Shemafski prika:.. Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih. d) i e) . 400. kao i sa manjim prevojllim radijusima (S . Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih. abrazivnih (rude. koji Sll povezani clemen tim a lanaca. 4. naroCito kod utovarnc sekcije. pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca. SI.3.1) J. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera. . Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana.plitki i duboki. postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. c. c) na suprotnoj. SOO. 12S.2. valjkasta lanca koraka t = 80.3.2). V. kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera. c i 4. ZU . 31S.uJ'i:ullw/J/o . 4. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. Tako su na S1. c. vidcti S1. mogu bili razliCite konstrukcijc poda. 4. zbijeni sa bocnim stranama.\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani. 4.kutijasti.3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. kao i transportovanog matcrijala. zbijeni. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama. kamen itd).. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. c) isto ali bez valjaka. 10 mm. 4. konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze. 160. iz celicnih limova debljine 4 . 4.3. 4. cilindricnog oblika).). Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda.orl:oJl/o/11I.4) sirine poda: 800. sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. f i kutijasti . Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. krupnokomadnih. ravni. . Valoviti podovi bez bocnih strana. ravni sa razmaknutim valjeima. 4. j) isto.tIL/gnu/I.2. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'.sastavljeni sa valjcima SI. kao vucni element. Na SI.3. 4. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda. utiskivanjem. 8 m). a).talasasti. 4. 4. boce i s1. 4. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca. Kada je pod gladak (S1.162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih. su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 . po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1.}()I()i. razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima. c) /. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem.: elementi masina za ugradnju. a i b. primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. ~OO mm. krupnokomadnih materijala. d. p/()(\/slih transporter(/. sa bocnim stranama. ravni podovi. bocno ugradenim stranama.. kao i malerijala visoke temperatnre. sa ostrijim.ravni.3. a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom .3. neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka. 630 i 800 mm. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. e. 4. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1.4). Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica.S.i do 2000 m /h.

. 4. 400.4. 4. ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera. sa hocnrm stranama.5°). Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt . kao i tipa poda. Sl. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike. Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji. 4. 800. 355.164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka. a) i b) Sf.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama). Osnovne dimenzije poda.5. 2 centraln..ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta. a visine bocnih strana: 80.h'(Jnje .(enje to'eta i \'u(':nim Sl. . kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura. Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala. 1000. 650. komadnih tereta.3). 6°. 3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana.. b. 4. 315. odnosno transportera. a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. 125. 1400 i 1600 mm. kao i za ostvarenje veCih kapaciteta. a za valovit e = 5° . Ii) pfilki i duhok. U svakom slucaju ~ < (<ilk . 60°).. 450 i 500 mm. Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400. sislem za poc/mo7. koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea. a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala. 100. e) vafol'. kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera. u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca. c) iSfO. bet: l'aljaka.fi he: hoff/ill Sfrana. valjcima. kao i elemenata celicne strugotine. 200. kada je glatki pod e = 9° .' tJ isfo. a manji .e f ovde jept . 1200. 160. neprckidni pod sa bocnim stranama. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje. 500. 4.. primenjuje so ravan.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom.' d) ra)'ni. 250. zhijen.na podove sa bocnim stranama)l .3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i. sa elementima::a I/o.5 efemel1rima: 0) zbijtll.. sa hotnim sfra/1amo' g) . Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI.. kada su veCi uglovi nagiba (45" . Sl. r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa.

SI. 1000 mm.. SI. postavljaju se ograde. 4. U svojstvu os- sine 2. a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija. kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala . Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja.optereccnih lanaca. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom .7. pogledati S1.. 6 metara. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma. pogledati S1.7). Jonih vodica pokrctnih lamica. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja..6 . Pri transportovanju komadnih materijala. kod transportera Jakog tip a.3.7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·. Ploeasti transporteri veCih duzina.srednjo. koriste se ugaonici 1. kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona.kriro/inijs/:. metalne konstrukcije. f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni).4. kao po pravilu. Kod krivolinijskih sekcija. ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°. b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI. 2 koraka lauca). duzine izmedu 4 . 4..7. Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca.zvezde. 60°.6).zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI. posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava. rctko se izraduje od sirovog gvozaa. ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine.zavojni ili opruino . S1. kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata.a deollica Postoljc transportera... izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva. 4. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc.3.ekcUe postolja ploc. b . kao i sediSta za radnike. posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda. kao i na postolju srednjih delova. Zatezni uredaj transportcra . da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika.167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° . a .. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon.6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika. dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca. 4. a srednji deo plocaslog transportera. 4. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije.. pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo. 4.4. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. a sa strane radne grane . . prenosnog mchanizma i elektromotora. Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 . iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra. ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta. Profil zuba lancanika je standardizovan. g i h.kosog pogona. sasloji se iz pogonskog lancanika .ploCicc. a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina.'faslog trallsponera.

\If = h3 .8. m/s.sirina poda sa bocnim stranama.koeficijent korekcije..4<p i b 0.koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0.sirina poda transporters bez bacnih strans. Tabliea4.0 bez bocnih strana 1. Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara. Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0. C2 . 4. tlm 3. gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja.1 ~n POD I JI 1. a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim. zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI. bocnih strana.brzina transportera. A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be.85 S. b sa pomerljivim bocnim stranama. b i c .95 0.90 II I Medutim.8 c) (4. . bez bocnih strana.85 I I 0. (4.9 0. kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera. 4. sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje . valjkastim osloncima..2. se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl.3. kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4.3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni).·' . P Kada je zadat kapacitct.20° Preko 20° 0.0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r .4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl.. a B _ sirina poda transportera. (4.. 0.1) gde su: Bh . . Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera.1) .&)..4. Duz poda. c . a). m. SL 4.sa nepokretnim hocnim sfranama (4. transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka. m.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3.65 .8.168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J. SL 4.nasipna gustina matcrijala. bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j.8.2) .

gravitaciono ubrzanje.7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4.kapacitet transporlera.7). sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije. vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ). b _.8 700 1000 1500 I gde je X2 . za nesortirani je X2 1. Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu. talasastim stranama. ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca. je t~r:~ ~rupno~omadni. njegovoj koliCini . kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju. 3..~a.73-.. mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a.2m ! Obican materijal 16.4 207 665 1.75 i h = 0.za terete srednjih karakteristika... kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno. K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta.65. kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama. Upotrebom zavarenih. ISortirani materijal Maksimalna velicina "a". ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom.170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'. visine 0.6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0.3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0. m.9. tako da je u tom slucaju: A2 = 0. . K~d~. <p = 45°. dlmcnzljama komadnog tereta.0 m/s).25Bb2 B A .za krupnokornadne.koeficijent koji se usvaja prema tablici 4. C2= 1. Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0..4 .0. obicno je Sm.2? m/s.. 300 mm. rn 0.5 310 0. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2. brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje.5 238 67. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 . . 0. pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3. . u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era. male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa . tablica 4. Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta..8 500 700 1100 preko 0.. otpor dill zasebnih.6v v (4.kao i kod trakastih transportera. nacmu nJegovog pakovanja." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4. dok srednjeg tipa . a \If = 0.sirina poda.2.0.. mls ..koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2. okruglill kanka. tIh v.. prcma tablici 4. 3 kN.. Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4.5 m/s. 0.5 400 (4. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4. f.65 0. O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a.5) potrebno je proveriti saglasno .. SI.3) i (4. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana.4 172 44.4 0. 15% I i Konacno se izabrana sirina poda. m 0.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim . mls 2 Q.0 105.2 m.0.4 416 1.6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama.9 131 Prora{un vu{e.63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0.1I =0 1 .2 152 535 1..01 .8) gde su: g. . A == Bbh\lf.5) = 3600 A v P = 3600 0. dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1. m 26. maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka.. -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2).. Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera. 1.05 . prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda.8 .3 Sirina poda. Orij entaciono je qoz600B+A.5 1.8 3/h Kapacitet.7. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 .nm.3. (4. 4. za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl.2 Sirina poda. \If = 0.brzina kretanja plocastog transportera. lanaca malog koraka.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

11 opruzlU prstcn.oSI1Ol'ni .. Pogoni. eskalatora: )'(lljak. 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea). opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 . Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila.4...3 ito: 1 spoljna ploca.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu. Sl. zaustavna podlo~ka. osigurac (uskocnik). Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica.:a l'uen! /(}fIOC. obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t. v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika. S!' 4.valjcie (Tolna). 4 . te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·. tako sto se lanac pretho~~o :.:vlpnJa Ianca. 60 kg.J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. 240 N. 6 . 8 .ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea. 8 ' o.6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane).4.' 2 ~ podstepel/ik.. 135 i 200 mm.. 4 . Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih. Spajanje valjaka (kako supljih.. koraka 100.16 oslan]a se na cetm val]ka. :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 . Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4.15. SI. odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora.suplji valpk..f/ja.2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca.:ateze. 4. sa svake strane po jedno.16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF. 3 .. 5 .ad plasticne mase. . b i C .caura.eskalatora.) iii su od metal a sa obodom od livene gume. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku. tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim. odnosno uljnim prigusivacem. 7 -. a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure.pomocna valjka. svaki zasebno. b. Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice.. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom . sirina stcpenika iznosi 500 . 7. podstepenika i cetiri valjka. 4.vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. karakterise se snizcnim sumom. amasa stepenika 25 .5. vlakana itd.' t) ~ 17 10 (0 oblika SI.. Valjd. 2 . a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja. koja je istovle~eno I ogramclvac s.unutrasnja ploca. 1000 mm. 9 .rase transportera . duz Citave trase eskalatora (radne grane). Korak stepenika iznosi 400 . ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu. Sl.14.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima.se Izraduju od celika. od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a . kOJI se ! termlckr obraduju. za vucne lance i druga dva .. L~~el~stt lan:l. 4. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru. kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0. S1.15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT .. potnocni )'a/jak.mvine wJI)af.osovinica za spajanje.184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1. 4. Ubrzanje pri pustanju u pogon. kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. 3 karkus..< 5 ~ ce. Svaki stepenik. nerazdvojivim spojem. iii sa kose na horizontalnu deonicu. precnika 100 180 mm.oslonac lanca.

S1. . traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca. .u/uzi. ~ .. U:'eda! sa. otpornih na koroziju. noseeoj povrsini imaju uzduzne recke . kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 . . . 4.'''' m a Ila]e nom stepemku.. ko.1:i§/G/. potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi.. bez boenih strana.186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve.6 .. Valjkasti oslonci su pravi.3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v. .6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om ..0 m/s ..4 mis. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja. rukoh~a~o~n.. '.' d . 4. 4. Masovno. Putnicki transporter. i 2 i 5 .dvn lanacana prenosnika.14. Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja.25 .grebene. masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1.ek. kao zateznim uredajcm. Kod transportera manjih duzina. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora.27 .'.. brzinom do 1. na sajmovima..5. 0.pokretni trotoari i putne pruge. za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki .18).85 . P. S1.'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill. Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova.brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k .0 m/s) u kabinama.nr~cJe sc pokreee preko .zavojni. a primel1juje se kombll1ova1l1 . ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0. moduIskih sekcija. 2. konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 . ?s. mora stepenika eskalatora. 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno .?ute:Jli ure(iaj.. 600 mm. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature. v = 0. sastoje se iz sklopova . ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora.a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd..sekcija.opruga sa tegom iii samo sa leg~m. 4. stimieama metIOa.bro]' put'k . '1 SI. SI. sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7.~A. podesl..'ju . kao i kod podzemnih pdackih prolaza.37. r~i.nt~lc kIet~nJ~. 500 m). Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti.meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva. kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano.96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0.18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ. kao kod eskalatora. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati.0 Ill/s . Eskalator se montira iz tipskih. ?.11) as gd~ su: Ijf = 0.. koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0. 4 . '. na rastojanjima od nekoliko kilometara. s.. do 20 m. pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm. mahm pogollom. koje Cine sredisne del~ve tras.. (J zeleznickim stanicama. 7 .4.4 .nske zvezde eS~dIatola.ruko!JI'a/. a. kao kod stepenika eskalatora (prsten A . Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase. a Ila)mall)a.gl.prirw. skupno . Trnka iIi pod nn gornjoj.028. 0.e.. Q j - A-A """". Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze. Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc. ravno sastavljeni pod. Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun.. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres. na aerodromima. (4..5 kg/Ill..\jJurlera: pORon.osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera.S ''''. npr. 6 ..A.. sa 4. kao i kod plocastog transportera. 1. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori. koraka 400 . kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora. koje se kreeu malom brzinom. 3 Iraka.im o~novnog pogona. preko vmtila po~ go.transportni uredaji. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine).

trajnost transportera . kao i izlazak sa putnickog transportera." . Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora.. 75 kW.. duzina transportera iznosi 12 . 1000. a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja. i 1200 mm. 930. Osim motornog.. Transporter moze imati kako direktan hod. snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 . nivo buke . LITERATURA: [21]. Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje. a pridrlavaju se za rukohvate. kao i za zaustavljanje. sa cesljevima kao i kod eskalatora... Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 . tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan).90 .95 m/s. ncposredno sa pulta operatora.. Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon. ugla nagiba 0 . brzina kretanja pod a iii trake 0. 15 .. kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase.. Da bi se obezbedio normalan pristup putnika.188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi.eksploatacioni vek 105 .[45] . ukupna sirina trake iii poda 800. 300 m.platnu. tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom. 104 km predenog puta.. promenom smera obrtanja e1ektromolora. kako pri kontinualanom reZimu rada.0.. radna sirina trake do balustrada 730. automotskog rezima rada.manji je od 80 dB. ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista).. 12°. 16000 Ijudi/h. 1130 mm.

jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. Povratno . pula ~anje visine od zieba. Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim. Posebnu. malih kapaciteta (do 5 m /h). specifcne konstruktivne modifikacije.trans latorno v~retanje. ukoliko je radna strana donja. nose izmedu sebe ploee . 6. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). jedan ili dva. pOtlsklVanjem du~ .1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri.povratnim krelanjem slruaaca. Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude. jamskog transporta uglja u oknima... U slucaju da je radna strana transportera gornja . a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. Pozllati su lakodc i uzetno . prasinastih. lomIjivih.grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. Vucni lanei.prilepljuju se za strugace. kao i oluka. uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca. predstavljaju osn0vne agregate podzemnog.en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. iii eevi. Ob~lk 1 vlslIla . Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika .0Iuka (zieba). osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s. zalim sljake. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse. ukoliko strugac.kolutni transporteri. konstru~tivnu. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi. posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini. primenjuju se za prenosenje razlicitih. Takode je i znatna potrosnja energije 5. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea).strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea.materijal se lakSe sipa u transportni oluk. kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. lepljivih materijala. a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ .lake grane transportera. visina niskih strugaca bliska je visini lanca. mokrih. translatormm ill translatomo . Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima. kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski. Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova. naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase. ako se izvrse. kao i vrelih tereta. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku. SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih. sa grabuljastim transporterom. a mokri i lepljivi . visoke temperature. a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala. pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka. koji se primenjuju za prenosenje zavojne. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika. a bitno je da je za 3 . jako vlaznih. koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. praskastih. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. poviS~nc temeperature.zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5. a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju. ' Prema kar·. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika. zrnastih i komadnih tereta. pepela i drugih razliCitih materijala.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim.trugaca obhka pumh ploca. Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. Transporteri sa niskim strugaCima. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. metalne slrugotine.

nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta.sa jec/Ilom granmn.nagnutom (Sl 5. kroz otvore na dnu oluka. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika. Osim toga. Duzine transportera su do 100 mctara.. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca.4 mis. koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem.2.2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5. S1. kao i habanje. a kod drugih nepozeljno..1 Osnovna obelezja i osnovni parametri . Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera. uredaj: X . koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog). zale:I/. a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0. ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka). c) i horizontalno . Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon. . ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6.l. Obieno brzina transportera iznosi 0. pneumatskog iii hidraulicnog pogona. a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. 5. transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima. 5. 5. sto je kod nekih matcrijala (npr. izracluju se zatvorene vertikalne konture.16 . sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2.afe:ni urectaj.pogon. n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka. duzinu i kapacitet transportera. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta.2. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh.192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk. preko pogona 3. ZU .2..2. a moze doCi i do lomova na transporteru.gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma. p/OC\l: a . 5.0 m/s. Sl. c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl... 5.1. Sf. a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1. osnovne konstruktivne verzije. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1.pr:gon.1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4.transponov~ti po donjoj grani. kao sto je poznato.ljJorler sa )'jsokim srrugac'r. nagnuto . h . a kapacileti su 50 .5. a). tesko drobljivi materijali. Znatan otpor premestanja tcreta. rucnim iii daljinskim upravljanjem..5.!. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca.ma ohlika punih p{oca: P . Sf. a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca. nagnutom (Sl. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren). a.7.5 . 1. 5. ZU . b).2.. Ter~t se moze. 0. pri simetricnom rasporedu strugaca.2.horizontalnom CSl. gornJoJ. hod :alezI/og uredaja . Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI. kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica.1 5.' P .so dl'e grane . ogranicavaju brzinu. d) smeru. b.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac.ma ohlika pun.. koksa) i nedopustivo. Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5.

315 i 400 mm..strugaca Korak cillnaku lancu t. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti. 250.. pri transportovanju dubriva na farmama. nalazi se iznad strugaca. c). jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- . v '" 0.1. kao i njegovo ubrzano habanje.1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca.zalvoreni. a izraduju se i horizonlalno . Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca. pogledati Sl. kutijastih strugaca (Sl.2.200_.. 5. Kretanje. lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta.3.'flJim :ido\. NajccSce sc primenjuju vertikalni. sirinom strugaca. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5. jednolaneanih transportera retka. retko _ lanac ispod slrugaca. po valjcima dui bocno usmercnih vodica.1. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). b i c ~ sa pokretnim bO(. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni. 200. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera. Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci.1 . Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 . sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima.0 mIs. Ipak je primena horizontalnih. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl.. Koriscenjem specijalnih. a sa strugaCima sirine 400 . a. a iIi je. mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip . mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta.5 '" 0. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca. npr. l'iso/:im slruga6ma. 5.1 i 5. zatvoreni transporteri. 1200 mm.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim.194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° . kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera. Sl.1.. kao po praviIu./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera. tiv. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°..idm'a.63 m/s. Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5. be: bu(nih ::. Kocl transportera sa dva. 1.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160.. 40°. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI.3. 5. zivolnih nal11irnica. 5.3. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. 5. lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti. 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0.. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 . Sl..

tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog. a za vece sirine . prekrivanjem.. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 . a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr. Prilikom praznjenja zIeba rasuti.: kuhinjske soli). gde je hs . opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 . mm. Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju. a dvostruki . polukrufnih ploea 5.'V. 5. 8 mm.. 5.7 . oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m.. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera. a hod zateznog uredaja nije manji od 1..500 . Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 .d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom . koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca. 5.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. St..5. lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca.5.4 izraduje se u obliku noseceg plasta. koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi. 5. iz sekcija duzine 3 . Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom. ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca.simetricno za vucni lanac. 4) hs. nemaju ove nedostatke. zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje. povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem.dva lanca. Transporteri sa dva lanca. 6 m.. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila. pravougaonog. npr. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada. a ucvrscuju se rebrima. 1200 mm. slucajnim preopterecenjima. pogledati S1.visina strugaca. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase.. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca. uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom.). Ko. ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. kamenim plocama (od bazalta i s1. Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0. 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI. Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom.8. Na strani pogona i prenosnih mehanizama. naroCito kada su uzani strugaci. kao i transportcri sa jednim lancem . zatvarajuCi lanac i zleb.. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac. 800 mm) iIi as =0 (2 . oluk se ponekad izraduje od drveta.. b). malo sipkavih tereta je 'V . sto nije celishodno.a kod komadnih. naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa.197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera. Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno.5 . Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm. 0. Kod posebnih konstrukcija plast transportera. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno . a kutijastih . zrnastih materijaJa itd).. a).. 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa. b). Nedostatak transportera sa jednim lancem..6 . Malo sipkavi. SI. 15 mm. Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka... sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun . SI. b. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja. prema geometrijskoj zapremini toga sektora. polukruznog (S1.3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara. Sa povecanjem ugla P nagiba transportera. zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 .. c.. 5. Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 .1. 5. Pri transportovanju abrazivnih tereta.. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca. Lako sipkavi. a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti.horizontalno zatvorene konture.0. trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka.2. Vlsme strugaca i koraka lanca..4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh).. 5.5.. sa konzolnim stmgacima. komadni materijali (npr.6 koraka lanca. posto je lanac polozen po sredini oluka transportera.zavojni. Inace..

0 . gde je 1-1 .visin<l sektora.sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice. 0....13. Kod transporlera sa dva lanca. = 2 . koji se kreee bez klizanja WI = 0. a znak "minus" .5.2) Odakle je radna visina zIeba.. m. Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB.Njm (5. C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5.. (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera. pri tome se na opterecenoj.10 .4 . .. 3.. odnosno punjcnja praznjcnja. 0. Eo i ho .0 1. 25 mm yeca od visine zIeba. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima. u zavisnosti od llslova rada. ProraL'u!1 vuL'e.6) Sn = S...dnzina vertikalne projckcije .25 .4) .1 1-1.. Ko = Eo = 2. Sn-J .radna sirina i visina zieba..85 1.za materijale : 1. kod lanca bez valjaka.koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala.0. N. m. u zavisnosti od tipa strugaea.50 0. sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera.prilikom spustanja materijala. 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1.40.. za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0.50 I wiwr I . polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa.7 a za druge malerijale je WI = 1. = 5 . zaokruzuje se. Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea.0 I 10° 0. N.... Preporueuje se da je: Bo=Xs a. Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0.. 4.sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru.. N/m. 1. .-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h..komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1. radnoj grani. kao i korak strugaea...75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn.5 a.6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom.Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5. Olpor kretanja tereta.. usvaja se da je X" = 3 . polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala.5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje. 0. Dobijenu sirinu zIeba. 2.7 . 4.65 1. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 ..2.5.60 I 0.lako sipkavc . SI. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5.1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce .. kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5.1 '" 0.. za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X.kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h . 7 i X" = 3 . odnosno materijala koji se transportuje.koeficijent trenja tcreta po zIebn. 0.5 Sht'IIl(l pros/ironja ra.6 . a za slucaj obienog tereta je X.198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja.WI = 0.5) as=i.0 I I I I I 30° 0. Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu. uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao .63 m/s.0 I I I 20° 0. m. sa kliznim lczistern iznosi WI = 0.3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 . Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2).. ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5.. prilikorn rastereeenja transportera.

j).8 hs . Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8. a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr.8 je zatvorene konture lanca 1. f . Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni.masa posude tereta ispred strugaca.sirina strugaca.: tucanik. cement). Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi.pri transportu opiljaka. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca. 3°.6 Shemalski prika.56m/s). drobina itd). B . 5. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So. Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) . shob.9. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal. u kombinatima stoene hrane. secer. t (5. rasutih materijala.za zrnaste materijale. da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost. m. a . masa strugaca ne uzima se u obzir. horizontalnu. 5. 1200. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°. Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale. pri proizvodnji vatrostalnih materijala. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni . Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5.vertikalno zatvorenu (Sl. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl. brzina lanca iznosi do 0.empririjski koeficijent.l2. t .vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta.7 i 5. koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. (5. na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala. caj. koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5. pa je tada W So ~19. m. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl. za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 .. strugotine od drveta. kg.5. u drvnoj industriji .. Sl. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda. Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac. Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih. 5.9) horizontalnog transportera SI.ugao otklona elanka lanca. industriji gradevinskih materijala (suva glina.9. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 .. pesak.. prasine uglja i drugo.. . a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije. opiljaka livenog gvolaa. nelepljivi materijali. Na kraju racine grane. za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi).--. = So t sinE. (5. Sl. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki. ctg .-.200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke . (5. 10 kN. kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji. slad. 5.. Uostalom. 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca). kosu i kombinovanu. Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima.3 Cevni grabuljasti transporteri 5.3. (5. 5. namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih.. g i 11). zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce. za neki ugao otklona f.8) gde je h .10') Obieno je So = 3 . mirisnih i toplih rasutih materijala. krec. u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu .9') gde je mt . _ W"ctgf t Sine.1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter.'isoke slrugae'e Wh=g mtWt.korak clanaka (karika) lanca.7.10) E = f = 19. m. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase.1. si/" koje de/uju 110 . 5... kreda. kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 . Mesto punjenja cevi materijalom je 4.7).. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm.. zrno). dimenzija priblizno 5 ..6).cirkulacionu (Sl.- > W h cose.. Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno..

pouzdanoj hermeticnosli. tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja.::.5.:on/ure kretallja. tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. 5. pro.ate:ni uredaj sr. p z t) g) h) SI. Pri transportovanju vrclih terela. P . . ZU .:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en. ukljucujllCi i prasinasti. njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom.oplerecenja grabuljastog transportera. gotovih standardnih cevi i lanaca..203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac. ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera. a ispusta zagrejana. na mestima utovara . transportovani materijal. u visokom koeficijelltu ispllne cevi.8. U sekciju se dovodi hJadna voda. Meautim. kao i na krajnjim sekcijama. postavJjaju se kompenzatori toplolnih. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika).:u!1I0 ZU!l'orelle }. 5.9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova. pri transportovanju abrazivnih materiiala.Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. Nedostatak cevnih transportera. mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata. llOOoe (npr. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca. astataka sagorclog pirila)..hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure.n :::glubolll $it zu a) p .pogon. g i h . pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija. mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI. temperature 700 . poduznih izduzenja. ogleda se II habanju cevi i strugaca. duz horizonlalnog. pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta.zy.. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima.5. Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera. istom brzinom kao i strugac. SI. a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa.8 (} i b Pu/. punih ploca po Citavom poprecnom presckll. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub.7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih. pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa.

kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni. ravan izreza i zvezde ne podudaraju.11) I 4. c.10.8.3. .2 26. 20 mm. medutim..5 142 320 . 3.4 25. a to znaci da su takvi lanci i skuplji. a parametri transportera u tablici 5.. tablica 5.I I 3.. kod transportera kombinovane trase. za pravolinijske sektore duzine do 60 m...05 0. to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera.2 ~I Cevni transporteri. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi.8 iIi zavarivanjem.ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01. kombinovane trase primenjuju se demontazni land.bandaz od gume iIi p!nsticne mase.8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5.1 I 1O~1 20.6 28.lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m. livcnog gvozaa.8 2. a obruc ..7 7. korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca.400 mm.. 6 i K2 = 2.. .1 30.400 17.0 I' 0.400 260.3... I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1.204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera .3 I 10.kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **. kao i land okruglih karika. 200 8.6 14. mm: .. kao i precnika cevi D.6 14.03 0. c). kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi). 5.horizontalnog . U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera.4 3. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde.4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi.7 2. medutim to se ne preporucuje.0 40.32. SL 5.16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 .10 0. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca. . Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara. mm Korak strugaca transportera.20 TabJica 5. a zatvoreni su hermeticki u plastu na . odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0. a cev oblozena. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca.8.0 21.0 2. okruglih karika. kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda.0 I 43. 600 320 . 5. Obrtne uredaje transportera.4 18. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja.. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni. 0.2 4.4 I 203 2. a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera. Bilo koja da je trasa transportera.2 0. 108/4 Preenik strugaca. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 .. za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno. prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 .8..2 4.. 13.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80. mm .6 5.125 0. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t.0 9. iz odnosa (5.30 111. 4 i K2 = 1.. asimetricno... Kl = 2 .400 160 . Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan.15 0. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca. pri brzinama transportovanja od 0.3 22. meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca.. centar strugaca iii bocno.. maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m. plasticnc mase iIi gume. koji sadrze vertikalne sekeije.ia.4 0.m/s. m/s 0. debljine 10 .0 . Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno). nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca.16 . Kod transportera prostorne. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece.2 4. Strugm"i sc izraauju od celika. Sl.. Kacla je trasa sIozena (kombinovana).. 36.25 0. kg/m 94 320 .7 4 159/4.4 9.1 20{). Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla..6 7. Kl = 2 .4 . kada lanae prolazi kroz srediste.6 16 i ii 5.konstruktivni koeficijenti.200 11. 100 mm ** Dcmnnl37. .. koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima.. savija i u levu i desnu stranu.0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima. 5. SL 5. a ponckad jc i uze vllcni element.8 I[ II. b).4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala..8 1. gde su KI i K2 .0. 35 m3 /h).2 18. Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl. . 51.6 9 : 219/6 198 480 . Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl.0 I 254 I 305 .

odnosno preko pogonskog 3...3. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima..5 .trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 ..obrlni uref.7. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0. Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom..u punjenje. 6 IlUll... zidova debljine 3 . na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena .uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J ..11 je u zatvorenom plastu 1. 0..11 1 zateznog 4 Iancanika.5. 0.. 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 . kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. kada jc trasa prostorna.10 Shema e/emellaro gral. 1500 oscilacija u minutu). Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi. 5. kao i u pIastu pogonske zvczde. za strugac presvucen gumom w =Ig = 0. nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala . Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina). Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom.206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc. 51.11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom..0 m.12~ sa strugaCirna 2. Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0.. Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno . pogIedati glavu 2. 3 mm. usvaja se da IznOSI 0. koji kIize po njoj.1 5.4.. 3. 51.6 ...1 .. opruzno . Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI... Koeficijent Ispun. 2. 5. Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51.. 5. 0.pritisnuta pokretnim strugaCima. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca.13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda.'enje je vibracioni. zaseccnom civijom. predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera.11 (koji su posebno pnkazam na 51.e preseka cevi. SI. Duz sekcija. a za vertikalne deoniee je Wlv =2.. 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 . suprotna grana Ianca .3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera. 30) zaohetanja strugaca. Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0. standardnu dimenziju.5.5 ...9.. Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati..4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5..6. 5.'ra . Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih. odnosno pogonskog kolura. 1500 . 0. b i c . Struska se montira na cev bez zazora.translatomo kretanje i osciIujuCi . 219 mm (ponekad i do 305 mm).uredaj ..4 m/s. Hod zateznog uredaja nije manji od 1.. 5.. a frekvencija 750 . Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom. 5.. a potom se on zaokruzuje na blizu.. Urerlaj za 6J.zavojni iIi je sa tegom. ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N. ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1..taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2. 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° .0. 51.6 koraka Ianea. 5.3 .. .2 .8 '" 0. ·... te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa. Praznjenje St.

. veca za 2 ".komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava. 10 mm (SI. 5 . sekcija pogonskog lallL'allika.5. jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi. Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn.kosi.J . Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane. b) SI.s/.dm sfrkugac. helmeticki zatvorena oluka (ccvi). sekcija Iroll...sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom. SI. odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala. Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna. 5. 5.208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica. neprekidnom sloju. Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena. Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba. 6 pula od visine strugaca.ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba. ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam.14.5. 5. SI. 5. premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom.pogon.zalezni urertoj.14 SI. odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna.cu .14. kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca.14.13 Pokretni cleo transporrera sa n.sa d1'o lanca .12 Grabuljasti transporter.5. t. c ./) . Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce . sto zavisi od svojstava transportovanog materijala. e . na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala. posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 . Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca). sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti. pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. b .posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p". pa se i visina sloja tereta znatno snizava. 2 . sa urol1jenim struga(~ima.ma: a . 4 . Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc . 6 . ] .sheme transpnrtera. gusto zbijenom sloju..ija j: visina jed~ naka visini strugaca. sredllja sekcija. Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1. Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka. sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI. Kod horizontalnog zIeba visina slo. c. c.los i transporteri sa uronjenim strugacima. fig . Kod kosih zIeba. d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom. a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni. sa niskim strugaCima: a ___ . pribIizavajuCi se visini strugaca.14.

... g. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[. zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O.13. sa uglom naglba od 20° . a koji treba uvek da se unapred pripremi. Kod transportera sa jednim lancem. Kod cevnog para: lanac oluk.6 .4..ukata . dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca. kao i osloni valjci. a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. 30 mm).. kod blago nagnutih transportera. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju. ravl1lh strugaca.. b . 320 x 200. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. izI~ska lanc. struaaca i dna olukva.13.. a I b).4. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine. u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima. potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20).85.. kod hori . 400 till. od VlSll1e lanca (50 .13.80 . 500 x 320.8 m1s..om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini.zavojni. strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca.3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk.. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase.dva lanca. Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 . a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. Transp~rteri niskih strug. a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima. 5.. Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa.. .. sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine. kapaciteta su 5 . zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0. lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade.. zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! . 5. sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala. Transporteri ovoga tlpa. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca.16 . strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 .. l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca. Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama. veoma slpkavlh.. koraka 160 iIi 200 mm. praslllastlh. 130 mm). temperature do 700 0 C. 65(] x 4(]0 mm. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. S1. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 . od 8 . 5.12. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI... pn brzmama 0.13. odnosno zvezde i nepokretne sine. ograniCenost duzine trase premestanja materijala. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka. 5. jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora. c). 0.. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka.. duzine prenosenja materyala do 60 m. a).13. a to su usmeravajuci koturovi... Izraduju se transporteri niskih strugaca. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5.. 650 mm i kapaciteta 25 .ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih. Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza.ZIna.14.4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa. b) iii limemh traka (SI. a kao ncdostatak . Najvece je habanje elemenata zIeba. S1. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba. Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim. 200 x 125. profila i ceIicnih limova. a u posebnim slucaJevlllla I do 0. tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca.. zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana. 320 m 3/h.. 5.. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala... zIeba Slrme 200 . a za vece sirine od 500 mm . vukIjucujuCi i vrele terete. kao i nedovoljna krutost dugackih. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom.a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera)... visina sloja materijala jednaka je visini strugaca. kapaciteta 5. na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu. ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika. Kolurovi. Primenjuje se . profilisanih (S1. 30°.habanje Janca. pogledati glavu 2. mogucnost. zbog ~eravnomernog habanja lanaca. kao I u prehrambenim preduzeCima.1 ..4 mis. 5. 0. . 5. 5. posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim. Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t. 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro. ~ao . c). StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1.zvezde. 12 mm.2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske. kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno . obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI.d. 0..210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji .

zbog naredne tehnoloske operacije. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem".:.ni urer1(~i.01 0.4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju.5. kod strmo nagnutih transportera.ate. a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera. '" (0.fa!7(Jc. a i h. plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal. a odvodi se zagrejanil. :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l .otuk . b . odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu. 5.poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'. ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste. ako je neophodno .15.c .ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5. 51. kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika.15 . 2 :'. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom.l~a sa dl'a Janca. to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0. sa tri 1011co: d-e. dno oluka transportera opremljeno .212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se.16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera. Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom. otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije. a vece na zrnasle materijalc). Lanac i strugaci. terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru.4.9 0. 51. 3 . c. 4 . kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde.15. Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu.Oplf. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona).strugac.5.a donje i gornje grane fransportera.3 '" 0. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111. u direktnom smeru premn kraju transportera.pugon. J . Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja. gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram. :0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ. 5. prema eksperimentalnim podacima. pri tome se ma. 51.0. da iznosi priblizno 17..8. a.sirina strugaca. izgled.2). 5. c} 51.15. 5. gde je Bs . 5 . b pocetkll transportera.6) Bs. S1. kao i svojstva transportovanog materijala.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter.

transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor. c paralclno postavljena vucna Ian ca. konzolno. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice.16. PogOtl . 640 1 1024 mm. d . a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a. pneumatski iIi elektrohidraulicni. na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu. olucastog poprecnog preseka. Prcnosnik pogona je reduktor. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca. Kod poslednjih.16. SL 5. Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan.. la~~~ (jedan.214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. a . kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera. na prednjem. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. visine priblizno jednake visini lanca.eba. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°. 5.5 m. 5. od· nosno dva motora.a. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi. StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1.16. neopterecenoj grani. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja. mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 .5. nagnuta I hOflzontalno . povecana cena. . b i c . Zleb se izracluje preso'vanjem. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno). a Izradu]c se od termicki obradenog celika. a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera.Trans~o~ter moze biti sa jednim. !rasa.. kao i masa transporter. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) . Jezgro profilisanog strugaca je oblika. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca).1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika. a na suprolnoj. Vu~ni element . razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl. te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava. SL 5. Transporter se montinl direktno na pod okna. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem. Sl. ojacane konstrukcije.16. .hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure . d). 5. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim. dva iIi tTi vucna lanca. a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom).16. SI. celicni. 5.0 c. materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka.5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5.a sa tri lanca og. precnika jezgra 14 1 18 mm. 18 kg/m.17).l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato. Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. a posebno njegove racine grane. Sl.4. zIeba izraduju duzine 2. koraka karika 50 iii 64 mm.5. 2. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a. elektricni. Korak strugaca iznosi 480.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli. podeljeni su na dva dela. koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a. dva iii tri) je demontazni. sa lri unutrasnje strane. Medutim. sa dva. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl. 5. e) i kombinovane konture. kao i za pouzdaniji rad. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije.. honzontalno zatvorene konture (SI.16: b i sa tri. posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost. portera. tall. 5.

19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f .18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () . NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica. d .strugclt. 1 _ :afe:na zvezda. kosu. hie).5. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca. 3 .'(anik.a/uk transportel'a. koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala. stvaraju i dopunski gubici usled kli. prasine itd). uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace.radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51. 1 .rasterC(:e'~je.:a z)'(~zda . SI. ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama.19. 5. Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala. u. 4 . 5. kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala.ma. !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala). 6 .punjenje fransportera nbfO.:a perUe. tj. SI. g. nego i u kosoj i vertikalnoj ravni.5. tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca.neoprere6ma grana /(lnca. . koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca.: cementa: ugljvene. c .ma: a . 5.l'erfikalno z./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI.5.ohrfni doho. z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:.faJ1(. Pn transportovanju suvih. prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru.20.pogonska :l'eze/a. a posebno na vertikaln?m sektoru.216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala.18.ll (pokretljivoSCll).onralno :afl'orene kon(ure.· h . zanja strugaca po sloju materijala. h . Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima.I!7()I'l'7 traSOIn rran. prasinastih.\·port{)WJl~i(j materija{a. veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka.afl'orelle kOl1{ure.rasterecenje . 7 .punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru.prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran. Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose. 4 . vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(.verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g . Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala. 2 . te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni. 5. b . veoma sipkavih materijaia (np~.praznjenje fransportera ohlika elC!'otora. 5. hori::. kao i otporom khzanja cestrca. SlpljlVOSC. ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta. . 2 . od niskih strugaca punog poprecnog prescka. 5 . e .{. 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac.rae/no grana lancel . prikazana je na SI.19) mogu imati horizontalnu. vertikalnim deonicama.\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(. S1.pogons/. materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima. Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi.b. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala. a. vezivnim svojstvima cestica.17.

.80. PfilSkastih. Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta.5. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc). Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi.. 0. kao i vlaznosl materijala. . .elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci.. samorcglllaciji opterecenja .18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja.. a manje na transportovanje prasinastlh.25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). . b . lepljivosl malcrijala za metal .12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt . (. praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala).dodalni otpori. veliki . zrnaslih i sort ira nih . Kv = 0.05 . Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0. 5.060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v .21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ . zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca.6 . daklc male cvrstoce i tvrelace. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90.. _ [aktor brzine. tako i prcma konturi trase. prasinastih 2. 10) a. 0. takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei.....silnokomadnih materijala. .:: (8 . 5. .. 320 x 200 mm. K . Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala.17 i 5. 14 m3/h. za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis. strugaca i oluka. m (vicleti S1. clejstvo korozijc. pri uglu nagiba ocl 16~ . poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada. kako prcma nacinu izrade. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem. raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni. kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m. . . Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda. . StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla. po kombinovalloj trasi.5. prema brzlIll lanca).. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima). 0. karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa. Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca. oJ SI..5. obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 . _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku. 5. prasinastih.10 _ sirina i visina radnih clelova oluka. s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala. 5. 1. Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali. jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica.. 200 x 125..strugace. koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi.90 . gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka.jedlla sekClja Irase fransporlera I I. kao i Iaka drobljivih malerijala. 22 m 3/h. a za visine poclizanja do 20 m).20) 0. Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova. K t = 1..1 .vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era. r 'j zrnastih materijala.. a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc.punjcnjll bez primene doclavaca.. obicno je Eo :.218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih.. kao i prema obliku slrugaca. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala.85 . kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?.. .200.2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI.3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5.90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera.

izraaena od okrugle cevi.. Sl..75 m. 15 m /h). 5. Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno . Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. odnosno strugaca.. Sitnez propada u oluk transportera.21. unutar koga se krece poluga 2.. u smeru radnog hoda poluge. brzina kretanja je 5 . 3. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge. koja je nakvasena uljem i emulzijom. 75 m.. npI.5 . Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1. 1.bodlje. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred. Hod poluge iznosi 1.220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase. kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. 2. ' 10 m/min. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina. dimenzija i duz:ine.translatorno.. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi .. precnika 0 76 i debUine 8 mm. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije. 5.. ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije.6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata. a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm. Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3.0 tlh (8 . LITERATURA: [45) . te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera..4 .. kapacitet 3 je 1. kvadratnog poprecnog preseka. posto su zasiljenog profila.2 kN.5 .. Za gornji horizontalni zid. Poluzni transporteri su duzine 50 . U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka.

222 Grabuljasto-kofiCasti.Ijuljaske. 6.2 Grabuljasto . kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera. Grabuljasto . U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi. Uprkos istovetnosti transportnih linija. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca.koficasti transporteri 6.' Shem({ grabuUos/o . zatvorene konture.oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police .1 5.2 k(~/h:(/Sfih d) Sf. oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~. Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana). T. kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera.kujhYastih i !rumjJorlera.pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P .'hema grabllljas/o . Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2. KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI. koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6.3 sastoji se iz dva beskonacna. GRABULJASTO .1 i transporteri Ijuljaskari.eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom.KOFICASTI. transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti. pogOJ1. koje se krecu c1uz horizontalnih deollica.zate':lIi Llredaj. komac1ne terete.\tOl'anw sfonica . c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto . koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta.2.2. SI. SI. 6. 6.SIOl'Orll(f Jtunica - 6. unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1.koficastih i koficaslih transportera).1.' U utOl'onw stOIi/CU.U!()\'(lrliU slalliea.a transportera. Pr .' U . ZU .6.pogOl/. Pr i. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija. SI. Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase. . koriste se grabuljasto .1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto .koficasti i koficasti transporteri prenose rasute. ZU .:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala.koficasti transporter. 6. a takode i transporteri .. koficasti. a transporteri ljuljaskari . vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5.koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p . a kao noseCi element .isLovelne..:ule:lli ureduj. 6.koficasti. Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru.

Na kraju donjeg.flcastl transport en se relativno malo primenjuju. Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3. bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45". 400 i 500 mm.g sektora.e veoma sipkavih. strugaCima. 6 mm.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka. 2. koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama .224 Gralmljasto-koficasti. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno .unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7.. slicno strugaCima. oel . zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka. neg~ ko. a druga 2 jc zatczna. 300 mm.obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo. na kraju radne grane) jc pogonska.._ gledati glavu 5).fl~a JC A = 300 . a Vlsma podlzanJa matenJala m. Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca. zavarene konstrukcije.5 . Grabuljasto .elreduje se prema preporukama u glavi 2.lClllh grabuljastih transportcra. za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9. a dubine su hi = 150 . matcnJ3la ~ vertikalne zielove o. horizontalni sektor.0 ko.. pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu..el zateznog uredaja iznosi 1. 6 i vodica kruznih sina.g lanca. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo..koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg. ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja.koficastog transporte:-a o.uju se z~ transportovanj. doh vat ko.. 25 Neelostatak grabuljasto .3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto. a potom prelaze na gornji.:nJc.1 primenj.-k. '1 'f" 6. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno. visoka potrosnja pogonske. prasinastih.. nizeg horizontalno. 200.eelicnog lima elebljine 3 . droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala. sirina kofica iznosi B = 300 .6. SI.koficasti transporteri. o . Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B). ko. premda je ono.automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno.?el Q = .d Ob. 6. Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8. ko.4.3 Shema grahuUasto .fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = . Potrebna zapremina ko. koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima. .rizontalnih deonica iZllose elo 100 m.raka vucno.2. koja se izraduje od valjanih [ prorila. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica.6vp'l' (6. S1. Pagan .2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315.1 ) .Izr~zeno.. Kofice su prizmatiCnog oblika. Ho. e~erg~e.zavojni. horizontalnog scktora transportera. 250. Qa 3.va transporter a u suprotnu stranu.tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm). 600 mm. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru. zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala . Pokretne kofice. ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr. a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A .. 6. Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje.A).. SI.fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 . 6. manJe . 1200 m~.koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka. i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po.luka. pri kapacitctu transport~ra •.~OO m 3/h' duzine ho. na istovetan nacin kao.2... 2. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem.

. gde su: Q. 6.l!t:q)orfera: a pokretJJi deu. 6 .koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k . tako da su i koeficijenti istovetni. . prevrtanjem kofica. = 3 '" 5. n . dProracu~ :uc~ grabuljaslo . odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja.2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' .konk kofl'ca' .rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0. ' z pravo 111IJS og.0). .. Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice.1 Uredaji (6. kao i grabuljaslo koficastog. kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene . tako i duz horizontalnih deonica transportera. 1avu 2) Sile otpon duX I. 51.dimenzija najveceg tipskog komada tereta. a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J. 3. k ' .75 '" 0. B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima. za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose.. 0. kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja. J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI. 3 kofice: 4 ..6..3 Koficasti transporteri 6.3. 6. 0 .'fni lanae. II: I r' 1 '.4 Elemenfi gru/Ju/jasto . za horizontalne deOllice.' 1 . pogledati 51..pogol1sku zvezda. \jf .u kgll.. honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera.uredaj:o.5 . . b .rasterec:ellje.6 mls). v b ' . 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu). za dopremane po redu. . prafnjenje . . Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T . 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera. m. konture trase transporter a (pogledati a k "v.0.u t/h'' ak ..obr/Ili ureilaj 6. .5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt. .90 (manje vrednosti odnose se na komadne.kopeastog Irf. koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 .. pogledati glavu 5.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju.vur. Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba. 5 . pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim.16 ". uslov·.J.koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2.vodice.zafezuo zvezdu SI. 6. p . 2 .226 Grabuljasto-koficasti. 0 1'"zatvorene ..koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak .5. 10 kN.

228 Grabuljasto-koficasti.. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. 6. od ce1icnog lima. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama). Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. pnmenJuJu se za transportovanje suvih. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera. 500. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana.6) Tablica 6. SI. 500 tlb. u proizvodnji hemijske industrije. tako i pri eksploataciji transportera. C koficama. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja.5.4 m/s). Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama. a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna. Zbijene kofice. 6. kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . do 150 m. Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje.7. mrn ak kofice. Lakse se.. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova.1).5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A. SI. I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. 6. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja. nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom. 6. 800 i 1000 mm. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari.1 Sirina kofica B. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica.. visina dizanja je do 60 m. Sl. koje se pricvrscuju za lamele lanca. m I Masa I 126 1. I 1000 . Prema gustini. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. 6. 6. osIanjaju se preko osovina. SI. duzina horizontalne je. a i b i rastavljenim. zrnastih i komadnih nasutih materijaia. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. u fabnkama cementa. 1 Korak vucnog lanca. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica.7. SI. 6 mm.7.6 su zavarene. S1.3.315 m/s i \jf = 0.. veoma sipkavih. pri gasifikaciji koksa. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno. 400. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem.8. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a. K?f.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova. 6. odnosno rasporedu kofica. . 630. kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. odnosno kotrljajnim !czajima. obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala. de~nice . Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0. koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala. 6. prasinastih. debljine 2 . Ko/ice. u eksploataciji ugIja. Valjci SlI sa obodima sa kliznim. da nema prosipanja materijaia . a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala. kao i ureaaje za prevrtanje kofica.

.1). Sl.6) za prevrtanje ispusta na koficama.6 Pokre!l1i deo aJ SI.".n .ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l. 6. 6. a i b).ikom l1a koficama. 3 . konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI. 5 . koja se nalazi na kolicima.9.porlera . Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma. 6.ko/ica.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I . 6.9 a ./. 6= .6. prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl..' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje. 6.I'u(ni lanae. koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl. 3 . 2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem.230 Grabuljasto-koficasti.kojh. SL 6.'""- . 6.a. ' Sf.. 2 kope'. Sl. tako sto se kofica naginjc.grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim. b i c . kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu.grlJlliL'{llik. J .8 Ure(taj ZO punjellje tram. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim./juk za pre\'rlall}e KOjica. Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene. b. prevrtanjem preko sine za praznjenje. a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje..7. . Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl.9. 6. ~ .:olica sa ~'{iJ1u. Sf. a iIi kOllzolllim valjcima.va/jei no koJicama.fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1.6. 4 . sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I .9.jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju. Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica.urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI. a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra.

kolevki). kofka treba da zadovolje navedene uslove (6. Vutni element predstavljaju dva lamelasta.. - korak kafica.resetki.visina podizanja (ereta. obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena . tzv. 0. 200.04. 160. H . sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa.06. 6.1) iIi se odreduje iz odnosa: in . isto kao i kod grabuljasto. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6. g mk m. a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama. . ..3000)B.sirina kofiee. dimenzija i mase transportovanog materijala. a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom.2).4 ) gde su: 6.obodima na pokretnim valjcima. 0. Lh i Lx . Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki. 250 i 315 mm. - masa kofiee. sa .. m. zapremina kofice iz izraza (6. Sl. . Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2.koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja. 0. Jik . sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama.=2 . qo = (2500 . a . valjkasta lanca koraka (obicno) 100. pomocu razlicitih uredaja. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca.40 m/s.. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1.. kao i istovaru. rucno iIi antomatski.ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde.6) gde je S = 1. Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2.9). Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca.3.1).3) B . Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije.ie zavojni iIi opruzno-zavojni. Ukupna duzina lr.16 . u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona.koficastih transportera.4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51. (6. LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga.02. (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6.mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera. 3 kN. za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0. . 125.08 i 0.85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele). Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2).70 ..11. 08 . samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama. Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki . (6.6t.:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea. usled agresivne sredil1e.koeficijent ko.3 (6. ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta. Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata.10. 6. .horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera. koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu.05 . Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka. knjiga.45). Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0.232 Grabuljasto-koficasti.. m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} . Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0. 6. kg/m. koji su ugradeni na vertikalnoj deonici.a k .gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. . u zavisnosti od oblika.D3 i 0.10) prema konslrukciji slicni su koficastim. Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima. a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. m. e).. 1. U kojim3 delnje korozija. srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0. 0.. Kada su velike visine dizanja (npr. 6. Trasa premestanja je slozena. Ijnljaskama (kolevkal11a). Pri automatskom utovaru tereta... 5iJa otpora H-:. kg.5) Zatezni uredaj . koji ce se razmatrati u glavi 9. kao i naeina njegovog utovara i istovara. i obicno ne prclazi 150 m. pri visini vertikalnih sektora do 30 m.2. elemenata masina. m.

za koje su prievrsceni odresci platna .16). Preko punih sipki slobodno su navucene cevi.. sveznjeva. Prema tome. 2 .35 mIs. 5 .pogon.5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima". . koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . . b kao i horizontalnih.12. 6. Njihova brzina obicno iznosi do 0.12. 3 uredaj!tJ uIOl'ar.-~-- Sf. naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama. 6.. S1.15) i (2.234 Grabuljasto-koficasti. Prema tome.vkamo sa d)'u !onca. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 ..--~-----. 6.:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja. tleo Iransportera sa Ijulja.resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra. Tako se duz vertikalnih S1.zatezni ureaaj.10 TrOllsporler Uu/jo. plodova voca.traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje). posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano..{kar: 1 . 4 . Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2.ure(tuj:a iSfOl'or.otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl. I ! I :. 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca. 1000 mm. bala. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba. 6. za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2). 6 . 7 pokretni deo (land so Ijulja. 6.I'odico. S1.12 nazvani su prema njihovom konstruktoru. obicno Jamelasta. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca. koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova. St. postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar.11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p. c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi". postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. 6. DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki..jezgara iznosi 750 . sa supljim osovinicama.resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera. povrca itd).fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . a korak popreenih sipki ..

trakastih iIi plocastih transportera.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2. sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 .i I I f .12 Transporter Dona/fa: a ~ shema. 6.236 Grabuljasto-koficasti. od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3.. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu. nasipne dimenzije 0.eleva tori Transporter elevator iii" ".pngon.zure:::n! uredaj 6. 6. 1. Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni.. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu).zaluzine. a transporter se pllni dllZ svake etaze. elasticnie roJetne .5 x 0.. b) ~. pri neprekidnom .pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg . Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina.kontinuiranom iIi prekidnom transporHI.\l){)rrer . a drug a (zadnja) .spoIjasnjim lancima 4. I --~--r---~-. transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr.3 m/s.. sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera. . pogledati S1.. I I . Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri. bala. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih. SI. razlicitih paketa. vrste tereta.ti f. debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka). izmedu donje palube i dna broda. a predviden je za transportovanje dzakova. 100 mm.zavojnog zateznog uredaja ZU.. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0. a nalazi se na gornjem dell!. Transporter .transporter. za utovar i istovar brodova. S tim u vezi. vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama)..6. Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu. a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika.13 povezan je se pogonskim zvezdama. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno ..7 . ZU . tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno. od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade.. Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda. SI.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora.efel'oror: P .6. masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg. Slim u vezi. pretovarnog pros lora na brodu. b i c . koraka 25 . .elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta. 1000 kg. kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica. Noseca povrsina 1..2 x 1. odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala. obavljaju se rueno. transportera. Pogon: P . c) Sl. za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog. kao po pravilu. SI.13 Tran.5 m. 6.kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda. npr.transportera.6 Transporteri . podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju.. kao police. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda.

60 m/s.238 Grabuljasto-koficasti. Transporteri . jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi". Prednost transporlera ..36 . Slim u vezi.elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama. visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m). 2800 komada/h. mase do 30 kg.elevatora su: nosivost povrsine 25 . Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala.elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza). . 0. siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati. transporteri . kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0.tereta. za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja. kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno . hrzina kretallja noseCih povrsina: 0. za kapacitele 1300 . kao i visoki casovni kapacitet. koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera .. kao i praZnjcnja materijala ....komadnih tereta.. Poznate su konstrukcije transportera . 1000 kg..0 m/s. LITERATURA: [45] .. 1. mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija..elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m.elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera..16 .

horizontalnom delu. Na mestu . 7. kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe.1 7.izmeclu kojih nema zazora. Kao sto je navedeno. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. te 5e tada i kofica prevrce.1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni. sto zavisi prvenstveno od velicine.k jena sina. za tu svrhu savijenih sina. a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V. odnosno zapremine kofica. Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. tako i na vertikalnim deonieama. viseCih transportera sa neokretnim koficama. a to je na donjem. sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala. tako sto se okreeu preko posebnih. 7. pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije. Kod koficastih. ravnomerno. VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala . kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka. koje zadrzava sav. Na SL 7. Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca).1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju. a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama . na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi. u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu.tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. SI. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu. npr. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih.

.242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase. ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. 7. 5 .kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta. Na Sl. horizontalni oluk. koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. gde Je zatezna sila u lanell najmanja. .pogol1ski lanL"onik. 2 . tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter.. 7.\'erlikalni pIa. 4 .koji'c{J. dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora. horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. 7. Na Sl.zafe::ni /anCt.. MatenJal se oblcno na donjem. Sf. i (tlh).Pogon . posto premesta materijal duz oluka .hori. horizontalnom deIll trase doprema dodavacima.6~\!fPv. !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera. na kome koflce silaze nanize.80. a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta. prasinastih. kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji. 6 .3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka. Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama. 0.koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc. praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija. (7.ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f . a na gornjern.1) gde su: \!f ak . U opstem slucaju. d) Sl. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. obicno na pocetkll horizontalnog dela. dela. a i transportovani materijal manje se drobi i sitni.65 . dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera. Medutim..gurajuci ga koflcama [spred.2 . Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica .2 prikazane su razlicitc shcme izradc.mik Kao !ito se moze uoCiti. 7. a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera.3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe.' 3 . postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama.':! transportera. jer su manji otpori.oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb. odnosno ugradnjc ovih transportcra.

kaji se izraauje kavanjem. 7. 0. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. kaa i od planiranag kapaciteta. prcklopni lanac.. Na Sl.gustina materijala. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima.brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava.50 m/s. recimo delova motora.. kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta.korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice). DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite.5. na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. koji se izraallje kavanjem. 25 m/min.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii . I (dm\ 7.5 c. 7. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta.40 . a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. 7. slozene putanje kretanja materijala. 0. b adlikuju se velikam savitljivaseu. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima.5.5. 7. to. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. laka sc vczuju za noseea kalica.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni. m. koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale.4 Konstrukfil'l1o i. za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0. Sl. za radove na montazi. do. Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca. Zavareni. . Sl. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. 3 . 7. 7. u fabrici motora. pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2. a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem.'itije. Na Sl. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam.zapremina kofica. preklapni lanac. a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3. nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea. Sl. Zavareni lanci. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike. . kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3. tlm . pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca. a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0.30 mis. sta znaci da se sam transpart obavlja po. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera. C St. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje). 7. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter. slozenim putanjama. . S obzirom na navedene pr~dnasti. taka da dastizu i vise hiljada metara..15 .2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije.. 7.

m/s.clanaka Janca. lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma.6 SI. preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik. Clk . kN/m. zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel.broj komada tereta na jednoj nosiljci.7.v'm ak (komlh). kapaeitet transportera. U slucaju preopterecenja. 3600. kao i njihovog izduzenja u toku rada.3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri. Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je. kom.tezina jediniee duzine lanca. . a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala. kN Gn . zvezda lancanik iii pogonski kotur. koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7.5 Pri transportovanju komadnih tereta. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera. kN ql . . 7.3 Proracnn visecih transportera (kN/m) . shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima.rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe). (7. transportera.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf. duzine pojedinih sekcija.teZina llosiljke (korpe). (7.brzina kretanja viseceg transportera. visine odredenih vertikalnih deonica. gde su: Gk - lezina kolica. Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika .2) gde su: v m . u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih.

8) pri tome su: 5n S. kao i od uslova rada lransportera.) moze uzeti da je w' = 0. Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta. Sn . s= 1. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica. povratne grane viseceg transportera. v . kN.sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde. p = 5 0 v .' gde su: (7. nosaca i vucnog elementa.04.sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika.06 .stepen korisnosti pogonskog mehanizma.kW 11 (7. - sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu.7) + --'- G ak (kN/m). otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama. Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje. kN.1. <p = 1. kao i otpor na kosim delovima trase transportera. rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke. tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1. m. otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova.pogonsko opterecenje..~N. 1. cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova.. qo .opterecenje praznog dela. (7. tj.. (7.. kao i otpora usled teiine. SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) . . kN.duzina trase vertikalnog pregiba transportera.6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L.sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik. pa te velicine sabrati. u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca. m. pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine.9) Sn_l . m/s LITERATURA: [12] . u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret. kN/m. .koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:. vis ina dizanja iii spustanja tereta.07 . Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera. q . Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~. kN/m. m. - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi). (7.04 .rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe).brzina kretanja transportera. tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 . Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7. m. otpora usled savijanja lanca.4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora.5) = 1..koeficijent otpora.2 . Sila nakon izlaska transportera iz krivine. i usled krutosti vucnog elementa. t. potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak . kN L .q h ) .02. otpor na vertikalnim prevojima.

Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. relativno niskoj celli. prilikom izvodenja remontnih radova. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om . obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. pa tako nisu ni rasprostranjeni. horizontainu iIi prostornu trasu kretanja.na viseeoj stazi. Sve utovarno . te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja.~oracajuCi transporteri za rasute materijale. kao !ito su: automobiI. kao viscCi transporteri. . Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. ispod poda iii je viseCi. a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan. pri zavrsnim obradama. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog. kada se vucni Ianac nalazi na podu.rezanih metalnih strucrotina (pogle.~abulpsto .povratno. iIi klizanjem po podu. liZe iIi kombinacija lanca sa jednom . Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~. sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica. Transporteri sa prostornom trasom.roIni. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. Mecl~tim. malim gabaritnim rnerama. samoutovarivaCi. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje. puIsirajuCi. prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. na kolica koja se kre~u po unapred . Sl. na linijama mOlltaze.1 Osnovni tipovi . U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . elektrokolica (elektrokare). kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja. Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g. KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene.llija trallsportera sa voclenjem tereta. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs. a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. Kod transportera sa voaenJem lereta. ncophodnost vracanja praznih kolica.dye krute poluge. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7. 8.P0stavljenoj stazi iIi po podu. neprekidnom brzinom. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu. nepogonjenih vaIjaka . KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca.dati gla~u 5). tehnoloskog procesa.pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno . 8. Zatim.proizvodnog ciklusa. transportenma sa vodenjem tereta. kao i regalne dizalice. u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima.vom vucnog elemenla.1. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno . preko sopstvenih tockova. kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano.

2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51. 8. zateznog ureaaja 9 (pogledati S1. 8. 8. oj SI.1 i pozicija 2.1 i pozicija 5 na S1. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v. 8. 8. 8. 8.3.2 Shema \'t. vagon.1).1 iIi sa kolicima.1 i 8. SI.1). 8. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije.2) zvezde. 51. avion itd. 8. na 51. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po .8.1) koja se postavlja direktno na pod.rtikafno .1 i pozicija 1 na S1. 8. po· gona (pozicija 2 nel S1. 8. 8.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8.8.) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. oslone metalne konstrukcije 6 (51.1) i obrtnih nreaaja 4.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8. 8. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta. 8. 8. na 51.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija. na 51. tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. na 51. koja se krcce duz ugradcne staze 7. b pro]'(lcullska s!lema SI. 8. pozicija 3.2) i zatezne (pozicija 8.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2.2 sastoje sc iz: vuenog lanca. klizanjem (51. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera. koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze. 51. izvan metalnc konstrukeije transportera. kod kojih trasa moze biti bez kolica. 8. automobil. 51.8.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz.1 i pozicija 4.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51.2. za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor.2).

Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom.opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea. koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era.2 i pozicija 3 na S1. 804) iii preko kompaktnog poda.1(. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova).rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1. Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1.2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa. 200 ml11. 8. u odnosu na uzduznu osu lanca. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd. a pri prekidnom . za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1. civije. 8.1). 4 . pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama.zavojni.:a zi'ezda.. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea.2.zate::}1a ::. a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta. Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine.1.) iIi kolica.npr. u livnicama. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1. to se ukupni otpor na radnoj . 8. supljih kalupa i slicno. 2 . a ponekad je celicno uze precnika 15 .3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2. Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine. kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora . Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem...3 vuclli 1011<. a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka. pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima. koraka 80 . odnosno prcko tockova iii valjaka .0 milllin. (8. mini: ] . Pagon transportera prenosi se preko reduktora. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0. . dopunski otpor je 8. Duzina transportera dostize 300 m. 8. 8. 6.rolni na podu. a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna). Na vucnom uzetu su vezane kuke. kabina i slicno. sasija vagona. 8..gurac.2. 8.3. oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane.1 .1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ".. i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce. pogiedati S1. Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI . staze se sastoje jz nosaca .pulsirajucem taktu lransporta 6 . Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika.4 WI. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca." 12 m/min. 8.1.i/jaku. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka..254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka . Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila.\'ezdo. Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica.. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. b). 8. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. pogledati S1. Prema tome. 22 mm.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1. Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno .sila otpora premestanja tereta. Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva. 8.2 i pozicija 1 lla Sl.. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera.3.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze. 8. [ profila koji su polozeni na podu. sa jednostranom zglobnom vezom.pogo!1s/.

suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru. a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6. 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera. vee naizmenicno.1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta.rolni. 8... Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta.. a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl. 8. narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja. 8.0 m. Kombinovani laneano .5. sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni.. platformi.3. a raelni hoel poluge je 5. Brzina kretanja poluga iznosi 6. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5..3.0 . 8. 0. Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu. Polom. 3. Iancane. Na neopterecenoj.. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj.0 m.. a guraci poll. Pri kotrljanju tereta preko valjaka . bez elasticnih elemenata.. krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2.. (jeelnostavnije su izraele). 30.povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja).5 . moze se usvojili da je WI ~ 0. poluzni transporteri u odnosl. Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon. suprotnoj grani. duz sinske staze 9.23). a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke. Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera. a ukoliko je to nemoguce.WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora . ponekad je promenljiv korak guraca. paralelna niza poluga. Sl. koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura)..poluzili element optereeene. neoptereeenoj grani. Povratni . pogona i zateznog ureaaja.l na obiCne.0 m/min. koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera. Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni. Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera. Duzina svakog komaela lanea je za 2 . b). masa transportovanog tereta komada iznosi 0.35.5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila.5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima. ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima.23).0 . aktiviranjem automatskog iskljucivaca. transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala. Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem. zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta....25 .. koeficijenl otpora krelanja Janca.256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji .. aviona. pogleelati Sl.poluga 3. duzina transportera iznosi 50 . a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj. 8 mm. kao i eskploatacionu eenu. jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina. 50 t (i viSe).23). Vucni element krece se translatorno . Sl..2 Elementi transportera Poluga transportera. 15.3. 8. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju. 300 m. Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge. koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2. vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 . vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu. Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi.3 Poluzni transporter 8.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. jed an za elrugim.. preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica.Om. i rukovnje je jeelnostavnije. izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima. to se ona odreduje priblizno iz izraza (2.. rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3. koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. zeleznickih vagona.betonskih fabrikata itel). Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera.. 8. sa dva nezavisna.0 .. radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea . 8. koje predstavljaju celinu nekog tereta. . armirano . pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile. a premestanje tereta ostvaruje se guracima. jedan oel drugoga..

S1. g . zbog vclike razlike relativnih izduzenja. SI.6 i 8.prema izrazu za silu (8. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije. . kg. . pogledati 8.05 wki WI' .3) . a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu . Kolica 7 kojim se transportuje teret.6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir).4. kg.koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda. 8.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca .adresiranjem 8. 8.1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima.258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1.3). 8. Wpr WI's S1. . .broj kolica na transporteru. Sl. .m p + j. Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom). mt n mki mp flo == 0. Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda. koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima.koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga.6. a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu. . Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad. 8. isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7).odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge . 8. lw k . Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem. (8.7.25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8.2) Pri povratnom hodu (8.7.2.2). u prvom slucaju 8. a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6.5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze.ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru. . me J. 8.koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze.1 0 .3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'.3. m k ) + wp . h. S1. (I mt + n .ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge).dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima. ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera. kg.

8. Cijim podizar0em iIi spustanjem.6). 8.Ul'r.n !(J!7cem: a .7 Transporfer sa kolicima :. 8.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf.. a koji Sll postavljcni duz trase transportera.lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera.9. kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija.7.7. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera.6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. S1.koiica.7. kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju.6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera.. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3. b. pere. susenja. 8. sa nadpodnim polozajem lanea i staze. sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta.poiuga.a vortenje !erda "utn. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. 8..7.tehnoloskim linijama (na radovima montaze.8 i 8.'uclli ianac 'br . SI. a prednost je sto nema zlebova u podu. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10. a. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1. 3 . Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J. 8. S1. b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi. Automatskim pomeranjem skretnice. za . 8. te se pod lako odrzava. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji. ispred skretnica lransportnih staza. 4 .i. a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru. S1. sa nadpodnim p%iajem fanca. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa. obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi. S1.'pod poda: J . 2.. 8. pranja itd). koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima. Transporter sa kolicima za vodenje tereta.6 i 8. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale.i2 b) Sf.i. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje.//ar/ poda: b . odnosno . a primenjuje se uglavnom na transportno . a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge. S1. bojenja.iskljui'i1'(1c.260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu. 8.

8.9. a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda. u koji mogu da zapadnu prasina. broj adresa . zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc. ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma. 250. a deponovanje . se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50. blalo i uzgredni predmeti. a sa viSe pogona .'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica. Utovarno .262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera. su nosivost tereta i vucni element. 47. 8..8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J.. st. brzina kolica iznosi do 25 m/min. c . . 2000 i 3200 kg. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu. ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze. a odatle se utovaruju u vozila . odnosno tereta.pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima. 8. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°. le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala. opsluzivanju.. kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta. 100 i 160 mm.9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe. Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera.ca. uslcd postojanja zieba u podu.do 15. kada je lanac polozen ispod poda. vucne sile do 4.pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem..5 m/min. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm. a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80. adresiranje je beskontaktno. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 . 1000.\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{.komi one. lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl. 8..5 kN. . a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a.do 3 km.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje.500 m. Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama. 500. Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b .~/(j st. 8. 125."kog sto})ari. zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1.. za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc. Sl.5). u zlebu..8.isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t. kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom.3 .

postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja. svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera . Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju. biraea. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. .6. koji dolaze od specijalnog davaca . skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. 8. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica. narocito kada je manji broj adresa.. a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini.pravolinijski pogonski lancanici. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. a zadnji su kruto spojeni osovinicama. te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. c. tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje.264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom.9. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija. metalnim opiljeima. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira). 8. b. Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. 100 i 160 mm. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera. Nakon optercecnja kolica. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica.. Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. 8. zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda). po podu koji je zaprljan uljem.zavojni iIi hidraulicni. Duz trase transportera. na odgovarajucu adresu prijema tereta. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica. a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. koji su razmatrani u glavi 7. Zatezni ureaaj moze biti zavojni.su demontaini. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. Primenjuju se kako ugaoni. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje. pored pulta zaupravljanje. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. tako i. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll.6).2 Elementi transportera Elementi opreme. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera.. koja se uvode na trasu transportera. Vuc"ni lanci . strugotinom i hemikalijama. pozicija 3). 8. Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka. koturova obrtnih zvezda. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze. duzine sekcija od 3 . pre svega .4. dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna.redllktorom. horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje.9. b.. opruino . Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. a posle svakih 100 . Kod kolica sa sest tockova. Sl. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. kao i na visoku cenu.9. Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja. vee u ormaru. Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. 8. koraka 160 i 200 mm. dui slaze od mctalnih vodica (Sl. a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica. isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . Sl. koji su postavljeni dui trase transportera. koraka 80. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal. dvoredni lanci su sa dva zgloba. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca. 6 m. 200 m. koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde. Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom.zacepIjenom podu.

gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake. raziicite konstrukcije ovih transportera. Duz trase transportera. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. sa prorezima II koje.10.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem . KoracajuCi transporter.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa. 8. 8. a). Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. adresa. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51.12 na koji se postavlja teret.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. na kojoj su olvori. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. 8. prema llnapred propisanom zahtevu. 8. horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama.betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. kao i drugih proizvoda. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera. c). Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are. za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima. 8. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne. za montazu elektromotora. 51.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina. b) i skakavicu 1 oelvode u stranu.10. a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. i davaci sa Citacima. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo. a takode i pri fabrikaciji armirano . U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU. nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4. obicllO do to otvora sa svake strane. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. i pogona 6 za premestanje pokretnog rama. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno .11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi.5. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. opera- 51. b) f::! R 7 () C) SI. a potom su izradene i druge. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. 8. nosioca.1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. NastavljajuCi krelanje. na kojima lezi pokretni ram 5. 8. njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice.8.5 KoracajuCi transporteri 8.povratnog. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1. S1. 8. KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski.fotoelektri6ni. Kada se poduelare civije sa magnetima. Poznati su kontaktni i bcskontaktni .8. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. u odgovarajucoj kombinaciji. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa.10.

odnosno korak tereta iznosi 500 mm. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima. 8. za rastojanje izmeau pokretnih pozicija. b). teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7. 8. SI. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje. i sup rotan povratni hod. 8.49 MPa. tj.11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. pogoni. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0. pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred. transportovanog tereta 8..12). transDortera iznosi 3.6 1:.12. 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram..(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB.'Iporfer SI. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t. kao i kocenja i zaustavljanja. nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski). b. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju. hod rama transportera.. S9x500 ::29500 2 ~ f .8. rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi. 8. a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama. SI. potezne poluge 5.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim. pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret.12. . O~I . a ukuDna mas\l. obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi.ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu. radni hod napred. nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4. podizaCi.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon. Na SI. 8. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom . spustanje. valjkastim transporterirna. ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak.

ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama.. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija .2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije. 700 kg/m.. otpome i nesavitljive. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni. talasastim eelicnim [imom. livackih kalupa. horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima. mas a transportovanog lereta 0..q trullsporler zu pre!lo. vee takode i drugih proizvoda.. Sistem radi na sledeCi naein. Medlltim. LITERATURA: [45] . koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine..5 t)..5 MPa.. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi.1 . 25 m/min. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma. brzina premestanja ram a 1 .{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8. pod pravim uglom. Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama.cluzine. 6 m.. ct. pri slicnim tehnoloskim uslovima. broj radnih pozicija 4 . pritiska n mrezi do 6.. 150 m. koji se sastoji iz nekoliko. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s . 15 t. 3. poslavljanje i nalivanje topionickih. tada ee jedan transporter biti pouzdaniji. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. a ram donjeg transportera lldesno. 900 t..8. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim.. zavojni. pnellmatski iIi hidralllicni. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski.povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno .. preko Zllpcaste [etve). nego sistem zasebnih koracajllCih transportera. ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja.5 m.3 . Kada nema prelovarnih punktova. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo.14). primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. 8 min. "I" profila). 70. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja. poboljsavaju se uslovi rada u livnicama. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice. pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca.. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina . fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje. budllCi da se hladenje kalupa.5. takt operacija 20 .270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa.. tako da se pri suprotnom . moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema.. 120 min. a na donjem njihovo hladenje. masa jedinice duzine transportera 200 . donji transporler. a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada. SI.5 t). Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr. sa kojih se oclvode topiola i gasovi.. a drugi podiZe ohladene kalupe.4 . lancanih iIi pnellmatskih podizaca. Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp. koji su postavljeni jedan iznad drugog. ukllpna nosivost 4 .. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi... a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 .klipnom polugom. a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. sirina transportera na nepokretnom ramu 0. od valjanih celicnih pro- profila. U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova. Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa. Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera.. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama. 8.14 Dl'{}etailJi kora(ujic. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. drllgi sa kalupom). Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. pri montazi.. Kada se dostigne krajnji polo:zaj. npr. jediniea koracajuCih transportera. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa.

puni sc u kofice. pa i vise). cementa. vucni element se obavija preko gornjeg.2. Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. 9. 9. eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste... Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem. laka grana slobodno visi (S1. srednjih sekcija 4 i donjeg dela. kao i industriji masinogradnje (pogona livnica). a takode i odvojenih .. pogonskog 5 i donjeg. a i b) iii se pridrZava (S1. 9. neke transportno .2). koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6.272 Elevatori sa koficama.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . . Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora. sa fazonski oblikovanim koficama.).. u susarama. 50 m 3!h. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka.lJULJASKARI iiJ 9. treseta itd. kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida . materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja. 70 m). metalurgiji.tehnoloske linije. pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8.2. za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2. "stope" 10. zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora. 92.. 9.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1. uglja. Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom. c). a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. stovaristima u magacinima. peska.zasebnih elemenata na skladistima. hemikalija. brasna. kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). u hemijskoj industriji. sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 . mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 . Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih. kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje.pretovarne masine).kontinuirano. Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake. Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka. viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama . a prethodno. Prema vrsti materijala koji se prenosi. 82°). Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12. zrnastih i sitnokomadnih (npr.2 Koficasti eleva tori 9. npr. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani. u proizvodnji gradevinskih materijala. viljuskaste i elcvatore ljuljaskare. u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode. u silosima prehrambenih kombinata itd.1 Opste karakteristike i podvrste 9. Koficasti elevator (S1. buradi.. pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose..1) i kosi (S1. 9. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno . Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru.. kombinatima za oplemenjivanje rude uglja. sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca). ELEVATORI SA KOFICAMA. bala. sanduka. pri oduzimanju vode. zrna. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA . Ljuljaskari. . Kod kosih elevatora neopterecena.Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova.

.2.9. ti. optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1.4 .2.9..3.3. c .A:! ~u 0 0) {} b) SI.3.5 mis.sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta. kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. 9. Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0. 2.Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne . kada su postavljene tik iedna uz drugu.2 M" c) ~ . '. dok je centralni polozaj na S1. bocni polozaj prikazan jc na S1. kao i u silo sima .1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna. d. a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI. opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka. 9."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli.. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje. c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj). viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . a)..274 Elevatori sa koficama. Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI.. S1. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1. b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi. b i e.3.. 9. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje).sa dj'{j Janca. 9. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima. kada se povratna grana SI. 9. b). postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna.. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj. a. 9.. b).

odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica.Lancani sporohodni.Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito.3.). 100 1.. 9. praskastih i prasinastih materijala.2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice.40 ICentrifugalni 1-"-"- . sa razdvojenim. 9. plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1. dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--. d) i usmereno gravitaciono (Sl. kao sto su: prasinasti. pri transportovanju suvih.. 63 6.:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a.3.9.slobodnim padom. postoje specificne konstruktivne osobenosti. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1. strugotina. cement. 9. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih. pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa. koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde. 9. b).. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica. 9. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim. Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl. a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4.. iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. pesak.~. a koje se kreeu u granieama 0.. a).2 . :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim. ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni.6 .6 .pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak.40 Centrifugalni 3. sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr..0 m/s..3. . sa zbijcnim. Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica).a/lle sile. sa zbijenim.:.276 Elevatori sa koficama. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu. fosforno brasno itd. TabJica 9.. zrno.. 4.3 . sa zbijenim. pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1. zemIja. prasinasti ugalj. Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile.0 m/s. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama .2 . dubokim · I . !J . krupni ugalj itd.8 .-. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta.3. treset kopan glodacem.d~ojel1im.LD iLancani brzohodni. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!. 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m). Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. praznjenje . praskasti. c ...3 Sheme punjenja. 9.0 m/s). Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. .. kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka.1 Nacin prazr. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge.3. .) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice.ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :.pUlljelljf! :asipol/jcm kojica. b).3 ..~-. 63 6. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. ruda. a kapaciteta su 5 . praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje .0 . praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -. tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3. sIobodno gravitaciono (Sl.. ostrouglim ikoficama tip a 0 I .2..0 mis." 4. a). drobljeni uga\j. 320 0) b) d) SI. c.. oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 .

Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine.5. zbijenim rasporedom kofica. S1. Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora. sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. pri transporlovanju komadnih. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih. karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m .278 Elevatori sa koficama.5. c i 9.). Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera.dobija se da je (9. to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. Kada je rd < hI' ::. ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom. vlaznc soli. prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora. 0. ra nastaje kombinovani . Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora. nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice. r . rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0.a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina.4) . obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove.. Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta. koja se naziva polom. penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0.6 . r p tj. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. 9.radijus okretanja kofice. 9. balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca. Medutim. u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. tj. c).4. sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. strugotine itd. teskih. mokrih i pahuljastih materijala. veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine.3. kada 5e kofice clvoredno. kada su brzine dizanja 0.8 m/s). min-1. 9. m. drvenog uglja. Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. Vo . rude. b).ucestanost obrtanja dobosa. tj.3. Kada je hI' > ra. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. koji se lako sipaju (npr. Uredaj za samopraznjenje (SI. Kofice opterecene. 9. kg. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::.4 i 9. pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne. raznih hemikalija. (9. d). Shodno tome. Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora. Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc. 9.masa tereta u kofici. 9. proCi ce kroz . m/s.4.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici. rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos. lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija. ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora.2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 . a). sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu.: ugljcnc prasinc. a).. b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI.3.3) gde je n .4 abrazivnih materijala (sljunka.2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9. cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. kada se pol nalazi unutar kruznice (SI.5. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene. a takode i krtih materijala (treseta. c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica.8 mIs.). sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke.mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni. Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. Medutim. konzolno vezuju (paralelnim nizom. 9. koksa itd). sljake. okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9. abrazivnih i delimicno kofica 0. krupnokomadnih ugljeva itd. Prema tome.

8) D b} c) SI. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje. hp<''a F R ~8 .204v 2 (9. c . srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1. 9. DJ?:.. DJ = (0. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora. pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora.286) /. D d 2Bv g S.280 Elevatori sa koficama. 9. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se.4.6. hp>1Q S. b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° .c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice.6v _ (9.pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog.612) }. O. prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice.5 a SUe ko}e deluiu pri raslere. suprotnu granu elevatora. Saglasno putanji kretanja ccstica materijala.7) R ~ _.1.205 .. o '" 'r (9. 45°.'el1}u . vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa. te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta..za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9. PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~. kao i brzine klizanja Vk.4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI.6.9.0..5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora.. H. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec.<l?a. (9..6. b .kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3.2) dobija se da je: .9. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl..gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ .306 . 0.K. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja. 9. Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl. a).3 DJ= (0. nasuprot tome. Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno . 0.. ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta. za razlicite naCine praznjenja kofica: .5 .ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9.grGl'itadnnog. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine.n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s). Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica.. 1. m/s..za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1.6) .. centrifugalna sila i sila inercije. .

9. lalog kreca itd). pri siobodnol11.. silan ugalj itd).tri kofice koje nemaju zatvoreno dno.. • ---t--Sf.Ijpral'ljena krlvo. 9. 9.stopnlh polozaja kofica (1 . b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u. kao i kofice oblika trapeza.3 Elementi e1evatora Kujice. kao i materijala koji se lako sabijaju. 9.. odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala. njegovih fizickih svojstava. gravilacionol11 praznjenju.. 4 . b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine. sto doprinosi boljel11 praznjenju. 9.'I . ostrih llglova. b).vanjan. OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc. zemlja.shema s/aganja brzino cestica materijala. neoplerecene grane. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja.6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a . na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd.7.!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX. rasute malerijale (npr.a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J . olklonol11 lake.. zrnaste i sitnokomadne..IsIO.282 Elevatori sa koficama. W c) . a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine. Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica. sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. X t1 ~ ~.prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf. varijanta 3). sirina B. koji se lako sipaju.7. zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia. y flo \ Bt . c) i sa zaobljenim dnom (Sl. 9.. II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl. duzina L i visina H. sa zaobljcnim . zrnaste.. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije.--O_-1-.ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9. plitke (Sl. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . 9.. kao i bez dna. sa dnom. a primenjllju se i sa zaobljenim dnom.." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1. cad. (j) il!- . slabije sipaju. prasinastih.7.. d). a. 9.7 ! 0) Shema kofTca verli/. a). Konstrukcijc.7.2. IJ .projil plas'ta eleva/ora).'::. te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala. Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl. prijanjanja cestica materijala za dno.7. c . Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine.praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju. 9. l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl..7. pesak.. Na sekciji sa dYe ..7. odnosno praznjenja. Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl. suma pri grovitaciotlom prulnjenju . postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja . za prasinaste materijaIe. Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja.. primenjuju 5e za suve malerijale. 2 ..cilindricnim dnom. kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija.. kao i zaprcmina koficc. za povecane zapreminc materijala. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja .

0 4. 0.5 10. 6 mm.. 28 nun. Vucni element.. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ".65 1.6 19. 9.4 0. abrazivnih matcrijala.3 2.8) Tablica 9. te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka.0 8.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9.4 2.' I zapreI"ft" • 11m il/b.. pri tome je traka od valjane zice. c).17 1.7. Primena plocastih lanaea. ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda.~ 1.35 0..66 rnm I Imina i. kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa.0 3. 630 mm. Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0. io.3 12 16.0 4.8.4 5. broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce. vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St. a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3.2 0.0 148.8 18.m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.. a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 . c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste).upre· mlnH mm mm Zuprcmina i". Sirina trake mora biti za 25 ". a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala.0 120 118. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva)... Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku. odnosno slepljcni sa koficom (SL 9.7 4. staklcna vlakna) i od gume. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala. I 0. vijcima ili zakivcima.6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14. pre svega sa caurama i rolnieama.1 !lmapremina in.0 6. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B.4 .9. takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala.2 26. h) iIi trakom (Sl.8. primenjuju se gumeni umetci (SL 9. a).06 " u 2. a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature. koje su termicki obraiiene.0 70 60.24 0. Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu..9. Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno .2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake. sa sirokim koficam3. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli.1 0. kao sto je navedeno II glavi 3. 9.2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm.9. mogu hiti zavarene iii presovane.1 zaprc- illft" llmprcmina i". 62.0 28. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi.75 1.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 . prasinastih.8. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea.8 6. a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea. c). a) ili su umetei vulkanizovani. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed.2 6.87 3. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal. 9.4 160 200 200 250 320 0. a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima. b). Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih.0 12. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 .30 2. 60. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0. istoga tipa. kao i komadnih tereta. Elevatori sa 13!leima okruglih karika. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK ..0 16. 150 mm vece dimenzije od kofice. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa.1 iu/ t" lin.5 I I ! 1. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala .6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji.6 .5 0. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm.0 4. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene.8 11.zicane. a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ".0 24. tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju.5 5. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika.2 0. mma in. kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ". na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje.284 Elevatori sa koficama.4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka.0 7. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom.8 8A 10. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~. Osnovni parametri kofica (prema Sl.. zrnastih. polazcCi od cvrstoce" trake. I 0. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea.m.

pogledati izraze (9. tako da je obicno Dd = (125 . a takode i materijala visokih temperatura. 500 mm. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu.. 320... pogon je opremljen llstavljackim uredajem.6). precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250. 400. Zatezni uredaj. b ZL/jedan la/loc. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora. za premestanje tdih komada. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora.286 Elevatori sa koficama. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje. nakon zaustavljanja elevatora. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile. 9. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. montira se hidraulicna spojnica. Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. kao i povecanje visine elevatora. kod novijih konstrukcija.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona.. Pagan. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). Saglasno slandardnom nizu brojeva.11) iIi preko poluga. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala. za transport prasinastih. a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i.reduktori. a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku. Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. Kako trakasti. 9.10). Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 .zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. 800. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. ako je moguce. 20 zuba. 630. Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica.(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica. Primenjuju sc: zavojni (S1. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul.9). mm. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti. Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla. 9. 500. Sf. opruzno .9 Vezi). 1000 mm. '" (9. Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama. a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala. kada su znatne vi sine dizanja materijala. kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora.. 9. 150)7. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici.8 a . . Izmedu motora i reduktora. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon. c :. kao i od visine elevatora. praskastih i sitnonasipnih materijala. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota .a dl'(J /anca oj b) Sf. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete.. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI. Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda). Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile.

pogledati tablicu 9. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9. Kod elevator a sa lancem. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 . nalaze se otvori sa hermetickim vratima. pri tonie je H . ' I I SI. . 9. 3. m/s . Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. kod kofica sa bocno usmerenim stranama. Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. na nizem delu plasta . m...3. cak i pri smanjenoj brzini. Visoki levak za punjet'/ie 9.1). koji u slucaju cepanja. korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea.gustina materijala. p ..L-'-_-"': . Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9. i sirine B (St. odnosno kidanja trake (Ianca) . 4 mm. za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2. Za zastitu pokretnih delova elevatora."stope".brzina kretanja trake iIi lanea. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama . 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica. Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara.10). Osim toga.2. a kod elevatora sa trakom . v .koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9. 2. veza sekcija ostvaruje se vijcima. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog.korak kofica. koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora. primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca.4 Proracun elevatora ..288 Elevatori sa koficama.0) H.. da eleva tori sa zbijenim koficama. Za opsluzivanje i remont.9. na bocnim zidovima. t/m 3.1).vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora. ... iznenadnog kidanja lanca iii trake.3). 1 (pogledati tablicu 9.12) sledi. Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali. a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci.5 m.kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane. Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom.visina kofica. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina.5 .3) i zadatog kapaciteta Q.to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku.zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia . u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora. a zbog veceg odnosa fa / tk. a ukrucenje se ostvaruje tako ::.ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop). tk .. 'V . pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju.10) I I I I I t. Uredaj za zastilu.korisna geometrijska zapremina kofice..(I\'ojno . Visina sekcije iznosi 2 .1O Niii den plaJfa i 7. 9. 9. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H. mogu da obezbede visoki kapaeilet.. m. usvaja se prema katalogu proizvoaaca.

koeficijent zahvatanja malerijala.duzina kofice (dohvat). stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora.. brzine kretanja kofiea.5.L ?:'aXk.290 Elevatori sa koficama...11) .6v N'm N . Nfm.komadne materijale. . rastojanja izmedu kofica (koraka). D .jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc... za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 . 4 N' M IkoflCa asa trake. duboke.25 . sitno . Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 . plitke... Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora. mm oJlrih agio v. 9. 0 OK sa okruglim dnom Sf. Proracul1 vue'e.jaskama ..Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 . 5).1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql. saglasno uslovu: (9. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala. opterecene grane..2. ..firine kojice B (Iipol'i kojica: P . gde je L . (9. Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala. gQ ql == 3. Xk . Pri brzini kofica 1.0 . anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima. kao i za 1. koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za .25 mis.12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a". 1. ..koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 .12 5lJtJ B. tipa kofica. zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta. Zal'iSIIOSI odnus" Utk od . viljuskasti eleva tori sa Ijul. za rasute materijale u obliku praha. . 2. 9.0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St..5 rasute. gde su: ..

visina dizanja H = 22 m.40 . pepca. Prema izrazu (9.6vp1o = 0. dclimicno abrazivni f--_______--+p.3) D 0.:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0.icnt I Ispune kofice I Tip I koefi. ..6.60 1°. slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+. I I I ~'I suva glina gnjccena. kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I . 85 1 1.= 0..85 I i I [ Brlohodni sa Suvo.80 I 1. 0.. [slcna . tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm.80 II ! I I 0.6 Br.sa okruglim J . '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3.2411'1. krcda u prahu: hcmlkalijc Br.Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9.6 i I. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja)..prasinasti ICement. TVcm r uga] I dnom. a radijus dobosa je prema tome rei = 0. vcoma ! abrazivni Sljunak.0 i 1. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h.5·2 0.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje. 1cvkom uglova ° I OK I 0..5 t/m 3 .70 I 0 ~ a2 I I .' [" Br. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici. zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm.odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0. OK . cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'. sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D . Ucestnnost obrtanja pri v = 1. stoga je traka sirine Br 1.I ~.3. koji sc slabo sipa Zcmlja..> D I 0.plilka: 0 . a korak kofice tk = 0. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1.1. sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak.13..25 .63 i \jf=--. Primer. m!s traku i I lannc I I 0. 1. [ _II . 0.5. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos.0'1 ! = 0. 1.6 m/s. 3.0. 0.. 63 3." I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni. ruda. vIazan.6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1. stocna hrana) Prasinasti i zrnasli.25 ill.3 ~. odnosno lrake.6 praznjenjem I .::a"'y. n 61 Posto je hI' < rei . I I I i OK i 0.: P ..65 .RO II 1.'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr.25 .75 2. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9. sa bocnim usmcravanjcm. a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm.8 je 30 =4.0.34l/m.. sljaka Igmvitacionim nJcm.6 mIs.' . I gravllaclOnllll pHlznJI. saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona. pcsak.l2'jC"'12'jc'-'nc.8 .40 I 0.8 :.4-30 3.2.r.4 m. Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1.6 '1.70 °I I I 1°.292 Elevatori sa koficama.2 I I i 1 II . mina 2 I. . pra-znjcnjem I Sporohodni sa I .40 I 1 1.uuhok.'" i I ! i' ". m!evcno zrno (brasno. Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh. vcoma abrazivni I Kamen. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9. Itrcset gloJacki. isto D O.lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0. Zrnasti i sitno1 komadni.gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0. D .1.£. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0.8 .0. I ".3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII.6".I i t Prose-I cni I Brzinl-l.60 1 0 20 ' ". Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9.0.40 o.0 .. ruda..6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9.2.6 ·1. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .13) pri 'If '~ T310zcni hee.".1 I I SrcdnjckomadnT.6'1. 2. 'I Proracun..obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea.2 = -2.ostrih . Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0. zcmlja.7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1.45).0 I I I HranIjivi p"rodukti. 895 895 hp = .

1.Ss e[1<X .6618 kW = ' 1000·0. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i. Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3. 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje. Proracun se izvodi u opstem obliku.55". ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N.koeficijent SigUfIlosti.0850 + 2· 52 = 1.2876)Sl..sir ina lrake. posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 .l. taka da je: S3:S.13. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja. P == 100011 = 1.broj umetaka.. K .08 So + 3624 ::.6v 3. 1. pri S = 1. = ( 5310 .9.6 ·1.37.5 kW sa ucestanoscu obrtallja n . 9. S3 ::. 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::.38 N 1m.81·30 -52NI qt m. = Sn = S2 + qH = 1.37. uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala.v 0.08 So +3624. Ft = Sma. .Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake.81·3. daN/em. za tde uslovc rada.<X . crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka. iIi u razmatranom slucaju. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2.S4 Tako je qu' g mil' 9. Usvaja se elevator snage P = 6. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku. posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa.2629. 25 N/m. najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1. em.·K shemi (S1. tada je: eiJ. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1.1. ili.38 kg. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1.S4)'(. b = B = 300 mm.0850 + 104. odredujc se prema izrazu (9.55 kg/m.37 S4. am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . to se zadrZava traka sa cetiri sloja.0850 + 104 + 160· 22 = 1.vucna sila u traci. 25+ 9.08 = 2629 N = 1. Za celicne dobose.37 (So+ 2376).85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2.81· 2.13 b) z= 5310·10 =322.25 odreduje se iz izraza Ke'W. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9.85 980 min-I.13) z== F.S4= 1. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3. Obimna sila na pogonskom dobosu.25. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca. tako je: S3 = 5 11 = 1.15). b .0850 + Kz qt 1.08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z . = 0.6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe.1. b).37·3876 = 5310 N 3. te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N. za razmatrani slucaj je 1.294 Elevatori sa koficama. Neka je K = 10. Ft = 5max = 5310 N.

koji su prebaceni preko gornjeg. b .pokretn. vertiJ. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se. 9. b). sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. d .3 . klinker. del Ova masina itd). . 0.. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala. temperature do 900°C. 9.. zatvorene konstrukeije lanca.16).. oj bJ Sl.4 m/s).. opterecenoj grani. Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika. 9. kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0. visina kofi~e (400 .15.I'ti eleraror: a . 9. S1. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama.14 Vilju. 9. a.4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 .proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a . Osnovni parametri su: smna kofice (200 . bala. a time se smanjuju otpori pri punjenju. c. a) sastoji se iz dva vertikalna. 9. c . kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani. sanduka. c) i kosi (S1.. visina dizanja do 3 55 m. Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane. Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi. lako lepljivih briketa i vrelih materijala. 9... denjaka. Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police.fku. 710 mm).dzepove.15. ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. a) izractuju se od gume.. vee se materijal stavlja direktno u kofice . 2 2 OJ b) Sf.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . vertr'kalni e1el'afor: h .14). koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora. 9.:alni na pm'r(lfl1oj .. naroCito kada postoje dYe paralelne trake.15. ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea. kosi e/(n'ator.Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9. Kofice 1 (SI. Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika..15 . deo. 1600 mm). odnosno donjeg lancanika.296 Elevatori sa koficama. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj. Viljuskasti elevator (st 9.710 mm). ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova. kao sto su: prepecena opcka..shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja. 9. Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno.14.15. aglomerat.

15. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl. 9.v/. Ako je m .pogon.Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1. Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9.ara: sa 0\'0 hmea. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj.pogollski lanc'(allik.l:. b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac . kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9.'fanik . koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik. 9. a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi.2 .16.14) gde je w .298 Elevatori sa koficama. 2 . 4 .lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju.. (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake.. b). kao po pravilu.koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .9.ta viljuske sa materijalom.masa tereta na viljusci (polici).fkara Sf.16. pomocu opruge iii sine za vodenje. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0.16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac. 1. 0. a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl. Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2).Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta.' 3 ~ \'ucni lanae. SI.:.rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!.sa jednim faflcem. 1.13) (9. d). 9. Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica.to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf. 9.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja. b .3 m/s).15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:.

Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9. slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj. a) 51.' I u!(warn. Nakon skidanja tereta sa stoIa.35.17. C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I . bunker. Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f.' 6 .sfo za . resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se.bunker. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora. Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari. e/el'ator: 3 .slol'Clr tere/a. a).zal'ojni transporter. a transporteri naizmenicno.elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise. 9. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem. . Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta. a razlika je sarno u konfiguraciji trase . Pritiskom na dugmc za llprnvljanje. brasna. na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6).19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane .300 Elevatori sa koficama. tada je w = 0. Proracun elevatora . II horizontalnom i vertikalnom smcru.pogon. 9.Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2). Takav elevator (Sl.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala. 7 .S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl.25 . 9.03 .17.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje.eik/oll. 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora. 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica . 9 .re. i:gled. Ijuljaskama) 0 lance.zi(aru.zale:ni ure(taj. 2 . materijalom koji treba transportovati navise. tada je w = 11 = 0. korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura. 0. b) sa konzoInim Ijllijaskama.9. zavucnim jedno sa . 9. viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama.Uufja. podize dllZ llzlazne grane.l'aijkasti transporter. prihvatajllCi teret sa stoIa.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica. 5 . 3 . 2 . elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv. h dement. 4 . ispunjava utovarnll stopu eIevatora.utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane....kojfc':asr. 0. urectaja za Ufol'ar i . Iransporfera.05.fko. Za razliku od viljuskastih eleva lora. Za transportovanje Iakih materijala (npr.korpe I'agone/a fic'ure.fetkasr. nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj.pneurnatski transport re1'.SI01'(1'-. 7 .'l1a. 5 Fu(t'ni lanac: 6 . 9.18 c) 51.filter. reSetkaste povrsine osnove.'ito :a ul01'(Jr M M M 4 . / I . 9. ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica. knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl..

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni.27..era moie se povecati do 6 m. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. 9. sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama. koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m.. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le.27. 2100 kg/h.8 .27. Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom. konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji. ugao iznosi 180°. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala. porta proizvoda (51. tockava . Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu. zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova. (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. za do premanje materijala u bunkere. Elevator prikazan na Sl. koja se pokazala dobro u eksploataciji. u istovarnoj glavi. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja.Lad.[58] . uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura. d. u silosima. u dobrim rnaIievarskim sposobnostima..[26]. ne~­ oliko radnika. autora konstrukcije Krotova (S1. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6. na speclJalnom va~Jku. npr. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. u indllstriji prerade stoene luane. teleskopskog trakastog transportera 5. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora.[28]. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. samohodne konstrukeije. preko reduktora. preko valjka 1.0 m. b ima slican shematski prikaz pogona.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom.27. tj. c).27. a). Prenosni.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0. a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala. za dopemu materijala do dozatora itd. DuCina teleskopskog trakastog transport. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1. kojc se pokrecu auto masinom. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8. rasterecena grana vucnog uredaja.27. 9. za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till. 9. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. sa n = 1425 min. do ambara. d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. do bunkera. koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1]. vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4. duzine do 300 mm. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. u glavi. 9.(pogon preko pedala). 3. 10. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW.i. b). kao i za njihova susenje ild. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. bez plasta. a ne na vrhu. ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji. brasna). Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac. 9.[ 18]. npr. do odrcdenog mesta. koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama.[27]. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina. Koficasti transporter (51. 9. sa n = 970 min. Brzina kretanja kofica iznosi 0. Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane. kod stacionarnih vrsalica.1 m/s. a visina se menja u granicama 0. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. na gornjem dobosu. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl. pogon je postavljen u stopi. relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg). u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke..[45]. trake 2 sa kofieama 3.315 314 Elevatori sa koficama. zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. obuhvata gornji 1 i donji lancanik. pri utovaru kukuruza u klipu. Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito. a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu. tockovi se kotrlJ3Ju.~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika. vodeCi dobos 4. Obrtanie od tocka.. sa postoljem 6.l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm. Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o.

1 Zorojn.redukrar. 12 . duzina istovara materijala je prikladna. 5 .4 . kao j materijala jakog mirisa. kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju. a broj pocetaka jedan. 10. 6 o/\'or za pregler!. dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m . sto ce kasnije biti razmatrano. vrelih. 9 .2). 7· oluk. 3 . kao i vertikalni i strmo nagnllti. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10. 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. sitnozrnastog.spojnice. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu. 2. a takoae i veoma abrazivnih materijala. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac.fni lew/k:sa prainjenje. pri kapacitetll obieno do 100 tlh.po vertikali). Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja. a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal.316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10. u obliku trake iIi isprekidana. tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. mlinarskoj. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih. ~ rttalEJ 51.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. /0· zadnii /efaj. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. 1/ . razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva. nadgledanje. transporter: 1. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. kao i . povecanom habanju zavojnice i oluka.1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala. praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih. Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne. /el'(Jk w punjenje.2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji. znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala. Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog. dobra je hermeticnost ovih transportera. 10. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije.e/ektro!l1otor. gabaritne mere transporter a nisu velike. osim toga. 10.sredi. 10.l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo.prednji leta). u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. 8 .pod uglom do 20° (osnovni tip). kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. nasipnih materijala. koji S11 opremljcni zatvaraCima. srednji /duj. okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka.

/3 . . Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka.m /h) zavisl od preenika d (m).3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n. a koji nije podlozan sleganju. leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida).koeficijent korekcije.1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom). Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera. npr . iIi u obliku trake. pneul11atskim transportom u cikIonu.[opaticni.gustina materijaIa koji se prenosi. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala. zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces.2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali. Ukoliko je moguee. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima.ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0. Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade.intenzivno mesanje.projtlisulli Na S1. v=- 51. k . iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac . leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. Zavojnica transportnog puza je punoga zida. da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila.1).318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu.sa punim :ir:. a zatim se elementi zavaruju za vratilo. d . 10. a takode su i kompaklne leonslrukcije. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. Zavojnica trakastog. min. 10.7 20 0. Mazalice se nalaze gore. naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj).dozator u oIuk transportcra. b . (10.2 ZUI'ojni IrOllsporler: a . 10. koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera.8 15 0. on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10. za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje. ucestanosti obrtanja n. Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv . koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje.6 1 0. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake. koraka t (m). na llosacu lezaja.Irakasli. odnosno lcrajnjih leiaja. t/m3.lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise.9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu. sa koje se materijal premesta.1) gde su: p . Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg. C .

2 1. strugotina.3) usvaja se ofijentaciono.1).25.125.koeficijent (pogleelati tablicu 10.elodavaca.1). Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca. 0. Racunske vradnosti koeficijenata 0/.4.5 4. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. izvijanja pod dejstvom momenta Fo . brasno. 0. Takode. leao i jednog (S1. mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r. 10.ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza. umanjuje se do t = 0.63 i 0.125 I 65 1. gele je III . na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje.4 0. kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza. Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi. tada se mogu otpori izracunati. 12) a. bez prcsipanja materijala koji se premesta. koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak.4. komaelni ugaU. uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa.4.8.u m.srednjem i krajnjem.8) D/2. A w 0.7 . (10.tg(cx+<p) (10. 0. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement. a i b). jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. 0. r. zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala. <p . 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine.1. cx . Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o .raelijus na komc dcluje sila Fa.25 0.320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza. m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0.18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW)..0 I ~ 10.lezaja. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala. treset. a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka. Vreelnost D u jeelnacini (10.cevi.4. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela. . 0.32. 2nn (10. A i w Tablica 10. Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 . Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima. a takode i otpore dizanja . ponekad se ugracluje srednji lezaj. transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza . Ako je poznat koeficijent trenja.2. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja. 0. vlazna gEna) 2. n ..32 0. a kada se transportuju tesko prenosljivi. ukljucujuCi i oslone lezaje.4) gele je a .6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli. kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali. soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P . Zamenom vrednosti w u izrazu (2.elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi).5) (10. ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila. b) pogona za oba transportnog puza. sa rastojanjem I izmedu oslonaca .koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma. koji se takocle okrece u cevi. -1 ucestanost obrtanja. tg <p = Ill. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika. glina.u kW i 11. 10. 0. pepeo. a proverava prema jednacini (10.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r.3) gde je A . I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala. 0. pesak. elrobljena ruela. 10.koeficijent trenja materi. D . Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I.5.8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza. azbest. D 2: (4 '" 6) amax. Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0.3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI. Osim toga. i b I . Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala.1). ugljena prasina. ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu . sljaka.16.6) K ·D·tg(cx+<p)' . a) iIi dva odvojena (S1. otpora u svim lezajima .pri transportovanju navise materijala po nagibu. Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 . KD "ele je r .. Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica. 0.

K:'et~nje rasuto~ materijala navisc.masa cestice) i shodl1O tome. prerna t~rne. 10. kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza.e .)ettika//Ji. Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja. tj. Kompopuza jednaka je nenta ove sile. b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. R (10... b). tJ. sheno nav. gde je !lv .. odllosno R (SI. ona je a .4. od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza. mVIr!l !lv sina. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom. = O. rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja. tj. od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza.vllgaonom ?rZil. i druga . 10.rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka. duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a.koeficijent trenja (S1.lOm. buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta.koeficijent trenja cestica 0 plast. 10. . kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine . mgsma. ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni. pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje.IO.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a.322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu.5). . koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza. zavojni transporter sa elekl. gde je!lp .4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m . Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta.5.se na sledee! naem.5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G. + P R mV.uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja.romolorom sa pnrubnim spojem. Sl.+mg!lv COS a. a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c.7) . vo~recc se manJom. 10.ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza.!lp COSCi. .

nasipni materijal. mesanja itd.. Na mestu gde se oslanja na valjke. koji se uvodi u cev sa jednog kraja. 10. a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. 10. ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi.dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora.1 v casa) J. 10. sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. 10.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. T' Sf. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. kao i ncdostaci.324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J. Prednosti ovih transportera. valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a.-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. dobroj pozudanosti transport a materijala. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise. duz zida izraden je zavojni zleb.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje. min-1 Sl.anje materijala navise. lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije. po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi.S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece . sa obe strane cevi. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. zrnastih materijaIa. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera.1v . susenja.1p(cosa-J.S. vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera.ie monliran radni medaj masine za busenje.fipke . ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca.6) brzo se obrce. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu . (lO.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza.7 Zm'.1v sil1a) gdeje pv = arctgJ.M D. 10. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10..6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ. npr: pecenja. Unutar cevi. cilindricne povrsine. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi..)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn.IH fJ. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi.4 Cevi za transportovanje materijala (10. kao i materijala koji se slabo sipaju. .0 J!on. cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka. 30 m pri transportovanju materijala u prahu. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa. 10. Obrlanjern cevi. Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. cevi su glatke. duz ose zavojnice transportnog puza. I1kr. IZO 1. U odnosu na koficaste elevatore. 1z izraza (10. Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta.08 II. a kapaciteti su ograniceni.-. . a kao nedostatak. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju. a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi. obicno se ostvaruje visina od 15 . ti. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala. aglomeracije. pri tome su duZine cevi 200 . tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi.

30 sin( a -cp) (10. 2 .3J D SlllCP ~ ..l= (.13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10.25 D).11) .. rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju.1). odnosno okrece se zajedno sa njom.12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42.16) (10. do verlikalne ose.50 .15) L =v t". tada je moment u odnosu na osu cevi .sila uslcd ldine cevi. I . pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi.. ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka.9 Prorm.8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a . polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10.prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka.os{oni ram sa \Ialjcima.2 .. 0. a brzina transportovanja materijala v . kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi). = 0. Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G. kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev. Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka.eel'.. uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr.5 D. 3 .2).9.9..us/olli l"a!jak. (10. 10. 0. Iz jednakosti je: Go . (10..sila tezine materijala u cevi. 2J+wJ Dk M=G'a+2F . 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak.3 1--'---''''Dsin<p = nn .. nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10.10) .14) b) 51..3. P Dv 2' (10. Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d . a). (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l. Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv. ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0. za ugao ex. 4 . 10.opJYi oblik. 6 . Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki. b .65 ) m. Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0. nalazi se da je n = 42.prema izrazu (10. to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10. Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl.as/olio . koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n.. a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi.YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a .pugoll. koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0.326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp . Gsinex= C+Gcosa)J. 10. b) oj Sl.pOlporni \'(Iljri. .

328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno. karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja.u Nm. (10. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama. kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. LITERATURA: [21]. tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom. w . koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju.koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11.trnllslatorno (oscilatorno) kretanje. medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala. Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada). vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada. Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione.17) s-\ T] . Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera. tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima. OSCILATORNI TRANSPORTERI 11. na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima. snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M . Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno .[45] . kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi.u hinizma.

Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije.3 ) .masa cestice materijala. gasovitih. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y.a (02 sin<p sin~) (11.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m . pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd.1 Prorac. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno .1). otrovnih.2) ay = . malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere. pri kapacitelu do 20 m 3/h. blago nagnule (sa podizanjem materijala navise. k~mena. otrovnih i vrelih tereta. elemcnala aparata). vrelih.1) Horlzontolna raYOn SI. . kamene sitndi. hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u. Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih. Prema tome. Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an. kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. . Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. prost orne spiTale. zakivaka. Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka. .pravolinijske. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11. navise. a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll . 11. sljunka. hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. prasinasti malerijali (npr. cement). Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji. R (11. a reae komadnih tereta. na linijama mehanicke obrade i montaze. susenja. tada ce ceslica malerijala. koja Iezi na ravni. u~lja. stanJu. odnosno spustanjclll pod uglom do 15°). kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. na linijama automatizovane proizvodnje. posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. pri izradi apa~ rata.a (02 · · R .J priblizno do 400 rn 3/h. p:-emda oni. pom~ra ?o povrsini. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. vlazne gline).330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~. kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine. da se. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta. v 11. sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. u masinogradnji. zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade. tj. a mogu da budu i vertikalni. a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl. za prenosenje prasinastih.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine. g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu. janja od oluka.~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. rezane. drob~ne. lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe. tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja. a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C. do visine od 12 m. J1. sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne.ao SlntJ = . Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa . mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih.

3 onaj pri kome se cestica bez prckida. pa je koeficijent rezima . .bilo koji ceo broj.3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan.11. leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T.:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 . A aw 2 Sln}J g (11.fazni ugao osciJovanja (ovde je t . pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se.3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako. prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J.smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K. . jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala.h transportera).332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a . potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja.vreme). kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine. a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera.ugaona brzina pobudivaca oscilacija. konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC.amplituda oscilovanja ravni. 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k). Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn. podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera . smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka.3). 11.t2. 11. tj. Pri 1 < K S. pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera). 0= pT (11.ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11. Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala.prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera.4) = cos 0° 1.6) u gde je p . 3. za vrerne tp t2 _ 0. Sl. w . zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1. najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI.2 Shematsk. da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu. a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° . Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera.2). teret se brzo krece i otrze se od povrsine.11. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru. 2 za vreme t3 .im inercijaln. tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom.Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K. kao i elemenata transportera.. pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona. kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez. K = aw sinP. gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise. tp. U gao <p menja se od 0° do 360°. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI. <p (J)'1. narocito pri K > 1.

za kapacitete Q > 50 t.. visece i oslonjene kon. ~ezlm. 2.6 .. 11. a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 . Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka. Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa.5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan ... pravolinijskog hoda.praskastih I' . materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja. a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk. 2.3 2.. za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i. U toku odrclenog penoda. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I . tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom. 30° prema vertikali. . Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3. Prema tome.334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11. prekida se klizanje tereta. odnosno kada je tp = 2 T. brzina oluka se ravnomerno povecava. akumulirajuCi kincticku energijll. da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje.7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11.Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni.elektromagnetm 3. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka. Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala. pn povratnom llOdu.2 m/s. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11. kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera.5 1. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata.. Kad~ se brzina oluka naglo prorncni... matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem. Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene. kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0. Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava.. 2.3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. zatim se bIZO smanjuje. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna. kapaciteta Q s 50 t/h Isto. 2. tada je K 6.1 Pri p = 1. iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala.... Na znatnorn delu dircktnog. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje. 2. 200 .3) itd. kocficijent rezima rada iznosi K = 3. brzina premestanja materijala..3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala.3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije. vec'im od 6. 85 min'\ sirina olnka.0 11. duzina oluka. Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3.vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj.. pri K > 3. izostaje proporcionalno povecanje brzine. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka.5 .8 1. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!.6 g. lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred. pri p = 2.8 .. do 50 m (ponekad i do 100 m). kapaciteta T ! 1J . I isto 2 . prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala.. menjajuci svoj smer.3 .. tj..1). odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka. Oluk dobija oscilatorno kretanje od .2 . 3.a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 . polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer. samo konstrukcije teskog lipa. frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila).8 . Q s 50 lIh.. a sal110 u toku l11alog .3..5 I 1. a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost.. za ~ = 30°). U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka. 3 ~~ije IS10. Oluk opisllje pravolinijsko. kao i dvokrivajnog pogona. ne odvajajuCi se od njega.. kao i pri povratnorn kretanju.36 (pogledati SI.3. kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim. Jezaja i drugih elemenata.3 Ekscentarski 1. samo konstrukcije teskog tipa.. Osnovni pararnetri transportera Markus . 40 . 150 mr:n. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca.. Oluk prolclizava ispod tereta. 2. 1200 mm.. lakog i srednjeg tipa.

kada se oluk kreee nazad (spusta). Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe. 10 .4 Vibracioni transported 11.. pri dopremanju materijala navise. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine.15 . 11. pri direktnom i povratnom hoelu oluka. frckvencija oscilovanja. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca.. te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju. .4.. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju.2 m/s. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka. obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje).. dok se pri kretanju nanize oluk spusta.. Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu. pri premeStanju oluka nazad. 200 . dYe iIi vise masa. upravno na dno oluka.. a sila tdine . a pri hodu oluka nazad . U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina.: (11. 20 mm. vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije).oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred. Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. Elasticni nosaCi . ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). radnom hodu oluka transportera. kako u dircktnom. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije. Pri povratnom hodu.direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka. u smeru upravnom na oslone nosace. kod horizontalnih transportera iznosi 0. za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa).preko amortizera. Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. 300 . posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije... fJ. 0.8) gde su: n . vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom. ~ . Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . (viseea. blago nagnute i vertikalne. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti. elasticnim vesanjem . 400 min'\ sidna oluka. na kosom transporteru. neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka. pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje. Za kretanje materijala napred. brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba. tako i pri povratnom hodu. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom. Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom.amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje. koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka.nanize. Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise. 1000 mm. potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera. a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije.translatorno krctanje istog karaktera.. a . Kada se oluk kreee napred. srednja brzina krctanja materijala.ucestanost obrtanja vratila krivaje. 15°. podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka. a ta energija se pretvara u potenci.. neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. ove sile su usmerene nanize.336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona. eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju. vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise.1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera.nanize. koji obicno ne prelazi 10° . neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala.

Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima.. . obrtno oko vertikalne ose (tj. pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. kao po pravilu.klipno poluzni). saglasno vrednostima amplituda). dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija.nlno podesenog elastlcno~ SIstema. t ransporten. le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-.~). ~rem. udvoJcnc clemcnte.85 < co < 1. frekvencija pobudne sile. dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso. mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance. npr... pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera. a oscIluJu kao jcdna celina. tj.lc:lOg SIstema.4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u. pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w). transportovanje materijala iii t. Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . Kod dorezonantnog podcsavanja. 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 .ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama. Prema karakt~ris. Kod rezon. eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h.ce konstrukcije. 6) ostvarivanje malih gabarita po visini.' c) ubr::'llllja Rezonantn. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. ekscentarski (krivajno .ansporteri _ sita za istovremen~ transport. Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera. Prema tome. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa. moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast. frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo). moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0.koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI).338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera. Takva konstrukcija primcnjuje se npr. kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament. vee i na meduspratni prostor. duz vertikalne ose i kruzno.I'cifacijama: a) pomerallja. lativno lakog tipa.98.ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton... no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera. kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i .4) sinusne promene pobudne sile.likama. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju. namcn]em. _ Pr. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko. kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama. b) brzine. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) . 11. tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja. za. uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera). 11. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala. oscilacije su poduzne i kruzne). Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera. 4) najmanja ukupna masa. 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera.nrezonantl:og pode. 400 min. v!brosita za prosejavanjc materijala. Kod Izv~. i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf.b:lO vczanc. tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera. 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom.l . uravnotczenosl!'.~avanja. Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni. elektroekscentarski.

. t--.. brzina transportovanja. peska prirodne vlo:nosli. SI. 11.. metodom vibracija. za visinu sloja od 50 .a)..:a.. t--. . ..340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 . kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis.. 60 "' ~ "'" r-. koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica.....fkriljaca (dimenzije komada () . cementa). 85 dB.f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a"... 5 " drobljen lucanik. takode i visina sloja materijala moze biti razlicita. j pesak../i·ehellcije 600 m.. pri najoptimalnijem rei:imu vibracija..... 35 mm). lJ. dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'..cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl..5 l11/n..5 111m ijrekl'encija f()OO .. 5 _/osforno bra.(lpati!... 3 . 10 mm). 7 . 6 . 0..1 . prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't.. 3IJmm). ... 60 mm.. Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir. amplilude oscilowlI1ja 12. ... kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala.suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog..... .5' l\ ~~ ~ ... ... Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija... ampliluJa osciloml1ja a '" 3.. '" '" i..krupnoce cestica) transportovanog materijala.d%mit u prahu. cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica. koeficijellia rdima raJa K = 2. sljake.5). Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0.. te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1..silnokomadn(J !ilja/... 9 . "'" ..1l.2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera. cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja.. . mogu se transportovati razliciti nasipni materijali..sitl1okomadlla ruda..fno: 6 . efektivnost transpor- .. Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala.. 3 pula manja. Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og .. pri fratHportO\'anju: . istim transporterom. O. 2 . r\ "'" . 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () . 11. \ """ ~ .52) od ugla nagiba rrwuporrera. :\ . kada je brzina njihovog premestanja za 2 .05 mm (npr. efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet.15 mis. I\.. prema brzini krelanja peska \'p.. stepent t-o 11011«• . Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti. kamena . Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0.. Povecanjem ampli tude oscilovanja. ........ 10").II'/...6 SI. .. 3 .' 8 !'Yamot u prahu. -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 ..) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava ... visina sloja transportovanog malerijala ltd. 10 ~ rx6 1 .. istog oblika materijala praska.t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'..'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m....koksa od . Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih.· 4 ~ kotnadni ugaU....... 2 .' ~ . nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala.l'ill1eZ.5 Upo!'edn. fino nasutih materijala..4. uglja itd ) i do 0.. 30 mm). Pri jednakim vibracionim parametrima.. koji se mogu premestati razlicitim brzinama.6 mis. . zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska.... drohilla (dimel/zije () ..

lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi). medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1. . zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 . Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru. Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0.3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri. nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom. cementa.. 5 %. vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta. koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1.. . medutim. 11. matenJala po glatkom dnu. d). 11. npr. Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. 11. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra. transportovati prasinaste materijale koso. 15 mm. takode je moguce i drabljenje komada materijala. 11. iste vrste i homogenosti. dobra se transporluju vibracionim transporterom. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~. Pogon moze imali donji (SI. Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni.. 1. ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°.2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja. 100 mm). pogon transportera mora da se taka posta vi.7. a. brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 . sa dva oluka. priblizno identicne brzine transportovanja. Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju. nanize.. kao po pravilu. 0. 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica.. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. koja-pro. 50°. a prauzrokuju i habanje oIuka. Kod kosih transportera. razliCitim plasticnim masama i gumom. Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje. npr. odsustvom sitnih cestica. gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima). 400 min· l ). vibracio~~h trans~ortera . Kombinovani materijali iz sIojeva peska.4. da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° . u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva. Kod prasinastih malerijala. matenjala. . prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal..vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. centar inercije se podudara sa lezistem sistema. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka. npr. kod kojih se materijal prenosi navise. Zbog toga je celishodno. Lepljivi.. pod uglom od 10° . strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala. Brzina transportovanja komadnih terela. sIobodno okacenog (iii osIonjenog. cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina. te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje.amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5. transportuju se veoma slabo.sita. uprkos velikoj razlici njihovih gustina. od dva moto ... sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje.. ukoliko je moguce. cisti pesak... U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni. debalansni) vibracioni pobudivaci... lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja.7. medulim nisll postignuli pozitivni rezultati.nema.7. medutim.. Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret. brzma transportovanja je za 10 . pogon se tako postavlja.6). za svaki stepen povecanja nagiba (S1. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce. kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile. te se zbog toga. sto je prikazano na (S1.. bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima). koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1.. ~od.uzrokuje oscilovanje . b) preko elasticnih veza . cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike. Raznorodni.. Gustma trans~orlovanog v materijala .eliki uticaj na brzinu premestanja.. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe. glina. oblika klatna. 11. S1. u odnosu na sitnije cestice materijala. Sorlirani.2 .30° prema uzduznoj osi transportera. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom. v. te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 . a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija.. krupni i srednjekomadni materijali.. 11.7.5 . Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom.7.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava. 11.. frekvencije 500 . vlaZni vezivni materijali. 20% manja nego pri kretan]u.8.. c). pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno.

sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a. odnosno oluka.'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala.ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized. m" . a) od gume.0 I. b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija.3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-.Janr portere bilo koga tipa. tako i transrnisije pogona." 1. odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. m .7.. pritisak primaju "0. koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi.7..pUfem {prema iSfraiiw.ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl.plasticne mase iii evrste tkanine. ro .fprenese na transporter. (11.K.+ 1. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu. r.8). koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi. na oslonce konstrukcije.1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1.10) Sl. nego i dopunsko obrtno oscilovanje. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog.61.kOl1Sfruktil'!1e sherne. eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera. c . m[ .l1. 11. to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko.odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom..i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt.prora(>runska shema Ovde je: me . odnosno oluka.ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca. A . a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka.1 .'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0. Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera.. ver0. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta. rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja.7 Sheme s/o/.8 1.masa transportovanog tereta (cestica materijala)..9) gde je mo .masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter.ll.. 11. 11. h. tj. d . rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-. d): ~ " - (J (m+mo). Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans.11.mjima B. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja.6 III K punjenje transportera iz bunkera). Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva. to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11. neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:. masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev.8 izmedu bunkera i transportera.7. !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno.1 1.344 Transportni uredaji Oscilatorni t. frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile. osa kaisnog prenosnika (SI.6 1.empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI. 11. Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera. . koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala. 0.

a takodc i ekscentarski. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. 10. tako i oslonjenih. koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu. b). Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11.9.9. a). b) SI. Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju.. cija je masa za 3 .346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m. 11. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona. a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere. 320 i 400 m. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja.. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. 200. kapacilet: 6 .sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji. 6m. 11.sa dl'c mase. Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. u relativno maloj masi.. h . Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d. tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2.. temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e.. u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje. kako viseCih. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa). Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama. a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3.. 11. 11. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm.vociklicni elektromagnetni pobudljivac. a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom.1l.10. ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11. Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja.2. I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. Oslonjeni vibracion! transporter!.\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala. rezonantno podesenu elasticnosl sistema. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama. 50 m /h i duzina: 4 .. . oslonog rama 1. a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema. b). a kao posledica toga. armirano betonske konstrukcije).lO. vibracionog pogona 2. pre svega.. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni).9. neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera.11) navedene su u tablici 11.. sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno. sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera. frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°. oslonih elemenata 3. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom. a . kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja. 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. medutim sve to znatno otezava transporter.9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ.c).

Yklop e!asficYnog gumenog os/onca.zoo KBIKr. so cenfrUi.0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim.0 80/96 320 160 30000 32 5.fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a . m /11 Snaaa elektromotora./olljenih l'UJr(Jcion. kg/m Dirnenzije. elekfrOll/il!.rom. d .. mm: A H L zatvorcnim olukom.5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska .10.11 c) SI. oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1.a ~.lIetnirn) pogol1om.320 ./1 transporfera: a .517.:g1ed.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2.2/3.popre(n.- . J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7. a u imenioCll. H.348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa .11.1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja.1110 Sheme o:. kW lMasa 1 m 1 transportera. sa hcrmcticki ~ b) SI.5110. pU1. (' . presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1.rkim osfon.upsti i7.SCI dl'e mase. e .lcdatiSI. izmedu . 11. c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr.sa ekSCe!11orskim pogO/10m.sa l'j.1'pOrler kO/1.ll. d).lga/nim (if.n ram om j ekscel1fars[.:im pogol1om. ". h . kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede.sa jcc/nom masom.. c sa dw! mase sa re. b . 3 horizontalmm transpo~~c.

druga cev se krece unazad. / . r . S obzirom da su mase obe cevi jednake. 11. centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin.I(Y " . koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza . . cevi iIi oluka 7 i 3. a = 1'12)...u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr. . SI.10. . Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f . 610 mm' duzlIla 12 . a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e ..amp!lfudu OSClfOl'(llIjU. sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' . . 11. . nizovana ' motovib.:. 27 m. 156 kg/m. a ukrsna glava kretace za drug u cev. osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL. Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice.ci/u/ornih jJ](Jsu· a a . k . a) odreduje se prema izrazu (11. J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3.12 . 11. b) SI. ' . .snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik . . 0 I. ~Ja se postavlJa preko .12. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1.13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala.:ru/o!ll . 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'.. OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. )f >". " ' celokupnog sistema.W ofJrur.. b navedeni izraz daje pribliZno resenje. onW ~kCIJC.iJlll od o::. ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao .152 .radijus eA:SCellfra ' hro. (He ransportera sa i. tj. preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4.'h "1 . ". Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na .w gurn.12. tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r). masa transportcla svakoga motora iznosi 1 . se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' .12 i paralelno 11. Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI.. posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev. gibnjeva 5 (S1.centar inercija). Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 . 11. kada se jedna cev krece napred.'. a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka).preko lisnatih opruga. . Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1.lI. a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel . ratora sa ekscentrima ..Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y . b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi.5 kW.' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase. cevi . 11. I . '(.l3 Klackalice 6 se zglobno. .llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I... .O. 11. J ne ./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac. " ... g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge.9).e.. . to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1.10.351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon. /.eliO .12. a nalazi se iznad iii izmedu cevi. a olkloni obe cevi su jednaki. _ . raznodelL'pomerene za I 180 0 .meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::. ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v . .lI '/ I po ugOtn _ krelal:om. . a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1. 7. 6 7 d). Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi. a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us. c). ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu. 11.12.Ime. 11.translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 .. Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera. ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto . Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5. udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J....12. 11. Za opisani transporter prema S1." . koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2. onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. po jedllUCI duzine 36 .

odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica.ukupni koeficijent otpora. kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa . Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja. Da bi sistem bio uravnotez:en.auje se u obliku cevi kruznog.sila deformacije elasticnih veza).kruzna frekvencija pobudne sile. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere.ostvanl]C duz cltave. Elementi transportera Elementi za no. Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno . 320 i 400 mm. no. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema.ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera. sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi.85 < wlwo < 1. lisnatim oprugama (gibnjevima).sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . c). Kapacitet transportera je 15 .12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema.. Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160.3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--. imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi. pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp . Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa. a . za vremensko punjenje i praznjenje transportera. po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:. II . l Jravnotezem SIS te . ('3).fenje (Yestica materijala.UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm.metalnim elasticnim sistemom (S1. a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 .stdja) II Tablica 11. . R v· • = iyoS . Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala. na]veca dalJma. zbo o kOllscenJ3 gonom.::: gde su: m . bilo koje polo vine ovoga sistema. S . Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno . Po. .. . R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D. 150 m 3/h pri transportovanju peska. transmaterijala elostize 60. v. Element za nosenje materijala izra. kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 . kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture. . Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre. c transportera proizvo d aa u·m d er (A u. mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0.imaginarna jedinica." In . Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h.ukupna sila (ovde je i ""J=1 .11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih . zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka.13) navedeni su u tablici 11. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa.. x . l1'mtnom ekscentarskog pogona.1 (11. 850 0 C. b s dye mase s . C].masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11. 220. moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom.12. . (j) . l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom). neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala. I r' .e . punJenJe.3. Takav J~dnocevl1l .10). . 11. Yo .352 Transportni ureda.. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera. mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '. Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka..metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q.. koji se oelnose na jednu masu. pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp. 11. t duzme trans portera. Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi.pomeranje centra inercije sistema duz x .ose. ~ podesavanju elasticnog sistema. kao i olucne transportere. Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11.maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala).

visece konstrukcije. poprecl1og nosaca 5. donja se udaljava. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta. Uopsteno uzevsi. kotve 4.kOllslrukcija . prema tome. povratno . Pri tome. elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje. pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz. napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski. elektronska cev itd). pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje . Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno .15. kuCista 8. odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom. u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn. a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H)..translatornog kretanja i. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera. skupa sa tegovima za regulaciju .translatorno kretanje jcdne. pri napajanju njegovog kalema monofaznom. kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga .~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 . sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. 5 mm. naizmenicnom eieklricnom strujom. a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti. ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija.. po!turetanom. kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. 15. odvojice se od statonl. Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma. <?evi. elasticnih veza opruga 6.i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . 11.. b . Pagani. 11.14) sastoje se iz statora -. kada se gornja kotva privlaCi ka staloru. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. bj Sf.354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. b). njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta.Ih). OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama. duzine sekcija 4 . Kao rezultat ovoga. lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St.50 Hz (3000 oscilacija u minutu). kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu. U tom slucaju. kao i maloj masi. Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. odnosno druge kotve. centrifugalni i ekscentarski pogoni. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve.. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St..gibnjeva (SI.14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH. namolaja naizmenicne struje 3. 11. 6 m koje se spaJaJu vIJclma. pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija.podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera.. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase. kao i kod transportera tezega tipa.Y : a .krivajnog pogona. Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~). 11. ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz. kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza. a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta. Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni. njihov sustinski nedostatak . i suprotno.principije/J/o shema. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno . dYe kotve 2. plastlcnom masom.

16.. b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2.debalans 2. Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11. Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. vratila 3. kao i amplitude oscilovanja..356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi.ckscentricitet eksccntarskc mase. pri snazi vibra(ora od 0. Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine). kao i u jednostavnoj eksploataciji. Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta.14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F. praskastih i drugih nasutih cestica materijala. a shodno tome i kapacitet transporlera se menja.5 . Ekscentarski.. sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl. 8.. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11.15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo. 11. sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11. Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p.. Stalnost frekvencije (3000 min-I).. a) sastoji se iz elektromotora 1. kao i male amplitude (0. niskom nivou buke pri radu. 1. jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl.13) gde su: mo .0 m).7. za svaku tonu na cas kapaciteta .2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih.. 11.. Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu.16.16. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca. Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p. b). (11. Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11. Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 .16. ro .5 . kao i transportera malih duzina (2. Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata. amplitudi oseilovanja 0. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene). eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne).15) 2 aJ Sl. . u obliku dva ekscentra. moto vibratora. kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca.. a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter.elaslicnim (St.. kao i pobudne sile (do 100 kN).5 .. 650 t/h. b . iii odvojeni. PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y.. 11. a) i krutim vezivanjem. velikim gabaritnim merama (do 20 kg . 750 min..11.ucestanost obrtanja vratila. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje.25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I.625 . na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar . mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 . . a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5.kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca.prenetog materijala). w . Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno .0 kW.masa cksccntra. 6. . mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta.16. c).).

c).. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi. b). Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon.18. pomeranja.metalni zglobovi (caure.najefikasniji.. Kao elasticni elementi navode se takode gumeno . Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih.ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade.cenlrifugafni POgOIl. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja. klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo. odnosno produzetka eksploatacionog veka. cilindricno . kvalitetno termicki obradenih opruznih celika. 11.11. b . elasticni (gumeni) ekscentri. Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem.358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1.18. Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl.16. pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge.17 E. 120 MPa. a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja.. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere. 11. frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu). d). kao i za transport malerijala duz oluka.17). c). Sl. lL18. vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. pa do potpunih radnih amplituda.16.cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl. kao kruta veza. 11. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon.16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a. a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 .spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl.17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l.12. dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija. a). 2 godine) . Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 . 11. klipna poluga ponasa kao elaticna. sa velikim (npr. koji je najekonomicniji i-. ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne. 11. Kada se u transmisiji nalazi elastican element. za vreme pustanja transportera urad. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema. c i d . koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga.. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje. odnosno cevi. a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje. polukrutim i e!asticnim (SI. a sto je u funkciji siguruosti. Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze . da se pri njoj. posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove.A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1. a pri ustaljenom kretanju lransportera. . d i 11. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm).11. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera. 11. 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl.

pogonska sila i elasticnost veza.mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1. sto je ranije ukazano.0 . Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11... staklo _ plastike. ...5 2. 3.360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno .gumetlo _ me/aln. drvene mase i slicno. a biraju se iz tab lie a 11.2 .4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala.0 1.2. Gnmeno . Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa.0 . 15. b . Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera. 8. Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici.450 I Centrifugalni.2 ' (11..0 .75 .. 1. kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema. I I I iI a (mm za cestice materijala) . otpora premestanja cestica materijala..promenljivog opterecenja). pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera.. a .4..{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa. co.0 4. a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema. Kod e1asticnih klipnih poluga. udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala.. kao po pravilu..5). pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C).. . Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila.1).0 komadni 0. K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11. Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera. Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co.mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11. proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta.0 .0 5.16) gde su: KJ i K2 ..80.J=i .0 IElektromagnetni I' Centrifugalni. transporfera: a . kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera. kao i njihovo regulisanje. 11.' C .3..empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko . 1500 1500 .. jednostrani i 3000 1800.18 Etas/ieni elemenf.meta/no {aura (zg/ob).metalni paketi.0 2. 11.amplituda oscilovanja. a takode odreduju se i parametri pogona..0 0.. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost.ugao nagiba transportera. kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI. . 2. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama. c) optereceni su na smicanje (klizanjc).metalni paketi (S1...18. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera.1). a . kao i visoki eksploalacioni vek. primenjuju se gumeno . 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala.2.. element . ostvarnju vece amplitude oscilovanja.1000 800.

..8. za pravougaone cevi \jf = 0. .5 0.koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11.19. mm 5 . a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera.. ugalj. a) sastoji.6 ....7 5. apatit). L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala. 50 4. kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B. Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5...2. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza. ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1.QMI'IKOB .. 0.. 11..2 .QhlI'IKOB i to za: .K.4 3 .a H B HHH nTMaw . m. nanize). sa dYe rnase.._------j - . 50 .5 7 . manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija. pa je brzina Transportovani materijal (11.362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11.elevator (Sl. 0. 10 0.ono.. 0.17) preko 50 5 ... uravnotezeni. duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal. sa centrifugalnim pogonom (11. 5... Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- .4. 0.16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa. 5 0.. III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom. 10 5. ... K3 i K4 . oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk..za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni.K. 10 1O)K4+~J. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4. koji su veoma povoljni za transport (pesak..5 .3..5 1.glbnjeVlma.0 .. sa jednom masom.8 . 3. .5 . 12 8..0. uopstene vrednosti empir~~skil:.L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) .. 5 3.. . '. 0.racunski kapacitct transportera.u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala. to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11. sa ekscentarskim po. usvaja se da je Cp 1.5 ..0 Tablica 11... koji navodi B.5 . 5. C = 1. . 50 10.4 . 0.18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport.. I usmerenim nosacima .1 0. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala..0.5). 6 3.5 preko 50 11.. 200 0. prasinaste i praskaste.9.6 .4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter .. 5to je sitnija cestica materijala. Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0. H .1 2...5 ...5 1. 5 1... a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement.. nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu.....6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5. za zrnaste i komadne rnaterijale.6.4 i preko 50 . Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni..1..0 0. .1. 1.0 ~ 0.. 0..visina podizanja cestica materijala (za kose transportere)... m. sa II centrifugalnirn pogonol11 5. sa koso I .6..50 I ~ 6 .. ..kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti . i - 0. 2.5. t/h. zrno).5 ..5 .. za p nasipne rnaterijale..' .. sa jednom masom....).8 i za okrugle cevi \jf" = 0.n 5.5 ..0 I ~ - Tablica 11.8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0.5 0.5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2. Q . 6 K4 ViseCi..6).36 (11. sljaka..16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll.9 . Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc. 5 4. .5 ..

visina dizanja cestica materiJala.. koji iznosi rp = 4° ". koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija. koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj. sirina olu~a je 200 mrn. odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. 700 min. SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em). Povezivanjem ovih oseilacija.19. Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2. po zavojnici oluka. najveca brzina transportovanja peska iznosi 0. zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza). PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora. £... 400 mm. koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise.364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3. c . sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora. tako sto. sa rezonantnim pode~avanjem. vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose. horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment.:0: HIlO. (PTJ cos bR . sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m. spoljni precnik plasta transportera je 800 mm.. Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 .dimenzije (em) prema (St 11.. ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru. Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h. tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf.5 mm. koji ostvaruju tacno. (11. odnosno cevi. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO. =45 0 . umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice. a postavljaju se po dva. ro . sirina oluka 100 . uzduzne i torzione oscilacije). usmerene amplitude oscilovanja (st 11. korak zavojnice je 200 mm.. sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW.19) gde su: m . unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6..7 m. transporter. amplItuda os1 cilovanja 6. frekvencije su u rasponu 600 . b . 900 mm. 8°. obezbeauje se prenosenje materijala navise. za odreaenu frekveneiju i amplitudu. Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000".braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila. konSlrukril'na shema.ugao ugradnje ekscentara. a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m. b i R . sistem je sa jednorn masorn.a je sa ekscenlarskim pogonom.19. Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11. em.poluprecnik inercije.1500 min-I. c) iznose a = 0. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi).2 2 £. kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp . koji stvara torzione oscilacije transportera. najveca visina transportera je 9. b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5. Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn .. Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8. Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta.ekscentrieitet ekscentarske rnase.15 m/s. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F.shema v. em. 11.[45] .ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju. 8.5 . duz zavojnice. masa ]edinice duzine.19).8). za osnovn plasta transportera. gde je H . . Pi .16).19 a b) Vertika/ni l'ibracion. na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7. dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800".0 mm..700 min-\ zbirne. odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti. brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11. ' 2 + szn £.

Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka.Valjkasti transporteri 367 12. valjkastim transporterima _~ . kalupniea. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. cije su osovine obrtne u ramu transportera. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka. Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. sanduka. Prcma naCinu transportovanja tereta. a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava. cevi.1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka.). kontejnera itd. oslona rebra. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. valjanih profila. uzcluzna. pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. (abH lima. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri. VALJKASTI TRANSPORTERI 12. buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala.

. Oni su manje mase.3. .. !T"T"'I 12..3. kao po pravilu. sklo~ I). naVIse.. sto omogueuje mirnije kretanje tereta. jer su sa sfernim osloncima. koji sacinjavaju deo okretne glave. pa prakticno. pomoeu elektromagnetne glavc. sa jednorednim iii dvorednim lezajima.. II cilju postizanja mirnog kretanja tereta. u prostoru izmeclu valjaka. tako npI... . ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera. a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva. 12.1 .1..2. 12. a koje se aktiviraju automatski iii rueno.... Pri kretanju tereta preko njih. koji nisu teski.1.1... .. a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka.. rucnim pogonom. mobilne . U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala.. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi.. valjci se izraduju od sintetickih materijala. kod krivolinijskih trasa transportera. ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta. dui kojih se kreee materijal. Na dnu svakog konte]~. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija.2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12. Isto tako. . preko poluge za guranje itd. dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta.. i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. npr. a... a izmedu nagrmtih osovina valjaka.. tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI.. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika.2) itd. Valjci su. 12. poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina. npr. Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta. ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu. koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama. a) i pogonjene. a to znaCl. kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje).. lancanim prenosom. okruglih celika i slicno.... Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl. ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci.368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso. a postojani su na koroziju. Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca. prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane . npr. 12. a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima.era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil. U mnogim slucajevima..1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. Ispred svake bocne gJave. Na SI. ovo je rastojanje jos i kraee. koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12.na loekovima (Sl. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru.. eevi. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko. primenjuju se valjci oblika c1iska. a 1S- . kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era. umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze. mogu da se postave blize jedna drugoj. ostvaruje se direktno..." ~ pit . sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. 12. cilindricnog oblika. b).. a).. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija. a. takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova.5.. ciji broj odgovara broju ogranaka. Kada uslovi rada nisu teSki... "" . b). 12. 12. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne. " " ~ b) St. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta. . na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI.."". kodirana adresa transportera. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom. 12. Transporter se izracluje iz vise sekeija..4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. . sa nepokretnim osovinama... Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima.. . Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3. transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi. transport tereta ostvarujc se besumno. a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja.. c.. Na jednoj od ploCica ugraclena je.

500. kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta.SG. da bi se izbegli sudari materijala. u obliku dvokrake poluge. . 200.25G. Prema tome..\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska.jJtul'olinijska.370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera. Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera. u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije. prema koraku valjka. 650. duzina valjka. 315.33G. pri 31v < II < 41". kao i precnik krajeva njegove osovine. Fv = 0. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka.2 Tras(I frafJsporlera ..fran.12. ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli. c . SI. granicno odstupanje ne treba da prelazi 0.2 . 60.5. 125. .uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O.. Mehanicki uredaji U obliku stuba. 1200 mm.5 Inm. 12. a korak valjka iz standardnog reda: 50. 500. 1. 250. Prolaskom tereta duz jednog transportera. 630. sa dva pokretno okretna kraka. b.123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a . ugraden je uredaj za oCitavanje. jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter. 160. na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. 250. 100.skrefnica. na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. 1000.2 mm. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera.5. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160.4 . a u zavisnosti od precnika. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka. 12. 400. b c) s(fl'ije!l(J SI. racunsko opterecenje valjka i masa b . c). koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0. 200. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta.. za 411' < II < 511" F" = 0. prikazan je na SI. 320. a . lito zavisi od precnika valjka. 0.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama. ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji. 400. za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. 80. 800. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1.

2. Nakon oslobadanja od tereta. U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2.~tanje tere/a l/a skretni transporler. a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12. Aka je G' . nepogonjenog transportera.prf!l'odna po/uga :0 premeltallje." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A.u kineticku energiju valjka.6.urectaj :w o6/al'(l!1je.. dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v. prikazani su za ovaj slucaj na S1. opisani ciklus se ponavlja iznova. prekida(.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog. 6 . za kretanje materijala brzinom V (m/s). Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia. 4 . Posle toga. BIzina valjka.5 . pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka..' I .kontejner.\·tm·!jac . koja moze da se smatra da je konstantna. vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z.2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2.skrefn.4 Nepogonjeni .(] oCital'Gnje. U pocetnom trenutku vremcna (1. 7 .u. 12.urectaji :a b/o/':iranje. l'kJ'(Jni. 12.2.povrsina OEAF).prfjemne sekcUe. 3 . Kao sto je poznato..6.23).372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12.2. a. b . gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf.preme. Put svake tacke po obimu valjka. na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta.4. do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka. tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo. 7 . c .elektricna sklopka.upra"Uaa.koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta. 12. a druga polovina . a).6. a . Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB). Dijagram obimne brzine valjka.5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a . okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. a shodno tome i njegova ugaona brzina. kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. 6 . Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi. Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas. za jedal1 vremenski period. odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA). valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD). 3 . J • e/ekfrh:na kolica..sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo . 5 .. 2 _ daw/('! 7.razl'odni traJ/sporter St.stub sa dl'Okrakom polugom. teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja. povecava se lincarno. jednak je vt'112 (povrsina OAF). shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/. 8 . transporter.. 12. "NaCin premeStanja na tockovima".

5 ..rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~.5. praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0. moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta. g . koji su jednakih karakterislika.1.1. nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12.koeficijent trenja u rukavcima valjka.0%.0 2.400 'Yo rtera 1. b.. ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji.4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni.3) Celicni lim: ispravijeni '.8 .0 4.1. (dine G.. prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12. sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka.. !ilo je prikazano u obliku dijagrama. d . 0. tj. Zbog toga se kod transportera sa valjcima. 1. 12. 1.. SI. 3. kg iz tablice 12.. Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI. odnosno veca tezina tereta.1 reta kg 30 30 30 30 30 10.4.koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru.50 100.0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog.5) Ako je.5.5 .0. sto je manji oclnos FvlG. Nije od malog znacaja i stanje lezaja.....12. ako se teret oslanja na z' valjaka (12.1) gcle je f ..L ..0 0. kao i usled predaje kineticke energije valjku. Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH. Prema prasecnom nagibu transportera %. Otpora usled klizanja tereta po valjku. ~~ __. duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 .0 . 3.~ 1.5 3. . posto su kako sila otpora. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja..koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka. OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A.5 .. a na osnovu podataka iz prakse.. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera.9. 0._. Otpora usled (renja u rukavcima valjka.2. . m/s2.5 2. tako i potreban ugao nagiba transportera manji.. preko valjkastog transportera. glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: . lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12.6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12.5 . a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az. kao i velicina precnika valjka D. tereta preko valjka.374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 . sasloji iz sledeCih komponenata: 1..2) gde je f.0 .precnik rukavca valjka.6.ubrzanje slobodnog pacla. 2. nego u prethodnom slucaju. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12..5 3.

8 i I 8. 1200 1.. uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje.7). Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama..12. 2. 12. c) t d} SI.0. Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa. 1000 10.7 Shema pogona ..5 "\ Limeni kontejneri .. 2. a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima. 25 II 12..pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja. 12. b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca.. a takode i do skladista gotovih proizvoda. 2...0 2... 1. za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala. Prema nacinu prenosenja pogonske sile.. 3 .5.. Na sl. Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne. pri rezanju i secenju profilisanih metala.0..0 0. Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3.1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera.5 6 .l'fog fron... na kraju vratila postavljaju po dva lancanika. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma. 3.. u pilanama. od jedne do druge masine za obradu drveta i s1.... 12. pri transportu dvrne grade. 125 500 .1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10.. 7 5.5 ..5... pogonskim luncima.5 1.5. testera. drvnopreradivackim preduzecima. pa se zbog toga. klinastim kaisevima iii trakom (SI. razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom. Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada. koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka.0.'aljka.. d .. Na S1.. obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke.30 30 ... c ..376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12. 150 150..7. 2.l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h ...3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12.7. 25 25 .0 1. a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika..... prenosniri pogone S1'oki par valjaka.. 6 4 .. . .5 1..3.metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500. cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni.5 2..500 I 2. 1.pogonjellje "oljko IUllcelll. dasaka i brvana./ancan. do makaza.0. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova. tako sto svaki lanac povezuje dva valjka.

Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter).10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw. dobija se iz jednaCine (2. visine dizanja tereta H (m). tj. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika.8.15)1.7.8) T=~. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om. potrebna snaga (kW) (12. 12. U nekim slucajevima. pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter.80 . Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta.koeficijent otpora obrtanja valjka. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. U tom slucaju u jednacini (12..)v (12. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta.7. 11 . oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti.)njem po uzduznom oluku. ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka. kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini. Suprotna grana lane. nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali.85. poveeava se snag a mot ora. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L. Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12. prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina. ako se umesto jednogog valjka. broj valjaka transportera z. pri tome je w' . Dve vrste valjaka za tde uslove rada. P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku. w.v T Z·L (12. lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. 0. 12. Na SI.11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa. w'J . kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. svi valjci neprekidno se obreu motorom. odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1. Na SI. pokazane su na SI. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima.koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada. sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N).23) pri f = 0.7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2.7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z.9) 12. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m). pa je shodno tome.) kreee se kliz. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1. 12. Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije.11) treba usvojiti da je Zo = 1. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva.. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. =~ . duzina horizontalne projekcije Lh (m). otkrivenog tipa (bez poklopca). kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI. pogonjeni elektromotorima. v (12. brzine kretanja tereta v (m/s). Da ne bi spao sa lancanika.stepen korisnosti pogonoskog mehanizma.10 prikazan je opsti oblik takvog transportera.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI. moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer. 12. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera).3. Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0. koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. nego sa druge strane. na zajednickoj osovini ugrade dva valjka.23)].9.6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose. d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake. Kod valjkastog transportera ovoga tipa. Posebne sheme lancanih prenosnika. tad a je . neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. Medutim. u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom. a u uslovirna visokoserijske proizvodnje. 12. odreauje se iz izraza t=--.

kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak. 51.15) . tj. ) D i 2' "WI (12. . b .]D .koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora. U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja. 2' 1 I ..l1 + (KIG + F) . odgovarajuce snage. krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka.translatorno ubrzanje tereta.-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja.sekcije so skupom mljaka.koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka..12.8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a . do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2. b .sekcija sa prile'!l1im rockieima. Pri tome su.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava. Kod radnih transporter a u valjaonicama. bJ 51. shodno tome. usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta.13) Radni transporter. a valjci nastavc da se obreu. mogllea dva slucaia.\'{J [Jogonom: a ~ grupnim. da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta. tj: 02.380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F . Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i. sa cestim i brzim promenama smera kretanja. I v WI gde je fll . gde su: flo aD . Ubrzanje tereta je a =g III (12.14) m g 1"02 mao iii ao S g flo.12) Ako se terel zaddava ustavljacem.inrlh'idua/nim 1.12. c . Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12. tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ.9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera . a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12. u zavisnosti od ubrzanja. do hi se kad )'aUa/. neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja.

(12.16') Kod zasebnih pogona.10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12.1T) gde su: J v i 1m .koeficijent trenja kotrljanja.20) saglasno (12. c . K' .ld . ako je manji. to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.. Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12. koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka.ld IUl)D 2' J v (12.382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III .18) +f. 1. tada je K'=l.12)].prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje. 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-. gde je f .koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1. Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF. jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil..19) Ako je ip .0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju.'D 2 =GF +(G+zF )f.Jco. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta.8 . Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1. Kod grupnog pogona transportera. Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja. odnosno rotora elektromotora.19) (12. a 11 . Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora. kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu. 2.12.stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma. K'GIlJ D ( ) (12..1 ..2).momenti inercije valjka.koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka.17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c.16) gde su: tm . SI. tad a je K' < 1.koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak.--. 19 2 (12. .18') LITERATURA: [15]. ako su motori ugradeni na osovine valjaka.ugaono ubrzanje vratila elektromotora.[45] . [21]. moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12. Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke.

. 13. 13. a takoae i prilikom transportovanja sirovina. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu.1).1. meautim. prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova. a) i na dodavace (SI. npr. kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca. Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J. b).1. hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI.Hidraulicni transport 385 13. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola. cementa. HIDRAULICNI TRANSPORT 13. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska.cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev. oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova. 13. Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama.

pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda.talozllik. granulometrijskog sastava.. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. 3 .pumpa. grubo disperzne (0.. Medutim.dakle neravnomerno. 1. . 0.5 .2.. Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida. kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). u opstem slucaju. U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 .. to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica.20 % veca). obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine.centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu. koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine. 13.. ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala.5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1. tako 5e npr.Ce1'ol'od pre6§celle vode... tela pumpe 4. 2. otrzanje od dna.0 mm). 10 .." 2 . snage. koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala. 5 . Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi. koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0. 2. 20 % vece od kriticnih./or.dodol'ut. koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija.15 mm). a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod. a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida. 4 "para! za sutell)e. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr.. jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju... kao i od poprecnog preseka cevi. kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda. pritiska.pumpa. 6 . Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 . Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om. na dnu. dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6. gustine i oblika cestica transportovanog materijala. Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5. 13. b . Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala. zbog manjeg habanja cevovoda.prOl'odJlik pulpe. 9 . pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama. 8 .1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom. odnosno od njihovih suspenzija.hWlker. 3. a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida.15 . kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija.. Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2. pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola. respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora.Y z() dm'oc/ maferijala .sa komorl/jm r.. moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako. to je u sustini specijalna centrifugalna. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu. koji je vezan za prednji poklopac 3.05 . a u zavisnosti od protoka (napajanja). 7 ./al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J . Hidrosmese Cine vise disperznih sistema.prijemni urutaj. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom. S1.. a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda.. duz zida cevi . Sl.. u skokovima kretanje. 13.386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE.

Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. Efikasna je i primena armiranih kolena. Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima. pa time i njihova primena. h oblagona sekcl. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi. Takode postoje..1) . 13..388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi).. a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano . tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc. 85 mm.kape. b) oj Sl. transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja.razdvojive veze. koriScenjem odgovarajucih masina. zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja. . brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu. zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. 13. neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a ..700 rnm. Sl. Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe). Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora. a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom. menja se i napajanje pumporn. (13. poroznost i drugo).2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. odnosno vakuummetrom.. Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe. Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice. 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. kao i fizicko .3)..mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca.fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima. 13. 13. a debljina uloska je u granicama 30 . gnstina.. visina podizanja hidrosmesc. a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi.3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a .. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 . Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . daljina transportnog cevovoda. i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije.nbfagana celi(nim segrnent"na. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg.

Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost. L . Gubici pri podizanju. neelasticnih materijala (krede. to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0.5 3. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 . u zavisnosti od precnika cevovoda. 12 hiljada tona sirovina.7 3. kao i posebnih oblika laporaca).gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. gline.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak..2 3.7 3.4 4. na 1 m cevovoda.2 3.veliCina specificnih gubitaka u m.1 '" 1.3 5.1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr.2. Pa: 13.4 2. Pa. hI! .0150 600 0. a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju.180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport.2 I 4.2) Za pribliZne proracune je hgm = 0.0160 - J ! I D=~ (13.0155 500 0. a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa.8 3. t/m 3 Tablica 13.0155 I 450 I 0.2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn. kao i njihov transport sa povrsinskih . Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr. Lokalni gubici su 1 2.55 . vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'..gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda. mm gde su: hus .gustina hidrosmese.razlika kota. Koriscenje mekih stena iii plastienih. zavisi od pIecnika cevovoda. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr. m/s. Ie . Pa.koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a).. Pa. PM .6 ~ D mm 150 0. d - precnik cestica tvrdog materijala. Vrednosti koeficijenata otpora za vodu. Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 .8 frakcija gline 2.gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu..2) Vkr.relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has. gde je Z ..0145 0. h gm .0175 1 300 I 350 I 400 0.gubici na usisnom delu. Pa. 3600v1t ' gde je v . Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13.6 2. hi ..8 2. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa.4 1 600 gde su: io .3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda.2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S .1 2.1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala. (N/m ). za razlicite precllike cevovoda I 3. m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1.brzina hidrosmese i iznosi (1.0 2. hg = ZPh (Pa). usponu pulpe.zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13.390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0.1 hi.6 4.4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 .0165 I 0. tvrdih cestica materijala. 30 Pa.0 2. m.duiina cevovoda.0185 200 0. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda. navedene su u tablici 13.koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode. Pa. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs. hos . (13. Ph .0 3.8 I 4.4 I 3. 50 Pa. m.preostali nap or.

prirodne vlaznosti 25 %.4 . 0.. naroCito pri pustanju u pogon.6 =13 0. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13.4 : 2.166+0. sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje. Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama. 2. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0... pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga..2 kWh. Potrebna kolieina isusenog taloga. pritisak pumpe za vodu iz~osi 0. konzistenCija hidromesavine ... posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama. sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora... glina . 0. slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine. iznosi 1200 '" 1400 m /h. 40 s) inadmasuje za 2 . Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0. LITERATURA: [15] . Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima.. pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc). Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu.166 m . ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. kao sto je praksa pokazala. koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je.2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm.5 MPa.skriljci.8 gr/cm3).45 MPa... 2.. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca. Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje.. 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0. Na primer.6 . glina u obliku taloga. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom. 2.. te je zbog toga. neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala. 1. 3. cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja..4 = 3 0.6 4. 0. pri jamskom otkopu. 0. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 . kao !ito je poznato..1 m/s. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda . 3 : 1. Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1. a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2. pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja... U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija. Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 . pripremljena u dnevnom kopu.02 . Zbog toga. pritisak pulpe u cevima 1 . Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) . Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana. Pokretanje sistema taloga velike koncentracije.3 . apsolutno suvc gline iznosi 2.. Odnos smese kreda . cvrsre sirovine (1..4+0. . 1. Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0. 307·7 1-0.4 tlm3 . do fabrike cementa. takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko. kao i elemenata hidraulicnog transporta. Dostava gline iIi krede od rudnickog okna.. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm.4 ... u jednoj fabrici cementa.. jer dostize 2 . 0..6 'tlh 3. sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina.2 m/s. 3 mm..2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa. pri vlaznosti od 60 %. odnosno karoserije kamiona (kipera).Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima. U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa. 3 MPa..glina iznosio je 6 :! 1. Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km..5 puta radni pritisak.7 . vlaznosti 36 . do suvog stanja. u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta. 38 % transportuju cevovodom do fabrike.fabrike). velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 ..pulpe).9 . pri d\. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove.35 MPa.392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom.5 MPa.03 m.. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1. 1.. posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona. tj.

posto se materijal premesta cevovodom malog precnika. za premestanje prasinastih. praskastih i sitnozrnastih. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno.higijenskih uslova rada. . VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14. koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1. .mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom. smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno . npr. nag- . ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine. tako nutom i vertikalnom pravcu. . slabo disperznih materija!a.1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a.Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14. takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera. .mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta.hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala. Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: ..mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima.

Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1.5 km). usled koje se cestice materijala dizu po inerciji.1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a . kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh. uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine. pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje.. a pre svega njegova nasipna svojstva. J aj ad kompresora r. koja nadmasuje 8 . kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo). koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija).1. a) i kompresione (SI.1.neophodno je preCiscavanje vazduha. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost.mehanicka svojstva materijala. 14. u manjoj iii vecoj meri. Zbog toga. eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda.1. a transportna daljina do 1. c .kompresionog (porisnog).materljal Sl.usisnog.mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar. i pored svega.1. 14. 14.2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. Meautim.padaju. pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport.:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh .relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. 14. 14.smesa -. b). Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: . neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha. . pa usled gubitka brzine . kla5icnom transportu istih materijala.. . odnosno narusava se proces transporta materijala. odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport. vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3.visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera. 14 put a potrosnju energije pri mehanickom. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. udaraju 0 zidove.usisno . b . U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno.396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 . preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta. a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema. a takoae i za istovar. 14. pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko . uprkos ukazanih nedostataka.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala..brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca. veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca. . Pod dejstvom atmosferskog pritiska. koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti. c). Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu. Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica. . njegovo ispustanje u atmosferu. Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni.pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a . a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni). . Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1.siroki dijapazon kapaciteta.

Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno .1 MPa. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma.. npI. pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. Tablica 14. dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska. sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha . a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l .1.potisnog dcjstva. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe. 14. tabliea 14. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe. sheme instaiacije). 14.20 . a kod instalacija visokog vakuuma. a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju. masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore. od mesta prijema materijala. na kojima se ostvaruje praznjenje. vazduilne duvaljke i kompresori. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7. a pneumatski transportni uredaji usisnog. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda.6 . Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. kompresori i ventilatori".1. Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. vakuumnog dejstva.potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3. a praktieno oel 0. a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja. u kome se prcciScava. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. svi aparati i cevovodi. vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage. b). odnosno istovarnih mesta. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. gustom sloju U novije vreme. u koju se materijal prinudllo dovodi. duzine transportovanja materijala. Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala.. Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata. dospeva potom u filter 4. to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina.40 kg I sloju materijala) . preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. potisnog elejstva. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta. Kod instalacija sa vakumom. vakuuma na kraju cevovoda. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14. 0. kod uredaja za otprasivanje.1. Uredaji usisno . izbacuje u atmosferu. a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU.7 MPa. u kome se ostvaruje talozellje materijala. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju. do mesta istovara materijala. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu. koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter.. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3..1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta.

statora i [otora. . 6 7 . 14. te se sabijeni vazduh prenosi u sud. jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. 1. U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali.jilter. sastoji se iz dva osnovna dela . Pauk 5. navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora. 14. pauk). Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi. zasuna 2. 2 Shema preno. punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. kao filterom. 3 . 8 -.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc.. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. sarze. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu). sud 10 ispunjava se materijaiom. Broj i precnik cevnih prikljucaka.3 Posuda 1. Gubici energije sc snizavaju. . potpuno i ravnomerno praznjenje posude. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport.4 IS Shema preno. iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja.2 . Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju .u gustom sloju. kao i sektora. sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju. Sl. . Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1. kg I sloju materijala]. ne odozgo. 30 min-I.1 fir St. 14. kao i sigurnosni ventil 3. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije. Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla.2 1 ~ ce\'ol'od. 14. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. ( ~l == 250 .l'en(il sigurnosri.posuda. Nakon podizanja pritiska u sudu do - .slacem.i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala.disk. Na taj nacin obezbeduje se konstantno.400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom. a materijal aerira koji se prenosi. 14. disperznog materijla. dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12.4. kroz razvodnik 5 (tzv. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine. 4 . Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora. Sf. sode. kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~. . tehnoloskog postrojenja.. preko reduktora 14. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1.(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec. kako bi se sprecila zapusenja. vozila za cement. odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju. bez zahvata mao terijala. postavljenog unutar suda (Sl. pneumatskog podizaca.kOJ1usn(J slavinG. Kada je otvoren konusni ventil 1. 5 .. cisterne za prevoz cementa. Na Sl. Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka. EIektromotorom 15. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2.. U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava. mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala.. zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. 14.prUemnik.4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. silosa.3).2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1. vee preko prstenastog sektora 4. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore.

.. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma. tj. . propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. promene smera strujanja. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. to je korak poslednjeg zavojka s = (0. klingerit. precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd).aspiracionim vodom.1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. besavnih . uredaj za punjenje (dodavac). Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja). usitanj... lokalnih otpora.. rade na zaustavnom principu.2 . zatvaraea. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. a zatvara se sigurnosna slavina 9. 14. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese. to je bolja i hermetienost.. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min. prijemnik vazduha. odnosno kod komore za mesanje smese. a eevovod za odvod vazduha u atmosferu . Transportni eevovodi izraduju se od celicnih. zatvara se izduvni ventil 4. Brizgaljke se tako ugraduju. brizgaljki (11 . komorni do- 14. Izmedu njih je odredeni razmak.. t9pljenjem. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom. 0. odvajaci. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren. povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom. trokrakih eevi i drugih izvora.60) D... kako ne bi doslo do kondenzacije vlage. te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja. Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom. ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0. Nakon 17 . malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. kako bi se povecala otpornost prema habanju.wa dodavani materijal preko puznog transportera.8 D. da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 . cevovod za prenosenje materijala . kod cevnih prikljueaka. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. preklopnika i drugih lokalnih otpora). filteri. cevovodi.. a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja. a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja. Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda. Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska. Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh. tzv.transportnim. to se u izlaznom otvoru materijal sabija. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 .5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja. na ko!enu mora da bude povecane debljine. ako je korak zavojnice s '" 0. 1. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena. zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15. ulje i odvajac vode. 30 s zatvara se izduvni ventil. celicnih cevi sa prirubnicama.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh. aparatura za daljinsko upravljanje.402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala). U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora.. 20 s posto se otvori slavin a 9..5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera. 25 t/h. ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza.35 MPa. karton.55 '" 0. paronit i slieno. pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Posle 25 .vruce vucenih cevi sa prirubnicama. promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala.

u (BHllllIITMaIII . Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno.6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm.ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala.· Q . Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca. pri proizvodnji sljako . a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h.. koji je dove den do pumpe.portlandskog cementa).4 0. 14. 10 . I 200 30 0.5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor. m UkljucujuCi po vertikali..4 0. 12 .komora za me.brf\'ljenje I'rafi/a. F. 3 ~ ograda. 2 mm).2 18 140 I 63 '. Ip P. za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje.2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala. 14. Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 . MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima.33 MPa. 7· puzni konzolni tral/sporrer.2 38 250 63 400 30 0. G i konstatuje se da je za L" =350 m. 12 mm.ca. pritisak u komori za mesanje Pk = 0.. povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje. 14.3 I 110 200 30 0. snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW.oklop. 4 ~ kucq. tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda.u).' 36 400 30 0. npr.rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija . D. Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage.. 6 ~ zasun.6. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement. 5 ..3 41 250 .4 0. so 1(1 . Pk = rOn) i koordinatnih osa.I'elllil.# /. u tablici 14.. E. C. JJ . pritisak u komori za mesanje). MPa Radni pritisak u komori za mesanje. kao i slucajni metalni predmeti.vanje smese. sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom. Medutim.2 I I . Q = f(Pk).2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0. dllzina transportovanja.I 22 175 25 175 I . 14. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m. m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda. 8 . Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem.. Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka. a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl.tJ P/cW L. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker.J ~l 1. koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca. 9 . Na dcsnoj strani grafika.4 0. 2 . 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 . moguce jc odrediti i ostale parametre.. od tvrdih materijala. nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m. a ponekad i dopunski magnetni separator (npr. Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac.spojn.fte leiaja.4 0. kretanjem od nje do krivih L = f(rik).krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm. nalaze se tacke B.hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe). . Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 . m Pritisak sabijenog vazduha..t ?tJ(1 .404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C. mm TA·14 (C-991) Tablica 14.\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl.

celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk. otvara se konusni ventil i komora se puni cementom.1 duzina sirina visina masa. pri Lh ::: 500 m. 2 . Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew. a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca.rezervoar. preko uredaja za aeraciju i brizgaljki.28 je kapacitcta Q . prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja. odnosno Q = 220 l/h. 6 . 7 . Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". kW 30 1000 . Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja. Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14. Vreme punjenja je. 5 ureilaj za aeracijL<.100 t/h.. Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore. IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod . kao po pravilu. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9).14.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa. hidrodavac ispunjene komore se aktivira . Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha. Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 . uvek krace od vremena praznjenja.odvodna cev. Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu. masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom. a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1. u jedan iIi dva odvojena cevovoda. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo. Na S1.' 3 oslani podiza{. J 1 :filter za vazduh.venti! Zil pllflje/Ije materija/om.hrizga/jka.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon. Magistralni vod vazduha SI.2 ~=. . Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. Pogon clobosa je elektricni.406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno.razdelnik va=duha. mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. pa lako i brzog habanja elemenata. 14. .kg Gabaritne mere. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu.--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja. odvojnica.5 10:11). min. transportne claljine: tako npr.na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn.' 4 . Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha. pri Lb '" 250 m. Q ] 25 t/h. 8 . 14.kompenzalOr. hidraillil'ni predajnik: 9 . doclavae TA . Separatori SU metalni.3. 10 .podeona kutija. dancem.~.l gradcy. pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. Za to vreme prva komora se prazni. Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. I Snaga.

. 06 Automatski iii rneno do 0. Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja. 0.."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement). U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri.4 0. t/h Daljina transportovanja..10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom.9.3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. m [Masa.. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha. Radni pritisak sabijenog Ivazduha. Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh.. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI..3 _.4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6. u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage. kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi). rednkovana daljina.. unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri.. pa se tako cisti filtcr.6 Automatski I . Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram. prc odvooenja oslobaaa se od prasine. Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 ..4 .. na usisnom ccvovodu. 14. 35 150 1 . Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra.8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija . mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . 14.17 15 .6 I 0. Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc. a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc.65 I --j I I Zapremina komore. Sf. mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14. Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I . sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor. a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ). 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe). na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine).3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18. Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. Unntrasnji preenik transportnog cevovoda. . VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. Takav filter prikazan je na SI. 17 0. m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh.5 15 .408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice.I 4.. kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen. unutrasnju povrsinll rukavnog filtera.4 . Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere. Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra. Tablica 14. 14. tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole.6 75 120175 ! 0. m . Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu.

zatvara se tanjirastim ventilom jedan. preko razvodne.... njenog obUka.. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine.11) namenjen je za promenu smera strujanja.. " o· i1 J n " t. " ~ . Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. Tako je rukavni filter gore zatvoren. r Ii' . Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama. shematski je pokazan dvograni zatvarac. q .. a dolc otvorcn. I' r:llt::1 :1' ": ... dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom.... Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa. Pri daljinskom upravljanju. b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine. istovlcmeno daje se i zYUcni signal. a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca. kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta... okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa... Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima. iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom. odnosno unosenje otvorenog plamena). .. 14. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova. uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera. koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja. poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine. elektromotora i slieno. odnosno na glavni cevovod.410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima.... a u sredini svakoga od njih nalazi se malo.03 .. .~ "':... Usled tTenja cestica prasine.'.08 m/s. a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu. Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •.zapremina filtriranog vazduha. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta. koji se nalazc na ramu postolja..9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada. odnosno druga sijalica. .1' ~ :.neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije. Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom. sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca.14. odvodi se u atmosferu.:. s= Vv q . Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha. Dvograni preklopnik eevovoda (SI. a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu. Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. - ~:r oj SI. Za vreme od 5 . Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2.. m 3/h. Pokretanjem poluge.. kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja. " I: • I" i i I. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera. ..":. brzina filtriranja iznosi Vf'" 0. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine. preko ventilatora.. U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna. . ! " " I ...1O b} SI.. .. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 .::. " ' d :~l~~:. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 . Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme.220 m 3/h po 1 m2. po 1 m 2 povrsine fiitriranja. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv ..speeificno opterecenje.. signalne i komandne table.:Y~~ . Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda. 0. m /h. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine. PreCisccn vazduh se vcntilatorom. koji se premesta polugom 3.14. . te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni.

puz se pomice u aksijalnom pravcu. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni.12. h . Pokazivac nivoa. .12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice. 14. Kontakti. 14. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. Pokazivac nivoa na SI. 14. huska pokazivaca nivoa se zaohece.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor. ono se zaustavlja. cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14. Pri radu sa cementom iIi peskom. zivin kontakt se zatvara. 12. odnosno ispraznjenosti silosa.14. Zaustavljanjem lopaticnog kola.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl. a to znaci i puznog tocka. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica. Kada je silos ispunjen cementom. konstrukcije sa plovkom (SL 14. 14. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu.11 Dvograni preklopnik SI. na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee. pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo.12). b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti.' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom.konsfrukciju sa plovkom. a). te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt.

mls. T = G. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni. po otporima... nejednakih dimenzija I I~. i 2.ako telo nema pocetnu brzinu.duzine vertikalnih deonica. m. (14.. Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda. broj i vrsta postavljenih kolena. to se ono nalazi u stanju mirovanja. pv .13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G.. 10 16 . navedene su u tablici 14.. zasuna.. ekvivalentna duzina cevovoda Lekv. g = 9. m.1) je l: LII . cevovodu duzine Lekp = 8 m.povrsina najveceg poprccnog preseka.1) . dvogranog preklopnika itd...5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h). usmerava u smeru kretanja struje.20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14.. 2: Lekp ..414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14.. mJs . odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m. pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6. vertikalnih deollica.13) da se posmatrana cestica. m. nej~dnakih dimenzija I 38 . kretanjem preko ove povrsine.. shema cevovoda sa predvidenim duzinama.vM . za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf . zbog kolena u cevovodu.10 12 . Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima. m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja). U izrazu (14. Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije. dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima. 10 8 .koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala. Tablica 14.4 Vrednosti L ckk .. a takode. dvldt = 0.brzina vazduha..gustina vazduha.) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima. 20%. dvogranih preklopnika i drngo. Dvograni preklopnik ekvivalentan je. m/s2. kg/m. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha. zbog preklopnika u cevovodu. . .. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. menjaju smer svoga kretanja. 14. pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T. uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . VM . Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L.brzina cestica materijala. m/s. m/s..- . jednakih dimcnzija 4... odnosno: /tla/eriju/a 1. horizontalnih. dv/dt < 0. tj. _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem.. 14. dvldt> 0. . vertikalnih i kosih deonica. vv . u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela.10 - - I Sitno komadni. te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje. pri kome cestiee vazduha. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta. VI' .kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju. 2: Lv .ubrzanje cestice materijala (tela).pno komadni.2) Prasinasli Zrnasti. Amaxpp .81 ubrzanje sile zemljine tdc. cestica ce se pokrenuti.t".. pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m.. ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni.4. jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt .. kolena. 35 20 8. m. T < G. .. 90 - - I 60 .45 70 . .relativna brzina vazduha. 80 * Primcdb. 8 5. pada naniZe.. l: LeU zbir ekvivalentnih duzina.zbir ekvivalentnih duzina. 3."R~radijus krivinc kolcna.:.telo se krece sa negativnim ubrzanjem.. T> G. 16 28 . . na duzini pravolinijske deonice.zbir duzina horizontalnih deonica. Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I . SI. m. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1.

kg/m . pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja.23. Brzina struje vazduha vs. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea. brzinom gde je n . od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C .3) 0.koefieijent. Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta.0 0.5. da su takve. m.4) ne uzima u obzir.2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1.koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 . koja je iste zapremine i tezine. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju. to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi. u odnosu na neki srednji polozaj. kao da cestiea lebdi.. kod otvora za ispuslanje. 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih. stepen koneentracijc materijala u eevovodu).koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14. naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0). tj.koefieijent sigurnosti (n > 1).14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa. od daljine prenosenja.45 s-\ . kg/m . .gustina cestiea materijala. PM 3 gustina materijala. a pri T == G mogu smatrati. Na S1.6). sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha. koja odgovara ovome stanju.4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{. ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom.57 I (14. PM . 5C Da bi materijal moga.1 Lr .64 0. Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju. pa je za cesticu L /'" . U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14. V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28. koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala.416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama.4dp J'vl .4) pri tome je eM .14. gustina cestiea. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. daljina transportovanja. . jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora. obicno se sabirak L/ u izrazu (14... Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta.J! Vs = 28. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda. da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs. prasinastih materijala). hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a. 5 . 0. Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem.redukovana duzina cevovoda. m. na potisnoj instalaeiji. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera. a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja. tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom.

priblizno je jednak 0.... MPa. otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. = A. naroCilo kod lokalnih radijusa.. nUll su pp i Pk . istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda. istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max.418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase. Navedene tvrdnje dokazane su opitima.0 . je razlicita. zavisi od koncentracije smese A. 20 40 .. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine. sto narusava normal an rad instalacije. odnosno na kraju cevovoda...22 22. 16 17. de (14.5. lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 . Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive. I I Srednjekomadni.. Ostvarena vrednost koeficijenta A.16).lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji. 10. . kg/hi 0. PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca).unutrasnji prccnik cevovoda.001 .. 14. ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda.019 koeficijent.apsolutni pritisci na pocetku. MPa. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima. medutim.cIjeJlla smese J. 14. Sto je veCi koeficijent konccntracijc. pb . istovrsni Zmasti.6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti. .. tj. . to je manja potrosnja vazduha. 3200 kg/m ).. pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca.LTv. a koji zavisi od velicine S.atmosferski (baromelarski) pritisak.0 10 .koeficijent koncentracije smese. 80 10 . kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala. a prema "BHHlIIITMalll" . h°.. Na S1.. 14. 0.M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. de .15 Grujicrki pJ'i/:.1Pp~l. tj. koja je takode c10bijena opitnim putem. Koeficijent CM A.0 1. istovrsni Sitnokomadni...5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 . prema izrazu gcle je A. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk . Vrednost koeficijenta CM.."-. izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14. koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -...25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' . orijentacione proracune. Vv = rcd e Vv = O.natpritisak .--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala. a koji se moze koristiti za prethodne.15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala. m.az Z(J\'istlosli kueji.manometarski pritisak.. Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala).M Ilk. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk... a takode i za vla'lne i abrazivne materijale.kapacitet instalacije.~ Pk =O. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja.5/l. . Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve.koeficijent otpora kretanja cistog vazduha.1 MPa]. 20 17.u' iznosi pri tome je QM .785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51. 1.

cement . Orijentaciono s:. 1..0"7 211 '\: i\.srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj.koeficijent koneentracije smese. If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI.rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha. Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1. Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa. l!. pv. 14. Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM.15 . pa se zbog toga izrazi (14.02 .55 . dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m.. gustin3 vazduha pv= 1. ..2 kg/m~. pM=a pp+l!.420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14.1 MPa.. odreauje se ' iz izraza . ~ 0.. Yk ...1 MPa (~:~J. gustina cementa PM '" 3..kompresora (izotcrmski. a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja. kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h.. masinc za duvanje vazduha . radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja.0 kg/m 3 .6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl.75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu.. preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 .. gde je a = 1. Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0.5) i (14. flk ..1 MPa (1 daN/cm 2) .. 0.portland. 300) = 6.. 10.7 . Pi.. kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3. Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S . uslovno se usvaja. Prema tablici 14.25 .. saglasno preporukama je Lekp = 8 m.. sedam kolena. 300 mm.6 . .17. pv' '" 1.16 - _ P M- AMVk 60.. m. m 3/min.. 0... Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza .. tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 .03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea).kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha).4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m. A AM flk. 14. gde je Lv duzina vertikalne deonice. 2. Za preklopnik.. -.koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu. adijabatski ili politropski proees)... Ti = 0. pv = 0.. Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala . 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM .atmosfer ki (barometarski) pritisak.2 t/m3 .. .. a kod usisnog PI' ~ 0.7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25. Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m..

0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2. (8..03 MPa (0.0. AM . 2 7. 0.6 . gdc je 1 = Pk . 14.tk.stepen korisnog dejstva kompresora. 1. 14. 14.. a odreduje se iz izraza .5/s0S.koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm.019 vvPvf..usvojena gustina cestica cementa. .kapacitet instalacije. Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f. 0. 2. MPa. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak). AM . Snaga motora komprcsora s=/lkLrv. ~ .55 .. 8.336.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~. a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.9 = 1. odreduje se koriscenjcm grafickog (SI.7).249 2 Pp = OJ 1 + 0. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a .257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6.82 MPa .tk 180000 = 257m 24. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1.69 + 0.3 daNlcm ).33. ° gde je QM ... ~ . Py' = 1.14 m' Imzn .15): f. SL 14.koeficijent gubitaka u medaju za punjenje.16) AM: prikaza gde je 11 = 0.4 x 1.03 = 0.15 .16.257 '" 26. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1. =33331. odnosno na osnovu grafickog prikaza.16) AM: AM = 1610-7 . hO.1 = 77. odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI.019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.tk 1610-7 .9 kglm3 cevovoda (1.9·1.10 6 . 14.019 ~ = 0.785.75 .25.422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3.15 ·0. eM.2 t/m . de 0.koeficijenti.35.1= 85.785 d/ vv = 0.2572 24.29 nt'ls = 77. pv =' 3.35 daN/cn? ). usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S..17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5. 4. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0.4 m3/min Sl.teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha. de = 0.01' z 0. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\. L\.pritisak na izduvnom kraju cevovoda. Izracunavanjem velicine S. kg/h. Lr (pogledati SI.2·33" koeficijent.

Filter se sastoji iz tkanine (sukno.sirina oluka. 405. a transportna daJjina iznosi 40 m. Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja. tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno . koja je bliska fluidnosti tecnosti.. m.14. SI.poro:l1(J pregrada. 5 . 10 . radi ostvarivanja hermeticnosli.14 _ EM- 9 601000.82 = 20834Nm I m3 0. 14. U tom smislu. Vazduh se prenosi ventilatarom. filter.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o.18 prikazan je aero zleb koji se. 01uk je po visini podeIjen poroznom. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu.vazduha. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0. Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi.1 P _ 20834·85.. neophodan period regulacije PTU. Prema tablici 14.1 MPa (1 daNfcm 2). 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h. 2 . Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£. 4 . Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu.1·1g 0. Pb atmosferski (barometerski) pritisak. 7 priguJni \'enfi/.pogonski eleklrol1)otor.plter obliku tankog mlaza. supJjikavom pregradom.. iznosi 0. 3 oluk (fff. U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka. 9 . koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese. gde je B . e 5 . coja za filtriranje) i metalne mreZe.S/1. pri njihovom zasicenju vazduholl1. kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese.ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. Da bi se ostvarila aeracija. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje. Na 51. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja). Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str. kapilarne raspodele. sto podrazumeva da se. prodire Ll materijal i tako ga aerira. kojom se obrazuje dno gornjeg olnka.18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker. sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja. Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost./J). I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka .isticanjem i 51. sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM.o(h.6 -4 3kW. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. kroz ispusni otvor .venrilator. Ukoliko postoji . pa i vise. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi.US. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta. 6 .{)(jn{/ eel'. 8 rehrasfo crel'O. 14.

}O • OJlolli poi/upirac'.. 3 . 7° prema slrani istovara.14.'ljonje. Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika. or:. iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom..' 7 . 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade. 4 . Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog. ko(nica za :(Jus'.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14. koje se prazne pneumatskim istovarom.crel'o za pWljenje. u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom. 150. 103 . Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa. 103 Pa. 12 .. 250. j 4 .na 10 prafnjel1je. 14. odnosno sode.. nalazi se povratni ventil. 8 . zahvata se vazdusnom slrujom. sekundarnj jUter.. opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine.20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje.. 8 . kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama.oSOl'ino po/upriko/ice. savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom. 14. Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl.uredo) za prozn}en}e SI.19 Vo:::. 300 i 400 mm.podes/. II . )'en{i/ sigurllosli.40 m. zu(/nji osfonoC'. 15 . . aeroo/uk .jna za praznjenje.20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J . 5. 10 cislerna. kompreso)'s/. 13 .' 14 sla\. do silosa.426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine...l\<ajcu. pod pritiskom. Na vazdusnom vodu. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni. 9 pokazh'GcY nivoa.¥ vlage j uljo.. Unutar cisterne. 6 crel'o za l'ezh'Gnje. Sf. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja.' 3" pneumatsku opre.zas!irl1ik m/aznika. Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem. a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala. 3 .crevo. Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije.eel' za punjellje. preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju. 2 . kompresor. navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller.. sa ispupcenim dnom (Sl.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 . !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima.. manome/orski \'ukUummelar. 50°. pod uglom od 45 .. koji se prenosi od kompresora.hla'ohron. 11 . 200. takoae. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100. 7 .i/o za prel'oz cementa: cisterna. a duzina je u granicama 10 . koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk. a pri prilisku od 2 . ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. 13 . 14.primarnij7ller.a. 6 ~ teg!jac.:a illslalacija. 4 . a to su auto cisterne za prevoz cementa... 12 .. Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. Potrosnja vazduha iznosi 100 .. 16 . a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom. sa obe strane su zavarene stranice.. 2 .' 9" oprema pneumafske ko(nice.'od.\'Uzi/utlli . Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke..

Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6.. Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca.5 .-w 0. Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje.5) 9255 2500 3600 10900 I . .1.::: ) 0. 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0.21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0.remenog kaisnog prenosnika. 14. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14. odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka.a prcvoz cementa sa ~. .3citet.7. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14.. sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl. Zeleznicka cisterna za prevoz cementa. U srednjem delu cisterne.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11. m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta). a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere. u kolektor 11.5 . pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum .pumpe).1. 14. kao i pokrivenih vagona. sa bocnim nagibom.1. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca. dopremanja. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa . m 3 Kapacitct praznjenja..0 50 25 100 PK-9!1 9 0.0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0. Umin -~.428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala. kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke. dva su rasecena. potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate. .15 (1. . punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje. m Precnik creva za praznjenje. 1.7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost. koje je prikaceno na cevni prikljucak 9.5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja..poklopc:ID 19. pre nos om snage prcko klinasto ..npl ~dlazl u silos. koji je sfernog oblika.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro.15 (1. kg * Auto cisterna 7. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18.2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8. mm Kompresor: tip kqr. m UkljucujuCi visinu. prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice.8 0. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom. I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl. odozdo. 66 MM3-584 . sode..15 (1. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4. t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc.

do prijemnih uredaja na skladiStu.... . 14. .. Radni pritisak u cisterni..0 50 25 150 15 do 0.potisne ...... U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva.. .. sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih... . .... .. . . Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi... .. 2. Precnik creva za istovar.. .....1 1.. ....l iz cisterne. MPa Gabaritne mere... ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline.. kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca.... Masa (bez tereta)...... ... . Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter ... preko odgovarajuce vage. . . izbocavanja.. preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska.2 12020 3000 4627 25..ari~aca. cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne.... kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22.0 . . usled neispravnosti ventila sigurnosti. pneumatski uredaji za praznjenje materija....6 Sf.. remont i zamenu elemenata. Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1... pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji.. Daljina prenosenja materijal:. usisno . . Za opsluzivanje..22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo).. t .. .. . . zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa. 3 .....26 (Rusija). da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a. preko potisnog voda istov. m ....8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja.la m~g~ da se razvrstaju na: usisne..... a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala.... . . pri nastanku pozara. po vertikali. Svi navedeni. tako i na vagon cisterne. mehalll~kom drlJacoll:... Potrebna potrosnja vazduha.. . ostvaruje se kontrolom tezine.. da Ii je odstranjen.... Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3.. . Usled potpritiska ostvarenog vakuum ..i polisne.... Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra.. koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule. .. Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda.... kao po pravilll... unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom. Element! za .. kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne.22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~... Karakteristike vagon cistcrne Nosivost..dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu.. .). 14. .. visina . . mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca. . sa podestom. mm . .. m. in UkljucujuCi visinu. a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom. t . ..... odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala....... 14.. vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora. . ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal... Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa...... . ....potisnog dejstva lipa TA ... sirina ...usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka. odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja.... Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme.. . . . Na Sl.. soda : s1. na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve. veze... pokrivenih ze!eznickih vagona.pumpom 7..... 49.... rom: dliZina .. ako ga je bilo. K onsna zapremllla clsterne. pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima. m3/min .430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11. ...... te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent. . a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao....{lriva6) tnaterijala ..

m 60 35 I 100 35 0. MPa I 0. Sf.12 150 1000 17 670 0.12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 .. 14. T A .432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem.- TA-20 20 35 0. Istovarivaci usisnog dejstva.23 Tehnicke karakteristike pneumatsko . TehniCke karakteristike pncumatsko . za razliku od istovarivaca usisno .potisnog dejstva prema potisnom vodu. kao i mogucnost daljinskog upravljanja. 14. a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa.5 I I 5. a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker).potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala.14. pa se i proracun obavlja na slican naCin.[21].27 ostvaruje 20 i 50 t/h. Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala. odnosno 90 t/h. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1.[15]. Shematski prikaz rada istovarivaca usisno . kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala. t/h Visina dopremanja materijala (nominalna). Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost.8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 . koriscenjem vazduha pod pritiskom. Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu. T A .zavojnih podizaca navedene su u tablici 14. pri daljini dopremanja materijala od 40. a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog. mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora. mm -1 IMasa. tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom.8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva.22. zavojnog podizaca. tipa T A . Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3.23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora._-- I .£!cra.9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom. LITERATURA [12]. . II DEO] . predstavljen je na Sl.17. pri daljini prenosenja materijala do 12 m. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m. kW sabijenog vazduha.8.zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14.[2.18 iznosi 50.portera. 14. kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo.12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni).12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise).

kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni. annirano .Bunked. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu.1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. zatvaraci bunkera. kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa. prasinastih. privremeno odlozene kolicine materijala. ZATVARACI BUNKERA. Bunkeri manjih zapremina. kod stacionarnih instalaeija. . Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila. zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa. Koriste se za meduprostorne. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne.betonske konstrukcije. BUNKERI. praskastih i slienih materijala.

3) gde je h .2.1. m/s. Pri normalnom praznjenju materijala. 15.1.konusni (S1.visina materijala u bunkeru.mehanickih svojstava (npr. piramidni (SI. <p . (' . v . 15. Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska. m. 15. Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji. praskaste i zrnaste materijalc. jednaka 0. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian.1.prizmati(ko . 15. pokretljivosti). d). pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl.poprecna dimenzija karakteristicnog komada. a) iii hidraulicno praznjenje (St 15. .3 rn. 15. cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A . zatvaraCi bunker a.4) gde su: asr . c). brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3. (15.09 m 2. P (15.08) tg <p. I-t .2gR = 5. a): plizmaticno (S1. p ~ gustina materijala. pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl.6 za veoma sipkaye.odozdo. kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) . cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko . 15. konusni (SI.koeficijent uuutrasnjeg trenja.65'Afji. koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru.22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale). e) i oblika rova (S1. Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala.za komadne matcrijalc i A. cilindricno . predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala.2.4 . Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva. = 0. Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje. 15.1) . Sl. Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6. A. paraboloidni gde je A. m2.ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija.436 Transportni uredaji Bunkeri.konusni. paraboloidni.ramhini. 1: . rn. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. m.ugao unutrasnjeg (renja.6A v (15. h . a takbde i kada su strrni zidovi bunkera. = 0. a takode i od zahtevane brzille praznjenja.povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora.napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2.2 nalazi u bunkeru.2) kOl1usni. odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A.koeficijent isticanja (praznjenja). b).3 x 0.brzina kretanja (isti3 canja) materijala.1.81 m/s2 . Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja. za ugalj 1: = 40 daN/m ). f). b). A} = obim otvora. 15. kod sljake 1: = 70 daN/m 2. d . Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. sljnnka.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta. 15.25 (as!' +0.hidraulicni radijus otvora Istlcanja. p nasipna gustina materijala. to se bunker prekriva resetkastim okcima. = 0.1. primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala. a praznjenje materijala .3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15. f· ohlika roWl (15. tJ.j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita. prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor. kg/m . 15. 15. a ceona porvsina osta. R = A/A} .1. kg/m 3. g = 9.5) pri tome su: a . U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI.ci/indrifno e . Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo. Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3.piramidni.p.2.1 Sheme hunkera: a . c).

bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15. p . pa je 3 gde su: 0 .25B.133B 'p.l . zatvaraCi bunkera.ugao nagiba rebra. m. Prema tome. tj.l = tg <p m = 1 + 1.25D == 10'5D 3P. g . ~ (15.184 ° (15.4. nagnuta zida. a T == . (15.. ~ . U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg..visina stuba materijaIa. vertikalni (normalni) pritisak materijala.tako da je: .25 D. 15. R hidraulicni radijus izlaznog olvora.t. tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J.25B (15.23.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl.koeficijenl pokretljivosti.J2 . kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° .9) Sl.12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera.7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl).8. Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0..4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p ..6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O. visine stuba materijala h m i njegovih svojstava.22'" 0.. m/s .t. == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz . 15.6)1. 60°.2.t.. U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska..438 Transportni uredaji Bunkeri.ugao izmectu strana bunkera). pri tome su dimenzije c i h navedene na S1. smanjuje zap rem ina bunkera. ' 0.64 = 0. pa je prema tome R arctgJ2. mj. J. (15. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0.lG uz usloy da je G (sin 9 .28 -1. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) .3525 (c/h). pri zadatoj visini..785D 2pg Q. prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI..koeficijent unutrasnjeg trenja. j. tgO == tga / T==B pg·--". 15. m . slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna.184 2 O. Il' m == 0.srednji..rg8. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni.m cos 9) = O. 0.8·0. ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta.184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15. posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J.gustina materijaIa kg/m .8) gde su: h .10) 0.11) Za kruzne izlazne otvore precnika D. 15. Posto se njegovim povecanjem. Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja.

'cnfilski sa podupiracem.fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala. dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a. lancani (Sl.. 15.laktastog oblika (SI.6. skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova.renf.... tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se. 15." f) p ~ hJ SI. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva.:<!. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a . treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente.440 Transportni ureciaji Bunkeri. terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala). g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na .5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh. 15. u odredcnom stepenu. (15. celjusni (Sl.6. Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala.'ertikalnorn zupfastom leti'om.'f-.T!Lc casa = l' (sina .. kada materijal pada sa veee visine.lakrastog obfika: h . a. 15.ie svocI. njegovo aktiviranje. h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno . Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera. Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl.•• .segmentni.uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca. preklopn. formirani svod razbija dugackim cuskijama. Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera. kaverni oblika svoda iznad grla bunkera.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje.5 . d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a .. kao sto je prikazano na Sl. takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca.6. f· sa hor. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera. .fr. nazubljeni (Sl. 15.0.13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi.2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem. M = 1" a.ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1. kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora. sto je veoma mukotrpan posao. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta..6... b .tski.cr/?' . a moze j rtlCllO.::/a:u. c) i horizontalni CSl. e feljllsni. /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije. a upravljanje je daljinsko. 5 puta vece. .'. Da bi se Sf. neophodno .. 15. ravni verlikalni sa znpcaslom letvom. ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. 15.6. ventilski sa podupiracem (Sl. a koji su poluzno . koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja. 2. izvedeni su u tp' ~ ~:.sa . d . a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina. kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera). Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. zatvaraCi bunkera. za zrnastc i komadne materijale. Ako se i pored toga obrazu.l.15. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine. i). 15. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila. 15.6. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal). 15. njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin.6 i) 15. 15. Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti. c . e) su uravnotcZeni. obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. preko poluge i vitIa. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 .6. kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski. Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca. mehanicki iii elektromagnetni vibratori. dvosegmenlni zatvaraCi. 15.6. odnosno da nije manji od 800 mm. npr. segmentni (Sl. njegov protok.6.laktasti. poluzno .6.llc cos a ). g). Gotovo sve vrste materijala.

brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba. slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu.\~ . 15.11) N = Gl cos (a+~).sila. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' .lcos~ +sin~).25 . a.6. Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl. odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor. c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica. zatvaraCi bunkera. gde je k == 1. Moment usled tdine poluga. Sl. (15. uvodenjem stepena sigurnosti k 1.20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO. AJ==2(a+b) i R = [ (15.65?c. te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala.6. Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15. Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu. Na dnevnim kopovima. polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a . prema (Sl. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa.J . flo - koeficijent trenja u zlebu. Sl. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15. d). 15.22) ./)]' (15.c cos a ) . strallice "a" i kT'( c + J. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka.koefieijent trenja izmedu lanca i materijala.6.18).sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15.21) Odavde.}J.18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P . Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom.koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih.6. M2 == T' c +1 ficlr. g.6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca. materijal poCinje da se prosipa iz bunkera.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J. Kada se lanac podigne vitIom.JR. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J. koji se sastoje iz niza paralelnih.P)J.15) (15. 15. g). dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~). 15.17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/. primenJuJu se plocasti zatvaraci. to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2. b.25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ . bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti.poluga). nalazi se da je Na SL 15.25 . odnosno zalvaraCi sa lancem. Za krupnokomadne materijale.14) Tezinom poluge. 15. ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15. koja je dovoljna da zadrzi materijal. trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca. (15.6. gde je Tfie . Posto je v = 5.lcosa ).442 Transportni uredaji Bunkeri. (15.6. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl.23) (15.N cos~ +N}J.step en sigurno5ti. za koje je povrsina otvora A=ab.16) 5U: k=:1. Stoga je ~ .lciT ) lp ('os a "b". dobija se da je (15.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15.19) gde je }J.!lc!ll sin~ + }J.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G.

8..6. 0.3 DodavaCi Dodavaci (Sl.8.05 . kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera. e . nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca.444 Transportni uredaji Bunkeri. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. pri kapacitetu do 1000 rn Ih... 15.pri okretanju za neki ugao.8. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje. rasti (oblika diska) (SI. a brzina trake 0. Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala. radi ostvarivanja malih brzina.8. Sl. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci.4 .a krupnoce do 100 mrn. Duzina dodavaca je do 18 m. Radni deo trake podrZava se valjcima.krh'ajnn . 15. h . Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom..c/oho§ni. f . a koriste se za predaju komadnih materi- 51.. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca. f). d .8.l'ihracioni.2 m. 15.::al'qjni. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca.8. celjusni zatvaraci.1(JJ~iir(}sN. Dobosno . Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera.8) se primenjuju za ravnomerrlo. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju.lopaticni dodavaCi (51..7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51. SI. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl. Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15. specijalni pogon. 15. a koji su ugradeni na postolju. tzv. industrijama gradevinskih materijala i slicno.8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h . primenjuju se pri radu sa mlevcnim. 15.. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita. c . te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti. 15. :.trakaste transportere (Sl. 2. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko].7. 15. Pod dodavaca je sirine 0. kao ! Vlbracioni (SI. a) iii plocaste transportere (Sl. 15. Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu. drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima. 1.usral'fjacki pogon frakasfng . kojima se dobro doziraju materijali. 15. zatvaraCi bunkera. SI.no ko{ic. e) primenjuju se kao doz~tori.6. Brzina do- 15.! se nade izmedu lopatiea. b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban. Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina . p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama. g . prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena. 3 od prasinastih do srednjekomadnih. c) i tanji- . f predstavlja gusemcl1l zatvarac. g) dodavaci. 15. tj. odnosno zatvaranju manji..5 m/s. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima. d.4 m.5 . Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°. 15. Segmentni zatvaraci. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca. te se tako oslobada otvor bunkera. pri kapacitetu do 300 m /h.plncos!. sirine 0.8.ma.. e).. 15.6. gornji deo trake pomera se udesno. Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona. obicno ustavljacki.' d) dodavaci. 15.

uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama.8. a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka. . a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz.snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje. Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala. Tanjirasti dodavaci (Sl.33. It gill Dr + hctg'Pl ' (15. (15. rnin. pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0.28) pri tome su: p . a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa. 15. a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h). Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca. a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element. a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). c) postavljaju se radi isporuke sipkavih. III . Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera.2. koji je siSao iz bunkera na noseCi element. Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp . (15. zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona. Il koeficijent trenja materijala 0 traku.31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca. 7 mill.02 do 0.potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja.koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu.: 3 p p = TVI-l 1000' (15.26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15. h).33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze.4 m/s. Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m).32) m (f/ R = m g Ill. Pp .sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera. odnosno plocastih w '" 0. (15. Dr iznosi: (15. B .gustina materijala u kg/m3 ..strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m.446 Transportni uredaji Bunkeri. Snaga pogona. Precnik diska je do 1. a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 . to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15.27) Ovde su: T .. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera.brzina trake dodavaca.ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem. a. kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h).8. granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja. v . a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2). zatvaraCi bunker a.29) Njegova zapremina. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani.5 m . a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a. praskastih i zrnastih materijala iz bunkera.30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l. moze se primeniti krivajno .. 15. dobija se da je snaga Pp u kW.8. Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu. d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce. 15. tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata.8.J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0. tj: (15. odakle je ucestanost obrtanja Il.

1.visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m.7 .ucestanost obrtanja.sirina stoia u m.koeficijent ispune. 0.masa dodavaca u kg.l. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min.25 . 112 .koeficijent trenja u rukavcu dodavaca.1. S V \jf 11.2 m..1 .spoljasnji precnik zavojnice (spiTale). \jf = V . Snaga pogona u kW: M'n p=-.05 .koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala. Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ . osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih. (15.0. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15. Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po..9 ' koeficijent ispune kolica materijalom. =2 e . 3 (15.38) gde su: z .. n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min. Rad sile trenja materijala 0 /1r .8 . Sirina kolica iznosi 0. Dd .0. dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m. Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h .40) sto za jedan obrt iznosi: (15.2 m. kao i zbog ostalih uslov. \jf 0.iznosi: p A.zapremina jedne pregrade u m 3 .9550 .precnik dobosa u m. Broj hodova je 20 .ekscentricitet ekscetarskog mehanizma.~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12. . Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja. hod 0. Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h.15..8.L2 . Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n.8 . za kapacitete do 150 m 3/h.. = 0. zatvaraCi bunkera.7 ' 0. min. n . 60 u minutu.34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju..8. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne.a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1. pri tome su: B . f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona. e .37) (15. ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15. J. usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0.36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac.448 Transportni urec1aji Bunkeri. rukavca je: FT= 11 D/p.hod stoIa u m.t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ. (15. priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm.broj pregrada.39) (15..35) gde su: Go . e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala.41) Dobosni dodavaci (St 15.2.8. pri tome je Dsp .uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom.

kao i nekih drugih ruda. 3) kombinacijom oba nacina.duzina oluka (zIeba) u m.43) gde je: w z 0. pri izgradnji kolovozne konstrukcije. zatvaraci bunkera.25 iznosi : 2·s·n p = 60. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude. te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. na skladistima uglja. koja treba da bude mobilna. (15. potrebna je i velika dliZina masine. Prema rez. delimicno jednim i drugim nacinom. 2) zahvatanjem . 30 m).. pri skladistenju-odlaganju rude. u zeleznickom transportu.kocficijent unutrasnjeg trenja.masa dodavaca u kg.15. tj. medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje.4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15. Medutim. kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra.4. 112.za utovar pokrivenih vagona . obicno 15 '" 20 m/s.koeficijent otpora premestanja kolica.9. da bi se ostvarila takva brzina [ereta.sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom. Masinu sa pravom trakom (S1. Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom.potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru). koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g.1 . kao i u plovnom transportu . Go .u N. L .imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede. za nasipanje rude u sloju.istovarnih radova.8. u N. razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj.kao i spremiSta . (kod masina za nasipanje zemlje). nasutih brana itd.i do peCi.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI . tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. Sila opterecenja F . razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti. u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje). 15. (15. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima . a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na . koja se premesta velikom brzinom'. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala. lopaticni i oblika diska.9. sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 .450 Transportni ureaaji Bunkeri .42) 15.1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15. pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje.priguravanjem. 15.44) Kod vibracionih dodavaca (S1. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1. kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. za dopremanje sarz..a) predstavlja kos transporter sa trakom. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja. Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w. bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala. Po naCinu delovanja. u metalurgiji. trakasto dobosasti transporteri (S1. pri izvodenju utovarno .

Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti. vertikalnu iii kosu osovinu. kapacitet masille iznosi 80 m3/h. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. iii ako nema plasta. pljosnate iii konusno obrtne diskove. brzina 18 mis. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa.15. pa time i gustine. Lopatieni dobosi masina . Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom. c.5 kW. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI. 15.(1 Simens-Marfinove pec. b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama.15. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. zaokretanjem Citavog tela. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. klizanjem duz zida prijemnog levka. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce. 15.10. Nasuti teret proJazi kroz levak 2.izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom . Tetina masine iznosi 95 daN.10. transportovanog tereta. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu.1O. transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom. sto se Sf.sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. TreCi tip konstrukcija masina . f) . b) i gornjim (SI. vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1. mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine. Na Sl.?' maferijalom . die· /opaticna ir%rna) if . G. sa dobosem na zajednickom vratilu. -) S1.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima. koja naleze na diskove 1. a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku. b i c .15. rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. postavlja se poseban elektromotor II. a u drugom. Sirina trake je 500 mm. teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15. Pri tome je teret veee zbijenosti. mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja./opaticna masina za snabdel'anje . teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava. kao i trakaste masine. 15.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . razlikuju se od horizontal· nih po tome. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta).9. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena).15.9. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5. a snaga elektrodobosa 8 kW.1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta. Na sI. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama.rna.15. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku.bacaca materijala.452 Transporni uredaji Bunked. disko. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. a zahvata se trakom 3. kuciSta plasta dobosa. 15. c) izbacivanjem materijala.9. podize se lopaticama od centra ka periferiji. die. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne.9. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. zatvaraci bunkera. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. d . U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu.

bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H. d. (15. broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 . a kapacitet izbacivanja iznosi 0.2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara . tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije).454 Transporni uredaji Bunkeri .ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a .46) gde je An . b .1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _. c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla. kojima se visc osteeuju transportovani materijali.5 mIs. 15. za razliku od prethodnih. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka )..10. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom . a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine. kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu. tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh . Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens . zatvaraCi bunkera. naroCito semenskih kultura). moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2..10. samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I. 0. 3. 15°. posebno u slucaju komadnih. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal.rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja.lS.1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ). ani od visina hl i h2.6 . pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI .pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15.Va. koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll.47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15.. (15.2!-lgl. vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika. Il(upeHKo. abrazivnih materijala.EkO = An. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih..7 t/min.. ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora.pri silasku sa doboJa. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih. za produzenje eksplatacionog veka trake._2smcx2 Ek. Na SI.11. sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ). SI. Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera. C.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll. kao i od brzine kretanj a cestica. Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13.pri kOlrljanja reslice po obimu.istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca. sa visine h = hl + 112 (SL 15.4.1. d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee.45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze. d . 15. Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° .. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka.Martenovim peCima. Kod trakastih masina. sto je prikazano na S1.

granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe. Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI.: za Vr 1 mls i /.49) Ovo rastojanje nije veliko.3 je rastojanjc s : v2 12 Vr . tra~. to ce za vreme t c~stlca m.. Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju. a nosed uredaj se krece brzinorn \'.53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera. 15. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan. cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15. odnosno. odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l. r . odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja. te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra.ama materi.' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era.~ .1:. do odvaj. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl.ce~tic. za h 2: r. . 1 . s= 2~g 2.r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15.48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala. kretanp cestice materijala parabolicna. sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera.prema inercijalnom obliku premestanja.l.. .~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter.3.odvaja od povrsine noseceg uredaja.spo. sto zavisi od brzine. zatvaraci bunkera.anja . Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl.17m Posto ostvari brzinu v.9.51) Na putu duzine I energija koja se predaje. = 0. SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15.11.0.456 Transporni urcdaji Bunked. 15. Prema tome je: (15. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera. moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15.81 =0. Pri malirn brzinama noseceg uredaja. c) ~?ja je nagnuta pod uglom . krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek.silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. a potom nastavlJa slobodan let. transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni .rtovani.a. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama.?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · . . l' .. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2.~. b).50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar . F.atenJala preel put.52) mv 2 Fc == . cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr. ~ako je tr~JektonJ~.konveksni deo na kome se centrifugal.vI a po paraboli y . nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15. ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern. a za velike brzine . Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. U Ja a lzn051 '"' = tr .

kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0.458 Transporni uredaji Bunkeri . zatvaraci bunkera. cestice kretati sa ubrzanjem a. diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15.sile trenja Fir i sopstvene tezine G.bacaca cestica materijala. moze se napisati da je: (15.konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg.0743vi + 0. d).59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: . tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl.11. uproscavanjem prethodne jednacine.i. komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom.58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR). koje deluju na transportovanu cesticu materijala. tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v. ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt).54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ . s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1. u smeru kretanja noseceg uredaja transportera.57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2.8<p = 0. centrifugalne sile (15. sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen. Ako na izdubljeni . moce se dobiti da je: (15. prelaskom na diferencijalni oblik. promenjivom brzinom vp. a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine.55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) . Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera .sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente. Za j3 = O. .577. 0.r iznosi: (15. g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill. a linearno ubrzanje. sila trenja F. posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin. 15. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini.18/ sin24°) = 0. mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R . konkavan oblik nosece konstrukcije.sinj3) = sin48°(0. Medutim.09 Posto je Fill = ma.8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 .577 cos24° L '" 0.089".

resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. zatvaraci bunkera. a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s).. iznosi 0. Y . C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15. 0)2 (iIi se unapred zada). 0. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake.460 Transporni uredaji Bunkeri. Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp.arctg U)2 R -g H' R . Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll.. ~g III - .3.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ.62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala. odreauje se i vrednost odakle je: 15.normalna sila reakcije na traku 3) Fir .63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L. Tada je: 0) = 0)2 ell} g . a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl. za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR. a).12.Ugao obuhvata trake dobosem precnika R.15. 15.2.1-r-.tdina eestice 2) FN . a prema prethodno navedenom izrazu.60) (15. dobija se da je tJ == y/O) . smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile.1' 11 = FN II SI. a iz odnosa. sa obe strane poprecnog preseka.4. tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu. odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova. dui radijusa R. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15. ako je poznata vrednost ugla y. 0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom.12 (15. posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP. deluju tri sHe i to : 1) G == mg .) .1 + 0.

75) = R<p v (15.73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15. zatvaraci bunkera.73. pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15.8 . (15. (15. drugi clan podkorene veliCine izraza 15. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M.SUl<p d<p . za vp =: 5.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc. to ce biti ds = Rdep. spro~estI zamenu v '" U.76. za istu vrednost Vp iznosice Vk =13.75. i ako se u tom slucaju zanemari.76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik. dobija se da je: (15.67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15. 2· . tJ.64.35 m.cos<p .68'. a prema jednacini 15. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala.( mgcosCf!+m.66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15.71) (15. nalazi se da ie: dv . R v .68) (15.4 m/s ~ Vk = 14. Tada je za Il = 0.69) Ako se izraz 15. u srednjoj zagradi sa K12. : Vk = Vp ella. to je: dt = ds v = Rep.2'" 30°.68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15. ti.72 zameni nadena vrednost konstante C.462 Transporni uredaji Bunkeri .SlI1Cf!).70) (15.) v .6 (za komade rude) 0:1 '" 60°. R =0. (15. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku.67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15.66 i 15. Uzi- Oznacavanjem izraza 15. dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1. a posto je s majue: da je v = dsldt. odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica.= M-v 2 + gR( M-cos<p . (J.61'. dv m-=M. K = 0. na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15.75 postaje relativno mali.69 zameni u 15.8 mIs.-mgslIl<p dt ' R v2). jednaCina dobiia jednostavniji oblik.

primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama.77. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da . pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. ZICARE 16.ie leret koji se transpolluJe -. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama. Prema mestu ugradnje. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena. Jer t~ dovodi. LITERATURA: [9]. Transportne daljine su cesto velike. ako Je sltnozrnasti materUal).komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha). za ugao bacanja (X2 (SL 15.licara. Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji. Medutim. Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk.[50]. " S.trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se . kao i povrsinski kopovi.77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15. menja se i povrsina poprecnog preseka.[10]. bez velikih investicionih ulaganja. ako se stavl da Je y '" O.[40]. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. a. kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine.1 Osnovne napomene U nizu slucajeva. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare. UsvaJan~e.. u zavisnosti od reljefa lerena. zahtevanog kapaciteta. b) iznosi 16. a u nekim slucajevima i do 3000 m). preko gusto naseljenih mesta itd.[27]. pa je zbog toga.ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s.464 Transporni ureda. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. . ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica . za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano. eksploatacionog veka prirodnog nalazista. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju. Jednacina putanje cestice . komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno. zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima. a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa.[ 15U26]. prirodna bogatstva zemlje. vrste i oblika materijala koji se transportnje. tako da se prevoz sirovina.[54] . pa i viSe.~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije.naga trans?ortne. shodno tome. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel.12. Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze. rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno. do 45°. veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju). (15. a mogu se savladati i veliki nagibi.[51]. m"asine . ekonomienosti. vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude).78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°.

a izuzetno i 30 tlh.2 Objekti i uredaji zicara 16.1) su: utovarna stanica. ureelaja za punjenje vagoneta.karakteristike izabranih vagoneta. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene).2. odnosno casovni kapacitet). Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7. Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 . Prema karakteru kretanja vagoneta. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 .ek? celicnih (reele drvenih) stub ova. uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare). te je to uze istovremeno i nosece i vucno. a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8. jer je viseci kolosek izveden sa ...466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: . uz brzinu kretanja vagoneta 1. kao i njeno prenosenje na novo mesto.vazdusne zieare sa dva uzeta. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9. 16. odnosno sa jednim vucnim ureelajem.... 10 . Prazni vag?neti na . 3.5 . 15 t/h. 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta.ena su pr. Linija kretanja je na stubovima 4.. Postoje i specijalne konstrukcije zieara. 300 111. a na drugom sc zateze tegom 10. .rastojanje i visinska razlika stanica. Duzina trase ovih zicara je prilieno velika.. sto zavisi od konfiguracije terena).vazdusne zieare sa jednim uzetom. b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke).. linija kretallja. ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI. . putnicke. kao i profil terena. Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti. .. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme. sa duzinom jednog poteza od 2 . tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza. 2 mis.kapacitet zicare (godiSnji..16. Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") .5 .upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta. 3 mis.. po drugom .. Kapaciteti ovih zicara su 20 . 3 km.ispra~njeni. 16. u smeni. moze nastaviti.ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta.lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica). skoro neogranicena. noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj. pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta.. sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6. 10 km. Prazni vagoneti se krecu dalje sami. 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h). . Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1. Najcesce se primenjuju za privremeni transport.. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2..1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno . dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet. a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare.. Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: . turistieke itd. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon. ostvaruje istim uzetom dYe funkeije. ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta. tako da se ove zicare mogu brzo montirati.izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine.1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja. kruzno savijene sine utovarne staze 2. Takve zicare nazivaju se prenosnim. npr. te su i manjeg kapaciteta.0 m. ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 . istoyarna stanica. Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI.

povrafllo. odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana. kocnica sa lrakom.2. koja je istovremeno i pogonska.{lrnim bunkerom u Sl. --J:L I Sl. Na istovarnorn delu.2 prikazane su utovarno .finama: le\'o .istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom. sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze.16. reduktor. 16. i prazni se krecu ka izlazu. posto puni vagollcti nalc.J!ljca sa is/o).4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) . Po ovako zategnutim uzadima.istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica. 16. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom).ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim .163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl.3 izgled utovarno .2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani.) na uredaju za vesanje. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn. te se ponovo ukopcavaju. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. krecu sc vagoneti kao po sini. kamioni i sl. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna.~>If. desl/o .468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %). jedno je noseee.). sa deponije. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj. pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca.16. kocnica sa papucama. gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega. 16. Na SI. 4 kom. Na sl.:u na kolosck vclikom brzinorn. 16. kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva. dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace.pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara. pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici.2 Krajnje slan. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja. :alezn{f .4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka. otvorenog skladista. pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog. a desno povratna. a drugo vllcno. a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace. Pogonski uredaj je elektrornotor. a na S1.

SI. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi). (c)..6 i 16. Meautim. slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta).elektromotor.. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici. celjusti se otvore i vagonet napusta uze. =2n. vagoneta.5. 16.m utelom Na S1.elektromagnetna kocnica. a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom. Na S1. posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku. Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u. '" n. 16. Na S1.redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. 16. 5 .5. 3n). 4 . te su oni sa dva zieba. 6 zupcasti prenosnik. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje. U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu.pogonska uzetnjaca.zastitna teretna kocnica. 16.5. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni. a sa cetiri tocka .6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija. koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll.prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 .6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom. 7 . na krajnjim stanicama tockie (t).pomocna uzetnjaca.3 Vagoneti SI. c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. Vagonetima se prenosi materijal. Na SI. 16. nailazi na krivu sinu. pogone se odvojenim motorima. . a kreeu se preko dva iii cetiri tocka.=3!r SI. d) a.5n. c) a. e . = 1.i pr£ka::. d .5. kod zicara sa dva uzeta. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva .prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n). Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare. koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare. u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta.skretna uzetnjaca. 16. ex: = n.'rl1og uzefa 16. TIT Na SI. Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. Pri uglu obuhvata ex = 2n.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta.16.. SI. 16.470 Transportni uredaji Zicare 471 + .16. 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI.UhWJltlOg ug/a _ \'w. Na SI.. 8 .5 Sizemats!.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka.j 6 a) r~ . b) a. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. pri tome su pogonske obe uzetnjace. a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane. Ostalc sheme (0.do 20 kN. 16. 2 . 3 reduktor. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica. c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace. pUl'eC(}uja o/.5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a. Pogon. i to automatski. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN.

7. celjusna hvataljka. b i c) Cine pokretna kolka.7.16.. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI.ima polugu 4. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta. to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16. I~IJ Sf. a).8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno). .472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica. 3. Osnovni delovi vagoneta (Sl.7. Kod vagoneta sa cetiri tocka. bez materijala u njemu). a k?ji . 25 mm. nepomicne 2 i pokretne 3. a koji su pricvrsceni za osovinu 7. Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie. klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 .2 t za kapacitet 400 . b i c) sa dve celjusti. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku.8 Vagonet nosh'osf. Poluga pokretne .. Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega. vesaljka. 16. postavljanjem narocitih prepreka na putu.c. 16. 16.7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe. Na SL 16. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8. Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu.. 500 t/h. korpa. te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj. Sl. da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja. a kada je vagonet ispraznjen.16. tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta.ljust zavarena je za ram kolica 5.. Pokretna b. i uze se steze kleStima. koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom. moment stabilnosti je veCi.8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3.2 t bJ St.

papu(Ya za I-A uze Celicno ...... montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom.' c .. ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad..4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv..:..5#& SI.....9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare. " ..--_. papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze.. . Na brdima visina stubova moze biti 3 .. ugaone stanice sa kruznim sinama../ SI. a u dolinama moze biti i mnogo veca. Temelji stusova su od betona. ...: ::-:..0 m. ....~~-'+. 8 m. "..... a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad. Medutim.resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba.16. Stuboyi imaju dye konzole. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem.. . Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu.. da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare..5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova. celicne konstrukcije.9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·. glave stuba. Glava stuba izradena je takode od celicnih profila..~~ I -'''"'- .:. ..16. b ~ gornji deo. Stubovi se izraduju od metala._--....ops!i ob/iJ.~ -- ~ ~ --. ako je teren tesko prislupacan. . kao i njihova visina. 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista..... Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze..." '-8 t n()se(~e <. Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu...474 Transportni uredaji Zicare 475 11.6 . -. 16.. za nosece.. Visina stubova na ravnom terenu je 6 . a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka. Na Sl.. a mogu biti i drvene konstrukcije.. i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli.. --- .---=+4F....5)JO 0) b) 16...: ~_r16.. -.. 2. '"'.10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a .r --.. Duzina papute krece se u granieama od 0. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova....

11 VrSfe noseCih U:(J(/. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta.476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 .(egovi.. Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi. a. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni . tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju.6 Diad kod zicara 16. Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica.. dok je sarno prslen. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali.'Zatl'orena. Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -. pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi.: II .oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka. a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi. za razliku od noseceg je savitljivo.. kao sto je navedeno.. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika.¥i$ $i S55R Zat\. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee. pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba... a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima. 18 = 37 ziea. . = 19 ziea. po kome klizi Vllcno uie.raduju od okruglog gvozda precnika 16 .'. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova. Pored svakog kotura nalaze se yodice. a sib zatezanja ostaje konstantna..16. krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima. zicc ulaze jedna u drugu. =.da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja. 16. b) konstrukcije. i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se..ol .. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 . Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom. Yodice za vllcno uze najceSce se i. odnosno vucnog uicta. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta. koja se prebacuju preko koturova. Sl.6. 16..12. od celika. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka. glatke je povrsine. 3... Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda.2 VUCllO uze Yucno uze. postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta. 16. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji . 16. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova. kako bi naleglo na kotur.16.. b .otl'orel/(J .12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S".. koje su tako izradene.11._ .6.. to: zatvorene i 1"I!:. Ponovno. SI. da jc konus sa blagim nagibom. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta. koji SU. sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja. odize od vodeCih koturova.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI.5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika. Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije. 20 0.

pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h). 1.sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN.. duz linije zicare). a (16.tezina vucnog uzeta. Wk (0.006 .2) z G .sopstvena tezina vagoneta. zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta.05)SI/. daN/m. t/m3 .. Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 . 50 s..tezina vucnog vagoneta. 800) q.. Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta. a pri automatskom obilasku iznosi 1. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 . odnosno prema profilu trase. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN). minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 . prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0.. Kada napravi jedan obrt.broj vagoneta.sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom.008 koeficijent otpora premestanja vagoneta. tada se deonica razbija na delove.. SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu... daN. °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke. ...04) SI/. a koji se primenjuje i kod trakastih transportera. = 90°.. a pri CI. (16. 360v' (16...nasipna gllstina materijala. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra. Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. 3. G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' . Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. (16. (16. daN. 0.precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica. da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta.4) gde su: So . = 180°. Interval nailaska vagoneta iznosi 30 .. . 2 daN/m. 16. gde je d" . uzetnjace Wo=Sn-Ss.03 . sto se ostvaruje automatski (ili rueno). 0. Pri tome. Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go . VI. odnosno istovarnoj staniei. 0. a = brzina vucnog uzeta.04 .. to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll. daN.5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella. 150 m. pa se potom sabirajll. odreduje se sila pogonskog kotura.5 . sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici. Pm 'V a (m) . Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2.. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe..6) .koeficijent ispune kofice vagoneta. .478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova.5 .75 mls. potorn se pravi proracun vuce. Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa.1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~). gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI.. na utovarnoj.3) w' = 0. a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika. vagoneta. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. (16.. Wk = (0.0 mIs.'. gde je SI/ .

m.12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta.tdina po duznom metro vucnog uzeta.duiina horizontalne deonice zieare. Snaga pogonskog motora zicare O. ~ . (16. broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc). Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0. obrce se podsinhronim brojem obrta.za otvorenu. uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe. a rastojanje izmedu vagoneta. to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. tezina vagoneta (bruto). Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu.6) nalaze se vrednosti za Ss is.0. a iznosi 3.1. H Ttr . p (kW).7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16. .9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea. gde su: Lh Jl . jednak je 0. savladavajuCi trenje u svim osloncima.15 za dad zatvorenog tipa i 0. (daN). m. zavojnu mad. 3. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta.koefieijent sigurnosti. (daN). Pod dejstvom tezine vagoneta.. a Jl koefieijent trenja. 2 daN/m .5) i (16.. (16. Resavanjem jcdnaCina (16.. kao i uzduina reakeija vucnog uzeta.9 . U slucaju kada se iicarom spusta teret. daN. za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0. .16 i Jl = 0.odnos sile kidanja uzeta K II (16. kada dospe na poslednji raspon. daN.0. daN/m.75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima. koeficijent neravnomernosti. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi.5 . gde su: To .9S prek Tmax =--K-gde su: 0.. ugao podizanja linije iicare. gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu. to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16.prelaznih oslonaea.13) . iz uslova veka eksploataeije zicare (16. usvaja se da je jednak 3. iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza. razlika nivoa iznosi H... - sila trenja u osloncima. T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN). kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova. asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu.8) qu" .visinska razlika.18 . (16. iznosi 3. pri tome je Wo (kN).480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura.10) Tmax= To + q"uH + Tr r . v(m/s). izmerena po horizontali (horizontalna projekcija). . kada se llzme u obzir sila trenja.tdina jedinice duzine noscceg uzeta. m. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta.stepen sigurnosti uzeta. daN/m.tdina zateznog tereta.11) Odakle je (16. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta. Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN).08 za neobloienu uzetnjacu.koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) .

duzina raspona. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI.482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona. I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 .6 0. x (16.0. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja.14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature. tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!. 16. a drugi jos ne stupi ullutar raspona. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja. cos ~ (tablica 1?1).13 gde su: q"L = 8H' . Prema tome. to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h.Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare.. koje se posebno zatelu tegovima. .. 'tm -- koeficijent popravke. (16..tezina vagoneta (bruto). 0.2. w> ~ 2':0.13) i iznosi TJ.1. 2 A o cos/-' +--'tm ..18) (16.rastojanje izmedu susednih vagoneta..3 (16.maksimalni ugib od vagoneta.. Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max..15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice. it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja.horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN. (16. Tfllill=T. sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova.16. b. (daN).4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta. m.17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" . Lh'~' Tablica 16. Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16. U zavisnosti od profila terena zicare.19) .16) gde su: f max ' .45 0.maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta. Go -. f max "-.tdina jedinice duzine noseceg uzeta. prema profilu prikazanom shematski na S1. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov . tj.3 " (G . daN. obrazuje ~a horizontalom ugao ~. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca. daN/m.20) Primer . Ho .. I' Jmax l SI. ") I <0.1 a I .6 . .-:+q"+q. horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ .+qIlH..45 .1 cos ~J 2 (3 . u kojoj je: a . 4Ho Gol (16. 16.

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

na istovarnom delu transportnog zieba. kao i remont oluka.2. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 .17. . manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom. kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika.17. plocama od hrom-nikla.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. Pri transportu abrazivnih materijala. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika. poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba.17. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice. a upravljanje je daIjinsko. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH . da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. SL17. b) kvadratnog poprecnog preseka. zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi. brzi113 materijala na kraju zieba. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji.. npr.175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam. a) b) c) d) 51.por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu. postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni.S c i d.7 a i b.. praskastih. NajceSce se obrtne cevne kliznicc. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. zbog povecanja veka eksploatacije.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. legiranog liva. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku. I suprolno .. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti. po prstenastoj povrsini dati su na S1. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. b) pravougaonog. c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka.496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1. Na S1. d) pravougaonog poprecnog preseka (. (b) 51. 30 mm. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu.17. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje. 7 Shemtll. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije.

........ ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema....................... 1000....... Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta... .... 3 osloI1i lockid.......17. 380 -. 650 Broj obrta frikcionog tockica............... 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja...17........... obrlIJIl ccv............•. 5 .... 380 211: (3600) Ug9 obrtanja.•••........ 10 osiolJ8.................kW ............................. 0. 7· usmcravajuCi {oCkid................................... 1400 Masa ccvne kliznice.... Na S1.................. :...........................9 prikaza~a je..............178 Obrl1W CCVIJ3 kJj........ precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice... 15 Snaga elektromotora...... m ' jh ..........3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha.. sa elektncmm pogonom.. 2 .......... ... Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm.... Masa.....8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem.. S1..... ...........'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei.... 1200 ~a .... kg......... Broj obIta cevi.......498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1. Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / ............ mm ........ 900 Sila otpora vodenog stuba... 300......... obrlni slo............................•...c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova .. .......................•. ........ milf! ....... ispod vage nosivosti 20 t.............. 1.... min'! ..... 12 Precnik istovarnog levka'...... 20 ................. rad.......... pnmen.18 Broj obrta elektromotora... ..............................................nica sa krajnji ) ckktric':... min'! .•...Jcna na automatskim siiosima.............. ............. konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice.. 4 .......... ...................... 6· ulovarni Icvak...... 9· driac........ kg ..............•••••....... ...]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C... 0. pogOIJ pOSlrojCJJjH...... kruzni razdcJI1ik.. kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice.. mm ....... 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc................................••......•••....•........ mm .............................................

vertikalno na nize... sanduka itd.nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk. pakela vreca.... umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala.. huga (cilindrincne povrsine) i parabole. Aim se dopusta velika brzina tereta.. od vrste podloge.. i. S1. ... na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi... ... S1.. Ipak se krivolinijske kliznice.17..)......J 7. .. bale i dzakovi prebacuju sa pregrade. a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova. Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske..12... Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih... SJ. ... Na SL17. Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v)..10 i 17... odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine. . zahvaljujuCi.......r.. te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl.... ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu....4.. 1 puznog reduktora. Pri transportu sitnijih matcrijala.a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom. _.. . obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica...dzakova.. u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. te sc tako sprecava hab~nje pregrada.. 70 Masa pogonskog postrojenja. poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize. klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8. bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju. i.. vee sc koriste kombinovane kliznice.13. SL17. .. mm .. daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika... .500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica. U princi]Yii. kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika. kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine....1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane..12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7.. . mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka..2.... .. kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala.... I i/~ l~ a) b) SJ. poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta.. na prcgradu.. diRkuV3. odnosno spremista.u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17.3 i 17.. do haja istovarnog levka. Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht. odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.. kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara.l7.... krompira i krtolastih plociovado skladista..11.17. preko kojih se krupnokomadni tereti . u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade. posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice. b . Osim toga.... Da bi se smanjila brzina lereta pri padu. bala . Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama. .varuje manju brzinu krelanja. poljoprivrednih kultura.. 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja.10 i 1711. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama). SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa...4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala.... konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc..

Duzina valjaka llsvaja se za 100. te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter.poduprt je centralnim stubom.14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika. smanjiti masu valjaka..1nlQ <. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera. jcftinije su izrade..kc kJiznicc 17. 17. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2.14 S]u:mal. zbog male ugaone brzine valjaka. mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51). Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc.17. S1. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0. Sl. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip . ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i.12. korak zavojnice iznosi 7S0 mm. gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka. cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc.17. a (vidcti 12.. 3 m.. a nedostatak im jc veca sila otpora. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta. Ugao nagiba zavisi od oblika tereta. 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice. Ram sa valjcima .:tt'l1!.. mase preko 20 kg.2 . Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta..nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine.3.2).. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:. u puniocima boca.5 Valjkaste zavojne kliznice . kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. Za premestanje posuda sa bocama. korak zavojnicc iznosi eca 900 mm. 0. S1.2.3 duzine tereta koji se transportujc).502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju.. kao i od reZima optcrecenja.

u 17. Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1. u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta.a) iii dvohodna (S1.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC. strmo nagnuti.16. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica).inc. odnosno izvodnice putanje: pray. u silosima). transportu i hladenju odlivaka). kruznog ili kosougle kontllre.jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:.l7. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga.lni. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka. kao i u prehrarnbenim pogonima. pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski.9dd8V8I1jC tcreta. Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51. S1. Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova.17. vreca ambalaziranog brasna i secera.15 Shematskiprika.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII .l7. b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera. kao i drugih proizvoda. skladista odlivaka itd. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred. Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc.17.17.b). kosi iIi krivolinijski.).17. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar.~jc. u obliku prcsovanih sekcija. u pogonima remontnih radionica. aJuminijuma iIi plasticne mase. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina. S1. npI. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka. od livenog gvozda.17. te se za njih koristi termin olucaste kliznice. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima.17. pri njihovom zalivanju itd. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" .2.:... UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine.504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema. pri dopremanju praznih kalupa. h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta. a) u) b) 51.6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala. velike duzine. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom. Trakastim transporterom tereti se podizu. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom).d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:.15. te je tako poprecni presek klizne povrsine.·lva ullutra/injcg trallsporla. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom. Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize.:i po zav(. celika.

17. S1.17.. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje. 17.17.17. S1.506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1.: a) jcdnobodna. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta.17.porl dzakava.17. ba/a i vJ'eCa S1. prikazana je polovina.20.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli. 19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram.18. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice. kao i U odsustvu pogol1skog motora.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima. Ii) dvo/JOdn8 Na S1. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju. sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1. octnosno mehanizma. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i . POOLED "CO S1.

zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala.. S1.3) (17. g( sin f3 . elemenata kliznice... \3=30° .. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala.17. 110 III (17.1 cos f3)t + x. odnosno ~=34° . odnosno \3=36° . Mo ~" 17. kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa.3. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama. za vee navedene vrste transportovanih materijala.4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta. 20°.22).1) 51. tj. te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine. a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1.21 iznosi: ~=25° .diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17.: II L EkJ . Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117.17. 26°. respektivne vrednosti uglova nagiba iznose.17.2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'.. Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice. za kretanje sanduka. minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° .port mEltcrij.22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t.J.5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba.18°. za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi.7/a SH Ta. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora.1cosf3).508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce. kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala...EkO = A(m· g) + 11 f FNdx.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala. Za povrsinu kliznice od drveta.22 (17. .£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17. (17. 60°.21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI..17. Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O..3 ... 13°. lako se moze odrediti odnos L i H.. (2 .

Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. > 2... a i b. lj.17.. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku..ln~') v._ "- . Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17. odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost.eo . I slucaj: Jedn. S1. oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S. cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti. posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice.23 Zavjsnast proflu:Ilc br. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica). izraduje se sa . sa promenom vrednosti kocficijenta trenja.8) 51.2S.510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17. S1. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice. legure aluminijul11a. Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 .26.6) clok je normalna komponenta brzine: V.j3>p.17. (2 2) /imgL.. H>jJ. S1. . tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3.24. npr.ako ubrzano kretanje. II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v." 2. tgj3=jJ.l7.17. j3=p.: L>-T'p.:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn.1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17. Pri klizanju tcreta nallize.. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije..04. moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: . a.:llJ1lja [creta Prema SI. S1. kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta. kada su: vkr>v p . Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter.(Jiu.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno.L. nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J.. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3. odnosno.<vp: U slucaju da je vp=O. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali. a na osnovu jenacina (17. kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p.L. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v. Visina spustanja tereta.._ L[m] H max = ----.j.. kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ. H=jJ. odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice.h. (17.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H. Pri udarnom kontaktu.-'--~'--c_. U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku.88 6.23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L.17..___ H dop -v~ 12g (1.26. kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. Izlazni cleo kliznice. S1.l7.: gnlvilll(.=v r . !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica.==Vk. HiS. Na dijagramima. ~-4. a da se brzina u funkciji vremena menja linearno.l7._ strme kliznice ( vkr ).24.24 ShCl1111tskiprika.1ctgj3) (17. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta . kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L.·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter. v od duzine L Sl17. odnosno kada je tgj3>jJ. visokootporna plasticna mas a itd.

ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~.17.l7. 1z izraza (17. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l. (17.=O je: L= H(k..25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}.«ll.3. .b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: .sa razlicitim koeficijentima trenja.' I / / 17.17. Za kosu kliznicu.27.anje materijala / /~ ~ / Prema S1. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi.L_=--.27 . za vp=O i vk. to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.26. ~v ~ c) ~ 51." odnosno !l..+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.17.2 Proracun ilebova. Sl. dok su ccvi zatvorcnog preseka. c 51.l~L.11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice. a. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l.. krace zadrzavanje i meduskladistenjc.i!a. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon.12) gde su: ~=GlsjnfJ.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd.. tako i za vertikalni transport matcrijla..9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll. koc!iclicl1!a In:n.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka.16.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala. . b.3 a) b) I . koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17. (17.'porter 51.17.26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17. S1. oblika cevi. cevi za gravitaciono spust. +1)' (17.17. S1.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala.3 i 17.13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O.10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T. Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea. iN-'l' .17.f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri.

koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h. da se ne bi ostetila ambalaza trenjem. Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice.pocetna brzina ccstiee. k' .16) gde je C .. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' .17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v. . . ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. . Ako su poznati: ukupna vis ina H. je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme. kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine. ~. 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom. c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima.18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17. krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' .65.konacna brzina cestiee. a ne pravolinijski. l' Ii .27. a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' . C=O.. . g . odnosno vrecama. I 0 JC >~l . 1" t" d k' .. b Da bi.).l)no . mesto pregiba cevne kliznice. re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k . ' 1 lstovara.15) Prema rezultatima sprovedenih is or . Prema tome.isinu tranasporta materijala. . ukoliko nema dovoda vazduha. Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni. O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om . pn transportu zrnastog materijala ° '.: y. (17. .27.14) gde su: m . og toga Je rzma transportovanog . SL17.80. kroz cev dolazi do pojave raz 'ct. II dl1. iii pravougaonog. relaIlJe silosima vol . c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. d b" . iz .27.17. da bi se ccstica kretala k . Pri projektovanju oluka kliznice. S1. pi lVanJa. . I' .Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v. vp .14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice. " . I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e. b moze usvojiti na bilo kojoj visini. koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja.17) Ek2 . npI'. Ukol'k " T N k ' .. se odredila konacna brzina cesticc potre. moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog. " -' Yt U b)' . ". konacna brzina ne sme da bude velika. . . Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17. .masa cestiee. analog no izrazu (17.514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp. Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka. -vir (17. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17.E"I =: 6Ek I~J ±A(F. roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . b. te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba. V kr . k' k 0 b' . pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O.17. (17. pocetna brzina vp . S1. tJ..

. . potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°.......32 0..... strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a.. 50° .. . ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm... myp V'7ClYPV ~2gH(1... .....=.67 10 0.. .47 25 0.......91 1..0 1...33 ct.. kg/m ... a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°.... .45.70 0..... 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala.. ...19) i (17...54" A ~... . kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog.~ oelnosno.. ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus.516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka. v ...4 90 2...20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA ....45° . 4....0 37 39 1..5 1. ti..56 l5 0.. za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala. to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H.. za otpatke i prasinu.50° krupna prekrupa .13 )l 1.36° d~ (4A=2 fA =2l V--... tada se iz izraza (17. mrs.4SO . A ... oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi.. Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti.09 0..93 0...2 0.... . u zavisnosti od kapaciteta..2 .povrsina cevi kruznog poprecnog prescka....70 5.. \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice.m: 1.....47 0.. Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q ..5 1.. m. Tako vazi jednakost..25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica. Q =2 -1L...0 2.51 0. 3. kgls......79 0. Inace.. 70° ......58 0...:=: = ...... utoliko moze biti manji prccnik cevi.17 41 43 1..0 O. ...uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I .. sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem... ...p " to Je: ----....fA.obim cevi kruznog poprecnog preseka... Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7.27 Faklor kapacitcta: ().......0 0..09 1...0 0. .m: 0.-· V-. tj.40 1.... kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a. m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka........0 0.5.JA 1 .. .13..... 80° proso (mekinje)...4 ... .pctgf3) .. ... 1V~0..fA .. Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI.19 d= (4A 1/--. m.. za zrnaste zitarice iznosi: 0... b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi. tako npr. 0: 30 nd = nJ¥ = 3. 33 36 1..85 0.70 0..S5 3...60° sitna prekrupa (griz) ..76 4. 0.51 0..-' m'..80 0. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°.....45 50 0.. .34 45 1. gde su: nd .kapacitet cevne kliznice.. tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi... rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice. Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice...19) brasno i praskasti materijali .36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17. pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka.. .. ...62 0.brzina transporta materijala kroz cev. za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka... .. Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka.... 50° zrnaste poljoprivredne kulture .25. 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H. nego za izradu kruzne eevne kliznice.. dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°. c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene..00 0... tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti.51 20 0. potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine.. Tako npr. odnosno a: 1. tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali... 0.

2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17.17. S1. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. 80 . S1. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet.. SL17.centralni ugao kruznog luka duzine s..centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta.28.23) -+-v= dv . te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l.ds .23) i (17. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r. peos 13) .poluprecnik kruga. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu. 17. te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica. 8 .21) . zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica. pn koe[lclJentu 'trenja j.17. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled..' yt . utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka.ih gravitacionih kliznica. S1. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec.28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica.28.= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide. (17. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti. na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. <p. a.24) su : s.19) i (17. b ~ 2 _.3.l7.17.l'lf/<p./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1.t. Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava. Pri kretanju duz zatvoreq. kruznice. odnosno cilindricne povrsine i parabole. secera u prahu i s1.kruzni luk i prirastaj kruznog luka. p .poluprecnik cikloide..22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1.17.13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta. U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. Prema tome. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi. gr( . v-+ JL.tFc' odnosno: (17. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice.t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom. narocito u dOlljem dclu kliznice. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine . dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini.. bez demontazllih radova. koji su dobri provodnici elektriciteta. Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka. R.3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima. brasna.13. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja.24) d<p 2 y c . b) kosa dkJoiun8 kliznica. je oblika dv v .518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17. Prilikom transporta zrnastih kultura.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j..20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o. r .

pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide.om jednaCinom kretanja [54). za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~.17. prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret. .'tlFN . '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN .------..520 Transportni ureda. (17. Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje. ~~rT""T~1. L (m J ). Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde.17.QIa -. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici).30. '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1.+.. Parametarske ]cdl1acme ~ikloide..00 : I 1-'=0 > 2.t!:""~~":2:-.29).:nicc 51.27) dohija se : (17..17. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka. Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice. takole u ta-ki K. . !1'=0. s=O.24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O. Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ .29) pri tome je: odnosno (P=7i:.----------j (17.28) ~=eo (za 8=0). na pravce normale i tangente (SI.b"":-""'"~.-:n . <p=0. (17.24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p .:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine. kao i 11a primeru kruznice.. u jednacini (17.25) odnosno za eikloidnu kliznicu.30) (17. .29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli. Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0. Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::.27) . pocetna ugaona brzina ~o = 0 ).. uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O.."" ---------r---------r------I . te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost.23) i (17. koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi.--. e.ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17. (17. 5f.23). te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti.28) u (17. u jednacini (17. brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada.-------..55 . "'''.. .l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i.26) 6. 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja..

I . I . .00 51..po pravoJ.ustanja .17. .17. I I I ..17. primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja. b.34) 51..iI.35) Zavi..O. ! Vr.:.i. . {erela dll:! raZfl()vr. I . s{rJ1Joj povr.mjca: 2 ..<j:> s 2 (17. .. .34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t.po kruin(!i .. . . ---. za fl=O.-<'.& : 2 •• c..5j+-R-2j . .• . . I I I . . i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0. . ! •...' ..mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 ...17.·2 ..I'll za J1=0.. .. razij61<.32. <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ . za. . a isprckjdaIlc za J1=O. . S1. . 3 . b . . : I .2. J t.. kruga.. .\'in/ Punc IjJ1Jjc .32.CIKloidIla klj.1II : 1.. I 1. Na SU 7.35. Rk cfj 4.f __ . 2 .:R-2.5jc-R-3j 12. ':. ~----M--l _L _____ . .~. C..111 ---------j---------j---------- (17.31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR.:+. J b) (17. a na S1.' 4 .~~. za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f... a. 51. . ____ 1 .. kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu.32) .. --------l 1 .'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l. .""...t=0. ------_. ----1"'------"1I .32 v == == 2R sin.kruzIJlce Na dijagramu.po ciki()idi._j---------. . prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena. za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R. ------r---------r. VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a . povrsina po kojima se krece teret. . " I I I • 1 .522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54]. za (=0.33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an.po .:.prv()ljnij:~ka kli.krllzna kljzlJiea. ---------r---------r-.---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17. I -----1 .17..{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1.r.ciklOlde. S1.32)..17. odnosno cikloide.31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr.33) N 1 : I I I ..mic8/9j Na S1.34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 .tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica.17.. .. .32..33 dat je graficki prikaz promene brzine sp. dobija se: mi. .. ...33) u (17.. Kao 1kod kruznice. parabolicnojpovdjJ1J.. I I I .. .--.17.--------. S1. . I I I ! fl. .~~. .. .cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 .33. ---------r"-------2 (17.17.8 ---------r-. --.wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena. . konacno se dobija: .. . a j b.35).. .

zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji. sto opet prouzroknjc smanjenje brzine. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H. b. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. S1. . s=40 . 80 mm.35.odgovarajuca duzin3 i sirina tereta. b iznosi: (17.35). do poduzne osc zavojne povrsine.524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17.projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent ..rastojanje od stub a do tereta.17. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 . 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. S1.lS. NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice. 1 . . b i c. ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine. 5117. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania. pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17.36 i 17. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc.37) gde su: H .. a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17. r . Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece. Ro . zbog pojave hocne silc trcnja.17. Usled promene radijusa zavojne putanjc. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja.17.:aviy'm) kli.15. dok je najveCi pored stuba.4 Proracun glatldh zavojnih. Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla.. s .36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17.shemEi dcJovanja . do R. pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila. Naime. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine. radijusa r.15.17.:nicc.l7. 1=10 cos~.2. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R. a. od sluba. S1.cvo!vcn{a 7. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R. moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice.6. U protivnom. a prema S1. U smeru prcma periferiji kliznice. SI 17. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja.17.korak zavojne povrsine. teret ce imati razlicita uhrzanja.: b . odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina.15. zavisi od polozaja. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee.rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi. to saglasno izrazu (17. Ova sila dclllje U praveu izvodnice..35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a .35. odnosno klizanja terela.8V(ync /infic.1S. a. koja ce biti utoliko veca. te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc.38) gde SU: lo i bo .I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici .radijus stuba."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu.17. Sl.3. sa najveCim radijusom R Sl.. cija se vrednost menja u granicama od r o. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati. Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja. usled smanjcnja centrifugalne sile.37). pri krctanju tereta po nosecoj povrsini.

17. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine.37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini. ~l . Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o.17.36 OdJ10. prema (17.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 . ivicu kliznice.1) .37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp ..17.36.J. (17.le IrilJl. do centra tezista tereta.. duz kliznice..sila lrenja tereta g R sile. 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee.. 2rcRmax (17. Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko.koeficijent trenja tereta 0 kliznieu. za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = .L21tRmax . pod dejstvorn centrifugalne tereta. tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu.) 2 b 2 . na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna . Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu.". zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1. 80 mm.S1.lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1.17.. koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor. (17.40) gde su: G1=GsinjJ . Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja. polreban zazor c" S1. moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija. L'.=40 .36 i 17. .garantovani zazor izmedu tereta i ivice.L G ~ . tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am". pira se u zavisnosti od dimenzije F. a nalazi se obicno u granicama L'. b .L.40) treba da i.16. R .35.17. b): Rmin gde je: _ - max (rO+c. b. SL17.526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine.rastojanje od ose kliznice.39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja.ma radijus R: F2 = f.41) odakle se dobija da je: H ?: f.? : tgp =f. cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17. odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice.komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize. prema izrazu (17. i b".+a nuLt ) + ( -2. rnada se desava da je f. odreduje se iz izraza [29J: 51.lz. Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n .sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice.=flGcOSjJ .37.36) i (17.

46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-.. ~=-O.52 ~-O. . . Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu.[16]. 13=19 . .. sanduka sa bocama. . prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja.[51]. c.30 ~t-0. 1 mv 2 . Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti. gde je Fe =2R+2R' S1. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala.. ~=15 . centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli. To maci.34 ~-0..[40]..43) Razume se. te je [9]: (17. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 .cos~ ( J= const. ako je duzina zavojne kliznicc kratka..42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( . ~=20 .27 ~t-0. Tablica 17. v = (17. u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova.15.cosB = const . Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno.[45]. (17. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama. S1.45 f· t. pod dejstvom normalne komponente sile tde.1 .[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc.44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const .0.31 ~-0. te je zbog toga.17.[501. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno.24°: sanduka. sa uglom nagiba ~.528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je. J (17.t-0. u zavisnosti od vrste transportovanog tereta.45) LITERATURA: [2]. vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s. 1z izraza (17..20°.49 ~-0.17.15. precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R.[9].41) moze se oc!rcditi H.61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice.2000mm. 23°.

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

drenazni rovovi i potkopi). ukrstaji. normalni sirine 1435 mm. sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine. kako prilikom nabavljanja potrebne opreme.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg . Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri. kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. pragova.<. gprnji stroj pruge. okretnicc. tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga. skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl. tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a. U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. prenosnice. kolosecnog pribora i zastora. 6-. Inace.'trqjfl. poveeanjem brzina transporta. skladista materijala.1. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. akvadukti.Jg· 3-pTag.. kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog. procesnoj tehnici. c) lokomotive. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona. SL 1. objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. b) prikljncna oprema.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere.vijadukti. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih. snega 1 lav1l1a. . dru~~ postrojenja. . 51. rudarstvu. IUneli. a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. 4-. mctalurgiji itd. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn. oblozni i potpor~i zidovi . 2-nfl. drenaze. propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar. Kaopo pravilu.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena. razna osiguranja trupa pruge itd. dodavacima i transporterima.finc. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. galer:ije. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. 5-pod/07J7H 1.<·. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. nadvoznjaci i podvoznjaci. povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8. e) manevarska j pomocna sredstva.1. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. ito: sina. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). odnosno vagoneta. d) vitIa i utovarna sredstva. kolske vage.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. kao sto su skretnicc. a to su: mostovi. kompozicija vagona. estalcade.

sledeca: Tabliea 1. projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka). gl. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena.40 em veca od duzine p~ligova. zaseka.siroki kolosek . Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze. 4-sjnc. odnosno vllcne lokomotivc.=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 . Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 . zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1.. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila. Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd.2 . Ze!eznicka pruga.2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1. ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine. '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava. slroj/:l.. '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini. 6-. 51.:'1IJt1 prag. 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se . ako je moguce. kao sto su vijuganjc. zastora. ' v S.1. J-prdg.sirina zeleznickog koloseka. a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni..=1676mm S. 40 mm i peska 3 .= e+x =: b+2c +x.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka . oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona. a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga..filla jJosfav!. odnosno vucnc lokol11otlve.3. i spojevi sina sa pragovima. zaokrctanje i ljuljanje.os tali v .. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm.=1067 mm S.2 IDdustrijski koloseci i sine . i uticu na povecanje sila otp.. 2-nasip.=1435 mm S. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0. odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine. S1.normalni kolosek .0JJ3IJlfJ 1. nasutog slop. Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika. 0. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina.=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S. I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati.ica d(}f~ic.poslUi. +5 ll1ll1. odnosno drugll sinu. SI.1.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je. a sine i pragovi ..definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi. a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova. iiljake i peska. Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1.. dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . .. kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta . 20 mm. Sirina zelezmckog kojos~ka . a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja).sa sine. Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge. c . VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine.1. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu. sto minimalnije radijuse krivina. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.ora kretanja kompozicijc. S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska. ll.1.siroki kolosek .. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo". Profil koloseka mora biti ravnomeran. dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge.uzani kolosek . zelezicki koloSfk.. obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka.. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. sine. e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta. . mm (11) gde su: S.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti.sirina oboda tocka.3 m. pragovi.sloj. odnosno izradomnasipa.3 Par ~'{jllskjh tockova f13 .uzani kolosek . tako i sine. 1. Inace.zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti.=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S. odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S.

sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih.44 49. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1. . Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom. Sme v~.?skom priti~ku. 49.:::==------+. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da . u kompoziciji je naJteza 10komotIva. a dimenzije za obI ike A 13..0 km pruge). anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka). lJ tablici 1.3 417.l'inc tip. em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b.. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi. Z~. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v. .5. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine.ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta.4 date Sll U tabliei 1.34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine.84 62..5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka. b ± 2 em. a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1. Inace.81 54. C i Delate Sll tabelarno. tablica 1. 1.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49.97 68. gde je l-dnzina praga.4 OhHci poprecnog prc.3 u em. drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju. sine tip a 4.4. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva.43 60. Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga.55 69.43 57.'> m. 2 I. kao i na masu po duznom melru. l)IC 60 znaci da su mase oko 45. . Na s1. h ± 1 em. UIC 54 E. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em. Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600. te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti..<"'ck. 1.5 513 67 67 70 72 53..5 Poprecni prcsek fe!cznicke . B i C prcm3 Sl. .536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi. Deo.iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade).86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341.'>. Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici.4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng. 49.+ 511..cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o. sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16. Tabliea 13 h1 1. lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine.. 60 kg/m.. h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ .e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!.5 45.2 prema SL 1.? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T. stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu...4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka. 4 W. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49...'>4.34 76. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje.. a u tablici 1.(m). I _ a -4 I ~~ 511. a mogll bili j metalni. k{.

etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina. . Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l .r~nJa pl:gova ~ dr. kao sto je prikazano na SLl.538 0.304 0. Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze. 600Nfmm2.1. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata. onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina.540 1. pa je dvostruko veca sila otpora..kg broj komada 2 4 4 Tablica 1. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora.~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI .'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51. u pnmem samo normalni sastavi sina. b) spojni pribor kOJlm . gr~?e. koja npI. Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina. 1. n e1 ~la. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl.a I... Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" . odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine.se sm.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m.538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast."lila: a-naspramni. koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine. izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ). Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove.oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K . po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka.. 1.8. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima. odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag. a i b.020 2. 59 90 .6 Prfcvr. jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu.. H.. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen.' Ako je n:oto~na. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!.1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta . 125 - . Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K.. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d. zbog toga treba vrsiti ceste ko trol .u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 .: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1.. a sastoji se iz: podlozne ploe. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ.slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51. U nasoJ '1 ..6.'.624 7. konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~.za up~trebu na drvenim pragovima. ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac. da srnan'i kOjl sma prellosl na prag. zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. mm 65 91 90 107 Tablica 1.360 - fJ edinicna masa sine. Za.Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 . kontaktom.510 0. 511.635 0.n. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga.kg 15. kgiIn 8 15 18 24 Visina sine. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova.b.7.a podloska Topolov umetak 0.datak kolo~ec!log pribora je raznolik. .eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. 1. dopunsko pntezanJe. Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa. Lose strane su velika masa kruto tlpa K.7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec. 1 . a i b.208 0.6 masa. sprave protiv bocngg pome. Seslostrana navrtka 4 .. Danas s~.6.6 VrsLc normaJnih sasLava . onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera.i.e medusobno povezllju. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni.l. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine.1.40 65 60 . 1ma. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res.156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1. da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo . kN 30 ..302 0.090 8 4 2 " 539 4. U nas.a.6. nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika. b) . .

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

0 m pri utovaru bagerom. . 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ. 1..552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a.33. a) 51. SI.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza).(..(c/c. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm. tip a poluvagona. a i b. 51. stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ. . Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila.lovar: o. a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t. a zbog znatne visine vagoneta. postoljc sc osl. 1. ons ru :lje I. kao i pneumatskim koclOmm slstemom.~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. 1. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''. korisne nosivosti 601. sa visine do 2. ktp~r-vagoU!. Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l. 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi.krece 1 malerlJal se automatski isipa. S1. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine. Ram sanduka izradcn je od [ 24.34 prikazal1 je vagOll prevrtac .ka . Ilosivosti 50 i 90 1. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace. .135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()().nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f. te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h.35. zavarene . Na S1. (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" .'wvim..t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc .132 stT/:lile sanduka /t. pod se izraduje od trostrukog sloja lima. lCne. Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m .. a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje. nosiv()sti 60t .

pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima.broj elektromotora elektricne lokomotive. pare u parnoj masini. p= z·U". Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa.d zeleznicke ~ruge. 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW. odnosno: gdc jc F WL . zelezmcama .3) 1. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova.radna struja elektromotora. smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu. kroz utovarni levak.. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar. 1m.ca zaprasenost matefljala. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive. mls. Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) ..'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '. 1. tako i pri utovaru. gas a u cilindru motor a SUS.4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m . od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. Cement se utovara u ~agon odozgo.36 60 t 7. ·Im . V. Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°. l1~dostat~k primen: ovakvih vago. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. A. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla.bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. Medllti~.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO.sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor. (12) N. a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju. napon na kontaktima motora. koja prcdstavJja spoljasnju silu. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore. z.brzina e1ektricne lokomotive.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. S11. Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. 555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn.<. motorom) i elektricne 11m. akumulatorske lokomotive ). molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru. sila rcakcije i sila vuce lokomotive. preko krova. . ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. Da bi lokomotiva mogla da se kreee. a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne.slepen korisllog dejstva motora i prenosnika.~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~. (1. a to znaci i da za sobom povuce vagone. razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. . v. ~os vagona . Vazdusni transportni ureaaji.554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne.

Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT . D. m/s.N. W. a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem. 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije. em.lha proporcionalna je kvadratu brzine. IV. d. kN.. kN.N. . Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem). Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). a za klizna leZista veca je za 50 . nepravilne ugradnje para tockova na osovini. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara. osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora. cm. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima.koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine ). Fws' Prema tome. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ.ukupna sila otpora kretanja kompozieije.4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha.precnik locka. Q c tezina lokomotivc. (1. em. Tlm. kN.7) v. kao i od hrzine kretanja lokomotivc. F w. Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20.koefieijent trenja kotrljanja. kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini.P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine. fl. v " (1.brzina motorne lokomotive. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu.·d (1.tdina vagoneta ( bruto ).8) f. Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w. Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w . FT =1000·Fpo ·W.preenik osovinc tocka. lranslatomom kretanju.5) F.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l. N.. N. N kN' (1.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom.vertikalna sila optereccnja osovine. h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama. Qv..' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina. Fw 1 . N. 30%.. Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl. stanja povrsine sine.stepen korisnosti prcnosnog mehanizma. 70%. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima. konienih kotrljajnih povrsina tockova.. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D .

. kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini). a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16. odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem.16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l.nagib pruge. gde je io.0 5..0056·v + . Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1.13) gdc su: 51. wo. wo. m/s q.0 5. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja.5 6. smanjc:r. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1.bruto tdina vagona (vagoneta) . Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje). 'R' N kN' (1.. kN' q+0. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije.3 N =2.12) gdc je W u .nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu. navode se u lablici 1.11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i. - -350 S. (1.zapremina vagoneta. N/kN.4 7. Qv. N/kN.6 w.9) Takoje (1.7 6.1. R.sir ina koloseka.14) sledi da ie wu =1000i=io ..12) i (1. kN.N.37 SlJCll18 delovanj" ".31 51.brzina kretanja kompozicije.poluprecnik krivine. m. na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1.15) gde su: S. gde ie i.. Fwu =(QL +Qv)'wu ..8 8.3+0.10) gde su: v.38.1. Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm.SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i. . kN.1. u zavisnosti od brzine kretanja..14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona. m'.8. za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7.38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL.0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem. m. 1z jednacina (1.37). Shodno tome.1.specificni otpor krctanja na usponu. Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1. Zapremina vagona m3 3. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1.tdina lokomotive. S1.

L FI!' IOOOQLO. kg. ~oeficijent .7. --'-="'--':::::-"-'.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1.0 pUla manji.ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije.ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1. Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::. 0.koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju. gde je \V'.18) L Fw. nastupice ustaljeno kretanje.22) . N. spccificnog ?TItIska. 2.20) Meclutim. v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v). ' ..ie dt < 0 i brzina se smanjuje. potrebno jc da sc ispuni uslov (1. km/h. Ako ne bude ispunjena nejednakost (1. ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja. gde je v-brzina kretanja. gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'. nego pri relativl10m mirovanju.dv cit 0. Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0. N. FT = L Fw tangetna sila vuce. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc .17) (1. (1. ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja. kN. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw . ukljucujuCi i silu kocenja. koefieijent trenja papuce 0 obod tocka. odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. 1000QL Ij/ = 0.~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l. . matcflpla papuce kocl1Ice. \V. f1 (1. N i sib kocenja. dv L Fw . te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona.O. . N. dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije.19) liZ . Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima. tj.0. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova. posto .17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama.21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu. dv g dt ' gde su: (1.. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v). Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna.23) .:renja pa~uce 0. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom.560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'.20 . ounosi1o vagoneta. Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1. to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti..0015v.5 . kada je BK".koeficijent athez~je izmedu tocka i sine.

. Tako npr. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno. po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS. Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja. 22 kW ).1.'kjpIika. k . (1.22) i (1. . ' . lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije.. Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3. a koIica se medusobno povezuju znakom +. naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala. 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a .kohca medus obno . Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu. cementa. sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom. postavlja se preko . Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja. Na S1. srednje (22 .dl se do kontaklnog provodnika 7.ClOlll v. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog. kao i zbog promene profila prnge. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina.39 S}](.. sa koga se struJa kablorn 4 dovodl.. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin. pa n<lvise).a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta. n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica). oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina. druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina. naftom.. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51. broj i raspored osovina.~abla 6 dovo. KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. vrSl se ruc~oi Os~:t~~.ne tezme 70 . lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina.slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini. usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije.. zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina.:nwl.5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS. Da bi motor startovao u praznom hodu.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 . a aktiviranje koclllca. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na ...5 .f: lokomotive je elektricno. Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka . znpc~lllka U su kretllnjc. na prugama normalnog i uzanog koloseka. 74 kW) i velike snage (74 kW. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll.562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1. KO. npr.on]eno g rnen]acem. 1.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje.6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje. '. 1. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon. preko. . a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam. do iivinog ispravljaca 5. ?og. dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. Posto se struja pretvori u jednosmern~.S1. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0. crepova i opeka itd. Na prug. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla. 1. te se nece r<lzmatrati. Obrtno. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3.: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive.21). te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe. odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina. 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~.23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe . molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora.40. 10 t (sp?IJ.. t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika. Itl pri polasku. . U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t.

pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora. panlografi i sl. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive.42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5. Na SI.'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom. preko kojih sc 1. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole. stubove i sl. a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka. a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori. ito. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. pomocu zavojnicc i sistema poluga.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1.4-ilJlOuni kRhl. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu.'7J 7-konlaklni vod. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive. 1.130 mm.1. kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora). Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1.1. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era.reko zasebnog ektromotora. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom. 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl. . Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h..41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje.smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste.60 mm.42. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. Sf. Svaka osovina pogoni se r:. a potom se osigurava civijom.koji su islov[emeno odbojnici.O!lr){II.1klj1. 1. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru.va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!. 8-linc. kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva. vil. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc. Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi. 5-livin ispravliRc: ()-.okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad./c:kfriC7JC /okomofivc .564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno. S1. Tako. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c..Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira.

kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni.cne lokomoti. ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. v na ordinatnoj osi. Na SI.44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa.aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael. 1.== 5000N = 500daN .43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora.Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi. lzmc.4. S1. Na.. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" . Elektri. a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje.1 m. Na SI. vce brzina elektricne lokomotive. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon. gibnjeva (amortizera). Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine. ' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s. Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln. a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza .43) nalaze se na krivo' ko' a . pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a . Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom. 1. Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora.~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1. pnmen. a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive. a na usponu 10000N. 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. d ' . a elektromotor se takode reostatno koCi."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru .43 Efckfro[J]chllI71Z'i.. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a. Kroz nadene lacke povraci ~e " .: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna. Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera.ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll . Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan.ic. pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja. .ll~ vue.. a na vertikalnoj osi sila vuce F. 1. Veza izmedu kolica i tockova. odnosno par osovina cine jedna kolica. \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k . le je broj kolica-2. Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. 5000 10000 FI == -2. Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW.nihb IO~lomo:kiva j~dnak. == -2. A..566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh.== 2500N = 250daN. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga.1. .m~ment pn pustanJu u pogon. to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora. b .0J.5 . Kod elektromotora je clc~tr.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr. F. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t . 1. N.

za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi.=a - P dt 0. tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge..20 m/s2).spccifieni otpor krelanja pri polasku voza.08 . kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta). kN Ako su poznati tezina kompozicije. a p ) (1. za usvojeni tip vagona. to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000. pri minimalnom radijusu .7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei.29) ql . If' + (QL + Qvr ). q. na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike.15.24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1. elv . kN. odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc.26) (1. ubrzanje voza pri polasku.25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge. +qv pri tome su: Q (1. Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1.II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza. q.30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize. 0. b) prema poznatom profilu pruge. QL . Ovr. ~V. odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki. . + w. Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge.. Taela je (1. + Il 0. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca. .koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova.proscena tezina praznog vagona (vagoneta). duz nagiba. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i.te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine. .2 (obicno se usvaja u granicama v = 0.proseena tezina tereta u vagonu.27) odakle tezina voza iznosi (1. m/s. kN. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1.tezina optereeene kompozicije vagona . Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge.28) gde su: 01. odnosno tezina lokomotive. kN. Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1. Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu.26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona. If' . odnosno vagoneta.koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja). uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila. Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---.

Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~. a pogoni sc vitlom preko llzetnjace.u. tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama.kN. <5 . U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala. Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0. primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi. vcCi od proracunatog.cni vagonetj ..45. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc .koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja.Y.570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. Sl. ~cnJ. kN.ll.:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc.32) K ~ (QL + QVK ). 1. \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom. N.37) (1.34) II d Sila k~cenja.35) Prilikom kocen" k' Ck .dvouzellw vuea: 1.tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama.45°. va) P~i1ikOl~ koc:. kN.33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog). it .31) gde Sll: K . 1. b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5. 2 . neprekidni transport. Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1.30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj. . tako i koCionih tockova vagona (. Q!. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta.. . V' odaklc je (1. odnosno: oc ova 1 sme.vjlio.8. Obicno se pri uglovima veCim od 25°. g~ne1a) ncv s.ll1eJu da klIzaJu po small1a..36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja.nja tockovi kako 10koll1otivc.uze. kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0. kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge.zbirna sila pritiska kocionih papuca. Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1. 3optcn.tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine.koje deillju na zelezniekll kompozicij. t 511.. " .18). tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn. pri llglu nagiba 40°. a odreduje se iz izraza (1. (1. k~o i drugc siI? .. pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . koeficijenl athezije. Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom. ~n. .. k .45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a . se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1..8 QVK . te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka.

a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge. p . Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu. Na SI.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi. Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta. te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu.i F Sn-S. a . dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine. Zamenom vrednosti S" i S. prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima. Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama. b. N: S. za vueu rasterecenih vag on eta.Cllljlu'~C b) S1. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta.sila zatezanja u silaznoj grani uzeta. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta.45. c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1.48 c) vlIcnog ufeta (bC5.pagon. a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom. kOla. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju.preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc. dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja. trenjem uzeta u uznici uzetnjace. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala.C. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja. br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom.47. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom. a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ. a to znaci i si'" trenja. 145. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl . odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. koristc se dva uzeta. deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta.zfI{czni ureda.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 .sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta.1 uznici uzetnjace iznosi .). a). tako da se kreeu jedni prema drugima u susret.. S1. 4-kotllr. dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia.1. plasticna mas a itd.l. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o.Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1.krc1jnj!111ifc/ni?cEI. iIi klinaslim steznim uredajcm. N. \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. 145. b). 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. ukljucivanjcm frikcionog ureda]a. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie.47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta). Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom. S1. jedno radno. b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom. 1. 2~radJ1(J U7. rad. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu.:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}. premestanjem vagoneta u oba smera.obuhvatni ugao uzctnjace. momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu. sa jednim dobosom (S1. tj. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka. 1. a drugo povratno. 3 . Sn . 3-povrafllo uie.kra/f70 liic): a .

m/s.40) gde su: a . Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta. Q = 3600Gv . .[4]. za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1. kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn.. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta. !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 . a (1. LITERATURA: [1].transporlna duzina vuce vagonela.koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta. m. q" .broj vagoneta u kOll1poziciji. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta. 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva. g n . a takoele i koeficijent otpora premestanja . i usvaja se granicama 30 . iz izraza fJ .sopstvena tezina vagoneta. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje.1.[3].rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta. . a=v{ . . U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze.41 ) gde su: G.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju. N. N/rn. a=1. odnosno pruge vagonela. L . v.42) aL Tc =-+tm. . povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda.broj vagoneta. b) vitlo.574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' .tezina materijala koji se prenosi vagonetom. mls. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta.interval pristupa svakog vagoneta.43) Ako je poznat broj. hvatac Uleta na steznom uredaju itd.pIOsecna brzina vagonela.tczina jedinice duzine vUCllog uzeta. gde su: v. a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom). Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-.nosivost vagoneta.slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa.). m.8 .0 m/s. t. Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go .39) i (1. Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta. tm .[5]. t .potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce. G.. kada se premestaju dYe posude. iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. a=2. s. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru. kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa. Go . I) . t/h. t/h.40 m. 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas. moze se izracunati vucna sila uzeta. t.brzina kretanja vucnog uzeta.39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c .[6] z.ugao nagiba transportne staze vagoneta. Iz izraza (l. p= Fwo'v g gde su: Z . e) pomocni uredaji (tocki6. stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta. N. (1. s. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta.masa tereta u vagonetu.[2]. skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1.koeficijent otpora kretanja vagoneta.. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji.40 $. to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0.s. c) zatezni uredaj. v (1. 'j 'j -b IOJ.

" op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. transport mehaniCkim transporterima. Gornji stroj. 2. 111skoplma itd. 2. transport. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm. odnosno ono sto saCinjava ko1osek. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima).na 0 tkoplm~vl. pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. koja deluje i kada kolosek nije opterecen. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. . . Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. Za transport . Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom. U mirnom stanju. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima. vrsi izdizanje spoljnje sine. kada vozilo stoji na si11ama.576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2.. Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v. transport lokomotivama. transport stabilnim masinama . koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. koje deluju U 5vim smerovima. a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. te se tada vIsi nadvisenje koloscka. tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm.2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka.jamske zicare. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. slepim Ok111ma. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom. hidraulieni transport. bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak. ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama. transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport).1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima. b) gornji stroj pruge. transport skreperima. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m. pragova. te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora". ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge. . postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila). transport clektricnim'jamskim kamionima. ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. kolosecnog pribora i zaslora.

i konstrukcija postolja lokomotivc i osovina. smrp =_v_. odnosno po tocku. naGin ogibljenja vozila./UvirlJ8 o Na S1. Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka. stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja. pored poluprecnika krivine.MN sledi: . Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina. kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta. kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu. te ce se zbog toga relatl:no skretatl.578 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 579 Ove sile su promcnljive. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne). 2. kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti. nalece na svom pu~u obodom spoljnog tocka prednje osovine na spoljasl1j~ ~in~ (t~cka A). nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. dok je u pravcu zl1atno l1iza. ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc. kao i drugih faktora. 2.2.cvrsta osnova. savijanje i na torziju. vagonet ulaZl obema OSOVll1ama u knv1l1u. zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora. posto se krece pravolinijski. S1.. zavisc od velikog broja faktora. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile. Neclovoljno naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine unutrasnje sine. Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu. Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta. cia bi se olaksao proJaz vozila i smanjio otpor od krivine i da bi se smanjilo bOC110 ojedanje venea tocka i sine. u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara.1. odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara Prcma S1. S1. sinusoiclnog kretanja v07ila. 2. kao sto su opterecenje po osovini vozila.35% od osovinskog pritiska. narocito zbog malog poluprecnika krivine R. stanje bandaza tockova vozila. Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog. zadnJ~ osovina vagoneta.ad~Ja osovina se jos uvek krece u odredenim granicama pravohl1lJskl.1 iz lrougla O. MN ON ' Sv gclc je ON""R. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak. a ~.1 ShcmalsJd pdkaz api'ivanja Juka prj krclaniu vaguflcla u .'. Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni. kao i zbog temperaturnih promena. PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi·30% . Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. S 2·R (2.. . oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive. brzina kretanja vozila.1) Minimalni radijus iznosi .. te I Zachlja OS~~1l1a :ezl da zauzme bocni polozaj. uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine. SU){P"" ip bllclc sto jc mogucc manji. p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika. vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju. U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine.lalicki!ll W. Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. zbog prosirenja koloseka. a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivin