P. 1
Transportni uredjaji

Transportni uredjaji

|Views: 4,587|Likes:
Published by zexzexter

More info:

Published by: zexzexter on Sep 03, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/22/2014

pdf

text

original

UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

.................... 440 15...................... ........ 389 13............ 363 12................................ 451 15............. 376 12...............9 Pneumatski podizaCi materijala ..................2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja ...................4......................... 467 16....6...1 VJ:5te i opste napomene .................................................k(1jllCim dobosem ........... 470 16............... 368 12..... 435 15....4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri ................................................... 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) ........ 469 16............................ V ALJKASTI TRANSPORTER!......................2 Osnovne sheme i klasifikacija .......... 17....... ..... 387 13....... 451 l:l.................................................................6 Uzad kod zicara ....... ..... ..................................2.............................................9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ...........................................5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) ...........1 Nosece ute ...... 487 17.........................................................................................1 Osnovne podele ....................... 476 16......3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti............................................1 Osnovne napomene ...... 477 16......................................................................................................8 PUlnicke zicare ... 376 '' 15.....................icara ..................................................1 Osnovni fipovi............8 Pneumatski islovar materijala ........1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene ........................... ..................... 432 .........2 Vucno llze ..........4............pretovarne radove pri prenosenju materijala ....4.....................4.XII XIII 11........... 486 16..... 385 13...................3 Vagoneti ............................................................................... .... 399 14........2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera ..2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!................4 Vibracioni transporteri ..................... 465 16..................................................3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ...........2.......................j'Jorteli ......ste plimene konstrukclja ...................... .......................... 373 12. 367 12....................... 494 ~ 13.............4............ 385 13.......... 476 16.............................................................................2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ............ 454 15................................................................2.....................................{ov3ra matenjaia dodavac(1 ........................................................ .. 493 17...................................................7 Os nove proracuna dvouzetnih 7................. 337 11.........................................2 J<............................................................5 Stubovi zicare ...............................F .........1 Vi..... BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE ...........3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri ...............................3 Dodavaci .........1 Opilte napomene ...................... 467 16........ ..............vni kliznice ................................. 474 16........4...............tovarna st(1nica ............................. 435 15.............1 Tipovi konstmkcij(1 ........................................ 340 11............................... BUNKERI...............................:ri.... .......................................................................................... ....1 Opsta razmatranja ..............3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<..........6................... 431 14.............................. 397 14.......................... ............................ 343 11........ :....... 474 16......2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L... 337 11.............. 395 14............... 461 16.........................................2 Latvaraci hunkcra .............................................. 493 17.......... 465 16...................4 Ugaone stanice .....................................................2 Objekti i uredaji zicara ............ 494 ......................................3............................... 395 14............. 367 12.................... BUNKERA..................... 426 14..................... 444 15.............. GRA VITACIONI TRANSPORTERI ...............4..............4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) ...............................3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom...................... gustom sloju ..478 16.............4 Pomoeni uredaji za utovarno ..tlke i vrstc konstmkcija ........ HIDRAULICNI TRANSPORTERI ................ 402 14...... 424 14......................2.........................1 Opste karakft...2..........7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara ....................4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja .....................2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera..................1 Bunkeri ........1 Utovarna stanic(1 ............................... 391 14............... 368 12........... V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT.... ZICAR......................

...................... 502 17.......................... 534 1........................2 ZJcbovi kao uLred...1 2.. 504 2.................. ....................................................3..................................3..........4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica ..................................................3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd .......................................................3............................................. 603 2.........................flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia ...J.....2 Proracllfl z!t:bova..... 508 17.................................4 ProracuIl glaLkib.................................1 Opste napol11ene .....1 Gpste IJapomenc ......................................................4 Lokomotive ..... 518 17......... 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta .................... 501 17.....................3..... 618 LITERATURA .................. 600 2..................................................3.. 563 1...1 ProraculJ kOSlll pravolinij:..............3.....3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia .......5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ...............ijkasle za VOjilC kliznice ............................................................... 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct.....6 Elektricne lokol1lolive ............. ...... 603 2............................... 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1.................................................................................. ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive ..... 49) 17.................................. 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA ................ .............5 vJ...................... 549 1........3 GSllovne llapomclle ............2 2.............................. zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji.. 562 1................................... 532 1..........5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ...................... 605 2.. IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA ...........4.8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ...........4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama .4 2..... 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde ................trukClja i proracull osnovnih masinskih........................3 Proracun gravitacionih kliznica ................ 513 17. 524 2.....4.................:.........7 Proracun vuce ........ ......klll kliznica za spustanje matcriiala ......................2......3 Vagoneti ...2......2.................... 508 17................................... 496 172......ih gravitaciollih klizI1ica .............3 V ozila sinskog transport a .....................2 Kom................. 577 2.....................2 Industrijski koloseci i sine ...................................3.............XIV XV 17................................................ 576 2..................... 554 1..5 17................... 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta ..... 532 1..............................................3........... 568 1..........................2......................................... ~ ..................yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala ...........2 Transport prugom .......................................................................... cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:.........1 Opstc napomene ...3..............6 Glalke zavojne kliznice .................... 576 2........... 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT ... ............. 582 2.......................................................................................................

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

slaci()narni (ncpokrctni) transporter.) materijala.pn.Uvudna razmatranja 3 . Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina. 7 . podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne.most portalnc dizalice. a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1. kornadnih i s1. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta.transportt.a voznju.lovarna (prcsipna) sipka.teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala. /. 2 .1.sine . 5 .1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 . 4 . UVODNA RAZMATRANJA 1. 6 . Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta. za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane. Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac.revcr/jbilni pokrclni transporter.uradaj I.r sa prctuvarnim koiicima. St. sa pripadajucim elemcntima i sklopovima. 3 .

pognn za ()Orlanjc.l. 5 .noscca konstrukcij.ni urc{j.urcdnj zo dizanjc.povratni dobos.usmcriva(~i..Uvodna razmatranja 5 Sf. .lOCKovi: r fi SI.2 Utov(Jrivat.15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 .. R .tockovi.:ihilni transporter. 2 obrtni slo (venae): 3 ..pogonski urcda.urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm. :1 .transporter sa 6 . Cprijcmni) leva/-:·.7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'. 5 korito.. j.. Y .J1ogonski UfC{taj: St.6 b Puzni dodm·a6 1 .pogoJ)ski doh()s~ 9 .dnvotini levak: 2 .s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 .8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 .regulalor dcbljinc slnja.io (venae).odvodna sipka: 10 .dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 .P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci .d(wndni ICY.siog sa po\'rarnim valjcima: 11 .(1 rrakOtfl Sf.4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 . 6 .iransporlna Lraki1: 4 .povratni doho~. ::.! konstTukcijel lTCll1<.. 345 . 3 . clilnje. 1.slog sa nosc6m vaijcima: R ...povfalni valjci~ 7 .nnscc.:l %a utnv. 1.rogonski rCVlT/.lk: 2 . 1.6 a Dodaro(:i sa trakom 1 . sa {rO!1sp()rtcrim.l. 3 .korak 'piralc puza.. (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae). 5 .aj (medllI6aj) Sf..dovodni (prijcmni) Icvalc 2 . J.i: 7 . 6 pogon za voY_nju 1 1 .natczni urcdaj: 6 . 9 .portcro Sf.. 4 . 10 ..kT~inji Jcyaj.pog(ln Iii ok. 7 .pognr.korak spiraic trallsporln o g puza: 8: .'" korila. za ()hrtanjc.i trak()rn~ za \'()~:nju.prcn0sni-rcvcf. 1. 6 levilk.okrctni .ufcCfaj 73 nnlczanjc. 3 . za vnznjll St.nlldclnik. 7 .vratiln puza.srcclnji lc'i. II hrod jarjJni: 2 . 4 . 3 lranSporlna lraka: ~ .ihilni urcuaj: 8 .J~ __~.pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia. () .na1c/. 1.lnwspnrlna trHka: 5 .dnprcmni tranSp(1rtcr. 11 .. 4 .rogonski urcdaj: 4 .iran"'purlcr sa lrakom SI.({ovodn.kolosck < 7 noscCi valjci.3 flO <(!name. 3 .ispllst iz .

1.12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 .transportna traka.13 Prev()zni trl1nsporter.natGznl 7 . l. 5 . 7 .:n! un. 6 noseci vaijci.skip: 3 . 4 .noseCi valjci.povraLui uobos. 7 nosat UZcllljw:. 3 . 1. 8 .iim pogunorn.ojacano k01cllU korita.uoscca 6 .ouvuJui zkb. 9 Ilosac .Balewi uredaj.pugonski urcdaj. 3 .dohos sa unutrasnjim pogonom. 2 . 2 .I. 7 . 2 transportna traka.lraIlspurlIla lraka.pogonski uredaj.povralni valjd.Ilut->eca konstrukcija. 2 . 6 ~ noscca klizna pillca.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 .tockovi: 4 vcsaljka~ 5 . 2 povralni Job".c: 8 .uno.!pka. 3 povralui dobos. 5 . 8 . 8 .noseCi valjci.uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 ..:daj. 1. 8 .zatvorc.pogonski urcdaj. vJ. 3 . 4 .a pr~noscnjc lockiCi. SI.uzetll.urcdaj I. 7 ~ p()vratni valjci.r1O korilo~ 4 .p()vrall1i dobos.izyozno uzc.uc1vudna .JO lzvo:::. Sf.U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 .-.nu.povratni lockici. 9 . natcznl uf()(iaj.noseca kUl1slrukcija.ll()Se~a konslrukcija.Iluscca konslrukcija. 1U .nate.pogonski Jobos.. 10 . 6 .anic J Sf.prcklopni dovodni Icvak. 5 .9 J(oritasti zatvorelli lUllL'.natczni urcctaj.noscCi Sf. 5 .celiena lfanspurlna lraka .uuvoulli lcvak. SI1 Irakum 1 . 5 ..14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 . 6 . 6 . 4 . 1.iaca: 9 ure(taj (viLlo).sa za dj.ani transporter 1 .uobos sa unutrasl1. .vl)(:iica skipa..7 Sf. 7 . 8 .logovi sa nosccim valjcima.pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf.puvfallli valjei.

natezni urcuaj. 2 ..vagonc\ (kolica). 5 .podesavajuci den lransportera~ Sf.. 10 . 7 .konstrukcija.1<1iI1l8.""'-.Uvodna razm.lransporhi lanac.lanac. 9 ufc(1aj za utovar. 3 .:a. 8 .zahvatni svornjak. staza. sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 ./6 Utovarni Iransporleri (utovarno .natczni urc<1aj. 5 natemi urcdaj.daj %'11 rcgulisanjc visinc.vertikalna krivinn: 10 .srcdnji urcdaj za voznjn.pogonski urcdaj. g . potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 .pogonski uredaj. 8 .klizna karika.sporter sa SI.zahvatni element.noscCa kOl1slrukcija: 8 .gurac.dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 . staza (ravna).gurac.~ " Sf.un_.prerm'{lrni transporlcri) 1 .. 6 . ~ . 10 . 3 . 5 . 8 Zlcana transporlna lraka St.konslrukcij.pOliSne . 4 povratni valjak.ipkc (prci"kc).krivina.-r •• Sf. 7 . 2 -" na1ezni uredaj~ 3 . 5 .vcrtikalna krivina.20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 . 10 .lanac.urcdaj za voznjll i dizanjc . 7 . 6 . . 4 .kli. noseci vaUd. 5 .kJizna ploca.~ . 5 .~: 3 . 9 . 1. l..n!:l staza.1.nosaci (guraci). 6 . U5 Transporter.urcuaj za islovar transportcnl./7 sa ufcdaj: 2 .. 6 .povratni valjci. 3 . 1. 2 povnttni d()h().._Slw.povratni d()ho~.nalezni uredaj.pngonski d()h()~. 4 .krivinc: 4 .pruga.18 Dvoflani tran. n.urcdaj za istovar ~.slanica . 3 .rtI'mlja 9 SI.~~~ ~- . 7 .pogoDski uredaj. . 9 .vagoDcl (kolica). 2 .horizontalnil krivina 9 .Ih)rizonlalna krivina.HGl':ni urcctaj. R urc(iaj za utovar. 7 .k3. 4 .transportni lanac~ 6 . 2 . 11 .19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 . 9 .ravna 'pruga. 1..noseei valjci.lransrorlna 1rfl.

. <.gurac.~--'.~~ '-. IlOSCC.pogollski uredaj. 7 . Grabuljaste transportere (strugaci).konslrukeija. - '\-~ ttl·· 1ff m... 1.. SI. - 6 N N.lransporlna lraka SU. sa trakama 1 . 4 kOllslrukcija transportera.natcznl urcdaj.unami (nepokretni) transporter. 6 .24. b) Transporlni vucnog elementa. 5 .21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 . i -_.riogonski dobos. 8 .1. 10 .nzdnzni sto .. 4 . UpI. beskonacna lanca. 3 . kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna.. 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI.nosda konslrukcija.pogonski dobos. tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'.23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka.pogollski dobos.1.lauac.: Sf. Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj.22 Stac. 1.jama (udubljcnjc). a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake. . 7 . Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta.Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom. 9 .olklonski <lob os. Trakaste transportere. . valjei (za ravall lransporter).nalczni dobos..noseCi valjei (za ravan transporter)..zaslitna ograda.pogonski medal.noseCi vaIici (za koritaste transporterc). uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji. 2 .31. 1.. 2 . 9 .' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera. koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn.. 3 . 4 povralni valjei. 5 .vodec. J . 6 . 8 . 3 .. 2 .'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja.transporlna lraka.urcdaj za ucvrsClvanje '.povralni dobos. 5 .lockov.22. a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja. SI. SL 1. lanc:a iIi uzeta.- i .nalcwi urcdaj.iSlovama plol'a. 2 . Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). 5 . Plocaste transportere. S1. 7· klizna ploea. 9 . valjei. (1 . 4 . klizna ploea za lraku. noseea konslrukcija.27. kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca. 11 .. 8· nalezni nreda].

natezni urcnaj.konlintw.-:nH ploca za Lrak u: 4 . 2 . a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva). . 9 uzduzoi sto SI. koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali._1~_____ · _______ • 2 .2 prckrivnc cclicnc <. 1.nalezni urcLlaj 11:::\.lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil.12 Uvodl1u '-·>7. 5 .konstrukcijn: 5 . mogu se primeniti kako za dizanje. Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno . .lanae: 4 . 9 uzduzni sin Sf. 3.dnvodni levak. 2 . :) .vodica lanea.27 l811C1.nalczni urcdaj: 3 ..nr dnh(. 6 .· 7 ..zastitna ograda~ R z.konstrukcija.kIi'. 2 .pog(]nsizi dohos.svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2.1 .pogon<.tran5portnc ploec.prek Jorne cclicnc rayne p!occ.uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc). 1. sanduci.3stitna ogrnda.pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 .25 Sto e". tako i za spustanjc malerijaJa. burad i slieno).natGzni uredaj.7. 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 . 5 ni1{czni urcoaj: 6 .lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 .3. 3 . 8 - ccIicna lransportna traka.pogonski urcdaj. 9 noscca konslrukcija Sf.~. :. Elev3tore.129 Prevozni tra/1.nc lranspnftnc: ploec: 6 . a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise..nalc.1ockovi za v(1(]cnjc: ploca. 4 . .prcldornc ccllcllc pJoCc: 3.kl1Z0.vndCC<l 3 . Ii ..noscca knnstrukcija transp()rfera .ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 .vojnim vTctCI1nm.pognnski urcn-aj.ieana transpoTlna traka.transportnim stranlcama: 1-4 . 4 .26 S[O . _______ . 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 .transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC.cdr<ln SI. 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k).ki u[u1aL 2 ...krivina: 7 .J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 .vodaslc plocc: 3.cli(no!l1 transportnom trakon7 1 ..3 . .. primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o . 1.\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf. bale.l plocH za lri1ku.'a ('..pruga (5ta2a). Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni.

() .. let. lanac . 6 • plitka kofica (vcdrica). 4 .pug.vodica . 4 .natezlli llrcdaj. 2 obloga cl"vailllra: 3 . Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova.31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor. koji u tom slucaju prima materijal od elevatora.::pcrilna (slruga6irnu).. 8 . Visece transportcrc .33 3. levak (sipka). 10 .sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea .rlSJ·}{)j·[prt St.rtI.i:. traka.urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 .SI.30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 . doho. 9 .noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom. koficc (vcdricc) sa lanc<. 3 lanac sa skn. 9 .. duboka kofica (vcdrica). pogonski urcdaj.32' Elevator sa kojicama devatora. odnosno koji je hranitelj). Il . 2 . 8 prcklapajuca korica..onski iancanici. 6 . La lraku. 9 .dazlli utvor. 1. natczni nredaj.krajnji olvuri. lanae. vodica lanca.m. J.noscca konslrukcija c!evatora. (ockovi. nalczni "rcdaj za traku iii lanae. dno. 1. U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. U obliku Sf. 3 nutczni Iancanici.:<:\. . 2 . 7 . 4 . 5 ..Iloseca konslrukcija-~ 9 .zat voreno korito. 5 . 'C<.pogonski uredaj. 4 za lraku iii lanae. odnosno na: ravanske prostorne trallsportere. "tkIons!. nalczni urcdaj. 7 .. 6 . Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc. 8 . 1. konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru. 12· laneanik (zvt:zda) Sf. 7 . 3 .pugonski urcdaj. lanei. 7 .lctvicc sa zah \ dLuim r"brom. 2 .

3 ploee.urcctaj za automat ski utovar.natezni toeak.pogonski uredaj.pogonski urcdaj. 5 . 7 .lanac.1. urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) . Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 .uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc. 6 . 7 .natczni toeak. 4 .otklonski lancanici.34 Elevator sa diepovima 1 . 10 . 2 natczni uredaj. 6 dzcpovi. 9 .horizontalna krivina. 3 .pogonski laneaniei.pogonski tocak.pogoI1ski uredaj.16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI.lanae.nosac. 12 . 6 . 8 . 4 . 1.natczni uredaj SI. 3 .36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci.1.nosecc sipkc.lanac.povratni toeak.vcrtikalna krivina.pogonski toeak.automatski urcaaj za istovar. 6 .natczni uredaj.stanica za ruen! utovar. 4 . 4 .pruga. 11 . staza (ravna). 3 . 8 .1.35 Kruzni vised transporteri .noseCa konstrukcija 1 . 10 . 5 .rednj. 5 .otklonski toeak. 5 .dvojni uredaji za krctanjc. 2 SI.37 SI.. 2 . 7 .pogonski uredaj.kOI1strukcija 1 . 2 .veSaljke. 9 .

3 lanac. Primenjuju se za transportovanje materijala. 8 ..pogonski uredaj. rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare.. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . 8 . 11 .pogonski uredaj. 7 . tj.40 Zicare . Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12. 6 .hvatac.vertikalna krivina.natezni urcdaj (natezna stanica). a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu.vertikalna krivina. Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament. na pogonskoj stanici.pruga za kretHnje kolica (staza za teret).vagonet (kolica). odnosno vucnog meta. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. 5 . Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi.urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: . a koja prelaze 15 .Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta. 4 . S1. 7 . za koje se prikopcavaju. a praznih u tacki 7. 1. sa vucnim lancem 1 .horizontalna krivina. vucno uze se oslanja preko koturova. b) SI. slaza. 9 .uredaji za kretanjc (vdlaljkc).1. 10 . 2 .skretnica. kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10. 14 . a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze. preko odgovarajuCih koturova.1. 3 -lanac. 6 .urcctaj za kretanje (vesaljkc). 9 .noseca kolica.ravna pruga. 2 .18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl. 5 . 13 .vucni lanae.pruga za kretanjc lanca. Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze.40.nalczni urcdaj. 10 horizontalna krivina Sl.stanica. 20 km.ravna pruga. a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega). a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta. 1. a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu. ski liftovi) na vrlo velika rastojanja. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5.vucna karika. 12 . Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6. Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. 4 . staza.

1.konstrukcija rnJI. 6 . 5 punom spiralom i lopaticama. odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc.puz sa lrakaslom spiralom.PU? sa punom spiralom.srcdnji (meun) 9 .. Sf. 6 . 7 .LlJfL n itr-tr. Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni.valjak za pritiskivanjc. 8 ..pogonska traka. Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi. 1. Razlikuje se tako radni i povratni hod. 7 . a sa dYe zavojnice .krajnji IcZaj.lporter 1 .zastilnn ograda. dobijena silorn inercijc u radnom hodu.41 SI..tr--~ Sf. 2 pogon. tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi.pogonski urcctaj. Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke.korito. 6 . 2 .J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4.l.pogonski ureuaj. 4 . Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn.noseCi valjci.gonjcni noscCi valjak.45 Transporteri .dovodni lcvak (altcrnativno). 7 . 5 .zatczni dobos.cev sa unutnlsnjim puzcm. Ii pogonski urcuaj. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala.korak spirale puza sa 3.pogonski urcctaj.42 Puzni cevasti tramporter 1 . 3 . 4 .Slc'or. tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala. 2. 1. lancanici. SI.IPr 7. Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga. a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega.potporni valjei. 2 ..za prenos kornadnih tcreta. 3 . 8 .pokrivna ploca kori!a.43 Vertikall1i !'uzni lran.IcZajni prstcn. 4 .urcuaj za pritiskivanjc. 7 . susedni valjak.ispust.dovodni lcvak. 2 .pogonski zupcanik. 6 . 3 . doyodni lcyak..pogooski dob08.lransmisija. 9 povra!ni valjak Ii '\ . 2 .puz za dizanje.zalezni urcctaj.izlazni lcvak Sf. 4 . 5 ecvasto korito.m.1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 .20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1. ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna). 11 .avojni transporter (puzni) 1 .44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj. 8 . ~ . 5 . ·.. 3 . duz noseceg rarna.ozubljcni venae.l. 5 . 10 . 3 . 4 .ulazni Ievak.pui za uviacenje (dodavanjc).

granicnik.49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 . 2 .).1.spojnica (vczni deo). 10 . 4 . 3 . 7 .spojniea (vczni deo). 8 .nosaci.48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 . 6 .1.ravni valjak.silosa. osovina.prcklopni deo. 3 . Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome.frikcioni valjci.50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 .osovilla.46 SI. zatvorenih vagona itd.valjci. 3 . 5 .22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom. 4 .konstrukcija.noseCi vaJjci SI. 2 . 6 . cevi. . ldaji sa kuCistern.yodice.47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 . 3 . Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove. J .oSQvina. 4 skretnica. odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta .razdc!jeni ravni valjak S1. 2 • tockiCi. brodova.ecv (ornotai' valjka) SI. 9 . 5 .1.1. 5 ·odstojnik 4. 2 .ravni deo. 7 .transmiiija.krivina.pogonski uredaj. sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta. konusni valjak. 1 SI.konslrnkcija. 4 .

2 .sarnir.'Tanicnik SI. 3 .51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima. . J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. 5 . kao i zit masovni iskop zem:lje. uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima. Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu.mlaznica za visoki pritisak vode. 4 .opruga. 7 . Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi).: rucni zatvaraCi. 2 . 6.53 Hiclraulicni transport 1 . 2 . SI.rasterctni deo 3. 7 . 1.razdvojni deo. c) Pomocni ureaaji. mehaniCki zatvaraci itd.Uredaji za skladistenje materijala. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj.ispusni (iz!azni) olvor. 4 . 4.1.svornjak 5.kana! ili korito.dovodni levak.58.tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom.52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo. 6 !. Primena odredenog transportera kao prefovamo .ojacani zidovi.protivteg. kao i odgovarajuCih temperatura. 6 . 3 . a primenjuju se i motori SUS.24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI. Pogon transportera. refuliranju peska i sljunka iz reka. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja. zavisi i od vrste materijala koji se prenosi. zavojni oluci.noseca konstrukcija. Tako na primer. 5 . SI.l. pri vaaenju. 6 . pretovarno . 4 . 5 . kao sto su bunked i slicno. 8 . postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera.50). Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica). 5 prikljucni deo (spoljni clement). 5. 3 . SI. ili komadna roba puznim transporterima. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji.nivo vode.zastitna obloga.oslonci.transportnog uredaja.1.54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 .dr2ac. npr. valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona. 4 nosae sa tllckiCima. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja.zid bunkera.transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom. 2 .pumpa ----t---SI. 2 . Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala. 1.resctka. 1. Razni tipovi zatvaraca.

zupcantk 1 zupcasta lctva 1 . 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo.pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). 3 .plocasti zalvarac.za vertikalni transport). cilindricni silos. . uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar. 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo).transportni radovi.u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera.scgmcnt zatvaraea (zatvarac). 7 vodica. kOJe imaju posebne osobenosti.I. puznim transporterima.57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 . postoji i niz podvrsta. te da nema univerzalnih pretovarno .ispusni deo. Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice . a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki.silo~ sa jednom .pogon prelovarivaca. 1. 2 .transportnim uredajima neprekidnog. zavojnim transporterima i inercijalnim. 6 .otklonski dobo. tako i drugill karakteristicnih delova.1.26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 .lockovi. plocastim (clankastim) transporterima. 5 " ploca zatvaraca. scgmcntni zat varac.kontrolni otvor. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala.silos sa vise celija (visecclijski silos). 5 . kontinuiranog dejstva. 2 . elevatorima. grabuljastim transporterima. Investiciona ulaganja IllSU vehka. pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar). 8 motomi pogon (moto-rcduklor). .ulaznr (naslpnr) otvor.hidraulicni cilindar . 6 _ zupcanik i zupcasta poluga.58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci. odnosno vibracionim transporterima. kako u konstruktivnom izvodenju vucnog. 2 . Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu.celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni). 2 _ !chji.lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca. 4 _ konusni deo (konus). odnosno radnog uredaja. pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl. dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje. a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera. 4 . 8 . 7 .ploCa zatvaraca.mi (ispusni) olvor SI. 3 . 6 _ segmenl zalvaraca. 8 izla:. 7 . 7 . ele:at~r~ma. 9 . tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno .konslrukcija prelovanvaca Sl. 3 . Transporlerima se ostvaruju pretovarno . lancanim transporterima 1I okloPll. Razume se. 3 . dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu.segmentni zatvarac.transportnih masina.55 Silos S1. 4 . plocasti zatvarac. 5 noseea konstrukcljU. 6 .i.

.. 2000! 30 45 1 0. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti. Koeficijent trenja ----~r--------r------------... e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja.56 . gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI.1. Tablica 1.440 40 45 0. Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala.64 j Oblici oluka (ilebova) a... tg <p '= /1. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a.ica.64~ :. 0.. a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize. odreauje preko polueilindra.7-=c5:..::0:!.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni. Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala. k()madni 330 . Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe. usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje. oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni. prZcni komadni Drobljeni gips.3'--'-0'2.75 0. suvi 11400 ..2050 45 30 Pesak sitan. [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500.. 1900 30 45 G?esak krupni..:. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja. kao i od meausobne povezanosti cestiea.::=1_!ir__----J-.59 WwW oj b) c) SI. Cije su kose..::02.::.3.7 1280 ..-----. 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o.5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil.16:.::.:.61 . 1. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre. 1900 I S-"' _ Krec.sa poprecnim pregradama.. 850 I I 30 45 I i 0.poprecni preseci. sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 . ponasanju na mrazu. Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1.. ~gao 5U U tablici 1.. e .:4.60 800 . 1 I 1090 .-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-.1. kao !ito je poznato.. Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma.I mirotanJu I vanju . cemelltni IKamen...:O-+_. S1....40~_+. 1500 - I Ii I 1300 ..:.sa slojem od nasutog matcrijala _.cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi.c .. kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala. za vreme mirovanja. razlicte vlaznosti Pesak sitan.e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r...84 1 0.. kom..dm 1250.0_t--..2. pri tome je..:. b.. 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-.....8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi. odnosno (pkret '" 0. usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P.... krecn~_ 1600.poprecni preseci.0_1~0~.:. vlazan I 0.:::. .7 . Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala.1. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala. u koji se usipa materijal. d ..--+-------1 1400 . 1650 Treset suvi. J. vlaznosti.0..b.7 I I?lina suva u komadu I 1000.____+-----. 1~~r. gustini.7---1 Kameni ugalj...:. d .:.sa poprecnim pregradama. •Alabaster. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.... 1 i 0... busen II 1 1 650 .60. 1600 ' I 0.28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1. a potom se ciJindar pazljivo podize.:0:. uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao). kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine...:.::. 930 IKlinker. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob. 1. Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala.6=5+_-_+.. abraziji itd. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama.59... C .. 96:..::. 900 .. 1200 - I .8 0.

uze).. odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji).3.. Kod nekih transporter a. zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri). Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa. odnosno nagomilavanje materUala.6 0. 0.6 - 0. zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa. na primer. S1.. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1.. kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 . tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. I dIVO guma 0.. funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom.. ploee. Tsm . topljenjem tvrdih legura. duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze. Oblici nekih oluka prikazani su na S1.66 0.60.trajanje smene. pri premestanju komadnih tereta. kofka). posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa. otpornih na habanje.. 1. kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h). S1. Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh). 1. 1.3 . Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea. A ... trake.61 gde su: k = 1. kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje.koeficijenl zariha.. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja.61.5 . a. 1800 1400.kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima. 1600 1200 . 0. a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja. koji obavlja premestanje materijala (tereta).2 . savitljivog vucnog uredaja (traka..3 0. b i c.5 . ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka.5 .... 1. unutar kosog oluka sa pregradama. Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna. 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu.60.61).6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog.63 0. 1. h. 1. tlsmeni. Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala). 1. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI.1) Sf. 0. kosa..30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a. 1000 1500 . 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka. Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: . lanae.6 - 1 0. d iii bez pregrada. na primer trakastih.60. 1.. e.

h..6v a .32 Transportni uredaji Uvodna razmatran. b. rastojanje izmedu kofica je a. a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala. susedna tereta a..62. S1. dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3.. to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv. (1. u m ( korak kofica ).5) q=JL.ia 33 L.koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu. a easovni SI.trajanje ciklusa. SL 1.masa tereta u posudi za transport materijala. t (unutar zapremine vagona. tp . zavisi od trajanja pojedinaenih operacija. . energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala.6io p'lf .n -.3). kompozicije vagona. kg/m (Sl. m/s.3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1. tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-. m/s. 1'2 srednja brzina kretanja suda .4. 1. Ako se teret krece brzinom V (m/s).e. n 3600 _ 0 _ 0. kg/s.vreme punjenja posude (kompozicije). prema zapremini koficc. kg/m 3 (tablica 1. 3.vreme praznjenja suda (voza).1. VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije).6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom. svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna.62.3600 Q .4) (1. s.daljina prenosenja materijala. (1. s.. 62.2) gde je Gt . m.62 . (1. a (1.1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3. kosa pretovarne masine i slieno). l: t . U opstem slueaju je: gde su: to . Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3. a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv .6Apv .62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti. a)."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena.7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io. 1.t . kofice. L . a po 1 m' (S1. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q.60v . Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala. s. 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. to je gde je 'If . 1.kompozicije sa teretom.

w' D (1.64). Iz uslova ravnoteZe 1: X. 1.) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu.63. dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima. a).l . m.64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice. Iz uspostavljcnih relacija (1. 1.1. 1. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike. sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne.9) gde je 111 . pri ustaljenom kretanju transportera.8) SI. (LlO) Na SI. 1. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta).63 (1. slo se moze prihvatiti uslovno. vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d.5.l.12) f- gde su: J.11) gde je w . b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju). 1. a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja. SI. pokrivaca itd. pneumatika i putnog zastora. kao i na savladavanje sila otpora. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu. koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje. F = GbJ b). W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ). kao i sila trenja W. na tela deluju sila tdine Gbr (bruto).IJ). koeficijent trenja kotrljanja.= 0. tocka i povrsine.l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J.precnik osovine. 3 i 4.precnik locka. postoji relacija: ·1. m. u opstem slucaju. odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju. D. Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja.slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. energija se trosi na podizanje tcreta. 1: 1".koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. 1z uslova ravnoteZe 1: X. zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene.65): .11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J. (1.= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine. po stnnoj ravni ( Sl. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni .63. d . a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1. koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem. 2.koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. u zavisnosti od materijala.= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1.koeficijent trcnja klizanja. trasa transportera (Sl. a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja. sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru. posto pri velikim oplereeenjima osovina. m.34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl.10) i (1. 1. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala. konstantnom brzinom.

koji se eksperimentalno odreduje.masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera. r i [" .15) U prakticnim proracunima uobicaje.65.1. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W.koeficijent otpora u rukavcima valjka. opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane. e . = Gv G'v i G"v . stacionarnih oslonih valjaka (S1.koeficUent otpora kretanja trake..36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom). a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI. komponente teline trake i tereta koji se transportuje.14) SI. koja je pricvrscena za vucni uredaj. duz nepokretnog oluka.kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" . (1. b . d).vucom radnog urectaja du:!. nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri.koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera. 1. c).64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih. q'v i q"v = G v . 1.masa jedinice duiine transportovanog materijala. 1. 1.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1. b). qo . Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1. odnosno matcrijala.pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka. SI.no je da se umesto dva koeficije.13) i (1. kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka.65.otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1. Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a . St.14): q . 1. Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj.65.65. Prenosenje nosecom povrsinom (plocom). opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka.pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka. w'" . opsti koeficijent w'. pri tome su u izrazima (1.odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' . . kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake. amasa jedinice . (1.13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'. 1.65. a). /" valjaka na radnoj i povralnoj grani. ncpokrelnog oluka: d .1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'. koja se krece preko nepokretnih.nta w" i w'" uvodi jedan.mase obrtnih delova osJonih valjaka.65. c . a).

pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn. (1. Sl.1 = q g (jl cos (1. c.25) ali je W. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom.65. PYi tome je KJ .16) (1.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala. tako da se dobija jednostavniji izraz Wl.d} _I_I + S.22) Wz = So (K1 -1). Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. = Sn+1 . za vreme ok- 2 +~ 2 .65. b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~).20) i (1. 1. otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl. Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl. a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica.61..koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta. Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska.19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama. e) sHorn koja iznosi N fz. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~). otpere kotrljanja valjaka duZ vodica. Pri tome su (SL 1.17) = 180°.Sn .20) (1.24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) . koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. (1. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem.+1. stoga se u proracunima koristi izraz za . Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem. pa je rad sila otpora.26) (1. to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ . (1.21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) . 1.05. pri tome je N . koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne.. usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu.pri spustanju.65.23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima. (1. karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom.d !. ) (J. a znak . 1.ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca. odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni. odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) . Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu. (1. kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac.18) (1.27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku. e) dobos.38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera. Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake. (1. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake. odakle je U izrazima (1.

a negativni . Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera. 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize. pa se tako fiksira tacka 4'. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde. Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 . Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'. Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake. tada je (1.03 . Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa. 3' . sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). 1.64.31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi.28) gde je K2 0. obeleZava se u smeru kretanja trake. (1. otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1. 1. Od taeke 2'. S1. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki. S1. od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 . pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S. ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1.72 . Linije 1'. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). 2 . (J.4 (odsecak 2'. 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 . veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). crtanjem dijagrama sila zatezanja. 3' i 4' povezuju se pTavim. Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize. povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4. 5{1 i Ss .. 0. Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose. Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J.+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu.05. vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno.2 (odsecak l' . ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri. Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 . 2'. 1. traka zadovoljava uslove evrstoce. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce "). Kod zatvorenih kontura.osnova prirodnog logaritma..3 i 4. 3'.. tacke spajanja ovih deonica obelezene su.tacka. Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski. traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice. 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era.dole u odnosu na tacku 1.3. 1.31). Tacke 1'..64. Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II).1 N). Pozitivni otpori prikazuju se navise. LITERATURA: (12].[42] . Sledeca oznaka .. 2'. (1. Wkr = S" (e wa -1) ..sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi. Ako se u izrazu (1. = S"eJlC( . sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera. - ugao obuhvata urad. prema S1.29) iii (1.2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N . pa se tako obelezava presecna tacka 2'.[21]. Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja. Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera.40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl.30) gde je e = 2.64.64. vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'. S1. tako i geometrijski.

Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja. kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja.1.Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2. vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. kao i svojstava materijala koji se prenosi. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi. Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta. Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala. pri odrZavanju radne brzine uredaja. odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom . Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella.

VslJ1 (m 3/sm) .2) 3 i casovni kapacitet (m /h. t/h) (2. na primer QSIJ1(tlsm). vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja. sa normalnim pllnjenjem. Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz. iii a kapacitet (t/h) q=(/p .6-vp = 3. sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m).4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2. mz (2.punjenja ureclaja K n . tad a je Ke < 1). 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama.tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja. (2.6 2 v ap Q=3.1) V = 3600 Ao v \jf . Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja.13) . tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m. jednak iii veCi od jedinice).!Lp~fV. zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ).7) Zamenom vrednosti q. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom.6-v ap mz (2.. ak (/k i i (2. na primer koficama. a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf . Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi. i q' u izraze (2. a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna.1 0) V = Ve~ _ Vsm .12) V . preseka A (m2 ) . Ako se kapa~itet navodi za smenu.gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje). leh K . to je za korak kofica ak (m). qzv.. tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf .K T ' e e (2. 3) premestanje komadnih tereta. (2. 11m) iIi mase (q'. . koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja . (2. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) . kg/m).. a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3. (2. Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q. zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2. t/m .3) i (2.5) q' := 1000 Ao P\jf .9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine).4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) .11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju.3600qz v .44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta.6 .vp =36 I (2.3. tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p . --:: 1000 . pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet.6.8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama. opterecenjem je Ke = 1.3) Q=3. iIi q' i brzine v (m/s) . a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme.ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja.6) (2. koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji..

Ako se teret horizontalno transportuje. koji premestaju komadne terete.stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja. tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena. negativan iii jednak nuli. Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta. tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost. oblik oluka itd. H = 0.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel. te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja. tako i u horizontalnom pravcu.46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva. geometrijski parametri su zapremina posude. kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. koji je veCi od nule. U posebnim slucajevima I . koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom. tereta.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. sirina trake.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine. koji se karakteriSe novim obele'ljima. pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. Ipak. koja zavisi od tipa transportnog uredaja. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh). stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. korak izmedu dye uzastopne posude. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom.3600 = QH 360' (2. ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW). navise iii nanize iii cisto horizontalno. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa. prema sili tdine tereta. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta. 2. krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne. tj. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. Izborom radne brzine. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0).17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2. a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja.2. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja. u opstem slucaju. u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). koji moze biti pozitivan. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne. Ako transportni uredaj. kofice za nosenje tereta. Stoga se uvodi novi koeficijent. odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem. tj. a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). Kao sto je poznato u tehnici. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta.15) gde je T] . sto nema fizickog smisla. na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta. kao i rastojanje.

i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w.. Pri H == 0 (horizontalno premestanje). ostvaruje kruzno kretanje. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori.21) 2. a pri kretanju nanize . te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici. lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw'). Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2. od kojih je jedna obicno pogonska. Kod strmih deonica. a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). 360 (2. 1z izraza (2. U zavisnosti od nacina premestanja tereta. takode i Tj tezi nuli.3. treba da se ostvari prikoCivanje. a u obrtnim tackama (stanicama). a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik . a druga zatezna. tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom.48 Transportni uredaji Opsta teori.koficasti transporteri. utoliko je manji w'.18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'. Obicno je kretanje u jednom smeru. pri kretanju (ereta navise. dobos trake). Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'.iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja.1 '11 (2.zvezda. vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase. viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima. P" = 0 i P == Ptr.18)]. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice. koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni. kotur deta. 360 (2. Kod transportera prve grupe trans- . Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja.duzina transportnog uredaja i w' . u7.20) sledi da $to je vece Tj. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu. Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih). Savitljiv vucni element (lanac. koficasti. a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2.20) L. a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto . L (m) . 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw'). dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli. Otpori.18) H == 0. p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 . manje iii jednako nuli. i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu. Prvu grupu Cine trakasti. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. Na taj naCin. na vucni element deluju koncentrisani otpori. moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala. dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa.e. Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske. to je u izrazu (2.ukupni koeficijent otpora. tada je snaga P < 0 [izraz (2. paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke .sa negativnim. plocasti (sa pokretnim bocnim stranama). traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu. prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice. izraz (2.stanice. U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom.==2. kao i koficasti eleva tori.17) i (2. koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi.

smatra se. kl" izmedu teret· . zbog centriranja pokretnog vucnog elementa. Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) .razliCit koeficijent otpora. OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J. a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt.. . dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)].2 a). a negativan na kretanje nanize. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. d . usled trenja oboda valjaka 0 vooice. kod kojih se traka.ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini. 2. . put trenja klizanja krajnjih tack a oboda. tj. kreee preko stacionarnih.2. valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0. f -koeficijent trenja kotrIjanja. b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase.sila pritiska na vaijak. . Air i odgovarajuCi fad '1' . 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora. (2.1 . 2. Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1.d+2J 4 b . koja nosi teret. . nepokretnih valjaka. a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. . 2~ . =-D--+3" Dill sznp. a drugi se primenjuje kod trakastih transportera. Ako se tra . Moze se odrediti otpor na nagnutoj.22) '-t fqst1Sf.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k .11. koji predstavljaju oslonce traka.koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina. za jedan obrt valjka. po kome se.1. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . vee i kliza po putu. 2. terei: se ne kotrlja sarno. .koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima. b). 2. A tr Prema tome . pa je 4 b .precnik valjka. moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2. d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1. D . . a kod transportera druge grupe . J..23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3. Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J. nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP. Ako je F .precnik rukavca osovine valjka. S1. rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2. a) ili preko stacionarnih valjaka. V' . b) trakasti. pravolinijskoj deonici.srednji precnik vaIjka.sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera. D . c) grabuljasti Put kliza . koja je postavljena pod uglom nagiba ~.11. wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere.12). gde je: c . Otpor kretanja pravolinijske.22) stavija da je qt = O. .1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi.50 Transportni uredaji. SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2.

opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa. Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni. kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa. Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI.2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima. . Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice. c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 . zbog cega su slozenije konstrukcije. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: . preJw 0510nih valjaka. tako i sinske staze. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti). d. 2. 2. Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera. uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI.sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka. a u imeniocu . medutim. Sl. odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja. c). konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa. pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. pokretnim delovima transportcra.koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice. 2.kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka. 11-2 . a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine). Sl. kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. (qt +qo)cos~ (2. duz citavc linije trase transportera. Otpori kretanja dui krivolinijske deonice.2.1. a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. 2. kako valjaka. takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske.koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka). Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila.3.klizanjem duz krivolinijske yodice. vertikalne deonice. u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni. Zbog toga. i veti radijus zaokretanja.po prostornoj krivoj. Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2. a). .26) SI. zatvorenoj konturi. N/m. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. koji su postavljeni duz konveksne krive.3. 2. povecanjem otpora usled trenja.3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2. zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene). Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu. na primer po sini. a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja.navise. odnosno nanize. ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila. krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom.kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom.3. . u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca. kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'.52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru. 11-1 . e). koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. a znatno rede .25) gde je p .l2 .3. po ivici krivolinijskog oluka (S1. 2. po radijusu . b). preko pokretnih valjaka. .

Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane.koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl. preko vertikalnih osovinama. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n. dF' = (qt +qo) Rw'da . odreduje se otpor kretanja po luku. u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da . radijus. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise. . masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera. tj. gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe. kada je dodatni koeficijent otpora w". sa centralnim uglom da. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S. . kao i ugao krivine. u granicama promene ugla od 0 '" a. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. a koja je ispupcena gore (Sl. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. J dS (f.28) (2. Integraljcnjem ove jednacine.na beskonaeno maloj deonici. Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata. . 2. odnosno zbir dF' + dF". odnosno silaska sa krivolinijske deonice. ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. a.28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3. da. 2. koji se nalaze na krivolinijskoj deonici. tako slo je qt O. gde je R . a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici. odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica.radijus krivine deonice. 2. a negativan na kretanje nanize. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1. koje su spojene sa vucnim elemenlima. odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. jednaka je Sda. dobija se da je S'. otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera. Shodno tome. tada i dalje vaii jednaCina (2. po luku.27) gde se S's i S'n .ugao nagiba. iIi (2. kao i sile zatezanja S od S'n do S's. to se u jednaCini (2. Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera.4.28). na toj deonici. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka). vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka. bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine.konveksna.odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi. a vucni element nije vezan za oslone valjke.In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a . postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena . dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda. a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina. uz navedene ogranicavajuee uslove. Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja. gde je w" .28). a). obrtnih oslo nih valjaka. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla. SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. pri prelazu na krivolinijsku deonicu. dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4. Dkupna sila otpora kretanja.S'n .3) iznosi Wkr = S's .54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali. silama koje su usmerene ka centru krivine. jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS. 2. gde je B.4. kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. vee kliza. sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici. Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka. pod dejstvom momenta preturanja.

2. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova.30) U izrazu (2. Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka. 6. koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a .3. skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) .30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe. (2. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno.31). b). otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. oj Sl. Kod rasterecene grane u jednacini (2. pokretnih delova.4.32) . to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2.30) manji od nule.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize. izraz [(2. a negativan na kretanje nanize. mokra. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora./w/noj rani. 2. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. poc!mazana). e) su zn3tni. Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2. Kod jednoosovinskih kolica (S1. Posto se sila tdine tereta.48 za rasterecenu granu. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka.2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf. koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a. koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu. drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. usled zatezanjavucnog elementa.1) . tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima). a ne odozgo. tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem. Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc. Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta. na primer. krivolinijske sinske staze.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'.29) Ako je kretanje naVlse. da nema pritisk8. tako da je 7.5. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom.23)]. kada je centralni ugao a (2. Prakticno.29) je ql = O. + qo) R (ew'a . 2. oba clana desnog dela jednaCine (2. tj. 5. stanja sine (suva. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine. pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. kao sto su visina i oblik oboda tocka.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q. moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2. na gomju vodicu.24 za opterecenu i Kr = 0.3.

iii zvczde vucllim eJementom..58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa. iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta.(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2.01). vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa.25 Shema odredi). tj.' (2.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama. ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2.otpor savijanja lanea.lanca. to je za dobose (2.lancanika. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2. za lance sa okruglim karikama. iii zvezde (lancanika). odnosno silaska . dobosi se primcnjuju za trakc. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51.. Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika.d D' n:. dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a . koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine. 25) pri tome je !. pri savijanju i ispravljanju lanea. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima.koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca. +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J..koeficijent krutosti trake iii uzeta. kod lanea je (2. kOlurovi sa pm'alelnim gran am a . 8 . npr. trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska.34) K=l+vv.. 0. R (2.prccnik valjka zgloba. . zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2. a posto je K> 1. Sila zatezanja silazne grane sa dobosa.) . iii kolurace sa pravolinijskim granama.s'n sila otpora na dobosu. - ugao obuhvala dobosa.41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv. U opstem slucaju. S' (2. kao i za lance sa okruglim karikmna.48Sb Wkr -qo R(J.39) Wv = I(S +S +G d )fl.36) .35) gde je WI . prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0.za lance dugih karika.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje..33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr . odnosno zglobovima lanea Ill.+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd .koefieijent trenja u zglobovima lanca. prirastaj sile zatezanja. d . gdc je III .precnik rukavca.40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI. zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance. D .38) Otpori kretanja na koturovima. ( W+-. Ilv . odnosno preko zvezde . Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom.precnik dobosa. a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C . (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k .

.2 0. . 0... ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu. Na S1.. (2.25 .. Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture.45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja... odnosno.. kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture. gde su Si i Si+l ... S . navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 . a Wi _ (i + 1) . mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 .45) SI. u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde. Numeracijom tacaka duz zatvorene konture.sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i. Tako sledi da je (2.. Za ista ispitivanja... pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.. horizontalnom (pravolinijskom) delu.... a potom i potreh • snaga motora.. odnosno i + 1.. 55 = S 180 S4.S1 .... Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila... S3 =SaS2. od- gde je Wo .....15 .42) .... S1 0 'h=Sa... (2. Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki.. prema tacki nailaska... spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta)...brzina vucnog clementa. Pogon transportera nalazi se na prednjem..kada nema podmazivanja .. poluzitkih maziva .25 0. a primenom obicnih. mls... tj.. . tako sto je jedna postavljena koso... 1...+1. a sila zatezanja silazece i nailazece grane S.07 (gde je nosno zvezdi lancanika).. 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'.... koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni. SS=S7+(qt+qo)L"w ..klizna le2:ista .. 0....2.l.. U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin. .skoro dva puta..koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona.03. 0..6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune...ja 61 fly: za lezaje: .. odreduje se vucna sila..ukupni koefieijent otpora na dobos. kao i obrtnih mesta. . 0.. u eksperimentalnim uslovima.25 0. (2.. snaga maiara.Q3 . a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane....... Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi".....03 . 0.tacki i sile otpora razmatrane deonice........ koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature. tada je ukupna vucna sila Wo = S" . a deoniee su povezane koturovima.. 11 ..... 2..I is.vucna sila.. Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica.... odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1. kao i uslova rada....44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 . N. .... v .43) 8' tj.. ... ..1 . prikazan je dijagram sila zatezanja transportera. odnosno dobosima iii zvezdama.. nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama. K/ = S18CJ' = 1. .06 0... iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke.. .kotrljajne (svedeni koeficijent).15 .Ss = S..... obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa.. a druga horizontalno.....kada je periodicno podmazivanje . . S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'..sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici . 30%. . sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj .. 1...60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda..6.. 0....02 .....kada je kontinualno podmazivanje . kada su niske temperature. S2 = S1 + qoL"w.. . S6.

c). Kod transportera sa dYe paralelne grane. tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene. na primer. a .kod krajnjeg. odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja).n treba postaviti u eeoni deo transportera. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. sto je takocle opravdano. kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). tad a pogo. taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. i tada se pogon. a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla. zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom.S1 = S/1 . Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice. 2. koje se neposredno prenosi na pogon. vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. SI. takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja.62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 . na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). u zoni smanjene sile zatezanja. pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture. graclevinskim.pogon). tj. na silaznoj grani. . llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). sa uglom obuhvata od 180 . koji je neophodan za pIenos pogonske sile.iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno. kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild.sin ~ + wcos ~) L > 0. (q. sa strane silaska sa pogonskog uredaja. smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa. d). u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja.7. kod eeonog kotura transportera (Sl. 2.7.7. neophodno je da se pogon tako postavi. kod koga se teret krece naviSe (Sl.6. kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica. paralelne grane. konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa.7. 2. sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. Kod kosog transportera. 2. Prema tome. Zbog toga. a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. postavlja u ceoni deo transportera. kod pogona. tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa. a koji se ispunjavaju. navise (S1. opsluzivanja. 2. a u suprotnom slueaju. 2. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa. zadnjeg dela. dok kada je w < 0 kocnicom). U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a. Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0.d). tj. a teret se premesla horizontalno iii koso. na kraju opterecene gnne. Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera.2. dole . kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. da se. Kod kosog transportera. Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni. d).7.7. pogon je na zadnjem delu (SI. Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi. jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom. dok je u suprotnom slucaju. 2. kada nije veliki ugao nagiba. tj. ukoliko je to moguee.7. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice. c). Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. kao i sila zatezanja na obrtnim mestima. postavljanjem masinskog ureclaja na fundament. 2.Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske. kod pogona. lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani. a pri postojanju kose deonice . eksploatacije i odrzavanja. kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI.4. 2. a i b gde je P . sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl.

9. vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC). 2. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. sila na __~r--=~.kod.46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a . kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. a takode i vucnu silu na pogonu. a i a'. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. odnosno suprotnom hodu transportera.r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI. Kod horizontalnog transportera (Sl. prikazuje se linijom ABC. tj. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj). koje deluju na vucni element.7. nailaska. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa.8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD. pri kretanju tereta duz strelice v'. Na S1. Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. a na SI. to je W o > 0. tj. pri tg ~ > w. Zbog toga. a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= . tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila. Sila na zateznom ureclaju. Wo . a ako je EF < GD . ponekad (na primer . 2.ceonoj ili zadnjoj. dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. dvostrukoj vrednosti ordinate. 2. rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu.'l1 == qo H + Smin . Pri reverziranju. .9. dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda . Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera. U principu. treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise.pri usmerenju "ka pogonu".8. da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja.'lmin ne menja svoj polozaj. na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona.8. dugackih. zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. veea nego u tacki silaska 4. 2. silu na zateznom medaju. To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera. (S"max> S'max).3) dobija oblik izlomljene linije ABC. moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~. DB. tj. Na taj naCin. na primer kod dugackih trakastih transportera. menta dobija oblik izlomljene linije DBE. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. tj. 2. to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!. Vucna sila u oba slucaja. zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. (2. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v). smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. Najmanja sila zatezanja vucnog element a . koji se nalazi na obrtnom mestu.2. b). zatezni ureclaj montira se blize pogonu. a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa . Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4.ostaje jednaka. e).9.'l4 == Smin + (qt +qo) H. dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju. odnosno veea je od DB. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja. a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona". kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ. kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise.64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. ti. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4. U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. pri tg ~ > w. Slucaj kada je pogon u sredini transportera.u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu.

Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane.H. ako je duzina transportera velika i slozene konture. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja. znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne. Odakle je 111----. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja.46). sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja.47) q. == qo. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. maksi- . mora se napomenuti. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. nego pri postavljanju pogona gore. Ji b) c) SI.H. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera. a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture. kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona. Medutim. na ceonom dobosu. otklonske uredaje.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2. (2. u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja. Transporteri sa vise pogona 2.49). nemaju prethodno navedene nedostatke.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma . od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska.1. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2.9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera. nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa.2.H + Smin. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. Tako kod slozene konture transporter a.5. kao i kod poeetka krivolinijskih deonica. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost. pri velikoj transportnoj duzini. a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa. u _ Hqo (2. tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona. Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q. eesto se transporter razdvaja na deonice.ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima. a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara.Smin == q.u tackama 4 i 6. ka tacki nailaska.5. (2. moguce je transportovati teret znatne rnase. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/. uravnotezava silom teline rasterecene . kod obrtnih mesta.48) i (2. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera. a ~SminHtft-::-~ . za veliCinu qoH i shodno tome. Ako je q.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo. 2. prim.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q. smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije.

10. oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona. ako je moguce. Kod transportera sa i pogona jednake snage. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. a). ti.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2.. Potrebna je ista. razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona. na ovim mestima treba da budu.. a visina "stepenika" se postepeno povecava.50) gde je W' . posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K. b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax . Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. D F 6 .11. Na S1. sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja.11.41)].40) i (2.jednake. nego kada je jedan pogon (HB)..V I"" A 1 . a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom. a koja nastaie. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'. do tacko nailaska. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona.. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. meautim. / C .. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica. Zbog toga./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .10 je gona transportera.. 1100 1Il00 [K~ -l]W' .54) L W' 0= iW'o. . analizom tehno . Kada su tri pogona. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa.ia 69 Mora se naglasiti..' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2. a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji. 2. ". dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju. u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu.11. pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a.2 . teze je opsluzivanje.. kao po pravilu.V .68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. 2.. Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile. 2. to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona . Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2. 2. c) prikazuje se linijo:m 1 ..52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post.. vertikalnim odreskom 3 .sila otpora na odvojenoj deonici. sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G. a to znaci i sa istovetnim. Svi odresci su istovetnog nagiba. . umesto jednoga znatno veeeg. Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora. a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama. za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. pogonima. posto je i sila otpora svih deonica jednaka. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta. ukoliko ie to moguee . sa jednim i sa tri pogona.3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. iii nesto mania instalisana snaga. na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. V . +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II . pri jednakoj velicini Ss: (2.. 2. meausobno povezanih obrtnim tackama. Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2.3". Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima.. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta.. Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona. ./ . umesto na jedno. omoguceno DUagram . kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj). a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila..lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera. maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove. postoje tri iednaka maksimuma... If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-. tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona.

4'. pri tome ee vertikalni odresci 2' . Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st.10. koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma. 2. b. 2.ate.'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t. b.trase. 2. Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om. c) Sl. Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja. duz. tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. prenose vucnu silu sllprotne.2. moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora. 2.viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti. ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2. Na Sl. 4". tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. U tom~ slt:caju. . uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. Na suprolnoj grani. a II nekim slucajevima i potpuno.7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne. kod trakastih iii plocastih).'1. b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona. (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~). c.3' . ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen. neoptereeenoj grani za 2. nego na optereccnoj grani).poveeanje duzine transportera. 3. pet pogona .2 i l' .I pogo/w . tada se sila kretanja na silaznoj grani.12.:. Dconica 6 . suprotne grane 9 .11. na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. 4. 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 .5 puta manji.11.9. Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera.2' . S1.vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2. ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije .6. 5 . 3. prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. neoptereeene grane 8 .ze u drugom slucaju. Kod kosih transportera. 2.2. Kao po pravilu. u razmeri si. nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih. poklapaju sa pravam~ 2 .11. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno. odakle je L'= L(qt +qo) > L.3' i 4' _ .duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri. a u drugom slucaJu .55) Na Sl. kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj. 2. qt +qo (2. 2 .Jl DijagraJlJ silo .le. pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera.(JJJja I'LU. kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja. na grani koja se kreee nanizc. na pnmer. a deonica 3 . ako je moguee. 7 i 1. 4 . Na Sl. ostvariti transporter veee duzine. kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj. neopterecene grane. da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. 2. kao i na S1. Na shcmatskol11 prikazu transportera. ~o. cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane. kod transportera pri kretanju lerela nanize. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage.5. Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer . a. 2. U zavisnosti od uslova rada.ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude. Na transporteru shematski prikazanom na S1.12.12.3 1 3 4. Sl. pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase. a i b . na obrtnim mestima..5_2. cetiri pogona. Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki.v.:rece?e (suprotne) grane (prave 1 . 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona. a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX. Medutim. odnosno da su paralelne).4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane.70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' . prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase. . a. kada nije velIkl ugao nagiba ~.Najveee .12.2. tj. pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax.3. Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim.11. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani.2'. ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane.

ekonomskih proracuna. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake. za istu ukupnu snagu. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja.ena (motora i reduktora).kao na neopterecenom transportern. Sinhronizacija rada pogona Ako se. 2. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja. ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke. 2.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl. pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera.cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2.5.1. C.13. v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2. 2.4. kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila. Sila za ostvarivanje pogona. kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl.3.5. tj. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. 2. Meautim. kao po pravilu ukupn~ masa i c. Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno .2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera. kao i cena. a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4. a Smax u tacki 7. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. a shodno tome i njegova masa. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta. pogonskih urcclaja. Na SI. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja. Primenom kliznih motora iIi normalnih. koja je po velicini veca. koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture. b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane.13. 51.13). ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 . Smanjenjem broja pogona. 2. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine. neopterecene grane. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera.13. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. Meautim. nalazi se najveca vrednost Smax. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. Kod transporter a velikih snaga. 3. usled savlaaivanja ele ktricnih atpora. sa pogonima u tackama 2. koja se prenosi sa suprotne. ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika. .fe pogona 2.. kao sto je poznato. na drugim dconicama . deluju veca optereccnja. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. U prvom slucaju same na deonici 1 . nego kod potpuno opterecenog transportera. broj osoblja za opsluzivanje. neopterecena grana. 3. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane. Suprotna. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. a prema tome.2. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa. c). to. 2.12 Sf. smanjuje se. Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa . sto je uobicajeno.13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. 4 i 5. to.i. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin.12.

~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ . 2.14.14. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa.t I. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne. I I I t I I . Kao po pravilu. koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) . e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima. a u tablici 2.14. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. e. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. koji priteZu kraj trake (Sl. 2. 2. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona. 2.14. primenorn frikcionih prenosnika.14. g).5. rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage. 2. sto je veCi ugao nagiba transportera. 2. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti. Ovirn je uslovljen.w cos ~ )L'r. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. koji se moze primeniti u datorn trenutku. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. povecavaju se i gubiei energije. 2. odnosno Sllli". I I ! j . a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera. pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox. sila mora da bude utoliko veca. It). kao i rastojanja izrnedu njih. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element.1.14 Sheme pogon. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake. koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode.14.5. uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era. odakle je I I I } I.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). kada se teret krece naviSe. c i d). kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon).14. znatno uproscava. 2. Kao lito se moze videti sa SI. Na taj nacin. u datomslucaju. 2. koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI.f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera. kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile.14. dejstvuju i "usputni" faktori. a kod kosih lransportera. e). ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. Na Sl. Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika. 2. pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera.

2. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1. poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. 2.14. S1. tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu.2.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera. c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31. 2. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1. pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu. e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31.2.f). a koji obrazuju petlju (S1..14. Ako se usvoji da . gde je R . trakasti pogoni.14.korak Ianea. .2. a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze.ie zt 2% I (2. ukoliko je moguce.2. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase. ZahvaljujuCi navedenim prednostima.2. ravnomernog kretanja vucnog lanca. sto poskupljuje izradu transportera. bez radikainih rekonstrukcija.j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera. kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm.14. 2.zvczde.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa . z -broj zubaca lancanika (zvezde).14. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc .14.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki. usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta. h) ITraka (kontakt po ivici. t . Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom. Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta.56') . g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju.14. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera. odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2.2.5.14. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima. 2.6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera.14. g). za pretovar transportovanog matcrijala.24 d) Pogonska traka (81. tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj.poluprecnik osnovnog kruga lancanika. Kod sprezanja Ianca i lancanika . sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona.

Kod lanaca bez supljih osovinica. sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea. prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika. koriscenjem jednacina (2. tj. n Z . profil zuba prikazujc se evolvcnlom. krece po zupcu lancanika navise. kako se zglob koji nailazi u spregu. a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. radijus spoljnog kruga R s. da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca. b). obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice. moze se pokazati da evolventa.\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 . Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca. Rs = 1. tj: (2.58) 5 tim u vezi.. 2.15. odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0.16. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51.56) i (2. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove.. a). u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde). Odakle.15 b) R/ = 12 + R}. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima. Daljim obrtanjem lancanika. za iste vrednosti: Ro.2. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele .valjkaste osoviniee istog precnika.5) . 900 mm. (S1. 51. kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca. Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji.56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(. pa do tcmena. koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca.15. llego kada je jedan pogonski lancanik. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt. susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona. kao i zbog smanjenog haballja. tj. za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika..78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu. . Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca. veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6. U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca.upravljacki hvataci. suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca. a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja. kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. .. zadrzavanjem jedllakog koraka lanca. kojom se prikazuje zub le visine. Dva lancanika (zvezde). 400 mm. b). kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica. Prj tome zub postaje lanji ka vrhu. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2. korak je u granicama 800 . ima u odnosu na njih prednosti.15). Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm. 2.57) 1 = 1 (k +0.45 Ro). a raslojallje izmedu njih treba da iznosi .16. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51. a kada sn dva lancanika.45 Ro. Da bi se ovo izbeglo. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka. kao i u zupeirna i zglobovima lanca. a) cvrsto iii pomicno (zglobno . tj. 2. 2. 2. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba... Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona. zit.

. .2. . . vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu.+.(c:eni Tako se koriseenjem (2. Prema tome. 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome. .. gde je i-ceo broj Na taj nacin. b) . <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin. 2. brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2. -.h. SI. U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI. Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice. primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1. U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja./' : .17.zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. pri zadatoj brzini vucnog lanca v. prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca. odgovarajuce konstrukcije. I (2. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. -. mora se obezbediti kontinualno sprezanje.59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca. (2. duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno.80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine.60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!. a 17rema njemli . kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege.2.~?=P.17). 2. b). .16. Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila. to je: th = t I cas( a + ~1) (2. 51.18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna. Ako je zadat korak vncnog lanca tl. / ! . za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub. V1 "PC IJ ~ 51. to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r..2. a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1.t--+. ) • \\ 0) ""11 . Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu. -.59).korak pogonskog lanca .r. /" f • P vcos(a + ~l) casa . vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A .-_. pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca. sto se ostvaruje. . b) <ACB=90o+a.59) ~.cvrsto. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. 2.16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) . radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca. na primer.61) =-"""':--'-':':" . Meautim. Kako pokazuju istrazivanja.

koji odgovara jednom koraku lanea tl (J. 2. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika.17. .1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1.lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro. . ne same duz radnih dconica.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. a na pocetku sledeceg perioda (3). b).19. Vucna sila predaje se preko zuba 1.. U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan. al = 0.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 . ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~. . pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~. ako se zane mare elasticna svojstva lanca. Poloiaj 3: . utohko veCih po velicini. a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca. da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna. na kraju perioda sprczanja. dt (2. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. 2. a). 2. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea. 2. ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh.:uba lancanika sa zglobom lanca. Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao.25. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe. Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika.33. 2.. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni.. vee i na mestima nailaska na lancanik.:znatna masa transportera i lereta. pre nego sto karika lanca. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza. a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. DinamiCke siIe ne same da. nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno. a).promenljivi ugao. pove. a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element. at =-=-Rro sm<p. Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako. na primer: 15. Na S1. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to. pokazani su na Sf. (2. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n. u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog .~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla. koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~.ma). Na taj nacin.. Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila. a takode i rastojanje izmedu hV~laca. sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu. Takvi prolzvodl1110gU bItl. a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~. kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana).21. v •• v . 2. mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 . Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj. 2.27. 39 ltd. Pri kO.18.18.19. b. konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R . razmatranJe (zanemaruJu se) . Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . visina hvataca. Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem .6. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. Ubrzallje lanca af za isti period. zub 3 sa zglobom 3~ itd. srediSni ugao ex.radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p . Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac. 35.62) gde je <p . za koju je hvatac pnevrscen. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. Utvrdeno je da je najmanja tj. dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. vec i usled uzastopl1lh. Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1). ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. koji obrazuje radijus 01 i osa Oy. Brzina lanca.19. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s..

Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) . a sto se u jednaCini (2. gde su n v . ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox . a i b).srednja (radna) brzina lanca. pri konstantnoj brzini i precniku lancanika.r + C2mr) almox. mtr i mt . 2. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2. tj. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm. C] i C2 ..20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--. Masa lanea zavisi od niza faktora.65) Pmax = C1 (m. nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja. na kretanje ceonog (. 1 Sf. ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik. koje ucestvuju u kretanju.84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax .<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika). relativno U odnosu na premestanje transportera. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1. masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja. a direktno je proporcionalno koraku lanca.20. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae.64) gde su.koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta. f! korak lanca pri sprezanju. tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba. 2. 2. ako se uzme u obzir da je Sf. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika. Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca.broj zuba lancanika.mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox. m/s. neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. sa malim brojem". pri konstantnom precniku lancanika. istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca. mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika. njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera). U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost. koji se ohuhvata u jednaCini (2.19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). Prema tome. . m. ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem. a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). vee sarno neki njen deo. kao i cene lanea).ucestanost obrtanja lancanika. . Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine.maksimalno ubrzanje lanca transportera.64) koeficijentom Cl 1.:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera. min-\ . U vezi sa elasticnim osobinama lanea. (2. proporcionalno sa drugim stepenom brzine.

/ t SI.- ). a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka . Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v .. kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti).:. V al at 2. '"" M.P """ M V.. a drugi deo . kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica. u periodu zaustavljanja. vucni clementi. ti.inD.67) gde su: Dd . zupcanik. odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora. Ugaono ubrzanje. E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon). • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 . jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO . zavise kako od veliCine pokretnih masa. odnosno niegovog kretania.. zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma. 2.21 Meh(fnh~ke Sf. tako da je moguce da se smatra da. Kod transportera sa vucnim elementom. na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile. Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora.ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon. Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin. n . Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se.66) at = 2i ' Mdin '= '= (2.'" '"'" aJ --------- t P / t 'II.21). kao po pravilu. a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina.~ ~ l I\. p- IX k ~k V... kod kojih se traka krece vecom brzinom. asinhroni elektromotori sa faznim rotorom... koji se pustaju u pogon preko reostala. b.lancanika). sveden na vratilo motora. kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje.ucestanost obr.prenosni odnos mehanizma pogona./ r--.precnik pogonskog dobosa (zvezde . -::. Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2.... deo ovih mas a ima translatorno kretanje. - . kao elementi za kretanje. pJatno transportera. a. ".68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const.? ~ -. tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. oV IOO . pri pustanju transportera u pogon..'" ". naprotiv. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2.22. fl. koje zavise od vclicina mas a koje se krecu. mm M .rolni.22. 2. moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI. (2.7. br:. ti. = iTCn Tada je dm 30tp . kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju.moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno. i . a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon. Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J . uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/./ . b) . Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga. U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija. Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera.22 Dijagram ubrzanja.. kocione delove).obrtno..e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera. -1 tanJa motora. . U tom slucaju. Translatorno se krece citava traka.'t. """ 6IJ .brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju. u preJaznim rdimima rada. JE const.2.86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2.

88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2..72) '1' 11.. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se. osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera.-+J £. velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon. tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2.translatornih delova. Kod transporter a sa premestanjem tereta navise. 2. svedenih na vratilo motora. tp: (2..ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon. Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice. automatski kocioni iii zaustavni uredaji. ITJ (2. u periodu pustanja transportera u pogon. kao sto se moze i uociti.8 .75) gde je OJ . Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2.77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno .stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora. korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane. dobija se da je .76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1. na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur. . valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera. Promenom po zakonu prave.69) Smax = Sst + Sdin = Sst + .M st + [(qt +2Qo) t d +--.2) I. pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno .' moment pustanja motora u pogon M. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r . Kod transportera kojim se materijal premesta nanize.." i jacine struje 1. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter). ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2.. g gde je L duzina transportera. a koja se menja po pravolinijskom zakonu.. N/m.. tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila. jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element.translatomih i obrtnih masa transportera. kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera.71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora. at = 2i nostl ' nalazi se da je (2. Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma. proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom. jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp. fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2. moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja.70) gde je T1 . dobos): (2. U tom slucaju.. zvezda . Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv). Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise.lancanik. 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera. kao po pravilu. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka.J:. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se. ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm.73) La D GD M .68).. tada se. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv.r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata. 2 navodi se u katalogu motonl.. tada u izrazu (2.

~ 0 J. LITERATURA: [45] . Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera.80) .prccnik radnog. drugi . nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera).84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'. vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~. (2.kincticka enc. kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora.15).83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine .78).83).i ) v2 = 0] . 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i". koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1. to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2. pogonskog elementa. 2gsK (2. n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu. obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera. odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera. kocioni moment moze se smatrati. U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora. Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment. koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2. kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja.slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera.malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z .82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s).83) U izrazu (2. odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina.hoda "zaleta".kineticka energija obrtnih masa. put kocenja u periodu zauslavljanja s (m). vee kao sto je uobicajeno. apsorbuje se kineticka energija lereta. tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc. 2 . m.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora. nakon iskljucenja motora .s!la tezme tereta zateznog urcdaja.73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2. a urnes to E . 2s (2.78) gde je 11m . kao i u razmalranom slucaju. a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i". a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta". pri pustanju transportera u pogon da je konstantan. moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'.. a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera.1 ". tj.80): 1z izraza (2. tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine). 1.90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd . Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2.84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora.79) 1z izraza (2. Ako se kocnica. Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev.. Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera. vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu.25).' Cije maksi. s-1 W=--. .njegovu vrednost iz jednacine (2. od llormalnih radnih vrednosti v do nule.l:gUa mas~ koje se krcell translatorno. Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno . kao i pokrctnih dclova transporlera. pri istoj radnoj brzini I'. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2. uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1. kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora. lj.77) i (2. Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora. li.

a ponekad i komadnih tereta. Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. 0. a kod dnevnih kopova i do vise kilometara. TRAKASTI TRANSPORTERI 3. povratne grane nema nikakvih oslonaea. a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome. jednostavnom odrzavanju itd. Brzine kretanja su male. relativno mirnom i besumnon radu. horizontalnom iii kosom transportnom trasom. odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era. za nasipanje. Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara. v = 0. sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). a koje se kreeu u sirokom dijapazonu. od 5 m. Trakasti transporter .dodavac moze biti horizontalan iii kos.. dok ispod neoptereeene. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera .dodavacem). sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka. a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala.1 .kom iz bunkera.3 m. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala. vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji. ostvarenju velikih duzina transporta materijala. dodavaCi (pomoeni transportni uredaji).Trakasti transporteri 93 3. do nekoliko stotina metara.25 ". Matedjal se nasipa utovarnim oln.dodavai'a. a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom .3 mis. DodavaCi se primenjuju za trans- . velikom kapacitetu. Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva.1. koji su madusobno razmaknuti na I = 0. 0. Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu.. koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija. odnosno ugradnjom bocnih straniea.

rudarstvu.2 a. Jedan od dobosa je pogonski. metalurgiji. a eventualno i sitnokomadnih tereta. prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake..94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. 3. 3. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra.. gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos.1 Shcmot. prema tipu i vrsti trake. livnicama. C Ob/lei Iruku tra/. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj . 2 .porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8.element masine. fabrikam3 cementa. prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd. na primer: u gradevinarstvu. prema nacinu osl varivanja pogona transportcra. PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). elasticn3 traka 3. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake.noseca i donja . obicno na kraju.---+- .. elektroprivredi. a drugi je zalezni. primenom vage i s1.povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5.\Ki prikaz trakas/oR Irall. b. 3. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra .1) preko kojih je prebacena beskrajna. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal.l:. Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9.! . moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom.:aslili Iransportera . Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima. -+- ~" J S1. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama.~ S~ 5 - ~. dok se obe grane transporlne trake (gomja . poljoprivredi.:o. prehrambenoj industriji itd. b) SI.dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake.

dul. 3. je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A).3 a. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. obezbeauje vee a sUa trenja.2. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. e.sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A). 3. Na S1.sila silazne trake sa dobosa. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom. 3.reduktor. Transporteri veCih kapacitela. Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker.3. gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake.2. c. za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona. tako da iznosi U =350° . Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom.3.3. c. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka. 3 .mrezastom trakom. 480°.4. kao i sa veCim uglom nagiba. U ovom slucaju se praznjenje . 4. a time i mogucnost primene motora vece snage. 3. zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake. d. a. a.3. sa naboranim ivicama i pregradama. 3.prikazan je shematski horizontalni transporter. a. a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona. S1. a . a . na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet. c) 3. 3. kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala. Na SL 3. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice. e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. a na SL3. Prema obliku. bilo povecanjem ugla obuhvata. b. die.3 je 5n . Na S1.istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane).4. 3. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake.3. 3. d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1.ravoa traka. e Vrsre pagana trakastih tronsportera .3. Sl. a. Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. Na Sl. A2) ugao obuhvata se povecava. a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja. 3.3. d. d. kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 . 2 . a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake. h. kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona.prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake. a. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta. olucastc i spccijalnog oblika. ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos). b . b. c. 2. tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada. d . transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne. Prema vrsti pogona (SL 3.3. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem. oj d} b) c) Na S1. SL 3.prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 .2. Na SL 3.prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. c. 51. c) sa dva pogonska dobosa. a 5s . kao i transporlnih duzina.4. 4 . b .sila nailazne trake na dobos. Olucasti profil trnke. c. izmeau dva dobosa. 3. b i c.pogonski dobos. bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa..shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu. sa metalnom .. cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake.2. b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu. Na SL 3. c .prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. b.elektromotor. b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera. e . b) sa metalnom trakom. i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. 3. konstruktivno se izvode prema S1. Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI.

te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom. 3.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima.. SI. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera. b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. "J.92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij . mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0. Kako pluzni. a.22) Jr. rad.) Sf. 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. a) b) '.2 .. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI.4. zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala..1. pa zbog . c. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa. ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala.4 i'r. S!. 3. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl. a moze i pomocu pogona same trake. S1. odnosno pomocu posebno ugradenog pogona.4. prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. 3. a i h) koji se montira na noseCi ram transportera.4...\fe iI'U/1spor[cru pre.4. cak i veCi od ugla trenja <p. 5 15 111. Dobosni skidac materijala sa trake. a kraCi se premeSlaju ruellO. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn..: : kome meslu preko istovarnog uredaja. S!. ako su manjih duzina. 3. 3. kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. SI. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci. koji se mogu posta viti i na kolicima. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° . 0. 3. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika.5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3.4. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja). 3. 3.!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn.

6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake. .0 0.75 ... 0..1.4 .2.3 .85 0.. Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti. .6 1..65 .8 0.4 . c) prugastu povrsinu.6 0.1. d) rebrastu povrsinu. redu od: oblika i vrste transportne trake.9 0....8 .. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake.. kosi iIi kombinovani.8 . Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala.. vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad.6 1. 0.7 1.. 0.7.7. b (iii sa padom). uredaja za utovar i istovar materijala.. lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton...8 0. sitni i SJjunak fTroska Pesak.7. u prvom. kosi transport sa usponom. odnosno od cevi..1.5 . S1.Cement 'i Glina i.. .53 0. kombinovani transport sa jednom.0 1.45 . SI. 1. sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila.0 0. b) bobicastu.2.. . 3... S!.. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova.0 1..8 .2 .1 Materijal Gustina materijaJa 0.. 0. suv. 3. cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf. Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze.0.6 . vlazan I' ~uhinjska so.. .65 .6 1..5 . 3.horizontalni..55 1. . e) klinastu povrsinu. Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport.0. 3.45 . 1. kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter. urcdaja za podrzavanje transportne (rake.6 Oblici pm'r§.4 0. IUgljeni prah .0. Na S1. 1.. komadni IKoks..8 0.2.1. 1. vrstc transportcra . a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm. SI. 3. ..2. stubovi i poprecne veze... drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja.0 2.100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji. d...6 1.. 0.85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj. 1.5 .0. c iii sa vise promena pravca..5 . 14° 12° 24° .2 0.4. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem.w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks. pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd.2 0. a. 0.1.0 ..36 .5 1..9 2. 3. pomesan sa jSljUnkOm Pesak..6..8 .7. Tablica 3. Sljaka od kamenog uglja Kamen. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci..

kudeJje. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu. metalno . h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju. proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. 3. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ . a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru.2. kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih. lanene i s1. dugi vck trajanja. kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. Lanene. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake. Na SI. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. Verc trajnosti. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala. rasutih materijala. Orijcntacione vrednosti sirine trake. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva.mreZasle. a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra. Traka transportera. . kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. . mogucnost noscnja lransporlovanog materijala.. c1ebljine . a sto se lice matcrijala. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc. jer se skupljaju i brw se habaju.t:.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima.7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake.celicne. . 3.ic 52. Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje. tako da postoje: gumene. oni su razliCiti.8 je sastav gumiranc trake. vlagu. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI. kidanje. najvise 10 . transportne trake. Broj slojcva trake (S1. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. od jute. St. metalno . e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima.\tih Irwuporlera . habanja i ostalih Illehanickih ostecenja. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage. 12 slojeva.2.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima.+~ I I 1 I tabelarno.. 3. obicno od jllte.

!!'.... Nije preporucljiva brzina trake ispod 0.:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :. broo> t"k.. dakle lakse konstrukcije.0 I 1. sirina transportne trake je B > 2000 mm.0 1.2512. osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta.5/2.25/3.7512..75 1.0/4.:. 4 mm.5/2.2 400 1600 Ugalj. a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab. 'i :'.. umetaka.512.. 3. 13 I Sljunak. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa.5 1. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku. koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako .75 I 2. odnosno prilikom silaska materijala sa trake.104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj. Brzina transportne trake Tabliea 3.:. 5 4 . niti niza od _15 0 C.25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C. od 150mm Koks.0 1. 1. 12 8 .5 I I I - 1.013.75 mis. [mm] 300 400 500 3 . zicanih strukova precnika 1. sortirani ugalj i sl. sljaka. pesak i slican materijal koji se sitni 1.0 I 1.0 1.2511. raz i 51. : : : : :::::::.. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta. drobljena truda.0/1 .:W!!!!:mm!!!::::::::'... a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do ..lignit (komadni).0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V. - I 1. 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1.512.tl:f.0 1. kao i broj njenih slojeva.0/1.lT i maksimaine brzine vmax.5 1.012.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r. 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E.::::: 1:1:. u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3. 3 .514. ..45° C.4 z I 3.513. podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica. moze da se smanji sirina trake 8.. pa time i jeftiniji.25/1. so." k" Vrsta materijala Tablica 3..9) sa uloscima od celicnih. koji prelaze 10000 t/h.5 2.0 -1... Ako se poveca brzina trake. krecnjak..25/4. najlona iii perlona..3 S. 6. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen.75 2.doj. sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku. kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake. I ruda vece krupnoce .0 3.. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci.:~.0 3. 1200 1200 .0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune..2 .::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s..3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr..5/2. - I I I 1..3. i sl. 6 500 650 T650 I I i 3. 3. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C. 10 16 .un> t"k'""J 800. izraduju se i gumene trake (St. . 8 15 .. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa.. 12 7 .!"..75/2.5 2.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::.5 i i i 0*"" b.. a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa.0 i II Eroj slojeva trake.:::::: il:: jl::: it::::: :::'"".. .0/4.0/1.8 5 6 U tablici 3.. .t%tt:j!] SI.25/1. kao i od sirine trake 8(m). .5/4. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka..0 2.

5000 casova rada.10. 120 0 C. Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku.. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom.:::::f::::E:7B Sf.11. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 . Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika. 3. u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom. ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI. c je transporter sa olllcastom (rakom. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama. ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 . Pri tome je n~ S1.menzije komada. 300 mm. 5° manji nego kod gumenih traka.::::f::::._.9 Pl'Orac'uII trake.11. U lablici 3. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. prehrambenoj i sl. d . S1. S obzirom na di.::E:. 3. 3. mm i najm<lnje sirine trake.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica. 3.. upotreblj a va se celicna traka debljine 0.!.11. a.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. = 30 e .. 3.transporler sa oillcastom trakom.6 . Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. 3. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. zacijom. 50 pula. iz preseka nasutog malerijala. Nalaze primenu u procesnoj induslriji.... na S1.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa.2 mm i sirine do 800 mm. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj. lako ela. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc.. m. c) d) SI.:::::fr::::. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° .106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::. iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera..11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 . 3. jedan sa drugim.. S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20. 11.H. odnosno istovarnog dobosa. 1. a u oblikll slova V. sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna . c i d. Precnik cetke iznosi 200 ... 3. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. sIjunak. Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _. a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog. ukoliko jc potrebno. h. pesak i s1. a na 51.. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom..

3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI. 3.11..1. B[m] 1. .4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake. tj. za cetiri najcesce primenjena preseka. .=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0. prikazanog na SI. Vrednosti faktora f iz tablice 3.0.6 vaze za ugao nasipa 15°.zapreminska masa (gustina). f . kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A. transportovanog materijala.9 16° 18° 20° B [m] 0.0 1.98 8° 0. a prema izrazu (3.kolicina (masa) transportovanog materijala. 3. m2. b. a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu.5. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3. navedene su 1I tabliei 3.11. m/s.8 I Najmanja sirina I I trake . u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku. .koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera. SI.05 0. b== bI +0. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka. koji nisu prikazani na SI. 3. u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o. S1. t/m 3.93 14° 0. m. 1.6.65 0. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f. 3.9 (3. t/h. c i d..97 10° 0.5 0.4 0.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI . sirina bI pokrivena nasipom. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3.0 1 4° 0 .11.4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3. .faktor oblika preseka nasipa. Za druge uglove nasipanja.koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake. .108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1.2 1.brzina trake.11. a.8 . 3.11. a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0.aktivna sirina trake.1) V' A Q p v .povrsma prese k ' a naslpa. .99 6° 0.95 12° 0. . Tablica 3. Tablica 3.=:20° Olucasti A. Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3.

kW.7 c 32 2.5 c 5.j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka.~~: ::?:"::':'::l:'. potrebna je dodatna snaga.leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat. u zavisnosti od uslova rada.stvarna sirina trake. kN/m. CislaCi (rake i sl. kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora. Tablica 3.0 i 100 1.':.53 1.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc. kao sto su skidaCi malerijala. m.I1og lransportcra. .7) .visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake). b .~~_. a koje su navedene u tablici 0. m/s. (3. gdc su: Pd 11 (3.6 I 63 SO 2 1. tezina pokrctnih dclova transportera (trake.8) .4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa. ..5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2. Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3. kNlh. [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12. bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1. koja otpada na 1 m duzine noscnja trake.6 6.37 1.':'~~_.74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1.64 1. . Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci.6) (3. - G H V broj cistaca i slicnih uredaja.W L [m] 800 c 1. u jamskim oknima.brzina krctanja trake. kW.::'':':. __"_---j1 II ___-'v1.tl~li~m~~~~:!:!.::''1.15 gde su: Pho Fbo - (3. odnosno spustanje tereta na traci.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera). isr·4 . vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%.110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima. valjaka itd. vucna sila na obodu dobosa. tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L.6hl'n kW. kN. kao i sile potrebne za podizanjc. m.85 lOOO 1250 32 4() 6 5. kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt .23 I. kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala. do ose dobosa).duzina nosenja trakc (od 05e.koeficijent trcnja u lezajima dobosa. . za transport "malerija1a sa nC7na.08 i 1. Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama.9 2. m. - Pd=1. Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y". .8.5) . dobosa i va1jaka).3.) odreauje sc prema izrazu It I --.12 i I ! 7.dodatna snaga.7.9 16 3. ako je transporter nagnut..45 L em] 321l 400 c 1..6 2) I 3. P" = 0.2 I [~JJ I I 125 160 c 1.1 4..29 1.

. .. izrazen u wdijanima. stavlja se uvek sarno jedan umetak... 3 _ za trake preko 0.32 330' 1.50 0..12 0..92 1..54 0.8F b (J (3.... IK.19 0.n 0.broj umetaka.is 0.10 Tablica 3..vlazna (J. Ukupna vucna sila na .15 1 .15) m .. /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake..8 m sirine . neravnomernost optereeenja svih ulozaka....- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3.14) I I 0.40 0.9.45 0...26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl.~efi.koefieijent sigurnosti.10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2...36 jDObOS gl~tko ostrugan.. daN/em.35 0.76 0.66 1....40 ~ 0. md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka..64 0. clJcnt trenja jJ..64 0.30 0.24 0.46 0....71 1..1 0.39 0. 4 (3. ugao obuhvilta trake na dobosu. povrsina icnjiivo ..25 1.9) gdcje (3.. z K (3.30 0.ta" .23 270' 1.15 0. rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan. odnosno uslovc racla 210' 240' 1.22 Dobos glalko ostrugan.11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0..18 0.50 0...28 OJ3 360' 1..11 Dobos oblozcn drvctom... starenJe materijala..18 0. (3.. Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0.14 0.65 0..12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa. _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka.1 ' za 300' 1. ..112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3.13) gde su.09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9... Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9.97 0.64 0.84 0.14 0.15 0.8Ft +1. em..... mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI..sirina trake. udari pri padu materijala na traku pri utovaru. i razlicite uglove e>lU. Vrednost izraza . rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom.30 I 0. bcr m (3.8 m Sirine .10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa).. __ 1-1" za razliCite vrednosti !J..40 0..20 2.

3. SI... Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. opterecena grana koja se podrzava valjcima. Usled povecanog otpora i to na jednom . Speeijalni valjei. Cime se povecava lrajnosl trake. SI. kao i si1e zatezanja u traci.12 transportovanog materijala. 25 m. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. S1. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima. c. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak. silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja. 3. te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake.12. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni.4.12. moze da ima ravan iIi olueasti prom. prcsovanjem iIi zavarivanjem. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl.. pohabanost trake. i oslonih valjaka koji nose praznu. na svakih 20 . Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil. neoptereCionu granu transportne trake. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake.. a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge. koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila.114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3.14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu. koji nosi praznll. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni.. u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina. potrosnja eleklricne energije transportera.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. mali vaijak. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke. 1naee. 3. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake. tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil.opterecenu granu trake. oko nepokretne osovinicc. S1.3. opterecenu granu trake (2) i doujeg. zeljeni polozaj. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp.12.13. . a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . koji se izraduju livcnjem. Kao sto je prethodno navedeno. Duzina vr ). 3. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra. od gume iii plaslicne mase). 1400 mm. a. trajnost trake. prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1.kraju noseceg elementa. raslerecellu granu trake (4). b. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . oslonog valjka (3). iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka. 3.

d. na kome se nalazi nekoliko diskova. ~elicne trake.116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika. da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 . ima oblik vratila.16) Sf. Sl. tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake.. a. a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta. 3.. 100 rnm. Sl. Osioni valjak raYne. 3. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju.15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala.15. a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika. 3.14 . Za celicnu traku segmentnog oblika. 3. 200 mm.16. c} oj SI.15.13 SI. Sl. a precnik valjka iznosi 80 . Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera)..3. LeZaji su kotrIjajni.. Sl. 3. 3. 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3.

.17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja.!. IS.Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali.. u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja.2 . tada je I = --1.16) i (3.ake Sill ill .25 . Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom. .16).. prema nejcdnaCini: (3.3. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera. tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku. a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera.!J. To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ ..m..16 na oslone valjke. kN.tczina noseeeg valjka.. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake..: !Jo: = (0. Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake..tdina jedillice duiine transporlne lrake. sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom.025) 1.0125 ..118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ .02 I.. dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3. qo +qr (3.. (3. nInz qo +q{ 1605 . podataka iz lictralure. a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera . 2. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake. (0..ie G\' . ako se usvoji !IiIOX = 0.20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. odnosno gde .5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane. 10) (qr+qo) t.. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma.21 ) m (3. koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl. . Sve to. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1. kao sto je vee navedeno. kN/l11.17) : Sfllin = (5 . (3.. 51. povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake.. kN/m. a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom. tj.19) . nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka.tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera.22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3.0A)S .!!.18) (3. negativno utice na kapacitet transport era. prouzrokovanog stvaranjem trbuha.

Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_. kao i tezine same trake.za celik I--------~-----~~ SI. 200 mm veca od sirine trake (B). Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa.5.za rejon. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao.. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima.sire od 1000 mm.----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~. lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr. (3. . liveni dobosi. ---- II . 2000 - za pamuk.---------~ . ne bi pravila zareze na dobosu. f. P = 5000 . 3.. izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika.moe prenosenja sile sa dobosa na traku.-r---~~~----~-------~~ . treba proveriti da Ii je: (z) treba da se . D= 360Fb P'lt® ' (3. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake. Pogonski dobos. p = 2500 . 200 mm veea od sirine trake.~vilno vodenje trake. posto je od tvrdog materijala.sirina dobosa. ti.. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 . kako traka svojim ivicama. odreduje se iz izraza: (3.17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos.duzina dobosa. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 .. daN/m2. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa. zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera.005 B. 6000 . daN.3. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini. a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume. koja je za 100 . moze se uzeti da iznosi . ako su trake veee sirine . Obodna sila Fb. SI.-~~~ gde su: D . Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci..obodna sila na pogonskom dobosu. odnosno zateznog uredaja. m. Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake.. tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera.005 . 3000 . kN.24) - .. gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm.120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. tada je duzina dobosa (l) za 150 .23) Pri tome je B . Fb p --. perl on. (B) - = 0.precnik dobosa.17. s obzirom na otpore usled savijanja. f max=0. a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa...25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih..---. a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini. tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci. kao zavarena konstrukcija. trenjem izmedu dobosa i trake. Pogonski..

slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ. pri tome je FIIIUX.za rad transportera izvan jame D ~ (0.' a F2 . - FJ = Ph (1 1 ).broj obrta dobosa.28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S.34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3.. = (X--..za rad transportera izvan jame (X.08 . (3. a koja se prikazllje tebelarno.32) (3.18.060 u daN.9.31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0. 3. koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa. SI.05 .18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!. za oelbacivanje) F=F2. rezultanta sila prikazanih na SI. u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske .. 180 0 11: (3.10) z . Dobos se llsvaja iz tab lice.05 .125) z . 0.sila na nailaznom..F mux . Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: . -1 (3. (J. tablica 3..za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella. -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f.min-1 . 0.19. Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3.25). 0. zatezne i otklonske dobose. gde je n = -. JUS M. postoji sledeca relacija (J. .18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.D2. sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf. s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f.33) FR =F)2(1-cosa). n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::. + e tla .. elaN . b: (3. a kod ostalilt elobosa (zatezni.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ .29) gde je F/ .18) z .35) (3. 0.18.. ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux .ne prekoracuje vrednost F IIWX.1 .sila na silaznom kraku trake.Fb.za rad izvan jame Izmedu (3.. 0. 0.30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J. a drugi dobos usvaja se kao i prvi.65) z ..24) i (3.\ naveelcnc su labelarno. 3. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo.26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3. Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0. koji je jace opterecen..065 .r (0.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0.najveca sila koja delujc na osu dQbosa. SI. je (J.fa prj dvodo/JO. Postupak je ielentican onomc.. a .27) i (J. pri jcelnodobosnom pogOllu. gdc je FI!. 3. 3.125 ..lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_. otklonski.... D ~ (0..06) z . FR.

20 i 3.52 1.11 5.5] 1 Sf.78 2.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3.36) Sf.20 6.37 3. 3.81 6.71 3.87 2.87 2.31 I' 0. Prema SL 3.19 3.00 18.16 5.2 4.08 3. SL 3. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera.21.01 I 380 I 400 1.31 1.m 23. I Stalno i jednako zatezanje trake.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa.35 I 11. SL 3.25 2.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih . kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka.20. 1.23.52 4. tako sto se teg moze povecavati.63 7.21 Sf.00 4.22 2.59 300 0 330 0 360 1.19 2. preko zateznog vretena. SL 3.51 '. 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.77 7.35 [ II 0.50 I 1.02 110.23.30 15. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega.51 10. SL3.69 I 2.33 5. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave. 3.69 2. 3. SL 3.21.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.21.4 I 3.33 9.84 10.73 2.. a donekle i pomocu opruge.22 ili opruge.04 8.34 I i I 3.00 3.50 ~ 0.19 12.44 1.33 14.51 6.37 1.57 4.60 2.1 0. 5..85 4.60 I.56 3.01 2.15 = .00 1.85 4.27 8.20 Sf.3 I 0.31 2.12 1.22 28.19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0. Sl. SL 3. dodatnim tegovima oblika diska.00 13. iii vertikalno.51 2. 3.61 4.57 3.50 16.08 3.35 19.34 12.03 2.33 9.14 --------'-=-1 3.87 J 1. 3.

SL 3.24.. C. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara. 2 . Zatczni urcctaj sa oprugom. omogucuje automalski jcdnako zalezanje. na kojima se nalazi zalezni dobos.5% od ukupne duzine trake. a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 . Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt. Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm.klizaca. 3 . gdc je najmanja sila zatezanja u traci. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom.26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha.. S1.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 . 100 m.zaleZlle opruge.zalcznog vretcna.zalezllog vretena. 3.24. a navrlka se ruCllO prileic.promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. SI.324 . alucaslag p rofil a. C) kolica.. SL 3.. 3. sinc. 3.24.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj.kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: . Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 .24. 4 . 2 . a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera. 3.fi . pri tome je razmak l' SI. s Cfo v.Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka. (3.. 3. tj.3_26 Pri tome je v .37) Preko otklonskog dobosa.25. 51. Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S. odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake. a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon. 3.3.m.klizaca. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa. Sl. 51. 3 . SI.zateznog dobosa. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona . 4 .22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera. b ostvaruje se skrelanje trake.21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja. b_ SI.323 sn ~ros~ b} SI. tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni. 3. S1. 1. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 .zalczne llavrlke. Povratni i otklonski dobo. _ _ Ss _5 oj 81. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa.

. naroCito pri utovaru tvrdih.na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm.rijal~: ugalj.28. sa strane.i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake. 3. preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake.l den transportera. = 16°... komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake... Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l. a visoke su 100 . kada traka ponese materijal.0 m. 3. 3. odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje.27.6. neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni.30.6 .65 sirine trake B.. 2 metra. duz trake _ za 1 .. S1. Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St.. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake. kako bi se ublazio. eime se mora ostvariti i planirani. ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. komadnih tereta. v = 1. Saoniee se izracluju od lima. tueanik. a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu .da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci. pesak.28 St. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je . iIi dvosmeran. S1. a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake. Otvor na. ~gao nagiba treba da bude za 5° . Na kraju trake.. Utovar materijala... 150 rum. v = 1..00 .levku (dno levka) iznosi 0.za <p . a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale.. krupne komade. ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja.. ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku...ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica.. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera.u pocetku. 1.. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih.. a . pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja. kao i levak III od dasaka.. kao sto su: ugalj.kojim se materijal skrece sa trake. te se stoga neuporedivo cesce i koriste.. 3.. ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka. preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev..a ko]! se slpa na traku. 3.10. lstovar tereta sa trake.29 .. ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei... s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom). Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima. 15° .30. 27. 20° . SI. koji je na tockovima.05. tako i komadnih tereta sa trake. Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta . sa levkom.. sa obe stranc. U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali. nepravilnog oblika. iitar·ice u zrnu. kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom.za prihvatanje tereta... . 3.. 3... koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku. Skretni uredaj moze biti jednostran. Meclutim. Kra] lev. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): . pesak itd.. Utovar rasip~ih mate. S1..sastav~. odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala. u obliku klina.. odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. razne rude itd.. L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta.. 3.27 nute ~rema horizo~tali.za <p 129 =7° . 3. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru.128 Transportni uredaji Trakasti transporteri . zahtevani kapacitet transportera. sljunak.. SI. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume. SI. 0.. Tockovi se oslanjnju na ram transportera. 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka.. a po duzini iZllosi eca 1. b .

UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima. 5 bUIlAer. te tako mozc da dode do osleccnja trake.130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake.30 b SI . sa celiri clobosa (Sl. 3. 3. 3. uslcJ trenja stila 0 traku. SI. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake. b. SI.31.ic kocnicom. 3. Sl. 3. 3. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp .331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi.30. Na Sl.31. koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S".OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::. a kocl pokretllog.' 4 _ eel'i l'O(/U. 6 ..3. JcJan od tockova na kolicima opremljcn . tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu. no (j SI. a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa.31 (f SI. kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina. 3.YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO. Sl. 2 . sa dva ispod lrake./nu. u oJnosu na poduznu osu trake.31.SkFefa(~: 3 .us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca.I'(cdu. b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane. dvosmernog izbacivaca krela. na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit.ial~ sa trake slozenija.vni l'en!!/: 7 _ rw. trausportera. Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake.29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet.30. 17 nalazi se na koiieima. Dvosmerni skretac. koja se kreCu duz j'"I11. koji treba da podrzavaju traku.'ficu . odnosno desno).~a /opa!oJll :!. Sl.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u .pncwno!sk/ cilindfl. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara.. a i b. bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia.:.ILl /el'/.

N: f. qt . Gk . m.. Pri tome. P0.331 c !stm'qrn.0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica.('.31.sirina transportne trake.41 ) .00 ". brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3.tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica.koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea. koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ).i. 1. (3. em .40) istovarnih kolica. a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po .31. kao i trenja u lezajima dobosa. nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 .c. = 0. N.06 . Gd . U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku. = 1.odnos precnika osoviniee doboSa. SI.85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica. w"=0. mls. urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po. ransportera (sl. (3.32). v .brzina transportne trake. parabolicnoj putanji visine h. 3. c).15 D . sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI. Provera polozaja pretovarnog levka.00 N/cm).39) gde su: Vk =0.tdina istovarnih koliea.5 ".kW k - IOOOT] . Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica. Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m. prema precniku dobosa Wk. 3. Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-.mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa.38) gde su: B .f = 0. poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni..tdina istovarnih dobosa.k' v P . Proracun . Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku. c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3. 3.

sa unutrasuje slram..· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos. kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi. dok brisaci trake.:. ispred pogonskog dobosa. SI.klizne stmne. kao kosi transporteri.. . ispred dobosa na raslojanju oel 1.za vlazne malerijale. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa.7. te se brzina islovarnog malerijala V3.35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom. 3. noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa .134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1. 3.3.3.a koja se odreduje iz izraza: SI...0 .34 . SI. odnosno: ! s.34 . polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. OCigledno je da su kocnice. za suve materijale.35. Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI. najcesce od gume. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp. 3.8. pa bi lraka krenuJa u suprotan smer.:. ONO LEV1<A (3. 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° . predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja. bilo spoljni iIi unutrasnji. koel povralnog dobosa. POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni.36). Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0.3.5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° . 3.333 SI. sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku. SI.32 Shenwtski jJrif. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i.33 iIi pomocu rolucione ('elke. prelm'uflwg lel'ka 3. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)". pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a . trake sa njene spoljne. trake. ustavljaCi. koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom.. tako i sa unutrasnje strane. 3. 1. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada.. kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera. 7° (S1. oclnosno sile otpora.d.7%. SI.42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc . za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc. Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja.a. odnosno iz horizontalnog u olucasti.

I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ".25 1.izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom. N. srednjem poprecnom preseku.50 1.37 [7].25 G .za trake sa jezgrom od celicne uiadi. 'A . Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B. odnosno 25 .- .80 2. odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0.koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0. m. preostali procenat. kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara.40 055 0..75 e trakc Ie 30° 0.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC. Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake.65 0. opterecene grane.40 1.020 .85 1.20 1.rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga. 15% .12 \ -. 30° i 45° za trapezni profil trake. 70% ukupnog statickog opterecenja. . prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa. za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake.10 ~ I I I ~..proveriti vek trajanja lezaja. staticka opterecenja krajnjeg." \ \. pa ce prema S1.----. 3. potrebno je: .9.60 085 1.za pamucne trake.~""~~~ SI.3qt) I. pri tome je: I . = 0. I i 20 0.43) 3. Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka..mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 . proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu). Ie = 20 e . zbog smanjenja vrednosti napona u traci.N. Ako se slog sastoji iz tri valjka . Proracun sloga nosecih valjaka bill .60 1.00 1. 2(1-cosle) -----. . bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne.m. m.136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3.60 Na utovarnom delu.015 . staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3. (3. a krajnji valjci.za sinteticke trake.nagib noseCih valjaka (0).. bm pri tome su: a" . bm = 0. odnosno kod povratnog dobosa.004 .00 1.- -- 2.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l .duzina jednog noseccg valjka .

13.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3. sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1.1 = 3.m. precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka.48) GA =ku GA . . (3.52) 3 red 3· . ~~)~~ A (3. koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1.50 G .cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I .N. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1. 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL.45) Dinamicko opterecenje krajnjih.arajuCih parametara. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ . Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm. odnosno ku = 2. Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera..51) nOfmalna sila F'N .49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl. Teorijski. W1.5. rukavca noseceg valjka. debljine i krutosti transportne trake.138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0. GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3. 3.N b (3. tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem). +k4 = 39 . za trake sirine ispod 900 min. k4. u zavisnosti od odg0v. tako da su: s Odnosno. UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja.47) jerje FN = GA sinA. FN := FN .1 Ffv A daN cm (3. 4 godine.N . Sf. . Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 . ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\. tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm.. odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku. prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ . U tablici 3.. ).37.. GB := ku GI. brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala.. l~zaja sre?!lj.• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a). (3..cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 .{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja.46) (3. .N. .eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB.

iduCi po konturi .-_--...jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I. vrsi se provera cvrstoce trake.. e) f' IJ d .D 3 ~ 1 ---". Tako se.: Wp<D of ·t-'--'----+--...140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 .-.. duz linije trase transportera.Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi.. Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W.1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake.. 15 2 16 2 08 . 3..10. 1. te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama.L. nanose sve naredne sile koje deluju na traku....f.L.. Sila zatezanja 1.4 ffi 1 2 2 ..... a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1. Koeficitezina Koefici.. ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada .Jll Wp > 0 Wo>O ----j.:~.338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake ... Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise.5.... dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake.... Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake.::UL I) g) h) H---. lfI .. 16 ! 2 koks 4 24 1..13 .6 .l!JJl c) d) I I --... I B I I I I I a J - .1 karakteristicnim tackama. Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama..m 3..... 3...::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1. kao vucnog uredaja.38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera. 0.-../"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------...Y-O ..-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I... Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1.:6 j) 3 SI. 23 3 jJesak 0.G Tablica 3...8 1 ugalj 8 1 025. I+---. casa I 03 .1 odgovarajucoj razmeri . Na SI.--t='--.. 075 1 I 1 075....I..38). kao i sile zatezanja trake. nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ).30 3 3 3 kamen 2 .

1 Trakasti sa vl.. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. a ne i vucni.200mm za manje opterecene.. 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja.lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj. Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. u odgovarajucoj razmeri. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije. a sirina do B =2000 mm. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja.. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 . Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake.11. koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize.3' i 4' spajaju duzima. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4. a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). a presecna tacka se oznacava tackom 2'. 2-3 i 4.3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. kod traka pod nagibom. koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. Kako nema apscisne ose. sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. specijalnim lepkom. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O. gledano upravcu kretanja radne grane transportera. a negativne namze. 3' -2". Potom 5e od tacke 2'. navise iii nanize. . 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. sto se predstavlja odseckom l' . Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns. a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa. Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. 3. nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o. Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja).. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba.) mis. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake. 3. 3'. 3. kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila. osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba).39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise. Takode. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu. c i d. kada je Wo > 0 i Wp > 0. Linija 1'. odnosno moguca je primena jeftinije trake. u proizvoljnoj razmeri. 3")..5 .38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice. bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. Na unutrasnjoj strani. Zatim se tacke l' .11. u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0..l1ih tockica predstavlja korak tockica. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). 2 . 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. 3. zlebovi su na manjem rastojanju. hladnim lepljenjem. odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce. odnosno. Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake. odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka. a presecna tacka je oznacena sa 4'. Rastojanje izmeau susednih obrt. Na 51. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. 3. a ako predstavlja optereccnu-radnu granu. Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti. . traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. Brzina trake ovih transportera iznosi 1. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp. Od te tacke. kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. Kroz dobijenu tatku 2".3" povlaci se horizontalna prava do. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. 51.I".38.142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. na dmini L povlace se vertikalne prave 1. 2' .38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. 3.

(ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. Vuena uzad se brzo habaju.. vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja).. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter.40. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake. dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja.fransportna (raka . 3. 3 . 4 . . posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h . a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea.40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi . tako i zatezne stanice.)."uen~ uz~~ izra.obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske. . manji broj oslonaca toekiea. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka. 35mm.a. 2 .i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca. odnosno uzctnjaca.311: rad.40.nosera konsrukc(ja sloga tacklea. odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl. te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji. a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. Sl.poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka. 1.. Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: . ~. Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m. te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja. . 5 . Vucna uzad su precnika 0 25 .39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs. tehnoloski su slozene izradc. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake.l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi. o~nosno zatezn~ koturace. 3.d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (. od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1. sto zavisi od uslova rada.1'UCI10 ufe. 3. . Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. Osnovne karakteristike prora{una. ~. . izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa. sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog).. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake.Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~.144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St.

l..delovima. a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi.\}octica. na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere. 3. odnosno 0.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj. 3.. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji. a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca. 5 . valjka 5 i nosece plocice . Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca.41 a i b ) noseceg valjka 1. vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 . prasina temperatura vazduha).. Na meslu utovara i .amortizera. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi.027 za lockice oblozene gumom. N/m. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: .ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2. . Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0. koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka). gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica . 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca .. te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl. SI.015. . Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama. Traka se pokrece preko pogonskog dobosa. .ubrlni dobo~\' PLJ: PL2.:j l'oIIjo/':. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj. 4 .) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera. Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka .3 .l1osef.11. Krupnokomadni tereti (blokovi i sl. 0) shematski prika:.l'aIjIlJ:. . Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0.41. I -nose. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51.. tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad.013 .:a p/o{ica . Janca 4. 2 . Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51.0.015)1.. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima.53) Pri tome je qu . gde je /3 .prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima.. 0. trake 2. na otvorenom prostoru . kisa.nosaca trake 6.!leztli uredaj .prema broju lanaca. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f.. yodice 3.IroKa. (3. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika.244 rad.01. b) deo Irake 2.146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc. m.tdina uzeta po duznom metru. Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. -pogonski /tJllc(J/lik. 3.prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca). koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi". sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim . na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac. a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona.: trall~porlera: D .11.nosac trake. 6 . I'u("ni la11oc'4.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima. a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . 3. suva iii podmazana. m. Olucasti oblik trake f?rmiraju.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem.!anac.3. a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem.1I0S(I(:"'( trake. kao i zbog prosustv. Broj ulozaka trake iznosi 2 . zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi. Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2.i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg. ZU zt. odnosno w =0.02 za celicne.4 i trake su jeftine. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3.valjci 1. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom.

b) . Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake.43.jedinicna tezina lanca. qO(! .. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji.tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci. a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci. b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. N/m. Pri tome je !-L . !-L . Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt . 0. 25° primenjuju se specijalne trake. 3.. Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama. 3. c).zadriaca na nosecoj grani trake.11.ma .jedinicna tezina trake.koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0. postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf.02 . i !-L = 0.43 a. pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj . primenom vise oslonih diskova (Sl.. N/m.?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja .. pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. 3.n :lebOl'. a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl..njihovog kapaciteta i do 50%. N/m. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima.skol'(f oj . Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 .43 Shematsk. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada .148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja.. (3.koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake. nosecoj transportoj traei.58 za suvu trakll. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom. Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica. Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake.J1 fraka sa O/U(\lst. 3. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni.sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m.025.35 za rnokru traku. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima.54) qo . Savaladavanje velikih nagiba. silom. qr . Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna. rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi.42 (3. !rakom prehacfllom preko d. ispred pogonskih dobosa.44). Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0.. kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. 3. postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci. prika:: \'isedh Iransportn.{en}e krupnokomadnih blokom .55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno. Sf.

pa potom u oblik cevi i obrnuto. cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom.w cosi3) L. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom. transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti.46. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se. tg~ ~ J.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J.59) (3. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba.lpt cos!).l pi ). Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa. N SS = qop (sini3 .11. kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje.60) 8-8 gde je w . na pogonsku. 3. 1z izraza(3.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3. sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta.44) koji povecavaju silu pritiska trake. kuke ili drugi elementi (SI. 3. uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini . (3.14. prc svega.kopaeu. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3.57) a ~oja se povecava sa porastom qt. pri veoma velikom nagibu transportnc staze. (3.45. cevasti transporteri sa vucnim nzetom.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane.lpl cos~) L.58). duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi". npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem. pri tome kod nosecih valjaka. prikazan je na SI. delovi Ianca.58) Kako bi p:itisna traka. 'lIke. kao zaddci tereta. kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet.150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~.mestu. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom.3. potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. Ako se usvoji da na ton: . Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake.lpt i quI' budu vece vrednosti. 3. SI. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize. siobodno nalegala na teret.% • SI. preko tereta. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3. izuzetno velikim uCinkom.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake. nosecu traku.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci. ukoliko J. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka. N (3. nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: .l + qop qt (J.l + J. napustanjem povratnog dobosa. 3. odnosno ugJa nagiba trake p.

6_"~. portera tr~l e trake.3.. m i m/s I 3.9 1-.~6~1 5 3.. SI ' 1 po l r.3iL.::x3::.::6..46 . trake..3 2..49.6 .46.:7::.relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak. kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca.3.:·ii'-'s"-'e:. 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+..5 120 8' 23. duzine 20 .konzolni. 81.+-_::.21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja. 3.___+_::.-+!. 1~.:=2.8 2.5--i~2::.. sopstvena masa. __+_.2 26 3.5 3.47 o / Z SI. sr..46 m Osnovni transporteri 1 16. poz.2 2x90 9 sr.. . kojima se Trakasti transporteri.5 2x500 2x240 120 1l--.. pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.4 2...1 2... trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29..6~~1~3.::3 .6".48.:8:.2 1.__. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina.visoka pouzdanost u radu.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l . 3.8 i 1.46 2'. 9.6 3. .2 m od gornje istovarne tacke... m/s 3. pozicije 4.mosni za transport od masine . 'te a trake . 3.kopaca do magistralnog transportera. relativno male duzine. Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama. ..pretovarni..-0_+___. 3.45 Relativno velika brzina trake.. 6' i 8'.. .14 Duzina Sir.(~)~ __.3 5 2x150 3.1 2C 6' 84.. za transport do magistrainog transportera.152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3.2-+ 53.-..5 3.istovarne.4~~1~.~2~. 200 m.pomocne... 81.0 2.----~ : 7 3.. duzine 150 . imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ.-l-.66 3 '57.1~. 50 m.6-11 . 3. duzine do 120 m 81.0 28 i 1 2 . 81.::0-l---.6 2.c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~. s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: . I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl. 7.. 4'.c6J. iii za odlaganje materijala... mogu da se svrstaju u sledece grupe: .::.-=--. 3. .16 1.47 i 3. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1.3.5 2x170 4.0 38 1 i ~ _" 6"-. oblik i polozaj ovih transportera. 3..:""..5:.0 22 8 19...48 SI.46 m i ..6 I 2.48).ina Brzina prema trans-' ..5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema._4~~~3~.

.neravnomernoscu protoka transportovanog materijala.prelaskolll trake preko sloga valjka. 51. S1. smestenim u sam dobos.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1. 3. 3. 4 ~ dobos. . 3. . jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. pozicija 2. 3.49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga.50 iii cetvorougaonog preseka S1. mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom. 3.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku.redukfor. S1.52.53. 3. 3.elektrotno{or. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. radi postizanja potrebne vucne sile.53 J . Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune. spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele. cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. 2 h plu.prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje). odrectuje se elektromotorom. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla.ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka.50 Sf. . ili hidromotorom. posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: . . a dopunskog dobosa. 3. 3.r! doba. Sf. 5 . Sf. primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima.va: 3 . St. Njeno vodenje se. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora. asinhronim elektromotorom.51 Kod transportera velikih ucinaka. u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. pozicija 1. odnosno njegove funkcije.proeesima utovara i isrtovara materijala. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom.54 SpecificnOSli proraclina.154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf. Na sl. 3. Pri tome.rukav(jc.

PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita. kg/m. ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°. N/m. (3. sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. b .ugao nasipauja materijala.66) EtrBtri m . m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0. m31h (3. jedicna masa transpoirtovanog materijala.-.0.9 b -0. gumenu traku.9 b .0. 3. Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke. kg/m. pri tome su: S .05i.69) (3. m. SL 3.68) v =---. 0.156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera. Qt = 427 v (0.jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala.11. d: +v2 (3. . m/s. Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka.61) 3.70) trenutni modul elasticnosti trake.za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.9 b .64) I p = 21)%'S q (3. mls.05)2(390 + 725 tg<p).12.71) i . u zavisnosti od slucaja koji se posmatra.brzina trake.VI • 2v1v2 m S .9 b .za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0.05)2. odreauje se na osnovu izraza (3.za olucastu traku sa bocnim valjcima.stvarna sirina trake.9 b -0. m. c: Qt = 900 v (0.9 b .11.koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku. Za tansporter duzine L. m 1h (3. Sl. izraz (3.9 b . Sl. sirina trake. m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: .11.sila zatezanja u posmatranom delu trake.0.9 b . N. ptr pter - jedinicna masa trake.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°. ili stanja bliskih rezonantnim. pod nagibom Ie =36°: QI = v (0.72) .05)2.05)2 tgqJ .0.za olucastu traku sa bocnim valjcima. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3. P .0. m31h 3 (3.v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3. m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0.67) (3. <p . a .odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0. m 1h (3.62) .61): c . a predzadnjeg Ie = 18°: . lr . kg/m.34) moze da se napise u obliku: . 3. Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu.brzina trake. v .rastojanje izmeau dva sloga.65) Pri tome je: v . m .05i(345 + 770 tg<p). sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja. m31h 3 (3.broj umetaka trake.05i( 245 + 840 tgqJ). pod nagibom (p = 30°.63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0.0.05)2.

76) (3.tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0. a predzadlljeg <p == 18°: .158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 .o.0.Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.05)2tg<p.OSiC495 + 595 tg<p) .9 b . 3. (3.80) ° (3.9 b . c: Qlh == KJK2 pv (0. obicno za 10 .77) .za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0.79) .85) LITERATURA: [7] .0. tlh..9 b .83) Qth = 856 P v KJK2 (0. tako je K/ == 0. 0.05)2(345 + 770 tg(p) .0.[56] .9 b .9 b . Sl. pri transportu u usponu iii padu).[53].9 b .8 .9 b . dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: . 20%..9 b .9 b -0.K2 pv (0. tlh Pri tome je p.05/tg<p.0.11.86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2. Sl..Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake. tlh (3. tlm 3 .OS)2 K2(0.05)2(410 + 710 tg<p) .OSi(41O + 710 tg<p).82) (3. Qe == KI' Qth .[21]..9 b .9.OSi(24S + 84S tg<p). tlh (3.. tlh (3. m lh. Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku.78) (3.05)2(390 + 725 tg<p) .[15 ].0.9 b .84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0.Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera..05i(495 + 595 tg<p) .0.0..05)2tg<p . Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p.[46].za olucaSlU traku sa bocnim valjcima.0.u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K.gustina (nasipna masa) materijala (3.05itg<p .[55]. tlh (3.9).O.73) (3. tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°. 3. tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3.74) (3.8 . tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0.[8]. a: Qth == 900 pv KJK2 (0.81) .u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0.[ 12]. tlh .75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada. pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0. odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v . tlh (3.11.m lh .0. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°.9 b . iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0. .5.

to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena. tako i sa nekoliko pogona.podloge y 'y Plocasti transporter.t'1edutim."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci. ispiranju. bas zah.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. rede od drveta iIi je gumirani. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave. . a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI. sklapanju. razlicitih rasutih i komadnih tereta. od plasticne mase i s1. obicno do 1. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala.1. zbog ostvarivanja frikcionog pogona. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika. od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji.4. kao i u kosom pravcu. razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4.l. hladenju. kao i ohladeni elementi). S1. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera. energetici. bojenju. vucnog lanca. sa zateznim ureaajima 8. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. oslone valJke. preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja. masinogradnji. bez bocnih strana.t:aka. Pod je lzraden od odvo]emh ploca. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima. 4. u pravcu uzduzne ose transportera. a koriste se u hemijskoj industriji. kako sa jednim. a suprotna grana krece se po sinama. sa pogonom 9 i zatezni 7. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca. ogranicena je njihova brzina kretanja. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom. transported za prevoz ljudi. SI. pogonski 2.2. pa je po njima transporter i dobio ime. sastoji se iz nosaca. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova.2. Vucni. element transporter a je jedan iIi dva lanca.25 m/s . Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. kontroli itd. 4. 4.1. a u posebnim slucajevima i prostorna. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu. . a poveeava se i raVl1omernost kretanja. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ . metalurgiji. otpustanju. Plocasti transporteri opste namene 4. kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju. Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna. kao i prema po:ozaju trase. kao i transporteri sa podom od slozenog profila.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod.

su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 .ravni.. odlivei is!.\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca.sastavljeni sa valjcima SI. kao i visoke temperature (otkovci. Jedan lanac. kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera. 4. boce i s1.talasasti.. kamen itd). c) isto ali bez valjaka. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani. S1. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau. SOO. sa jednog na drugi pravac. 4. kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km). ravni . a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom . 4. 4. naroCito kod utovarnc sekcije. zbijeni sa bocnim stranama.3. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca. 100. b) nugllllli. SI. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika. iz celicnih limova debljine 4 . a). a iii od celicnih ploca.3. e.2).3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. c. razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima. kao vucni element. lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. c) /. bez bocnih strana . sirine do 400 mm. 4.3. 4. kao i sa manjim prevojllim radijusima (S .i do 2000 m /h. 4.1) J. u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. j) isto.3. abrazivnih (rude. uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°). cilindricnog oblika).. 10 mm. 4.2.2. sa bocnim stranama..:. kao i malerijala visoke temperatnre. 400.4) sirine poda: 800. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) .uJ'i:ullw/J/o . sa ostrijim. ravni. 250. . sa bocnim stranama .:. 4. prcnosi na yodice trase transporlera. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih. c. 4. u odnosu na trakaste transportere. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'. kao i kod valjkastih lanaca. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje. d. zbijeni. 4. kao i sa bocnim stranama. 31S.: elementi masina za ugradnju.4). g) i h) plitki i duboki .3. sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana. 160. 4..162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih. Tako su na S1. a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom.: u) /. mogu bili razliCite konstrukcijc poda. Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih. SI. 12S. valjkasta lanca koraka t = 80. 4. S1. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr. g i h. 4. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. Na SI. c i 4. postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. 630 i 800 mm. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem.3.tIL/gnu/I. Takode isti se podovi ko- Sf. ~OO mm. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl.2.2 Shemafski prika:. 100. kao i transportovanog matcrijala.) materijala. neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. ravni sa razmaknutim valjeima. kao i bez valjaka. krupnokomadnih.). pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje.kutijasti. bocno ugradenim stranama. ZU . pa su vece i njihove ccne. c) na suprotnoj. konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze. pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca.valoviti.plitki i duboki. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera. koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80.3.3.. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. 200.orl:oJl/o/11I. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera. SI.}()I()i.3. 8 m). e) valoviti bez bocnih strana. d) ravni. krupnokomadnih materijala. vidcti S1.~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru. .S. kao i valoviti ali sa nepokretnim. Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica.tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. 4. f i kutijasti . primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda. p/()(\/slih transporter(/. d) i e) . koji Sll povezani clemen tim a lanaca. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda. bez primelle dodavaca.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1. videti SI. utiskivanjem. 4. a i b. Valoviti podovi bez bocnih strana. ravni podovi. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. 4. V. Kada je pod gladak (S1. a takode i zapaljivih.

164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka. 250. Sl.na podove sa bocnim stranama)l . e) vafol'. a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala. 800. 4. Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400. b... 1200. a za valovit e = 5° . Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje.' tJ isfo. Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji. 200. 4.5 efemel1rima: 0) zbijtll. 1400 i 1600 mm. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama. c) iSfO. sa elementima::a I/o. 4.. komadnih tereta. 650.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama). 60°).5°). 1000. bet: l'aljaka. neprckidni pod sa bocnim stranama.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom. 355. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike. zhijen. kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura.4.h'(Jnje . sa hotnim sfra/1amo' g) . 160. a visine bocnih strana: 80. U svakom slucaju ~ < (<ilk . 4. a) i b) Sf. 400.3). 450 i 500 mm.5. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. 6°. koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea.' d) ra)'ni. Osnovne dimenzije poda. Ii) pfilki i duhok. 500. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI. valjcima... . kada su veCi uglovi nagiba (45" . kao i elemenata celicne strugotine. kao i za ostvarenje veCih kapaciteta.e f ovde jept . sislem za poc/mo7. kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera. 3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i. 315. a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt . primenjuje so ravan. 100.(enje to'eta i \'u(':nim Sl. 2 centraln. kao i tipa poda.fi he: hoff/ill Sfrana. ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera. u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca. a manji ... r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa. sa hocnrm stranama. Sl. odnosno transportera.ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta. 4. 125. kada je glatki pod e = 9° .

6 metara.. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja. Zatezni uredaj transportcra . kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine. 60°.. Profil zuba lancanika je standardizovan. . ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta.ploCicc. 4. Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 . Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika.7. kao i na postolju srednjih delova. SI. postavljaju se ograde. rctko se izraduje od sirovog gvozaa. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom . 4.4. pogledati S1.'faslog trallsponera. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma.. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra. Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja. 1000 mm. kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala . kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona. ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°.6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom.a deollica Postoljc transportera. Pri transportovanju komadnih materijala.3. 4.7.zavojni ili opruino . U svojstvu os- sine 2. 4. kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata..srednjo. 4. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca. Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina.kriro/inijs/:. g i h. posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc. metalne konstrukcije. pogledati S1. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina.167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° . kao i sediSta za radnike.4. izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI. Jonih vodica pokrctnih lamica. da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika.kosog pogona.. a . sasloji se iz pogonskog lancanika . a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1.zvezde. a srednji deo plocaslog transportera. duzine izmedu 4 . 2 koraka lauca). iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma... b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI.optereccnih lanaca.zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI.7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·. a sa strane radne grane . b . S1. pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo. Ploeasti transporteri veCih duzina. SI. posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda.3. prenosnog mchanizma i elektromotora. dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca.6 . koriste se ugaonici 1. kao po pravilu. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije. f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni).ekcUe postolja ploc. kod transportera Jakog tip a.7). Kod krivolinijskih sekcija. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile. 4.6). ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica..

85 I I 0.. gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja.1) ..sirina poda sa bocnim stranama.95 0. a).0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r . SL 4. Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0.3. SL 4.85 S. valjkastim osloncima. a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim.8. . 4. 0. A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be. m.4<p i b 0. \If = h3 . kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera.sirina poda transporters bez bacnih strans.20° Preko 20° 0.koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0. 4. Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera.&).nasipna gustina matcrijala. kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4. zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI.·' . Duz poda.3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni)..1) gde su: Bh .4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl.8. (4. m. .168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J. a B _ sirina poda transportera. bocnih strana..2. tlm 3. C2 . se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl. sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje .. c . Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara. transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka.90 II I Medutim.koeficijent korekcije.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3. bez bocnih strana.65 . bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j.9 0.8.2) .0 bez bocnih strana 1. b i c . Tabliea4.4.8 c) (4. b sa pomerljivim bocnim stranama.1 ~n POD I JI 1.brzina transportera. m/s. (4. P Kada je zadat kapacitct.sa nepokretnim hocnim sfranama (4.

Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0.2? m/s.2m ! Obican materijal 16.1I =0 1 .gravitaciono ubrzanje. prcma tablici 4.8 . 3 kN.8 3/h Kapacitet.. . Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4. sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije. mls . 0.3) i (4... b _.5 238 67.5) potrebno je proveriti saglasno . Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu. brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje.01 . Upotrebom zavarenih. 1. \If = 0.3 Sirina poda. tablica 4.kao i kod trakastih transportera. prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda. lanaca malog koraka.2 m.koeficijent koji se usvaja prema tablici 4." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4.05 . mls 2 Q. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4. maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka.8 500 700 1100 preko 0. dok srednjeg tipa . pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3. m 26. u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era. visine 0.0.6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0.6v v (4. njegovoj koliCini .4 .koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2. male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa .kapacitet transporlera.4 207 665 1. a \If = 0.2 Sirina poda. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana. m. A == Bbh\lf. dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1. O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a.. K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta.nm. C2= 1.65. 3.73-.brzina kretanja plocastog transportera..2.170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'.. . vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ). tIh v. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 . mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a. dlmcnzljama komadnog tereta. <p = 45°.7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4.5 m/s. okruglill kanka. otpor dill zasebnih.0. 300 mm...4 172 44.5 400 (4. f.sirina poda.2 152 535 1. kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju..8 700 1000 1500 I gde je X2 ..~a. SI. K~d~. .za terete srednjih karakteristika. ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca. Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta.7).63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0. kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno. 15% I i Konacno se izabrana sirina poda.75 i h = 0. kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama. m 0. ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom.0 105..4 0. rn 0.9 131 Prora{un vu{e.5) = 3600 A v P = 3600 0. .. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim . Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera.5 1. za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl.3.65 0. obicno je Sm.25Bb2 B A . -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2). za nesortirani je X2 1. nacmu nJegovog pakovanja.8) gde su: g.5 310 0. ISortirani materijal Maksimalna velicina "a".4 416 1.0 m/s). (4. Orij entaciono je qoz600B+A.6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama..za krupnokornadne.. 0.9.3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0..7. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 . je t~r:~ ~rupno~omadni.0. 4. talasastim stranama.. tako da je u tom slucaju: A2 = 0.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

osigurac (uskocnik).vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 . 6 .rase transportera . b i C .15. sirina stcpenika iznosi 500 . 8 ' o. Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice..14.4. 7 -. 3 karkus.se Izraduju od celika.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila. koja je istovle~eno I ogramclvac s.15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT .. podstepenika i cetiri valjka. b. opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem.. Valjd. 240 N. Spajanje valjaka (kako supljih.16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF. sa svake strane po jedno. Sl. eskalatora: )'(lljak. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru.. 4 .. karakterise se snizcnim sumom. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 . Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. 11 opruzlU prstcn.< 5 ~ ce.. amasa stepenika 25 .) iii su od metal a sa obodom od livene gume. a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja. Ubrzanje pri pustanju u pogon.5.2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca. tako sto se lanac pretho~~o :. svaki zasebno. S!' 4. 4. tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim.:a l'uen! /(}fIOC.eskalatora.6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora.' t) ~ 17 10 (0 oblika SI.oSI1Ol'ni . 4. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih. iii sa kose na horizontalnu deonicu. . 4.ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea. 1000 mm.ad plasticne mase.4.suplji valpk. Pogoni.mvine wJI)af.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita.3 ito: 1 spoljna ploca. 4. 8 .:ateze. pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane). 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea).. kOJI se ! termlckr obraduju.pomocna valjka. za vucne lance i druga dva . Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu.. L~~el~stt lan:l..:vlpnJa Ianca..184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1. S1. zaustavna podlo~ka.oslonac lanca.16 oslan]a se na cetm val]ka. 4 . te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·. Sl.osovinica za spajanje. odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora. 135 i 200 mm. Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica. 3 . SI. od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a . potnocni )'a/jak.caura.f/ja. 7.valjcie (Tolna). kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0. v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika. Svaki stepenik. obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4. 5 .. koraka 100. 2 . ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu. vlakana itd. nerazdvojivim spojem.. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom . :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze. odnosno uljnim prigusivacem. Korak stepenika iznosi 400 . 60 kg. precnika 100 180 mm. kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. duz Citave trase eskalatora (radne grane). a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure..unutrasnja ploca. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku.' 2 ~ podstepel/ik.J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. 9 .

18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ. 4. Valjkasti oslonci su pravi. koraka 400 . ?s. 4.0 m/s .. Eskalator se montira iz tipskih. Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora.gl.. traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca. na sajmovima. Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc. S1.nske zvezde eS~dIatola. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres.meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva.18). Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze. na aerodromima. rukoh~a~o~n. kao kod eskalatora.ruko!JI'a/. kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora. Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova. r~i. Masovno. do 20 m. 3 Iraka. 4.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine).'.\jJurlera: pORon. Putnicki transporter. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta. 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno . bez boenih strana.a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd..'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill. Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora.96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0.5 kg/Ill. 4. i 2 i 5 .14. skupno . (J zeleznickim stanicama.186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve..0 Ill/s .. moduIskih sekcija. 600 mm.'ju . koje se kreeu malom brzinom. sastoje se iz sklopova . U:'eda! sa.. ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora. masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1. kao zateznim uredajcm.zavojni. kao kod stepenika eskalatora (prsten A . Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori. sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7. koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0. 7 . 4 . 6 . a Ila)mall)a. 2.brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k .1:i§/G/. .4 mis.im o~novnog pogona.S ''''. ravno sastavljeni pod.5.028.6 . pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm..nt~lc kIet~nJ~.nr~cJe sc pokreee preko . podesl. npr. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0. noseeoj povrsini imaju uzduzne recke .. otpornih na koroziju.opruga sa tegom iii samo sa leg~m. na rastojanjima od nekoliko kilometara.4.osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature.11) as gd~ su: Ijf = 0.A.27 .bro]' put'k . P. konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 .~A.3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v..u/uzi. 1. Trnka iIi pod nn gornjoj. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja.dvn lanacana prenosnika. stimieama metIOa.. . '. Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja. SI. koje Cine sredisne del~ve tras. ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru.. kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano. sa 4.. mora stepenika eskalatora. '1 SI. preko vmtila po~ go.. v = 0. 0. mahm pogollom. za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki .prirw.0 m/s) u kabinama. potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi. s. .?ute:Jli ure(iaj. a primel1juje se kombll1ova1l1 .sekcija. 500 m).ek. Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun. brzinom do 1.. '.. 0. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati. .37. (4.'''' m a Ila]e nom stepemku.. S1...4 .85 .grebene. Kod transportera manjih duzina. ..6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om . kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 . a. kao i kod podzemnih pdackih prolaza.pokretni trotoari i putne pruge. Q j - A-A """". ~ . ?.. kao i kod plocastog transportera.25 . ko.e.' d ..transportni uredaji.

duzina transportera iznosi 12 .. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 . kao i izlazak sa putnickog transportera. automotskog rezima rada.manji je od 80 dB. kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase.90 . tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan). brzina kretanja pod a iii trake 0. a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja. 930. ukupna sirina trake iii poda 800. LITERATURA: [21]. preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom..0. trajnost transportera . tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . i 1200 mm. Transporter moze imati kako direktan hod. Da bi se obezbedio normalan pristup putnika. 300 m. 75 kW. 12°. nivo buke ... Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon. 1000. Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora. ugla nagiba 0 . snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 .188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi..platnu. ncposredno sa pulta operatora. Osim motornog. Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje. promenom smera obrtanja e1ektromolora.. radna sirina trake do balustrada 730. sa cesljevima kao i kod eskalatora... 15 .[45] . kako pri kontinualanom reZimu rada. kao i za zaustavljanje." . 1130 mm.. 16000 Ijudi/h.95 m/s.. ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista).eksploatacioni vek 105 . 104 km predenog puta. a pridrlavaju se za rukohvate..

prasinastih. koji se primenjuju za prenosenje zavojne.. a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju.kolutni transporteri. kao i oluka. Takode je i znatna potrosnja energije 5. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih. Transporteri sa niskim strugaCima. visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea. Povratno . koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. metalne slrugotine. pepela i drugih razliCitih materijala. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim. Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji. jamskog transporta uglja u oknima. a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ . sa grabuljastim transporterom. konstru~tivnu.grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. zalim sljake. Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima.lake grane transportera. ukoliko strugac. Posebnu. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski. uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. poviS~nc temeperature.prilepljuju se za strugace. Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. Pozllati su lakodc i uzetno . Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. iii eevi. jedan ili dva. U slucaju da je radna strana transportera gornja . Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika . a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude. jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5. visina niskih strugaca bliska je visini lanca.1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku.trugaca obhka pumh ploca. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika.0Iuka (zieba). GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala. mokrih. zrnastih i komadnih tereta. nose izmedu sebe ploee .akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim. pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka.trans latorno v~retanje. translatormm ill translatomo . 6..en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. a bitno je da je za 3 . Ob~lk 1 vlslIla . Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse. ' Prema kar·. Vucni lanei. kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea). naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala. a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . kao i vrelih tereta. primenjuju se za prenosenje razlicitih. specifcne konstruktivne modifikacije.zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. lepljivih materijala. lomIjivih. visoke temperature. posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini.materijal se lakSe sipa u transportni oluk. a mokri i lepljivi . pOtlsklVanjem du~ .povratnim krelanjem slruaaca. jako vlaznih. praskastih. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. predstavljaju osn0vne agregate podzemnog. pula ~anje visine od zieba. Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova. malih kapaciteta (do 5 m /h). ako se izvrse. ukoliko je radna strana donja. osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s.strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase.

Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica. h .. kroz otvore na dnu oluka. Duzine transportera su do 100 mctara. 1. kao i habanje. 5. 0.. Sl. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh. transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. b.!.. 5.horizontalnom CSl.sa jec/Ilom granmn. sto je kod nekih matcrijala (npr. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog). zale:I/. Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5. sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2. 5.ma ohlika punih p{oca: P .16 . Znatan otpor premestanja tcreta.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac. a moze doCi i do lomova na transporteru.1 Osnovna obelezja i osnovni parametri .2.0 m/s. 5. a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. kao sto je poznato.192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk.5.2. koksa) i nedopustivo. ZU . a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1. Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima.1 5. Sf.. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1.1. nagnuto . a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca.2. Obieno brzina transportera iznosi 0. Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI. hod :alezI/og uredaja . kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi).ljJorler sa )'jsokim srrugac'r. ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6..' P . duzinu i kapacitet transportera.2. uredaj: X .gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta. a kapacileti su 50 .afe:ni urectaj. . nagnutom (Sl. d) smeru. ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka).ma ohlika pun. gornJoJ. Ter~t se moze.2.1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4. koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda. izracluju se zatvorene vertikalne konture.. b). pneumatskog iii hidraulicnog pogona. ogranicavaju brzinu.pr:gon. 5.. nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta. a. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren). Sf. n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka.7.l. p/OC\l: a . ZU .so dl'e grane . rucnim iii daljinskim upravljanjem.5. a). Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca. S1. osnovne konstruktivne verzije. pri simetricnom rasporedu strugaca.2.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika.2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca. preko pogona 3. a kod drugih nepozeljno.4 mis.nagnutom (Sl 5. 5. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi.pogon. Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon..5 . koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem. a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0.transponov~ti po donjoj grani. c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl. tesko drobljivi materijali. Osim toga. c) i horizontalno .

c). mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta. Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5.. zivolnih nal11irnica. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost.200_. 200. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 . Sl. 40°. 5.1. lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se.5 '" 0. a izraduju se i horizonlalno . otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala. lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5. 5.3.. a iIi je. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI.'flJim :ido\. tiv. 5. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci.1. l'iso/:im slruga6ma. 5. Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom. 315 i 400 mm. kao po praviIu. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca. a sa strugaCima sirine 400 . pogledati Sl. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- . kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera.3. Sl. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 . sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim. npr.. Kretanje. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac. Kocl transportera sa dva.1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca. be: bu(nih ::. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5. 250. jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. kao i njegovo ubrzano habanje.. jednolaneanih transportera retka. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti. nalazi se iznad strugaca. Koriscenjem specijalnih. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera.. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima.63 m/s... 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni.1 i 5.194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° . mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip . Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala).1 . 5.zalvoreni.strugaca Korak cillnaku lancu t. v '" 0. a. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta. 1200 mm. po valjcima dui bocno usmercnih vodica.1. pri transportovanju dubriva na farmama. sirinom strugaca. b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°.2. zatvoreni transporteri. NajccSce sc primenjuju vertikalni..3.0 mIs. retko _ lanac ispod slrugaca. b i c ~ sa pokretnim bO(.idm'a. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. kutijastih strugaca (Sl.. 1. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera. Ipak je primena horizontalnih./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom.

sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun .3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara... Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca. malo sipkavih tereta je 'V ..'V. Nedostatak transportera sa jednim lancem. 5. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera. Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0. Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno. a za vece sirine . 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja.horizontalno zatvorene konture.5 . uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI. nemaju ove nedostatke..500 . ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca. StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 . a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr. b).1.visina strugaca. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja. naroCito kada su uzani strugaci. b.. trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka.simetricno za vucni lanac. kamenim plocama (od bazalta i s1. zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje.5. naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti. 8 mm. Kod posebnih konstrukcija plast transportera.a kod komadnih. koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca. Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju. Pri transportovanju abrazivnih tereta. 1200 mm.2. 5.6 . 5. tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca.4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". a ucvrscuju se rebrima. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm. zrnastih materijaJa itd). pogledati S1. npr. b).0. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca.4 izraduje se u obliku noseceg plasta. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac. Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom. Transporteri sa dva lanca.. pravougaonog. 6 m. kao i transportcri sa jednim lancem . 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). 800 mm) iIi as =0 (2 . lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca. Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta. a kutijastih .. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca. a hod zateznog uredaja nije manji od 1. 5. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom..7 .. 4) hs. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 . gde je hs . zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 . povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem.. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog. a dvostruki .. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila. St. oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m. Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka.d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom .. Prilikom praznjenja zIeba rasuti.. SI. 5. prema geometrijskoj zapremini toga sektora. a)..dva lanca. 5. 0..: kuhinjske soli).. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno . Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 . 5. Vlsme strugaca i koraka lanca. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 . zatvarajuCi lanac i zleb. polukruznog (S1.5. mm. polukrufnih ploea 5.. ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. prekrivanjem. Ko. opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. komadni materijali (npr... Sa povecanjem ugla P nagiba transportera. slucajnim preopterecenjima. posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. Na strani pogona i prenosnih mehanizama. Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa. oluk se ponekad izraduje od drveta.6 koraka lanca.. sto nije celishodno.). Lako sipkavi. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh).5. sa konzolnim stmgacima. SI.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada.197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera. 15 mm. iz sekcija duzine 3 .zavojni. Inace. koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi.8. c. Malo sipkavi..

u zavisnosti od tipa strugaea.5. radnoj grani.. 4. 0.kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h .2.7 .sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru. a znak "minus" . 0. = 2 .Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5. Eo i ho . Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2).. m...7 a za druge malerijale je WI = 1. kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5. m. a za slucaj obienog tereta je X. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5... 0.radna sirina i visina zieba..5) as=i.-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h. kao i korak strugaea.0 I 10° 0..1 1-1.5 a.25 . za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0.60 I 0. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5.prilikom spustanja materijala. 7 i X" = 3 .komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1. koji se kreee bez klizanja WI = 0..5. 25 mm yeca od visine zIeba. Sn-J .75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn.0.. uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao .40.. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima.lako sipkavc ..10 . pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje.198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja. Kod transporlera sa dva lanca..5 Sht'IIl(l pros/ironja ra. odnosno materijala koji se transportuje.2) Odakle je radna visina zIeba. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 .5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja. 3. ProraL'u!1 vuL'e.63 m/s.. Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu...za materijale : 1. Olpor kretanja tereta.50 I wiwr I . prilikorn rastereeenja transportera. N. m..0 1.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera. ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5..Njm (5..50 0. 0. sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera.visin<l sektora..dnzina vertikalne projckcije .6 . . Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5. usvaja se da je X" = 3 .WI = 0. (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI. Preporueuje se da je: Bo=Xs a. C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5.4) .0 I I I I I 30° 0. = 5 . SI.koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala. kod lanca bez valjaka. pri tome se na opterecenoj. za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X.6) Sn = S. . N/m. N. zaokruzuje se. gde je 1-1 . 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1.85 1. 1..koeficijent trenja tcreta po zIebn..0 I I I 20° 0.6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom. sa kliznim lczistern iznosi WI = 0. odnosno punjcnja praznjcnja.3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 ..13. 2. Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0.1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce .65 1.1 '" 0. polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala.. u zavisnosti od llslova rada. Ko = Eo = 2..4 . Dobijenu sirinu zIeba. Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB..0 .sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice. polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa. 4.

Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. 10 kN. (5. Uostalom. u kombinatima stoene hrane. 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca). za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 .9) horizontalnog transportera SI. Sl.1. na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala. u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu . 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi). 5. krec. slad.56m/s).10) E = f = 19.ugao otklona elanka lanca. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). _ W"ctgf t Sine.vertikalno zatvorenu (Sl..za zrnaste materijale. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl. horizontalnu. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal.7). Sl. 3°..pri transportu opiljaka.5. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So.9. masa strugaca ne uzima se u obzir.6 Shemalski prika.1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter. za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. secer.--. pri proizvodnji vatrostalnih materijala. 5. kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 . kreda. 5. m. nelepljivi materijali. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni . (5. cement). 5. strugotine od drveta. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki.8 je zatvorene konture lanca 1.vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta. Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale..: tucanik. t (5. zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce.3. a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr.. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8. da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost. Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno. industriji gradevinskih materijala (suva glina.. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl.8) gde je h . = So t sinE.cirkulacionu (Sl. pa je tada W So ~19. dimenzija priblizno 5 .200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke . Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm. Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5.sirina strugaca. ctg ..masa posude tereta ispred strugaca.. si/" koje de/uju 110 . Na kraju racine grane. Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi. f . pesak. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 . rasutih materijala. Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac..9') gde je mt . shob.6). koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi.j)..korak clanaka (karika) lanca. .. 5. drobina itd). (5. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0.. caj. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen. Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni. 5. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase. u drvnoj industriji . a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije.. (5. a . Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima.-. m.9. opiljaka livenog gvolaa. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. m.empririjski koeficijent. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°.'isoke slrugae'e Wh=g mtWt.8 hs .l2. za neki ugao otklona f. zrno). Mesto punjenja cevi materijalom je 4.. kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji.. koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5. brzina lanca iznosi do 0. prasine uglja i drugo. 1200.7 i 5. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda. Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) . mirisnih i toplih rasutih materijala.- > W h cose. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca.10') Obieno je So = 3 . Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih. g i 11). B . t .3 Cevni grabuljasti transporteri 5. kosu i kombinovanu. kg. namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih.7.

:u!1I0 ZU!l'orelle }. U sekciju se dovodi hJadna voda.zy. Pri transportovanju vrclih terela. ZU . pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta. g i h . istom brzinom kao i strugac..8 (} i b Pu/. tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja. kao i na krajnjim sekcijama.n :::glubolll $it zu a) p . tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. postavJjaju se kompenzatori toplolnih. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika). Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera.pogon. 5. llOOoe (npr.7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. transportovani materijal.hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure.5. SI. punih ploca po Citavom poprecnom presckll. poduznih izduzenja. ogleda se II habanju cevi i strugaca. mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala. pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova. pro. pouzdanoj hermeticnosli. duz horizonlalnog.8. mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata. ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera. pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa..:on/ure kretallja.oplerecenja grabuljastog transportera.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en. a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI.203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac.Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. na mestima utovara . astataka sagorclog pirila).5. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje.. njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima. u visokom koeficijelltu ispllne cevi. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca. gotovih standardnih cevi i lanaca.9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ.ate:ni uredaj sr. 5. a ispusta zagrejana. P . ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih. ukljucujllCi i prasinasti. .::. p z t) g) h) SI. Nedostatak cevnih transportera. Meautim. temperature 700 . pri transportovanju abrazivnih materiiala.

32.10 0.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80. a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla..1 I 1O~1 20. plasticnc mase iIi gume. 51. gde su KI i K2 .7 7. Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl. 4 i K2 = 1. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde. Bilo koja da je trasa transportera. kada lanae prolazi kroz srediste.1 20{).0 I 43.2 ~I Cevni transporteri.. 600 320 . Kod transportera prostorne. 35 m3 /h)..30 111.4 .4 0. .6 16 i ii 5. Obrtne uredaje transportera. a zatvoreni su hermeticki u plastu na ..0 40. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece..2 4.2 0. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni. c.. SL 5.bandaz od gume iIi p!nsticne mase.4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi.3 22.05 0. I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1. .8 1.5 142 320 .4 25.0. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca.400 17.. kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi. . Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara. a parametri transportera u tablici 5.. Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno).2 18. 5.. a cev oblozena. kao i land okruglih karika..16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 .0 9.0 I' 0.6 14.0 21. livcnog gvozaa.20 TabJica 5. meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca. nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca.. 5.0 ..2 4. 108/4 Preenik strugaca...7 2. 6 i K2 = 2. Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan. 0. 36. mm Korak strugaca transportera.I I 3.8 iIi zavarivanjem.204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera . kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi).8 I[ II. Sl.15 0. okruglih karika.16 .0 I 254 I 305 . 5. ravan izreza i zvezde ne podudaraju. centar strugaca iii bocno.4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala. tablica 5. odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan. 13.konstruktivni koeficijenti. koji sadrze vertikalne sekeije. Kl = 2 .200 11..3.8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5. mm: . kg/m 94 320 .11) I 4. korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca.. koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima.6 5. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca.m/s. debljine 10 . to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera.ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01.. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja. asimetricno. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t...8. za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno. Kacla je trasa sIozena (kombinovana). . a ponckad jc i uze vllcni element. Strugm"i sc izraauju od celika.horizontalnog .400 260.0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima.4 9. c). kao i precnika cevi D... kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni. Kl = 2 . obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera.7 4 159/4. 200 8. m/s 0. b). Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl. a to znaci da su takvi lanci i skuplji..8.0 2. 3.03 0. medutim to se ne preporucuje.ia. .3 I 10. kombinovane trase primenjuju se demontazni land.6 28.6 7.2 26. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 .8 2. 20 mm..25 0.kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **.. pri brzinama transportovanja od 0. prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 .2 4.125 0.4 I 203 2. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0.4 3. mm . U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl.6 9 : 219/6 198 480 . kod transportera kombinovane trase.400 mm.3.4 18.lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m. a obruc .6 14. SL 5. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca.10.. 100 mm ** Dcmnnl37.8. savija i u levu i desnu stranu. za pravolinijske sektore duzine do 60 m. iz odnosa (5.. maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m.1 30.400 160 . medutim.

kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom.... 219 mm (ponekad i do 305 mm)..3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera. usvaja se da IznOSI 0. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima. standardnu dimenziju.6. Koeficijent Ispun. nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala . Struska se montira na cev bez zazora. Duz sekcija.5 . ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1. 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 . pogIedati glavu 2. 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 .. 5...11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc. a za vertikalne deoniee je Wlv =2. Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom. 5. . kao i u pIastu pogonske zvczde.. 51. 2. b i c .3.10 Shema e/emellaro gral. koji kIize po njoj. opruzno .206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc. Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina). za strugac presvucen gumom w =Ig = 0.obrlni uref. 3 mm.6 .. 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° .. na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena .12~ sa strugaCirna 2.. 5. Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI. zidova debljine 3 . ·.. Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51.pritisnuta pokretnim strugaCima.9. 51.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5.'enje je vibracioni. 5. Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati.11 1 zateznog 4 Iancanika.. 0.u punjenje.1 .e preseka cevi.5. 5. 1500 oscilacija u minutu).0.13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda.2 . a frekvencija 750 .. 6 IlUll.taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno . kada jc trasa prostorna.. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca.6 koraka Ianea....5 . predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera. odnosno pogonskog kolura.7.. 30) zaohetanja strugaca.4 m/s. Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom. Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0. Praznjenje St.4. 5. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom. Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika.translatomo kretanje i osciIujuCi . a potom se on zaokruzuje na blizu. Urerlaj za 6J. zaseccnom civijom.... odnosno preko pogonskog 3.11 (koji su posebno pnkazam na 51.. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih.....5. 51.1 5. 1500 . 0. Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi. 3.3 .trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 .'ra ..8 '" 0.uredaj .uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J .....11 je u zatvorenom plastu 1.zavojni iIi je sa tegom.. suprotna grana Ianca .. SI. Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom. te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa. ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N. 0. Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0. 0. Hod zateznog uredaja nije manji od 1. 5.0 m.

sa niskim strugaCima: a ___ . helmeticki zatvorena oluka (ccvi). sredllja sekcija. b) SI. neprekidnom sloju. c.13 Pokretni cleo transporrera sa n.5.5.5. d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom. sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti. Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1.dm sfrkugac.sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom. jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi.14. posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 . Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna. pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce . veca za 2 ". sekcija Iroll. 2 . sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI. odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna..kosi. 6 pula od visine strugaca.sa d1'o lanca . sa urol1jenim struga(~ima. Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena.12 Grabuljasti transporter.14. fig . Kod horizontalnog zIeba visina slo. pribIizavajuCi se visini strugaca. na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala.14 SI. Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca). 4 .208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica. kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca. 6 ..s/. SI. Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka. premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom.komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter. 5. Kod kosih zIeba.pogon. gusto zbijenom sloju.14..J ..los i transporteri sa uronjenim strugacima. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni.posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p". 5. 5 . ] . Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam.ma: a . 10 mm (SI. a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku.ija j: visina jed~ naka visini strugaca. SI. 5. e .la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava. Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc . Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba. b . sto zavisi od svojstava transportovanog materijala.14. Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane.zalezni urertoj. pa se i visina sloja tereta znatno snizava. c . c. ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca.sheme transpnrtera.cu . odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala.ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba. t./) . sekcija pogonskog lallL'allika. 5.

~ao . koraka 160 iIi 200 mm. Najvece je habanje elemenata zIeba. a to su usmeravajuci koturovi. 5. jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke. Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza. pn brzmama 0. zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana.. S1. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[. .4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa.. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI. kod blago nagnutih transportera.ZIna. Kolurovi. odnosno zvezde i nepokretne sine. 5. 5. dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca. 0. 130 mm). Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 .4 mis..13. 500 x 320. Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t. ograniCenost duzine trase premestanja materijala. 5.. kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno . 400 till. Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama. 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro. duzine prenosenja materyala do 60 m. praslllastlh.3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk.d. obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera.. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba. 0. Kod cevnog para: lanac oluk. c).12.dva lanca. kapaciteta su 5 . 650 mm i kapaciteta 25 . zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! ...om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini. Izraduju se transporteri niskih strugaca. ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase. kao i nedovoljna krutost dugackih. zIeba Slrme 200 . 5.. veoma slpkavlh.ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih. izI~ska lanc. kod hori .80 . Transporteri ovoga tlpa. u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima.. StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1. a za vece sirine od 500 mm . pogledati glavu 2. 65(] x 4(]0 mm. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0.13. 5. Transp~rteri niskih strug.. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora.. lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade.. 5. kapaciteta 5.13.. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom. b) iii limemh traka (SI. a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. profila i ceIicnih limova.4. 0.. zbog ~eravnomernog habanja lanaca.ukata . Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 . .. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine. b . strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 . posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim. sa uglom naglba od 20° .1 . a u posebnim slucaJevlllla I do 0. a)..14. od VlSll1e lanca (50 .2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske. Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim. temperature do 700 0 C. c).. visina sloja materijala jednaka je visini strugaca. 30 mm). zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0.. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala..habanje Janca. 12 mm... a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala. 320 m 3/h. Primenjuje se . potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20).a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera). Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5. od 8 .zvezde... ravl1lh strugaca.210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji . g. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima.13. S1.4... a kao ncdostatak .. strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca. na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu..85. l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca.16 . kao i osloni valjci. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI.. 200 x 125. sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI. mogucnost. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca.8 m1s. Kod transportera sa jednim lancem.13. tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca.. 320 x 200. sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine.. kao I u prehrambenim preduzeCima. vukIjucujuCi i vrele terete. zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O. 30°. Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa.zavojni.. a I b). profilisanih (S1.6 . 5. struaaca i dna olukva. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju. a koji treba uvek da se unapred pripremi..

6) Bs.3 '" 0. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. 5.strugac.15. a.15 . Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu. kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika. 5. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona). 5.a donje i gornje grane fransportera.5. a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera. Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. 4 . a vece na zrnasle materijalc). Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem".. plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal.pugon.ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije. kod strmo nagnutih transportera. 51. gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram. J . 5.Oplf. c} 51.4. c. ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste.sirina strugaca.5. b . prema eksperimentalnim podacima.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter. '" (0.2). u direktnom smeru premn kraju transportera. 51.15. to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0.zbog naredne tehnoloske operacije.15. gde je Bs . kao i svojstva transportovanog materijala.0. :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l . Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom.c .212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se. b pocetkll transportera. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde. 5 . 3 . Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0. terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru.otuk .16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera. 51. a i h. a odvodi se zagrejanil.ni urer1(~i. pri tome se ma. odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu.8.l~a sa dl'a Janca.01 0. dno oluka transportera opremljeno . Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5. :0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ. sa tri 1011co: d-e. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca.poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'. izgled.ate. ako je neophodno . 2 :'.9 0. Lanac i strugaci.fa!7(Jc.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111.4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju. kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1. Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja.:. S1. da iznosi priblizno 17.

podeljeni su na dva dela.. honzontalno zatvorene konture (SI. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno). Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca. celicni. Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi. dva iIi tTi vucna lanca.17). kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. elektricni. Medutim. . SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°.16. Korak strugaca iznosi 480.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu. Sl. StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1.. PogOtl . 640 1 1024 mm. a na suprolnoj. 5.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a.16. a Izradu]c se od termicki obradenog celika. Sl.16. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) . Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta.a sa tri lanca og. SL 5. 5. 5. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja. c paralclno postavljena vucna Ian ca. dva iii tri) je demontazni.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka.5. zIeba izraduju duzine 2. visine priblizno jednake visini lanca. kao i masa transporter. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. d . mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 . 5.16. !rasa. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera. koraka karika 50 iii 64 mm. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. sa lri unutrasnje strane. . odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor. od· nosno dva motora. pneumatski iIi elektrohidraulicni.Trans~o~ter moze biti sa jednim. sa dva.0 c. konzolno..16. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim. e) i kombinovane konture. tall.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli.5.4. Kod poslednjih. 18 kg/m. a posebno njegove racine grane.eba. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem. koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice. razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl. na prednjem.a. b i c . posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost. kao i za pouzdaniji rad. povecana cena. Vu~ni element .214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. Zleb se izracluje preso'vanjem.5 m. a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom). 5. d). 2. Jezgro profilisanog strugaca je oblika. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca). nagnuta I hOflzontalno . transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. 5. Transporter se montinl direktno na pod okna. olucastog poprecnog preseka. te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava. Prcnosnik pogona je reduktor.hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure . a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera. na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ. la~~~ (jedan. portera. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde. SI. SL 5.16: b i sa tri. a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a.5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5. precnika jezgra 14 1 18 mm. ojacane konstrukcije. a . neopterecenoj grani. materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl.l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato.

5. kosu. SI.radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima.216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala. 2 . u. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima. ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta. koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI. 7 .19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f .verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g .praznjenje fransportera ohlika elC!'otora. prikazana je na SI.:a z)'(~zda . tj.strugclt. 6 . Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1. stvaraju i dopunski gubici usled kli.'(anik. hie). .afl'orelle kOl1{ure. Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi. 1 _ :afe:na zvezda. 1 .19) mogu imati horizontalnu. uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace. 2 .18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () . hori::. vezivnim svojstvima cestica. 5.rae/no grana lancel .\·port{)WJl~i(j materija{a.· h . 5. a. S1. 4 . . 5. prasinastih. vertikalnim deonicama. Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose. od niskih strugaca punog poprecnog prescka. kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala.\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(. SlpljlVOSC.ma: a . Pn transportovanju suvih. Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala. materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima.punjenje fransportera nbfO./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51. ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama.17. e .20.I!7()I'l'7 traSOIn rran. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca.punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru. prasine itd).5.18. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(.{.prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran.rasterC(:e'~je.a/uk transportel'a.19. a posebno na vertikaln?m sektoru. 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac.5. prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru.onralno :afl'orene kon(ure.rasterecenje . tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca. h . nego i u kosoj i vertikalnoj ravni.ohrfni doho. veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka. b . 3 . z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:. 5. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica. zanja strugaca po sloju materijala. 5.pogonska :l'eze/a. !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala). koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala.pogons/. Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala.b. te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni. 5 .ll (pokretljivoSCll).:a perUe.neoprere6ma grana /(lnca.l'erfikalno z. vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51.: cementa: ugljvene. kao i otporom khzanja cestrca. SI. d .faJ1(. c . g. veoma sipkavih materijaia (np~. 4 .ma.

samorcglllaciji opterecenja . 320 x 200 mm. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem.12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt . Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala.90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera. 5... StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla. a manje na transportovanje prasinastlh. a za visine poclizanja do 20 m).17 i 5. prasinastih. PfilSkastih. Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi. tako i prcma konturi trase. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc). s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala.25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). .jedlla sekClja Irase fransporlera I I.strugace.punjcnjll bez primene doclavaca. . prema brzlIll lanca).060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v . 10) a. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala. gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka. 1. . karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa.3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5.. 200 x 125. 0. zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca.5. po kombinovalloj trasi.5. 0.218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih.. (. Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca.200. . kao i vlaznosl materijala...6 .18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja.. Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova. zrnaslih i sort ira nih . kao i prema obliku slrugaca. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90.10 _ sirina i visina radnih clelova oluka. obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 ...05 . clejstvo korozijc. poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada. m (vicleti S1. pri uglu nagiba ocl 16~ . daklc male cvrstoce i tvrelace..vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era. K .5. praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala). r 'j zrnastih materijala.. . strugaca i oluka..21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ . Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta. .90 .. 0. kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m. K t = 1. raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni.80. 5. Kv = 0. lepljivosl malcrijala za metal . oJ SI. Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali. za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis. veliki . Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda.dodalni otpori. a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima). kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?. kako prcma nacinu izrade. _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku. obicno je Eo :.20) 0. 14 m3/h. . jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica.2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI. prasinastih 2.1 . . koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi. 22 m 3/h.. kao i Iaka drobljivih malerijala.:: (8 . _ [aktor brzine.85 . b . ..elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. 5. .. takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei. Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0.. 5..silnokomadnih materijala.

. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije.. koja je nakvasena uljem i emulzijom. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge. Za gornji horizontalni zid. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka. Sl.5 . u smeru radnog hoda poluge. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi . brzina kretanja je 5 .220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase..bodlje. kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. Hod poluge iznosi 1. 3. 2. 1. LITERATURA: [45) . a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm. izraaena od okrugle cevi.4 . 15 m /h).0 tlh (8 . ' 10 m/min. kapacitet 3 je 1. npI. 75 m.6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata.2 kN. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka. posto su zasiljenog profila..translatorno. Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7.. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju.. dimenzija i duz:ine. odnosno strugaca...5 . Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred. Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno . te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera.. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4. kvadratnog poprecnog preseka. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1. 5. precnika 0 76 i debUine 8 mm. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije..75 m. Poluzni transporteri su duzine 50 . unutar koga se krece poluga 2. 5. ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. Sitnez propada u oluk transportera..21.

6.1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto .a transportera. SI. KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI.222 Grabuljasto-kofiCasti. koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta. koje se krecu c1uz horizontalnih deollica. 6. Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase.'hema grabllljas/o . koficasti.eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom.1 i transporteri Ijuljaskari.. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca.SIOl'Orll(f Jtunica - 6. koriste se grabuljasto .:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala. Grabuljasto .koficastih i koficaslih transportera). 6.koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p . Uprkos istovetnosti transportnih linija. oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~. Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru.zate':lIi Llredaj.koficasti. kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera.' Shem({ grabuUos/o . Pr i.koficasti transporteri 6. kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi. SI. ZU .2 Grabuljasto .1. c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto . Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana).KOFICASTI.oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police . a takode i transporteri . Pr .kujhYastih i !rumjJorlera.2.:ule:lli ureduj. a kao noseCi element . transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti. ZU .3 sastoji se iz dva beskonacna.1 5.koficasti transporter. vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5. a transporteri ljuljaskari .pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P .2 k(~/h:(/Sfih d) Sf. pogOJ1. 6. komac1ne terete.koficasti i koficasti transporteri prenose rasute. GRABULJASTO . U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta.U!()\'(lrliU slalliea. SI.' U utOl'onw stOIi/CU.Ijuljaske. zatvorene konture.6.isLovelne. T. .2.\tOl'anw sfonica ..pogOl/.' U . unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1. koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6. 6.

-k.koficasti transporteri. a druga 2 jc zatczna. S1.2. prasinastih.2.. na istovetan nacin kao.3 Shema grahuUasto . Kofice su prizmatiCnog oblika..g lanca. 25 Neelostatak grabuljasto . Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje. na kraju radne grane) jc pogonska.lClllh grabuljastih transportcra. 6 mm. horizontalni sektor.2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315.luka.fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = . pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu.eelicnog lima elebljine 3 . oel ..el zateznog uredaja iznosi 1. strugaCima.zavojni.tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm). 300 mm. SI.5 ..224 Gralmljasto-koficasti. a dubine su hi = 150 ._ gledati glavu 5).rizontalnih deonica iZllose elo 100 m. zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala . 250. Potrebna zapremina ko..:nJc.~OO m 3/h' duzine ho. ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja. Pagan .3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto. . Usleel ovih neelostataka grabulJasto. e~erg~e.d Ob.obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka.4.0 ko. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno .automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno.unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7. horizontalnog scktora transportera. slicno strugaCima. Na kraju donjeg. neg~ ko. 6. i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po. koja se izraduje od valjanih [ prorila. SI. 6.fl~a JC A = 300 .e veoma sipkavih. Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B).koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg. 2. ko. o ..raka vucno. premda je ono.1 primenj..1 ) .koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka. manJe . ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr. 600 mm.va transporter a u suprotnu stranu. a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A .elreduje se prema preporukama u glavi 2. Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3. droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala.. 1200 m~. presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno. 2. nizeg horizontalno.uju se z~ transportovanj.fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 . 6. 400 i 500 mm. za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9.g sektora... bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45". koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama . 200.flcastl transport en se relativno malo primenjuju. koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima. Ho. zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka.. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo. matcnJ3la ~ vertikalne zielove o. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica.koficastog transporte:-a o.A). ko. pri kapacitctu transport~ra •. Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8. a Vlsma podlzanJa matenJala m.6vp'l' (6. a potom prelaze na gornji.6. Grabuljasto . Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca. '1 'f" 6. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru. doh vat ko. visoka potrosnja pogonske.Izr~zeno. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem. zavarene konstrukcije. Pokretne kofice. Qa 3..?el Q = . sirina kofica iznosi B = 300 . 6 i vodica kruznih sina.

. 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu).uredaj:o.5. a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J. J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI. odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja. B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima.1 Uredaji (6. 6. 2 .0). II: I r' 1 '.' 1 .6. kao i grabuljaslo koficastog.2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' . Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice. . m.rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0.rasterec:ellje.J. k ' .90 (manje vrednosti odnose se na komadne.. 3.dimenzija najveceg tipskog komada tereta.6 mls). honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera. konture trase transporter a (pogledati a k "v.l!t:q)orfera: a pokretJJi deu. . 6.0. pogledati 51.. za dopremane po redu. .'fni lanae. uslov·. tako da su i koeficijenti istovetni.. 6 . koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 .vur.u t/h'' ak . tako i duz horizontalnih deonica transportera. ' z pravo 111IJS og. . za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose.4 Elemenfi gru/Ju/jasto .. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene . = 3 '" 5. 5 . 0 1'"zatvorene . gde su: Q. pogledati glavu 5. 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera. pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim. 0 . prevrtanjem kofica. dProracu~ :uc~ grabuljaslo ..koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2.kopeastog Irf..75 '" 0. .3. . 1avu 2) Sile otpon duX I.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju. Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba. b .5 . . n . za horizontalne deOllice.koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak .obr/Ili ureilaj 6. 0. 3 kofice: 4 . prafnjenje . \jf . 51. . Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T .. v b ' .zafezuo zvezdu SI.3 Koficasti transporteri 6.vodice. kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja.pogol1sku zvezda.16 ". p ..konk kofl'ca' .5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt.226 Grabuljasto-koficasti. kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje.u kgll. 10 kN. 6.koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k .

bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. 6.. 6. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama).5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A. 800 i 1000 mm. 6. Sl.7. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje. obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih.315 m/s i \jf = 0.8. 400. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice. do 150 m. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno.. pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . SI. t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0. u eksploataciji ugIja. pri gasifikaciji koksa. da nema prosipanja materijaia . 630. odnosno rasporedu kofica. kao i ureaaje za prevrtanje kofica. osIanjaju se preko osovina. Lakse se. 6. SI. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova.228 Grabuljasto-koficasti. kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . Zbijene kofice. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja. I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. u fabnkama cementa. de~nice . Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom. odnosno kotrljajnim !czajima.5.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari. kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. od ce1icnog lima.6 su zavarene. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala.3. 500. 1 Korak vucnog lanca. 6.7. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0. SI. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta. Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje. pnmenJuJu se za transportovanje suvih. veoma sipkavih. 6 mm. K?f.6) Tablica 6. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja. I 1000 .1 Sirina kofica B. 6. S1. u proizvodnji hemijske industrije. a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu. koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica. debljine 2 . nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta. a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna. Valjci SlI sa obodima sa kliznim. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova. 6.4 m/s). duzina horizontalne je. C koficama. koje se pricvrscuju za lamele lanca.1).2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. a i b i rastavljenim. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. prasinastih. m I Masa I 126 1.7. zrnastih i komadnih nasutih materijaia. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala.. . tako i pri eksploataciji transportera. Prema gustini. Ko/ice. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera. 500 tlb. a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica. 6.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. SI. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. visina dizanja je do 60 m.. mrn ak kofice.

9. a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene.6) za prevrtanje ispusta na koficama.6 Pokre!l1i deo aJ SI. SL 6. koja se nalazi na kolicima.ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l. 6.'""- .va/jei no koJicama. a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra..a.". . Sl.1).fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I .ikom l1a koficama. 5 .kojh./..I'u(ni lanae./juk za pre\'rlall}e KOjica.n . konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI.7. koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl.grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim. J .9.. 2 kope'. a iIi kOllzolllim valjcima. 2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem. Sf.porlera .urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI. sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I . 3 . 3 .230 Grabuljasto-koficasti.grlJlliL'{llik. b i c .' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje. 4 . 6= . tako sto se kofica naginjc. Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma.8 Ure(taj ZO punjellje tram. Sl.jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim.6.6. b. 6. prevrtanjem preko sine za praznjenje. Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica.9 a .. 6. kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu.9. a i b). prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl. ~ .ko/ica. Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl. 6. 6. 6. ' Sf. Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom.:olica sa ~'{iJ1u. 6.

dimenzija i mase transportovanog materijala. ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta. 125.. koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu. a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom.85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele).. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka. Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S.3 (6.=2 . a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije.mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera.45).2). 5iJa otpora H-:.06. m. (6. pomocu razlicitih uredaja. Trasa premestanja je slozena. zapremina kofice iz izraza (6.. LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga.koficastih transportera. samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama. 0.ie zavojni iIi opruzno-zavojni. 6.:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea. a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama.2.resetki. 6. Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki . Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6. (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6. sa . U kojim3 delnje korozija. Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0.. 0.koeficijent ko. Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2). Kada su velike visine dizanja (npr. kao i naeina njegovog utovara i istovara.3) B .16 . knjiga. Ukupna duzina lr. Sl.1) iIi se odreduje iz odnosa: in . kg.70 .02.04. .koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. 6. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona. 1. 200. elemenata masina.gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. e).. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6.horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera. m. Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare.. sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama.10) prema konslrukciji slicni su koficastim.40 m/s..05 . u zavisnosti od oblika. usled agresivne sredil1e. . 08 .5) Zatezni uredaj . qo = (2500 . . rucno iIi antomatski. Lh i Lx . 3 kN.visina podizanja (ereta. i obicno ne prclazi 150 m. Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata.. (6. koji ce se razmatrati u glavi 9. Pri automatskom utovaru tereta. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2.6t. g mk m.a k . Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki. koji su ugradeni na vertikalnoj deonici. tzv. H . 0.ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde. ..4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51. . 6. Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca. Jik .obodima na pokretnim valjcima.10. 250 i 315 mm. 160. - korak kafica. - masa kofiee. sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa. a .. srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0. kg/m. obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena .1).3.sirina kofiee. valjkasta lanca koraka (obicno) 100. isto kao i kod grabuljasto. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca. pri visini vertikalnih sektora do 30 m. 0. m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} .9).6) gde je S = 1.3000)B.232 Grabuljasto-koficasti. kao i istovaru. Vutni element predstavljaju dva lamelasta.D3 i 0.4 ) gde su: 6. Ijnljaskama (kolevkal11a).kolevki).08 i 0. Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2. za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0..11. . m.

5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima". 7 pokretni deo (land so Ijulja.. sveznjeva.pogon. Prema tome. 6 .resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera..vkamo sa d)'u !onca.12. 4 . St.10 TrOllsporler Uu/jo. a korak popreenih sipki . c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi".35 mIs. . posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano. 3 uredaj!tJ uIOl'ar.15) i (2. DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca. postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. povrca itd). . 2 . 6..11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba..-~-- Sf.jezgara iznosi 750 . koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova.resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra.otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl.traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje). tleo Iransportera sa Ijulja. 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca. 6.fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . S1. obicno Jamelasta. Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2. Prema tome. sa supljim osovinicama.{kar: 1 . plodova voca.12. 6. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 ... S1. 6. b kao i horizontalnih. za koje su prievrsceni odresci platna . bala. Njihova brzina obicno iznosi do 0. postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar. za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2). 6.zatezni ureaaj.--~-----. Preko punih sipki slobodno su navucene cevi.ure(tuj:a iSfOl'or. Tako se duz vertikalnih S1. koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama. I ! I :. 6. 1000 mm.12 nazvani su prema njihovom konstruktoru.:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja.16). 5 .I'odico.234 Grabuljasto-koficasti.

b i c . trakastih iIi plocastih transportera. SI.6 Transporteri . koraka 25 . sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera.. Noseca povrsina 1.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora. a drug a (zadnja) .ti f...6. 100 mm.kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda. bala.13 povezan je se pogonskim zvezdama. . kao po pravilu.pngon. podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju... pogledati S1. Transporter . kao police.2 x 1..transportera. elasticnie roJetne .13 Tran. debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka).kontinuiranom iIi prekidnom transporHI. 1000 kg. 6. od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade.i I I f . Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri. Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda. kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica.. odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala. nasipne dimenzije 0. Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu. S tim u vezi.5 x 0. vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama). transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr.elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu. tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno .pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg . 6. obavljaju se rueno.6.. sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 . . ZU . pri neprekidnom . izmedu donje palube i dna broda. za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog.transporter. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih. Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina. masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg. b) ~. Slim u vezi. Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0.zaluzine. a predviden je za transportovanje dzakova.spoIjasnjim lancima 4. npr.. Pogon: P .zure:::n! uredaj 6. 6.12 Transporter Dona/fa: a ~ shema.eleva tori Transporter elevator iii" ". transportera. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu). I --~--r---~-. a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda..zavojnog zateznog uredaja ZU. SI. od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3. za utovar i istovar brodova. c) Sl. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama.\l){)rrer . a nalazi se na gornjem dell!.236 Grabuljasto-koficasti.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2.3 m/s. a transporter se pllni dllZ svake etaze. vrste tereta. I I . pretovarnog pros lora na brodu.7 . 1.efel'oror: P .5 m. SI.. razlicitih paketa.

koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera .elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m. 1000 kg.. 2800 komada/h. za kapacitele 1300 .16 .36 ...komadnih tereta.elevatora su: nosivost povrsine 25 . transporteri . kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0. . Transporteri . hrzina kretallja noseCih povrsina: 0. Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala..238 Grabuljasto-koficasti.. mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija. siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati. Prednost transporlera . za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja.60 m/s. kao i praZnjcnja materijala .. Slim u vezi. visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m). 1..tereta.. mase do 30 kg.0 m/s.elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama. LITERATURA: [45] .. 0.elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera. kao i visoki casovni kapacitet.. Poznate su konstrukcije transportera . jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi". kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno .elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza).

Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). te 5e tada i kofica prevrce. ravnomerno. SI. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju. pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee.tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. Na SL 7. sto zavisi prvenstveno od velicine. tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. za tu svrhu savijenih sina. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni. koje zadrzava sav. na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi. tako i na vertikalnim deonieama.k jena sina. Kao sto je navedeno. Na mestu . u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu. Kod koficastih.izmeclu kojih nema zazora. Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. viseCih transportera sa neokretnim koficama. tako sto se okreeu preko posebnih. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije. 7. sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu. Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano. kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama. kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca). odnosno zapremine kofica. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama. VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala . horizontalnom delu. a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama .1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala. kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V. npr. 7. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala. a to je na donjem. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima.1 7. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe.

horizontalni oluk. (7. i (tlh). Medutim.' 3 . !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera.242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase.80. horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama. a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog..3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe.koji'c{J. kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji.hori..2 . 7.pogol1ski lanL"onik. 7.Pogon . prasinastih.koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0.3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era.\'erlikalni pIa. 2 . praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija. horizontalnom deIll trase doprema dodavacima. dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera. 7. Sf. jer su manji otpori. gde Je zatezna sila u lanell najmanja. a na gornjern. Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3. U opstem slucaju.ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera. 6 . 4 . d) Sl. .. Na Sl.':! transportera. obicno na pocetkll horizontalnog dela. sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta.kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta.1) gde su: \!f ak . ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica .gurajuci ga koflcama [spred. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc.zafe::ni /anCt. 7.65 . dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora.mik Kao !ito se moze uoCiti.oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb. 5 . ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti.2 prikazane su razlicitc shcme izradc. Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama.. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f . Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka. dela. 0. na kome koflce silaze nanize. posto premesta materijal duz oluka .6~\!fPv. koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. a i transportovani materijal manje se drobi i sitni. Na Sl. tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter. MatenJal se oblcno na donjem. a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. odnosno ugradnjc ovih transportcra.

3 .gustina materijala. a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0. Zavareni lanci. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. 7. Sl. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima. a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. 7.brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta. preklapni lanac.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta.. C St.5. Zavareni. a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. kaa i od planiranag kapaciteta.2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije. Na Sl. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3. 7. recimo delova motora. nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca. Sl. m. . koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale.. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje).. do. I (dm\ 7. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera. za radove na montazi. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni. 7.4 Konstrukfil'l1o i. . 25 m/min. 7.50 m/s. Sl.'itije. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca. Na Sl. a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. 0. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima. 7.30 mis. Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii.zapremina kofica. prcklopni lanac.40 . na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje. slozene putanje kretanja materijala. kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min.5.5. . Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. 7. to. S obzirom na navedene pr~dnasti. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1. kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade. b adlikuju se velikam savitljivaseu. sta znaci da se sam transpart obavlja po. kaji se izraauje kavanjem.15 .korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice). koji se izraallje kavanjem. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. tlm . laka sc vczuju za noseea kalica. 7. 0. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike.5 c. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0. u fabrici motora. taka da dastizu i vise hiljada metara. DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite.. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii . slozenim putanjama.

kom.7.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf.2) gde su: v m . broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih. . shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima.3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri. m/s.clanaka Janca. preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik.brzina kretanja viseceg transportera. gde su: Gk - lezina kolica. (7. a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala. (7.rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe). kao i njihovog izduzenja u toku rada. lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma. . u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera. kN ql .6 SI. 7.teZina llosiljke (korpe). Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je.3 Proracnn visecih transportera (kN/m) .5 Pri transportovanju komadnih tereta. koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7. kapaeitet transportera.tezina jediniee duzine lanca. visine odredenih vertikalnih deonica. zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel.broj komada tereta na jednoj nosiljci. Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika . transportera. kN Gn . zvezda lancanik iii pogonski kotur.v'm ak (komlh). Clk . kN/m. 3600. duzine pojedinih sekcija. U slucaju preopterecenja.

v . potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica. otpora usled savijanja lanca. u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret.stepen korisnosti pogonskog mehanizma. tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1. (7. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica. Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~..02. <p = 1.04.9) Sn_l . m/s LITERATURA: [12] . Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7.kW 11 (7. - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi). cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova. kN. u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak . Sila nakon izlaska transportera iz krivine. . kao i otpora usled teiine.sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika. SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) . 1. m. kN L .7) + --'- G ak (kN/m).6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L. p = 5 0 v . - sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu.07 . kN/m.duzina trase vertikalnog pregiba transportera. otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova.brzina kretanja transportera.~N. kN/m.' gde su: (7. t.8) pri tome su: 5n S.1. qo . . m. Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta..5) = 1. pa te velicine sabrati. rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke. kao i otpor na kosim delovima trase transportera.sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik.. kN. otpor na vertikalnim prevojima.4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora.opterecenje praznog dela. Sn ...koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:.04 . kN. povratne grane viseceg transportera.pogonsko opterecenje. i usled krutosti vucnog elementa. tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 . q .06 . s= 1. m. Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje. nosaca i vucnog elementa. pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. kao i od uslova rada lransportera. (7. Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera.rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe).koeficijent otpora. (7.sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde. vis ina dizanja iii spustanja tereta. otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama. m.) moze uzeti da je w' = 0.q h ) .2 . tj.

KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene. obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. neprekidnom brzinom. transportenma sa vodenjem tereta.na viseeoj stazi.llija trallsportera sa voclenjem tereta. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs. samoutovarivaCi. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. kao viscCi transporteri. prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. 8. horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca. tehnoloskog procesa. Kod transportera sa voaenJem lereta. iIi klizanjem po podu. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima. preko sopstvenih tockova. Mecl~tim.Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene.dye krute poluge. Zatim. Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih. kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno . Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. Transporteri sa prostornom trasom. U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta. KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog. 8. ispod poda iii je viseCi.vom vucnog elemenla.pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno .rezanih metalnih strucrotina (pogle.~abulpsto .proizvodnog ciklusa. kao !ito su: automobiI. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om . Sve utovarno . a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7.roIni. pa tako nisu ni rasprostranjeni.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. kao i regalne dizalice. ncophodnost vracanja praznih kolica.povratno. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje.P0stavljenoj stazi iIi po podu. . relativno niskoj celli. te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja. kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije. kada se vucni Ianac nalazi na podu.dati gla~u 5). sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica. Sl. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . pri zavrsnim obradama. malim gabaritnim rnerama. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~.1. prilikom izvodenja remontnih radova. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu. liZe iIi kombinacija lanca sa jednom . Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g.1 Osnovni tipovi . elektrokolica (elektrokare).~oracajuCi transporteri za rasute materijale. na linijama mOlltaze. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li. puIsirajuCi. kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. na kolica koja se kre~u po unapred . nepogonjenih vaIjaka .

po· gona (pozicija 2 nel S1.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija. 8. koja se krcce duz ugradcne staze 7. 8. na 51. 8.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51. kod kojih trasa moze biti bez kolica. za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor. vagon.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8. 8. na 51. 8.rtikafno .8.1 i 8.2) zvezde. klizanjem (51. zateznog ureaaja 9 (pogledati S1.2.1) i obrtnih nreaaja 4. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije. pozicija 3.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije. 8.8. b pro]'(lcullska s!lema SI. 8. 8. 8. na 51. izvan metalnc konstrukeije transportera. tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. automobil. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera.) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. 51.1). na 51.2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz.2). koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta. 8.1 i pozicija 1 na S1. avion itd.8.2 Shema \'t. 51. 8.1). 8. oslone metalne konstrukcije 6 (51.1) koja se postavlja direktno na pod.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2.1 iIi sa kolicima.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8. 8.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica. 8. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po . 8.2) i zatezne (pozicija 8.1 i pozicija 2. oj SI. 8.1 i pozicija 4.1 i pozicija 5 na S1. 51.3. SI.2 sastoje sc iz: vuenog lanca. 8.

koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era. 8.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1.. Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine. to se ukupni otpor na radnoj .0 milllin.pulsirajucem taktu lransporta 6 . 8.i/jaku. 8. Duzina transportera dostize 300 m. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka. 8. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet.1 . 8.1. pogledati S1. Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. 22 mm. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova).2 i pozicija 3 na S1. a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta.2 i pozicija 1 lla Sl.3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2.. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca.\'ezdo. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika. (8.3 vuclli 1011<. 8. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. a pri prekidnom . b). Na vucnom uzetu su vezane kuke.opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea. 4 . Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno . Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila. staze se sastoje jz nosaca . 8. pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima.3. Prema tome.) iIi kolica.. 8. dopunski otpor je 8.1(. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka.zavojni.. kabina i slicno.zate::}1a ::.gurac.2.. a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna). u livnicama.1. Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom. civije. pogiedati S1. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera.1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ". Pagon transportera prenosi se preko reduktora. Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1. supljih kalupa i slicno. Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0. 8. Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora .3. mini: ] . u odnosu na uzduznu osu lanca. 8. Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine. pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama.. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica. 6. Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva.1).2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa. 8. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea.4 WI. i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce. sa jednostranom zglobnom vezom.. 2 . Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem.. 804) iii preko kompaktnog poda." 12 m/min.2.254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka .:a zi'ezda. sasija vagona. koraka 80 .rolni na podu. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd. [ profila koji su polozeni na podu. 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI .sila otpora premestanja tereta. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1.npr. . a ponekad je celicno uze precnika 15 . oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane. odnosno prcko tockova iii valjaka .pogo!1s/. 200 ml11. za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1.rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1.

koje predstavljaju celinu nekog tereta. koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6. zeleznickih vagona. zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj. Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta. sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni..3. i rukovnje je jeelnostavnije. pogona i zateznog ureaaja. a guraci poll. rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3..5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila. sa dva nezavisna. Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem.. Sl. to se ona odreduje priblizno iz izraza (2. kao i eskploatacionu eenu. suprotnoj grani.0 . 0. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju. jed an za elrugim. 8. 8.betonskih fabrikata itel). 8. Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge.5 . Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5. pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile. koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura).povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja).poluzili element optereeene. Sl.5. 300 m. poluzni transporteri u odnosl..25 . 30. 8. vee naizmenicno.suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru. izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr. jedan oel drugoga. 3.3 Poluzni transporter 8.1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta. aktiviranjem automatskog iskljucivaca.. 8 mm.2 Elementi transportera Poluga transportera.23). Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon. a ukoliko je to nemoguce. b). bez elasticnih elemenata. a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke. a premestanje tereta ostvaruje se guracima. koeficijenl otpora krelanja Janca.3. transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala. ponekad je promenljiv korak guraca.23).rolni. koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2. Kombinovani laneano . paralelna niza poluga. Vucni element krece se translatorno . Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze. vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu. 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera.. radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea . Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni. vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 . Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera..0 m/min. 15..5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima.. narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja. krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2. moze se usvojili da je WI ~ 0. Iancane. masa transportovanog tereta komada iznosi 0. 8.. .. 8.l na obiCne. Na neopterecenoj.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. Pri kotrljanju tereta preko valjaka .23). 8. aviona. Polom. Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu. armirano . Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi. (jeelnostavnije su izraele).0 m. duz sinske staze 9. preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica.0 m. a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl..WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora . neoptereeenoj grani. a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. Duzina svakog komaela lanea je za 2 .. duzina transportera iznosi 50 . Povratni .. a raelni hoel poluge je 5.3..0 . platformi. jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina..0 . koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera. pogleelati Sl. menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj... ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima..256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji .poluga 3.. 50 t (i viSe).. Brzina kretanja poluga iznosi 6.Om.35.

1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima.2).6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir). Sl. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije.7. . zbog vclike razlike relativnih izduzenja. h. koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima.258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1. a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu. kg.2) Pri povratnom hodu (8. . Kolica 7 kojim se transportuje teret. S1. pogledati 8. 8.odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge . g . Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom). kg.broj kolica na transporteru. SI. Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda. 8.adresiranjem 8. me J. .3).6.ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge).ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru.koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze. (8.koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda. mt n mki mp flo == 0.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca .2. . ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera. a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3. lw k .3.prema izrazu za silu (8.6 i 8.3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'. 8. m k ) + wp . isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7). 8.25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8. Wpr WI's S1. kg. .5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze. 8.3) . . 8.dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima.7.1 0 . Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem.koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga.05 wki WI' . a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu . Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad. . (I mt + n .4. S1. u prvom slucaju 8.m p + j.

7. te se pod lako odrzava. b. bojenja.. ispred skretnica lransportnih staza. 8. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1. a prednost je sto nema zlebova u podu. 8. 8. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta.8 i 8.lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera. 8.7.6 i 8.9. S1. kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. 8. 8.260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu. koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima.6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. Transporter sa kolicima za vodenje tereta. SI. susenja. a koji Sll postavljcni duz trase transportera.i.7 Transporfer sa kolicima :. a. 8.Ul'r.'pod poda: J .\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf. S1.koiica. 2..//ar/ poda: b . a primenjuje se uglavnom na transportno . kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija. a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge.tehnoloskim linijama (na radovima montaze.6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera.poiuga.6).i. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa. S1. pere. sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera. 4 .7. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji.iskljui'i1'(1c. pranja itd). 8.. za .'uclli ianac 'br . S1. odnosno . b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi..7. obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi.i2 b) Sf. sa nadpodnim p%iajem fanca.n !(J!7cem: a . S1. Cijim podizar0em iIi spustanjem.a vortenje !erda "utn. 8. Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J. Automatskim pomeranjem skretnice. 3 . a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru. sa nadpodnim polozajem lanea i staze. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje.

. su nosivost tereta i vucni element. kada je lanac polozen ispod poda.5 m/min. 47. odnosno tereta. lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl.do 3 km. 125..5 kN.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°. 2000 i 3200 kg.komi one.262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera. kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom. 8. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera. Sl. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe..pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem. zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1. 8. za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc. 8..do 15. kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta.8. a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a..pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima. a odatle se utovaruju u vozila . 8. a sa viSe pogona . blalo i uzgredni predmeti. . Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm. a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda.ca. 500. brzina kolica iznosi do 25 m/min."kog sto})ari. Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0.'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica. c . Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama.~/(j st. 1000. 8. Utovarno .500 m. broj adresa .9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n.isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t.9.. ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma. st.\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{. vucne sile do 4. u koji mogu da zapadnu prasina. ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu. a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80. se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50. u zlebu. opsluzivanju. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 . zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc. 100 i 160 mm. le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala.5). Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b ..8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J. a deponovanje .3 . uslcd postojanja zieba u podu. adresiranje je beskontaktno. 250. .

Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. 100 i 160 mm. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. tako i. pored pulta zaupravljanje. a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica. a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. 8. 8. istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde. dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna. opruino .4. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka.9. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. .zacepIjenom podu. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula. Sl. koturova obrtnih zvezda. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. 8. c. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. strugotinom i hemikalijama. biraea. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu... dui slaze od mctalnih vodica (Sl. te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal. duzine sekcija od 3 . Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca. kao i na visoku cenu. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje. horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. koraka 160 i 200 mm. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica.. b. dvoredni lanci su sa dva zgloba. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera . Duz trase transportera. pozicija 3).. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje. Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. koja se uvode na trasu transportera. Zatezni ureaaj moze biti zavojni. a posle svakih 100 . kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca. Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. na odgovarajucu adresu prijema tereta.2 Elementi transportera Elementi opreme. a zadnji su kruto spojeni osovinicama. 6 m. skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima.6. 200 m.redllktorom. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu.6). 8.9. vee u ormaru. koraka 80. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. Primenjuju se kako ugaoni. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija.su demontaini. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira). postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja. Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost. 8. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze.zavojni iIi hidraulicni. koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica. Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka. Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. Kod kolica sa sest tockova. pre svega .264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. Nakon optercecnja kolica. koji su postavljeni dui trase transportera. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera. metalnim opiljeima. a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin. zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda). kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. po podu koji je zaprljan uljem. koji su razmatrani u glavi 7. narocito kada je manji broj adresa. ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu.pravolinijski pogonski lancanici. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje. koji dolaze od specijalnog davaca . Vuc"ni lanci . Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja.9. b. Sl.

horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama. 8. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. 51. a takode i pri fabrikaciji armirano .l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. u odgovarajucoj kombinaciji. sa prorezima II koje. na kojoj su olvori. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi. i davaci sa Citacima. kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. nosioca.5. 8. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. Kada se poduelare civije sa magnetima. b) f::! R 7 () C) SI. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera.10. 8.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU.fotoelektri6ni.5 KoracajuCi transporteri 8. za montazu elektromotora. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo. prema llnapred propisanom zahtevu. nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5. i pogona 6 za premestanje pokretnog rama. na kojima lezi pokretni ram 5. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. Duz trase transportera. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. Poznati su kontaktni i bcskontaktni .10. 8. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne. raziicite konstrukcije ovih transportera. KoracajuCi transporter.8.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. NastavljajuCi krelanje. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. a potom su izradene i druge.povratnog. opera- 51.1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1. KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa. 8. 8.10.betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem . Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa. za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima. obicllO do to otvora sa svake strane. 8. njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno . U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa. 8. a). U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4.12 na koji se postavlja teret. dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake. oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. kao i drugih proizvoda. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2. b) i skakavicu 1 oelvode u stranu.8. S1. adresa. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. c).

(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje.12). nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom . pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4. radni hod napred.8. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju. transDortera iznosi 3. O~I . hod rama transportera. SI.12. 8. podizaCi. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski).. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. 8. a ukuDna mas\l. rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima. teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. Na SI. odnosno korak tereta iznosi 500 mm. 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. 8. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram.. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. S9x500 ::29500 2 ~ f . za rastojanje izmeau pokretnih pozicija.11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. pogoni. i sup rotan povratni hod.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg. ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak.12. a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11. nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja. 8. 8.49 MPa. b. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima..6 1:.ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama. kao i kocenja i zaustavljanja. obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju. tj. spustanje. . b). pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7. transportovanog tereta 8. SI. valjkastim transporterirna. potezne poluge 5.'Iporfer SI.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon.

poboljsavaju se uslovi rada u livnicama. Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno . Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim. 3. lancanih iIi pnellmatskih podizaca. horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima.. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s .. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1.. sa kojih se oclvode topiola i gasovi. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru.5 t). Sistem radi na sledeCi naein. Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr. 70. Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp. 25 m/min.14 Dl'{}etailJi kora(ujic. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja. broj radnih pozicija 4 . od valjanih celicnih pro- profila. pritiska n mrezi do 6. zavojni. a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine. Medlltim.5 m. 6 m. "I" profila). budllCi da se hladenje kalupa. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice. a ram donjeg transportera lldesno.. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. LITERATURA: [45] . U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova. nego sistem zasebnih koracajllCih transportera. 15 t. drllgi sa kalupom).klipnom polugom. mas a transportovanog lereta 0.14).. Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera. pri montazi. vee takode i drugih proizvoda. primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI.q trullsporler zu pre!lo. 150 m. donji transporler. pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi. preko Zllpcaste [etve). ct.povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. pnellmatski iIi hidralllicni. koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama. tada ee jedan transporter biti pouzdaniji. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija . a na donjem njihovo hladenje. 8 min. brzina premestanja ram a 1 .5 MPa..3 . SI. livackih kalupa.4 . a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 .... tako da se pri suprotnom . Kada se dostigne krajnji polo:zaj. takt operacija 20 . Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski.. jediniea koracajuCih transportera. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje.1 . npr.{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima. 700 kg/m. a drugi podiZe ohladene kalupe. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni.5.5 t). 8. a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada..2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije.. 120 min.. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi. koji su postavljeni jedan iznad drugog. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama. Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa. sirina transportera na nepokretnom ramu 0.. poslavljanje i nalivanje topionickih.. koji se sastoji iz nekoliko... otpome i nesavitljive. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma. ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1.8. ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. 900 t. pri slicnim tehnoloskim uslovima.270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu. Kada nema prelovarnih punktova. masa jedinice duzine transportera 200 .. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda..cluzine.. ukllpna nosivost 4 . pod pravim uglom. talasastim eelicnim [imom.. a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina .

2 Koficasti eleva tori 9. Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem. metalurgiji. neke transportno . srednjih sekcija 4 i donjeg dela. c). kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje. viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama . kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani. sa fazonski oblikovanim koficama. zrna.2. puni sc u kofice. u silosima prehrambenih kombinata itd. buradi.). kao i industriji masinogradnje (pogona livnica). Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida . peska. 9.pretovarne masine). a takode i odvojenih .. Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake.. zrnastih i sitnokomadnih (npr.Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova. 9.2). sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca). npr. laka grana slobodno visi (S1. zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). pri oduzimanju vode.kontinuirano. . 50 m 3!h. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. bala. Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. "stope" 10. cementa. uglja. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA . sanduka.lJULJASKARI iiJ 9. materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu.. sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka.1) i kosi (S1.. . pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. u hemijskoj industriji. Ljuljaskari. 82°). Kod kosih elevatora neopterecena. hemikalija.2.. Koficasti elevator (S1. koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6. u proizvodnji gradevinskih materijala. podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora. a i b) iii se pridrZava (S1. 9.. stovaristima u magacinima. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja. 9. pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose. Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . pogonskog 5 i donjeg. mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 . za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2.. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno .zasebnih elemenata na skladistima. Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima. treseta itd. brasna. 92.. viljuskaste i elcvatore ljuljaskare. kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 .tehnoloske linije.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1. Prema vrsti materijala koji se prenosi. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). 70 m). vucni element se obavija preko gornjeg.272 Elevatori sa koficama. pa i vise). 9.1 Opste karakteristike i podvrste 9. kombinatima za oplemenjivanje rude uglja. Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom. Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka. ELEVATORI SA KOFICAMA. a prethodno. u susarama. kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr. a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste.

postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna. optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1. 9. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje. a. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku.sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta. a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI. Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0. 9.274 Elevatori sa koficama.2."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli. ti..1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje). Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj. S1. kada su postavljene tik iedna uz drugu. '. 9. 9. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1.4 .2.. kao i u silo sima . a). Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI. b). b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi.3...3.2 M" c) ~ .A:! ~u 0 0) {} b) SI. c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj).. kada se povratna grana SI. dok je centralni polozaj na S1.Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne . 9.. 2.5 mis.9.3. d. opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka. 9. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima. kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica.3..9. c . b). b i e..sa dj'{j Janca. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . bocni polozaj prikazan jc na S1.

. kao sto su: prasinasti. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica.. tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3. krupni ugalj itd.d~ojel1im. :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih.276 Elevatori sa koficama. sa zbijenim.2 .. ostrouglim ikoficama tip a 0 I .0 m/s. 100 1.) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice..3.3. TabJica 9. praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -. .0 mis. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. treset kopan glodacem..0 m/s). 4. dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta.:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a. a). 9. sa zbijcnim. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim.6 .2 . 63 6." 4. zemIja. praskasti.~-.40 Centrifugalni 3. 9. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge. a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1.).. sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka.3 .3 .. Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. 9..6 . odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica.3. . prasinasti ugalj. plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1. pesak.3 Sheme punjenja. 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m).-. praznjenje . iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. ruda.a/lle sile.. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju. praskastih i prasinastih materijala. kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc. pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa.ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :.1 Nacin prazr.Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito...3. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!.8 . a koje se kreeu u granieama 0. 9. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu.9. sa razdvojenim. drobljeni uga\j.2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice. b).. c.. pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni. Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica). 320 0) b) d) SI.0 .pUlljelljf! :asipol/jcm kojica. sa zbijenim. postoje specificne konstruktivne osobenosti.0 m/s. pri transportovanju suvih.slobodnim padom.~. ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni. Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl. !J . Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile. praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje . sIobodno gravitaciono (Sl.3.40 ICentrifugalni 1-"-"- . strugotina. b). 63 6. 9.. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. zrno.Lancani sporohodni. oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 . d) i usmereno gravitaciono (Sl... a kapaciteta su 5 .LD iLancani brzohodni. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . cement.pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak. c . a). fosforno brasno itd. koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde.:. dubokim · I . 9..2.

9. 9. vlaznc soli. Kofice opterecene. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora. ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora. r p tj. sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine. koji se lako sipaju (npr. cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom. rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0. b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. (9.radijus okretanja kofice.3. kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc. sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke.. a). c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica. okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9. Medutim.3. 0.3) gde je n . Uredaj za samopraznjenje (SI. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1.4 abrazivnih materijala (sljunka.8 m/s). Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos. obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove. min-1.: ugljcnc prasinc. krupnokomadnih ugljeva itd. karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m . ra nastaje kombinovani . kada se pol nalazi unutar kruznice (SI. Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora. Shodno tome.5. teskih. mokrih i pahuljastih materijala.8 mIs.dobija se da je (9. tj.4.masa tereta u kofici.2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 . abrazivnih i delimicno kofica 0. Kada je hI' > ra. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene.278 Elevatori sa koficama. Kada je rd < hI' ::. veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine.mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni.3. sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija.4 i 9. neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. koksa itd). prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora.a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina. tj. b). r . koja se naziva polom. S1.ucestanost obrtanja dobosa.5. a). 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9. 9.2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9. zbijenim rasporedom kofica. rude. c). m.4) . Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice. pri transporlovanju komadnih. a takode i krtih materijala (treseta. sljake. Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. raznih hemikalija. kg. 9. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0. Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice.5. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::. proCi ce kroz . kada su brzine dizanja 0. Medutim. 9. d). Vo . c i 9.4. rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici. drvenog uglja.).). 9. balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca. pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B. kada 5e kofice clvoredno. m/s. penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid.. to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. 9.6 . Prema tome. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora. strugotine itd. sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. konzolno vezuju (paralelnim nizom.

. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku. H.4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica.204v 2 (9.grGl'itadnnog.286) /.9. te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta. 0. m/s.6. 9.<l?a. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje. c . Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno . .3 DJ= (0.9. (9.280 Elevatori sa koficama. kao i brzine klizanja Vk.ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9..K. DJ = (0.c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice. 1. hp>1Q S. Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec.. b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° . PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~.306 . pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora..1. prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice. ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta.6) .za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se.5 a SUe ko}e deluiu pri raslere. 0.za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1.0. o '" 'r (9. centrifugalna sila i sila inercije. suprotnu granu elevatora. Saglasno putanji kretanja ccstica materijala.. O.6..n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s). za razlicite naCine praznjenja kofica: .'el1}u .8) D b} c) SI. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine. 9. vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja..2) dobija se da je: . nasuprot tome.. 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl.7) R ~ _.6.5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine. b . srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1. a).pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog.gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ ..4..6v _ (9. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora.205 . DJ?:. D d 2Bv g S. 45°.5 .612) }. hp<''a F R ~8 .. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. 9.kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3.

za prasinaste materijaIe.7. Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine. a primenjllju se i sa zaobljenim dnom. zrnaste i sitnokomadne.IsIO.. ostrih llglova. 9. 9.stopnlh polozaja kofica (1 . dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr.!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX. pesak. • ---t--Sf.7. olklonol11 lake. 9. kao i kofice oblika trapeza.--O_-1-. Na sekciji sa dYe .vanjan. l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl. prasinastih. 9. kao i zaprcmina koficc.ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9. cad. a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja. zemlja. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja .." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1. neoplerecene grane. suma pri grovitaciotlom prulnjenju . sto doprinosi boljel11 praznjenju.praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju. 9.'I .. odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala.3 Elementi e1evatora Kujice. rasute malerijale (npr. a). Konstrukcijc. (j) il!- . 4 . zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia. varijanta 3).. c) i sa zaobljenim dnom (Sl..7. IJ . Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja. a.7..7 ! 0) Shema kofTca verli/.7. Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl.. odnosno praznjenja. X t1 ~ ~. y flo \ Bt . c ..prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf. kao i materijala koji se lako sabijaju.6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a .'::. OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije. Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl. W c) ... prijanjanja cestica materijala za dno. sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl.shema s/aganja brzino cestica materijala.a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J .7. plitke (Sl. kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija. gravilacionol11 praznjenju. pri siobodnol11.282 Elevatori sa koficama.7.tri kofice koje nemaju zatvoreno dno. sirina B.Ijpral'ljena krlvo. silan ugalj itd)..cilindricnim dnom. koji se lako sipaju. njegovih fizickih svojstava. kao i bez dna. lalog kreca itd). slabije sipaju. Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica. za povecane zapreminc materijala. sa zaobljcnim . 2 .projil plas'ta eleva/ora). 9. d). II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl. te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala. 9. 9.. sa dnom.. duzina L i visina H. zrnaste. postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja . b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine. b). na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd.. 9.. primenjuju 5e za suve malerijale.2. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju...

3 2. sa sirokim koficam3. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ".17 1..75 1.5 5. a) ili su umetei vulkanizovani. a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 . viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom..~ 1.35 0.0 3. primenjuju se gumeni umetci (SL 9. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli. a). 9.. kao sto je navedeno II glavi 3. vijcima ili zakivcima.0 4. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa.66 rnm I Imina i.0 4.upre· mlnH mm mm Zuprcmina i". pre svega sa caurama i rolnieama.0 16.2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm.7. a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima.0 4. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku. mogu hiti zavarene iii presovane.m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.5 0.5 10. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B. 150 mm vece dimenzije od kofice.6 .30 2. zrnastih. 9.. c).0 28.06 " u 2. c). a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature. ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda. Osnovni parametri kofica (prema Sl.2 0.zicane.24 0. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 .4 160 200 200 250 320 0.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 . kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno .0 8.4 0.0 148. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0. 28 nun.5 I I ! 1.0 7.2 26. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva).0 24..4 5. a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed.8) Tablica 9. 0.0 70 60. tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju. io.m.. h) iIi trakom (Sl. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9.. kao i komadnih tereta.7 4. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene. istoga tipa. vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St.1 zaprc- illft" llmprcmina i".4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka. Sirina trake mora biti za 25 ". odnosno slepljcni sa koficom (SL 9.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9.2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake. Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0. a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala.4 2. Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala.6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji.284 Elevatori sa koficama. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih.9. polazcCi od cvrstoce" trake. 6 mm.9.1 iu/ t" lin. broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea. pri tome je traka od valjane zice. abrazivnih matcrijala. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ". a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3. 62. b). c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste).. prasinastih. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~.0 12. koje su termicki obraiiene. staklcna vlakna) i od gume.2 0.9. 60. na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje. 9. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK . mma in.8 18.' I zapreI"ft" • 11m il/b.0 120 118.2 6.. Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima. Elevatori sa 13!leima okruglih karika. 630 mm.1 !lmapremina in.8 6. a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ". te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka.8.87 3. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi. kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa. I 0.6 19.3 12 16. takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala.8 8A 10. Primena plocastih lanaea. I 0. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea.65 1. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina.1 0..6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala .8.8.0 6. Vucni element.8 11.4 .

za transport prasinastih. praskastih i sitnonasipnih materijala. kao i od visine elevatora. 9. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona. 320. tako da je obicno Dd = (125 . Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora.11) iIi preko poluga. a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala. ako je moguce. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). 800. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama. 1000 mm. 500 mm. 9.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti.(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica.. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. 630. Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. 150)7. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 . Zatezni uredaj. Saglasno slandardnom nizu brojeva. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul. mm. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete. '" (9. za premestanje tdih komada. Primenjuju sc: zavojni (S1. b ZL/jedan la/loc. 9. Pagan. Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. 9. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. Izmedu motora i reduktora. opruzno . 400. Kako trakasti. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon. kao i povecanje visine elevatora. a takode i materijala visokih temperatura. pogledati izraze (9. kada su znatne vi sine dizanja materijala. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota . Sf. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala. nakon zaustavljanja elevatora. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica. a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku.. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla. .. kod novijih konstrukcija. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. pogon je opremljen llstavljackim uredajem.9 Vezi). Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda).10). izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora. Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala..9).286 Elevatori sa koficama. a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku. 20 zuba.8 a .zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. 500.6).. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile. precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250.. montira se hidraulicna spojnica. a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i.a dl'(J /anca oj b) Sf. c :.reduktori.

primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca.koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina.5 m.vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora. korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja. cak i pri smanjenoj brzini. v .9. a zbog veceg odnosa fa / tk. u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora.ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop).2. a kod elevatora sa trakom . 2. da eleva tori sa zbijenim koficama. Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara. nalaze se otvori sa hermetickim vratima.korisna geometrijska zapremina kofice. 9. . Za zastitu pokretnih delova elevatora. p . koji u slucaju cepanja. . Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9...1O Niii den plaJfa i 7..4 Proracun elevatora .korak kofica. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 .to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku.brzina kretanja trake iIi lanea. 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica.3.. mogu da obezbede visoki kapaeilet. a ukrucenje se ostvaruje tako ::.0) H."stope".10) I I I I I t.1).5 .kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane.12) sledi. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama . t/m 3. usvaja se prema katalogu proizvoaaca... pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju. postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H. iznenadnog kidanja lanca iii trake. 3. i sirine B (St.. koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora. Za opsluzivanje i remont.3). a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci.L-'-_-"': .10). m/s . Kod elevator a sa lancem. kod kofica sa bocno usmerenim stranama.1). m.288 Elevatori sa koficama. Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom.3) i zadatog kapaciteta Q. na nizem delu plasta .(I\'ojno . 'V . veza sekcija ostvaruje se vijcima. pri tonie je H . za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2. Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. 9. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog. Uredaj za zastilu. m. ' I I SI.zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia . 1 (pogledati tablicu 9. Visoki levak za punjet'/ie 9.. 4 mm. odnosno kidanja trake (Ianca) . Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. 9. Visina sekcije iznosi 2 .gustina materijala.. Osim toga.pogledati tablicu 9. na bocnim zidovima. tk ..visina kofica. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9.

(9. brzine kretanja kofiea. Xk .2. kao i za 1.Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 . .. .12 5lJtJ B.1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql.. . 0 OK sa okruglim dnom Sf. 2. koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za .0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St. sitno .25 .11) . anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.koeficijent zahvatanja malerijala. .290 Elevatori sa koficama. Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala.komadne materijale.6v N'm N . saglasno uslovu: (9. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora. 4 N' M IkoflCa asa trake. tipa kofica..firine kojice B (Iipol'i kojica: P .koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 . 5).jaskama . 9.5 rasute.L ?:'aXk.. 9.... 1.. rastojanja izmedu kofica (koraka). za rasute materijale u obliku praha.. Pri brzini kofica 1.0 . Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala. Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 .12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a". duboke. Nfm. opterecene grane. D . viljuskasti eleva tori sa Ijul.. gde su: ..25 mis.. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora. plitke. zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta. Proracul1 vue'e. stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama.jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc. gde je L .5.duzina kofice (dohvat). mm oJlrih agio v. za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 . gQ ql == 3.

RO II 1.6vp1o = 0. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja). zcmlja. I I I i OK i 0.5. 1cvkom uglova ° I OK I 0..4 m.0 i 1. zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm.prasinasti ICement.0.6 Br..292 Elevatori sa koficama.5·2 0. 0. [slcna .7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1.1.4-30 3. 1. n 61 Posto je hI' < rei . krcda u prahu: hcmlkalijc Br.2.8 :. I I I ~'I suva glina gnjccena.> D I 0.1 I I SrcdnjckomadnT.25 .l2'jC"'12'jc'-'nc. Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.2. cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'. stoga je traka sirine Br 1.3) D 0. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9. '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3.3 ~. . saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona..2411'1.5 t/m 3 .45).uuhok. a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm.. Zrnasti i sitno1 komadni.40 I 0. 895 895 hp = . vIazan.3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII.plilka: 0 .6 '1. 85 1 1.60 1 0 20 ' ". 0.'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr.Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9.40 I 1 1. m!s traku i I lannc I I 0. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9. 1.0 .75 2.34l/m.70 °I I I 1°.63 i \jf=--.odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0.' . a radijus dobosa je prema tome rei = 0.I ~.ostrih .8 je 30 =4. pcsak. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos.6 i I. sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D . a korak kofice tk = 0.6. mina 2 I. sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak. pepca.gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0.icnt I Ispune kofice I Tip I koefi. Prema izrazu (9.6 ·1.1. ruda. vcoma ! abrazivni Sljunak.lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0. Itrcset gloJacki.6 mIs.13) pri 'If '~ T310zcni hee. I ".: P .6'1.I i t Prose-I cni I Brzinl-l.6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9. [ _II . . ruda. OK .' [" Br. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h.80 II ! I I 0.80 I 1. Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh.40 o. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici.. 0. 3. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . 63 3.r.3.. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1.".85 I i I [ Brlohodni sa Suvo.13.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje.0'1 ! = 0. 2.6 m/s.lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0. slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+.25 ill.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1. I gravllaclOnllll pHlznJI. vcoma abrazivni I Kamen. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1. Ucestnnost obrtanja pri v = 1. pra-znjcnjem I Sporohodni sa I .40 .6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id.= 0.70 I 0 ~ a2 I I .6 praznjenjem I .sa okruglim J .::a"'y.6". odnosno lrake.0.. sljaka Igmvitacionim nJcm.65 . visina dizanja H = 22 m.obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea. m!evcno zrno (brasno.8 .2 = -2.. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9." I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni. Primer. D .0.£. dclimicno abrazivni f--_______--+p... Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca. sa bocnim usmcravanjcm. kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I .25 . isto D O.'" i I ! i' ". TVcm r uga] I dnom. stocna hrana) Prasinasti i zrnasli.0.. tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm.. 'I Proracun. koji sc slabo sipa Zcmlja. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm.8 .:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0.2 I I i 1 II .0 I I I HranIjivi p"rodukti. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0..60 1°.

0850 + Kz qt 1. najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1. am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51. za tde uslovc rada.v 0. tada je: eiJ.S4= 1.9.·K shemi (S1. = Sn = S2 + qH = 1. odredujc se prema izrazu (9.15). Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3.25 odreduje se iz izraza Ke'W.6 ·1.6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe.2629. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1. Ft = Sma. Obimna sila na pogonskom dobosu. S3 ::.S4)'(. daN/em.<X . Ft = 5max = 5310 N. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i. Neka je K = 10. tako je: S3 = 5 11 = 1.1.13) z== F.13.55". b .08 = 2629 N = 1. 9.5 kW sa ucestanoscu obrtallja n .6v 3.Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake.81·3. ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N.25. Usvaja se elevator snage P = 6.08 So + 3624 ::.37. te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1.37 (So+ 2376).08 So +3624. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2.37·3876 = 5310 N 3.81· 2.81·30 -52NI qt m.0850 + 104. 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::. . pri S = 1. 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje. ili..294 Elevatori sa koficama.. taka da je: S3:S. to se zadrZava traka sa cetiri sloja.38 kg. crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka.0850 + 2· 52 = 1. P == 100011 = 1.S4 Tako je qu' g mil' 9. 25+ 9. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .vucna sila u traci. b = B = 300 mm. posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 .Ss e[1<X .koeficijent SigUfIlosti. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja. 1. uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala.0850 + 104 + 160· 22 = 1.38 N 1m.37. K .l. = 0. posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa. Proracun se izvodi u opstem obliku.13 b) z= 5310·10 =322.55 kg/m. em. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9.85 980 min-I.1.6618 kW = ' 1000·0. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca. b). 25 N/m.85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376. za razmatrani slucaj je 1. 1. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3. iIi u razmatranom slucaju.08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z .sir ina lrake. = ( 5310 .37 S4.2876)Sl.broj umetaka. Za celicne dobose.

del Ova masina itd). koji su prebaceni preko gornjeg.4 m/s).710 mm).15 . Viljuskasti elevator (st 9. b).fku. korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 . odnosno donjeg lancanika. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala.Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9. S1. a time se smanjuju otpori pri punjenju. opterecenoj grani. klinker. c. vertiJ. temperature do 900°C. 9. Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi. c) i kosi (S1. 9.I'ti eleraror: a . a. vertr'kalni e1el'afor: h .16). Kofice 1 (SI.. ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. a) sastoji se iz dva vertikalna. b . kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani.:alni na pm'r(lfl1oj . denjaka. visina dizanja do 3 55 m. naroCito kada postoje dYe paralelne trake. 9..15.3 .15.proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a .15. Osnovni parametri su: smna kofice (200 . ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea.. 9. 9. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama. ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova... 2 2 OJ b) Sf. sanduka.pokretn. 710 mm).14 Vilju.14).dzepove. oj bJ Sl.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se..... Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane. 9.. . kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0. bala. 9.14.. 1600 mm). visina kofi~e (400 . viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj. 0.4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika. d . vee se materijal stavlja direktno u kofice . deo.296 Elevatori sa koficama. aglomerat. Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika. a) izractuju se od gume. Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police.15. lako lepljivih briketa i vrelih materijala. zatvorene konstrukeije lanca. kao sto su: prepecena opcka. Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno. 9.shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja. c . kosi e/(n'ator. 9. koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora.

pogollski lanc'(allik.3 m/s). kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9.lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju.16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac. 4 .:.Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1. koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik.14) gde je w . Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl.v/.. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl. pomocu opruge iii sine za vodenje.pogon. Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2).16.sa jednim faflcem.l:.fkara Sf.' 3 ~ \'ucni lanae. b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac .ara: sa 0\'0 hmea. 9. SI.masa tereta na viljusci (polici). a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi. Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9. (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja. b .9.15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:. 9. 1.Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj. 9.koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica. kao po pravilu.'fanik .298 Elevatori sa koficama.2 .15. Ako je m . Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica.. b).ta viljuske sa materijalom. 1.to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf.13) (9. 2 .rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0. d). 9. 0.16.

a) 51.zi(aru. 0.sfo za . Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9. 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje.eik/oll.Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2). / I . zavucnim jedno sa . 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica . podize dllZ llzlazne grane.05. tada je w = 0..kojfc':asr.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica.' 6 .filter.. 5 Fu(t'ni lanac: 6 . bunker.17. 9.300 Elevatori sa koficama. i:gled. resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se. 7 . ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica. 9. Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f. slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj. elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv. 9 . urectaja za Ufol'ar i .Uufja.35.pneurnatski transport re1'.SI01'(1'-.zal'ojni transporter. 9. h dement.zale:ni ure(taj. 9.S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl. 9. Takav elevator (Sl. nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj. ispunjava utovarnll stopu eIevatora. Pritiskom na dugmc za llprnvljanje. korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura. 5 . pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora.l'aijkasti transporter. II horizontalnom i vertikalnom smcru. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto.25 . brasna. Ijuljaskama) 0 lance. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem. tada je w = 11 = 0. Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari. materijalom koji treba transportovati navise. Proracun elevatora . Iransporfera.19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane . ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane.slol'Clr tere/a. b) sa konzoInim Ijllijaskama. 7 .elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise. 9.18 c) 51.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala. 0.03 . a transporteri naizmenicno.'ito :a ul01'(Jr M M M 4 . 2 . knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl..' I u!(warn.pogon.fetkasr. e/el'ator: 3 .re. Za transportovanje Iakih materijala (npr.'l1a. 2 .17.. na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6).bunker. prihvatajllCi teret sa stoIa. 4 . a razlika je sarno u konfiguraciji trase .9.korpe I'agone/a fic'ure.utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima. reSetkaste povrsine osnove.fko. C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I . . 3 . a). viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama. Nakon skidanja tereta sa stoIa. Za razliku od viljuskastih eleva lora.

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

a). 3. Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito.27. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW. koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama.1 m/s. bez plasta.. Koficasti transporter (51. sa n = 970 min. u silosima. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala. pri utovaru kukuruza u klipu. 9. ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji.[ 18]. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom. rasterecena grana vucnog uredaja. a ne na vrhu.27. za dopemu materijala do dozatora itd. autora konstrukcije Krotova (S1. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu. kojc se pokrecu auto masinom. Elevator prikazan na Sl. Brzina kretanja kofica iznosi 0. b ima slican shematski prikaz pogona. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . za do premanje materijala u bunkere. ugao iznosi 180°.[58] . Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane.0 m.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0. sa n = 1425 min. kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le. npr.. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu. pogon je postavljen u stopi. u istovarnoj glavi. zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8.era moie se povecati do 6 m. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. d. npr. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl. 9. 9. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom. u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke.27. porta proizvoda (51. za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till..~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o. teleskopskog trakastog transportera 5. tj.27. a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu. na speclJalnom va~Jku. vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4. na gornjem dobosu. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6. koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. u indllstriji prerade stoene luane.. DuCina teleskopskog trakastog transport.i.Lad. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja. obuhvata gornji 1 i donji lancanik. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. c).. do bunkera. trake 2 sa kofieama 3. omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51. kao i za njihova susenje ild.315 314 Elevatori sa koficama. sa postoljem 6. kod stacionarnih vrsalica. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. tockovi se kotrlJ3Ju. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. vodeCi dobos 4. b).(pogon preko pedala). ne~­ oliko radnika. Prenosni. do ambara. Obrtanie od tocka. 9. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala. a visina se menja u granicama 0.[28]. brasna). konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg).[27]. zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika. u glavi. u dobrim rnaIievarskim sposobnostima. 2100 kg/h.8 . koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1].l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm. 10. duzine do 300 mm. d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. 9. sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama. uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora.27. tockava . (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1.27.[45]. 9. do odrcdenog mesta. preko reduktora.[26]. samohodne konstrukeije. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1. preko valjka 1. Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom. koja se pokazala dobro u eksploataciji.

kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. 7· oluk. 10. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m . razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva.e/ektro!l1otor. 3 . znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala.spojnice. Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji.2).2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. 10.1 Zorojn. ~ rttalEJ 51.l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo. 8 . Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne. okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. sto ce kasnije biti razmatrano. Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja. 10. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac. /0· zadnii /efaj. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije.fni lew/k:sa prainjenje. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu. nasipnih materijala. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih. osim toga.po vertikali). vrelih. srednji /duj.1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. sitnozrnastog. a takoae i veoma abrazivnih materijala. kao i vertikalni i strmo nagnllti. 9 . 2. nadgledanje.pod uglom do 20° (osnovni tip). Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza.prednji leta). sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala. praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih.sredi. tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. 1/ . gabaritne mere transporter a nisu velike.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. pri kapacitetll obieno do 100 tlh. 5 . dobra je hermeticnost ovih transportera. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal. /el'(Jk w punjenje. dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna. kao j materijala jakog mirisa. koji S11 opremljcni zatvaraCima. transporter: 1. kao i . povecanom habanju zavojnice i oluka. duzina istovara materijala je prikladna. 10. u obliku trake iIi isprekidana.4 . kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para.316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10. u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. 6 o/\'or za pregler!. kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju. 12 . 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva.redukrar. mlinarskoj. a broj pocetaka jedan.

. sa koje se materijal premesta. npr .m /h) zavisl od preenika d (m). a koji nije podlozan sleganju. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. 10.318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu. odnosno lcrajnjih leiaja.9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10. min. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama. kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala. na llosacu lezaja.8 15 0. Mazalice se nalaze gore. Ukoliko je moguee.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom).ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0. 10. iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac .1) gde su: p . a zatim se elementi zavaruju za vratilo. Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka. d . C . da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila. iIi u obliku trake. k .projtlisulli Na S1. Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv . leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida).intenzivno mesanje. za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje.gustina materijaIa koji se prenosi. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake. Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg.Irakasli. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima. zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces. koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera. naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj). a takode su i kompaklne leonslrukcije.3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n. (10.7 20 0. koraka t (m).[opaticni. ucestanosti obrtanja n.6 1 0.2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali. koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje.sa punim :ir:.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni.2 ZUI'ojni IrOllsporler: a .1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51. /3 .1). Zavojnica transportnog puza je punoga zida.dozator u oIuk transportcra. leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10. pneul11atskim transportom u cikIonu.koeficijent korekcije. 10.lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise. Zavojnica trakastog. t/m3. v=- 51. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu. b .

brasno. 12) a. 0.3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r. (10.1). 0. A i w Tablica 10. 10. uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa. azbest.elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi). b) pogona za oba transportnog puza. 0.3) usvaja se ofijentaciono.320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima. -1 ucestanost obrtanja. D . otpora u svim lezajima . 0. ponekad se ugracluje srednji lezaj.4 0. a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka. A w 0. 0.5.2 1.32 0. umanjuje se do t = 0. I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka. a kada se transportuju tesko prenosljivi..elodavaca. tada se mogu otpori izracunati. ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila. 0. 10. ugljena prasina. koji se takocle okrece u cevi. m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca. bez prcsipanja materijala koji se premesta. komaelni ugaU.63 i 0. gele je III . kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza. izvijanja pod dejstvom momenta Fo .1). Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 . Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi. jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I. strugotina.ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza. Zamenom vrednosti w u izrazu (2.6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli.u m. Ako je poznat koeficijent trenja. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela.25. a takode i otpore dizanja . Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica.cevi. vlazna gEna) 2. 0. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala. pesak.u kW i 11. KD "ele je r .18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW). Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 .7 .5) (10.srednjem i krajnjem.32.3) gde je A .8. .5 4.lezaja. Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja. 2nn (10. r.8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza.4. sljaka. Racunske vradnosti koeficijenata 0/. Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10. cx . 0. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu .tg(cx+<p) (10. na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje. a i b).25 0.koeficijent (pogleelati tablicu 10.koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma.4. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja.1). <p .0 I ~ 10. 10.raelijus na komc dcluje sila Fa. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika. Osim toga. i b I .1.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali. mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r. 0. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o .koeficijent trenja materi.16. ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D. 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine. pepeo. elrobljena ruela. leao i jednog (S1.pri transportovanju navise materijala po nagibu.125 I 65 1.2.4. Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0. sa rastojanjem I izmedu oslonaca . a proverava prema jednacini (10. soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P . treset.6) K ·D·tg(cx+<p)' . n . kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad.8) D/2.. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala.125. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. Takode. ukljucujuCi i oslone lezaje. D 2: (4 '" 6) amax.4) gele je a . glina. zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala. Vreelnost D u jeelnacini (10.. a) iIi dva odvojena (S1. transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza . tg <p = Ill.4. koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak.

a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c.. gde je !lv . K:'et~nje rasuto~ materijala navisc. buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta.5. sheno nav. Sl. tJ. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja. rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza. 10.masa cestice) i shodl1O tome.vllgaonom ?rZil. b).5). . gde je!lp .322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu. odllosno R (SI. pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje. koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine . b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. = O. .. od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza. . vo~recc se manJom. 10.rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka. + P R mV.romolorom sa pnrubnim spojem. kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza. i druga .5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom. od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza. Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja. Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja. mgsma.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a. prerna t~rne. R (10.IO. mVIr!l !lv sina.lOm.se na sledee! naem.4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m .4.koeficijent trenja cestica 0 plast. Kompopuza jednaka je nenta ove sile.7) . ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni.!lp COSCi.)ettika//Ji.uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ. duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a. 10.koeficijent trenja (S1. ona je a ..e . tj. tj. zavojni transporter sa elekl.+mg!lv COS a. 10.ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza.

1 v casa) J.ie monliran radni medaj masine za busenje. I1kr. 10.324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J.6) brzo se obrce. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom. IZO 1. min-1 Sl. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta.7 Zm'. aglomeracije.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza. a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala. cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera. susenja. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala. zrnastih materijaIa. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3.6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ. duz ose zavojnice transportnog puza. ti. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora. 10.1v . U odnosu na koficaste elevatore. Na mestu gde se oslanja na valjke. pri tome su duZine cevi 200 . odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta. 10. sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice.S. Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. sa obe strane cevi. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju.M D. Unutar cevi. a kao nedostatak. (lO.08 II.0 J!on. 10. Prednosti ovih transportera. mesanja itd.-. a kapaciteti su ograniceni. kao i ncdostaci.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje. Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi. tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. T' Sf.. . vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera. npr: pecenja. obicno se ostvaruje visina od 15 .-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala.. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala.fipke . 10.1v sil1a) gdeje pv = arctgJ. . a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. Obrlanjern cevi. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa. koji se uvodi u cev sa jednog kraja. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi. ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi. cilindricne povrsine. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu .. sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. 1z izraza (10.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. kao i materijala koji se slabo sipaju. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1.4 Cevi za transportovanje materijala (10.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise. 10.anje materijala navise.IH fJ. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji.S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece . valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a. cevi su glatke.1p(cosa-J. dobroj pozudanosti transport a materijala. nasipni materijal.)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn. duz zida izraden je zavojni zleb. ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. 30 m pri transportovanju materijala u prahu.dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi.

. 3 . (10. Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G. koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0. 0.l= (. 10. Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka..eel'. 2 . do verlikalne ose.9.25 D). (10. = 0.10) .prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka. kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev.2). 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak.13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10. 0. (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l. Gsinex= C+Gcosa)J.sila tezine materijala u cevi.8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a . nalazi se da je n = 42.15) L =v t". to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10. . ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka.opJYi oblik.pugoll. 10.os{oni ram sa \Ialjcima.. 6 . P Dv 2' (10. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki. kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi). Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0.. polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10. tada je moment u odnosu na osu cevi . 4 .. za ugao ex.prema izrazu (10. Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d .as/olio . ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0.1).9. koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n.9 Prorm.3J D SlllCP ~ . a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi.14) b) 51.2 .12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42.3.326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp ... uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr.sila uslcd ldine cevi. 30 sin( a -cp) (10. b) oj Sl.pOlporni \'(Iljri. nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10. a brzina transportovanja materijala v .50 . 10.65 ) m.3 1--'---''''Dsin<p = nn .. 2J+wJ Dk M=G'a+2F .. odnosno okrece se zajedno sa njom. Iz jednakosti je: Go .11) .us/olli l"a!jak. pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi.. I .5 D. a). b . Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl. rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju.YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a . Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv.16) (10.

Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera.u hinizma. danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska. na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima. (10. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera. w . OSCILATORNI TRANSPORTERI 11.u Nm. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi.328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama. kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja.[45] .17) s-\ T] .1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev. kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim. vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada. medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala.trnllslatorno (oscilatorno) kretanje.koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11. tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja. tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno . LITERATURA: [21]. koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju. snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M . Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada).

Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. R (11. p:-emda oni. tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. a reae komadnih tereta. pom~ra ?o povrsini. Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa . pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd. Prema tome. na linijama mehanicke obrade i montaze. sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne. Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih. rezane. drob~ne. Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji. tada ce ceslica malerijala.~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. 11. da se. stanJu. koja Iezi na ravni. susenja. mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih. posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. u~lja. sljunka. u masinogradnji. janja od oluka. a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C. pri kapacitelu do 20 m 3/h.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. pri izradi apa~ rata. Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska.330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~. nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno.ao SlntJ = . smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl. kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera. . Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze.a (02 sin<p sin~) (11. do visine od 12 m. vlazne gline). zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade.a (02 · · R . sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. prost orne spiTale. Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj.pravolinijske. a mogu da budu i vertikalni.3 ) . na linijama automatizovane proizvodnje. k~mena.2) ay = . a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll . hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u. otrovnih i vrelih tereta. otrovnih. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine. J1.masa cestice materijala. zakivaka.1 Prorac. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y. . prasinasti malerijali (npr. mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja. lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera. . elemcnala aparata). a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije. kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m .J priblizno do 400 rn 3/h. navise. kamene sitndi. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka. vrelih.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine. sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. za prenosenje prasinastih. cement). blago nagnule (sa podizanjem materijala navise. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11.1). Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla. v 11. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno . tj. gasovitih. odnosno spustanjclll pod uglom do 15°).1) Horlzontolna raYOn SI.

prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J. tj.332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a .3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako. narocito pri K > 1. w .3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan.bilo koji ceo broj.6) u gde je p .3). leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T.11. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11. a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° . tp.prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera. 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k). kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine. A aw 2 Sln}J g (11.fazni ugao osciJovanja (ovde je t . pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise.vreme). Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera. a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera).4) = cos 0° 1. gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. kao i elemenata transportera. .t2. pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona. Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom. 3. 11. Pri 1 < K S.2).11.3 onaj pri kome se cestica bez prckida. Sl. 2 za vreme t3 . tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~. 0= pT (11. Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala.ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama. 11.2 Shematsk.:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 . pa je koeficijent rezima .smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K. U gao <p menja se od 0° do 360°. .im inercijaln. pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se. zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1. tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl. da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu.amplituda oscilovanja ravni. kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez. pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru. najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI.ugaona brzina pobudivaca oscilacija. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1.. podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera . teret se brzo krece i otrze se od povrsine. jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala. za vrerne tp t2 _ 0. konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja.Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K.h transportera). smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI. K = aw sinP. <p (J)'1. potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW.

pri K > 3. 3... Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa..elektromagnetm 3. Kad~ se brzina oluka naglo prorncni.. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka. a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost. 200 . Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka. samo konstrukcije teskog tipa. 2. U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka. 2.. odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka. zatim se bIZO smanjuje. 2.8 .. 2. pravolinijskog hoda. izostaje proporcionalno povecanje brzine.. I isto 2 . 2.a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 .. 11. Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!..1 Pri p = 1.. 30° prema vertikali. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala. brzina premestanja materijala. samo konstrukcije teskog lipa. Jezaja i drugih elemenata. odnosno kada je tp = 2 T.3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije.5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1. prekida se klizanje tereta.8 . da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje.5 1..6 g. pn povratnom llOdu.. menjajuci svoj smer. polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer.. za kapacitete Q > 50 t.3 . Oluk opisllje pravolinijsko.3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'.. kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera. . kocficijent rezima rada iznosi K = 3. a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk.8 1.3 2. lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred.36 (pogledati SI.praskastih I' . tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom. Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka... 40 . Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3. za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i. Q s 50 lIh. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan .. iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom. materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja. kapaciteta T ! 1J ..7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11.3 Ekscentarski 1.. tada je K 6.3. matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem.. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna. Oluk prolclizava ispod tereta. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca. kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim.2 .vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj. tj. 3 ~~ije IS10. lakog i srednjeg tipa. visece i oslonjene kon. a sal110 u toku l11alog .. Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava.. 150 mr:n. Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala. Osnovni pararnetri transportera Markus . akumulirajuCi kincticku energijll..5 . do 50 m (ponekad i do 100 m).3) itd.3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata. U toku odrclenog penoda. pri p = 2.0 11. ne odvajajuCi se od njega. 2. kapaciteta Q s 50 t/h Isto. kao i pri povratnorn kretanju.5 I 1.2 m/s. brzina oluka se ravnomerno povecava. vec'im od 6. a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 . za ~ = 30°). Prema tome. kao i dvokrivajnog pogona. prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala. 85 min'\ sirina olnka.1).. frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila). ~ezlm. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje. Oluk dobija oscilatorno kretanje od .Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni.334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11. kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0.6 ..3. duzina oluka. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I . Na znatnorn delu dircktnog. 1200 mm.

Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca. na kosom transporteru..15 . Kada se oluk kreee napred. radnom hodu oluka transportera.nanize. Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred.preko amortizera. 15°.. elasticnim vesanjem .2 m/s.4 Vibracioni transported 11. pri direktnom i povratnom hoelu oluka. posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije.direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. 0. koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima.. te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka. kada se oluk kreee nazad (spusta). kako u dircktnom. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . a sila tdine .. a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera. Pri povratnom hodu. Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije. kod horizontalnih transportera iznosi 0. frckvencija oscilovanja. 11. (viseea.. ~ . potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi. za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa). Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine. a ta energija se pretvara u potenci. neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje. 200 .jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka. 300 . Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju. upravno na dno oluka..oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred. 400 min'\ sidna oluka. Za kretanje materijala napred. vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom. vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina. to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise. vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije).: (11.. u smeru upravnom na oslone nosace. tako i pri povratnom hodu.ucestanost obrtanja vratila krivaje. 1000 mm. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka. ove sile su usmerene nanize. . blago nagnute i vertikalne. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). pri premeStanju oluka nazad. te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju. a pri hodu oluka nazad . Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom.. fJ.1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera. pri dopremanju materijala navise. brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba. eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim.amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje.8) gde su: n ..translatorno krctanje istog karaktera. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka.. neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka. neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala. Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. Elasticni nosaCi . podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka. Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne. 10 .336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona. 20 mm. koji obicno ne prelazi 10° . dYe iIi vise masa. srednja brzina krctanja materijala. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti. a . Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe.4.nanize. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje). obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. dok se pri kretanju nanize oluk spusta.

t ransporten.. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju. . saglasno vrednostima amplituda). pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera.~). Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko.4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u. kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. Kod rezon. eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h. ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera. Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera. obrtno oko vertikalne ose (tj. udvoJcnc clemcnte. Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom. tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera.klipno poluzni). Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa.ce konstrukcije.ansporteri _ sita za istovremen~ transport. frekvencija pobudne sile. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima. Prema tome. _ Pr.~avanja. no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w).' c) ubr::'llllja Rezonantn.98. za.ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton. dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso.. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0. Prema karakt~ris. mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine. b) brzine. 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a. kao po pravilu.nrezonantl:og pode.lc:lOg SIstema. elektroekscentarski. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance. 4) najmanja ukupna masa.. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI).b:lO vczanc.. Kod dorezonantnog podcsavanja.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. duz vertikalne ose i kruzno. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala. vee i na meduspratni prostor.85 < co < 1. kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament. frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo). moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja. ~rem. tj. Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni.338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) . dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija. Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja.koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera). a oscIluJu kao jcdna celina. ekscentarski (krivajno . 400 min. i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf. mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost.. 11. uravnotczenosl!'.l . 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i . tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja. Takva konstrukcija primcnjuje se npr. 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera.nlno podesenog elastlcno~ SIstema. le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-. uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju.ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama. npr. pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). 11. 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 . kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera. v!brosita za prosejavanjc materijala. 6) ostvarivanje malih gabarita po visini. moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast.I'cifacijama: a) pomerallja. transportovanje materijala iii t.likama. namcn]em. oscilacije su poduzne i kruzne). Kod Izv~. 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera.4) sinusne promene pobudne sile. lativno lakog tipa.

.... 11...05 mm (npr.koksa od . takode i visina sloja materijala moze biti razlicita.. koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica... peska prirodne vlo:nosli.. 85 dB. .'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m. O.krupnoce cestica) transportovanog materijala. Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala. cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja. kada je brzina njihovog premestanja za 2 . 3IJmm)......52) od ugla nagiba rrwuporrera..fkriljaca (dimenzije komada () .. .. amplilude oscilowlI1ja 12.... brzina transportovanja.. t--.. visina sloja transportovanog malerijala ltd.. 3 ... -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 .... 2 . 60 "' ~ "'" r-.d%mit u prahu... Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih.4..fno: 6 . Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0. prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't...... t--. drohilla (dimel/zije () ... 35 mm).. efektivnost transpor- .II'/. 3 .. Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija. "'" . .340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 .. :\ .t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'... Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og .. Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir.. lJ.. kamena . SI.f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a".' 8 !'Yamot u prahu. mogu se transportovati razliciti nasipni materijali... koji se mogu premestati razlicitim brzinama. j pesak.l'ill1eZ./i·ehellcije 600 m. stepent t-o 11011«• .silnokomadn(J !ilja/.. sljake..2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera. te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1......15 mis... efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet.a)..cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl.. ampliluJa osciloml1ja a '" 3. 0... kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis. '" '" i. uglja itd ) i do 0. Povecanjem ampli tude oscilovanja.5 Upo!'edn. 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () . cementa)..... Pri jednakim vibracionim parametrima.. 7 . 60 mm. .' ~ ..sitl1okomadlla ruda... ..... 10").) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava .. dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'. metodom vibracija. .· 4 ~ kotnadni ugaU.:a. 5 " drobljen lucanik.. zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska. Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0. pri najoptimalnijem rei:imu vibracija. 11.5 l11/n. 3 pula manja. kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala.5 111m ijrekl'encija f()OO . koeficijellia rdima raJa K = 2.. 10 ~ rx6 1 . .... za visinu sloja od 50 . fino nasutih materijala...1l. 5 _/osforno bra..1 . pri fratHportO\'anju: . r\ "'" . 6 . 10 mm). .(lpati!.. nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala..5' l\ ~~ ~ . 30 mm). cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica. . prema brzini krelanja peska \'p. istog oblika materijala praska.suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog...6 SI.. .5). 9 .. istim transporterom. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti. \ """ ~ . 2 .6 mis. I\.

npr. ukoliko je moguce.. vlaZni vezivni materijali. Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret.7.eliki uticaj na brzinu premestanja. debalansni) vibracioni pobudivaci. Lepljivi.. 20% manja nego pri kretan]u. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce. oblika klatna. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima)..2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja. Pogon moze imali donji (SI. v. matenJala po glatkom dnu. pogon se tako postavlja. cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina. Kombinovani materijali iz sIojeva peska. takode je moguce i drabljenje komada materijala. 50°. cementa. te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 . 11. glina.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava.4. ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°. iste vrste i homogenosti. pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno.amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5. vibracio~~h trans~ortera . koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1. b) preko elasticnih veza . cisti pesak. Zbog toga je celishodno. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl. brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 .7.lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi). a. kod kojih se materijal prenosi navise. za svaki stepen povecanja nagiba (S1. 11. cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike.. vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°.2 .. kao po pravilu. prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal.uzrokuje oscilovanje . . U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni. odsustvom sitnih cestica.. matenjala.7. centar inercije se podudara sa lezistem sistema.sita.. te se zbog toga. da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° .nema. transportovati prasinaste materijale koso. nanize. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra. Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom..7. zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 . strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala. 400 min· l ). te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. 11. medutim. koja-pro.. S1.7. npr. 100 mm). krupni i srednjekomadni materijali. d). 11. u odnosu na sitnije cestice materijala. a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija.30° prema uzduznoj osi transportera.. razliCitim plasticnim masama i gumom. npr. brzma transportovanja je za 10 ...3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri... sa dva oluka. Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka. 11. medutim. 11. Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru.. . koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima).. 11. dobra se transporluju vibracionim transporterom. Brzina transportovanja komadnih terela. pogon transportera mora da se taka posta vi.5 .6). Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju. priblizno identicne brzine transportovanja. Sorlirani. sIobodno okacenog (iii osIonjenog. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta.. 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica. gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0.vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. 15 mm. 1. a prauzrokuju i habanje oIuka.. 0.. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe. uprkos velikoj razlici njihovih gustina.. frekvencije 500 . . sto je prikazano na (S1. Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni. 5 %. ~od. sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1.8. medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile. c). od dva moto . a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1. lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja. Gustma trans~orlovanog v materijala . transportuju se veoma slabo. medulim nisll postignuli pozitivni rezultati.. u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva.. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~. nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom. pod uglom od 10° . Kod prasinastih malerijala.. Kod kosih transportera. Raznorodni. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta.

11.61.pUfem {prema iSfraiiw. h.344 Transportni uredaji Oscilatorni t. rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja.6 III K punjenje transportera iz bunkera).odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans. frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile.ll. koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi. . Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva. osa kaisnog prenosnika (SI.ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca.'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0. m" .ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa.kOl1Sfruktil'!1e sherne. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized.masa transportovanog tereta (cestica materijala). 11. c .Janr portere bilo koga tipa. eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera. (11. Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera. ro .masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter. sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a. m .3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-.fprenese na transporter. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl. m[ . masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog. a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka. !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno. 11. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl. d): ~ " - (J (m+mo). a) od gume. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-.8 1.'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca.plasticne mase iii evrste tkanine. odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta.7. tako i transrnisije pogona.0 I.1 1.. tj. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja.1 . koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi. pritisak primaju "0. r. 11. odnosno oluka.+ 1.. rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI..1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1.K. odnosno oluka. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera. Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju.7. 11.10) Sl. b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija.9) gde je mo . ver0. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu.. nego i dopunsko obrtno oscilovanje.mjima B. to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11.. 0.empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI.8). koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi. A . d .prora(>runska shema Ovde je: me . na oslonce konstrukcije.ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema.7 Sheme s/o/.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala..6 1. neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu." 1.l1. to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko.8 izmedu bunkera i transportera.7.i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt.

sa dl'c mase.. tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju.1l. 11. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. b) SI. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa). ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11. Oslonjeni vibracion! transporter!.c).346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m. cija je masa za 3 . sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera. Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. h . a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3.. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2.9. sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno. u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. armirano betonske konstrukcije). 11. a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. tako i oslonjenih. pre svega. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom.\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala. neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom. b). 10. a). frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°. temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e. centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu.. koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama. oslonog rama 1. vibracionog pogona 2. medutim sve to znatno otezava transporter. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm. u relativno maloj masi.9. 6m.. kapacilet: 6 . 320 i 400 m. b)...9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ. a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema. Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama. a takodc i ekscentarski.9. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St.sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji. kako viseCih. oslonih elemenata 3.lO. a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom. I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu.10. a .. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. . koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. 11. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca.2.. 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. 200. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni). a kao posledica toga.vociklicni elektromagnetni pobudljivac. Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d. Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere.. 50 m /h i duzina: 4 . 11. Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja. rezonantno podesenu elasticnosl sistema.11) navedene su u tablici 11. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160.

m /11 Snaaa elektromotora.1'pOrler kO/1.0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim.. ".rom.rkim osfon.popre(n. b .11 c) SI.sa l'j.sa jcc/nom masom.5110.:im pogol1om.a ~.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2.10. presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1.5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska .:g1ed.lcdatiSI. pU1. sa hcrmcticki ~ b) SI.348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa .lga/nim (if. elekfrOll/il!. H. d .lIetnirn) pogol1om./1 transporfera: a . (' . h .fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a .SCI dl'e mase. 11..ll.sa ekSCe!11orskim pogO/10m.Yklop e!asficYnog gumenog os/onca. J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7.320 .upsti i7.517. kW lMasa 1 m 1 transportera. so cenfrUi./olljenih l'UJr(Jcion. mm: A H L zatvorcnim olukom. 3 horizontalmm transpo~~c. c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr.11.0 80/96 320 160 30000 32 5. oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1.- . e .zoo KBIKr. d). c sa dw! mase sa re.n ram om j ekscel1fars[. kg/m Dirnenzije. izmedu . kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede. a u imenioCll.1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja.2/3.1110 Sheme o:.

a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1. . ratora sa ekscentrima . 11.radijus eA:SCellfra ' hro.. kada se jedna cev krece napred.. Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera.12. ~Ja se postavlJa preko . sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . masa transportcla svakoga motora iznosi 1 . a olkloni obe cevi su jednaki. onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. 11. 0 I..centar inercija).meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::. 11.amp!lfudu OSClfOl'(llIjU. gibnjeva 5 (S1. . . . ". . . Za opisani transporter prema S1. k . 7. a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka). onW ~kCIJC.. po jedllUCI duzine 36 . " .. . Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1. to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1.preko lisnatih opruga. Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice. I . cevi . a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1. raznodelL'pomerene za I 180 0 . druga cev se krece unazad. c). / . a) odreduje se prema izrazu (11.lI.12. udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J.O. 11. posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev. _ .152 . ' .. SI. . 11.:.e. OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. .12. (He ransportera sa i. a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e .12 ..translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 .l3 Klackalice 6 se zglobno.'h "1 . ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao . nizovana ' motovib. 27 m.' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase.ci/u/ornih jJ](Jsu· a a .12. cevi iIi oluka 7 i 3. . ..5 kW.'. 11.10.. '(. 610 mm' duzlIla 12 . osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL. " ' celokupnog sistema.Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y ../)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac. 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'.9). S obzirom da su mase obe cevi jednake. Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na . )f >". ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v . 6 7 d). Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 ..eliO .12 i paralelno 11. dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI.Ime. se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' . J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3. /. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5. 11.. preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4.. a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel . tj. ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' . J ne .iJlll od o::.w gurn.:ru/o!ll .W ofJrur.. . Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi.12.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us. . a ukrsna glava kretace za drug u cev. Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f .. a = 1'12).13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala.u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr. a nalazi se iznad iii izmedu cevi.. ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto . b navedeni izraz daje pribliZno resenje. ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu. b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi. koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2.I(Y " .10." . b) SI. 11. tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r).351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon. Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' .snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik . 11. centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin. koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza . 156 kg/m.lI '/ I po ugOtn _ krelal:om.llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I. r . g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge.

x .. na]veca dalJma.auje se u obliku cevi kruznog. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera. punJenJe." In . . (j) . R v· • = iyoS .10).ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera. pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp. . Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160. no. kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture. 850 0 C. zbo o kOllscenJ3 gonom. Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11. S . Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre. 320 i 400 mm. odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica. l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom).3..metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q.fenje (Yestica materijala.ukupna sila (ovde je i ""J=1 . Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka. lisnatim oprugama (gibnjevima). neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala. a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 . 220. 11.3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--.352 Transportni ureda. bilo koje polo vine ovoga sistema. R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D. 150 m 3/h pri transportovanju peska. 11.maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala).e . moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom. ('3). pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp . Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. Yo .ose. transmaterijala elostize 60. Da bi sistem bio uravnotez:en.13) navedeni su u tablici 11.11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih . c).masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11. . C]. Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala.pomeranje centra inercije sistema duz x . l1'mtnom ekscentarskog pogona.metalnim elasticnim sistemom (S1.sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno . kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa . a .. za vremensko punjenje i praznjenje transportera.stdja) II Tablica 11. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema. Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno . t duzme trans portera. .. Kapacitet transportera je 15 . c transportera proizvo d aa u·m d er (A u. ~ podesavanju elasticnog sistema.sila deformacije elasticnih veza).UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm.12.::: gde su: m .ostvanl]C duz cltave.. Takav J~dnocevl1l .12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere.ukupni koeficijent otpora. mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0. .. Element za nosenje materijala izra. zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka. kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 . Po. . b s dye mase s . II . I r' . Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja.imaginarna jedinica. imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi. a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi. Elementi transportera Elementi za no. v. sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. kao i olucne transportere. Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi.1 (11.85 < wlwo < 1. Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl. po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:. mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '.kruzna frekvencija pobudne sile. koji se oelnose na jednu masu. l Jravnotezem SIS te . sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa.

11.gibnjeva (SI. cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija. elektronska cev itd).354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. povratno .principije/J/o shema. kotve 4. Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje .. Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. 5 mm. kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu. Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno .14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH. 6 m koje se spaJaJu vIJclma. Kao rezultat ovoga.. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve.i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. U tom slucaju. kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. odvojice se od statonl. Pagani. visece konstrukcije.. ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz. pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija. namolaja naizmenicne struje 3. skupa sa tegovima za regulaciju . Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja.. 15.krivajnog pogona.15. 11. pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta.translatornog kretanja i. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase.Ih). lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. 11. napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski. b . dYe kotve 2.14) sastoje se iz statora -. kao i kod transportera tezega tipa. donja se udaljava.translatorno kretanje jcdne. a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H). elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje.. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta. Pri tome. Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno . a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~).50 Hz (3000 oscilacija u minutu). Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora. prema tome.Y : a . te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. elasticnih veza opruga 6. bj Sf.~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 . Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. njihov sustinski nedostatak . a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog.kOllslrukcija . duzine sekcija 4 .. centrifugalni i ekscentarski pogoni. 11. odnosno druge kotve. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge. Uopsteno uzevsi. kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza. SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma. Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni. plastlcnom masom. kuCista 8. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera. naizmenicnom eieklricnom strujom. kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga . odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom. b). a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti. OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama. po!turetanom. <?evi. i suprotno. u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn. pri napajanju njegovog kalema monofaznom. sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. kao i maloj masi. kada se gornja kotva privlaCi ka staloru. poprecl1og nosaca 5.podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera.

. . jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. w . Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata.kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca.16.15) 2 aJ Sl. kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca. 11. b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2.ucestanost obrtanja vratila. a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter.. a) sastoji se iz elektromotora 1. 11. sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl. Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno . Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta. b . Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p. za svaku tonu na cas kapaciteta . 6. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje. kao i u jednostavnoj eksploataciji.). kao i pobudne sile (do 100 kN). c).. Ekscentarski.ckscentricitet eksccntarskc mase.16. kao i male amplitude (0.16. iii odvojeni. mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 .. a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene). Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11.. .25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I.5 .prenetog materijala).0 m). amplitudi oseilovanja 0.2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih. velikim gabaritnim merama (do 20 kg . praskastih i drugih nasutih cestica materijala. eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne). mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta.7. Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F.15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo.5 .356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi.14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11.13) gde su: mo . kao i transportera malih duzina (2.elaslicnim (St. .0 kW. 8.16. 1. 750 min. PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y... niskom nivou buke pri radu. moto vibratora..debalans 2. Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p. Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11. Stalnost frekvencije (3000 min-I). Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine). b).625 . 11.5 .... u obliku dva ekscentra.11. na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar .masa cksccntra. Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11. a) i krutim vezivanjem. Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu. Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 . sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11. pri snazi vibra(ora od 0. 650 t/h. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca.. kao i amplitude oscilovanja. (11.. ro .16. a shodno tome i kapacitet transporlera se menja. vratila 3.

Sl.16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a. sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 . koji je najekonomicniji i-.cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl. cilindricno . kvalitetno termicki obradenih opruznih celika..A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1. a sto je u funkciji siguruosti..11. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon. pa do potpunih radnih amplituda. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja. da se pri njoj.16. b).spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl. 120 MPa. lL18.17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l. sa velikim (npr. c). pomeranja. 11.. 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl.358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1.ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade.16. elasticni (gumeni) ekscentri. 2 godine) .18. Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem.najefikasniji. 11. c). vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. a). klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema.17). c i d . kao kruta veza. odnosno produzetka eksploatacionog veka. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere. Kada se u transmisiji nalazi elastican element. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera. . Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon.metalni zglobovi (caure. klipna poluga ponasa kao elaticna.12. posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove.18.11. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne. Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. polukrutim i e!asticnim (SI. Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm). ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema. d). Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze . pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad. 11. koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga. a pri ustaljenom kretanju lransportera. dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija. tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. 11. kao i za transport malerijala duz oluka.17 E. frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu). odnosno cevi. d i 11. b . a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje. Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl. 11. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje. 11.cenlrifugafni POgOIl. za vreme pustanja transportera urad. a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 .. a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. Kao elasticni elementi navode se takode gumeno .

a biraju se iz tab lie a 11.0 4. 1500 1500 . 3.5). .0 . 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila. kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI.0 2.2. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera. Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja.. Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera.' C . c) optereceni su na smicanje (klizanjc).mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama. ostvarnju vece amplitude oscilovanja.metalni paketi (S1..18 Etas/ieni elemenf. kao po pravilu. 15.promenljivog opterecenja). kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema.0 5. pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C). b .. drvene mase i slicno.gumetlo _ me/aln. Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici.3.75 . a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema.. 2.18.0 1..amplituda oscilovanja. Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co. Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa.. primenjuju se gumeno . kao i njihovo regulisanje.1).80. 8.360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno . jednostrani i 3000 1800. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera.2.. a takode odreduju se i parametri pogona. co.16) gde su: KJ i K2 . Gnmeno .. . I I I iI a (mm za cestice materijala) ..5 2.4. kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera.0 komadni 0. 1.4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala..0 . kao i visoki eksploalacioni vek.ugao nagiba transportera.. proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta.J=i .. transporfera: a . Kod e1asticnih klipnih poluga.0 0. .0 ..{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa.. K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11. 11. pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost... otpora premestanja cestica materijala.450 I Centrifugalni. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera. pogonska sila i elasticnost veza... element . a .mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11. a .0 IElektromagnetni I' Centrifugalni. sto je ranije ukazano.. staklo _ plastike.meta/no {aura (zg/ob).0 ..2 ' (11.1). 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala.1000 800. udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala. Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11. 11.empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko .metalni paketi.2 .

kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B.5 0. a) sastoji. I usmerenim nosacima . manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija.0 I ~ - Tablica 11.elevator (Sl..9 . 0..5 . a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera.8.K.5 .5 7 . .1.. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4.. 6 K4 ViseCi. . sa centrifugalnim pogonom (11.9.5 1.5 . koji navodi B.. 10 5. 0.19... ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1.. 3.4 3 . i - 0. 0.7 5.L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) ..n 5. ... 5. 10 0. nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu.glbnjeVlma.5. . 5 0.6. za p nasipne rnaterijale.5).... za zrnaste i komadne rnaterijale. 0. uravnotezeni.5 .5 ... 0.3..QhlI'IKOB i to za: .50 I ~ 6 .6.u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala..5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2. sa jednom masom... 5 4.1 0...5 .17) preko 50 5 . '. apatit).. Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- . koji su veoma povoljni za transport (pesak. 11. duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal..0...5 .racunski kapacitct transportera.. oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk.16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa...5 . 5 3._------j - . L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala.4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter . Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0. 200 0..5 . sa jednom masom.... usvaja se da je Cp 1..18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport. uopstene vrednosti empir~~skil:. m.. pa je brzina Transportovani materijal (11.visina podizanja cestica materijala (za kose transportere)..2.6 ... 6 3.. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza. 5. sa dYe rnase.K. zrno)... 10 1O)K4+~J..a H B HHH nTMaw . .kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti .16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll. a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement.QMI'IKOB .4....8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0. m. mm 5 .. nanize). 0. za pravougaone cevi \jf = 0.5 0. 5 1.. 50 10.6 ..... Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc. 1. C = 1.. 0..koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11.5 1. sa ekscentarskim po.. . t/h.0 0.).362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11.6)..1.0 Tablica 11. sljaka. 2. 12 8.4 i preko 50 . K3 i K4 . 50 4.. prasinaste i praskaste. 50 . III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom.4 .2 .1 2. 5to je sitnija cestica materijala. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala. to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11..5 preko 50 11.6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5.0 ~ 0. Q .8 .. H ..0 ..za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni.0.. sa II centrifugalnirn pogonol11 5..ono. sa koso I . ugalj. .. . Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5..36 (11..' . Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni.8 i za okrugle cevi \jf" = 0.

ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju.5 . spoljni precnik plasta transportera je 800 mm. sa rezonantnim pode~avanjem. Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11.visina dizanja cestica materiJala.1500 min-I. frekvencije su u rasponu 600 . . uzduzne i torzione oscilacije).ugao ugradnje ekscentara..700 min-\ zbirne. 900 mm.19 a b) Vertika/ni l'ibracion.19. Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn . sirina olu~a je 200 mrn. sirina oluka 100 . odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m. b . koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj. a postavljaju se po dva. kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp .. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em).7 m. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F. 8. koji ostvaruju tacno. tako sto. Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8. zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza). amplItuda os1 cilovanja 6. Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta. =45 0 . 700 min. sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m. 8°. Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h.ekscentrieitet ekscentarske rnase. odnosno cevi. Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000". unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6.shema v. ' 2 + szn £.5 mm. (PTJ cos bR .:0: HIlO.[45] . c) iznose a = 0. za osnovn plasta transportera.. em. £.poluprecnik inercije.dimenzije (em) prema (St 11. horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment.0 mm. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO. na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7.19. (11. koji iznosi rp = 4° ". b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5.364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3. Pi .16). sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW. brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11.15 m/s.8). tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi). SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice. korak zavojnice je 200 mm. najveca brzina transportovanja peska iznosi 0... 400 mm. konSlrukril'na shema. najveca visina transportera je 9. koji stvara torzione oscilacije transportera. em.a je sa ekscenlarskim pogonom. Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2. koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija. PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora. Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 . transporter.braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila.. c .. odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti.19) gde su: m .. b i R . sistem je sa jednorn masorn. za odreaenu frekveneiju i amplitudu. koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise.. masa ]edinice duzine. obezbeauje se prenosenje materijala navise. duz zavojnice. po zavojnici oluka. Povezivanjem ovih oseilacija. gde je H . sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora. ro .19). 11. dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800".2 2 £. ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru. usmerene amplitude oscilovanja (st 11. vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose.

oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava. valjanih profila. valjkastim transporterima _~ . Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima. VALJKASTI TRANSPORTERI 12. kalupniea. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri.1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka. Prcma naCinu transportovanja tereta.). a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. (abH lima. Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka.Valjkasti transporteri 367 12. kontejnera itd. oslona rebra. uzcluzna. pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta. cije su osovine obrtne u ramu transportera. cevi. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. sanduka.

Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta. koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru. ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera. sa nepokretnim osovinama. sa jednorednim iii dvorednim lezajima... a). Za prenosenje tereta cilindricnog oblika.. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija. a postojani su na koroziju. Oni su manje mase.1. a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja.368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso..2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12.. npr.2. 12. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko.3.. sto omogueuje mirnije kretanje tereta.... !T"T"'I 12. sklo~ I). Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl. ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci. 12." ~ pit ."". Transporter se izracluje iz vise sekeija. Valjci su. mogu da se postave blize jedna drugoj. primenjuju se valjci oblika c1iska.. rucnim pogonom. valjci se izraduju od sintetickih materijala. pa prakticno. ..na loekovima (Sl.. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom. Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima. a. 12. umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska.. . transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi. Isto tako. u prostoru izmeclu valjaka. poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina...1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil. II cilju postizanja mirnog kretanja tereta.era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea.. 12. a 1S- . sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. okruglih celika i slicno. ciji broj odgovara broju ogranaka.. tako npI. lancanim prenosom.. . a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima. a to znaCl. . U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala..1. "" . a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva. Na SI. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze. mobilne . a izmedu nagrmtih osovina valjaka. prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane . 12.... Na jednoj od ploCica ugraclena je. U mnogim slucajevima.5. na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI. a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka. kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje).. 12. b)... c. kod krivolinijskih trasa transportera. preko poluge za guranje itd.3. koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama. 12.. i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. npr. ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta. Pri kretanju tereta preko njih... koji nisu teski. npr. a.. kao po pravilu.. a koje se aktiviraju automatski iii rueno.. Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3. b). Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija. ostvaruje se direktno. cilindricnog oblika. transport tereta ostvarujc se besumno. " " ~ b) St.1 ... .. Na dnu svakog konte]~.. kodirana adresa transportera. tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta. 12. . sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova... eevi. ovo je rastojanje jos i kraee... Kada uslovi rada nisu teSki. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne.2) itd.4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. naVIse.. dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta. koji sacinjavaju deo okretne glave.1. a) i pogonjene. Ispred svake bocne gJave. kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era. . dui kojih se kreee materijal.. jer su sa sfernim osloncima. Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca. pomoeu elektromagnetne glavc. ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu..

Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera. za 411' < II < 511" F" = 0. sa dva pokretno okretna kraka.uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka.2 Tras(I frafJsporlera .4 . kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta. jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka..SG. pri 31v < II < 41". a .2 mm. kao i precnik krajeva njegove osovine. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter. 125. lito zavisi od precnika valjka. 12. da bi se izbegli sudari materijala.25G.. 800. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1. a u zavisnosti od precnika.skrefnica.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama. na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O. 1000. Mehanicki uredaji U obliku stuba. ugraden je uredaj za oCitavanje.12. . 60. racunsko opterecenje valjka i masa b .5 Inm. 250. 200. za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. 100. 1. 315. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160.\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska. 1200 mm.370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera. ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli. c .fran.123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a . 630. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka.5. . 500. Fv = 0. Prolaskom tereta duz jednog transportera. koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0. duzina valjka. b. Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera. prikazan je na SI.. 650. 400. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta. u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije.33G. granicno odstupanje ne treba da prelazi 0. ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji.5. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka. u obliku dvokrake poluge.2 . na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka. Prema tome. prema koraku valjka. 12. 400. c). 80. a korak valjka iz standardnog reda: 50. 0. 500. b c) s(fl'ije!l(J SI.. 160. SI. 320.jJtul'olinijska. 200. 250.

BIzina valjka.372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12. vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z. shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/. 6 ..urectaji :a b/o/':iranje.6. Nakon oslobadanja od tereta. na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta. 6 . c .sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo . Kao sto je poznato. J • e/ekfrh:na kolica. Dijagram obimne brzine valjka. 7 . za kretanje materijala brzinom V (m/s).razl'odni traJ/sporter St.2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2. jednak je vt'112 (povrsina OAF).urectaj :w o6/al'(l!1je. 2.koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta.. b . gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf. a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12. Posle toga.~tanje tere/a l/a skretni transporler. kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. opisani ciklus se ponavlja iznova. 12. pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka. a. 12.4 Nepogonjeni . Put svake tacke po obimu valjka. 3 .skrefn.(] oCital'Gnje. Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi. a . 12. za jedal1 vremenski period. 4 . 3 . a shodno tome i njegova ugaona brzina.upra"Uaa.u kineticku energiju valjka. 12. U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2. odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA). l'kJ'(Jni.. transporter. povecava se lincarno. teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja. koja moze da se smatra da je konstantna.stub sa dl'Okrakom polugom. tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo.preme..23). okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog.6.' I .kontejner.prf!l'odna po/uga :0 premeltallje. 8 .\·tm·!jac . a). valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD).5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a . do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka.2. "NaCin premeStanja na tockovima". a druga polovina . prekida(. 5 .2.6. nepogonjenog transportera.4.prfjemne sekcUe.5 . po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v. Aka je G' . Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas. 2 _ daw/('! 7.povrsina OEAF).. U pocetnom trenutku vremcna (1. Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB).elektricna sklopka..u. 7 ." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A. prikazani su za ovaj slucaj na S1.

0%. m/s2.. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja.koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka. sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka. Otpora usled klizanja tereta po valjku.5..L .5 . 3..2. ~~ __.0 .. glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: .koeficijent trenja u rukavcima valjka.. duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 . praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0. kao i usled predaje kineticke energije valjku. SI. 3.5 .0 0.12. moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta.. Otpora usled (renja u rukavcima valjka.400 'Yo rtera 1.0 4. a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az.1.3) Celicni lim: ispravijeni '.rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~. Prema prasecnom nagibu transportera %. d . tj.5) Ako je.374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 .0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog.~ 1. prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12.5 3. 12.0 2. Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta.4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni.precnik rukavca valjka. 0.50 100.1 reta kg 30 30 30 30 30 10.6. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12..5 2..0. 1.8 . tereta preko valjka.5 .9. Zbog toga se kod transportera sa valjcima.6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12. nego u prethodnom slucaju. kao i velicina precnika valjka D. koji su jednakih karakterislika... ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji. 0.. sto je manji oclnos FvlG. tako i potreban ugao nagiba transportera manji.5.4.koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru. !ilo je prikazano u obliku dijagrama.0 .1... a na osnovu podataka iz prakse.5 3. (dine G._. .1) gcle je f . odnosno veca tezina tereta. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH. kg iz tablice 12. g .ubrzanje slobodnog pacla. b. Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0.5 ... 2..1.2) gde je f. OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A. 1. nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12. preko valjkastog transportera.. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera.. Nije od malog znacaja i stanje lezaja. . sasloji iz sledeCih komponenata: 1. ako se teret oslanja na z' valjaka (12. lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12. posto su kako sila otpora.

od jedne do druge masine za obradu drveta i s1..... tako sto svaki lanac povezuje dva valjka.0. ..5 2.. 125 500 . klinastim kaisevima iii trakom (SI. a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima. 7 5.0 0. 12. drvnopreradivackim preduzecima. testera. a takode i do skladista gotovih proizvoda. 25 25 ... a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika.'aljka. c) t d} SI.5 .. Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada.... 3.pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja.5...metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500. 1000 10. 25 II 12. do makaza. Na sl. 12..5. cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni.../ancan... uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje..0 2.0. prenosniri pogone S1'oki par valjaka.. Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3..7..0. 2.. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova.1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera.5 1. 2. 2. koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka.. c .. . obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke.. 1.5. d . pri rezanju i secenju profilisanih metala. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama. Na S1.30 30 . Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa.8 i I 8..5 1. Prema nacinu prenosenja pogonske sile. 1200 1..7 Shema pogona ..5 "\ Limeni kontejneri . pri transportu dvrne grade. b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca.. za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala. 2.7.7). na kraju vratila postavljaju po dva lancanika. u pilanama.l'fog fron.3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12... 3 .. 12. 1... Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila.pogonjellje "oljko IUllcelll.376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12..1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10. 150 150.5 6 .. pa se zbog toga.500 I 2. dasaka i brvana. 6 4 . pogonskim luncima.0.12.0 1. razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom. Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne.l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h .. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma.3..

Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije. nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali. lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. Da ne bi spao sa lancanika. v (12. Na SI.koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2. brzine kretanja tereta v (m/s). U tom slucaju u jednacini (12. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose. Dve vrste valjaka za tde uslove rada. 12. 12. neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru. Na SI.10 prikazan je opsti oblik takvog transportera. na zajednickoj osovini ugrade dva valjka. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva. svi valjci neprekidno se obreu motorom. pogonjeni elektromotorima. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera). oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1.85. kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. w'J .6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600.23)].9. Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12. kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI. pri tome je w' . potrebna snaga (kW) (12.. a u uslovirna visokoserijske proizvodnje. poveeava se snag a mot ora. nego sa druge strane. tad a je .)v (12. odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1.stepen korisnosti pogonoskog mehanizma. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L.) kreee se kliz. 12. sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N).8.3. Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta. ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada. P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku.15)1. d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake. kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini.v T Z·L (12. pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter.7. prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m).7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima. 12. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta. tj. 11 . Suprotna grana lane. u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom. Kod valjkastog transportera ovoga tipa.80 . visine dizanja tereta H (m). U nekim slucajevima.. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika. duzina horizontalne projekcije Lh (m). moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12. Posebne sheme lancanih prenosnika. Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0.7. pa je shodno tome. odreauje se iz izraza t=--. w.koeficijent otpora obrtanja valjka. koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter). otkrivenog tipa (bez poklopca).)njem po uzduznom oluku. broj valjaka transportera z. 12. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. 0.11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa. ako se umesto jednogog valjka.8) T=~.7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z.10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. dobija se iz jednaCine (2.9) 12. pokazane su na SI.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI.23) pri f = 0. Medutim. =~ .11) treba usvojiti da je Zo = 1.

shodno tome. Kod radnih transporter a u valjaonicama. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora.. b . a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12.kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak.sekcije so skupom mljaka. Pri tome su. 51. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta. mogllea dva slucaia.12.koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka. c . krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka. do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2.koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka.]D .. b .13) Radni transporter. gde su: flo aD . I v WI gde je fll . sa cestim i brzim promenama smera kretanja.15) .\'{J [Jogonom: a ~ grupnim. u zavisnosti od ubrzanja. . U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja. Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12. bJ 51. neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja. Ubrzanje tereta je a =g III (12. tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ.12. usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni. do hi se kad )'aUa/.9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera . 2' 1 I . Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i.380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F .sekcija sa prile'!l1im rockieima.14) m g 1"02 mao iii ao S g flo. tj.8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a . a valjci nastavc da se obreu.12) Ako se terel zaddava ustavljacem. tj: 02.l1 + (KIG + F) . odgovarajuce snage. ) D i 2' "WI (12.translatorno ubrzanje tereta.-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja.inrlh'idua/nim 1.

18') LITERATURA: [15]. kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu. Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12.. gde je f . (12. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta. . [21]. odnosno rotora elektromotora. SI. K' .koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1. Kod grupnog pogona transportera.16) gde su: tm .ld IUl)D 2' J v (12.koeficijent trenja kotrljanja.12)].ld . ako su motori ugradeni na osovine valjaka.. Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja.1 .. Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora.2). a 11 . to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka.18) +f..1T) gde su: J v i 1m .19) (12.20) saglasno (12. ako je manji. jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil. tada je K'=l.stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma.koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak.16') Kod zasebnih pogona. K'GIlJ D ( ) (12.momenti inercije valjka. moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12.Jco.12. 1. 2.ugaono ubrzanje vratila elektromotora.koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka.382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III . 19 2 (12.0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje.17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c.19) Ako je ip . koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka. Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke. tad a je K' < 1.8 . Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1. 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-.10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12.[45] . Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF.'D 2 =GF +(G+zF )f. c .--.

13. 13. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska. Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom. HIDRAULICNI TRANSPORT 13. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama. hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI.cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala.1). b). oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova. . kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca. meautim.Hidraulicni transport 385 13. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev.1. a) i na dodavace (SI. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport.1. npr. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu. 13. a takoae i prilikom transportovanja sirovina. prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova. cementa.

koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi.. S1./or. grubo disperzne (0. b . 0. zbog manjeg habanja cevovoda.Y z() dm'oc/ maferijala . to je u sustini specijalna centrifugalna. odnosno od njihovih suspenzija. Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida./al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J . Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om.15 . tela pumpe 4.dakle neravnomerno... jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju. tako 5e npr. 4 "para! za sutell)e.talozllik. a u zavisnosti od protoka (napajanja). kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda. U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 .20 % veca).05 .5 . obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine. 2. 9 . pritiska. koji je vezan za prednji poklopac 3. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. 13. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako.1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala.pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda. 8 . Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5. kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). . u skokovima kretanje. Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2.sa komorl/jm r. to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima. gustine i oblika cestica transportovanog materijala.centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu.. 7 .. Sl. koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija. a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida. snage. 1. a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice.15 mm).. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje..5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1. respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora. 2.pumpa. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu.Ce1'ol'od pre6§celle vode. moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. na dnu.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em." 2 . 3.0 mm).. Medutim. 10 . 3 . duz zida cevi .. granulometrijskog sastava.pumpa.. dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6. otrzanje od dna. 20 % vece od kriticnih. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda. pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola.. a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja.2..dodol'ut.386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom. 5 . kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija.. pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica.prijemni urutaj. koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0. u opstem slucaju. ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala. 13.. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr. a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida.prOl'odJlik pulpe. kao i od poprecnog preseka cevi. 13. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 . Hidrosmese Cine vise disperznih sistema. 6 .. Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi..hWlker. koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala.

zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja..700 rnm. neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a . Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom. a debljina uloska je u granicama 30 .3). kao i fizicko ... Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. 85 mm. Takode postoje. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 .razdvojive veze.388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom.1) . Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg. tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice. poroznost i drugo).nbfagana celi(nim segrnent"na.. 13.fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima.... a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano . h oblagona sekcl.. zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. visina podizanja hidrosmesc. Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi.mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca. a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom. Efikasna je i primena armiranih kolena. transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja. 13. odnosno vakuummetrom. pa time i njihova primena. menja se i napajanje pumporn. koriScenjem odgovarajucih masina. i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora. a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru.2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. . Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe). gnstina.3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a . Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi).kape. Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc. daljina transportnog cevovoda. Sl. b) oj Sl. 13. 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. (13. 13.

vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'. Ie . a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju.1 '" 1. hos .7 3.1 hi. PM .0175 1 300 I 350 I 400 0.koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode.2) Vkr.5 3. zavisi od pIecnika cevovoda. u zavisnosti od precnika cevovoda. Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost. 3600v1t ' gde je v . 12 hiljada tona sirovina. h gm . hg = ZPh (Pa).0 2.0150 600 0.koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a).7 3. m/s. navedene su u tablici 13.4 2.3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda.2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2.55 . m.zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa.2 I 4. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr. za razlicite precllike cevovoda I 3. mm gde su: hus .veliCina specificnih gubitaka u m. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S . Ph . t/m 3 Tablica 13..3 5.. Koriscenje mekih stena iii plastienih..4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 .0155 500 0.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak.relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has..preostali nap or. Pa.4 I 3. d - precnik cestica tvrdog materijala.2. (13. hI! . Pa.gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. 30 Pa.gustina hidrosmese. Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13.gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda.razlika kota. to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0. na 1 m cevovoda.8 frakcija gline 2.duiina cevovoda.0145 0.8 2.2 3. kao i posebnih oblika laporaca).2 3. gde je Z .1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr. m. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 . L . a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa. m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1. Lokalni gubici su 1 2. 50 Pa.6 2.0155 I 450 I 0. usponu pulpe. gline.6 4.0160 - J ! I D=~ (13. Pa.390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0.0165 I 0. Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr.2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn.8 I 4. hi . Pa. Pa: 13. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs.6 ~ D mm 150 0.180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport.4 1 600 gde su: io .0185 200 0. Gubici pri podizanju..0 3.4 4.gubici na usisnom delu. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda.2) Za pribliZne proracune je hgm = 0.1 2. neelasticnih materijala (krede.gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu. Pa. Vrednosti koeficijenata otpora za vodu.brzina hidrosmese i iznosi (1. tvrdih cestica materijala.8 3.0 2. Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 ..1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala. kao i njihov transport sa povrsinskih . (N/m ).

pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa. Zbog toga.. 2. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove. u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1.03 m..4+0. sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje.skriljci. Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1. pri jamskom otkopu.. Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0.4 : 2.. koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je.5 puta radni pritisak. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) . 3 : 1. neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala...6 .1 m/s.. Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana.4 tlm3 .45 MPa.166 m .4 . slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine. Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 . pri d\.. Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima.6 4. kao sto je praksa pokazala.pulpe). glina . Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa.2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1. takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko.. 3 mm. 38 % transportuju cevovodom do fabrike. 3 MPa.. 2.. Dostava gline iIi krede od rudnickog okna..fabrike).Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima. 1. 40 s) inadmasuje za 2 . glina u obliku taloga.392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom. naroCito pri pustanju u pogon. posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona.8 gr/cm3)...6 =13 0.5 MPa. 0. te je zbog toga. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 .7 .9 ..166+0. kao !ito je poznato.. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13. sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina.. pri vlaznosti od 60 %. tj.glina iznosio je 6 :! 1. 3. Odnos smese kreda . Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama.. konzistenCija hidromesavine . prirodne vlaznosti 25 %.. 0. 2.. cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja. pripremljena u dnevnom kopu. a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2.. U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa. pritisak pumpe za vodu iz~osi 0.4 = 3 0..02 . pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc). velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 . odnosno karoserije kamiona (kipera). jer dostize 2 ... u jednoj fabrici cementa.4 . U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija. pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta. kao i elemenata hidraulicnog transporta. vlaznosti 36 . 0. sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. 307·7 1-0. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga. posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom.2 m/s.. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa. Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km. 0. Na primer. Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu. LITERATURA: [15] . 1.2 kWh. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0. cvrsre sirovine (1. Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje. do suvog stanja.2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm.5 MPa. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0. 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0. Potrebna kolieina isusenog taloga. iznosi 1200 '" 1400 m /h. apsolutno suvc gline iznosi 2.. .. Pokretanje sistema taloga velike koncentracije.. ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. do fabrike cementa.35 MPa.. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca.. 0.. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm.6 'tlh 3. pritisak pulpe u cevima 1 . Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda . 1.3 .

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14.mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta.mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima. takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera. Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: . koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1. slabo disperznih materija!a. posto se materijal premesta cevovodom malog precnika. praskastih i sitnozrnastih. nag- .. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno.higijenskih uslova rada. tako nutom i vertikalnom pravcu. VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14.mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom. npr. . . ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine. . . za premestanje prasinastih.hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala. smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno .1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a.

pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a . kla5icnom transportu istih materijala. vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3.. a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema.1.materljal Sl. kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh.siroki dijapazon kapaciteta. njegovo ispustanje u atmosferu. 14. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda. 14 put a potrosnju energije pri mehanickom.1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a . koja nadmasuje 8 .1. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. b . 14. Pod dejstvom atmosferskog pritiska. Meautim. . J aj ad kompresora r. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport.relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. a takoae i za istovar.kompresionog (porisnog).padaju.:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh . odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport. a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni). koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija).smesa -. usled koje se cestice materijala dizu po inerciji. veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala. uprkos ukazanih nedostataka.1. Zbog toga. pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje. .5 km). .mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar. eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na. neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha. a) i kompresione (SI.visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera. . Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1. udaraju 0 zidove. odnosno narusava se proces transporta materijala.2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni.usisno . koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti.. b). pa usled gubitka brzine . uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine. c). c . 14.neophodno je preCiscavanje vazduha. U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno.396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 .mehanicka svojstva materijala. 14. i pored svega. preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta.brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca. a pre svega njegova nasipna svojstva. Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica. Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu.1. pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. a transportna daljina do 1. Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: . kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo). pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko . u manjoj iii vecoj meri. 14. 14. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost. .usisnog. Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1..

a kod instalacija visokog vakuuma. gustom sloju U novije vreme. a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l .1 MPa. to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina. potisnog elejstva.7 MPa. do mesta istovara materijala. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja. 14.20 . Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0.. Uredaji usisno . tabliea 14. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu. koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter.1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta. vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage. Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe.6 . IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno . 0.potisnog dcjstva. dospeva potom u filter 4.1. sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha .potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata. a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore. preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. od mesta prijema materijala. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. Kod instalacija sa vakumom. Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala.. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma. izbacuje u atmosferu. Tablica 14. b).40 kg I sloju materijala) . vazduilne duvaljke i kompresori. duzine transportovanja materijala. svi aparati i cevovodi. dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska. a praktieno oel 0.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. kompresori i ventilatori". a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja.. u koju se materijal prinudllo dovodi. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5. odnosno istovarnih mesta. a pneumatski transportni uredaji usisnog. a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju. Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. vakuumnog dejstva. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3. vakuuma na kraju cevovoda. 14. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda. na kojima se ostvaruje praznjenje. u kome se ostvaruje talozellje materijala..1.1. npI. u kome se prcciScava. sheme instaiacije). pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. kod uredaja za otprasivanje.

kako bi se sprecila zapusenja. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine.. kao i sigurnosni ventil 3. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu).disk. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore.4. 30 min-I.jilter. .2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog. ne odozgo. a materijal aerira koji se prenosi. . Sf. kroz razvodnik 5 (tzv. . te se sabijeni vazduh prenosi u sud. kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih. cisterne za prevoz cementa. bez zahvata mao terijala. preko reduktora 14.4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem. zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. 4 . Na taj nacin obezbeduje se konstantno. sarze. pauk).posuda. sud 10 ispunjava se materijaiom. 14. Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju . Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla.. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. kao filterom. 1. pneumatskog podizaca. Broj i precnik cevnih prikljucaka.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc.statora i [otora.l'en(il sigurnosri. 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2. .kOJ1usn(J slavinG. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije. U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali.u gustom sloju. jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. sode. 14. Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora. 14.. 6 7 . 14. postavljenog unutar suda (Sl.. navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport. tehnoloskog postrojenja.2 . Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . 14.3 Posuda 1. Kada je otvoren konusni ventil 1. 8 -.prUemnik.1 fir St. vozila za cement.3).4 IS Shema preno. disperznog materijla. odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju.(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec. potpuno i ravnomerno praznjenje posude. kao i sektora. Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1.. punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12. 2 Shema preno. EIektromotorom 15. sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju.400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom.i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1. U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava. 5 .2 1 ~ ce\'ol'od. Na Sl. 3 . vee preko prstenastog sektora 4. sastoji se iz dva osnovna dela . zasuna 2. Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi. 14. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. Gubici energije sc snizavaju. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1. iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja. Nakon podizanja pritiska u sudu do - . Sl.slacem. ( ~l == 250 . silosa. tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka. kg I sloju materijala]. Pauk 5. mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala.

ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0. 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh. Brizgaljke se tako ugraduju. unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja.5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. 14. to se u izlaznom otvoru materijal sabija.402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala). propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. promene smera strujanja. a eevovod za odvod vazduha u atmosferu . Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja). meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu. odvajaci. kako ne bi doslo do kondenzacije vlage. U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. to je bolja i hermetienost. Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom. da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. to je korak poslednjeg zavojka s = (0. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 . 20 s posto se otvori slavin a 9. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha.. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. cevovod za prenosenje materijala . Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine. ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°. Posle 25 .. Nakon 17 . Izmedu njih je odredeni razmak. pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska.aspiracionim vodom. tj. promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala. tzv.2 . . Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma.5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera.35 MPa. na ko!enu mora da bude povecane debljine. zatvara se izduvni ventil 4.. komorni do- 14. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih. besavnih .. rade na zaustavnom principu.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11. a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja. 1. t9pljenjem.55 '" 0. paronit i slieno. cevovodi. te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena. ulje i odvajac vode. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren.1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. ako je korak zavojnice s '" 0... odnosno kod komore za mesanje smese. a zatvara se sigurnosna slavina 9. klingerit. 25 t/h. trokrakih eevi i drugih izvora. a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. aparatura za daljinsko upravljanje. celicnih cevi sa prirubnicama. karton. lokalnih otpora. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja... Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza.60) D. malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). prijemnik vazduha. 0.wa dodavani materijal preko puznog transportera. preklopnika i drugih lokalnih otpora). Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda.transportnim. uredaj za punjenje (dodavac).. kako bi se povecala otpornost prema habanju. povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 . zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15.. filteri. brizgaljki (11 .8 D.. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. kod cevnih prikljueaka. precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd)..vruce vucenih cevi sa prirubnicama. zatvaraea. 30 s zatvara se izduvni ventil. usitanj. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena.

.u (BHllllIITMaIII . Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka.ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala. sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom...4 0.4 0. 2 mm). 10 .rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija .komora za me. JJ . Pk = rOn) i koordinatnih osa.brf\'ljenje I'rafi/a.. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker..hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe). 6 ~ zasun. pritisak u komori za mesanje Pk = 0.6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm. koji je dove den do pumpe. pritisak u komori za mesanje). povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm. G i konstatuje se da je za L" =350 m. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca. 12 .\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl. a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h. m Pritisak sabijenog vazduha.3 I 110 200 30 0.t ?tJ(1 . 2 . npr.. Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje.' 36 400 30 0.I'elllil.2 18 140 I 63 '. Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 .2 38 250 63 400 30 0. . m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda. snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW.fte leiaja. E.2 I I .33 MPa. 8 . a ponekad i dopunski magnetni separator (npr.5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor.portlandskog cementa). tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda.vanje smese..2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala. so 1(1 .404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C. D.· Q . Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem. m UkljucujuCi po vertikali. 4 ~ kucq. 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 .4 0. koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca. 14. MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima. Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 . mm TA·14 (C-991) Tablica 14. C. I 200 30 0. 9 .tJ P/cW L.spojn. Medutim.6. 14. Na dcsnoj strani grafika. 12 mm. a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl.krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl. 14. 5 . Ip P. MPa Radni pritisak u komori za mesanje.4 0.4 0.3 41 250 .. dllzina transportovanja. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl. 7· puzni konzolni tral/sporrer. za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje. 14. kao i slucajni metalni predmeti.oklop. od tvrdih materijala. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement.J ~l 1.u).# /. kretanjem od nje do krivih L = f(rik). Q = f(Pk).ca.I 22 175 25 175 I . u tablici 14. Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage.2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0. Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno. nalaze se tacke B. moguce jc odrediti i ostale parametre. pri proizvodnji sljako . F. 3 ~ ograda. nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m..

Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. pri Lh ::: 500 m.406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14. Vreme punjenja je. . Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk.rezervoar. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje".28 je kapacitcta Q . kao po pravilu. u jedan iIi dva odvojena cevovoda. IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. .razdelnik va=duha. 2 . Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca.venti! Zil pllflje/Ije materija/om. preko uredaja za aeraciju i brizgaljki.1 duzina sirina visina masa. Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew.podeona kutija.100 t/h. transportne claljine: tako npr. Separatori SU metalni.2 ~=.14. 7 . pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. hidrodavac ispunjene komore se aktivira . prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja. pa lako i brzog habanja elemenata.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon.~. dancem. 8 . Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja. Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod .odvodna cev.na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn. kW 30 1000 . J 1 :filter za vazduh. otvara se konusni ventil i komora se puni cementom. 6 . Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha. Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14. doclavae TA . mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1. 14. Pogon clobosa je elektricni. Za to vreme prva komora se prazni. Magistralni vod vazduha SI. min.l gradcy.' 3 oslani podiza{. Q ] 25 t/h. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno.kg Gabaritne mere. Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha.. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo. pri Lb '" 250 m. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9). Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja. 14.3.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu.kompenzalOr. I Snaga.5 10:11). Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 .hrizga/jka. uvek krace od vremena praznjenja.' 4 . 10 . 5 ureilaj za aeracijL<. odnosno Q = 220 l/h. masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom. Na S1. Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore. celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala.--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja. Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha. odvojnica. hidraillil'ni predajnik: 9 .8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa.

Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere.4 .6 Automatski I . Sf.4 . kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen.3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu.4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6....."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement). Tablica 14. Radni pritisak sabijenog Ivazduha. tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole. VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. 06 Automatski iii rneno do 0.408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice. a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc. Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh. prc odvooenja oslobaaa se od prasine. . Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja.3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18. na usisnom ccvovodu.3 _. 14. Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I .65 I --j I I Zapremina komore. m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh. Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra.5 15 . mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14.. 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe)..6 75 120175 ! 0.I 4. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha. 14.8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija .6 I 0. t/h Daljina transportovanja. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri. .. Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 . m [Masa. m ... pa se tako cisti filtcr.9. Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera. rednkovana daljina. Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc. Unntrasnji preenik transportnog cevovoda. kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi).. sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor. Takav filter prikazan je na SI.4 0. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI. mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram. 17 0. a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ). 35 150 1 . 0. u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage. unutrasnju povrsinll rukavnog filtera. na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine).17 15 . 14.

.speeificno opterecenje. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta. . Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni. uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera. s= Vv q . Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa.~ "':. Pri daljinskom upravljanju..... preko ventilatora. . U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna... poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom.1O b} SI. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv .14. 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •. ! " " I . Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom.. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. Tako je rukavni filter gore zatvoren. Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. a dolc otvorcn. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom. . Usled tTenja cestica prasine. preko razvodne. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2. brzina filtriranja iznosi Vf'" 0..03 . Pokretanjem poluge.220 m 3/h po 1 m2. Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme.. a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu.... 0.. m 3/h.:Y~~ .. koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja. . dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom..14. " ~ . a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca. elektromotora i slieno. q .zapremina filtriranog vazduha.11) namenjen je za promenu smera strujanja.::. 14. - ~:r oj SI..410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima. a u sredini svakoga od njih nalazi se malo. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine..1' ~ :.. istovlcmeno daje se i zYUcni signal.. m /h. po 1 m 2 povrsine fiitriranja. r Ii' .. koji se nalazc na ramu postolja. ... odnosno unosenje otvorenog plamena). shematski je pokazan dvograni zatvarac. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 . .'. Za vreme od 5 .:. Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha. Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda. koji se premesta polugom 3. a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 .08 m/s. kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja.. sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca. I' r:llt::1 :1' ": . .. odnosno na glavni cevovod. okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. Dvograni preklopnik eevovoda (SI. b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine. Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama.. " o· i1 J n " t. te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh.. kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta...9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine. odvodi se u atmosferu. zatvara se tanjirastim ventilom jedan... Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli... PreCisccn vazduh se vcntilatorom. iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda.neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije. " ' d :~l~~:. " I: • I" i i I. signalne i komandne table.":. njenog obUka. odnosno druga sijalica. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova.

huska pokazivaca nivoa se zaohece. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice. 14. ono se zaustavlja. Pokazivac nivoa.konsfrukciju sa plovkom. te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt.12. 14.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni. 14. na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. . puz se pomice u aksijalnom pravcu. zivin kontakt se zatvara. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl. Pokazivac nivoa na SI. 14. Zaustavljanjem lopaticnog kola. cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor.12). 12. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. Kontakti. Pri radu sa cementom iIi peskom. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo.' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI. odnosno ispraznjenosti silosa. konstrukcije sa plovkom (SL 14. b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti. Kada je silos ispunjen cementom.14.11 Dvograni preklopnik SI. a to znaci i puznog tocka. a). Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica. h . pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI.

dvldt> 0..1) . menjaju smer svoga kretanja.1) je l: LII . te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje.. horizontalnih. SI. dvogranog preklopnika itd. ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni. Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L. zbog kolena u cevovodu.. 14. _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem.. cestica ce se pokrenuti. dvldt = 0. i 2. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I . Dvograni preklopnik ekvivalentan je."R~radijus krivinc kolcna. jednakih dimcnzija 4.. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni. 10 8 . pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T..2) Prasinasli Zrnasti. 8 5.koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala. mls. vertikalnih i kosih deonica.. pri kome cestiee vazduha.. m. m/s.duzine vertikalnih deonica. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. Amaxpp . Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva.10 12 . pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m. . dvogranih preklopnika i drngo. vv ... VI' . odnosno: /tla/eriju/a 1.brzina cestica materijala.. l: LeU zbir ekvivalentnih duzina.414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14. vertikalnih deollica. +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf . (14.20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14.13) da se posmatrana cestica. pv . zbog preklopnika u cevovodu. po otporima. za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. navedene su u tablici 14.. . tj. m/s2. a takode. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha. g = 9. Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije.45 70 . jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt . odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m. m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja). broj i vrsta postavljenih kolena. m.vM . 35 20 8..ako telo nema pocetnu brzinu. dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima.zbir ekvivalentnih duzina. zasuna. . ekvivalentna duzina cevovoda Lekv. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje.13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G.81 ubrzanje sile zemljine tdc. 14. m. dv/dt < 0. T> G. 2: Lv . m. na duzini pravolinijske deonice. to se ono nalazi u stanju mirovanja. 10 16 .- . Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta. 3. pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6. mJs . m... cevovodu duzine Lekp = 8 m. T = G.gustina vazduha.t".10 - - I Sitno komadni. 90 - - I 60 . Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima.pno komadni. 2: Lekp . m/s. Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda.povrsina najveceg poprccnog preseka. u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela.. usmerava u smeru kretanja struje.5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h). shema cevovoda sa predvidenim duzinama. kolena. uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . ..relativna brzina vazduha.4. kretanjem preko ove povrsine. VM . nejednakih dimenzija I I~.zbir duzina horizontalnih deonica. . kg/m.brzina vazduha. pada naniZe.4 Vrednosti L ckk . 16 28 . 80 * Primcdb.. T < G. Tablica 14. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1. U izrazu (14... .kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju.. 20%.) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima.....:.ubrzanje cestice materijala (tela). nej~dnakih dimenzija I 38 .telo se krece sa negativnim ubrzanjem.

daljina transportovanja.1 Lr . Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju.redukovana duzina cevovoda. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. kg/m . Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda. stepen koneentracijc materijala u eevovodu).45 s-\ . tj. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera.64 0.4) pri tome je eM . Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem.4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{. u odnosu na neki srednji polozaj. na potisnoj instalaeiji.J! Vs = 28. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea. hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a. pa je za cesticu L /'" . kg/m . 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih.0 0.5. da su takve. brzinom gde je n . PM ..3) 0. tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom. prasinastih materijala).koefieijent.koefieijent sigurnosti (n > 1). . koja odgovara ovome stanju.. .23. ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom. U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14. obicno se sabirak L/ u izrazu (14. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta. a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja. od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C . to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi. Brzina struje vazduha vs. Na S1. sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha. 5C Da bi materijal moga.koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 . a pri T == G mogu smatrati.4dp J'vl .14.. jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora.gustina cestiea materijala. da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs. V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28. Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14.14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa. koja je iste zapremine i tezine. koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala.6).koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14.2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1. PM 3 gustina materijala. kod otvora za ispuslanje.416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama.57 I (14. gustina cestiea. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju.4) ne uzima u obzir. naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0). 5 . 0. m. m. kao da cestiea lebdi. od daljine prenosenja. pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom.

.LTv. koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk ...u' iznosi pri tome je QM . istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max.. . kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala.25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' .M Ilk. 0. Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala).15 Grujicrki pJ'i/:. .apsolutni pritisci na pocetku. lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 . zavisi od koncentracije smese A.cIjeJlla smese J. je razlicita. otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha.5...lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji. ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda. prema izrazu gcle je A. 16 17. Sto je veCi koeficijent konccntracijc.16)..unutrasnji prccnik cevovoda.. .. istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda. .22 22. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima. istovrsni Zmasti. MPa.atmosferski (baromelarski) pritisak.. = A. I I Srednjekomadni. Navedene tvrdnje dokazane su opitima.kapacitet instalacije. 1. Vrednost koeficijenta CM. tj. h°.. de (14. sto narusava normal an rad instalacije.1Pp~l.001 . Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve... orijentacione proracune.natpritisak .manometarski pritisak. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk.15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala. to je manja potrosnja vazduha. istovrsni Sitnokomadni. 3200 kg/m )..6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine. Vv = rcd e Vv = O.0 .--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala.5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 . Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive. 80 10 . Koeficijent CM A. priblizno je jednak 0.. a koji se moze koristiti za prethodne. odnosno na kraju cevovoda. PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca).~ Pk =O. kg/hi 0. 14.koeficijent otpora kretanja cistog vazduha. izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14.. pb ..0 10 .M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja.. 14.. MPa. de . tj. a prema "BHHlIIITMalll" . m. Na S1. pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca.az Z(J\'istlosli kueji. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. nUll su pp i Pk .0 1. Ostvarena vrednost koeficijenta A.. naroCilo kod lokalnih radijusa.1 MPa]. 20 40 .5/l. 10..019 koeficijent.418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase. koja je takode c10bijena opitnim putem.koeficijent koncentracije smese. medutim. a takode i za vla'lne i abrazivne materijale."-. a koji zavisi od velicine S. 20 17. 14.785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51.

1 MPa (1 daN/cm 2) . flk .rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha. l!.. 10.6 . Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa. sedam kolena.. Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM. Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S .4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m. . gde je a = 1. Prema tablici 14. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu.kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha). Pi.03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea).7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25. preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 . gustin3 vazduha pv= 1. ~ 0.. a kod usisnog PI' ~ 0.75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora.6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl.. 300 mm. A AM flk. gustina cementa PM '" 3. Ti = 0. pa se zbog toga izrazi (14.420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14.1 MPa. Yk . pM=a pp+l!. Za preklopnik. 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM . a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja.. uslovno se usvaja.55 . pv..15 . pv = 0.. . Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m. Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0. dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m.atmosfer ki (barometarski) pritisak. 14. .25 . odreauje se ' iz izraza .. 14.. saglasno preporukama je Lekp = 8 m.koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu.02 . 1. Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza ... tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 ... Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala .0 kg/m 3 . pv' '" 1. -..0"7 211 '\: i\.5) i (14.cement .srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj. If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI. masinc za duvanje vazduha .. 0.kompresora (izotcrmski.17. adijabatski ili politropski proees). 2. 300) = 6.. kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3. 0..portland.. Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1..7 . gde je Lv duzina vertikalne deonice. m....koeficijent koneentracije smese....16 - _ P M- AMVk 60.. Orijentaciono s:.1 MPa (~:~J. kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h. radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja.. m 3/min..2 kg/m~.2 t/m3 ..

9 = 1. pv =' 3. odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI. odreduje se koriscenjcm grafickog (SI.33. de 0.koeficijenti.03 = 0.10 6 .4 m3/min Sl.25. ° gde je QM .15 .29 nt'ls = 77.1= 85. odnosno na osnovu grafickog prikaza. 14.01' z 0. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak)..785 d/ vv = 0.koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm.785. 0. 14.336.249 2 Pp = OJ 1 + 0. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1. SL 14...tk 1610-7 . Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f. 1. gdc je 1 = Pk . 14. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\. AM .usvojena gustina cestica cementa.16. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a .16) AM: AM = 1610-7 .257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6.. AM .82 MPa . MPa. Izracunavanjem velicine S.55 .pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~.15 ·0.tk. 2 7.15): f.7).422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3.019 ~ = 0. kg/h. 0. de = 0.teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1. Snaga motora komprcsora s=/lkLrv.35. =33331. ~ .9·1. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1.stepen korisnog dejstva kompresora.9 kglm3 cevovoda (1..tk 180000 = 257m 24. usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S.0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2.75 .16) AM: prikaza gde je 11 = 0.257 '" 26. .. 8. eM.35 daN/cn? ). hO.019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5. a odreduje se iz izraza .kapacitet instalacije.69 + 0. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju.0. 4. (8. 2.koeficijent gubitaka u medaju za punjenje.2·33" koeficijent. Py' = 1. a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.019 vvPvf. Lr (pogledati SI.4 x 1.6 .1 = 77.5/s0S.03 MPa (0.2572 24.2 t/m ..3 daNlcm ).14 m' Imzn . 14. ~ .pritisak na izduvnom kraju cevovoda. L\.

1·1g 0. pa i vise.ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu. kroz ispusni otvor .1 MPa (1 daNfcm 2). Na 51. Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja.plter obliku tankog mlaza. Prema tablici 14. 6 .82 = 20834Nm I m3 0. kapilarne raspodele.. 01uk je po visini podeIjen poroznom. 3 oluk (fff. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna.1 P _ 20834·85.vazduha. 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h. Pb atmosferski (barometerski) pritisak. sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja.6 -4 3kW. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi.14.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str./J). Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. prodire Ll materijal i tako ga aerira. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. Filter se sastoji iz tkanine (sukno.{)(jn{/ eel'.poro:l1(J pregrada. koja je bliska fluidnosti tecnosti. 4 . Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje. neophodan period regulacije PTU.18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta. 2 . Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu. koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese. 14. sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima. e 5 . Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost. 14.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o. U tom smislu.sirina oluka. Vazduh se prenosi ventilatarom. iznosi 0..S/1.pogonski eleklrol1)otor. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese.14 _ EM- 9 601000.isticanjem i 51. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka . 10 . 7 priguJni \'enfi/. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0.18 prikazan je aero zleb koji se.o(h. Ukoliko postoji .US. a transportna daJjina iznosi 40 m. 5 . sto podrazumeva da se. 9 . supJjikavom pregradom. m. gde je B . I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno .. filter. SI. U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka. 8 rehrasfo crel'O.venrilator. tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. Da bi se ostvarila aeracija. radi ostvarivanja hermeticnosli. kojom se obrazuje dno gornjeg olnka.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM. pri njihovom zasicenju vazduholl1. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja). coja za filtriranje) i metalne mreZe. 405.

hla'ohron. nalazi se povratni ventil. }O • OJlolli poi/upirac'. 12 .eel' za punjellje. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni. 3 . Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika. Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. 2 .a.. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller. 50°. u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom. savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom. 4 .' 14 sla\. 7 .. Na vazdusnom vodu. sa obe strane su zavarene stranice.podes/.. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja.\'Uzi/utlli . iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom. Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa. 150. 4 .crevo.. zahvata se vazdusnom slrujom.oSOl'ino po/upriko/ice. 13 . 10 cislerna. a pri prilisku od 2 . takoae.. kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa. 5.14..:a illslalacija. Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl. 103 .' 3" pneumatsku opre... 8 .primarnij7ller. kompresor.20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J .20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14. .40 m. 6 ~ teg!jac. navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama.. pod pritiskom. koje se prazne pneumatskim istovarom. pod uglom od 45 ..i/o za prel'oz cementa: cisterna.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 .crel'o za pWljenje. manome/orski \'ukUummelar. 300 i 400 mm. 14. Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije. do silosa.. a to su auto cisterne za prevoz cementa.'od. kompreso)'s/. a duzina je u granicama 10 . !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima.uredo) za prozn}en}e SI. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100. ko(nica za :(Jus'. II . 13 .. 250. 14. zu(/nji osfonoC'. odnosno sode. a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala. 7° prema slrani istovara.'ljonje. Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. j 4 .na 10 prafnjel1je. aeroo/uk . Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu. preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju.jna za praznjenje. 15 . 6 crel'o za l'ezh'Gnje. a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom. sa ispupcenim dnom (Sl. 3 . or:. 103 Pa... 200. Sf. Unutar cisterne.' 9" oprema pneumafske ko(nice. koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke. ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk. opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine. 14.' 7 .zas!irl1ik m/aznika. 8 . 16 .19 Vo:::.. koji se prenosi od kompresora. Potrosnja vazduha iznosi 100 . 9 pokazh'GcY nivoa. 12 . 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade. )'en{i/ sigurllosli. 2 .. 11 .426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine.¥ vlage j uljo.. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog..l\<ajcu. sekundarnj jUter.

punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje.1. pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum . Zeleznicka cisterna za prevoz cementa.poklopc:ID 19.::: ) 0.3citet. . 66 MM3-584 .15 (1. U srednjem delu cisterne. Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca. prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice. a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. m UkljucujuCi visinu..remenog kaisnog prenosnika. kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke..-w 0.5 . odozdo. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom.21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0. sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca.0 50 25 100 PK-9!1 9 0.a prcvoz cementa sa ~.npl ~dlazl u silos.. . t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc. sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl. kg * Auto cisterna 7. m 3 Kapacitct praznjenja. sode.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro. 1..2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8.. 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14. dopremanja. koji je sfernog oblika. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa . odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15. Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5. kao i pokrivenih vagona. u kolektor 11.0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka. 14. mm Kompresor: tip kqr. koje je prikaceno na cevni prikljucak 9. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere.pumpe). sa bocnim nagibom. Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje. . Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13.15 (1. .1. I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl.5) 9255 2500 3600 10900 I .8 0.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11. Umin -~. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14.428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala.7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4.5 . m Precnik creva za praznjenje.. dva su rasecena. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18.15 (1. pre nos om snage prcko klinasto .1. 14. potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate.5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja.7. m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta).

. po vertikali....... visina ... m . kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne... ... . izbocavanja....... preko potisnog voda istov. kao po pravilll..... . . MPa Gabaritne mere. Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda..2 12020 3000 4627 25. pri nastanku pozara..... ... Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra.. 3 .. mm . 14.. t .. Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme. mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca. Usled potpritiska ostvarenog vakuum .. Masa (bez tereta). . . odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja... . . ....22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~... Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1.. . Daljina prenosenja materijal:... in UkljucujuCi visinu. Element! za ... a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala..pumpom 7.... da Ii je odstranjen. m... . na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve. .0 . .. ... kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22.....8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja..... 49. .26 (Rusija). a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao.. ... Precnik creva za istovar. . . t .potisnog dejstva lipa TA .....dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu...ari~aca. tako i na vagon cisterne. pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji.. . Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3.. preko odgovarajuce vage. Svi navedeni. . te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent.. . pokrivenih ze!eznickih vagona.. Potrebna potrosnja vazduha. ako ga je bilo. Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi. sa podestom. . Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter ....... .la m~g~ da se razvrstaju na: usisne. kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca. . ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline. .. sirina ... .... preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska. koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule. Za opsluzivanje.. 14. .....potisne . 14. Na Sl. soda : s1... . vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora.. U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva... do prijemnih uredaja na skladiStu. veze.... pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima.22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo)..... da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a. ..i polisne... .6 Sf...l iz cisterne. . unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom... .430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11..1 1. usisno .... cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne. pneumatski uredaji za praznjenje materija..{lriva6) tnaterijala ........ usled neispravnosti ventila sigurnosti. remont i zamenu elemenata. sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih..usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka. .. Radni pritisak u cisterni.. rom: dliZina .....). .. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa.... odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala. .. mehalll~kom drlJacoll:.. K onsna zapremllla clsterne. ..... m3/min . a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom. ostvaruje se kontrolom tezine.. 2. .... . ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal.0 50 25 150 15 do 0. Karakteristike vagon cistcrne Nosivost..... Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa.

zavojnih podizaca navedene su u tablici 14. Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala.23 Tehnicke karakteristike pneumatsko .zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14. T A . kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala.18 iznosi 50.12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise). 14. a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker).8.17.8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3. Istovarivaci usisnog dejstva. za razliku od istovarivaca usisno .potisnog dejstva prema potisnom vodu. pri daljini dopremanja materijala od 40. tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom. MPa I 0. zavojnog podizaca. pri daljini prenosenja materijala do 12 m.432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem.potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala. odnosno 90 t/h.9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom.12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni). kW sabijenog vazduha. . TehniCke karakteristike pncumatsko . Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost.27 ostvaruje 20 i 50 t/h._-- I .£!cra.23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora.- TA-20 20 35 0. Sf. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m.[2.8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 .5 I I 5. 14. mm -1 IMasa.portera. mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora. 14. kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1. Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa. Shematski prikaz rada istovarivaca usisno . pa se i proracun obavlja na slican naCin. a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog.. t/h Visina dopremanja materijala (nominalna).[15]. II DEO] .12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 . tipa T A . predstavljen je na Sl. m 60 35 I 100 35 0.14. koriscenjem vazduha pod pritiskom.22. a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa. kao i mogucnost daljinskog upravljanja. LITERATURA [12].12 150 1000 17 670 0.[21]. T A . Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu.

bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15. praskastih i slienih materijala. privremeno odlozene kolicine materijala. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni. zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa. kod stacionarnih instalaeija. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15.1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila.betonske konstrukcije. prasinastih. annirano . zatvaraci bunkera. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. . BUNKERI. kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa. Koriste se za meduprostorne.Bunked. kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom. ZATVARACI BUNKERA. Bunkeri manjih zapremina. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne.

kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) . m/s. pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko .2 nalazi u bunkeru. A} = obim otvora. paraboloidni.ramhini.25 (as!' +0.odozdo. I-t . odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A. konusni (SI.mehanickih svojstava (npr. b). Pri normalnom praznjenju materijala.visina materijala u bunkeru. m. (15. m. = 0. a takode i od zahtevane brzille praznjenja. v . 15.prizmati(ko . praskaste i zrnaste materijalc. koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru.2. U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl.2.ugao unutrasnjeg (renja. pokretljivosti).5) pri tome su: a . primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala.1. kg/m .poprecna dimenzija karakteristicnog komada. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A . Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja.6A v (15.za komadne matcrijalc i A.konusni. Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3. 1: . Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska.3 rn. 15. to se bunker prekriva resetkastim okcima.3) gde je h .hidraulicni radijus otvora Istlcanja. 15. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI. . a takbde i kada su strrni zidovi bunkera. 15.2) kOl1usni.napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2. 15. f· ohlika roWl (15. = 0. 15. e) i oblika rova (S1. b).2. = 0. m2.1) .brzina kretanja (isti3 canja) materijala. Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje. c).65'Afji. a praznjenje materijala . Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6. Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo.p. 15. tJ. zatvaraCi bunker a. za ugalj 1: = 40 daN/m ).4 . P (15.1.koeficijent uuutrasnjeg trenja. Sl. jednaka 0. brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3. p ~ gustina materijala. a) iii hidraulicno praznjenje (St 15. h . Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala. predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala. Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji. kg/m 3. 15.j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita.piramidni. d .08) tg <p.81 m/s2 .22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale). sljnnka. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija. Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva. (' .436 Transportni uredaji Bunkeri. prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor.ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora.6 za veoma sipkaye. paraboloidni gde je A. Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. p nasipna gustina materijala.09 m 2. c). cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0.2gR = 5. kod sljake 1: = 70 daN/m 2. d). a): plizmaticno (S1.koeficijent isticanja (praznjenja). A.1.3 x 0.povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora. rn. 15. a ceona porvsina osta. R = A/A} .konusni (S1.ci/indrifno e . cilindricno . pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl.1.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta. f). 15. <p .1 Sheme hunkera: a .1. 15. g = 9.4) gde su: asr .3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15. piramidni (SI.1.

zatvaraCi bunkera.koeficijent unutrasnjeg trenja. 0.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna.ugao izmectu strana bunkera). tj.3525 (c/h). p .184 ° (15. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J..8) gde su: h . == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz . 15. Il' m == 0.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl.785D 2pg Q.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera. ~ . (15. ' 0. Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0. visine stuba materijala h m i njegovih svojstava.l = tg <p m = 1 + 1.184 2 O.l ..25 D.8·0.6)1.438 Transportni uredaji Bunkeri.4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p .4. tgO == tga / T==B pg·--"..gustina materijaIa kg/m .6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O. posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) . 15. Prema tome. j. m/s . m.25B (15. slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j.. mj. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0. tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J. Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni.J2 .22'" 0. smanjuje zap rem ina bunkera. 15.t. 15. pri tome su dimenzije c i h navedene na S1..t.12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora.tako da je: . 60°..11) Za kruzne izlazne otvore precnika D.28 -1. pri zadatoj visini. pa je 3 gde su: 0 . R hidraulicni radijus izlaznog olvora.133B 'p..64 = 0.8.23.10) 0.7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl). m . J. Posto se njegovim povecanjem.rg8. a T == .ugao nagiba rebra. (15.koeficijenl pokretljivosti.25D == 10'5D 3P.. nagnuta zida. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15. U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg. ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta.2. prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI.184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15. U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska.t..lG uz usloy da je G (sin 9 . vertikalni (normalni) pritisak materijala. pa je prema tome R arctgJ2.9) Sl. ~ (15.m cos 9) = O. g .srednji.25B..visina stuba materijaIa. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° .

fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a . obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. Gotovo sve vrste materijala. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala. preklopn. terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala). formirani svod razbija dugackim cuskijama.6..6 i) 15. 15.'f-.•• . u odredcnom stepenu.6. f· sa hor. kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera). Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva. ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. Da bi se Sf. Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti. celjusni (Sl.cr/?' .uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. a koji su poluzno . sto je veoma mukotrpan posao.ie svocI. tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se. h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno . 15..6. /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije.tski. 15. Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala. a moze j rtlCllO. e) su uravnotcZeni." f) p ~ hJ SI. a. preko poluge i vitIa. M = 1" a. b . Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca. 15.T!Lc casa = l' (sina .6. 15. ventilski sa podupiracem (Sl. dvosegmenlni zatvaraCi.lakrastog obfika: h . 15. zatvaraCi bunkera.fr.. kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski.renf. 15. koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja. npr.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora..'cnfilski sa podupiracem.15. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila. g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na .5 . 15.6. Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl.sa .segmentni. kada materijal pada sa veee visine.6.2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem. i). d .5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje. dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a. njegovo aktiviranje. izvedeni su u tp' ~ ~:. nazubljeni (Sl. 2.l. kao sto je prikazano na Sl. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl.440 Transportni ureciaji Bunkeri.. njegov protok.'. . 5 puta vece. g). Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh. neophodno .. skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova.. kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala.. e feljllsni. (15. Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera.6. c .laktastog oblika (SI.ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1. prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca.::/a:u. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. mehanicki iii elektromagnetni vibratori. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera. takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 .13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi..llc cos a ). a upravljanje je daljinsko.'ertikalnorn zupfastom leti'om.6.6. 15.6. 15. 15.laktasti. za zrnastc i komadne materijale. ravni verlikalni sa znpcaslom letvom. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine. a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina.:<!. d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a . segmentni (Sl.. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal).0. 15. poluzno . odnosno da nije manji od 800 mm. njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin. treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente. c) i horizontalni CSl. kaverni oblika svoda iznad grla bunkera. lancani (Sl. . Ako se i pored toga obrazu.

N cos~ +N}J. (15.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~). zatvaraCi bunkera.18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P .koefieijent trenja izmedu lanca i materijala.6. 15.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J.25 . (15.65?c. Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu. ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15. Moment usled tdine poluga.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G. M2 == T' c +1 ficlr.21) Odavde. 15.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J.15) (15.\~ . gde je k == 1.6. strallice "a" i kT'( c + J.sila.20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15.17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/. polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a . dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala. dobija se da je (15.}J. AJ==2(a+b) i R = [ (15. Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15. Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom. Sl.6.6.442 Transportni uredaji Bunkeri. odnosno zalvaraCi sa lancem. Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl.19) gde je }J. brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba. c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica. koja je dovoljna da zadrzi materijal.step en sigurno5ti. 15.18). uvodenjem stepena sigurnosti k 1. a.6.11) N = Gl cos (a+~). (15. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl.sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15. trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca. to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2. slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu. g). za koje je povrsina otvora A=ab.JR.6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca. Stoga je ~ . nalazi se da je Na SL 15. b. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa.25 .16) 5U: k=:1.koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. gde je Tfie . te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' . materijal poCinje da se prosipa iz bunkera. Na dnevnim kopovima./)]' (15.lcosa ). Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15. Kada se lanac podigne vitIom.!lc!ll sin~ + }J. 15.25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ .poluga).23) (15.P)J.14) Tezinom poluge. flo - koeficijent trenja u zlebu.22) . 15.lcos~ +sin~). odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor.6. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih. Posto je v = 5. Sl. bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti.J . d). Za krupnokomadne materijale.lciT ) lp ('os a "b". koji se sastoje iz niza paralelnih. primenJuJu se plocasti zatvaraci.c cos a ) . g. prema (Sl.

Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona. 15.8. e . g) dodavaci. celjusni zatvaraci. 0.8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h . 15..7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51. nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca.. a) iii plocaste transportere (Sl. Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom. e) primenjuju se kao doz~tori. primenjuju se pri radu sa mlevcnim.. 15.5 m/s. tj.pri okretanju za neki ugao. radi ostvarivanja malih brzina.8.l'ihracioni.5 . a brzina trake 0. d.8) se primenjuju za ravnomerrlo. Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu. zatvaraCi bunkera. Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala. 15. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita.. c . obicno ustavljacki. prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena.1(JJ~iir(}sN.6. industrijama gradevinskih materijala i slicno.a krupnoce do 100 mrn.. 15.6.. SI. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi.8. kojima se dobro doziraju materijali.krh'ajnn . Sl. Dobosno .lopaticni dodavaCi (51.' d) dodavaci. 15.ma. 15. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju. pri kapacitetu do 1000 rn Ih. kao ! Vlbracioni (SI. Segmentni zatvaraci. d .! se nade izmedu lopatiea. 15.8.no ko{ic.8. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje.c/oho§ni.444 Transportni uredaji Bunkeri. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci. 15.05 . Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15.trakaste transportere (Sl. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca. 3 od prasinastih do srednjekomadnih. odnosno zatvaranju manji. e). a koriste se za predaju komadnih materi- 51.plncos!. 15.. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca. Duzina dodavaca je do 18 m.. Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca. Radni deo trake podrZava se valjcima. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°.6. p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima. f . Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima. Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera. Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina .4 m. :. f).. rasti (oblika diska) (SI. Pod dodavaca je sirine 0. a koji su ugradeni na postolju. g . 15. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko]. h . pri kapacitetu do 300 m /h. te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti. gornji deo trake pomera se udesno. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. 15. f predstavlja gusemcl1l zatvarac.3 DodavaCi Dodavaci (Sl. specijalni pogon.2 m. b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban.7. tzv. SI.. 1.8. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m. te se tako oslobada otvor bunkera.8.4 .::al'qjni. c) i tanji- . 15. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl. Brzina do- 15. sirine 0.usral'fjacki pogon frakasfng . 2. kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera.

d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce..4 m/s. . a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). 7 mill. h). Dr iznosi: (15. a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 .8. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp . Pp . a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa. tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata. a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a. 15.8..33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze.koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu. (15.gustina materijala u kg/m3 . a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element. Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu. pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0. rnin. c) postavljaju se radi isporuke sipkavih. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani.446 Transportni uredaji Bunkeri.snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje. Precnik diska je do 1. a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. koji je siSao iz bunkera na noseCi element. 15. (15.brzina trake dodavaca.J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr .8. zatvaraCi bunker a. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala. 15. It gill Dr + hctg'Pl ' (15.32) m (f/ R = m g Ill. a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima.2. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem. a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka. Tanjirasti dodavaci (Sl.strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m.. v . b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca. zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona. Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl.8. Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera.29) Njegova zapremina. dobija se da je snaga Pp u kW. odnosno plocastih w '" 0.28) pri tome su: p .31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom.5 m . a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h).potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja. praskastih i zrnastih materijala iz bunkera. tj: (15. (15.02 do 0. to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15. odakle je ucestanost obrtanja Il. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera.33.26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15. Snaga pogona. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama.27) Ovde su: T . Il koeficijent trenja materijala 0 traku. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2). granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja. a. moze se primeniti krivajno .sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera. B . uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika.: 3 p p = TVI-l 1000' (15. Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m).30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l. III . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0. kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h).ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl.

448 Transportni urec1aji Bunkeri. usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0.visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m.8.0. 112 . Sirina kolica iznosi 0.a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1. dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m.hod stoIa u m.t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min..05 .koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala. pri tome su: B . Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja.9550 . zatvaraCi bunkera.8. Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n. . Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h..7 ' 0.sirina stoia u m. osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih.2 m. min. Rad sile trenja materijala 0 /1r . priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm.koeficijent ispune. za kapacitete do 150 m 3/h. S V \jf 11. \jf = V .uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom. J. 0.9 ' koeficijent ispune kolica materijalom.masa dodavaca u kg. kao i zbog ostalih uslov. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne. n .~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12. =2 e .2 m.39) (15. 3 (15. Broj hodova je 20 . f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona.41) Dobosni dodavaci (St 15...34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju. Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h .. (15.L2 . (15. 1.. pri tome je Dsp .8. rukavca je: FT= 11 D/p. Snaga pogona u kW: M'n p=-.37) (15. hod 0.8 . n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min..0.36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac.ucestanost obrtanja.broj pregrada.1.38) gde su: z .8 .7 .2.zapremina jedne pregrade u m 3 .spoljasnji precnik zavojnice (spiTale).ekscentricitet ekscetarskog mehanizma.35) gde su: Go . \jf 0. Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po.l.15. Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ .koeficijent trenja u rukavcu dodavaca. ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15. 60 u minutu. e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala. e .40) sto za jedan obrt iznosi: (15. Dd .1 .precnik dobosa u m. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15. = 0.25 .iznosi: p A.

1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI .sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera.1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15. zatvaraci bunkera. 30 m). te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. u N. pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje. kao i u plovnom transportu . kao i nekih drugih ruda. 15.4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15.imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. u metalurgiji. da bi se ostvarila takva brzina [ereta. Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1.1 . pri izgradnji kolovozne konstrukcije. 3) kombinacijom oba nacina. g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala. trakasto dobosasti transporteri (S1. koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g. kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje. (kod masina za nasipanje zemlje). koja treba da bude mobilna. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom. sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 . na skladistima uglja. tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. Masinu sa pravom trakom (S1. Go . (15. pri skladistenju-odlaganju rude.priguravanjem.25 iznosi : 2·s·n p = 60. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede.8. bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala.koeficijent otpora premestanja kolica. 2) zahvatanjem . Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja.4. razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti. Medutim. b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima . obicno 15 '" 20 m/s.masa dodavaca u kg. koja se premesta velikom brzinom'.i do peCi. (15. L .potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru). kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. 112. u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje). a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na . potrebna je i velika dliZina masine. za dopremanje sarz. medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. lopaticni i oblika diska.43) gde je: w z 0. Po naCinu delovanja.9. Prema rez.kocficijent unutrasnjeg trenja. delimicno jednim i drugim nacinom.450 Transportni ureaaji Bunkeri .44) Kod vibracionih dodavaca (S1.istovarnih radova.a) predstavlja kos transporter sa trakom.. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude. Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje. Sila opterecenja F ..9. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta.duzina oluka (zIeba) u m. za nasipanje rude u sloju. Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom. nasutih brana itd. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra.u N. u zeleznickom transportu. 15.kao i spremiSta .za utovar pokrivenih vagona . tj.15. pri izvodenju utovarno . Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala.42) 15. razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj.

b) i gornjim (SI. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. vertikalnu iii kosu osovinu. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena). sto se Sf. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti. podize se lopaticama od centra ka periferiji. pljosnate iii konusno obrtne diskove.9. a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku./opaticna masina za snabdel'anje . transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku. iii ako nema plasta. die. mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja. zatvaraci bunkera. 15. Pri tome je teret veee zbijenosti. postavlja se poseban elektromotor II.15. Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm.9.bacaca materijala. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa. teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom.15. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. pa time i gustine. a snaga elektrodobosa 8 kW. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima. b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama.?' maferijalom . a u drugom. Sirina trake je 500 mm.9. Na Sl. zaokretanjem Citavog tela.sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. razlikuju se od horizontal· nih po tome. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom.452 Transporni uredaji Bunked. vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). kao i trakaste masine. koja naleze na diskove 1. 15. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. -) S1. c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. Nasuti teret proJazi kroz levak 2. die· /opaticna ir%rna) if . rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne. masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1. rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15.10. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce. 15. Tetina masine iznosi 95 daN. kapacitet masille iznosi 80 m3/h.15. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta). Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom.1O.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . a zahvata se trakom 3.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5.1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . kuciSta plasta dobosa.5 kW. Na sI. TreCi tip konstrukcija masina . Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine. Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI. brzina 18 mis. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta. transportovanog tereta. disko.rna. f) . kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. sa dobosem na zajednickom vratilu.9. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl.15. klizanjem duz zida prijemnog levka. b i c .15. teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. c) izbacivanjem materijala.(1 Simens-Marfinove pec. G. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu.10. c.izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom . mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine. Lopatieni dobosi masina . d . 15.

U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih.1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ). ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora.EkO = An. za produzenje eksplatacionog veka trake.1. Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° . Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera. d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee. C.1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _. sa visine h = hl + 112 (SL 15. (15.2!-lgl. (15. abrazivnih materijala..4. moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2.46) gde je An . sto je prikazano na S1. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal. 15. pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI .11.ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a . Kod trakastih masina. tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije). posebno u slucaju komadnih. kao i od brzine kretanj a cestica. broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 .2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara . vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika..pri kOlrljanja reslice po obimu.. a kapacitet izbacivanja iznosi 0. b . SI. a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine.istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca.rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja. Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. Na SI. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka.5 mIs. kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu.. d.10. Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13.6 . ani od visina hl i h2.454 Transporni uredaji Bunkeri .pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15. 0.Martenovim peCima..7 t/min.Va.47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15.. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom . d . za razliku od prethodnih.10.lS. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).pri silasku sa doboJa. kojima se visc osteeuju transportovani materijali.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll. Il(upeHKo. 3._2smcx2 Ek. koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll.45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze. c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla. samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H. 15°. zatvaraCi bunkera. 15. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih. sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ). tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh . naroCito semenskih kultura).

48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala. Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl. 1 .: za Vr 1 mls i /. Prema tome je: (15. 15.r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15.1:.?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · .49) Ovo rastojanje nije veliko.. te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra. SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15. Pri malirn brzinama noseceg uredaja.konveksni deo na kome se centrifugal.' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era.53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera. ~ako je tr~JektonJ~. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl. krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek. = 0..0. granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe.~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter.9.. a nosed uredaj se krece brzinorn \'. nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15.51) Na putu duzine I energija koja se predaje.odvaja od povrsine noseceg uredaja. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan. l' .456 Transporni urcdaji Bunked. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v.ce~tic. odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l.~. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. b).17m Posto ostvari brzinu v. sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera.81 =0. a potom nastavlJa slobodan let.l. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2. cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr. r . transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni .anja .11.3 je rastojanjc s : v2 12 Vr . . zatvaraci bunkera. do odvaj. odnosno. U Ja a lzn051 '"' = tr . s= 2~g 2. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15. c) ~?ja je nagnuta pod uglom . ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern. a za velike brzine .a. za h 2: r. Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a.vI a po paraboli y .52) mv 2 Fc == .spo. F.3. sto zavisi od brzine. . moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15. kretanp cestice materijala parabolicna. tra~. Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju.rtovani.silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. to ce za vreme t c~stlca m. 15. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama.~ . A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek.50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar . Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI.atenJala preel put. . cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera.prema inercijalnom obliku premestanja. odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja.ama materi.

sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen.09 Posto je Fill = ma. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente. konkavan oblik nosece konstrukcije.0743vi + 0. a linearno ubrzanje. s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1. 0.577 cos24° L '" 0.59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: . sila trenja F. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini. a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine. centrifugalne sile (15.sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p. uproscavanjem prethodne jednacine. .8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 . mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom. moze se napisati da je: (15.sinj3) = sin48°(0.konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg.55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) .sile trenja Fir i sopstvene tezine G. posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin. Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera .577. zatvaraci bunkera. diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15.57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2. g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill. ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt). tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl.458 Transporni uredaji Bunkeri .8<p = 0. Za j3 = O. tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v. cestice kretati sa ubrzanjem a. prelaskom na diferencijalni oblik. moce se dobiti da je: (15. kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0. promenjivom brzinom vp. kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR). 15. koje deluju na transportovanu cesticu materijala. Ako na izdubljeni .18/ sin24°) = 0.11.bacaca cestica materijala.r iznosi: (15. Medutim. d).089".58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja. u smeru kretanja noseceg uredaja transportera.i.54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ .

15.12 (15.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ. posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP.12. a iz odnosa.) . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15..1' 11 = FN II SI. sa obe strane poprecnog preseka.60) (15. resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. a). zatvaraci bunkera. smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile.63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L.460 Transporni uredaji Bunkeri.15. ako je poznata vrednost ugla y.Ugao obuhvata trake dobosem precnika R. 0)2 (iIi se unapred zada).normalna sila reakcije na traku 3) Fir . tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu. ~g III - .3. za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR. Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp. odreauje se i vrednost odakle je: 15.arctg U)2 R -g H' R . deluju tri sHe i to : 1) G == mg . Tada je: 0) = 0)2 ell} g .1-r-. odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova. Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll. dui radijusa R. a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s). C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15. Y . iznosi 0. 0.4. a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl.. a prema prethodno navedenom izrazu. 0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom. dobija se da je tJ == y/O) . Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake.62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala.tdina eestice 2) FN .1 + 0.2.

(15.2'" 30°.67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15. pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15. odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica.6 (za komade rude) 0:1 '" 60°. (J.72 zameni nadena vrednost konstante C. dv m-=M.68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s. (15.35 m.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15.75.( mgcosCf!+m. na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15. a posto je s majue: da je v = dsldt.76.SlI1Cf!).64. : Vk = Vp ella.66 i 15.68) (15. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M.66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15.8 mIs.67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15. drugi clan podkorene veliCine izraza 15. a prema jednacini 15. dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1.73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15. ti.= M-v 2 + gR( M-cos<p .69 zameni u 15. spro~estI zamenu v '" U. Uzi- Oznacavanjem izraza 15.71) (15.73.-mgslIl<p dt ' R v2). (15. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala.SUl<p d<p . dobija se da je: (15. R v .) v . Tada je za Il = 0.68'.76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik. tJ.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc. zatvaraci bunkera. nalazi se da ie: dv .61'. 2· . R =0. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15. to ce biti ds = Rdep.75) = R<p v (15. za vp =: 5. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku.8 . jednaCina dobiia jednostavniji oblik. i ako se u tom slucaju zanemari.69) Ako se izraz 15.cos<p . to je: dt = ds v = Rep.462 Transporni uredaji Bunkeri .70) (15.75 postaje relativno mali. za istu vrednost Vp iznosice Vk =13. u srednjoj zagradi sa K12.4 m/s ~ Vk = 14. K = 0.

ZICARE 16.464 Transporni ureda.[50]. eksploatacionog veka prirodnog nalazista.[40].~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel. zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa. do 45°.[10].[ 15U26]. pa i viSe. Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze. a. a mogu se savladati i veliki nagibi. Jednacina putanje cestice .ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s.12.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. UsvaJan~e. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da . (15. . za ugao bacanja (X2 (SL 15.[54] . Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk. Transportne daljine su cesto velike.77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15. rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno. a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15. preko gusto naseljenih mesta itd.licara. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km. vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude). LITERATURA: [9].ie leret koji se transpolluJe -. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare. kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine. m"asine . a u nekim slucajevima i do 3000 m). u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. ekonomienosti.1 Osnovne napomene U nizu slucajeva. pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima.trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se . Prema mestu ugradnje. Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji. ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica . ako Je sltnozrnasti materUal). u zavisnosti od reljefa lerena. za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. kao i povrsinski kopovi. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima. pa je zbog toga. primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama. b) iznosi 16.naga trans?ortne.komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha). veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju).[27]. Medutim. komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno.77. menja se i povrsina poprecnog preseka. ako se stavl da Je y '" O. vrste i oblika materijala koji se transportnje. zahtevanog kapaciteta.[51]. Jer t~ dovodi. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m. tako da se prevoz sirovina. prirodna bogatstva zemlje. " S. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0. bez velikih investicionih ulaganja.78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena. shodno tome..

16.5 .vazdusne zieare sa jednim uzetom.5 . Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 .ena su pr. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1.. skoro neogranicena. sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6.16. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta. kao i profil terena. tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza.karakteristike izabranih vagoneta. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon. 10 . ureelaja za punjenje vagoneta.. Kapaciteti ovih zicara su 20 . b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke).vazdusne zieare sa dva uzeta. uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare). 10 km.2. u smeni. Prazni vagoneti se krecu dalje sami. Linija kretanja je na stubovima 4. sto zavisi od konfiguracije terena). noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj. te je to uze istovremeno i nosece i vucno.. 3..ek? celicnih (reele drvenih) stub ova. po drugom . 300 111. Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI. . a izuzetno i 30 tlh. a na drugom sc zateze tegom 10. kruzno savijene sine utovarne staze 2. dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet. ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta. sa duzinom jednog poteza od 2 ..2 Objekti i uredaji zicara 16.. Najcesce se primenjuju za privremeni transport. npr. Duzina trase ovih zicara je prilieno velika.. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2. moze nastaviti.lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica). ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI. a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare.. putnicke. linija kretallja. uz brzinu kretanja vagoneta 1. Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") .. 2 mis. . ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 . 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h). jer je viseci kolosek izveden sa . Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti. odnosno sa jednim vucnim ureelajem. Prema karakteru kretanja vagoneta.. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9. turistieke itd.izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine. Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: .. a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8. Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7.1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja.kapacitet zicare (godiSnji.ispra~njeni. Prazni vag?neti na . tako da se ove zicare mogu brzo montirati.rastojanje i visinska razlika stanica. 15 t/h. istoyarna stanica. Takve zicare nazivaju se prenosnim.1) su: utovarna stanica. Postoje i specijalne konstrukcije zieara.ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene). odnosno casovni kapacitet). . Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme.. 3 mis.466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: . 3 km. pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta.. . 16. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 .1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno .. kao i njeno prenosenje na novo mesto.0 m.upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo... ostvaruje istim uzetom dYe funkeije. 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta. te su i manjeg kapaciteta.

sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. Pogonski uredaj je elektrornotor.4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) . odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta.3 izgled utovarno . krecu sc vagoneti kao po sini. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka. --J:L I Sl.istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja.16. posto puni vagollcti nalc. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica.163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl. jedno je noseee.4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. kocnica sa lrakom. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana. Na SI. kocnica sa papucama. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna.povrafllo. a na S1. gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega. koja je istovremeno i pogonska.:u na kolosck vclikom brzinorn. sa deponije. 16. 16. otvorenog skladista. a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog. Na sl.468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %). 16. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom. 4 kom.J!ljca sa is/o).2 prikazane su utovarno .~>If. 16.{lrnim bunkerom u Sl. kamioni i sl. pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2.2.2 Krajnje slan. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze. te se ponovo ukopcavaju.) na uredaju za vesanje.16. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj.pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn.). Po ovako zategnutim uzadima. pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca.finama: le\'o . pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara. i prazni se krecu ka izlazu. kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva. dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. :alezn{f .istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica.ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim . a desno povratna.2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek. reduktor. Na istovarnorn delu. desl/o . Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne. a drugo vllcno. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom).

16. Na SI.5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a. d .m utelom Na S1. a kreeu se preko dva iii cetiri tocka. pogone se odvojenim motorima. SI. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. Pogon.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom.16. d) a. Ostalc sheme (0.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta. kod zicara sa dva uzeta..5.elektromotor. i to automatski. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje.UhWJltlOg ug/a _ \'w. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici. 8 .prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 . Vagonetima se prenosi materijal. vagoneta.5n. a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom.3 Vagoneti SI.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka.6 i 16. b) a. c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace.. Na S1. koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll. a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN.6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija. pri tome su pogonske obe uzetnjace.elektromagnetna kocnica. SI. e . (c). c) a..5. 16. pUl'eC(}uja o/. = 1. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica.do 20 kN.zastitna teretna kocnica.pomocna uzetnjaca. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi). Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu.i pr£ka::.prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n). . 3n). 16.=3!r SI.5.16. nailazi na krivu sinu. slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta). ex: = n.5 Sizemats!. 16. 4 .. 16. 16.470 Transportni uredaji Zicare 471 + . 6 zupcasti prenosnik. =2n. 5 . 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI. TIT Na SI. posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku.pogonska uzetnjaca. c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu.j 6 a) r~ . Na SI. Pri uglu obuhvata ex = 2n. Na S1. a sa cetiri tocka .5. na krajnjim stanicama tockie (t). Meautim. koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare. te su oni sa dva zieba. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva . 7 . celjusti se otvore i vagonet napusta uze. Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u.redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. 3 reduktor. 16. u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta. 16.'rl1og uzefa 16.skretna uzetnjaca. 2 . Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare. '" n.

Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu. 16.2 t bJ St. da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja. b i c) sa dve celjusti. moment stabilnosti je veCi. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski. i uze se steze kleStima.. celjusna hvataljka. I~IJ Sf. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku. a koji su pricvrsceni za osovinu 7. 25 mm. Sl. 3. vesaljka. Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega.16. Na SL 16..8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3.2 t za kapacitet 400 . klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI. a k?ji .16. Pokretna b. 16.ljust zavarena je za ram kolica 5. nepomicne 2 i pokretne 3.7.7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe. to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16.7. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 . 16.. korpa. a kada je vagonet ispraznjen.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8. b i c) Cine pokretna kolka.472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove.ima polugu 4. 500 t/h. .c. Kod vagoneta sa cetiri tocka. Osnovni delovi vagoneta (Sl. a).8 Vagonet nosh'osf. Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie. bez materijala u njemu). koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom.. Poluga pokretne . te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj. postavljanjem narocitih prepreka na putu.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno). tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta.7.

....: ~_r16. a u dolinama moze biti i mnogo veca. b ~ gornji deo. papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze../ SI. Glava stuba izradena je takode od celicnih profila.10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a .:.r --.9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·.5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova... . . ." '-8 t n()se(~e <.. a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad...474 Transportni uredaji Zicare 475 11.. -.. " . 8 m.. a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka.' c . .. a mogu biti i drvene konstrukcije... Na Sl..9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare. Medutim.. glave stuba. 16.. ugaone stanice sa kruznim sinama....ops!i ob/iJ. ako je teren tesko prislupacan... celicne konstrukcije. Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu..16......papu(Ya za I-A uze Celicno ..: ::-:.. '"'.16. ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad... -..:.5#& SI.. za nosece. 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista.~~ I -'''"'- . Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem. Visina stubova na ravnom terenu je 6 .. Temelji stusova su od betona.6 .~ -- ~ ~ --.. --- . Duzina papute krece se u granieama od 0. Stubovi se izraduju od metala. Stuboyi imaju dye konzole.. Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze.0 m. ... da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare....~~-'+.... montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom....---=+4F.resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba.. .. kao i njihova visina.4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv...5)JO 0) b) 16. i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli. Na brdima visina stubova moze biti 3 ._--. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova.. 2..... ".--_.

Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije.¥i$ $i S55R Zat\. 20 0.. zicc ulaze jedna u drugu. .. SI. Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica. glatke je povrsine. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika.otl'orel/(J .. i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta. Ponovno. Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom.. dok je sarno prslen..ol . pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi. krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima. odnosno vucnog uicta.. tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m.'Zatl'orena.raduju od okruglog gvozda precnika 16 . Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 . koja se prebacuju preko koturova. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta. a. koji SU.16.. kako bi naleglo na kotur. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji . pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba. od celika.. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda. 16. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova.(egovi. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni .6. 16. 16._ . 18 = 37 ziea. odize od vodeCih koturova. sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja.6 Diad kod zicara 16. kao sto je navedeno.11. a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi.12. Pored svakog kotura nalaze se yodice. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee...476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 .6. koje su tako izradene. b) konstrukcije.. b . = 19 ziea. Sl. a sib zatezanja ostaje konstantna.oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka. Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -. Yodice za vllcno uze najceSce se i.12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali.da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka.. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju.16.. za razliku od noseceg je savitljivo... postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta. a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima.2 VUCllO uze Yucno uze. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta. to: zatvorene i 1"I!:.'. da jc konus sa blagim nagibom.: II . Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa.11 VrSfe noseCih U:(J(/. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S". po kome klizi Vllcno uie. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. 3.5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika. =. 16.

3.. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN).008 koeficijent otpora premestanja vagoneta. gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI. 50 s.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke. uzetnjace Wo=Sn-Ss. Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa. 1.sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom. duz linije zicare). 16. a (16. (16.. (16.sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h). . daN..precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze. gde je d" . sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici. t/m3 .... °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra.0 mIs.. odnosno prema profilu trase. (16. Wk = (0. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. a pri automatskom obilasku iznosi 1..... to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll. 0. 150 m.. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica.. SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu.. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0...2) z G . a koji se primenjuje i kod trakastih transportera.4) gde su: So . Wk (0. Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2.broj vagoneta. vagoneta. tada se deonica razbija na delove. pa se potom sabirajll. a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika. a pri CI. daN. = 180°.05)SI/.04) SI/.006 .nasipna gllstina materijala. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe. prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji. Pri tome. Interval nailaska vagoneta iznosi 30 . odreduje se sila pogonskog kotura. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. gde je SI/ . zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta. Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go . G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' .1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~). 360v' (16.3) w' = 0.tezina vucnog uzeta. Pm 'V a (m) . daN.. Kada napravi jedan obrt. 2 daN/m.'. a = brzina vucnog uzeta..5 .5 . (16.03 .sopstvena tezina vagoneta.478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 .. potorn se pravi proracun vuce. = 90°. minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 . Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta.6) . da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta. daN/m. odnosno istovarnoj staniei.5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella. 0.75 mls. 0.koeficijent ispune kofice vagoneta.tezina vucnog vagoneta. . . VI. na utovarnoj. 800) q. Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta.04 . sto se ostvaruje automatski (ili rueno). Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 .

U slucaju kada se iicarom spusta teret. kao i uzduina reakeija vucnog uzeta. zavojnu mad.. kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova.za otvorenu. Resavanjem jcdnaCina (16. asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu. H Ttr .8) qu" . m.tdina po duznom metro vucnog uzeta. kada dospe na poslednji raspon. kada se llzme u obzir sila trenja. m. p (kW). iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze..18 . ~ . jednak je 0. usvaja se da je jednak 3.0.10) Tmax= To + q"uH + Tr r . Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta. ugao podizanja linije iicare.16 i Jl = 0. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta.9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea.0. gde su: To .08 za neobloienu uzetnjacu. 3. daN/m. (16. 2 daN/m . (daN). m. broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc). daN..1. izmerena po horizontali (horizontalna projekcija).7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16. .stepen sigurnosti uzeta. obrce se podsinhronim brojem obrta. a rastojanje izmedu vagoneta. daN.6) nalaze se vrednosti za Ss is.tdina zateznog tereta.5 .koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) . T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN). uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe. (16.9S prek Tmax =--K-gde su: 0.75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima. - sila trenja u osloncima. a Jl koefieijent trenja. daN/m.tdina jedinice duzine noscceg uzeta. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0.. za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0. a iznosi 3.5) i (16.duiina horizontalne deonice zieare. pri tome je Wo (kN).koefieijent sigurnosti. gde su: Lh Jl .visinska razlika.prelaznih oslonaea. Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN). tezina vagoneta (bruto). v(m/s). Pod dejstvom tezine vagoneta. to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16.odnos sile kidanja uzeta K II (16. koeficijent neravnomernosti.15 za dad zatvorenog tipa i 0. Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu. . gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu. (daN). savladavajuCi trenje u svim osloncima. Snaga pogonskog motora zicare O.11) Odakle je (16..12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta. razlika nivoa iznosi H. .. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza. iz uslova veka eksploataeije zicare (16. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta.13) .9 .480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura. to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. (16. iznosi 3.

+qIlH.Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare.. (16.. Tfllill=T. 16.2. 'tm -- koeficijent popravke. tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!.6 . I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 .4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. obrazuje ~a horizontalom ugao ~.0.17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" .maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta. 4Ho Gol (16. Prema tome..duzina raspona.1. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca. m.16..maksimalni ugib od vagoneta. (daN). U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja.tdina jedinice duzine noseceg uzeta.15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice. x (16. b. .45 . Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max.. U zavisnosti od profila terena zicare. sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova. to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h. u kojoj je: a ..horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN. w> ~ 2':0. Go -.3 (16. f max "-. Ho .20) Primer .1 cos ~J 2 (3 .1 a I . koje se posebno zatelu tegovima. 16. 0.482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona. horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ .16) gde su: f max ' . maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta.45 0.. Lh'~' Tablica 16. Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16.13 gde su: q"L = 8H' .-:+q"+q.18) (16.6 0.rastojanje izmedu susednih vagoneta. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI.13) i iznosi TJ. 2 A o cos/-' +--'tm ... daN/m. tj. it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja. (16.19) .14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature. daN. prema profilu prikazanom shematski na S1. I' Jmax l SI. a drugi jos ne stupi ullutar raspona.tezina vagoneta (bruto). Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja.3 " (G . . Prakticno je neophodno da se ispuni uslov . ") I <0. cos ~ (tablica 1?1).

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

npr. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi. praskastih. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima. legiranog liva. SL17.2. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 . c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma.7 a i b. NajceSce se obrtne cevne kliznicc. postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora.17. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH .. kao i remont oluka. Pri transportu abrazivnih materijala.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih. na istovarnom delu transportnog zieba. brzi113 materijala na kraju zieba. manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta. b) pravougaonog.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji. zbog povecanja veka eksploatacije. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova. kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika. Na S1. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje.17. a) b) c) d) 51. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. 30 mm.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. I suprolno ..por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu. plocama od hrom-nikla.. da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. b) kvadratnog poprecnog preseka. poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba.S c i d.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika.17. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. 7 Shemtll.496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice. d) pravougaonog poprecnog preseka (. . zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi. po prstenastoj povrsini dati su na S1.175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam.17.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka. (b) 51. a upravljanje je daIjinsko. c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka.

........................ 10 osiolJ8....... 15 Snaga elektromotora........ .. rad....•...........................•......... . Broj obIta cevi................ pogOIJ pOSlrojCJJjH...... Masa........17......498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1......•...... mm ..... m ' jh ............9 prikaza~a je......... 0...kW . kruzni razdcJI1ik...............3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha.......... kg . 900 Sila otpora vodenog stuba.. min'! ......... . 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja.... S1.............. ... min'! ......... kg.......•••............................'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei.......nica sa krajnji ) ckktric':.. 650 Broj obrta frikcionog tockica. 300...8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem.....•.............................. 9· driac....••........... . milf! ...........Jcna na automatskim siiosima.... sa elektncmm pogonom.... 1000................... 3 osloI1i lockid........... 12 Precnik istovarnog levka'................ 380 -...... ................. kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice........ . konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice.... 1200 ~a ......................... 6· ulovarni Icvak......... pnmen...]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C.... ....................... 380 211: (3600) Ug9 obrtanja........... 0....... mm ...................... .........178 Obrl1W CCVIJ3 kJj........................ 1... Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm.......... 7· usmcravajuCi {oCkid..............c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova ... 1400 Masa ccvne kliznice.................. Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / .. ispod vage nosivosti 20 t........... 4 ..........•••.......... ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema. Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta....18 Broj obrta elektromotora.........17........ 2 ..... obrlIJIl ccv........... 5 .................. :... mm ............... 20 .... 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc........ Na S1...•................•••••.......... obrlni slo......... precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice............

klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8.4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala. _.. S1.. Pri transportu sitnijih matcrijala...2... posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice. I i/~ l~ a) b) SJ. na prcgradu.. kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara.. konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc... bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju.a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc..11. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama... diRkuV3. vertikalno na nize. obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica. odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.. Ipak se krivolinijske kliznice. sanduka itd. . kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine. kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala. i. u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. . do haja istovarnog levka.. zahvaljujuCi.10 i 1711. . a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova. poljoprivrednih kultura. te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl....J 7.).... Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih. pakela vreca... ...... Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht....17. 70 Masa pogonskog postrojenja.10 i 17... 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja. odnosno spremista. U princi]Yii..4..... i.. Na SL17.. .. . .. Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske... kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika.....varuje manju brzinu krelanja. bala .. odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine. krompira i krtolastih plociovado skladista. huga (cilindrincne povrsine) i parabole. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom. . SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama). .17.500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica. Aim se dopusta velika brzina tereta. umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala. S1.13. bale i dzakovi prebacuju sa pregrade. u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade. na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi. od vrste podloge...l7.3 i 17. Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v)........ ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu.. SJ..1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane. .... vee sc koriste kombinovane kliznice. . mm .........12.. poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize. daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika.12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7.. SL17... te sc tako sprecava hab~nje pregrada.nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk....r. Osim toga... mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka. poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta. b .dzakova..u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17. preko kojih se krupnokomadni tereti ... 1 puznog reduktora. Da bi se smanjila brzina lereta pri padu.....

jcftinije su izrade. Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta. Ram sa valjcima . te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice. u puniocima boca. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. kao i od reZima optcrecenja. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc. Sl. Za premestanje posuda sa bocama.3 duzine tereta koji se transportujc). cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera..3. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka..5 Valjkaste zavojne kliznice . a nedostatak im jc veca sila otpora. Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0.. kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove.poduprt je centralnim stubom. 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je. 0.502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1.2). S1.kc kJiznicc 17. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2. Ugao nagiba zavisi od oblika tereta.14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc. Duzina valjaka llsvaja se za 100. korak zavojnice iznosi 7S0 mm. mase preko 20 kg.17.:tt'l1!.2..nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine.. 3 m..:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip ..sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta. ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i. Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc. S1. a (vidcti 12.17. 17.1nlQ <. mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini.12..2 .14 S]u:mal. korak zavojnicc iznosi eca 900 mm. zbog male ugaone brzine valjaka. smanjiti masu valjaka. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51).

Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. kao i u prehrarnbenim pogonima. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar.2.l7. kruznog ili kosougle kontllre. kao i drugih proizvoda. pri njihovom zalivanju itd.jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:.~jc. b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli.:i po zav(.17.504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema.d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:.17.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC. S1.). Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica). Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII .17.l7. u 17.. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga. u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta. velike duzine. Trakastim transporterom tereti se podizu. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51.17.. transportu i hladenju odlivaka). te se za njih koristi termin olucaste kliznice. aJuminijuma iIi plasticne mase. u obliku prcsovanih sekcija. u pogonima remontnih radionica. u silosima). h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta.6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala.15 Shematskiprika. Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1. UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima.b). kosi iIi krivolinijski. skladista odlivaka itd. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom. te je tako poprecni presek klizne povrsine. odnosno izvodnice putanje: pray. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka. strmo nagnuti. a) u) b) 51. pri dopremanju praznih kalupa.:. S1.·lva ullutra/injcg trallsporla.9dd8V8I1jC tcreta.16. pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski.17. celika. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" .15.a) iii dvohodna (S1.17. Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera.lni. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred. npI. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub. od livenog gvozda.inc. Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom). vreca ambalaziranog brasna i secera. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc.

S1. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i .506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje.17.porl dzakava.17.17. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta. S1.17.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama. 17.18. octnosno mehanizma.. 19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1.: a) jcdnobodna.20. Ii) dvo/JOdn8 Na S1. kao i U odsustvu pogol1skog motora.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli. ba/a i vJ'eCa S1. prikazana je polovina. POOLED "CO S1.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice. sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju.17.17.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima.

Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu. (17.3) (17. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI. S1.. odnosno \3=36° .2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice.21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J.. za kretanje sanduka.17. te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine.. zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala.: II L EkJ .3 . respektivne vrednosti uglova nagiba iznose..22).1) 51.22 (17.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala. (2 . minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° .diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17.22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t.4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta.17..508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce.1 cos f3)t + x.7/a SH Ta. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora.3. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba. kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala..EkO = A(m· g) + 11 f FNdx.port mEltcrij. . za vee navedene vrste transportovanih materijala. \3=30° . 20°. elemenata kliznice. kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa.21 iznosi: ~=25° .17.17. Za povrsinu kliznice od drveta. tj. a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1. Mo ~" 17..18°. 60°. za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi.5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis.. lako se moze odrediti odnos L i H. Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O.. odnosno ~=34° . g( sin f3 .£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama. 26°. 110 III (17.... 13°.J.1cosf3). Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117.

Visina spustanja tereta. visokootporna plasticna mas a itd. a na osnovu jenacina (17.eo . Pri udarnom kontaktu. I slucaj: Jedn. S1. kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p. S1.26.1ctgj3) (17. Na dijagramima. kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta..<vp: U slucaju da je vp=O. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v.:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali. a da se brzina u funkciji vremena menja linearno..88 6.24. Izlazni cleo kliznice.24 ShCl1111tskiprika. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije.23 Zavjsnast proflu:Ilc br. sa promenom vrednosti kocficijenta trenja.l7. HiS.L.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H. S1. lj.17. odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost.l7.17. Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter.___ H dop -v~ 12g (1.. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17.17.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S. a i b....ako ubrzano kretanje. Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 . kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ. S1.1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno.17.23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L.04.j3>p.==Vk. > 2. H=jJ.=v r . cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. (2 2) /imgL.26.h.ln~') v. Pri klizanju tcreta nallize. oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13. izraduje se sa . moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: . kada su: vkr>v p .:llJ1lja [creta Prema SI. npr._ "- . odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice.. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica).: L>-T'p.L. posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice.510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17.: gnlvilll(. H>jJ.. kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L..l7.j. j3=p.-'--~'--c_. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. ~-4.24.2S. U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku. ." 2..8) 51. (17. legure aluminijul11a. v od duzine L Sl17. odnosno.·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter.. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice. S1._ L[m] H max = ----. odnosno kada je tgj3>jJ. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta . !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica. kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v. nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J._ strme kliznice ( vkr ).6) clok je normalna komponenta brzine: V. tgj3=jJ. tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3.(Jiu. a.

17.27 .l7.3 a) b) I .«ll. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l.17. +1)' (17. b. .10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd.17.13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O.25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.. za vp=O i vk..anje materijala / /~ ~ / Prema S1. S1.ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~. oblika cevi. koc!iclicl1!a In:n.17.L_=--. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon.11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice. krace zadrzavanje i meduskladistenjc. to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka..i!a.26. iN-'l' . Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l.'porter 51. c 51.9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll..27." odnosno !l. (17.17.10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala. ~v ~ c) ~ 51. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17..=O je: L= H(k. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc. Sl.3 i 17. tako i za vertikalni transport matcrijla. .17.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala. S1. (17. cevi za gravitaciono spust.b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: .f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri. 1z izraza (17. a. koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17.+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}.' I / / 17.3. Za kosu kliznicu.sa razlicitim koeficijentima trenja. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi.l~L.2 Proracun ilebova. dok su ccvi zatvorcnog preseka.16. Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea.12) gde su: ~=GlsjnfJ.26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni.

. " -' Yt U b)' . k' k 0 b' . odnosno vrecama.27.15) Prema rezultatima sprovedenih is or . I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e. se odredila konacna brzina cesticc potre.. relaIlJe silosima vol . . C=O. koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h. c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. Ukol'k " T N k ' . te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba.16) gde je C . b Da bi. II dl1. . g . ~.65. (17.14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice. ". roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . pi lVanJa.isinu tranasporta materijala. kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine.17) Ek2 . ' 1 lstovara. b. Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka.masa cestiee. . koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja. V kr . I' . Prema tome.514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp. -vir (17. ukoliko nema dovoda vazduha. konacna brzina ne sme da bude velika. . Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17. pn transportu zrnastog materijala ° '. je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme. S1..). Ako su poznati: ukupna vis ina H. k' . l' Ii .. b moze usvojiti na bilo kojoj visini. s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. da bi se ccstica kretala k .Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v.pocetna brzina ccstiee. a ne pravolinijski. vp .konacna brzina cestiee.: y. Pri projektovanju oluka kliznice. pocetna brzina vp .17. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17.27. " . . Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom. Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni.. 1" t" d k' . krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' . iii pravougaonog. S1. ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O. I 0 JC >~l . analog no izrazu (17. .27. O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om .17.18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17.14) gde su: m . c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima. a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' . . kroz cev dolazi do pojave raz 'ct. moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog. . re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k . da se ne bi ostetila ambalaza trenjem.80.l)no . mesto pregiba cevne kliznice. tJ.17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v. SL17. d b" . og toga Je rzma transportovanog . iz . . . (17. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' . npI'.E"I =: 6Ek I~J ±A(F.

Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice. Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7....0 1.33 ct. tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi.45..32 0.... .. za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka... .91 1.....JA 1 ..S5 3.....fA ...... ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm....17 41 43 1... kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog. myp V'7ClYPV ~2gH(1.. b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi.~ oelnosno. sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem. .36° d~ (4A=2 fA =2l V--..5 1... 0.... 50° .... strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a. .....76 4.50° krupna prekrupa .. pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka... ...... Tako npr.5 1.....58 0.0 O.....0 0... \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice...25.. 0..19 d= (4A 1/--. u zavisnosti od kapaciteta.54" A ~. m.pctgf3) .67 10 0... mrs. ti. Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti.....45° . za otpatke i prasinu.4 . .. utoliko moze biti manji prccnik cevi..... Q =2 -1L.. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°...70 0.. c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene.. Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka.. za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala....09 0..80 0. A ...34 45 1.. kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a.brzina transporta materijala kroz cev. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice.85 0...27 Faklor kapacitcta: ()....70 5.obim cevi kruznog poprecnog preseka.2 ..19) brasno i praskasti materijali ..4SO .....2 0. ........13.... Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI....... potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine. ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus.45 50 0.93 0.36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17.. Tako vazi jednakost.. 1V~0..povrsina cevi kruznog poprecnog prescka. .00 0.kapacitet cevne kliznice. tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti. .19) i (17. potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°... 70° . 33 36 1.. .. ... to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H.... 3.47 0..25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica. a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°.. nego za izradu kruzne eevne kliznice.... 0: 30 nd = nJ¥ = 3.m: 1.. .. 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala.. 50° zrnaste poljoprivredne kulture .......60° sitna prekrupa (griz) .fA......-' m'.51 0.. . tj.. kg/m . m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka. Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q ..... ...-· V-... tako npr... oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi...0 2.51 20 0. kgls. ....516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka. 80° proso (mekinje).56 l5 0.70 0.. dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°.. .. tada se iz izraza (17... tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali.. 4. m.20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA ... za zrnaste zitarice iznosi: 0.47 25 0... 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H.. gde su: nd .p " to Je: ----...62 0..13 )l 1.0 0...:=: = .uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I .79 0....40 1.m: 0. .51 0. .. Inace. v .4 90 2.=.09 1.0 0. odnosno a: 1...0 37 39 1...5...

b) kosa dkJoiun8 kliznica. gr( . Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica.l7. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet. Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka. brasna.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j. S1./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1. kruznice. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna. <p. koji su dobri provodnici elektriciteta.centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta.kruzni luk i prirastaj kruznog luka.. pn koe[lclJentu 'trenja j. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice. je oblika dv v ..28. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima.518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17.l'lf/<p.. 80 .poluprecnik cikloide.poluprecnik kruga. na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta.t.tFc' odnosno: (17.23) -+-v= dv .24) d<p 2 y c .22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide. narocito u dOlljem dclu kliznice.21) .t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. S1. Prema tome. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r. te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih.28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica.ih gravitacionih kliznica. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja.17. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi.13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17. U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17.13. v-+ JL. utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. R. S1. bez demontazllih radova..28.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j.= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide. 8 . b ~ 2 _. Pri kretanju duz zatvoreq. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu.17. p .ds . SL17.24) su : s. r .3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l. dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o.23) i (17..17. te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica. Prilikom transporta zrnastih kultura.. a. (17.17. zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica.3. secera u prahu i s1.centralni ugao kruznog luka duzine s. 17. odnosno cilindricne povrsine i parabole.' yt . peos 13) . Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti.19) i (17.

24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p .'tlFN .. koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi. .23).29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli.17.t!:""~~":2:-. takole u ta-ki K.17.. . 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja. Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje.520 Transportni ureda.26) 6.23) i (17. s=O. u jednacini (17. te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost..b"":-""'"~. ~~rT""T~1. brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada.. prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret. 5f. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde. '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN . (17..30) (17. kao i 11a primeru kruznice.. ."" ---------r---------r------I . L (m J ). pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. (17.29). Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0.17.55 .------.ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17.30.om jednaCinom kretanja [54)..28) u (17. !1'=0. za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~.+. "'''. Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice. <p=0.00 : I 1-'=0 > 2. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka..24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O.:nicc 51.----------j (17.28) ~=eo (za 8=0). Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ . na pravce normale i tangente (SI.-:n .l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici). u jednacini (17. te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti. (17. . Parametarske ]cdl1acme ~ikloide.-------. Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::.27) dohija se : (17. pocetna ugaona brzina ~o = 0 ).27) .29) pri tome je: odnosno (P=7i:.. '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1. Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17..25) odnosno za eikloidnu kliznicu.:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine.QIa -. uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O. e.--.

51.& : 2 •• c.522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54]. S1.. . --------l 1 . ! Vr.. C. . . . .. I -----1 ..:.2.17..i.tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica.f __ ..32 v == == 2R sin. b.32).. Na SU 7..---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17. J b) (17. ------_..' .mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 .. za. I .' 4 . I . razij61<. Rk cfj 4.33) u (17. b .\'in/ Punc IjJ1Jjc . .32.."".cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 . S1. . a na S1. za fl=O. . J t. . . ..'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l.:R-2. .33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an.mic8/9j Na S1.17.17.00 51.17. --.--. .{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1.I'll za J1=0.. . .5j+-R-2j ..8 ---------r-. S1. i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0.33. .:.kruzIJlce Na dijagramu.. .32) . .-<'.~..wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena... primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.. .. povrsina po kojima se krece teret.~~.• .CIKloidIla klj.. a j b.. ':..17.33 dat je graficki prikaz promene brzine sp.po pravoJ.32.mjca: 2 . dobija se: mi. . I 1. <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ .17.ustanja .31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr..31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR._j---------.O.34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 .. za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f.111 ---------j---------j---------- (17.. " I I I • 1 .. : I .po ciki()idi.:+. ---------r"-------2 (17. . za (=0. . VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a .. .34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t. ---------r---------r-.32. I . . kruga..po .·2 . I I I ! fl.. . ---.33) N 1 : I I I . 3 .. ~----M--l _L _____ .35) Zavi. . .1II : 1. I I I . prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena..34) 51.ciklOlde. s{rJ1Joj povr.iI. {erela dll:! raZfl()vr.po kruin(!i .17. ! •. Kao 1kod kruznice.. konacno se dobija: .35).krllzna kljzlJiea.. a.prv()ljnij:~ka kli. . ------r---------r. parabolicnojpovdjJ1J. odnosno cikloide. I I I .35.r...~~.. ____ 1 . .--------.. 2 .17. . a isprckjdaIlc za J1=O. . . .t=0. ----1"'------"1I .. za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R.5jc-R-3j 12.. kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu. I I I .<j:> s 2 (17.17. ..

4 Proracun glatldh zavojnih.cvo!vcn{a 7. Usled promene radijusa zavojne putanjc. zbog pojave hocne silc trcnja.15. do poduzne osc zavojne povrsine.524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17.rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi.projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja.36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu.3. Naime. dok je najveCi pored stuba.. sto opet prouzroknjc smanjenje brzine. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. Sl. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R.l7. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati. sa najveCim radijusom R Sl.:aviy'm) kli.korak zavojne povrsine. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu. U protivnom. b iznosi: (17.37).35.rastojanje od stub a do tereta. 5117. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc. NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice. a prema S1. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece. r . to saglasno izrazu (17.1S. 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17. 1 . Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose. 1=10 cos~.17. Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja.17.6. pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17. pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu. te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc. odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina. 80 mm..15.lS. s . SI 17. b i c.17. .35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a . b. U smeru prcma periferiji kliznice.36 i 17.38) gde SU: lo i bo . Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI.17.2. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H.35. . ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine.I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici . zavisi od polozaja.: b . Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla. S1. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 . s=40 .17. a. do R. a. Ro .radijus stuba. koja ce biti utoliko veca. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent . radijusa r. odnosno klizanja terela. teret ce imati razlicita uhrzanja. od sluba.37) gde su: H .15. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R.8V(ync /infic. zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji. Ova sila dclllje U praveu izvodnice. usled smanjcnja centrifugalne sile.shemEi dcJovanja . cija se vrednost menja u granicama od r o.:nicc.17..35). S1. moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine..odgovarajuca duzin3 i sirina tereta. S1.. pri krctanju tereta po nosecoj povrsini.

(17.komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize.36 i 17. polreban zazor c" S1. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 .17.sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice. 80 mm.40) gde su: G1=GsinjJ . na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna .16.S1. L'. za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = . zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1.=40 . rnada se desava da je f.36) i (17.36 OdJ10.37.ma radijus R: F2 = f. 2rcRmax (17..L G ~ . Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f.1) .sila lrenja tereta g R sile. i b"..41) odakle se dobija da je: H ?: f. do centra tezista tereta. cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17.". . Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n . odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice.37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini.36. R . odreduje se iz izraza [29J: 51.17. pod dejstvorn centrifugalne tereta.J. prema izrazu (17.. tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am".? : tgp =f. ivicu kliznice.=flGcOSjJ .L.526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine.lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1. ~l .l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko. (17. Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu. pira se u zavisnosti od dimenzije F. SL17. b.. moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija.le IrilJl.rastojanje od ose kliznice. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja.40) treba da i.17. 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee. b): Rmin gde je: _ - max (rO+c. a nalazi se obicno u granicama L'.35. duz kliznice.lz. prema (17.) 2 b 2 .37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp .+a nuLt ) + ( -2. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o.17.17.koeficijent trenja tereta 0 kliznieu..L21tRmax . tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu. b .39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja. koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor.garantovani zazor izmedu tereta i ivice.

S1.17.31 ~-0.[501.34 ~-0. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama. u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova.49 ~-0. prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja. 13=19 .. 1 mv 2 . te je [9]: (17.[45].15.2000mm. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno. .1 .44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const .. . vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s.. gde je Fe =2R+2R' S1.24°: sanduka.cosB = const . . ako je duzina zavojne kliznicc kratka.[16]. u zavisnosti od vrste transportovanog tereta. Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu. 23°.20°. ..43) Razume se.528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala. (17. ~=15 .15.46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-.cos~ ( J= const. ~=-O..41) moze se oc!rcditi H. ~=20 . c.45) LITERATURA: [2].[51].[9].45 f· t.61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice.t-0.[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc. v = (17. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 .27 ~t-0. J (17.17.. Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno. 1z izraza (17.42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( .0.30 ~t-0. pod dejstvom normalne komponente sile tde. Tablica 17. sa uglom nagiba ~.. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti. sanduka sa bocama. te je zbog toga. centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli. To maci.[40].52 ~-O. precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R.

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. c) lokomotive. 5-pod/07J7H 1. objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8. .'trqjfl. 6-. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona. povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. 51. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina. pragova. oblozni i potpor~i zidovi . tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. razna osiguranja trupa pruge itd. skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl. kako prilikom nabavljanja potrebne opreme. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. ito: sina. a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere. drenaze. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg . propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar. sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. mctalurgiji itd. SL 1. b) prikljncna oprema. dru~~ postrojenja. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn. galer:ije. normalni sirine 1435 mm.. poveeanjem brzina transporta. kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. odnosno vagoneta. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog. IUneli.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. kolske vage.1. tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga.<·. kolosecnog pribora i zastora.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. Kaopo pravilu. . okretnicc. procesnoj tehnici.<.vijadukti. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. skladista materijala.finc. Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri. U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih. estalcade.1. a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. 2-nfl. dodavacima i transporterima. a to su: mostovi. gprnji stroj pruge. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). ukrstaji. akvadukti. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. kompozicija vagona. drenazni rovovi i potkopi). Inace. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a. e) manevarska j pomocna sredstva. prenosnice. nadvoznjaci i podvoznjaci. d) vitIa i utovarna sredstva.Jg· 3-pTag. 4-. snega 1 lav1l1a. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. rudarstvu. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. kao sto su skretnicc.

1. projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge. a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova. 51. +5 ll1ll1..uzani kolosek . Sirina zelezmckog kojos~ka . Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd. 20 mm. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine. odnosno izradomnasipa.poslUi. 40 mm i peska 3 .= e+x =: b+2c +x. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka . slroj/:l.. iiljake i peska.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja).. a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka. Profil koloseka mora biti ravnomeran. zaseka.sa sine.. a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga. '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava. sledeca: Tabliea 1. tako i sine. kao sto su vijuganjc. Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze.1. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena. ll.2 . ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna.2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1.. 2-nasip. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina. I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati. ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine.3.=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S.0JJ3IJlfJ 1. sto minimalnije radijuse krivina.=1435 mm S.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je. kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta .normalni kolosek . Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0. sine. ako je moguce.. e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta. a sine i pragovi .. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.:'1IJt1 prag. . S1. zelezicki koloSfk..3 Par ~'{jllskjh tockova f13 . i uticu na povecanje sila otp. Ze!eznicka pruga.sirina zeleznickog koloseka.1. 0. ' v S. a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni. gl.sloj. i spojevi sina sa pragovima.ica d(}f~ic. nasutog slop.os tali v . S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska. odnosno drugll sinu. Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge. dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge.1. Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo".siroki kolosek .sirina oboda tocka. 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se .. SI.2 IDdustrijski koloseci i sine . odnosno vllcne lokomotivc. J-prdg.=1067 mm S. odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S.. odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine..=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 . 6-.40 em veca od duzine p~ligova.3 m. zaokrctanje i ljuljanje. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini.definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi.uzani kolosek . Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija.=1676mm S.filla jJosfav!. Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 . c . Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm.siroki kolosek .ora kretanja kompozicijc. zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1.zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti.=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S. pragovi. mm (11) gde su: S. 4-sjnc.. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge. zastora. . obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka. oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona. dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . odnosno vucnc lokol11otlve.1. Inace. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka).

Sme v~.. UIC 54 E. sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih.5 Poprecni prcsek fe!cznicke .43 57.4. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1.'>4.5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka.+ 511. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva. lJ tablici 1. Tabliea 13 h1 1. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da .4 date Sll U tabliei 1. Z~. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49. 2 I. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em. h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ .43 60.(m). stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga. Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom.?skom priti~ku. a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog.97 68.34 76.55 69.84 62. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v.5 45. Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600.'>.? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T.cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o. k{.2 prema SL 1.<"'ck.l'inc tip..e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!.. a dimenzije za obI ike A 13. Deo.44 49.. kao i na masu po duznom melru..4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng.ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta.5 513 67 67 70 72 53.34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine.. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje.0 km pruge). te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti. .. lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge.86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341. a u tablici 1.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49. sine tip a 4. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici. Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A. anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka). B i C prcm3 Sl. I _ a -4 I ~~ 511.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka. b ± 2 em. 4 W. em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b.:::==------+. drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju. gde je l-dnzina praga.3 u em. . 49.. a mogll bili j metalni.4 OhHci poprecnog prc. 1. 60 kg/m. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1. Na s1. l)IC 60 znaci da su mase oko 45.. u kompoziciji je naJteza 10komotIva.81 54. Inace.. .536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi.iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade). h ± 1 em. Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g.5.. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine. 49. ... sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih. tablica 1.'> m. 1.3 417. C i Delate Sll tabelarno.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma.

1. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera. zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan. konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti.eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. a sastoji se iz: podlozne ploe. a i b.~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga. . Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ.624 7.kg 15. kontaktom.. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen.datak kolo~ec!log pribora je raznolik. Lose strane su velika masa kruto tlpa K. 59 90 . 600Nfmm2.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine.6...302 0. kao sto je prikazano na SLl. Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K.b.kg broj komada 2 4 4 Tablica 1.a podloska Topolov umetak 0.oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K . Seslostrana navrtka 4 .slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51.360 - fJ edinicna masa sine. U nasoJ '1 .635 0. Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" .a. 511..1.Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 .e medusobno povezllju.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m..090 8 4 2 " 539 4. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine.40 65 60 . izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ). n e1 ~la. Danas s~.i. jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu.. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni.304 0. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res. Za. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag.7. zbog toga treba vrsiti ceste ko trol . da srnan'i kOjl sma prellosl na prag. 1ma..8.l.u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 .6 Prfcvr.538 0.6 VrsLc normaJnih sasLava . 1. H.. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata.538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast.n.6. b) spojni pribor kOJlm . koja npI.208 0.r~nJa pl:gova ~ dr.za up~trebu na drvenim pragovima. 1. 125 - . U nas. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!. . a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove. odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine."lila: a-naspramni. mm 65 91 90 107 Tablica 1. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka.. Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina. kgiIn 8 15 18 24 Visina sine.1. zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina.se sm. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l .a I.. gr~?e. b) . u pnmem samo normalni sastavi sina. kN 30 . a i b.020 2. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj.'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51.'. Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa. sprave protiv bocngg pome. odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora.7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~.6. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova. . Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl.: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1.540 1.etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina.6 masa. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI .' Ako je n:oto~na. 1 . da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo . onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac.1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta .510 0. pa je dvostruko veca sila otpora. b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d. dopunsko pntezanJe..156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1. koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem.

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

'wvim. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I. Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l. SI. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace.33.lovar: o.(c/c. Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc. lCne. Ram sanduka izradcn je od [ 24.~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''. te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h.552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a. korisne nosivosti 601.(. a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t.. 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. a zbog znatne visine vagoneta.35. a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc . pod se izraduje od trostrukog sloja lima..nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f. . stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ. zavarene . sa visine do 2. 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ. kao i pneumatskim koclOmm slstemom.krece 1 malerlJal se automatski isipa. (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" . 1. . postoljc sc osl..132 stT/:lile sanduka /t. 51.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza). ons ru :lje I. 1.ka . S1. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm. tip a poluvagona. 1.. Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m . . Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine.135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()().0 m pri utovaru bagerom. a i b. a) 51. ktp~r-vagoU!. Na S1. Ilosivosti 50 i 90 1.34 prikazal1 je vagOll prevrtac .t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. nosiv()sti 60t .

<. koja prcdstavJja spoljasnju silu. od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. Medllti~. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa. mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne.554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru. zelezmcama . akumulatorske lokomotive ). molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive.slepen korisllog dejstva motora i prenosnika.d zeleznicke ~ruge. kroz utovarni levak. v.~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~. . S11.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO. ·Im . ~os vagona . Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima. z.brzina e1ektricne lokomotive.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. 1m. (12) N. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla. V. sila rcakcije i sila vuce lokomotive. noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar. pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ).sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor. . Da bi lokomotiva mogla da se kreee. napon na kontaktima motora. A. a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. 555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova.bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. a to znaci i da za sobom povuce vagone. gas a u cilindru motor a SUS. (1. smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu. Cement se utovara u ~agon odozgo. ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) .radna struja elektromotora. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. odnosno: gdc jc F WL ..'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '.4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m . pare u parnoj masini.3) 1. l1~dostat~k primen: ovakvih vago. motorom) i elektricne 11m..36 60 t 7. mls. 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW.broj elektromotora elektricne lokomotive. Vazdusni transportni ureaaji. razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. preko krova.ca zaprasenost matefljala. p= z·U". tako i pri utovaru. 1.

Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). Tlm.brzina motorne lokomotive. FT =1000·Fpo ·W. (1.vertikalna sila optereccnja osovine. m/s.tdina vagoneta ( bruto ). kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini.stepen korisnosti prcnosnog mehanizma. em.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom.. Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w. a za klizna leZista veca je za 50 .P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine.·d (1. em. h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama.8) f. stanja povrsine sine. cm. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka. kN. Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem).. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima. Fws' Prema tome. Q c tezina lokomotivc.7) v. N. fl. d. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara. a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w .' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina.koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine ).precnik locka. N. osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ.. v " (1.ukupna sila otpora kretanja kompozieije.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20. N. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima.lha proporcionalna je kvadratu brzine. kN. kao i od hrzine kretanja lokomotivc. . IV. D. 30%.koefieijent trenja kotrljanja. kN. F w. nepravilne ugradnje para tockova na osovini.. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije. konienih kotrljajnih povrsina tockova. Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc. Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora. Qv. lranslatomom kretanju. Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl.N.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT . N kN' (1.N. Fw 1 .preenik osovinc tocka. W. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D . 70%. Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu.5) F.4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha.. 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije.

kN' q+0.8.38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL.N.brzina kretanja kompozicije.. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja. a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista.zapremina vagoneta.0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije..37).3 N =2.16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije.nagib pruge. m.1. na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka.specificni otpor krctanja na usponu.14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona. kN.31 51. N/kN. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1.8 8. Zapremina vagona m3 3.15) gde su: S. 1z jednacina (1.0 5. gde ie i.. R.14) sledi da ie wu =1000i=io . wo..0 5.nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu. (1.1. odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem.1..1.10) gde su: v. kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini). . Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm.9) Takoje (1. za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7. gde je io. kN. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l. Qv.3+0.4 7.tdina lokomotive..7 6. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1.bruto tdina vagona (vagoneta) ..37 SlJCll18 delovanj" ". 'R' N kN' (1.12) i (1.6 w.11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima.12) gdc je W u .0056·v + . navode se u lablici 1. m'.sir ina koloseka. Shodno tome. Fwu =(QL +Qv)'wu . N/kN. u zavisnosti od brzine kretanja. m/s q.poluprecnik krivine. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje). wo. Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1.5 6. m. smanjc:r.SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i.13) gdc su: 51. - -350 S. S1.38.

20 . Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1.21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu. L FI!' IOOOQLO. ounosi1o vagoneta.0015v. ~oeficijent . dv g dt ' gde su: (1. km/h. \V. spccificnog ?TItIska. dv L Fw . FT = L Fw tangetna sila vuce. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v).0.22) . koefieijent trenja papuce 0 obod tocka. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja.17) (1. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0.18) L Fw. Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna.5 . posto .ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije.ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1.dv cit 0.koeficijent athez~je izmedu tocka i sine. ' . kg. potrebno jc da sc ispuni uslov (1. 1000QL Ij/ = 0.0 pUla manji. gde je \V'. . N. ukljucujuCi i silu kocenja. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw . U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'. dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije. --'-="'--':::::-"-'. N. f1 (1. tj. gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice..koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1.23) . gde je v-brzina kretanja. . to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti. Ako ne bude ispunjena nejednakost (1. kN.ie dt < 0 i brzina se smanjuje. odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. N. matcflpla papuce kocl1Ice. ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja. 2. (1. ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova. v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije. 0. Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima.17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska.7.:renja pa~uce 0. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v).O. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom..560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'. kada je BK". Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O. N i sib kocenja. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::..~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc . Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine.19) liZ . nego pri relativl10m mirovanju.20) Meclutim. nastupice ustaljeno kretanje.

5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3. Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3. druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina. srednje (22 . cementa. 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~. lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina.slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini.'kjpIika.S1. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na . Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske. sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom.. 10 t (sp?IJ. znpc~lllka U su kretllnjc. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll. a koIica se medusobno povezuju znakom +. ?og. npr. a aktiviranje koclllca. Posto se struja pretvori u jednosmern~. . Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon. po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve. 1.f: lokomotive je elektricno..:nwl. lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno.~abla 6 dovo. molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora.22) i (1..5 . k . Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51..ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 .39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0. Obrtno.ClOlll v. a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam.. 1. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog.21). n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre. naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala. 74 kW) i velike snage (74 kW.. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica). broj i raspored osovina. pa n<lvise).6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje. 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a . Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka . Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja. dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. naftom. postavlja se preko . a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina. . Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja.23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe .1. odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina. ' . crepova i opeka itd.. sa koga se struJa kablorn 4 dovodl. zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS.. '.dl se do kontaklnog provodnika 7. KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije.40. Itl pri polasku. na prugama normalnog i uzanog koloseka. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla. preko. Da bi motor startovao u praznom hodu. KO. 22 kW ). vrSl se ruc~oi Os~:t~~. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu.562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1. Tako npr.kohca medus obno .39 S}](. t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika. . Na prug. te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe. te se nece r<lzmatrati.on]eno g rnen]acem. (1. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive. Na S1. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin. oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. do iivinog ispravljaca 5.. kao i zbog promene profila prnge. 1.ne tezme 70 .a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta.: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t.

42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim. . Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja. ito. kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva.130 mm.42.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«. Tako. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc. 8-linc.'7J 7-konlaklni vod. vil.okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h.. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl.O!lr){II. 5-livin ispravliRc: ()-. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice. S1. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu. a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka.va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll.1. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom. a potom se osigurava civijom. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici. pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru. pomocu zavojnicc i sistema poluga.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore.1klj1. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive. 1.564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno.1. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata. sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c./c:kfriC7JC /okomofivc .Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. Svaka osovina pogoni se r:..'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. Sf.koji su islov[emeno odbojnici. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda.60 mm. panlografi i sl.4-ilJlOuni kRhl. stubove i sl. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko.reko zasebnog ektromotora.smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole. preko kojih sc 1. a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila. Na SI. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom. kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora). Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora. 1. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI.

. pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr.ll~ vue.Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. Kroz nadene lacke povraci ~e " ."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru . N. Veza izmedu kolica i tockova. a na usponu 10000N. d ' . Na SI. F. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon.. Elektri. A. . S1. 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan.43 Efckfro[J]chllI71Z'i. \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k . == -2.m~ment pn pustanJu u pogon. odnosno par osovina cine jedna kolica. Na. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a. a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom.1 m. .ic. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t .566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" .~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1. ' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr. Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. Na SI. Kod elektromotora je clc~tr. pnmen. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine.43) nalaze se na krivo' ko' a . 1..5 . ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N.nihb IO~lomo:kiva j~dnak. 1. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3. gibnjeva (amortizera).1.4.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi. b .: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna.aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael. 1. Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera. v na ordinatnoj osi.kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni.0J. lzmc. a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a .44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa. Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora.ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll . a na vertikalnoj osi sila vuce F. 1. a elektromotor se takode reostatno koCi. a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza . le je broj kolica-2. Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW..== 2500N = 250daN.== 5000N = 500daN . Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln. 5000 10000 FI == -2.cne lokomoti. pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje. to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora. vce brzina elektricne lokomotive.43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora.

te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine.=a - P dt 0. a p ) (1.20 m/s2).15. If' .spccifieni otpor krelanja pri polasku voza. za usvojeni tip vagona.koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova. uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila. q. odnosno vagoneta. b) prema poznatom profilu pruge. If' + (QL + Qvr ). kN. Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1. q.26) (1.26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona.27) odakle tezina voza iznosi (1. Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---. 0. Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge.koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja).. kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta). Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i. na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike.28) gde su: 01.2 (obicno se usvaja u granicama v = 0. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca. Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu.29) ql . za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi. ubrzanje voza pri polasku. Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m. elv . Ovr..25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge. kN. tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge. . pri minimalnom radijusu . to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000. kN.proseena tezina tereta u vagonu. Taela je (1. odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. kN Ako su poznati tezina kompozicije. odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1. ~V.tezina optereeene kompozicije vagona . + w.30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize. m/s.proscena tezina praznog vagona (vagoneta). . . Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1.II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza. + Il 0.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1. QL . odnosno tezina lokomotive. +qv pri tome su: Q (1.08 .24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI.7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei. duz nagiba.

Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1.33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog). pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . ~n.31) gde Sll: K . se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1. t 511.. kN. te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka.:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc. . k~o i drugc siI? .37) (1. kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0.8 QVK .36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja. b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5.u. Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1. tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn. Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima. g~ne1a) ncv s.45°. <5 . Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom. U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala.8.koje deillju na zelezniekll kompozicij.tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine..30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj. vcCi od proracunatog.. tako i koCionih tockova vagona (.45.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge.. 1.32) K ~ (QL + QVK ).tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama.570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1. " . a pogoni sc vitlom preko llzetnjace. . pri llglu nagiba 40°.nja tockovi kako 10koll1otivc. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc .zbirna sila pritiska kocionih papuca. 3optcn.dvouzellw vuea: 1. k . primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta. N. Obicno se pri uglovima veCim od 25°. 1..18). a odreduje se iz izraza (1.45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a . V' odaklc je (1.kN. Sl. 2 . it .Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~.cni vagonetj . kN.vjlio. (1. Q!.ll. koeficijenl athezije. tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama.koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja. va) P~i1ikOl~ koc:. ~cnJ.34) II d Sila k~cenja. \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom.Y.35) Prilikom kocen" k' Ck .. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0.uze. odnosno: oc ova 1 sme.ll1eJu da klIzaJu po small1a.. neprekidni transport. .

1. trenjem uzeta u uznici uzetnjace.i F Sn-S. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu.). za vueu rasterecenih vag on eta.sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta. sa jednim dobosom (S1. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta. dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge. te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu.45. Zamenom vrednosti S" i S. kOla. 145. koristc se dva uzeta.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 . Sn . b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie. a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta.C. 145. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta. b. dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1.48 c) vlIcnog ufeta (bC5.1 uznici uzetnjace iznosi .pagon.kra/f70 liic): a . Na SI. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o.47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja.1. dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine. c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1. Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima.krc1jnj!111ifc/ni?cEI. Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta.:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}.preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc. a . br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. a drugo povratno. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala. premestanjem vagoneta u oba smera. 3 .l.sila zatezanja u silaznoj grani uzeta. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl . Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama. a to znaci i si'" trenja. iIi klinaslim steznim uredajcm. b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom.obuhvatni ugao uzctnjace. prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta). N: S. 1. 2~radJ1(J U7. a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom. p . 3-povrafllo uie.Cllljlu'~C b) S1. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom. tj. rad.. a).zfI{czni ureda. jedno radno.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi. tako da se kreeu jedni prema drugima u susret. a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ. b). 4-kotllr. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka.47. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom.Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo. S1. plasticna mas a itd. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta. \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu. N. 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. ukljucivanjcm frikcionog ureda]a. S1.

g n .[5]. kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn.40 m. . povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. N.nosivost vagoneta. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta. a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom). Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta.41 ) gde su: G. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji. za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1.[3]. m/s. moze se izracunati vucna sila uzeta. v (1. hvatac Uleta na steznom uredaju itd. a=2. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta. c) zatezni uredaj. Iz izraza (l. 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva. t/h. 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas. a=v{ .0 m/s.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju. odnosno pruge vagonela..rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta.8 . t.40 $. i usvaja se granicama 30 .[6] z.. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1. a (1.broj vagoneta u kOll1poziciji. e) pomocni uredaji (tocki6. tm . LITERATURA: [1]. iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. kada se premestaju dYe posude.43) Ako je poznat broj. L . stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta. . 'j 'j -b IOJ. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje. skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. mls. I) .interval pristupa svakog vagoneta.brzina kretanja vucnog uzeta. gde su: v.potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce. Q = 3600Gv . Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta.39) i (1. q" .s. U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze.[4]. v. m.574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' . N/rn.pIOsecna brzina vagonela. iz izraza fJ . Go . m. Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta. b) vitlo. to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0.ugao nagiba transportne staze vagoneta.[2].). p= Fwo'v g gde su: Z . a=1. s. !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 .sopstvena tezina vagoneta. (1.koeficijent otpora kretanja vagoneta.broj vagoneta. Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go . t/h.slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa.1.39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c . a takoele i koeficijent otpora premestanja . .masa tereta u vagonetu.40) gde su: a . G. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta.tezina materijala koji se prenosi vagonetom. N. kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa.. . Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-.transporlna duzina vuce vagonela. s. t.koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta.tczina jedinice duzine vUCllog uzeta. t .42) aL Tc =-+tm.

Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. transport clektricnim'jamskim kamionima. a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. transport. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. koje deluju U 5vim smerovima. ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima. " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm. Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom. b) gornji stroj pruge. Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. vrsi izdizanje spoljnje sine. Za transport . koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. transport lokomotivama. 111skoplma itd. pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. transport stabilnim masinama . U mirnom stanju. transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport).. hidraulieni transport. Gornji stroj. dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. . 2. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. kolosecnog pribora i zaslora. ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. slepim Ok111ma. odnosno ono sto saCinjava ko1osek. te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora". Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature. kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak.1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima. te se tada vIsi nadvisenje koloscka. postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila).576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . . bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m. . svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima). kada vozilo stoji na si11ama. pragova. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom. transport skreperima. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. koja deluje i kada kolosek nije opterecen.jamske zicare. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama.2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. 2. ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge.na 0 tkoplm~vl. transport mehaniCkim transporterima. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka.

smrp =_v_. zavisc od velikog broja faktora. kao sto su opterecenje po osovini vozila. Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja