UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI

MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//izlC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii11 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1 se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I dllirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PIOPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 171-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'lJpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. )opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr'/1t7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je ople leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, reenja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'Ofc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska recnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u ree/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim maillama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, maille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO koriL'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uopte slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 naem jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Mainskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju maina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ..........................................., .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 ....... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Optc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Ople napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c 267 8.5.1 Ople napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori ......................................................................... ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

XII

XIII

11.4 Vibracioni transporteri .................................................................... 337 11.4.1 Osnovni fipovi................................ .............. ..... ............. 337 11.4.2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera.. ........... .............. .. .. 340 11.4.3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<.,j'Jorteli ....... 343 11.4.4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri ............................ ........ 363

12. V ALJKASTI TRANSPORTER!... .......................................................... 367 12.1 Osnovne podele ................................................................................ 367 12.2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ............................................... 368 12.2.1 Tipovi konstmkcij(1 .............................................................. 368 12.2.2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera ................................ 373 12.3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri ...................................................... 376 12.3.1 VJ:5te i opste napomene ..................................................... 376
''

15. BUNKERI, BUNKERA, BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE .................................................................... 435 15.1 Bunkeri .............................................................................................. 435 15.2 Latvaraci hunkcra ............................................................................ 440 15.3 Dodavaci ............................................................................................ 444 15.4 Pomoeni uredaji za utovarno - pretovarne radove pri prenosenju materijala ................................................................. 451 15.4.1 Opste karakft.:ri,tlke i vrstc konstmkcija .......................... 451 l:l.4.2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L,{ov3ra matenjaia dodavac(1 ............................................................. 454 15.4.3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti,k(1jllCim dobosem ........................................................ 461
16. ZICAR.F ....................................................................................................... 465 16.1 Osnovne napomene .......................................................................... 465 16.2 Objekti i uredaji zicara ..................................................................... 467 16.2.1 Utovarna stanic(1 .................................................................. 467 16.2.2 J<;tovarna st(1nica .................................................................. 469 16.3 Vagoneti ............................................................................................ 470 16.4 Ugaone stanice .................................................................................. 474 16.5 Stubovi zicare .................................................................................... 474 16.6 Uzad kod zicara ................................................................................ 476 16.6.1 Nosece ute ............................................................................ 476 16.6.2 Vucno llze ............................................................................. 477 16.7 Os nove proracuna dvouzetnih 7,icara ............................................ .478 16.8 PUlnicke zicare .................................................................................. 486 16.9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ............ 487 17. GRA VITACIONI TRANSPORTERI .................................................... 493 17.1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene .............................................. 493 17.2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!.vni kliznice ......................... 494 . 17.2.1 Vi;ste plimene konstrukclja ... :............................................ 494
~

13. HIDRAULICNI TRANSPORTERI ....................................................... 385 13.1 Opsta razmatranja ............................................................................ 385 13.2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja ..................................... 387 13.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ......................................................................... 389 13.4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) .......... 391
14. V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT. .................................... 395 14.1 Opilte napomene ............................................................................... 395 14.2 Osnovne sheme i klasifikacija .................................. ;...................... 397 14.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom, gustom sloju ..................................................................... 399 14.4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja .................. 402 14.5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) .................... 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) .......................................................... 424 14.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara ............................................................................... 426 14.8 Pneumatski islovar materijala ......................................................... 431 14.9 Pneumatski podizaCi materijala ..................................................... 432

XIV

XV

17.2.2 ZJcbovi kao uLred;yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala .............................................................................. 49) 17.2.3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia ....................... 496 172.4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica ................... 501 17.2.5 vJ.ijkasle za VOjilC kliznice - flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia ......................................... 502 17.2.6 Glalke zavojne kliznice ....................................................... 504

2.3.1 2.3.2 2.3.3

GSllovne llapomclle ............................................................ 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct.. ............................................... 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ...................................... 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta ................................................................................ 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde ................. ~ .................... 600

2.3.4
2.3.5

17.3 Proracun gravitacionih kliznica ....................................................... 508

17.3.1 ProraculJ kOSlll pravolinij:.,klll kliznica za spustanje matcriiala ........................................................ 508 17.3.2 Proracllfl z!t:bova, cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:... ,........................................................................... 513 17.3.3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd ............... 518 17.3.4 ProracuIl glaLkib, zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji;J.:.ih gravitaciollih klizI1ica ................................. 524

2.4

Lokomotive ....................................................................................... 603 2.4.1 Gpste IJapomenc ................................................ ,................. 603

2.4.2 Kom;trukClja i proracull osnovnih masinskih. ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive ....................... 605

2.5

Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ................... 618

LITERATURA ...................................................................................... ;............ 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA .......................................................... 629

lIDEO
MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA
1.

IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA ................................................................ 532 1.1 Opstc napomene ............................................................................... 532 1.2 Industrijski koloseci i sine ................................................................ 534 1.3 V ozila sinskog transport a ................................................................ 549 1.4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama .............. 554 1.5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ..................... 562 1.6 Elektricne lokol1lolive ..................................................................... 563 1.7 Proracun vuce .................................................................................. 568 1.8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ......................................................... 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT .............................................. 576 2.1 Opste napol11ene .............................................................................. 576 2.2 Transport prugom ............................................................................. 577 2.3 Vagoneti ........................................................................................... 582

2.

IDEO

TRANSPORTNI UREDAJI
NEPREKIDNI TRANSPORT

Uvudna razmatranja

.
UVODNA RAZMATRANJA
1.1. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta, podela oblasti primene
Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne, a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1, kornadnih i s1.) materijala. Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac;teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala. Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina, za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta, sa pripadajucim elemcntima i sklopovima.

St. /.1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu

'1 - transportt;r sa prctuvarnim koiicima; 2 - pn;lovarna (prcsipna) sipka; 3 - slaci()narni (ncpokrctni) transporter; 4 - revcr/jbilni pokrclni transporter; 5 - most portalnc
dizalice; 6 - uradaj I.a voznju; 7 - sine

Uvodna razmatranja

Sf. J.2 Utov(Jrivat; sa {rO!1sp()rtcrim,:l

%a utnv;l, II hrod jarjJni: 2 - dnprcmni tranSp(1rtcr; 3 - urcdnj zo dizanjc; 4 - okrctni ,io (venae); 5 - pog(ln Iii ok, clilnje; 6 levilk; 7 - lOCKovi:

r
fi

SI. 1.6 b

Puzni dodma6
1 - dnvotini levak: 2 - vratiln puza; 3 - rogonski urcdaj: 4 - korak 'piralc puza; 5 korito; 6 - ispllst iz

.,.,.....J~

__~....'"

korila; 7 - korak spiraic

trallsporln o g puza: 8: - kT~inji Jcyaj; 9 - srcclnji lc'i.aj (medllI6aj)

Sf. 1.3
flO

<(!name;

Cprijcmni) leva/-:, 2 obrtni slo (venae): 3 - pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia.i
trak()rn~

za \'()~:nju; ::; - transporter sa 6 - pognr. za vnznjll

St. j.7 Sracinl1arni (ncl'okrernij

transporter :';(1 rrakOtfl

Sf. 1.4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J

c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 - pognn za ()Orlanjc; 4 - urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm; 6 pogon za voY_nju 1

1 - d(wndni ICY,lk: 2 - usmcriva(~i; 3 - iransporlna Lraki1: 4 - povratni dobos; 5 - natczni urcdaj: 6 - pogonski urcda.i: 7 - slog sa nosc6m vaijcima: R - pogoJ)ski doh()s~ 9 - odvodna sipka: 10 - siog sa po\'rarnim valjcima: 11 - nnscc;!

konstTukcijel

lTCll1<.;portcro

Sf.15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati

1 - ({ovodn; (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae); za ()hrtanjc; 345 - iran"'purlcr sa

lrakom SI. 1.6 a Dodaro(:i sa trakom

1 - dovodni (prijcmni) Icvalc 2 - regulalor dcbljinc slnja; 3 lranSporlna lraka: ~ - povratni doho~; :1 - ufcCfaj 73 nnlczanjc; () - J1ogonski UfC{taj:

St. 1.8

Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ]

1 - dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom:
2 - prcn0sni-rcvcf;:ihilni transporter; 3 - nlldclnik; 4 - lnwspnrlna trHka: 5 - s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 - povfalni valjci~ 7 - rogonski rCVlT/,ihilni urcuaj: 8 - na1c/,ni urc{j;; Y - noscca konstrukcij,l; 10 - tockovi; 11 - kolosck
<

noscCi valjci; R - P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci

Sf. 1.12
Prevozni transporteri sa Ira/Will

1 - prcklopni dovodni Icvak; 2 transportna traka; 3 - p()vrall1i dobos; 4 - dohos sa unutrasnjim pogonom; 5 - Balewi uredaj; 6 noseci vaijci; 7 ~ p()vratni valjci;
8 - Ilut->eca konstrukcija; 9 Ilosac .sa za dj;,anic

J
Sf. 1.13
Prev()zni trl1nsporter; SI1
Irakum

1 - lraIlspurlIla lraka; 2 - povraLui uobos; 3 - uobos sa unutrasl1.iim pogunorn;

natcznl uf()(iaj; 5 - ;-,logovi

sa nosccim valjcima;
Sf. 1.9 J(oritasti zatvorelli lUllL';ani transporter 1 - uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 - zatvorc.r1O korilo~ 4 - uno; 5 - natczni urcctaj; 6 - pogonski urcdaj; 7 - ojacano k01cllU korita; 8 - uc1vudna ,!pka. SI. l.JO

lzvo:::.nu.. vJ.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa

1 - ouvuJui zkb; 2 - skip: 3 - tockovi: 4 vcsaljka~ 5 - izyozno uzc; 6 - vl)(:iica skipa; 7 nosat UZcllljw:;c: 8 - uzetll.iaca: 9 ure(taj (viLlo); 1U - uoscca

6 - povralni valjd; 7 - noseca kUl1slrukcija; 8 - pokIelBi

nosac sa uredajcm za tlizanje

Sf. 1.14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 - pogonski Jobos; 2 povralni Job",; 3 - povratni lockici; 4 - noscCi Sf.I.U
Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 - uuvoulli lcvak; 2 - transportna traka; 3 povralui dobos; 4 - pogonski uredaj; 5 - natGznl 7 - puvfallli valjei; 8 - Iluscca konslrukcija; 6 - noseCi valjci; - urcdaj I.a pr~noscnjc
lockiCi; 5 - noseCi valjci; 6 ~ noscca klizna pillca; 7 - nate;:n! un.:daj;

8 - pugonski urcdaj;

9 - ll()Se~a konslrukcija;
10 - celiena lfanspurlna lraka

Uvodna razm,rtI'mlja

SI.1.18 Dvoflani tran.sporter sa SI. U5

Transporter; sa ih"ol1ol1'! IraKol11
1 - pngonski d()h()~; 2 povnttni d()h(),~: 3 - noseei valjci; 4 povratni valjak; 5 natemi urcdaj;

potisnil11 ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 - pogoDski uredaj;

2 -" na1ezni uredaj~ 3 - 1<1iI1l8._Slw;:a; 4 - krivina; 5 - transportni lanac~ 6 - pOliSne ,ipkc (prci"kc); 7 - konstrukcija; 8 - kJizna ploca; 9 ufc(1aj za utovar; 10 - urcuaj za islovar

transportcnl; 8 Zlcana transporlna lraka

St. 1./6
Utovarni Iransporleri

(utovarno - prerm'{lrni

transporlcri)
1 - lransrorlna 1rfl.k3; 2 - povratni d()ho~; 3 - dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 . n,HGl':ni urcctaj; 5 .. noseci vaUd; 6 - povratni valjci; 7 - noscCa kOl1slrukcija: 8 - podesavajuci den
lransportera~

Sf. l.19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 - pogonski urcdaj; 2 - vagonc\ (kolica);

3 - zahvatni element;

4 - lanac; 5 - klizna karika;

6 - gurac; 7 - nalezni uredaj; g - pruga, staza (ravna); 9 - vcrtikalna krivina; 10 - horizontalnil krivina

9 - un_;daj %'11 rcgulisanjc visinc; 10 - urcdaj za voznjll i dizanjc

;~~~

~-

.... .-r

Sf. 1./7
sa
ufcdaj: 2 - natczni urc<1aj; 3 - krivinc: 4 - kli,n!:l staza; 5 - nosaci (guraci); 6 - lransporhi lanac; 7 - konslrukcij,,; R urc(iaj za utovar; 9 - urcdaj za istovar

~.~

.. .""'-- ~
"

Sf. 1.20 Donji (uiljebljeniJ

transporteri sa tancel11 1 - pogonski uredaj; 2 - vagoDcl (kolica); 3 - zahvatni svornjak; 4 - gurac; 5 - lanac; 6 - srcdnji urcdaj za voznjn; 7 - natezni urcuaj; 8 - ravna 'pruga, staza;
9 - vertikalna krivinn: 10 - Ih)rizonlalna krivina; 11 - slanica

Uvodna razmatranja

11

Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe:

a) Transportni vucnim elementom; b) Transporlni vucnog elementa;

Trakaste transportere, S1. 1.22, koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn. Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta,'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja. Plocaste transportere, SL 1.27, kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna, beskonacna lanca. Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). Grabuljaste transportere (strugaci), SI. 1.31, kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca, a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja.
<.

uredaji uredaji bez

c) Pomocni uredaji. a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake, lanc:a iIi uzeta, tako da se mogu razvrstati sledece grupe:

L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu',' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera, UpI.:

Sf. 1.21

Donji horizontalni lranoporteri sa lancem

1 - pogonski medal; 2 - jama (udubljcnjc); 3 - lauac; 4 - gurac; 5 - natcznl urcdaj; 6 hririzonlalna slaw (pruga)

~
SI.1.22 Stac;unami (nepokretni) transporter; sa trakama 1 - pogollski dobos; 2 - povralni dobos; J - olklonski <lob os; 4 povralni valjei; 5 - noseCi vaIici (za koritaste transporterc); 6 . IlOSCC; valjei (za ravall lransporter); 7 klizna ploea; 8 nalezni nreda]; 9 - pogollski uredaj; 10 . noseea konslrukcija; 11 - lransporlna lraka

SU.23
Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka; 2 - pogonski dobos; 3 - noseCi valjei (za ravan transporter); 4 kOllslrukcija transportera; 5 - nosda konslrukcija; 6 - vodec; valjei; 7 - iSlovama plol'a; 8 - lockov;; 9 - urcdaj za
ucvrsClvanje

'.

'\-~ ttl 1ff m... ,,~--'.,,~~

'-,-

....... .

-_.

N.

SI.1.24. Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj; 2 - nalcwi urcdaj; 3 . klizna ploea za lraku; 4 - konslrukeija; 5 - riogonski dobos; (1 - nalczni dobos; 7 - zaslitna ograda; 8 - transporlna lraka; 9 - nzdnzni sto

12

Uvodl1u

'->7,.,..cdr<ln

SI. 1.25
Sto
e".'a

(';cli(no!l1

transportnom trakon7
1 - pognnski urcn-aj;
. _______ ._1~_____ _______

2 - natGzni uredaj; :) - kl1Z0,l plocH za lri1ku; 4 - konstrukcija; :; - pog(]nsizi

dohos; 6 - nalc;;nr dnh(,.~; 7 - 7..3stitna ogrnda; 8 -

ccIicna lransportna traka; 9 uzduzni sin

Sf. 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 - pogonski urcdaj; 2 - nalczni urcdaj: 3 - lanae: 4 - tran5portnc ploec;
5 - konlintw;nc lranspnftnc: ploec: 6 - krivina: 7 - pruga (5ta2a); Ii - vodica lanea; 9 noscca konslrukcija

Sf. 1.26
S[O

.ya

Zi(U110fll

trans[Jorfnom traA(}rn 1 - pogon<;ki u[u1aL

2 - natezni urcnaj; 3 - kIi'..-:nH ploca za Lrak u: 4 - konstrukcijn: 5 - pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 - zastitna ograda~ R z.ieana transpoTlna traka; 9 uzduzoi sto

SI.129 Prevozni tra/1,\j)orteri sa

/('[vicama
~

Sf. 1.27

l811C1; 2 - nalezni urcLlaj 11:::\.vojnim vTctCI1nm;

4 - uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc). 5deo

Plocasti tralls/7nrtcri
1 - dnvodni levak; 2 - vndCC<l

3 - 1ockovi za v(1(]cnjc:

ploca; .3 - prcldornc ccllcllc

pJoCc: 3.1 - prek Jorne cclicnc rayne p!occ; 3.2 prckrivnc cclicnc <.;vodaslc
plocc: 3.3. - svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim

2. Elev3tore, koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali, a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva). Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno - transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC, bale, sanduci, burad i slieno), a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise, mogu se primeniti kako za dizanje, tako i za spustanjc malerijaJa. Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni, primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o - transportnim

stranlcama: 1-4 - lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim

stranicamil; 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k); 5 ni1{czni urcoaj: 6 - J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 - lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 - noscca knnstrukcija transp()rfera

rtI..rlSJ}{)j[prt

St. J.30 sa fetvicarrkl

iii metalne)
1 - pugonski urcdaj; 2 - pug,onski iancanici; 3 nutczni Iancanici; 4 . lanei; 5 . let, 'C<;;; () - lctvicc sa zah \ dLuim r"brom; 7 . natczni nredaj; 8 - Iloseca konslrukcija-~ 9 - vodica ;:<:\. lanac

.SI. 1.32'

Elevator sa kojicama
devatora; 2 obloga cl"vailllra: 3 . nalczni "rcdaj za traku iii lanae; 4 za lraku iii lanae; levak (sipka); 6 plitka kofica (vcdrica); 7 . duboka kofica (vcdrica); 8 prcklapajuca korica; 9 . traka; 10 . lanae; Il . doho,; La lraku; 12 laneanik (zvt:zda)

Sf. 1.31 Grabuljasli transponeri (slruga6)

ulazni (utovarni) otvor; 2 - zat voreno korito; 3 lanac sa skn.::pcrilna (slruga6irnu); 4 . dno; 5 - natezlli llrcdaj; 6 - krajnji olvuri;

7 - pogonski uredaj;

8 - i:.dazlli utvor; 9 - noscCa

kOllslrukcija

uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom, koji u tom slucaju prima materijal od elevatora, odnosno koji je hranitelj). Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova.
U

obliku
Sf. 1.33

3. Visece transportcrc . konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru, odnosno na: ravanske prostorne trallsportere. U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. .

Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil

5 dobos za punjcnjc; 2 . koficc (vcdricc) sa lanc<,m; 3 . vodica lanca; 4 . nalczni urcdaj; "tkIons!;.; (ockovi; 6 . pogonski urcdaj; 7 - urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 - noscca konslrukcija c!evatora; 9 - sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea

16

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

17

SI.1.34
Elevator sa diepovima
1 - pogoI1ski uredaj; 2 natczni uredaj; 3 - pogonski toeak; 4 - natczni toeak; 5 - lanac; 6 dzcpovi; 7 - automatski urcaaj za istovar; 8 - stanica za ruen! utovar; 9 - urcctaj za automat ski utovar; 10 - povratni toeak; 11 - nosecc sipkc; 12 - kOI1strukcija 1 - pogonski urcdaj; 2

SI.1.36
Transporteri sa kruinim tokom
transportni lanci; 3 ploee; 4 - pogonski laneaniei; 5 - otklonski lancanici; 6 - natczni uredaj

SI. 1.37
SI.1.35

Kruzni vised transporteri

Transporter (konvejer) sa veSflljkama

1 - pogonski uredaj; 2 - pogonski tocak; 3 - otklonski toeak; 4 - natezni toeak; 5 - lanac; 6 - veSaljke; 7 - noseCa konstrukcija

1 - pogonski uredaj; 2 - uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc; 3 - lanae; 4 - nosac; 5 - natczni uredaj; 6 - pruga, staza (ravna); 7 - vcrtikalna krivina; 8 - horizontalna krivina; 9 - dvojni uredaji za krctanjc; 10 - ,rednj; urectaj za krctanjc (vcsalica lanea)

18

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

19

i
Sl.1.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem
1 - pogonski uredaj; 2 - uredaji za kretanjc (vdlaljkc); 3 -lanac; 4 - vucna karika; 5 - vucni lanae; 6 - vagonet (kolica); 7 - nalczni urcdaj; 8 - ravna pruga, staza; 9 - vertikalna krivina; 10 horizontalna krivina

Sl. 1.40 Zicare - Viseee iicane zeleznice

Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta, S1. 1.40. Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad. Primenjuju se za transportovanje materijala, rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare, ski liftovi) na vrlo velika rastojanja, a koja prelaze 15 ... 20 km. Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament, a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13, preko odgovarajuCih koturova. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5, a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta, odnosno vucnog meta. Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12, za koje se prikopcavaju. Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6, na pogonskoj stanici, a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega). Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete, a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu, vucno uze se oslanja preko koturova, kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10. Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2, a praznih u tacki 7, tj. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze, a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu.
b)

SI.1.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze, sa vucnim lancem

1 - pogonski uredaj; 2 - urcctaj za kretanje (vesaljkc); 3 lanac; 4 - hvatac; 5 - noseca kolica; 6 - natezni urcdaj (natezna stanica); 7 - ravna pruga, slaza; 8 - skretnica; 9 - vertikalna krivina; 10 - horizontalna krivina; 11 - pruga za kretanjc lanca; 12 - pruga za kretHnje kolica (staza za teret); 13 - stanica; 14 - urcctaj za dizanje

U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi

uredaji:

20

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

21

1. Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala, a sa dYe zavojnice - za prenos kornadnih tcreta.

2. Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni, odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. Razlikuje se tako radni i povratni hod. Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi, a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega, tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala, dobijena silorn inercijc u radnom hodu.

~
.JTtl~

)j
5

Ll_C4.m,LlJfL n itr-tr,- .. ....tr--~

Sf. 1.41

SI.l.43 Vertikall1i !'uzni lran.lporter 1 . doyodni lcyak; 2 - pui za uviacenje (dodavanjc); 3 - dovodni lcvak (altcrnativno); 4 - puz za dizanje; 5 ecvasto korito; Ii pogonski urcuaj;

Sf. 1.44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj; 2 pogon; 3 - zastilnn ograda; 4 . lancanici; 5 - lransmisija; 6 - gonjcni noscCi valjak; 7 - konstrukcija
rnJI.Slc'or.IPr

7,avojni transporter (puzni) 1 - dovodni lcvak; 2 - korito; 3 - PU? sa punom spiralom; 4 - puz sa lrakaslom spiralom; 5 punom spiralom i lopaticama; 6 - krajnji IcZaj; 7 - pogonski ureuaj; 8 - srcdnji (meun) 9 - pokrivna ploca kori!a; 10 - ispust; 11 - korak spirale puza

sa

3. Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga, duz noseceg rarna. Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn, tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi, susedni valjak, ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna).

SI.l.42
Puzni cevasti tramporter 1 - ulazni Ievak; 2 - cev sa unutnlsnjim puzcm; 3 - IcZajni prstcn; 4 - potporni valjei; 5 - ozubljcni venae; 6 - pogonski zupcanik; 7 - pogonski urcctaj; 8 - izlazni lcvak

Sf. 1.45
Transporteri .1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 - pogonski urcctaj; 2 - pogooski dob08; 3 - zatczni dobos; 4 - zalezni urcctaj; 5 - pogonska traka; 6 - noseCi valjci; 7 - valjak za pritiskivanjc; 8 - urcuaj za pritiskivanjc; 9 povra!ni valjak

Ii

'\

22

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

23

Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom.

SI. J .46

SI.1.49

Zavo}ne transportne staze sa valjcima

Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 - pogonski uredaj; 2 - transmiiija; 3 - frikcioni valjci; 4 - noseCi vaJjci

SI.1.47

Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 - ravni deo; 2 - krivina; 3 - prcklopni deo; 4 skretnica; 5 - nosaci; 6 - yodice; 7 - granicnik; 8 - osovilla; 9 . ldaji sa kuCistern; 10 - ecv (ornotai' valjka)

SI.1.50

Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 - konslrnkcija; 2 - valjci; 3 . osovina; 4 - spojnica (vczni deo); 5 . konusni valjak; 6 - ravni valjak; 7 - razdc!jeni ravni valjak

S1.1.48

T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 - konstrukcija; 2 tockiCi; 3 - oSQvina; 4 - spojniea (vczni deo); 5 odstojnik

4. Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove, cevi. Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome, sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta, odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta - silosa, brodova, zatvorenih vagona itd.).

24

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

25

SI.1.51

Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima; 2 - tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom; J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima; 4 nosae sa tllckiCima; 5 prikljucni deo (spoljni clement); 6 !,'Tanicnik
SI.l.53 Hiclraulicni transport 1 - dovodni levak; 2 - nivo vode; 3 - kana! ili korito; 4 - mlaznica za visoki pritisak vode; 5 - pumpa

----t---SI.1.52

Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo; 2 - protivteg; 3 - opruga; 4 - oslonci; 5 - sarnir; 6 - dr2ac; 7 - razdvojni deo; 8 - svornjak

5. Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu, pri vaaenju, refuliranju peska i sljunka iz reka, kao i zit masovni iskop zem:lje.
c) Pomocni ureaaji. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji. Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi); zavojni oluci; valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona, SI. 1.50); 2 - Uredaji za skladistenje materijala, kao sto su bunked i slicno.

SI. 1.54

Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 - zid bunkera; 2 - noseca konstrukcija; 3 - zastitna obloga; 4 - ojacani zidovi; 5 - ispusni (iz!azni) olvor; 6 - resctka; 7 - rasterctni deo

3. Razni tipovi zatvaraca, npr.: rucni zatvaraCi; mehaniCki zatvaraci itd. 4. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica), SI. 1.58. 5. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj. 6. Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala.

Pogon transportera, pretovarno - transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom, a primenjuju se i motori SUS. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja, postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja, kao i odgovarajuCih temperatura, uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta. Primena odredenog transportera kao prefovamo - transportnog uredaja, zavisi i od vrste materijala koji se prenosi. Tako na primer, rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima, ili komadna roba puznim transporterima.

26

Transportni ureuaji

Uvodna razmatranja

27

SII.57
Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 . scgmcntni zat varac; 2 . plocasti zatvarac; 3 - hidraulicni cilindar . pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar); 4 konzola sa Iczajcm za cilindar; 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo); 6 _ segmenl zalvaraca; 7 - ploCa zatvaraca; 8 motomi pogon (moto-rcduklor); 9 - zupcantk 1
zupcasta lctva

1 - silos sa vise celija (visecclijski silos); 2 . cilindricni silos; 3 - silo~ sa jednom .celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni); 4 _ konusni deo (konus); 5 noseea konstrukcljU; 6 - ulaznr (naslpnr) otvor; 7 - kontrolni otvor; 8 izla:.mi (ispusni) olvor

SI.I.55 Silos

S1.1.58
Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci; 2 _ !chji; 3 - otklonski dobo,i; 4 - pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak); 5 - lockovi; 6 - pogon prelovarivaca; 7 - konslrukcija prelovanvaca

Sl. 1.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 - segmentni zatvarac; 2 - plocasti zalvarac; 3 - ispusni deo; 4 - scgmcnt zatvaraea (zatvarac); 5 " ploca zatvaraca; 6 _ zupcanik i zupcasta poluga; 7 vodica; 8 - lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca; 9 lanac za rueno pomcranje

Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima, elevatorima, plocastim (clankastim) transporterima, grabuljastim transporterima, lancanim transporterima 1I okloPll, puznim transporterima, zavojnim transporterima i inercijalnim, odnosno vibracionim transporterima. Razume se, .u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera, postoji i niz podvrsta, kOJe imaju posebne osobenosti, kako u konstruktivnom izvodenju vucnog, odnosno radnog uredaja, tako i drugill karakteristicnih delova, a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera.

Transporlerima se ostvaruju pretovarno - transportni radovi, uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu, pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl, dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje. ele:at~r~ma. Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice - za vertikalni transport). Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu, dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu. Investiciona ulaganja IllSU vehka, a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala, te da nema univerzalnih pretovarno - transportnih masina. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo, tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno - transportnim uredajima neprekidnog, kontinuiranog dejstva.

28

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

29

1.2. Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva

Na S1. 1.60. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a, b, C - poprecni preseci; d - sa poprecnim pregradama; e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja, kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala.

materijalima

Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama, usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje. Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala, oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni. Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala, usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P, odnosno (pkret '" 0,5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil,e nasipnih matcrijala
'I'

Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r;cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi, vlaznosti, gustini, pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.ica, ponasanju na mrazu, uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao), kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine, abraziji itd. Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni, a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize, pri tome je, kao !ito je poznato, tg <p '= /1. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja, kao i od meausobne povezanosti cestiea. Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala, za vreme mirovanja, odreauje preko polueilindra, S1. 1.59, u koji se usipa materijal, a potom se ciJindar pazljivo podize. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe, Cije su kose, bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala.
~gao

5U U

tablici 1.1.

Tablica 1.1. Koeficijent trenja

----~r--------r------------,

Ugao prirodnog pada (0 )

Nasipnn gustma, Materijal

kg/m 3

I
I

! Pri Pri kre- I mirotanJu I vanju

. 4{)

Ii

celik

I drvo
Ii

Guma o.

Alabaster, prZcni komadni Drobljeni gips, kom,dm

1250... 1500

I
Ii

I 1300 .. 1600 '

0,61

0,7

I?lina suva u komadu I 1000... 1~~r- ____+-----.:.40~_+..::02.:,7-=c5:.:.::=1_!ir__----J-.-----...

[-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500.. 1900 I S-"' _ Krec, gaseni u prahu 500 I Krec negascni

30

_____ ------1------+-------1 45
-

t
SI. J.59

WwW
oj
b) c)
SI.1.60

800 ... 930

IKlinker, cemelltni

IKamen, krecn~_

1600... 2000! 30 45 1 0,56 ... 1 i 0,7 1280 ...-15-2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-..;...:.;.--+-------1 1400 .. 1900 30 45

G?esak krupni, razlicte vlaznosti Pesak sitan, vlazan

I 0,7 ... 1 I

1090 . .2050 45 30 Pesak sitan, suvi 11400 .. 1650 Treset suvi, k()madni 330 ..440 40 45 0,75 0,8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----!

Ivazduhom
Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala

U galj suvi, busen

II 1 1 650 ... 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-,7---1

Kameni ugalj, sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake

800 ... 850

30

45

I
i

0,8

0,84

1 0,64

Oblici oluka (ilebova)

a,b,c - poprecni preseci; d - sa poprecnim pregradama; e - sa

slojem od nasutog matcrijala

_.::.. 96:.;:,0..;::.:,.16:.;:0:.:.:O-+_........:::.3,::.0_t--....:4.::.,0_1~0~,3'--'-0'2,6=5+_-_+....::0:!.:,64~ :. 900 ... 1200 -

30

Transportni urellaji

Uvodna razmatranja

31

Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a, 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu, kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 ... 1000 1500 ... 1800 1400... 1600 1200 ... 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik

Povecanje eksploatacionog veka oluka, posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala, ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka, topljenjem tvrdih legura, otpornih na habanje, a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja, unutar kosog oluka sa pregradama, S1. 1.60, d iii bez pregrada, S1.
1.60, e.

dIVO

guma 0,66 0,6

-

1
0,63 0,5 ... 0,6 0,5 ... 0,6

0,3 0,3 ... 0,6

Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog, savitljivog vucnog uredaja (traka, lanae, uze), koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI. 1.61). Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea, ploee, trake, kosa, kofka), koji obavlja premestanje materijala (tereta). Kod nekih transporter a, na primer trakastih, funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj, na primer, zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri), odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji). Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna, tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. 1.61.

Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima, duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa, kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje, odnosno nagomilavanje materUala. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja. Oblici nekih oluka prikazani su na S1. 1.60, a, b i c.

1.3. Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja

Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh), zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa; pri premestanju komadnih tereta, kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h). Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala). Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza:

Q=-'
Tsm

kA

(1.1)

Sf. 1.61

gde su: k = 1,2 ... 1,5 - koeficijenl zariha; A - kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu, tlsmeni; Tsm - trajanje smene, h. Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza:

32

Transportni uredaji

Uvodna razmatran.ia

33

L..t . (1.2) gde je Gt - masa tereta u posudi za transport materijala, t (unutar zapremine
vagona, kompozicije vagona, kofice, kosa pretovarne masine i slieno); n
3600

_ 0 _ 0,3600 Q - ,n -."C' '

It

brojciklusa u jedinici vremena, h; l: t - trajanje ciklusa, zavisi od trajanja pojedinaenih operacija, s. U opstem slueaju je: gde su: to - vreme punjenja posude (kompozicije), s; L - daljina prenosenja materijala, m; VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije), m/s; 1'2 srednja brzina kretanja suda - kompozicije sa teretom, m/s; tp - vreme praznjenja suda (voza), s. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q, kg/m (Sl. 1.62, a). Ako se teret krece brzinom V (m/s), to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv, kg/s, a easovni

SI.1.62
Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta

Ako se premestaju komandni tereti, svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna, susedna tereta a, SL 1.62, b, tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-, a

G
L

Q = 3600qv = 3' 6 qv , 1000

odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja

(1.3)

Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1.3), dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom

Q == vp = 3,6Apv ..
Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3,6io p'lf .
(1.4)

(1.5)

q=JL. 3,6v

(1.6)

Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom, a po 1 m' (S1. 62, a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala, kg/m 3 (tablica 1.1)
q=Ap

Pri prernestanju kornadnih tcrcta

!'if

Q= 3,60v .. a

(1.7)

Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io, rastojanje izmedu kofica je a, u m ( korak kofica ), S1. 1.62 - e, to je

gde je 'If - koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu, prema zapremini koficc.

1.4. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina
Pri transportovanju materijala, energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala.

34

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

35

Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl. 1.63, a), na tela deluju sila tdine Gbr (bruto); sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru, kao i sila trenja W, koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje. 1z uslova ravnoteZe 1: X;= 0; 1: 1";= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je

N
Isto tako je

=Gbr casf3

(1.8)

SI.1.63
(1.9)

gde je 111 - koeficijent trcnja klizanja. Iz uslova ravnoteZe 1: X;= 0 dobija se da je

Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine; pneumatika i putnog zastora, pokrivaca itd.) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu, u zavisnosti od materijala. tocka i povrsine. (LlO) Na SI. 1.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju; b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju).

F = GbJ
b), dobija se daje

wcos f3 sin f3 )

Pri premestanju tereta na tockovima, konstantnom brzinom, po stnnoj ravni ( Sl. 1.63,

= Gbr ( W' cas f3 sin f3 ),

(1.11)

gde je w - koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike, postoji relacija:

1.5. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera

Pri transportovanju materijala, u opstem slucaju, energija se trosi na podizanje tcreta, kao i na savladavanje sila otpora, koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu, tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta). Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem, pri ustaljenom kretanju transportera, trasa transportera (Sl. 1.64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1, 2, 3 i 4, SI. 1.64). Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja, a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja, odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera.

w'

(1.12)
f-

gde su: J.l - koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine; d - precnik osovine, m; koeficijent trenja kotrljanja, m; D- precnik locka, m.

Iz uspostavljcnih relacija (1.10) i (1.11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J.l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J.l, zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene, masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja, a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima, vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d;IJ), a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja, slo se moze prihvatiti uslovno, posto pri velikim oplereeenjima osovina, a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN, sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne.

Otpon na pravolinijskoj deonici

U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni .slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. 1.65):

36

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

37

1 2

Premestanje nosecom povrsinom (trakom), koja se krece preko nepokretnih, stacionarnih oslonih valjaka (S1. 1.65, a); Prenosenje nosecom povrsinom (plocom), koja je pricvrscena za vucni uredaj, a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI. 1.65, b); Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj, duz nepokretnog oluka. Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1. 1.65, c); - Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1. 1.65, d).

pri tome su u izrazima (1.13) i (1.14):

q - masa jedinice duiine transportovanog materijala;
qo - masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera;

q'v

i q"v = G v - odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' . /" valjaka na radnoj i povralnoj grani;

= Gv

G'v i G"v - mase obrtnih delova osJonih valjaka, opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane;

i [" - koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera.

St. 1.64

Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih, nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri, SI. 1.65, a), opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka, komponente teline trake i tereta koji se transportuje. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza

W,.1 = (q +qo) g (w" cos f3 sin

a otpor neopterecene grane iznosi
WJp

13) + q'vg w"',

(1.13)

qo g (w" cos

sin

~)

+ q"l'g w"',

(1.14)
SI.1.65.
Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a - pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka; b - pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka; c - vucom radnog urectaja du:!. ncpokrelnog oluka: d - kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj

gde su: w" - koeficUent otpora kretanja trake, kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake, kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka; w'" - koeficijent otpora u rukavcima valjka, odnosno

matcrijala; e - otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee

(1.15)

U prakticnim proracunima uobicaje.no je da se umesto dva koeficije.nta w" i w'" uvodi jedan, opsti koeficijent w', koji se eksperimentalno odreduje, amasa jedinice

38

Transportni uredaji

Uvodna razrnatranja

39

duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera, tako da se dobija jednostavniji izraz
Wl.1 = (q +qo +q'v) g w' cos
~

Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala, to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P

N '" 5n

(q qo) g sin ~ ;

(1.16) (1.17)

= 180, N = Su
A=(S +S
n n+1

Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ sin~).

(J;d !,d}
_I_I

+ S,,+1, pa je rad sila otpora, za vreme ok-

+~

.
(1.23)

Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima, Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl. 1.65, b
Wit = (q +qo) g (w' cos
~

Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao

sin~);

(1.18)

(1.24)

Odakle je
Wlp =qo g (w' cos ~ sin ~) ,

(1.19)

Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama, otpere kotrljanja valjaka duZ vodica, a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom, Sl. 1.61, c, otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza
Wl.1 = q g (jl cos

(1.25) ali je
W, = Sn+1 - Sn ,

odl1osl1o

13 sin ~) + qo

g (f2 cos

13 sin 13) ,

(1.20) (1.21)

a za neopterecenu granu
Wlp

= qo

g (j2 cos ~ sin ~) .

odakle je

U izrazima (1.20) i (1.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta, a znak - pri spustanju. Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem. Pri tome su (SL 1.65, e) dobos, odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni, kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac. Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu, koja ostvaruje vodenje

Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne, pa sledi da je:

Sn+1 = KJ Sn,

(1.26)
(1.27)

360 0 u odnosu na sledecu z kariku. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska, koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J. Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. 1.65, e) sHorn koja iznosi N fz, pri tome je N - ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi
lanca, karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p
(1.22)

Wz = So (K1 -1).

PYi tome je KJ - koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1

= 1,05..

Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom, usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu, koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem, a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake. Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake, kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska, stoga se u proracunima koristi izraz za

40

Transportni uredaji

Uvodna razmatranja

41

odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 ... 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi, odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde.

povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4, pa se tako fiksira tacka 4'. Tacke 1'; 2', 3' i 4' povezuju se pTavim. Linije 1'; 2', 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era. Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja.

(1.28)

gde je K2 0,03 ... 0,05; 5{1 i Ss - sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi, odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J., vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno, pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera:
S,,+1

Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu, S1. 1.64, vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2', 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize, sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize, veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce "). Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose, traka zadovoljava uslove evrstoce. Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera, prema S1. 1.64. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki.

= S"eJlC( ,

(1.29)

iii
(1.30)

gde je e

= 2,72 - osnova prirodnog logaritma;

(J. -

ugao obuhvata urad.

Ako se u izrazu (1.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w, tada je (1.31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja, otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1.31).
Wkr

= S" (e wa -1) .

Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski, tako i geometrijski, crtanjem dijagrama sila zatezanja, sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera, S1. 1.64. Kod zatvorenih kontura, traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice, tacke spajanja ovih deonica obelezene su, S1. 1.64. Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa. Sledeca oznaka - tacka, obeleZava se u smeru kretanja trake. Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera, ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri, ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1; 2 - 3 i 4. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1', od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 - 2 (odsecak l' - 1 N). Pozitivni otpori prikazuju se navise, a negativni - dole u odnosu na tacku 1. Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 - 3, pa se tako obelezava presecna tacka 2', 3'. Od taeke 2', 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 - 4 (odsecak 2', 3' - 2") i kroz dobijenu tacku 2 3"
N N ,

LITERATURA: (12],[21],[42]

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

43

2.
OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA
2.1. Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva
Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta, pri odrZavanju radne brzine uredaja. Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja, kao i svojstava materijala koji se prenosi. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi, kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala, odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala, vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom

44
Transportni uredaji

Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja

45

Qe
Qteh

=~=K
~eh
e"

Q = 3600q,vp =36

(2.4)

1000

' qP
3

3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) - ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja; 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) - tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja; Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja, koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja - punjenja ureclaja K n , vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja, sa normalnim pllnjenjem, opterecenjem je Ke = 1, a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme, tad a je Ke < 1). . Ako se kapa~itet navodi za smenu, na primer QSIJ1(tlsm), VslJ1 (m 3/sm) , a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna, tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza

gde je p - gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje), t/m . Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi, preseka A (m2 ) , koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji, jednak iii veCi od jedinice), tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m)
qz = 1000 Ao\jf ;

(2.5)

q'

:=

1000 Ao P\jf .

(2.6) (2.7)

Zamenom vrednosti q, i q' u izraze (2.3) i (2.4) dobija se da je

Q = Qsm i V = Vsm
e

T'
(2.1)

= 3600 Ao v \jf

a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi

Q = 3600 Ao v P \jf . (2.8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama, na primer koficama, zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ), to je za korak kofica ak (m), zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'):
(2.2) 3 i casovni kapacitet (m /h, t/h) (2.1 0)

V = Ve~ _ Vsm . leh K - K T '

e e

(2.9)

Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine), pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom; 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama; 3) premestanje komadnih tereta. U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta. Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz, 11m) iIi mase (q', kg/m). Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q, iIi q' i brzine v (m/s) , a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi:

Q = 3,6-vp = 3,6....!Lp~fV.
ak (/k

(2.11)

Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju, sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m), tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m;,

iii
a kapacitet (t/h)

q=(/p

mz

(2.12)

V - 3600qz v - 6 . --:: 1000 - 3, qzv,

(2.3)

Q=3,6 2 v ap

Q=3,6-v ap

mz

(2.13)

46
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

47

Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva, koji premestaju komadne terete, ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2.iznosi
t==

premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh), tad a se potrebna snaga za podizanje tereta, ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW), odreauje iz izraza
p
n

v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju

10000H 100.3600

= QH
360'
(2.16)

Z == 3600

3600v ap 3600zv
(2.14)

Potrebna snaga motora (kW)

Z == 3600z
t

(2.17)

Pri tome je maseni kapacitet (t/h)

mZ Q= 1000

(2.15)

gde je T] - stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. Kao sto je poznato u tehnici, stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. Ako transportni uredaj, na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel, tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. Ipak, u opstem slucaju, pri prenosenju tereta kako u vertikalnom, tako i u horizontalnom pravcu, a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja, rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice), te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja. Ako se teret horizontalno transportuje, tj. H = 0, tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne, tj. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0), tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost, sto nema fizickog smisla. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja, pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj, koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem, navise iii nanize iii cisto horizontalno. Stoga se uvodi novi koeficijent, koji se karakteriSe novim obele'ljima, a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta, prema sili tdine tereta. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. tereta, koji moze biti pozitivan, negativan iii jednak nuli, kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja, koji je veCi od nule.

1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja, koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom, u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta, odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine. Izborom radne brzine, koja zavisi od tipa transportnog uredaja, nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa, kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta, na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi, sirina trake, oblik oluka itd; a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala, geometrijski parametri su zapremina posude, kofice za nosenje tereta, kao i rastojanje, korak izmedu dye uzastopne posude. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta.

2.2.
Snaga motora i koeficijent otpora kretanja
U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni, krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena, u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). U posebnim slucajevima

48

Transportni uredaji

Opsta teori,iska razmatranja transportnih uredaja

49

Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja,
L (m) - duzina transportnog uredaja i w' - ukupni koeficijent otpora, tada je sila ot-

pora trehja Wir (N):

Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) , i odgovarajuca snaga Ptr (kW):

w,==2.- 1 '11

(2.21)

2.3.
Otpori, vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom
Otpori na posebnim deonicama trase. Savitljiv vucni element (lanac, u7.e, traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu, i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu, ostvaruje kruzno kretanje. Obicno je kretanje u jednom smeru, dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera.
U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice, koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa, a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik - zvezda; kotur deta; dobos trake). Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske, paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke - stanice, od kojih je jedna obicno pogonska, a druga zatezna. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori, a u obrtnim tackama (stanicama), na vucni element deluju koncentrisani otpori. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa. Kod strmih deonica, pri kretanju (ereta navise, poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom, a pri kretanju nanize - sa negativnim, dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli. Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja, te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w, koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici, prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice.

p
ir

WirY

= 1000 ~ liiO(')' ~ 360 .

lOq'Lw'v

QLw'

Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw'). 360 (2.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih), tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw'). 360

(2.19)

Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni, to je u izrazu (2.18) H == 0, P" = 0 i P == Ptr. Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne, tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece, manje iii jednako nuli. Na taj naCin, izraz (2.18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w', moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala. Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw', tada je snaga P < 0 [izraz (2.18)]. Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi, a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu, treba da se ostvari prikoCivanje. U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom, a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2.17) i (2.18):

QH 360Tj

==~(H+Lw')
360

'

odakle je
w'==

~(~-1)

(2.20)
L,

1z izraza (2.20) sledi da $to je vece Tj, utoliko je manji w'. Pri H == 0 (horizontalno premestanje), takode i Tj tezi nuli; pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je

Otpori na pravolinijskoj deonici. U zavisnosti od nacina premestanja tereta, transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala; 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku, a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). Prvu grupu Cine trakasti, plocasti (sa pokretnim bocnim stranama), koficasti, viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima, kao i koficasti eleva tori, a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto - koficasti transporteri. Kod transportera prve grupe trans-

50 Transportni uredaji.

Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . .

51

portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora, a kod transportera druge grupe - razliCit koeficijent otpora. Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1. 2.1, a) ili preko stacionarnih valjaka. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere, a drugi se primenjuje kod trakastih transportera, kod kojih se traka, koja nosi teret, kreee preko stacionarnih, nepokretnih valjaka, koji predstavljaju oslonce traka. Moze se odrediti otpor na nagnutoj, pravolinijskoj deonici, dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)], koja je postavljena pod uglom nagiba ~. Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) - sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera, moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N):
W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~

W=

(2.22)

'-t fqst1Sf. 2.1

Shema opferecene grane transportera:

Wi

c)

Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi, a negativan na kretanje nanize. Otpor kretanja pravolinijske, rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2.22) stavija da je qt = O. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza
w=--"---"-'-

a) plocasti; b) trakasti; c) grabuljasti

Put kliza . . nJa sa obe strane srednjeg precnika

fir

=2G}bSinP=(~}bSinP,
Air

i odgovarajuCi fad '1' . . . . SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka

D

(2.23)

= (~)F7tblllSinf3
= 1tDF =3DfLlsmj3,
A tr

Prema tome , d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1.12), gde je: c - koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima, usled trenja oboda valjaka 0 vooice; J.1 - koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina; d - precnik rukavca osovine valjka; f -koeficijent trenja kotrIjanja; D - precnik valjka. . Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. 2.2 a), a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera, zbog centriranja pokretnog vucnog elementa, terei: se ne kotrlja sarno, vee i kliza po putu. Ako je F - sila pritiska na vaijak, b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase, D - srednji precnik vaIjka, po kome se, smatra se, valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0, S1. 2.2, b), 2~ - ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini, tj. put trenja klizanja krajnjih tack a oboda, za jedan obrt valjka, pa je
4 b
.
wdop

a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi

WO

1J.d+2J 4 b . =-D--+3" Dill sznp.

Ako se tra .. . . (2.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v ' vucnom e ementu k .. kl" izmedu teret . OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J.11, a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt, tada je koeficijent otpora kretanJ'a za t ere t 1 VUC!1l element w = J.11.
V'

52
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

53

Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera, Sl. 2.1, c) koeficijent odnosa sila otpora je
w == Qo11-1 + P11-2 ,

- kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti), sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine), uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. 2.3, d, e). Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa

qt +qo

(2.25)

gde je p - opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka, N/m; 11-1 - koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice; 11-2 - koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka).
Sl. 2.2
Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. konusnih mljaka

Kod kosog transportera ovoga tipa, kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p', koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J.l2 . (qt +qo)cos~ (2.26)
SI.2.3
Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera

w==

U brojitelju izraza (2.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru, a u imeniocu - sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka.
Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu, u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni, a znatno rede - po prostornoj krivoj, zatvorenoj konturi. Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila, pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa, a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja.

povecanjem otpora usled trenja, pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. i veti radijus zaokretanja, odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera, kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice, preJw 0510nih valjaka, odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja, zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene). Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa, krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom, medutim, pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni, duz citavc linije trase transportera, vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima, zbog cega su slozenije konstrukcije. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni, u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca, koji su postavljeni duz konveksne krive, po radijusu - navise, odnosno nanize. Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine, preko pokretnih valjaka, ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje, kako valjaka, tako i sinske staze. Zbog toga, takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi-

Vodica krivolinijske, vertikalne deonice, opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje, pokretnim delovima transportcra, kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa; sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila, a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: - klizanjem duz krivolinijske yodice, na primer po sini, po ivici krivolinijskog oluka (S1. 2.3, a); - kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom, a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. 2.3, b); - kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka, Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. 2.3, c);

54
Transportni uredaji

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

55

janja relativno mali, odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica, a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici. Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera, koji se nalaze na krivolinijskoj deonici, pod dejstvom momenta preturanja, silama koje su usmerene ka centru krivine. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a, uz navedene ogranicavajuee uslove, ponekad se primenjuje kod viseCih transportera, kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito:
1. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka, pri prelazu na krivolinijsku deonicu, bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine, preko vertikalnih osovinama, obrtnih oslo nih valjaka, koje su spojene sa vucnim elemenlima. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. 2.3) iznosi
Wkr = S's - S'n ,

Integraljcnjem ove jednacine, u granicama promene ugla od 0 '" a, kao i sile zatezanja S od S'n do S's, dobija se da je

S',

dS

(f.

= fda

S'n (qt +qo)Rw'+Sw"

o.

odakle je
In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] - In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a

iIi
(2.28)

(2.27)

gde se S's i S'n - odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska, odnosno silaska sa krivolinijske deonice. Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata, postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka, odreduje se otpor kretanja po luku, saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla,
dF' = (qt +qo) Rw'da ,

Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi, sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n, radijus, kao i ugao krivine, masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera, a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina. Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane, sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2.28), tako slo je qt O. 2. Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka, vee kliza, a koeficijent trenja klizanja iznosi fl, to se u jednaCini (2.28) veliclna w" zamenjuje sa fl 3. Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja, a vucni element nije vezan za oslone valjke, vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka, kada je dodatni koeficijent otpora w", tada i dalje vaii jednaCina (2.28).

gde je R - radijus krivine deonice. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S, sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka),na beskonaeno maloj deonici, sa centralnim uglom da, jednaka je Sda. Shodno tome, elementarna sila otpora kretanju iznosi
dF" = Sw" da , gde je w" - koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka. Dkupna sila otpora kretanja, odnosno zbir dF' + dF", jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS, na toj deonici, tj.

dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je

dS

4. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni, treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena - konveksna, gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe.

da.

Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici, a koja je ispupcena gore (Sl. 2.4, a), otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera, po luku, odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da,
dF' = (qt + '10) (sin B+ w' cos B)Rda, gde je B- ugao nagiba, u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. 2.4, a, ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise, a negativan na kretanje nanize.

Transportni uredaji

56

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

57

da se ugradi vodica odozdo, a ne odozgo. Prakticno, skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta, u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka. Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc, krivolinijske sinske staze, koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu, (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica.

6. Kod jednoosovinskih kolica (S1. 2.3, d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine, tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno, tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine.

oj
Sl.2A

b)

Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf;/w/noj rani;

Posto se sila tdine tereta, pokretnih delova, kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova,a koeficijent otpora kretanja iznosi w', to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2.28) i iznosi
S's =S'n ew'a +(q, + qo) R (ew'a - 1) . (2.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem, nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora, kao sto su visina i oblik oboda tocka, stanja sine (suva, mokra, poc!mazana), pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2.31), tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1,5, koji karakteriSe poveanje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine, izraz [(2.23)].

Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka, koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi
elF" = S w" d a .

Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je

(2.29) Ako je kretanje naVlse, oba clana desnog dela jednaCine (2.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize, drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. Kod rasterecene grane u jednacini (2.29) je ql = O. 5. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. 2.4, b), tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica, usled zatezanjavucnog elementa, tako da je

7. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno, na primer, kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima), otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. 2.3, e) su zn3tni, a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja")
w' =
r

(2.30) U izrazu (2.30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe, a negativan na kretanje nanize. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) , moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2.30) manji od nule, tj. da nema pritisk8. na gomju vodicu. U tom slucaju neophodno je

Krsb

R'

pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0,24 za opterecenu i

Kr

= 0,48 za rasterecenu granu.

Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta, kada je centralni ugao a

(2.32)

58 Transportni uredaji
a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~

Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja

59

Otpor usled krutosti vucnog elementa, pri savijanju i ispravljanju lanea, zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2.36)

, 0.48Sb Wkr -qo R(J. ( W+-- - ) , R

(2.33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze
S's

W =

(S '+S ') !ll(} Ins D'

= S'" +Wkr

gdc je III - koefieijent trenja u zglobovima lanca; 8 - prccnik valjka zgloba. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2.37)
WI = Wn =

Otpori kretanja u obrtnim tackama. Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom, vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa, iii kolurace sa pravolinijskim granama, odnosno preko zvezde - lancanika. Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika, npr. za lance sa okruglim karikama; dobosi se primcnjuju za trakc, kOlurovi sa pm'alelnim gran am a - za lance dugih karika; zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance, kao i za lance sa okruglim karikmna.

(S'fI+S'S)~ = 2S'n ~
D D

gde je k - koeficijent krutosti trake iii uzeta, koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine. Sila zatezanja silazne grane sa dobosa, iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta, a posto je K> 1, to je za dobose (2.38)

Otpori kretanja na koturovima, dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a - lanca, trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska, odnosno silaska - pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51. 25)

pri tome je !,,s'n

sila otpora na dobosu, tj. prirastaj sile zatezanja; kod lanea je (2.39)

Wv =

I(S +S +G d )fl,d D'

n:,'

(2.34)

K=l+vv,,+Rj IS' n

Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd ; Ilv - koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca; d - precnik rukavca; D - precnik dobosa, iii zvezde (lancanika). U opstem slucaju, ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8'
(2.35)

gde je WI - otpor savijanja lanea. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima, prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k

= !"sn' = 0,01).
S'
(2.40)

Tako je kod lanac~

a kod traka i uzadi je

SI.25
Shema odredi),(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og

S's = K/S'n = S'n

[1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J

(2.41)

uredaja

Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv, odnosno zglobovima lanea Ill, a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5C ,,, +400 C) nalaze se u sledecim rasponima

gde je

(J. -

ugao obuhvala dobosa, iii zvczde vucllim eJementom.

60
Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda,ja

61

fly: za lezaje: - kotrljajne (svedeni koeficijent). . ................. . - klizna le2:ista .................................... . - kada je kontinualno podmazivanje ................. . - kada je periodicno podmazivanje ................... . - kada nema podmazivanja ......................... .
0,Q3 ... 0,06 0,15 ... 0,25 0,1 ... 0,2 0,15 ... 0,25 0,25 ... 0,45

obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja. Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki, kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture, tj.
(2.42)

. Za ista ispitivanja, u eksperimentalnim uslovima, kada su niske temperature, koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature, navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 ... 30%, a primenom obicnih, poluzitkih maziva - skoro dva puta.

gde su Si i Si+l - sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i, odnosno i + 1, a Wi _ (i + 1) - sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici . Tako sledi da je
(2.43)

8'

tj. obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa, sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj .tacki i sile otpora razmatrane deonice. Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica, kao i obrtnih mesta, a sila zatezanja silazece i nailazece grane S.I is,,, tada je ukupna vucna sila
Wo = S" - Ss = S,,+1- S1 .

(2.44)

Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW):

p= Wov

1000'11 ,

(2.45)

SI.2.6
Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera

Za priblizne proracune, u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde, kao i uslova rada, mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 , odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece:
Kt

= S90 = 1,02 ...

1,03, odnosno,

K/ = S18CJ' = 1,03 ... 1,07 (gde je nosno zvezdi lancanika).

S - ukupni

koefieijent otpora na dobos,l, od-

gde je Wo - vucna sila, N; v - brzina vucnog clementa, mls; 11 - koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona, ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu. .. Na S1. 2.6. prikazan je dijagram sila zatezanja transportera, koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni, tako sto je jedna postavljena koso, a druga horizontalno. Pogon transportera nalazi se na prednjem, horizontalnom (pravolinijskom) delu, a deoniee su povezane koturovima, odnosno dobosima iii zvezdama. Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi". Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza

Vucna sila, snaga maiara. Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture, iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke, spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta). Numeracijom tacaka duz zatvorene konture, pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja, prema tacki nailaska, nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama, a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane, odreduje se vucna sila, a potom i potreh snaga motora. U svim slucajevima korisno je otpoceti

= Smin; S2 = S1 + qoL"w; S3 =SaS2; S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'; 55 = S 180 S4; 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L';
S1
0

'h=Sa.

S6; SS=S7+(qt+qo)L"w

62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

63

Razlika S8 - S1 = S/1 - Ss predstavlja

VUCI1U

silu Wo transportera.

Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. 2.7, c), kada nije veliki ugao nagiba, tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene, tj.
(q, +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ),

2.4. Pogonski i zatezni uredaj transportera

Opsti uslavi. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim, graclevinskim, konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima, a koji se ispunjavaju, na primer, postavljanjem masinskog ureclaja na fundament; takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja, opsluzivanja, eksploatacije i odrzavanja, kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla.

i tada se pogon, sto je takocle opravdano, postavlja u ceoni deo transportera, a u suprotnom slueaju, pogon je na zadnjem delu (SI. 2.7, d). Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0, pogon radi sa motornim

Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture, kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. Zbog toga, neophodno je da se pogon tako postavi, da se, ukoliko je to moguee, smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa, kao i sila zatezanja na obrtnim mestima, odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja). Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno, na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture), a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla, kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice, jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom, sa strane silaska sa pogonskog uredaja, tj. u zoni smanjene sile zatezanja. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice, tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa, koje se neposredno prenosi na pogon. Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera, kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa, koji je neophodan za pIenos pogonske sile, sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. Prema tome, u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske, paralelne grane, a teret se premesla horizontalno iii koso, navise (S1. 2.7, a i b gde je P - pogon), tad a pogo.n treba postaviti u eeoni deo transportera, tj. na kraju opterecene gnne.

SI.2.7
Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera

reZimom, dok kada je w < 0 kocnicom).

u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se

Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja. Kod kosog transportera, kod koga se teret krece naviSe (Sl. 2.7, b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (- sin ~ + wcos ~) L > 0, taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore, kod pogona, dok je u suprotnom slucaju, dole - kod krajnjeg, zadnjeg dela. Kod kosog transportera, kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. 2.7, c), lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani, kod pogona, a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole, kod eeonog kotura transportera (Sl. 2.7, d). Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni, vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona, na silaznoj grani, a pri postojanju kose deonice - iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. 2.6, llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa, sa uglom obuhvata od 180 . U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a, kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. Kod transportera sa dYe paralelne grane, zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke, sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. 2.7, a - d).

64 Transportni uredaji

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

65

Ponekad, na primer kod dugackih trakastih transportera, da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja, na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona, nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani, zatezni ureclaj montira se blize pogonu, zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. 2.7, e). Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj).
Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera.

zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost, menta dobija oblik izlomljene linije DBE.

dijagram sila zatezanja vucnog ele-

-e
2
6~~----

Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju, tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila, koje deluju na vucni element. To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera. Kod horizontalnog transportera (Sl. 2.8, a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v), dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 - 3) dobija oblik izlomljene linije ABC. Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). Sila na zateznom ureclaju, koji se nalazi na obrtnom mestu, priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!, tj. dvostrukoj vrednosti ordinate, DB. Pri reverziranju, odnosno suprotnom hodu transportera, ti. pri kretanju tereta duz strelice v', dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4, dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF, odnosno veea je od DB. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja, to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ, tj. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja, vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC), (S"max> S'max). Na taj naCin, silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona", a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa - pri usmerenju "ka pogonu". Vucna sila u oba slucaja, Wo - ostaje jednaka. U principu, da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa, moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera, kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2.8, b), tj. pri tg ~ > w. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise, prikazuje se linijom ABC. Najmanja sila zatezanja vucnog element a .'lmin ne menja svoj polozaj, sila na

__~r--=~.r~1

H~~----~~~--~~~D

A~=---~m-----~~

b)
SI.2.8
Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera

Ako je ordinata FE > GD, tj. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1, nailaska, veea nego u tacki silaska 4, to je W o > 0, rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu, a ako je EF < GD - u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu. Zbog toga, kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~, pri tg ~ > w, silu na zateznom medaju, kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa, a takode i vucnu silu na pogonu, treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise.
Slucaj kada je pogon u sredini transportera. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda - ceonoj ili zadnjoj. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa, ponekad (na primer - kod. dugackih, kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize, smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. 2.9, a i a'. Na S1. 2.9, a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera, a na SI. 2.9, a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4, koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos:
Smax= .'l4 == Smin

+ (qt +qo) H.

(2.46)

SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a

.'l1 == qo H

+ Smin

66
Transportni uredaji

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

67

SfTX1)( Wo

'"

--

malna sila zatezanja Smax je manja, nego pri postavljanju pogona gore, na ceonom dobosu. Ako je q, == qo, tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja, nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost, a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa, za veliCinu qoH i shodno tome, smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije. Medutim, mora se napomenuti, prim,ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima.

~SminHtft-::-~
. Ji
b)
c)
SI.2.9

Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera, vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q,H + Smin- Smin == q,H.

Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredinim pug ullom

VUCIla sila iZIlosi

Wo ==S4-SJ==q,H.

2.5. Transporteri sa vise pogona

2.5.1.

Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane, tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona, uravnotezava silom teline rasterecene - suprotne grane

Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona

Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska, u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja, Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa, ako je duzina transportera velika i slozene konture, eesto se transporter razdvaja na deonice, medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. Tako kod slozene konture transporter a, od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja, ka tacki nailaska, znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne, otklonske uredaje, kod obrtnih mesta, kao i kod poeetka krivolinijskih deonica, a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja, zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona, kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona, a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture, nemaju prethodno navedene nedostatke. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera, moguce je transportovati teret znatne rnase, pri velikoj transportnoj duzini, a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara.

Odakle je

111----,

Hqo

(2.47)

q, +qo
Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture
SJ == S6 == qo H + Sillin. (2.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj

(2.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma - u tackama 4 i 6. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo, sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja, a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2.46), (2.48) i (2.49), pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera, maksi-

68
Transportni nredaji

Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda,ia

69

Mora se naglasiti, oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona, a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom, zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta, umesto na jedno; teze je opsluzivanje. Potrebna je ista, iii nesto mania instalisana snaga, meautim, potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona. Zbog toga, u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona, analizom tehno - ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove, a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama, a koja nastaie, kao po pravilu, u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu; maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona, na ovim mestima treba da budu, ukoliko ie to moguee - jednake. Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora, a to znaci i sa istovetnim, ako je moguce, pogonima. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa, pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a, razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona, a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica, meausobno povezanih obrtnim tackama. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'; na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2.40) i (2.41)]. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa, Smax = S" i vucnu silu
W0
0

W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l

(2.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2.54) L W' 0= iW'o. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta, a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila, na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. Na S1. 2.10. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica, sa jednim i sa tri pogona. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. Svi odresci su istovetnog nagiba, posto je i sila otpora svih deonica jednaka, a visina "stepenika" se postepeno povecava, posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K, sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja, do tacko nailaska. . Kada su tri pogona, sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G, ti. postoje tri iednaka maksimuma, umesto jednoga znatno veeeg. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima, a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji, nego kada je jedan pogon (HB).
1100 1Il00

[K~ -l]W'

,
",..

./
,.....
/
C
./

~
!

-""

Kada je jedan pogon

S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .... +K1

(Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~

-l)W'

100
II

,.. V ,..V ,..V

I"" A
1 ..
D

If)

= Sn o

=-(i n-1 -l)S s + -'-----'-- ' s K-1

( Kn

-l)W'

Deonfro konture

(2.50)

gde je W' - sila otpora na odvojenoj deonici. Kod transportera sa i pogona jednake snage, kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj), tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona, pri jednakoj velicini Ss: (2.52)

Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. 2.10 je gona transportera, omoguceno DUagram .lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera, za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. 2.11, a), dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. 2.11, c) prikazuje se linijo:m 1 - 2 - 3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile, vertikalnim odreskom 3 - 3". Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. 2.11, b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax , to se dijagram sila

Vucna sila svakog pogona

70
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja
71

zatezanja prikazuje linijom l' - 2' - 3' - 4', pri tome ee vertikalni odresci 2' - 3' i 4' _ . 4",v. u razmeri si.le, prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st,:rece?e (suprotne) grane (prave 1 - 2 i l' - 2', poklapaju sa pravam~ 2 - 3 1 3 4, odnosno da su paralelne), a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX, ~o.ze u drugom slucaju, S1. 2.11, b, ostvariti transporter veee duzine, ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2.11, a, cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane, a u drugom slucaJu - vucnu sllu pnhvata same optereeena grana:
v -

2.5_2. Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini

Kod transportera slozene konlure trase (na primer - viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti, ako je moguee, na obrtnim mestima. Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer, kod trakastih iii plocastih), nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih, pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase. Kao po pravilu, svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage.

odakle je L'= L(qt +qo) > L. qt +qo

(2.55)

Na Sl. 2.11, a i b - duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri, kao i na S1. 2.11, c.

U zavisnosti od uslova rada, pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani, tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja, koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma.

Kod kosih transportera, na grani koja se kreee nanizc, ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije .trase. Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera, tada se sila kretanja na silaznoj grani, tj. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno, a II nekim slucajevima i potpuno, da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim. Na Sl. 2,12. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase, na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. Na transporteru shematski prikazanom na S1. 2.12, a, pet pogona - 2, 3, 4, 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona, 7 i 1, prenose vucnu silu sllprotne, neopterecene grane. Na suprolnoj grani, kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj, rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki, kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj, neoptereeenoj grani za 2,5 puta manji, nego na optereccnoj grani). Medutim, ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen, tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. Na Sl. 2.12, b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona, ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane. Na shcmatskol11 prikazu transportera, Sl. 2,12, b, cetiri pogona, 2, 3, 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 - 2, 2 - 3, 4 - 5, 5 - 6. Dconica 6 - 7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne, neoptereeene grane 8 - 9, a deonica 3 - 4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane, uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene, suprotne grane 9 - 10.

c)
Sl.2.Jl
DijagraJlJ silo ;:;ate;;(JJJja
I'LU.'1;'lJOg

e1emenla sa jedJJim i sa d!'t.I pogo/w

,Najveee .poveeanje duzine transportera, kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja, moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora, na pnmer, kod transportera pri kretanju lerela nanize, kada nije velIkl ugao nagiba ~.
(qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~).

, U tom~ slt:caju, duz.ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude, pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax, Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om.

72
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja
73

Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl. 2.12, C, v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2, 3, 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane. Sila za ostvarivanje pogona, pogonskih urcclaja, a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja, koja se prenosi sa suprotne, neopterecene grane. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera, a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja, kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila, ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta, koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl. 2.13). Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice, sa pogonima u tackama 2, 3, 4 i 5. Suprotna, neopterecena grana, a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane, ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 - 1. Na SI. 2.13, a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl. 2.13, b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. 2.13, c). U prvom slucaju same na deonici 1 - 2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera; na drugim dconicama - kao na neopterecenom transportern. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin, a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax, koja je po velicini veca, nego kod potpuno opterecenog transportera. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4, a Smax u tacki 7. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera, nalazi se najveca vrednost Smax, a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa.
Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa ,.i.fe pogona

2.5.3. Sinhronizacija rada pogona

Ako se, sto je uobicajeno, ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke, kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje, to, kao sto je poznato, ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa, na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake, to, kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika, deluju veca optereccnja. Primenom kliznih motora iIi normalnih, kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. Kod transporter a velikih snaga, a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom, prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. Meautim, ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije, usled savlaaivanja ele ktricnih atpora.

51.2.12

Sf. 2.13
Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm;cno opferecenje transportera sa viJe pogona

2.5.4.

Odredivanje broja pogona

Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno - ekonomskih proracuna. Smanjenjem broja pogona, za istu ukupnu snagu, tj. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja, smanjuje se, kao po pravilu ukupn~ masa i c.ena (motora i reduktora), broj osoblja za opsluzivanje, a prema tome, pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. Meautim, pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera, a shodno tome i njegova masa, kao i cena.

74
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75

Povecanjem mase vucnog element a (ne previse), povecavaju se i gubiei energije, a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora, a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. Na taj nacin, u datomslucaju, dejstvuju i "usputni" faktori, koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode, eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje; uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa, koji se moze primeniti u datorn trenutku. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona, kao i rastojanja izrnedu njih, znatno uproscava. Kao po pravilu, svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage. Ovirn je uslovljen, a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera.
U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne, rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane, pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox, odnosno Sllli", a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W':

Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern, primenorn frikcionih prenosnika. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element, a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka, koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. 2.14, a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI. 2.14, c i d).

~
oj _

flj:"bJW

Sf. 2.14
Sheme pogon.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera

Kod horizontalnog transportera je

L'

~t=

L' r

Kod kosog transportera, kada se teret krece naviSe, pri tg

>w

Vucni clementi drugog tipa, trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera. Kao lito se moze videti sa SI. 2.14, e,f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. 2.14, e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani, koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl. 2.14, g).
U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova, koji priteZu kraj trake (Sl. 2.14, It); koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci.

I I
!

j ,

W't

= W'r = (qt +qo) (sin

+W

cos ~ ) L't

qo (sin ~ - w cos ~ )L'r,

odakle je

I
I
I
}

I;t I;r

qo(sin~

wcos~)

(ql + qo )(sin ~ + wcos~) .

Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima, traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine, kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. 2.14, e), pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake, a kod kosih lransportera, sila mora da bude utoliko veca, sto je veCi ugao nagiba transportera. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti, dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku, kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika.

2.5.5. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera

Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. Na Sl. 2.14. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera, a u tablici 2.1. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa, prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera, kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile.

I
I

I
t

I I

76
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

77

Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa

..

I mcstu transmisije pogonske sile

Pravolinijski

oblik elementa na

Vrsta pogona

Sprezanjem

Trenjem

Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1.2.14, c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31.2.24 d) Pogonska traka (81.2.14, e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31.2.14,j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31.2.14, g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1.2.14, h) ITraka (kontakt po ivici, Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1.2.14, i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim:

Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera, trakasti pogoni, S1. 2.14, e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc ;]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera, usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta, bez radikainih rekonstrukcija. ZahvaljujuCi navedenim prednostima, pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase, sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona.

2.5.6

Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera

Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera, kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm, a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju, ukoliko je moguce, ravnomernog kretanja vucnog lanca, kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika, tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu.

Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom. Kod sprezanja Ianca i lancanika - zvczde, poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki, odnosno vazi relacija

21CR o == zt

(2.56)

Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1. 2.14, .f), tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera, sto poskupljuje izradu transportera. Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta, a koji obrazuju petlju (S1. 2.14, g), ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije, a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze, za pretovar transportovanog matcrijala.

gde je R - poluprecnik osnovnog kruga lancanika; z -broj zubaca lancanika (zvezde); t - korak Ianea. Ako se usvoji da .ie

zt
2%
I

(2.56')

78
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

79

Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu, sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. 2.15). Daljim obrtanjem lancanika, zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove, pa do tcmena. Kod lanaca bez supljih osovinica, kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic, odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja, da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca, profil zuba prikazujc se evolvcnlom.
U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca, u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. 2.15, a), a odrcduje se iz trougla AOB:
Shemt: pogol/u
11(/

a)
SI.2.15

b)

R/ = 12 + R}.
Odakle, koriscenjem jednacina (2.56) i (2.56) se dobija da je

sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(,\lJIika

korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 ... 400 mm, a kada sn dva lancanika, korak je u granicama 800 ... 900 mm. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka, tj: (2.57)
1 = 1 (k +0,5) .

Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro, veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6, Rs = 1,45 Ro, tj. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0,45 Ro). Prj tome zub postaje lanji ka vrhu; moze se pokazati da evolventa, kojom se prikazuje zub le visine, obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice. Da bi se ovo izbeglo, zadrzavanjem jedllakog koraka lanca, kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde), potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele - valjkaste osoviniee istog precnika, kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. Dva lancanika (zvezde), (S1. 2.15, b), postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba, tj. za ugao 2

U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika, susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn, a raslojallje izmedu njih treba da iznosi

n
Z

. Pri tome je
2
2

Rs
Odakleje

t ="2 ) (

+Ro
(2.58)

5 tim u vezi, kako se zglob koji nailazi u spregu, a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca, krece po zupcu lancanika navise, suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca, sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt; sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju, kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica, ima u odnosu na njih prednosti, zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima, kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona, kao i zbog smanjenog haballja. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona, prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika, kao i u zupeirna i zglobovima lanca.

tj. za iste vrednosti: Ro. zit, radijus spoljnog kruga R s, a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine, llego kada je jedan pogonski lancanik. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm, sa

Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca, koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51. 2.16, a) cvrsto iii pomicno (zglobno - upravljacki hvataci, 51. 2.16, b).

...

80
Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81

Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine. Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu. Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila, a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja, pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca. Prema tome, mora se obezbediti kontinualno sprezanje, kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege, sto se ostvaruje, na primer, primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1. 2.16, b), odgovarajuce konstrukcije. Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice, postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1. 2.17). U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI, radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. 2.17, b)
<ACB=90o+a; <BAC=900-{a + ~l)

Na taj naCin, pri zadatoj brzini vucnog lanca v, brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2.59). Ako je zadat korak vncnog lanca tl, to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl, 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome, vazi proporcionalni odnos:

~
0)
cy

mv A .
V1

"PC

IJ

~
51.2.17
Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su
(Yrrsro priCI'r,(c:eni

Tako se koriseenjem (2.59) nalazi da je

jednacine

Primenom sinusne teoreme dobija se da je

casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca, to je:

th =

t I cas( a + ~1)

(2.60)

vp

sin(90o+a)
odakle je
v

sin[900-(a+~d]'

tp

=!.h.. .
I

(2.61)

=-"""':--'-':':"

./'

: .+.
/ !

. .t--+. . -.r; .-_.

/"
f

vcos(a + ~l) casa .

(2.59)

~.~?=P. .. -.
-,

gde je i-ceo broj Na taj nacin, prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca, a 17rema njemli - korak pogonskog lanca .

\\

0)

""11

..

51.2.16
Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>rceni

a) - cvrsto; b) - zglobno

Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. Meautim, SI.2.18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna, vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu, za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub, sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. Kako pokazuju istrazivanja, duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno.

82
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

83

. Utvrdeno je da je najmanja tj. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to, iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. 2.18, a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1. 2.18,. b). U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika, a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj, ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. Takvi prolzvodl1110gU bItl, na primer: 15,21,25,27,33, 35, 39 ltd. Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika, ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh, visina hvataca, a takode i rastojanje izmedu hV~laca. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza, iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege, pre nego sto karika lanca, za koju je hvatac pnevrscen, dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. 2.17, a). Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako, da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna.

Na S1. 2.19. pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). Vucna sila predaje se preko zuba 1, koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~, zub 3 sa zglobom 3~ itd. Pri kO;lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro, konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R - radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). Brzina lanca, ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo, ne same duz radnih dconica, vee i na mestima nailaska na lancanik, ako se zane mare elasticna svojstva lanca, odreduje se iz izraza
VJ

= Vo cos <p = R ro

cos <p ,

(2.62)

gde je <p - promenljivi ugao, koji obrazuje radijus 01 i osa Oy. Na taj nacin, brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni, srediSni ugao ex, koji odgovara jednom koraku lanea tl (J,1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1. 2.19, a), pri prameniugla <p u grallicama od

-~ do ~.

2.6. Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem

. . Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana.ma), brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna; ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao, a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . .~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla, utohko veCih po velicini, sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu, kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. DinamiCke siIe ne same da. pove.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element, vec i usled uzastopl1lh. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila, koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac, a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca, u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog .:uba lancanika sa zglobom lanca. Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova, a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~, oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea, jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n,:znatna masa transportera i lereta. Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . v v ... razmatranJe (zanemaruJu se) , vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe.

Ubrzallje lanca af za isti period, mellja se po zakOllU sinuslle teoreme:

dv
2 .

at =-=-Rro sm<p. dt

(2.63)

Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1); nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno, na kraju perioda sprczanja, a na pocetku sledeceg perioda (3), pokazani su na Sf. 2.19, b. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti:

Polozaj 1:

V = RWCOS(!!:)'' 1 2
Polozaj 2:
Vj ::::

= Vmax;

al = 0;

Poloiaj 3:

...

84
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85

almax

- maksimalno ubrzanje lanca transportera.

U vezi sa elasticnim osobinama lanea, njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera), na kretanje ceonog (,:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera, vee sarno neki njen deo, koji se ohuhvata u jednaCini (2.64) koeficijentom Cl 1. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm, a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera), relativno U odnosu na premestanje transportera, a sto se u jednaCini (2.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1.

1
Sf. 2.19
Shema kretanja tonea po {anconiku

3i1

Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). ako se uzme u obzir da je

Sf. 2.20
Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca

(J)=-'

nrc

30 '

n=--;

60v
ztl

Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl. 2.20, a i b), u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem, ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox . Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja. Prema tome, istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca, u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) , masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. Masa lanea zavisi od niza faktora, ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik.

gde su
n
v

- ucestanost obrtanja lancanika, min-\ - srednja (radna) brzina lanca, m/s; - broj zuba lancanika; f! korak lanca pri sprezanju, m, nalazi se da je

Usled velike ucestalosti obrtanja, visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika, mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza

(2.65)

Pmax = C1 (m,r + C2mr) almox,

(2.64)

gde su; koje ucestvuju u kretanju; mtr i mt - mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox,
C] i C2 - koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta,

Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca, tj. pri konstantnom precniku lancanika, proporcionalno sa drugim stepenom brzine, pri konstantnoj brzini i precniku lancanika; ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika, a direktno je proporcionalno koraku lanca. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase, kao i cene lanea), sa malim brojem",;<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika), neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine, tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba, ako je to moguee (odnosno veeeg precnika).

86
Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja
87

Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2.22, a, a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2.22, b.

V al

at

2.7.
Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera
Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera, ti. u preJaznim rdimima rada, odnosno niegovog kretania, na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile, koje zavise od vclicina mas a koje se krecu, kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti). U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija; u periodu zaustavljanja, naprotiv, kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje. Kod transportera sa vucnim elementom, deo ovih mas a ima translatorno kretanje, a drugi deo - obrtno. Translatorno se krece citava traka, pJatno transportera, ti. vucni clementi, kao elementi za kretanje. Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora, kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica, zupcanik, kocione delove), a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka - rolni. Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa, zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma.

IS(}

1/

100

rJ/ ~
II I J
40

r--li tiT &

[7
./

...... -::.'t;? ~ -;;, p-

IX

~k V- ~ ~ l I\...

'""
M.P

"""
M

V,..'"

",'"

'"'"
aJ

---------

t
P
/

'II. fl, oV
IOO

./

r--.

"""
6IJ

., ".
b)

.-

)../

SI.2.21
Meh(fnh~ke

Sf. 2.22
Dijagram ubrzanja, br:.inD, uhr/nog momenta i
sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll

karakleristi/.:.e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn

Pri jednako ubrzanom hetanju je

Pustanje u pagan trallsportera. Ugaono ubrzanje, kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju, pri pustanju transportera u pogon, a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon, zavise kako od veliCine pokretnih masa, tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin. Dinamicki moment motora je Mdin '= JO (gde je J - moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno, sveden na vratilo motora; E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon).
Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga, kod kojih se traka krece vecom brzinom, a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina. Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se, kao po pravilu, asinhroni elektromotori sa faznim rotorom, koji se pustaju u pogon preko reostala, odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora. U tom slucaju, moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI. 2.21), tako da je moguce da se smatra da, jc konstantan:

(j)=-

nn 30'

gde je CO - ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon; n - ucestanost obr. . -1 tanJa motora, mm M . = iTCn Tada je dm 30tp , a trajanje period a pustanja u pogon

nn t =-=-""'-p at 30'
gde je v - brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju. Ubrzanje pri pustanju u pogon

(2.68)

EDd
Mm '= iV/sf

+ JVIdin '= const. JE

const.

(2.66)

at =

2i '

Mdin

'=

'=

(2.67)

gde su: Dd - precnik pogonskog dobosa (zvezde - lancanika); i - prenosni odnos mehanizma pogona. -

88
Transportni uredaji

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja

89

(2.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2.69) Smax = Sst + Sdin = Sst + , g gde je L duzina transportera. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka, tada se, kao sto se moze i uociti, valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera, pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno - translatornih delova. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se, osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera, tada u izrazu (2.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv), ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera, N/m. Na vratilu motora sila Sdin stvara moment
M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l

(2.75) gde je OJ - ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon, a koja se menja po pravolinijskom zakonu. Promenom po zakonu prave, velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon, tp: (2.76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1,8 ... 2,2) I,,,,,,r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata. Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma,,' moment pustanja motora u pogon M, jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r , ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm." i jacine struje 1. Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice, tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila. U tom slucaju, u periodu pustanja transportera u pogon, proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom.

.J:..,
ITJ

(2.70)

gde je T1 - stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora. 2 navodi se u katalogu motonl. Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g

4g (2.71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora, tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon
m

GD 2 =--

(2.72)

'1' 11,

fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2.68), at = 2i nostl

' nalazi se da je
(2.73)

La D GD M - M st + [(qt +2Qo) t d +--,-+J . 2

4gi TJ 4g

Zallstavljanje tmnsportera. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se, kao po pravilu, automatski kocioni iii zaustavni uredaji. Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise, korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane. Kod transportera kojim se materijal premesta nanize, kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter).
Kod transporter a sa premestanjem tereta navise, moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja, jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element, na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur, zvezda - lancanik, dobos): (2.77)

Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno - translatomih i obrtnih masa transportera, svedenih na vratilo motora. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv, dobija se da je

90
Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91

gde je Dd - prccnik radnog, pogonskog elementa, m. Ako se kocnica, odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera, vee kao sto je uobicajeno, nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera), 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i", tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu

(281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev, vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~.' Cije maksi.malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z - s!la tezme tereta zateznog urcdaja, koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi
Smax == Sst +Sdill ==

(2.78)

gde je 11m - slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila; uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1. Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize, kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja, vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu, tj, tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine), apsorbuje se kineticka energija lereta, kao i pokrctnih dclova transporlera. Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment, lj. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1,25), n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu, Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora, a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i", kocioni moment moze se smatrati, kao i u razmalranom slucaju, pri pustanju transportera u pogon da je konstantan. Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno - translalorna ubrzanja [creta i delova transportera, tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc, od llormalnih radnih vrednosti v do nule. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s), put kocenja u periodu zauslavljanja s (m), to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama

(qt + qo)LCin0 -wcos0

(2,82)

Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera:

(c + 2c )Lv 2
It
10 2g

+" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s.

~
0

J. 2

(2.83)

U izrazu (2.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine - kincticka enc,l:gUa mas~ koje se krcell translatorno, drugi - kineticka energija obrtnih masa; koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1,1 ". 1,15). U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora,

2s

(2.79)

1z izraza (2.83), ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera, kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora, moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w', Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L(

E=

vw
(2,80)
,

li;i )
v2

= 0] ,tada je

gde je

CD -

ugaona brzina obrtanja vratila motora, s-1

W=--.

...

2gsK

(2.84)

Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora, kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora, a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera. Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera. Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2.73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2.77) i (2.78), a urnes to E - njegovu vrednost iz jednacine (2.80):

1z izraza (2,84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI', pri istoj radnoj brzini I', obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera, nakon iskljucenja motora - hoda "zaleta", a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta", odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina.

LITERATURA: [45]

Trakasti transporteri

93

3.
TRAKASTI TRANSPORTERI
3.1. Osnovne napomene
trakastim transporterima

Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva, Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala, a ponekad i komadnih tereta, horizontalnom iii kosom transportnom trasom, sa manjim uglom nagiba (10 '" 28), Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti, koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija; velikom kapacitetu; ostvarenju velikih duzina transporta materijala, a koje se kreeu u sirokom dijapazonu, od 5 m, do nekoliko stotina metara, a kod dnevnih kopova i do vise kilometara; relativno mirnom i besumnon radu; jednostavnom odrzavanju itd, Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara, vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji, dodavaCi (pomoeni transportni uredaji), za nasipanje, odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era. Matedjal se nasipa utovarnim oln,kom iz bunkera, a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom - dodavacem), Trakasti transporter - dodavac moze biti horizontalan iii kos, a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome, sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka, koji su madusobno razmaknuti na I = 0,25 ". 0,3 m, dok ispod neoptereeene, povratne grane nema nikakvih oslonaea, Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu, Brzine kretanja su male, v = 0,1 ... 0,3 mis, a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala, Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera - dodavai'a, odnosno ugradnjom bocnih straniea. DodavaCi se primenjuju za trans-

94
Transportni uredaji Trakasti transporteri

95

port zrnaslih materijala, a eventualno i sitnokomadnih tereta. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra - dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake. Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima, primenom vage i s1., moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama, na primer: u gradevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, metalurgiji, elektroprivredi, livnicama, fabrikam3 cementa, prehrambenoj industriji itd. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. 3.1) preko kojih je prebacena beskrajna, elasticn3 traka 3. Jedan od dobosa je pogonski, obicno na kraju, gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos, a drugi je zalezni. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj - element masine.

.l:.!
,~ S~
5

~.---+-

.. -+-

~"

J
S1. 3.1
Shcmot,\Ki prikaz trakas/oR Irall.:o..porfera

Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8, dok se obe grane transporlne trake (gomja - noseca i donja - povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5, koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake. PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9, dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra, prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake, prema tipu i vrsti trake, prema nacinu osl varivanja pogona transportcra, prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd.

b)
SI. 3.2 a, b, C Ob/lei Iruku tra/.:aslili Iransportera

96 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

97

1. Prema obliku, transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne, olucastc i spccijalnog oblika, SL 3.2, a, b i c.

Na Sl. 3.2, a - prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 - pogonski dobos; 2 - elektromotor; 3 - reduktor; 4 - ravoa traka. Na SL 3.2, b - prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake, a na SL3.2, c - prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila, sa naboranim ivicama i pregradama, za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka. Olucasti profil trnke, pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom, ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice, a takode je i manje prosi panje materijala sa olucaste trake, te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake, bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. 2. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom; b) sa metalnom trakom; sa metalnom - mrezastom trakom.
c)

3. Prema vrsti pogona (SL 3.3, a, b, c, d, e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem; ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos); c) sa dva pogonska dobosa; d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom; e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. Na S1. 3.3, a, b, c, d, e - prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. Na S1. 3.3, a, je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A), kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 , a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona. Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. 3.3, b, tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake, a time i mogucnost primene motora vece snage; na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet. Transporteri veCih kapacitela, kao i transporlnih duzina, zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga, a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja, S1. 3.3, c, die, obezbeauje vee a sUa trenja, bilo povecanjem ugla obuhvata, bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI, A2) ugao obuhvata se povecava, tako da iznosi U =350 ... 480, Sl. 3.3, c, posto je U = UI + U2 Trakasti transporteri velikih kapaciteta, kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala, kao i sa veCim uglom nagiba, kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona, konstruktivno se izvode prema S1. 3.3, d - sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A). Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI. 3.3, e, gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). Na SL 3.3 je 5n - sila nailazne trake na dobos, a 5s - sila silazne trake sa dobosa. 4. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. 3.4, a, b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu; b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera, izmeau dva dobosa, pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake.

oj

d}

b)

c)

Na S1. 3.4, a - shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu. Na SL 3.4, b - prikazan je shematski horizontalni transporter, dul. cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker, tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada, i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. U ovom slucaju se praznjenje - istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane).

51. 3.3 a, h, c, d, e
Vrsre pagana trakastih tronsportera

92
Transportni uredaji Trakasti transporteri

99

ij

.:

kome meslu preko istovarnog uredaja, SI. 3.4, b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa, SI. 3.4. a. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni, ako su manjih duzina, 5 15 111. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima, a kraCi se premeSlaju ruellO. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7 ... 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara, zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci, zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala.

a)

b)

'. "J;;)
Sf. 3.4
i'r,\fe iI'U/1spor[cru pre,,!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o

U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa, primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika, S!. 3.4, c, koji se mogu posta viti i na kolicima. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc, a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala. Dobosni skidac materijala sa trake, S1. 3.4, b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. Kako pluzni, tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn, mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno, odnosno pomocu posebno ugradenog pogona, a moze i pomocu pogona same trake, S!. 3.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake, prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0,2 ... 0,22) Jr, rad. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI. 3.4, a i h) koji se montira na noseCi ram transportera. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo

Sl. 3.5

Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3.1, kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc, te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera, ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci, cak i veCi od ugla trenja <p, izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja), u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka, pa zbog

100

Transportni uredaji

Trakasti transporteri

101

toga stvarni ugao 8 treba da bude manji. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake. Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze, drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja, Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti. Na S1. 3.6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake; b) bobicastu; c) prugastu povrsinu; d) rebrastu povrsinu; e) klinastu povrsinu. Tablica 3.1
Materijal Gustina materijaJa
0,8 ... 0,85 0,65 ... 0,8 0,45 ...0,55 1,4 ... 1,6 1,5 ... 1,9 2,1...2,4 0,36 ...0,53 0,45 ... 0,6 1,8 .. .2,0 0,6... 1,0 1,3 ... 1,6 1,8 .. .2,2 0,6 ... 0,9 0,5 ...0,7 1,5 .. .2,0 1,2 .. .1,6 1,4.. .1,5 1,0 .. .1,6 0,5 ... 1,0 2,2 0,8 .. .1,0 0,4 ... 0,8 0,65 ... 0,8 0,75 ...0,85

a)

b)

Ugao Ugao nagiba nasipa

20 18 17 16 18 20 20 18 17 18 15 15 17 16 18 18 17 15 18 27" 20 18 16 15 15 15 18 18 18 18 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 30 16 12 10 40

Kameni ugalj, cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda

c)
Sf. 3.6
Oblici pm'r;,w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake

e)

I Koks, komadni

IKoks, sitni
i

SJjunak fTroska Pesak, suv, pomesan sa jSljUnkOm Pesak, vlazan

Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad. Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala, vrstc transportcra - horizontalni, kosi iIi kombinovani, kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter. Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport,
S!. 3.7, a, kosi transport sa usponom, SI. 3.7, b (iii sa padom), kombinovani transport sa jednom, SI. 3.7, c iii sa vise promena pravca, S1. 3.7, d.

IUgljeni prah
,Cement
'i Glina

i, Sljaka

od kamenog uglja

Kamen, lomljen u grudvama

Glina u prahu

IBeton, vlazan
I' ~uhinjska so, sitna Zitarice u zrnu Repa Secer

Krec u prahu

Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila, odnosno od cevi. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci, stubovi i poprecne veze, a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm, vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova, u prvom. redu od: oblika i vrste transportne trake, urcdaja za podrzavanje transportne (rake, uredaja za utovar i istovar materijala, pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd.

14
12 24

102 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

103

I
3.2. Traka transportera; proracun trake
Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake, mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja, mogucnost noscnja lransporlovanog materijala, dugi vck trajanja, olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake, a sto se lice matcrijala, oni su razliCiti, tako da postoje: gumene, metalno - celicne, metalno - mreZasle, od jute, kudeJje, lanene i s1. transportne trake. Lanene, kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih, rasutih materijala, kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva, a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu, jer se skupljaju i brw se habaju, stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. Verc trajnosti, a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje, kidanje, vlagu, dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine, osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc, obicno od jllte, najvise 10 ... 12 slojeva. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI, a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake, c1ebljine .ic 52. Broj slojcva trake (S1. 3.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake, a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra. Orijcntacione vrednosti sirine trake, kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3.2.
Sll

ski dobos

glava

a)

I I

uredaJ

------------~~

. ,t:,

,+~

I I
1

tabelarno,

Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci, a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru, a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage, habanja i ostalih Illehanickih ostecenja. Na SI. 3,8 je sastav gumiranc trake, tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima; h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju; c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima; tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima; e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima. .

St. 3.7
Ob/lei
lilllja hU/lSPOfltJ

trako.\tih Irwuporlera

104 Transportni ureaaji

Trakasti transported

105

(1)

~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit,;:::::: :i:i ii:: :::::: ::~

t::::: :liC' :;;::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:
Kg::: ::] Xb :::::r,::::: 1:1:,;:::::: il:: jl::: it::::: :::'"",!",!!',:: ::~}
3
2

S1

b)

c)

d)
e)

~::::, 6, : : : : :::::::;:W!!!!:mm!!!::::::::'; 'i :';;:, ,; .::~9

i!

"

[f!1!ttt':(:::t:t:):m::j::;:~;:;tl:f;t%tt:j!]
SI. 3.8

U tablici 3.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr, a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta, kao i od sirine trake 8(m), pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa, a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj. Nije preporucljiva brzina trake ispod 0,75 mis, osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret. Ako se poveca brzina trake, moze da se smanji sirina trake 8, kao i broj njenih slojeva, umetaka, a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa, dakle lakse konstrukcije, pa time i jeftiniji. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala, sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku, odnosno prilikom silaska materijala sa trake; b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka, a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab, kao i usled materijaia koji se nalazi na traci; c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku, kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake. Brzina transportne trake Tabliea 3.3

S,.doj. broo> t"k, ,," k"

Vrsta materijala Tablica 3.2 400 1600 Ugalj,lignit (komadni), so, pesak i slican materijal koji se sitni 1,0/1 ,5
i
i

0*"" b,un> t"k'""J

800... 1200 1200 .. 1600

vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm]

Broj slojeva trake Sirina trake E, [mm] 300 400 500 3 ... 6

500

650

T650 I
I i
3... 7

I
I

800

i
1000 11200 1400

I
1,5/2,0 1,75/2,5 2,013,0 2,25/3,0

i
II

Eroj slojeva trake, 3 .. .4 z I

3... 5

4 ... 8 15 ... 10 16 ... 12

7 ... 12

8 ... 13

I Sljunak, drobljena
truda, sljaka, i sl. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen, krecnjak, I ruda vece krupnoce . od 150mm Koks, sortirani ugalj i sl., podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica, raz i 51.

1,0/1,25

Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60 C, niti niza od _15 0 C. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100 C, a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do - 45 C.

,
-

I I

I
1,2512,5 1,513,0 1,7512,5 2,012,5

I
I

1,2511,75

1,512,0

1,5/2,0

-1,25/1,75 2,514,0

1,0/1,5 1,5/4,0

I 1,25/1,75
I
2,25/4,0

Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.lT i maksimaine brzine vmax, u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3.3. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta, koji prelaze 10000 t/h, sirina transportne trake je B > 2000 mm, a brzina kretanja trake je preko 5 m/s. -

1,512,0 3,0/4,0

1,5/2,0 3,0/4,0
~

Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune, najlona iii perlona, izraduju se i gumene trake (St. 3.9) sa uloscima od celicnih, zicanih strukova precnika 1.2 ... 4 mm, koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako

106 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

107

G::::::*:::;::E:;::::f::::;!;:::::fr::::;H;:::::f::::E:7B
Sf. 3.9

Pl'Orac'uII trake. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. 3. 11, a, h. c i d. Pri tome je n~ S1. 3.11, a u oblikll slova V, na S1. 3.11, c je transporter sa olllcastom (rakom, S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20, a na 51. 3.11. d - transporler sa oillcastom trakom, sa

bocnirn valjcima pod nagibom od A. = 30

e .

aJ

b)

bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 ... 50 pula, u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja, S1. 3.10. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _._.. zacijom, jedan sa drugim.

~------~ ~------=1

lW/Zi
SI. 3.10

u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake, u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom, mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 ... 5000 casova rada.
Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj, sIjunak, pesak i s1.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica.

c)

d)

SI. 3.11

U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc, upotreblj a va se celicna traka debljine 0,6 ... 1,2 mm i sirine do 800 mm. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama, zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. Nalaze primenu u procesnoj induslriji, prehrambenoj i sl, a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika, ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 ... 120 0 C, a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2 ... 5 manji nego kod gumenih traka.
Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake, koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog, odnosno istovarnog dobosa. Precnik cetke iznosi 200 ... 300 mm.

Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise, proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. U lablici 3.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa, mm i najm<lnje sirine trake, m, lako ela, ukoliko jc potrebno, S obzirom na di,menzije komada, iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera. Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin:

Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku; iz preseka nasutog malerijala, a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom, sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna

108 Transportni uredaji

Trakasti transported

109

smna trake, a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu. Tablica 3.4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600
-

Tablica 3.5

I Ugao nagiba
Koeficijent K2

2 1,0
1

4 0 ,99

6 0,98

8 0,97

10 0,95

12 0,93

14 0,9

16

18

20

B [m]
0,4 0,5 0,65 0,8

I Najmanja sirina I I trake

. , B[m]

1,0 1,2 1,4

-

150 200 300

1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake, tj. sirina bI pokrivena nasipom, S1. 3.11, a prema izrazu

(3.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza:
bI - aktivna sirina trake, m;

- faktor oblika preseka nasipa.

Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3.1)

V'

A Q p
v

- povrsma prese k ' a naslpa, m2; - kolicina (masa) transportovanog materijala, t/h; - zapreminska masa (gustina), transportovanog materijala, t/m 3; - brzina trake, m/s;
- koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake; - koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera.

b==

bI +0,05 0,9

(3.3)

KI
K2

Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI. 3.11. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f, za cetiri najcesce primenjena preseka, SI. 3.11, navedene su 1I tabliei 3.6. Tablica 3.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240

Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3.1, a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0, kao i ugao nasipanja materijala <po

I I

OIucasti Oblika V 450

A.=:20

Olucasti
A.=:30

465

Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0,8 ... 1,0, u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku.

Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3.5, u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o.

Vrednosti faktora f iz tablice 3.6 vaze za ugao nasipa 15, prikazanog na SI. 3.11, a, b, c i d. Za druge uglove nasipanja, kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka, koji nisu prikazani na SI. 3.11, treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa.

110 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

111

Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima, u jamskim oknima, vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%, u zavisnosti od uslova rada. . Za koeficijcnl lrcnja
t

vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3.8. Tablica 3.7 c

32
2,9
2,6 2)
I

3.3.
Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci, kao i broja umetaka trake
Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.;I1og lransportcra, bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1.) odreauje sc prema izrazu

It

--, isr4
.

[~]
4
5

c
9

em]
8
10 12,5

c
5,1 4.5
4

[m]
20
25

[m]
50

c
2,2

I [~JJ
I I
125 160

c
1.64 1,53
1,45

em]
321l
400

c
1,29
1,23
I,W

[m]
800

c
1,12

i
I
!

7.6
6,6

63
SO

2
1,85

lOOO
1250

32
4()

5.9

16

3.0

100

1.74

200 250

500 ()30

~ 1,08

1.37

1.15

gde su:
Pho Fbo -

(3.4)
snaga na vrati1u pogonskog dobosa, kW; vucna sila na obodu dobosa, kN. za transport "malerija1a sa nC7na.':.tl~li~m~~~~:!:!;::'':':.::''1.':'~~_.... __"_---j1 II ___-'v1.~~: ::?:"::':'::l:'.~~_.j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada

IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u

lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima

Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka, kao i sile potrebne za podizanjc, odnosno spustanje tereta na traci, ako je transporter nagnut. Tako se obodua siia odrcauje iz izraza:

Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza:

gde je Yv, kN/m gde su:

c

G = 3600 A v Y". kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala.

(3.6)

(3.5)
- faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera:

Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc, kao sto su skidaCi malerijala, CislaCi (rake i sl, potrebna je dodatna snaga, kOla se odreduJe korisccnjcm izraza:

L
Gt

- koeficijent trcnja u lezajima dobosa, valjaka itd; - duzina nosenja trakc (od 05e, do ose dobosa), m; tezina pokrctnih dclova transportera (trake, dobosa i va1jaka), koja otpada na 1 m duzine noscnja trake, kN/m; - leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat, kNlh; - visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake), m; - brzina krctanja trake, m/s.
-

Pd=1,6hl'n kW,
gdc su:
Pd
11

(3.7)

- dodatna snaga, kW;

-

G H
V

broj cistaca i slicnih uredaja;

- stvarna sirina trake, m.

Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama, tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje

Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora, a koje su navedene u tablici 0.7.

P" = 0,08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera).

Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'"

(3.8)

112 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

113

Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu:

Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu:

(3.9)
gdcje

(3.13)
gde su;
z
K

(3.10)
11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa).
/zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake. Ukupna vucna sila na

- broj umetaka;
- koefieijent sigurnosti;
_

cr m
b

zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka, daN/em;

- sirina trake, em.

(3.11)
Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0,8 m sirine ............................ 3 _ za trake preko 0,8 m Sirine .......................... 4

(3.12)
gde
8U:

koeficijent trenja izmeau trake i dobosa; ugao obuhvilta trake na dobosu, izrazen u wdijanima. Vrednost izraza , __ 1-1" za razliCite vrednosti !J. i razlicite uglove
e>lU,-

Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3.10 Tablica 3.10
C(

u (0)

Broj nmetaka z

navedene su u tablici 3.9.

IK.~efi.
clJcnt trenja
jJ.

Tabliea 39 Vrednost izraza

180'
2,71 1,66 1,15

1
;ta"
,1 '

za
300'
1,45 0,84 0,54
0,26

C( -

Vazi za stanje povdlinc doboSfl, odnosno uslovc racla

210'

240'
1,92 1,14 0,76 0,40 0,30 0,23

270'
1,65 0,97 0,64
0,32

330'
1,28 OJ3

360'
1,is 0,64 0,40 0,18 0.12 0,09

Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja; neravnomernost optereeenja svih ulozaka; starenJe materijala; udari pri padu materijala na traku pri utovaru. Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza:

0,1 0,15
0,20

2,25
1,36

jDObOS gl~tko ostrugan, mokra povrsina

Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI, povrsina icnjiivo - vlazna

(J,n
0,50 0,39 0,30

I 0,46
0,22

Dobos glalko ostrugan. rad u vlaznoj atmosfcri

Dobos glatko ostrugan, rad u suvoj atmosfcri
I

z '" 9,8Ft +1.

bcr m
(3,14)

0,30

0.64
0,50 0,40

0,35

0,24 0,18

0,19 0,14

0,15 0,11

Dobos oblozcn drvctom, rad u suvoj atmos[eri

!DObOS obJozcn tkaninom, md u suvoj atmosfcri

Ako kao umetak sluzi celicna traka, stavlja se uvek sarno jedan umetak. Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu:
t =--

9,8F
b

(J

(3.15)

114
Transportni uredaji

Trakasti transporteri

115

3.4.
Uredaji za nosenje upravljanje trake

Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu - opterecenu granu trake, i oslonih valjaka koji nose praznu, neoptereCionu granu transportne trake, Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima, prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil, dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke. Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja, oko nepokretne osovinicc. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake, trajnost trake, potrosnja eleklricne energije transportera, pohabanost trake. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica, odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. od gume iii plaslicne mase). Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem, a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake, SI. 3.12, a; povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl, mali vaijak, S1. 3,12, b. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni, iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka, sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke, Cime se povecava lrajnosl trake. Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea, koji se izraduju livcnjem, prcsovanjem iIi zavarivanjem. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra, koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge, tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil, S1. 3,12, c. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake, a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l, rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 ... 1400 mm, u zavisnosti od tezine

aJ

b)

cJ
SI,3.12

transportovanog materijala. kao i si1e zatezanja u traci. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane, na svakih 20 ... 25 m. Speeijalni valjei, SI. 3.13, slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca, tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak, pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. Usled povecanog otpora i to na jednom ,kraju noseceg elementa, stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a.. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina, silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni, zeljeni polozaj, te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake. 1naee, jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1. 3.14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu, opterecenu granu trake (2) i doujeg, oslonog valjka (3), koji nosi praznll, raslerecellu granu trake (4). Kao sto je prethodno navedeno, opterecena grana koja se podrzava valjcima, moze da ima ravan iIi olueasti prom, a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. Duzina

vr ).

116
Transportni uredaji Trakasti transporteri
117

valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika, da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 ... 100 rnm, a precnik valjka iznosi 80 ... 200 mm. LeZaji su kotrIjajni, a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju.

Osioni valjak raYne, ~elicne trake, Sl. 3.15, a, ima oblik vratila, na kome se nalazi nekoliko diskova, poredanih duz vratila na odredenom rastojanju. Za celicnu traku segmentnog oblika, Sl. 3.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta, Sl. 3.15, d. Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera), a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika, cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala.

c}
oj

SI.3.13

SI. 3.15

Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli, Sl. 3.16, tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake. 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3.16)
Sf. 3.14

118 Transportni ureaaji

Trakasti transporteri

119

gde su:
q{ - tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans-

qo

porlera, kN/m; - tdina jedillice duiine transporlne lrake, kN/l11.

ako se usvoji

!IiIOX

= 0,02

I. tada je

= --1.!J.!.!!.... , nInz
qo +q{

1605 .

(3.20)

Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka, tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku.Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali, prouzrokovanog stvaranjem trbuha, nalazi na meslu nailaza trake

Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka. podataka iz lictralure, kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom, sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom, a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera . Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake, u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja. To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza

~ .....
51.3.16
na oslone valjke. Sve to, kao sto je vee navedeno, negativno utice na kapacitet transport era. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake, a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1,25 ... 2,5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane, tj.:
!Jo: = (0.0125 ...025) 1,

IS;

(0.2 ...0A)S

.m.

qo +qr

(3.21 )

(3.17)

tako da se sada moie odrediti i llajmanja, dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3.16) i (3.17) :
Sfllin = (5 ... 10) (qr+qo) t, kN

Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake, povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake, a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku, prema nejcdnaCini:

(3.18)
(3.22)

Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3.16), koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl;ake Sill ill , odnosno

gde .ie G\' - tczina noseeeg valjka, kN.

(3.19)

120 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

121

3.5.
Pogonski, zatezni otklonski (skretni) uredaji
Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera. Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa, trenjem izmedu dobosa i trake. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao, kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake, kao i tezine same trake, a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa, odnosno zateznog uredaja. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih, tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera. Pogonski dobos, SI. 3.17, izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika, kao zavarena konstrukcija, a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume.
lOO+2OOmmr---------_ B

Da bi se ostvarilo pr;~vilno vodenje trake, liveni dobosi, a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini, a veliCina ispupcenja dobosa u sredini, ti. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima, moze se uzeti da iznosi . f max=0,005 B. (3.23) Pri tome je B - sirina dobosa, koja je za 100 ... 200 mm veea od sirine trake. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 - duzina dobosa.
(B) -

= 0,005
.

f, gde

Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm; ako su trake veee sirine - sire od 1000 mm, tada je duzina dobosa (l) za 150 ... 200 mm veca od sirine trake (B). Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake, kako traka svojim ivicama, posto je od tvrdog materijala, ne bi pravila zareze na dobosu.

Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci, s obzirom na otpore usled savijanja, tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci, to ee u principu biti i veCi precnik dobosa. Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza:

---------_.

----

II ..----J:~'---'--~"'r__---"'J
~~.-r---~~~----~-------~~
.

D= 360Fb
P'lt '

(3.24)

.---.-~~~

gde su:
D - precnik dobosa, m;

Fb
p
--.---------~

- obodna sila na pogonskom dobosu, daN;

- moe prenosenja sile sa dobosa na traku, daN/m2. Obodna sila Fb, kN, odreduje se iz izraza:

(3.25)

'" t~-----

--'

Moe prenosenja sile p, u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama:
p = 1600 ... 2000 -

za pamuk;

p = 2500 ... 3000 - za rejon, perl on;

P = 5000 ... 6000 - za celik

I--------~-----~~ SI.3.17

S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos, treba proveriti da Ii je:

(z)

treba da se

122
Transportni uredaji Trakasti transporteri

123

D ~ (0,125 ... 0,18) z - za rad transportera izvan jame

D ~ (0,065 ... 0,18) z za rad transportera u jami (rudniku)

(3.26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3.24) i (3.25). je
(J.,. -

FJ =

Ph

(1 1 ),
+
e tla ,

-1

(3.30)

Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona):

D
~

ugao obuhvata
(J.r

(0,1 ... 0,125) z - za rad izvan jame Izmedu (3.27) i

(J.

D ~ (0,05 ... 0,65) z - za rad transporter a u jami

izrazcn u radijanima F2 = FJ - Fb. postoji sledeca relacija

(J.

(3.31)

Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu:

D ~ (0,08 ... 0,10) z - za rad transportera izvan jame
(X,.

= (X--.
180
0

11:

(3.32)

(3.28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S. Ova vrednost odreduje se prema izrazu:

D ~ (0,05 ... 0,06) z - za rad transportera u jami

1 Vrednosti izraza ella, -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f.\ naveelcnc su labelarno, tablica 3.9.

(J.

i razlicile vreelnosti koe-

Pf 60v S = _e_, gde je n = -- min-1 - broj obrta dobosa. n reD'

ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::;F mux , gdc je FI!. rezultanta sila prikazanih na SI. 3.18, b: (3.33) FR =F)2(1-cosa), slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ, a kod ostalilt elobosa (zatezni, otklonski. za oelbacivanje) F=F2. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo,fa prj dvodo/JO.lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos, koji je jace opterecen, a drugi dobos usvaja se kao i prvi. Postupak je ielentican onomc, pri jcelnodobosnom pogOllu, s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f; sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti
n

Sf. 3.18

a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!., SI. 3.19, koja s6 izracunava prema

Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa, FR, SI. 3.18, a - ne prekoracuje vrednost F IIWX, a koja se prikazllje tebelarno, JUS M.D2.060 u daN, u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske , zatezne i otklonske dobose. Dobos se llsvaja iz tab lice, ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux , pri tome je FIIIUX, elaN - najveca sila koja delujc na osu dQbosa. Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll:

izrazu: (3.34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu:

FJ =Fs(l+

e(lllad+~2a'2)_J

(3.35)

(3.29) gde je F/ - sila na nailaznom,' a F2 - sila na silaznom kraku trake. Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima:

Transportni ureaaji

124

Trakasti transporteri

125

Sila Fs ce biti

(3.36)

Sf. 3.20

Sf. 3.19

Tablica 311

--+Sn

I
j j
j

Vrednost izraza za

(X

11 I
0,1 0,15

= ...
0 0

180

I 210
I I

I 0

240

2760
1,60 2,03 2,57 4,11 5,20 6,59

300

330

360

1,37

1,44 1,73 2,08 3,00

1,52 1,87 2,31

1,69 2,19 2,85 4,81 6,27 8,12

1,78 2,37 3,16 5,63 7,51 10,01

I 380 I 400 1,87 J 1,94 I

0

I 420
I

450 0 1480 0
2,19 3,25

2,01

2,08 3,00 4,33 9,00 13,00 18,50

I

1,60 I, 1,87 2,56 3,00 3,51

2,57 3,51 6,69

2,71 3,77 7,31

2,85 4,04 8,14

--------'-=-1
3,51 '. 5,34 12,35 19,22 28,5]

Sf, 3.21

Sf. 3.22

2,31

I' 0,2

4,84 10,50

~ 0,3 I 0,35 [
II 0,4

I 3,52
4,33 5,34

i
I

3,61 4,33

9,02 110,19 12,33 14,35

11,50 16,30

15,m
23,00

Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa, kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka, Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zateznenaprave. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera, SL 3,20, iii vertikalno, SL3.21, preko zateznog vretena, SL 3.22 ili opruge, Sl. 3.23.

Stalno i jednako zatezanje trake, bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega, SL 3.20 i 3.21, a donekle i pomocu opruge, SL 3,23, tako sto se teg moze povecavati, dodatnim tegovima oblika diska, SL 3.21. Prema SL 3.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih

126
Transportni moedaji Trakasti transporteri

127

, _ _ Ss

_5

oj
81.323

sn

~ros~
b}
SI.324

;;

C)

kolica, na kojima se nalazi zalezni dobos, kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 ... 100 m, a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera. tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni. Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm, 51. 3.21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom, S1. 3.22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera, a navrlka se ruCllO prileic. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa; 2 - klizaca; 3 - zalczne llavrlke; 4 - zalcznog vretcna. Zatczni urcctaj sa oprugom, SL 3.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc, omogucuje automalski jcdnako zalezanje, a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 - zateznog dobosa; 2 - klizaca; 3 - zaleZlle opruge; 4 - zalezllog vretena. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara. Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 ... 1,5% od ukupne duzine trake. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj. gdc je najmanja sila zatezanja u traci.
Povratni i otklonski dobo.fi - promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa, Sl. 3.24, a iIi olklonskog (skretnog) dobosa, SL 3.24, b_
SI.3.25

Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon, S1. 3.26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha, Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S, a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru, tj.

s
Cfo

v,m.

(3.37)

Preko otklonskog dobosa, SI. 3.24, b ostvaruje se skrelanje trake, odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt; sinc, SI. 3.24, C. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona ,Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka, 51. 3.25, alucaslag p rofil a, pri tome je razmak l'
SI.3_26

Pri tome je v - kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama:

128 Transportni uredaji

Trakasti transporteri
- za <p - za <p

129

=7 ... 15 .............. v = 1,00 ... 1,05; = 16... 20 .............. v = 1,10.

U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali, kao sto su: ugalj, tueanik, razne rude itd, koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku, a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale, krupne komade, pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja. Meclutim, ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku, neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni, tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume, kako bi se ublazio, odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala. Utovar materijala, ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei, ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja, SI. 3.28, koji je na tockovima, sa levkom. Tockovi se oslanjnju na ram transportera. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je .da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci, eime se mora ostvariti i planirani, zahtevani kapacitet transportera, odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje, aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake, naroCito pri utovaru tvrdih, nepravilnog oblika, komadnih tereta.
lstovar tereta sa trake,

3.6.
Utovarni istovarni uredaji
Uto~ar tereta .na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm, .sastav~.l den transportera. Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l.a ko]! se slpa na traku, kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom.

Utovar rasip~ih mate.rijal~: ugalj, pesak, iitarice u zrnu, sljunak, pesak itd, ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka, a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake.
L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta, s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom). Boene stranice levka koso su nag-

Levak

Tram

St. 3.28

St. 3.27

nute ~rema horizo~tali. ~gao nagiba treba da bude za 5 ... 10 veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka, SI. 3. 27. Otvor na.levku (dno levka) iznosi 0,6 ... 0,65 sirine trake B, a po duzini iZllosi eca 1,0 m. Kra] lev.ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica, duz trake _ za 1 ... 2 metra, k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): .u pocetku, kada traka ponese materijal. Saoniee se izracluju od lima, kao i levak III od dasaka, a visoke su 100 ... 150 rum, S1. 3.27.

komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake, preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake, odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. Na kraju trake, preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev, S1. 3.29 - za prihvatanje tereta, dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera, sa strane, ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. Skretni uredaj moze biti jednostran, S1. 3.30, a - i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake, iIi dvosmeran, u obliku klina, SI. 3.30, b - kojim se materijal skrece sa trake, sa obe stranc. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih, tako i komadnih tereta sa trake. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima, te se stoga neuporedivo cesce i koriste, a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu

130

Transportni uredaji

Trakasti transporteri

131

skretac~\ i lrake, te tako mozc da dode do osleccnja trake. Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake, uslcJ trenja stila 0 traku. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake, pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina, Sl. 3.30, b.

SI. 3.30 b

SI ..

no

(j

SI.3.29
U/O\'tlrtW

JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet./nu,YllJcnJog dejs/I'{)

I {J'OAO; 2 - SkFefa(~: 3 - pncwno!sk/ cilindfl,' 4 _ eel'i l'O(/U; 5 bUIlAer; 6 - I'(cdu.vni l'en!!/: 7 _ rw.'ficu .~a /opa!oJll :!.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru

N/UI'u .ILl /el'/.:.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::.us/irunjc lerela

Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca, bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih, bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia, u oJnosu na poduznu osu trake. Dvosmerni skretac, Sl. 3.30, 17 nalazi se na koiieima, na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit, sa dva ispod lrake, koji treba da podrzavaju traku, kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo, odnosno desno). JcJan od tockova na kolicima opremljcn .ic kocnicom. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom, Sl. 3.31, a i b. Na Sl. 3.31, a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa, koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S", tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu, a kocl pokretllog, dvosmernog izbacivaca krela, sa celiri clobosa (Sl. 3.31, b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane. UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima, koja se kreCu duz j'"I11;, trausportera, tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara.

SI. 3.31

(f

SI.331 b
Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa

tetiri dobuso

Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi.ial~ sa trake slozenija, te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp

122
Transportni uredaji Trakasti transporteri

133

trake preko dobosa, kao i trenja u lezajima dobosa. Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m.
Proracun .mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica. Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica, sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI. 3.31, c ) moze se odredili iz izraza:

Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza:

(3.39) gde su:

Vk

=0,5 ". 1,0 m/s -

brzina kretanja istovarnih kolica;

(3.38) gde su:

B - sirina transportne trake, em ;

v - brzina transportne trake, mls;

Gk - tdina istovarnih koliea, N: f.i.f = 0,06 - koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea.

w"=0,85 N/em

olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica;

Snaga motora za kretanje istovarnih kolica

!!-. = 0,15 D

- odnos precnika osoviniee doboSa, prema precniku dobosa

Wk.k' v P - - - kW
k -

IOOOT] ,

(3.40)

istovarnih kolica;
Gd - tdina istovarnih dobosa, N; qt - tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog

gde je:
1] -

stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica.

ransportera (sl. 3.31, c), m;

P0.('.
-

sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake

(Po.c. = 1,00 ". 3,00 N/cm).

Provera polozaja pretovarnog levka. Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku, poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni. Pri tome, brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3.32). U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku, nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 , a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po . parabolicnoj putanji visine h, koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ), moze se nspostaviti slcdeca zavisnost:

mgh,
SI.331 c !stm'qrn; urertaj na pakretl1im kolicima

odnosno: (3.41 )

134 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

135

U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i, te se brzina islovarnog malerijala V3, pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza:

Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)". a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona, pa bi lraka krenuJa u suprotan smer, sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca, kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku, to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc, tako i sa unutrasnje strane, pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada,
trake sa njene spoljne, noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa , pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a , za suve materijale, SI. 3.33 iIi pomocu rolucione ('elke, najcesce od gume, SI. 3.34 - za vlazne malerijale.

odnosno:

! s.
ONO LEV1<A

(3.42)

Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc - klizne stmne, koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi, ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa, sa unutrasuje slram; trake, SI. 3.35.
SI,3.32
Shenwtski jJrif.:.a;:, prelm'uflwg lel'ka

3.7.
Sigurnosni pomocni urecTaji transportera
SI,3.35

Kako se transporteri izraduju i pod uglom, kao kosi transporteri. za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica, koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom. Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja, oclnosno sile otpora.

OCigledno je da su kocnice, ustavljaCi, kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera, dok brisaci trake, bilo spoljni iIi unutrasnji, predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera.

3.8.
Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa

Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos, ispred dobosa na raslojanju oel 1,0 ... 1,5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10 ... 12 i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5 ... 7 (S1. 3.36). POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni, ispred pogonskog dobosa, odnosno iz horizontalnog u olucasti, koel povralnog dobosa, polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka, kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0,7%. Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp,d. ,a koja se odreduje iz izraza:
SI.333 SI,3.34

136 Transportni uredaji

Trakasti transporteri

137

Tablica 3.12
\

-- ----- "
\
\.-

I~
II
I

Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000

N~b

bocnib valjaka

tran~ortne

".~""~~~
SI.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC;

20 0,40 055 0,65 0,85 1,00 1,20 1,40 1,60 1,75

trakc Ie 30 0,60 085 1,00 1,25 1,50 1,80 2,10

~

I I
I

~.-

--

2,60

Na utovarnom delu, odnosno kod povratnog dobosa, prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa, zbog smanjenja vrednosti napona u traci.

2(1-cosle) -----,m, bm
pri tome su:
a" - duzina jednog noseccg valjka , m;

(3.43)

3.9.
Proracun sloga nosecih valjaka
bill - koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena

traka i iznosi :
bm = 0,004 - za trake sa jezgrom od celicne uiadi; bm = 0,015 - za sinteticke trake;
bill

Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne, opterecene grane, potrebno je: - izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom, srednjem poprecnom preseku; proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu); - proveriti vek trajanja lezaja. Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka, kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara. Ako se slog sastoji iz tri valjka , staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l ,3qt) I, N, pri tome je:
I - rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga, m.

= 0,020

- za pamucne trake.

'A - nagib noseCih valjaka (0), za olucasti poprecni presek transportne

trake i iznosi:
Ie = 0 za ravan profil transportne trake; Ie = 20 i 30 za trouglasti profil trake. Ie

= 20 e , 30 i 45 za trapezni profil trake.

Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B,mm i nagiba bocnih valjaka ACO):

Srednji valjak prihvata 50 ... 70% ukupnog statickog opterecenja, a krajnji valjci, preostali procenat, odnosno 25 ... 15% , pa ce prema S1. 3.37 [7], staticka opterecenja krajnjeg, odnosno srednjeg valjka iznositi:

GA = 0,25 G ,N,

138 Transportni uredaji

Trakasti transported

139

G := 0,50 G ,N , (3.45) Dinamicko opterecenje krajnjih, odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku, koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1,5, odnosno ku = 2,5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1. ), tako da su:

Odnosno, sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans- portera iznosice:
RAl

= GA COSA (b-a),N
b

(3.48)

GA =ku GA ,N. GB := ku GI; ,N.

(3.46)

(3.49)

Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl. 3.37. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe:

Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice:

Ci

=--+-SCidop'--z'

W1- 1

Ffv A

daN

cm

(3.50)

gde je moment savijanja za dati presek:

1230

(3.51)

nOfmalna sila F'N ,

FN
:=

FN

. GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2

GA sin2A 2

(3.52)

3 red 3 , . W1- 1 = 3; ,cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka

A=

re~r

,cm 2

povrsina opasnog preseska I-I , rukavca noseceg valjka.

Sf. 337
Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL.{ih valjaka transportera

S~la o~:eiecenja. l~zaja sre?!lj.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB, UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G -

Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja. Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 ... 4 godine. Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera. Teorijski, precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka, debljine i krutosti transportne trake, brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala. U tablici 3.13, prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ ... k4, u zavisnosti od odg0v.arajuCih parametara. ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\,m, tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem), za trake sirine ispod 900 min. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ ... +k4 = 39 , tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm. Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm.

~~)~~

(3.47)

jerje FN = GA sinA.

140
Transportni ureaaji Trakasti transporteri

141

23

.G

Tablica 3.13 . ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada . Koeficitezina Koefici- Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi- jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I. casa I 03 ... 0,8 1 ugalj 8 1 025... 075 1 I 1 075... 15 2 16 2 08 ... 16 ! 2 koks 4 24 1,6 ... 23 3 jJesak 0,5...30 3 3 3 kamen 2

,..--t='--..:~..

I I

I I

a
J

.4

ffi
1
2

2
..::c:

Wp>O Wo>O
1 -----

'" ffi'-1.I...-_--;D 3

---";f.-.L.Jll

Wp > 0 Wo>O

----j,.-..l!JJl

c)

d)

I I

--....;.........L.m

3.10. Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera

izbor

~
2 W,Y-O

Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake, kao vucnog uredaja, duz linije trase transportera. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1.1 karakteristicnim tackama. vrsi se provera cvrstoce trake, a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1. 3.38). Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise. 1.1 odgovarajucoj razmeri . nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ), dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake, kao i sile zatezanja trake. Sila zatezanja 1.1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake. Tako se, iduCi po konturi , nanose sve naredne sile koje deluju na traku. Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama, te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama. Na SI. 3.38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera.

I+---.......
e)

f'

IJ d
.. lfI .:

Wp<D

of

t-'--'----+--;::UL
I)

g)

h)

H---....;....-~"-+!l
I

4'

1~
Wo<O
W<::O

I../"j*"

1Wal>Wp

-t----f----'f-'--'-JI[4

i)

~7 4------f-----+---Lm ~------.:6 j) 3

SI.338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake

142
Trakasti transporteri Transportni uredaji
Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake, u proizvoljnoj razmeri, na dmini L povlace se vertikalne prave 1, 2-3 i 4. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice, a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. Od te tacke, u odgovarajucoj razmeri, nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu, nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp, a ako predstavlja optereccnu-radnu granu, nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o, sto se predstavlja odseckom l' - I". Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe, a negativne namze. Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3, a presecna tacka se oznacava tackom 2', 3'. Potom 5e od tacke 2', 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'; 3' -2"; 3"). Kroz dobijenu tatku 2"- 3" povlaci se horizontalna prava do. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4, a presecna tacka je oznacena sa 4'. Zatim se tacke l' , 2 - 3' i 4' spajaju duzima. Linija 1', 2' - 3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. Kako nema apscisne ose, to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja, kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba). Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja). Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. Na 51. 3.38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba, a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa, kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise, traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake, i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake, sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja, a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake, sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake, odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce, odnosno moguca je primena jeftinije trake.

143

Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p , u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0, odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake, navise iii nanize, moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake, koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. 3.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti, kod traka pod nagibom, bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane, osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe, kada je Wo > 0 i Wp > 0, tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti, 51. 3.38, c i d. . Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos, odnosno, nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa, kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O.

3.11. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera

3.11.1 Trakasti

sa vl.lcnom uiadi

Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj, a ne i vucni, posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. 3.39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. Rastojanje izmeau susednih obrt.l1ih tockica predstavlja korak tockica. Brzina trake ovih transportera iznosi 1,5 ... 3,) mis, a sirina do B =2000 mm. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem, koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize. Na unutrasnjoj strani, gledano upravcu kretanja radne grane transportera, zlebovi su na manjem rastojanju, sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica, a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). Takode, mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka, a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije, hladnim lepljenjem, specijalnim lepkom. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 ... 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100...200mm za manje opterecene. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane.

144

Trakasti transporteri

Transportni uredaji

145

St. 3.39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake:

St. 3.40
Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi

, 1- fransportna (raka ; 2 - 1'UCI10 ufe; 3 - l1ose6" i

pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi;

4 - nosera konsrukc(ja sloga tacklea; 5 - poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka.

~."uen~ uz~~ izra.d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja).Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~.obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m, a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter.a. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano, a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. Vucna uzad su precnika 0 25 ... 35mm.
. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja, izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa, Sl. ~.40, dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske, o~nosno zatezn~ koturace. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca, odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl. 3.40. . .. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca, odnosno uzctnjaca, sto zavisi od uslova rada. Obuhvatni

ugao iznosi (XI =211: .. .311: rad. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake, vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije, te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja, od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1.). Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima, transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca, manji broj oslonaca toekiea, (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske, tako i zatezne stanice, tehnoloski su slozene izradc, a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. Vuena uzad se brzo habaju, te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji, posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h .

Osnovne karakteristike prora{una. Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi, sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog), sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka.

146
Trakasti transporteri Transportni uredaji

147

Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc, tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad, te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl, gde je /3 - dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima, a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg, kisa, prasina temperatura vazduha), ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f..l. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi, suva iii podmazana. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 , odnosno 0,244 rad. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi". Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0,02 za celicne, odnosno w =0,027 za lockice oblozene gumom. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom, vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0.013 ... 0,015. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0,01..0,015)1, m, gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica , m. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza:

51.3.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem;

0) shematski prika:;: trall~porlera: D - ubrlni dobo~\' PLJ: PL2; ... -pogonski /tJllc(J/lik; ZU zt.!leztli uredaj ; I -nose,,:j l'oIIjo/':; 2 - IroKa;3 - \}octica; 4 - !anac; 5 - l'aIjIlJ:; 6 - l1osef.:a p/o{ica - nosac trake;

b) deo Irake 2;

I'u("ni la11oc'4;

6 -

l1os{!'(:u ploc'-:jca - 1I0S(I(:"'(

trake,

(3.53)
Pri tome je qu - tdina uzeta po duznom metru, N/m. Broj ulozaka trake iznosi 2 .. .4 i trake su jeftine. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja, a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca, zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi, na otvorenom prostoru , kao i zbog prosustv,i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji.
3.11.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala

3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma

Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj, a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca, SI. 3.41. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: - prema broju lanaca, na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere; - prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca), na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac; - prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima; sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim ,delovima. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51. 3.41 a i b ) noseceg valjka 1, trake 2, yodice 3, Janca 4, valjka 5 i nosece plocice - nosaca trake 6. Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2. Olucasti oblik trake f?rmiraju.valjci 1, a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake - ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2.

Krupnokomadni tereti (blokovi i sl.) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera, sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka - amortizera, koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka). Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. 3. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj. Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama, koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika. Traka se pokrece preko pogonskog dobosa, a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima. Na meslu utovara i

148 Trakasti transporteri

Transportni uredaji

149

usmeravanja, ispred pogonskih dobosa, postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi, a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su:
qo fl.;?: (qo+2q'!) w

born dolazi do opadanja .njihovog kapaciteta i do 50%, a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci. Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima, primenom vise oslonih diskova (Sl. 3.43 a, b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3.43, c). Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni. Savaladavanje velikih nagiba, kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. 3.44). Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica, bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom, silom, pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj , nosecoj transportoj traei. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje, pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake, dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.

(3.54)

qo - jedinicna tezina trake, N/m;

qr - jedinicna tezina lanca, N/m;

Pri tome je !-L - koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0,58 za suvu trakll; i !-L = 0,35 za rnokru traku. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0,02 ... 0,025. Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama.
3.11.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba

Za savladavanje velikih nagiba od 18 ... 25 primenjuju se specijalne trake. Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake, postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada - zadriaca na nosecoj grani trake. Kod transportnih traka sa velikim ugi-

Sf. 3.43 Shematsk; prika:: \'isedh Iransportn;J1 fraka sa O/U(\lst;,n :lebOl';ma ,. !rakom prehacfllom preko
d;skol'(f oj ; b) ; rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c).

Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt - tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci, N/m; qO(! - sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m. !-L - koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov:
Osnovc proracllna.

Sf. 3.42

(3.55) tako se dobija ugao nagiba trake:

Transporter za preno.{en}e krupnokomadnih blokom

150
Trakasti transporteri Transportni uredaji 151

aJ

A-A

+~.%

SI.3.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum

b)

S" = qop (sin~ + J.lpl cos~) L, N

SS = qop (sini3 - w cosi3) L, N

(3.59) (3.60)

8-8

gde je w - ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi", pri tome kod nosecih valjaka, sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom, a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3.58). Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa, kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet, pri veoma velikom nagibu transportnc staze. Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake, uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika, kao zaddci tereta, delovi Ianca, 'lIke, kuke ili drugi elementi (SI. 3.44) koji povecavaju silu pritiska trake, kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba, npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem, cevasti transporteri sa vucnim nzetom, cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom, transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti, pa potom u oblik cevi i obrnuto.

tg~ ~ J.l + qop

qt

(J.l + J.l pi ).

(3.56)

Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci, ukoliko J.lpt i quI' budu vece vrednosti. 1z izraza(3.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake,

3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla

(3.57)
a ~oja se povecava sa porastom qt, odnosno ugJa nagiba trake p. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom, preko tereta, na pogonsku, nosecu traku, duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J.lpt cos!), N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se, prc svega, izuzetno velikim uCinkom. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini - kopaeu, SI. 3.45. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka, prikazan je na SI. 3.46. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3.14.

(3.58)

Kako bi p:itisna traka, napustanjem povratnog dobosa, siobodno nalegala na teret, potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. Ako se usvoji da na ton: .mestu. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize, nailazna i silazna sila zatezanja iznosice:

152
Trakasti transporteri Transportni uredaji

153

Tablica 3.14 Duzina Sir.ina Brzina prema trans-' . 'te a trake , trake, SI ' 1 po l r, m i m/s I 3.46 m Osnovni transporteri
1 16,3 2,4 2,6 2,8 2,6

- velika brzina vuce Snaga

p~'\Vna

~ozn~ke

I Snag'l ,
I

pOkg<!:la (h

!oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl. portera tr~l e trake, m/s 3.46 m i

- relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak; - visoka pouzdanost u radu.

sopstvena masa, imajuCi u vidu za-

i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ..:ii'-'s"-'e:,PlErosipa

Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~

2'
29,2 1,0 28

i 1 2 .. .3 5 2x150
3,5 3,5 3,5 2x500 2x240 120

1l--.::..2-+ 53,66 3 '57.21 1

Specificnosti konstruktivnih resenja. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina, pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81. 3.47 i 3.48).

1~.._4~~~3~,1~.~2~,6~~1~3,c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~,4~~1~,(~)~ __. __+_...c6J,~6~1

5
3,1
2C

6'

84,8

i 1,0

38

1 i ~ _" 6"-.-l-...:8:;.::3 ,9 1-...:"",6".___+_::..3,,,,,5--i~2::.::x3::..:7::.::0-l---,,6_"~.-.3iL,5:.-+!....:=2,,,,-0_+___...__.+-_::.::6,-=--,,6-11 ... 2

II~~-+-~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+.----~ : 7 3,1 2,6 3,5 120 8' 23,16 1,0 22 8 19,2 26 3,5 2x170 4,0 2,6 I 2,2 2x90 9

sr. 3.47

SI.3.48 SI.3.45

Relativno velika brzina trake, oblik i polozaj ovih transportera, omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1...2 m od gornje istovarne tacke. Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama, trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop, mogu da se svrstaju u sledece grupe: - konzolni, za transport do magistrainog transportera, duzine 20 ... 50 m, iii za odlaganje materijala, duzine 150 ... 200 m, 81. 3.48; - mosni za transport od masine - kopaca do magistralnog transportera, duzine do 120 m 81. 3.49, poz, 9;

sr. 3.46

- pretovarni, relativno male duzine, 81. 3.46, pozicije 4,5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema; - istovarne; - pomocne, 81. 3.46 2', 4', 6' i 8'.

7, kojima se

Trakasti transporteri, kojima se obavlja transport u okviru masinekopaca, s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se:

154

Trakasti transporteri

Transportni uredaji

155

Sf. 3.49

Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje, odnosno njegove funkcije. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom, oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1. 3.50 iii cetvorougaonog preseka S1. 3. 51.

Sf. 3.53

J - elektrotno{or; 2

plu.r! doba.va: 3 - redukfor; 4

dobos; 5 - rukav(jc.

Sf. 3.50

Sf. 3.51

Kod transportera velikih ucinaka, radi postizanja potrebne vucne sile, primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima, S1. 3.52. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom, pozicija 1, a dopunskog dobosa, asinhronim elektromotorom, pozicija 2. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora, spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga, odrectuje se elektromotorom, S1. 3.53, ili hidromotorom, smestenim u sam dobos. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla, cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. Njeno vodenje se, u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. Na sl. 3.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku.

St. 3.54

SpecificnOSli proraclina. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans-

portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune, mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera, jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. Pri tome, posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: - proeesima utovara i isrtovara materijala; - neravnomernoscu protoka transportovanog materijala; - ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka; - prelaskolll trake preko sloga valjka; - prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje).

156
Trakasti transporteri Transportni uredaji 157

Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera, sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja, ili stanja bliskih rezonantnim. Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka, odreauje se na osnovu izraza (3.61):

c - koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku. Za tansporter duzine L, srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza:

-1

S --v 2

Isr = 4L'S
-1

(3.64)

I
p

21)%'S

(3.61)

3.12.

pri tome su:

S - sila zatezanja u posmatranom delu trake, N;

Proracun kapaciteta trakastih transportera

Teorijski kapacitet za ravnu, gumenu traku, Sl. 3.11, a - odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0,9 b - 0,05)2 tgqJ , m 1h (3.65) Pri tome je:
v - brzina trake, m/s;

P - jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala, u zavisnosti od slucaja koji se posmatra, kg/m;
v - brzina trake, mls;
lr - rastojanje izmeau dva sloga, m.

b - stvarna sirina trake, m;

<p - ugao nasipauja materijala, 0;

Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke, sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera:

Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15 a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita, izraz (3.34) moze da se napise u obliku: - za ravnu gumenu traku:
Qt

=240 v (0,9 b - 0,05)2,

m31h

(3.66)

EtrBtri m ,-;v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa:

(3.62)

- za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20, SL 3.11, c:

Qt = 900 v (0,9 b - 0,05i( 245 + 840 tgqJ), m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15: . Qt = 427 v (0,9 b - 0,05)2, m31h
3

(3.67)

(3.68)

v =---,VI

2v1v2

m
S

- za olucastu traku sa bocnim valjcima, pod nagibom (p = 30, Sl. 3.11, d:

+v2

(3.63)

pri cemu su:

E lr B lr
-

QI = v (0,9 b -0,05i(345 + 770 tg<p), m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15: QI = 553 v (0,9 b - 0,05)2, m31h

(3.69) (3.70)

trenutni modul elasticnosti trake, N/m; sirina trake, m ;

- za olucastu traku sa bocnim valjcima, pod nagibom Ie =36:

QI = v (0,9 b -0,05)2(390 + 725 tg<p), m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15: 3 QI = 586 v (0,9 b - 0,05i, m 1h

(3.71)

i - broj umetaka trake;

ptr pter -

jedinicna masa trake, kg/m; jedicna masa transpoirtovanog materijala, kg/m;

(3.72)

- za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu, ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54, a predzadnjeg Ie = 18:

158
Trakasti transported

Transportni uredaji

159

- u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0,9 b -0,OSiC495 + 595 tg<p) ,m lh - u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0,9 b - 0,OSi(41O + 710 tg<p), m lh. Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p, tlh Pri tome je p, tlm 3 - gustina (nasipna masa) materijala

(3.73) (3.74) (3.75)

Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada, odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v , Qe == KI' Qth . (3.86)

Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2, dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: - Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake, obicno za 10 ... 20%, tako je K/ == 0,8 ... 0,9;

- Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera, pri transportu u usponu iii padu), tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3.5. Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku, Sl. 3.11, a:
Qth == 900 pv KJK2 (0,9 b - 0,05)2tg<p, tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15: Qlh == 240 pv (0,9 b - 0,OS)2 K2(0,8 ...0,9), tlh

(3.76) (3.77)

- za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20, Sl. 3.11, c:

Qlh == KJK2 pv (0,9 b - 0,OSi(24S + 84S tg<p), tlh, iii kod ugla nasipanja <p == 15: Qlh == 472 P v K/K2 (0,9 b - 0,05/tg<p, tlh

(3.78) (3.79)

- za olucaSlU traku sa bocnim valjcima, pod nagibom Ie == 30:

Qlh == KJK2 pv (0,9 b - 0,05)2(345 + 770 tg(p) ,tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15: Qlh == 553 P v K/K2 (0,9 b - ,05)2tg<p , tlh

(3.80)

(3.81)

- za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36:

Qlh == K/K2 pv (0,9 b - 0,05)2(390 + 725 tg<p) , tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15:

(3.82) (3.83)

Qth = 856 P v KJK2 (0,9 b - o,05itg<p , tlh

- Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu, kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54, a predzadlljeg <p == 18: - u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K;K2 pv (0,9 b - O,05i(495 + 595 tg<p) , tlh (3.84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0,9 b - 0,05)2(410 + 710 tg<p) , tlh (3.85)

LITERATURA: [7] ,[8],[ 12],[15 ],[21],[46],[53],[55],[56]

160 Plocasti transporteri

161
Transportni uredaji

zidove poda. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera, smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova, a poveeava se i raVl1omernost kretanja. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu, kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata, zbog ostvarivanja frikcionog pogona.

4.2. Plocasti transporteri opste namene

4. Pl06ASTI TRANSPORTERI
4.1.

4.2.l. Opste napomene i oblasti primene

Osnovne napomene

plocastim transporterima

Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna, a u posebnim slucajevima i prostorna. Vucni. element transporter a je jedan iIi dva lanca, a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI, rede od drveta iIi je gumirani, od plasticne mase i s1. Pod je lzraden od odvo]emh ploca, pa je po njima transporter i dobio ime. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance, ogranicena je njihova brzina kretanja, obicno do 1,25 m/s . .t'1edutim, bas zah."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci, to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera, kako sa jednim. tako i sa nekoliko pogona. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja, sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera, vucnog lanca, kao i prema po:ozaju trase, razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal, kao i ohladeni elementi), a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori, transported za prevoz ljudi, kao i transporteri sa podom od slozenog profila. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ ,t:aka, ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca - podloge
y 'y

Plocasti transporter, S1. 4.1. sastoji se iz nosaca, a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika, pogonski 2, sa pogonom 9 i zatezni 7, sa zateznim ureaajima 8. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca, koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5, u pravcu uzduzne ose transportera. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase, a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom, bez bocnih strana.

SI.4.1
P/O(\lsrj transporteri

pncvrscuJe kutlJastl pod. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave, oslone valJke, a suprotna grana krece se po sinama, preko valjaka koji su pricvrseeni za

Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni, kao i u kosom pravcu, razlicitih rasutih i komadnih tereta, a koriste se u hemijskoj industriji, energetici, masinogradnji, metalurgiji, rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama, a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa, od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala, kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju, hladenju, otpustanju, ispiranju, bojenju, sklapanju, kontroli itd.

162 Plocasti transporteri

163 Transportni llredaji

Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih, krupnokomadnih, abrazivnih (rude, kamen itd), a takode i zapaljivih, kao i visoke temperature (otkovci, odlivei is!.) materijala. Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih, krupnokomadnih materijala, kao i malerijala visoke temperatnre, a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom - i do 2000 m /h, kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km). Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau, kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera, bez primelle dodavaca. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. 4.2), sa ostrijim, u odnosu na trakaste transportere, uglovima nagiba (3S 0 60), kao i sa manjim prevojllim radijusima (S ... 8 m), sa jednog na drugi pravac. Nedoslatak

Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda, kao i transportovanog matcrijala, prcnosi na yodice trase transporlera. V;;tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda; sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca, kao i kod valjkastih lanaca, oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje, po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1. 4.3, c i 4.4). Kada je pod gladak (S1. 4.3, c) na suprotnoj, neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. 4.4) sirine poda: 800; lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura; pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika, su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 .:. ~OO mm. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr.: elementi masina za ugradnju, boce i s1.), koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80; 100; 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl. 4.S, a); takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih; mogu bili razliCite konstrukcijc poda, u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. Tako su na S1. 4.3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana, ravni sa razmaknutim valjeima, vidcti S1. 4.3, a i b, kao i bez valjaka, videti SI. 4.3, c; ravni - sastavljeni sa valjcima SI. 4.2, d; bez bocnih strana - talasasti, SI. 4.3, e; sa bocnim stranama - valoviti, S1. 4.3, f i kutijasti - plitki i duboki, SI. 4.3, g i h. Na SI. 4.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) - ravni, razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima; c) isto ali bez valjaka; d) ravni, zbijeni sa bocnim stranama; e) valoviti bez bocnih strana; j) isto, sa bocnim stranama; g) i h) plitki i duboki - kutijasti. Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica, S1. 4.3, a iii od celicnih ploca, SI. 4.3, c. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'. cilindricnog oblika), pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca. Valoviti podovi bez bocnih strana, kao i sa bocnim stranama, ravni podovi, duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem, utiskivanjem, iz celicnih limova debljine 4 ... 10 mm. .~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera, naroCito kod utovarnc sekcije, postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana, ravni, zbijeni, kao i valoviti ali sa nepokretnim, bocno ugradenim stranama. Takode isti se podovi ko-

Sf. 4.2
Shemafski prika:; p/()(\/slih transporter(/.: u) /;orl:oJl/o/11I; b) nugllllli; c) /;uJ'i:ullw/J/o - tIL/gnu/I; d) i e) ,\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa,.1) J.}()I()i,~j fere/a

nu nagnutoj sekClji transporteru; ZU - :;alezlli uredaj

plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca, pa su vece i njihove ccne, tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera, koji Sll povezani clemen tim a lanaca. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda; konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine, a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani.

4.2.2.

Elementi transporta
Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta, valjkasta lanca koraka t = 80; 100; 12S; 160; 200; 250; 31S; 400; SOO; 630 i 800 mm. Jedan lanac, kao vucni element, primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa, sirine do 400 mm. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama.

164
Plocasti transporteri

165
Transportni uredaji

kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. 4.3); u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca, a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta, odnosno transportera. Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji, kao i elemenata celicne strugotine, primenjuje so ravan, neprckidni pod sa bocnim stranama, pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama, Sl. 4.5, b. Osnovne dimenzije poda, Sl. 4.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama). Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400; 500; 650; 800; 1000; 1200; 1400 i 1600 mm, a visine bocnih strana: 80; 100; 125; 160; 200; 250; 315; 355; 400; 450 i 500 mm.

a) i b)

Sf. 4.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i, r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa, valjcima; c) iSfO, bet: l'aljaka,' d) ra)'ni, zhijen; sa hocnrm stranama; e) vafol';fi he: hoff/ill Sfrana,' tJ isfo, sa hotnim sfra/1amo' g) ; Ii) pfilki i duhok; . kUIlfaSli '

riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura, komadnih tereta, a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala, kada su veCi uglovi nagiba (45" ... 60), kao i za ostvarenje veCih kapaciteta. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike, koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze

aJ
SI.4.5
efemel1rima: 0) zbijtll;; b) razmakl1uli

b)

Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje, sa elementima::a I/o,(enje to'eta i \'u(':nim

Sl. 4.4
Popretni
presek
!"(JHsportera

sa staciollarnim
()slo!1im

\'aljcima: j ograda sa mrezom; 2 centraln;

Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala, kao i tipa poda. Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt - e f ovde jept - ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta, kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera; kada je glatki pod e = 9 ... 6, a za valovit e = 5 ... 3 ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana, a manji - na podove sa bocnim stranama)l . U svakom slucaju ~ < (<ilk - 5), ovde je <ilk ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera.

sislem za poc/mo7.h'(Jnje

167 166
Plocasti transporteri Transportni uredaji

Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45 ... 60; posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava, posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda, pogledati S1. 4.3, g i h. Pri transportovanju komadnih materijala, kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala - ploCicc, ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60, ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta, pogledati S1. 4.3, f
Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni), sasloji se iz pogonskog lancanika - zvezde, prenosnog mchanizma i elektromotora. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc, kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata, pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije, iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma, ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom - kosog pogona, obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva, rctko se izraduje od sirovog gvozaa. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika. Profil zuba lancanika je standardizovan. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile, a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca, pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo, da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika.

Jonih vodica pokrctnih lamica, kod transportera Jakog tip a, koriste se ugaonici 1; kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine. Kod krivolinijskih sekcija, SI. 4.7, b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra

SI.4.6
oj ~

Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni

Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom, u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma, izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc. Ploeasti transporteri veCih duzina, kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon.
Zatezni uredaj transportcra - zavojni ili opruino - zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI. 4.6). Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 ... 1000 mm, a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1,6 ... 2 koraka lauca). Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina, dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca.

SI.4.7
Me/ulna kOJlSfrukcija :;ekcUe postolja ploc.'faslog trallsponera;

a - srednjo; b - kriro/inijs/:.a deollica

Postoljc transportera, kao po pravilu, izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI. 4.7). Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja, a srednji deo plocaslog transportera, S1. 4.7, a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija, metalne konstrukcije, duzine izmedu 4 ... 6 metara. U svojstvu os-

sine 2. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni, a sa strane radne grane - optereccnih lanaca. kao i na postolju srednjih delova, postavljaju se ograde, kao i sediSta za radnike.

168 Plocasti transported

169 Transportni uredaji

Vrednost koeficijenta c :J..

4.2.3. Proracun transportera
Odredivanje osnovnih parametara. Duz poda, bez bocnih strana, transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka, SL 4.8, a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim, valjkastim osloncima.

Tabliea4.1

~n

POD

JI
1,0

bez bocnih strana

1,0
-""--"

sa bocnim stranama

i I

Do 10

l r ...20
Preko 20

0,9 0,85

I I

0,95 0,90

II
I

Medutim, zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI, kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera. Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0,4<p i b 0,85 S, gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja, a B _ sirina poda transportera. Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera, bez bocnih strana iznosi:
2

Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su:

p v

2 = 648 B p C2 v P tg~?j,

(4.2)

- nasipna gustina matcrijala, tlm 3;

- brzina transportera, m/s;

(4.1)

- sirina poda transporters bez bacnih strans, m. P Kada je zadat kapacitct, sirina poda (m) bez b strana ocmh izraza: B

'" 0 dreuuje

. se lZ

648c2 vptg<Pl

a)
a

b)
Sl.4.8

c)

(4.3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni), SL 4.8, b i c - povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3.
A
A2 +

Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be;; bocnih strana; b sa pomerljivim bocnim stranama; c - sa nepokretnim hocnim sfranama

(4.4)

gde je hI visina trougla (pogledati Sl. 4.8, a); C2 - koeficijent korekcije, kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4.1)

gde su:

Bh - sirina poda sa bocnim stranama, m;

\If = h3 - koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0,65 .. , 0,&).'

170 Plocasti transporteri

171
Transportni uredaji

IV';" p~d'
11----

Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta

i mlo " " "

Tablica4.2 Sirina poda, m

0,4

0,65 0,8 3/h Kapacitet, m 26,4 172 44,5 238 67,5 310

0,5

1,0 105,4 416

1,2 152 535

1,4 207 665

1,6 270 807

Bez bocnih strana Sa bocnim stranama, visine 0,2m

! Obican materijal

16,9 131

Prora{un vu{e. Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera, -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2). Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu; obicno je Sm;1I =0 1 ... 3 kN. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana; kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama, otpor dill zasebnih, pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3.

ISortirani materijal

Maksimalna velicina "a", mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295

590 370

700 445

800 520

Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a, sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije, u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era. Orij entaciono je
qoz600B+A,

(4.7)

Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama

Qb

gde su:
(4.5)

= 3600 A v P = 3600 0,25Bb2

B
A

- sirina poda, m;
- koeficijent koji se usvaja prema tablici 4.3

Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0,5 m/s; <p = 45; C2= 1,0; \If = 0,75 i h = 0,2 m, kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno, tablica 4.2. b _. K~d~. je t~r:~ ~rupno~omadni, za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl.nm, maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka, tako da je u tom slucaju: A2 = 0; A == Bbh\lf, a \If = 0,8 ... 0,9. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4.3) i (4.5) potrebno je proveriti saglasno . dlmcnzljama komadnog tereta, prcma tablici 4.2:
B333 X2 a+200mm

Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim , talasastim stranama, SI. 4.3, f. Tip poda Laki Srednji Teski
!

Tablica 4.3

Sirina poda, rn 0,4 ..,0,5 400

(4.6)
=0

i
p~d:~va~<bcz

600 800

I I I I

0,65.,.0,8 500 700 1100

preko 0,8 700 1000 1500

I

gde je X2 - koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2,7; za nesortirani je X2

1,7).

Napomcna: KoJ

bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 ... 15%

Konacno se izabrana sirina poda, kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju, prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda,~a. K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta, nacmu nJegovog pakovanja, njegovoj koliCini - kao i kod trakastih transportera; zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 ... 300 mm. Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0,05 ... 0,63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0,01 ... 1,0 m/s). O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a, ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca. Upotrebom zavarenih, okruglill kanka, lanaca malog koraka, dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1;2? m/s. ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom, brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje.

Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta, male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa - za krupnokornadne, vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ), dok srednjeg tipa - za terete srednjih karakteristika. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza
Qg Q qt =-=2,73-, 3,6v
v

(4.8)

gde su:
g, mls
2

Q, tIh
v, mls

- gravitaciono ubrzanje; - kapacitet transporlera; - brzina kretanja plocastog transportera.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1 (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ... Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 6000,9 = 0 16

3600

3600

m s.

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza

Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N

Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N

SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '

SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,1667740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.

- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera

~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina

bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s

II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:

!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog., koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala

Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora

Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720

i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina

IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

12 666

45 1000

25 1000

12

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35 duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutruJlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

0,90

184
Plocasti transporteri

185
Transportni uredaji

Na S1. 4.15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT - 3 ito: 1 spoljna ploca; 2 - oslonac lanca; 3 - unutrasnja ploca; 4 - valjcie (Tolna); 5 - caura; 6 - suplji valpk; 7 -. zaustavna podlo~ka; 8 - osovinica za spajanje; 9 - ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea; 11 opruzlU prstcn. osigurac (uskocnik).
v

Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru.

za vucne lance i druga dva - pomocna valjka. Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku, duz Citave trase eskalatora (radne grane), ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu, iii sa kose na horizontalnu deonicu, :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze, S!' 4.14, b. Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica; podstepenika i cetiri valjka, precnika 100 180 mm. Valjd, S1. 4.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita, vlakana itd.) iii su od metal a sa obodom od livene gume, a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih, karakterise se snizcnim sumom, odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora. Korak stepenika iznosi 400 ... 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea); sirina stcpenika iznosi 500 ... 1000 mm, amasa stepenika 25 ... ... 60 kg. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 ... 240 N. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 ... 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila, sa svake strane po jedno, pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane). Pogoni, svaki zasebno, opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem, odnosno uljnim prigusivacem, kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. Ubrzanje pri pustanju u pogon, kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0,6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko

4.5.2 Elementi eskalatora

Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca, Sl. 4.15, koraka 100; 135 i 200 mm. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu, te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano.vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. koja je istovle~eno I ogramclvac s,:vlpnJa Ianca, obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t.rase transportera - eskalatora. Spajanje valjaka (kako supljih, tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim, nerazdvojivim spojem, tako sto se lanac pretho~~o :;:ateze. L~~el~stt lan:l.se Izraduju od celika, a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure, kOJI se ! termlckr obraduju.

SI.4.16
f ~
OS!101'fli

Stepenik tune/sA-oF; eskalatora: )'(lljak,' 2 ~ podstepel/ik; 3 karkus; 4 . potnocni )'a/jak,< 5 ~ ce.f/ja; 7; 8 ' o.mvine wJI)af..:a

l'uen! /(}fIOC,' t)

~ 17 10 (0 oblika

SI.4.J7

Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. Svaki stepenik, Sl. 4.16 oslan]a se na cetm val]ka, od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane

Valjci sfepel1ika eska/afora:

a - ad plasticne mase; b i

C - oSI1Ol'ni ;

pomocni )'aUetk sa gumenim obodom

186 PIocasti transporteri

187 Transportni uredaji

zupcastc letve. Eskalator se montira iz tipskih, moduIskih sekcija, koje Cine sredisne del~ve tras,e., s,a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd, na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine). Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun, obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora. Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora.
(J

zeleznickim stanicama, stimieama metIOa, na sajmovima, kao i kod podzemnih pdackih prolaza, potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi. Masovno, skupno - meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori; za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki - transportni uredaji. Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc, konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 ... 500 m), brzinom do 1,0 m/s - pokretni trotoari i putne pruge; sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7,0 m/s) u kabinama, na rastojanjima od nekoliko kilometara. Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja, sastoje se iz sklopova - sekcija, koje se kreeu malom brzinom. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja, a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature.

?s.im o~novnog pogona, pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm, mahm pogollom, ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora. .
1

Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno - zavojni, a primel1juje se kombll1ova1l1 - opruga sa tegom iii samo sa leg~m, kao zateznim uredajcm.

U:'eda! sa. rukoh~a~o~n, SI. 4.14, a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta, kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano, a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres,ek, ~ .~A. P,nr~cJe sc pokreee preko .dvn lanacana prenosnika, preko vmtila po~ go,nske zvezde eS~dIatola. Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:ova. kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora; masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1.85 ... 2,5 kg/Ill, a. r~i.'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill; koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0,27 ... 0,37.

ko.nt~lc kIet~nJ~, sa

4.5.3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza

3600ljfAv
= 9000A\!'v, (4.11) as gd~ su: Ijf = 0,6 ... ?,96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0,4 mis, a Ila)mall)a, kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 - bro]' put'k .,,' d . '. . ','''' m a Ila]e nom stepemku, v = 0,4 .. , 1,0 Ill/s - brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k ,S '''', mora stepenika eskalatora.
Q
j -

A-A
""""..,',,, '1
SI.4.18
Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ.\jJurlera: pORon; i 2 i 5 - u/uzi, podesl; - gl.1:i/G/; 3 Iraka; 4 - prirw..'ju - ruko!JI'a/; 6 - ?ute:Jli ure(iaj; 7 - osloni

Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera; koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0,25 ... 0,028.

4.6
Putnicki transported
U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om . ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru, npr. na aerodromima,

Putnicki transporter, S1. 4.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti, ravno sastavljeni pod, bez boenih strana. Trnka iIi pod nn gornjoj, noseeoj povrsini imaju uzduzne recke - grebene, kao kod stepenika eskalatora (prsten A - A, S1. 4.18). Kod transportera manjih duzina, do 20 m, traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca, otpornih na koroziju. Valjkasti oslonci su pravi, koraka 400 ... 600 mm. Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase. Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze, kao i kod plocastog transportera. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati, kao kod eskalatora.

188 Plocasti transporteri

Putniei se prevoze stojeCi, a pridrlavaju se za rukohvate. Da bi se obezbedio normalan pristup putnika, kao i izlazak sa putnickog transportera, ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista), sa cesljevima kao i kod eskalatora. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 ... 16000 Ijudi/h, ugla nagiba 0 ... 12, brzina kretanja pod a iii trake 0,90 ." ...0,95 m/s; radna sirina trake do balustrada 730; 930; 1130 mm; ukupna sirina trake iii poda 800; 1000; i 1200 mm; duzina transportera iznosi 12 .. 300 m; snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 ... 75 kW; trajnost transportera - eksploatacioni vek 105 ... 15 . 104 km predenog puta, nivo buke - manji je od 80 dB. Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon, kao i za zaustavljanje, kako pri kontinualanom reZimu rada, tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei - platnu. Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje, kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase, a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja. Osim motornog, automotskog rezima rada, preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom, ncposredno sa pulta operatora. Transporter moze imati kako direktan hod, tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan), promenom smera obrtanja e1ektromolora. Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora.

LITERATURA: [21],[45]

190
Grabuljasti transporteri

191
Transportni uredaji

5.
GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI)

nasipnog materijala, poviS~nc temeperature. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika, koji se primenjuju za prenosenje zavojne, metalne slrugotine. Pozllati su lakodc i uzetno - kolutni transporteri, koii se koriste za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri, malih kapaciteta (do 5 m /h), koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel, sa grabuljastim transporterom, kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea). SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. Vucni lanei, jedan ili dva, nose izmedu sebe ploee - grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika - zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika, sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim, primenjuju se za prenosenje razlicitih, prasinastih, praskastih, zrnastih i komadnih tereta, a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju, visoke temperature. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta, zalim sljake, pepela i drugih razliCitih materijala, kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih, lomIjivih, jako vlaznih, mokrih, lepljivih materijala. Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima, a mokri i lepljivi - prilepljuju se za strugace, tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase, a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene - lake grane transportera. Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude, zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. Transporteri sa niskim strugaCima, ako se izvrse. specifcne konstruktivne modifikacije, predstavljaju osn0vne agregate podzemnog, jamskog transporta uglja u oknima. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11, a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih, kao i vrelih tereta. U slucaju da je radna strana transportera gornja - materijal se lakSe sipa u transportni oluk, posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse, ukoliko je radna strana donja, jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova, kao i oluka, naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala, ukoliko strugac, a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. Takode je i znatna potrosnja energije

5.1
Osnovne vrste i oblasti primene
Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti
tra~sportn! uredaji, kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta, pOtlsklVanjem du~ .0Iuka (zieba), iii eevi, pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka. Ob~lk 1 vlslIla .strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu

grabuljastl transpor:.en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski; visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea; visina niskih strugaca bliska je visini lanca, a bitno je da je za 3 ... 6. pula ~anje visine od zieba. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. Posebnu. konstru~tivnu. osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s.trugaca obhka pumh ploca. Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku, uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. ' Prema kar.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim, translatormm ill translatomo - povratnim krelanjem slruaaca. Povratno - trans latorno v~retanje. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca, a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _

192
Grabuljasti transporteri

193 Transportni uredaji

usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk. Osim toga, nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta, sto je kod nekih matcrijala (npr. koksa) i nedopustivo, a kod drugih nepozeljno. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi, tesko drobljivi materijali, kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca, a moze doCi i do lomova na transporteru. Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima. Znatan otpor premestanja tcreta, kao i habanje, ogranicavaju brzinu, duzinu i kapacitet transportera. Obieno brzina transportera iznosi 0,16 ... 0,4 mis, a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0,5 ... 1,0 m/s. Duzine transportera su do 100 mctara, a kapacileti su 50 ... 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta, a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca, ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh.
~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka), a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi.

transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. 5.2, a), nagnutom (Sl. 5.2, b), nagnuto - horizontalnom CSl. 5.2, c) i horizontalno - nagnutom (Sl 5.2, d) smeru. Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5.2, c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl. 5.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika.

Sf. 5.1

5.2
Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca
5.2.1 Osnovna obelezja i osnovni parametri .. Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI.5.1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4, uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1, sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2, koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica, preko pogona 3, ~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren), n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka. Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera, kroz otvore na dnu oluka, koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog), pneumatskog iii hidraulicnog pogona, rucnim iii daljinskim upravljanjem. Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon. .. Ter~t se moze, kao sto je poznato,transponov~ti po donjoj grani, S1.5.l, a, gornJoJ,gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma, pri simetricnom rasporedu strugaca, Sl. 5.1, b. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca, osnovne konstruktivne verzije, izracluju se zatvorene vertikalne konture, a njima se ostvaruje

GrabuUaSfi fra!1.ljJorler sa )'jsokim srrugac'r;ma ohlika pun;!, p/OC\l: a - sa jec/Ilom granmn; h - so dl'e grane ,' P - pr:gon; ZU - 7.afe:ni urectaj;

Sf.52
Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac;ma ohlika punih p{oca: P - pogon; ZU . zale:I/; uredaj: X . hod :alezI/og uredaja

194
Grabuljasti transporteri

195 Transportni uredaji

Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30 ... 40, jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. Koriscenjem specijalnih, tiv, kutijastih strugaca (Sl. 5,3, b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl. 5.3, c); kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta, Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5.1. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 ... 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0,1 ... 1,0 mIs, a sa strugaCima sirine 400 ... 1200 mm, v '" 0,5 '" 0,63 m/s. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom. NajccSce sc primenjuju vertikalni, zatvoreni transporteri, a izraduju se i horizonlalno - zalvoreni, jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. Ipak je primena horizontalnih, jednolaneanih transportera retka, npr., pri transportovanju dubriva na farmama, zivolnih nal11irnica, otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala.

strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera.

Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3)

Tablica 5.1
Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom
transporttlvanju

I
I

Dimcllzijc strugaca, mill visina Il" h"

I [K
i

I$irina
mm

I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I

I

I
Tip .strugaca

Korak
cillnaku lancu t,

mm
konzoh1i

llroj vucnih lanata

Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta, mm

brzinom od O!5 m/s

mm

nasutog sortiranog u sloju

50 30 40 50

.200_, 100

250 ' 125

320 400 500 650 160 200 200

I
I

I
i
!
I

320 320 500

160 160

1
1

!
I

30 50 60

konzolni konzolni konzolni i simctricni

60
SO

250
250 315 315 315 400 400

1
2 2

soo
630 630 630 800 800

too
125 200 250 400 630

180

120
150 200 220 300 350

kUlijasti

220
300

250 I 250 320

kulijasLi
kutijasti

2
2

HOO
1000 1200

I
I

300 350

kulijasti
kulijasti

4()O I

400

5.2.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160, 200, 250, 315 i 400 mm. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci, lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca, kao i njegovo ubrzano habanje. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti, Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac, sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima, kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni, uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca, nalazi se iznad strugaca, pogledati Sl. 5.1, a iIi je, retko _ lanac ispod slrugaca. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera, Sl. 5.1, a. Kocl transportera sa dva, lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se, kao po praviIu, po valjcima dui bocno usmercnih vodica, Sl. 5.1 i 5.3. Kretanje. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim

SI.53
{j

Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim, l'iso/:im slruga6ma, be: bu(nih ::.idm'a; b i c ~ sa pokretnim bO(.'flJim :ido\,/'mu (kulJjusli sirugac'i)

Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom, sirinom strugaca, odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans-

197 196 Grabuljasti transporteri

Transportni uredaji

portera. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac, a za vece sirine - dva lanca. Nedostatak transportera sa jednim lancem, naroCito kada su uzani strugaci, ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera, posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. Transporteri sa dva lanca, kao i transportcri sa jednim lancem - horizontalno zatvorene konture, sa konzolnim stmgacima, nemaju ove nedostatke. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog, polukruznog (S1. 5.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika; posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja, pogledati S1. 5.1, b). StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 ... 8 mm, a ucvrscuju se rebrima. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno, a dvostruki - simetricno za vucni lanac. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm, a kutijastih - 500 ... 1200 mm. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 ... 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca, sto nije celishodno. Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa, Vlsme strugaca i koraka lanca. Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca. Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 ... 800 mm) iIi as =0 (2 ... 4) hs, gde je hs - visina strugaca. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 ... 6

mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila, iz sekcija duzine 3 ... 6 m. Kod posebnih konstrukcija plast transportera, SI. 5.4 izraduje se u obliku noseceg plasta, zatvarajuCi lanac i zleb.

St. 5.4
Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". polukrufnih ploea

5.2.3

ProraclIn transportera
Odret1ivanje Dsnovnih parametara. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh), uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada, ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca. Lako sipkavi, zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom, poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI. 5.5, a). Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju. Prilikom praznjenja zIeba rasuti, lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca. Malo sipkavi, komadni materijali (npr. ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. 5.5, b), tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca.

mm, pravougaonog, trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka. Pri
transportovanju abrazivnih tereta, povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem, prekrivanjem, npr.. kamenim plocama (od bazalta i s1.). Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka, zrnastih materijaJa itd), a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr.: kuhinjske soli), oluk se ponekad izraduje od drveta. Inace, oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m; zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 ... 15 mm. Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom, koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi. Na strani pogona i prenosnih mehanizama, naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa, opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim, slucajnim preopterecenjima. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno - zavojni, a hod zateznog uredaja nije manji od 1,6 koraka lanca. Ko.d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se

Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom - 'V, koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca, prema geometrijskoj zapremini toga sektora, a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti. Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0,5 ... 0,6 ,a kod komadnih, malo sipkavih tereta je 'V - 0,7 ... b,8. Sa povecanjem ugla P nagiba transportera, zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje, SI. 5.5, c, sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun

198 Grabuljasti transporteri

199
Transportni uredaji

koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja, C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5.2.

Cije su

Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea, u zavisnosti od tipa strugaea, zaokruzuje se. Dobijenu sirinu zIeba, kao i korak strugaea, polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa, polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala. Preporueuje se da je:
Bo=Xs a;

SI.5.5
Sht'IIl(l pros/ironja ra.Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u

(5.5) as=i,5 a. Kod transporlera sa dva lanca. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje, usvaja se da je X" = 3 ... 4, a za slucaj obienog tereta je X, = 2 ... 2,5; za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X, = 5 ... 7 i X" = 3 ...... 3,5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja, odnosno punjcnja praznjcnja, prilikorn rastereeenja transportera.
ProraL'u!1 vuL'e. Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2). pri tome se na opterecenoj, radnoj grani, Olpor kretanja tereta, kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5.6) Sn = S,,-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I (q [+qo) h,

Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu, ako se uzime u obzir i koeficijent 1V:
A

= Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e
Tablica 5 2

(5.1)

Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce - za materijale : 1- lako sipkavc - komadnc i slabo sipkave gdc su:

0
1,0 1,0

10
0,85 1,0

I I
I

20
0,65 1,0

I
I

I I
I

30
0,50 0,75

I I
I

35

40

gde su:
Sn; Sn-J

- sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice, N; - sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru, N;

0,60
I

0,50

I wiwr

- koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala; sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera, odnosno materijala koji se transportuje, N/m; - duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera, m;

Eo i ho - radna sirina i visina zieba, m;

Ko = Eo = 2,4 ... 4,0 - kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba

ho

h - dnzina vertikalne projckcije - visin<l sektora, m. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5.6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom, a znak "minus" - prilikom spustanja materijala.

Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza

Q=3600 A P v=3600 Bo flo
1jl C e

pv

= 3600 Ko h} C e P v

(5.2)

Odakle je radna visina zIeba, (visina sloja materijala)

Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI, uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao - WI = 0,7 ... 1,0; za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0,6 ... 0,7 a za druge malerijale je WI = 1,1 1-1, gde je 1-1 - koeficijent trenja tcreta po zIebn. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 ... 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima, sa kliznim lczistern iznosi WI = 0,10 ... 0,13, u zavisnosti od llslova rada; kod lanca bez valjaka, koji se kreee bez klizanja WI = 0,25 ... 0,40. Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn
qo~KeB,Njm

(5.3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 ... 25 mm yeca od visine zIeba. Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0,1 '" 0,63 m/s. Sirina zieba odreduje se iz izraza
Eo=Koh o

(5.4)

200
Grabuljasti transported

201
Transportni uredaji

gde je Ke - empririjski koeficijent; za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 ... 1200; kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 ... 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca); B - sirina strugaca, m. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen, za neki ugao otklona f. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl. 5.6). Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So; da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost; masa strugaca ne uzima se u obzir. Tako se dolazi do momentne jednaCine
W h COSE

5.3
Cevni grabuljasti transporteri
5.3.1

Opste napomene i parametri

Cevni grabuljasti transporter, Sl. 5.7 i 5.8 je zatvorene konture lanca 1, za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi, okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8, Sl. 5.7. Mesto punjenja cevi materijalom je 4, a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije. Na kraju racine grane, na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala. Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9, koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda, koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni - vertikalno zatvorenu (Sl. 5.9, a - j), horizontalnu, kosu i kombinovanu; u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu - cirkulacionu (Sl. 5,9, g i 11), a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl. 5,7), Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni, namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih, zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce; dimenzija priblizno 5 ... 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi); rasutih materijala, kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji, industriji gradevinskih materijala (suva glina, pesak, kreda, krec, cement). Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno, shob, caj, secer, slad, zrno), u kombinatima stoene hrane, pri proizvodnji vatrostalnih materijala, u drvnoj industriji - pri transportu opiljaka; strugotine od drveta, opiljaka livenog gvolaa, prasine uglja i drugo. Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih, mirisnih i toplih rasutih materijala. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki, nelepljivi materijali. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm, brzina lanca iznosi do 0,56m/s). Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale, a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr.: tucanik, drobina itd).

= So t sinE,

(5.8)

gde je h - vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta, m; obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0,8 hs - za zrnaste materijale; f - ugao otklona elanka lanca, za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 ... 3; t - korak clanaka (karika) lanca, m. Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi
WIl=g

Kod (B = 0)

m[ (WI cosB+sinB) . (5.9) horizontalnog transportera

SI.5.6
Shemalski prika;; si/" koje de/uju
110

,'isoke slrugae'e

Wh=g

mtWt,

(5.9')

gde je mt - masa posude tereta ispred strugaca, kg. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3, ctg
- --.-- - - - -

> W h cose. _ W"ctgf

t Sine.

(5.10)
E =

f =

19,1, pa je tada

W So ~19,l2. (5.10') Obieno je So = 3 ... 10 kN. Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima. Uostalom, proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2.

203

202
Grabuljasti transporteri

Transportni uredaji

Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac, pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta, na mestima utovara - oplerecenja grabuljastog transportera, ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera. Pri transportovanju vrclih terela, temperature 700 ... llOOoe (npr. astataka sagorclog pirila), njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom, SI. 5.8, tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje, pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa. U sekciju se dovodi hJadna voda, a ispusta zagrejana, pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub, kao i na krajnjim sekcijama, postavJjaju se kompenzatori toplolnih, poduznih izduzenja. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija, pouzdanoj hermeticnosli, mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala, mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata, gotovih standardnih cevi i lanaca, u visokom koeficijelltu ispllne cevi, oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih, punih ploca po Citavom poprecnom presckll, transportovani materijal, ukljucujllCi i prasinasti, duz horizonlalnog, tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja, istom brzinom kao i strugac. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova, kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika). Nedostatak cevnih transportera, a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa, ogleda se II habanju cevi i strugaca, llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima, pri transportovanju abrazivnih materiiala. Meautim. ravnomerno haballie dd oravolinijskih

b)
SI.5.8
(} i b

Pu/.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i
z(Jsti(~en;,n :::glubolll

$it

zu
a)

p .zy.
p

z
t)

g)

h)

SI.5.9
a _f

Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ.:u!1I0 ZU!l'orelle }.:on/ure kretallja; g i h - hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure; P - pogon; ZU - ::.ate:ni uredaj

sr. 5.7
Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne, pro,Horne {rase krelanja moferija/a

deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera.

204 Grabuljasti transporteri

205 Transportni uredaji

Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera , Parametar

Tablica 5 3

I Dimenzije cevi (spl,lljni precnik/debljina

zlda)

:1

duzina transportera iznosi do 80 m, saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca. Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara, medutim, to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera, a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera.

108/4
Preenik strugaca. mm Korak strugaca transportera, mm: - horizontalnog - kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **, kg/m
94 320 ..400 160 ... 200 8,7 4

159/4,5
142 320 ..400 260.. .200 11,6 9
:

219/6
198 480 ... 600 320 .. .400 17,6 16
i

ii

5.3.2 Elementi transportera

Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80, odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan, okruglih karika, a ponckad jc i uze vllcni element. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni. Kod transportera prostorne, kombinovane trase primenjuju se demontazni land, kao i land okruglih karika. U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. 5.8, c), meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca, a to znaci da su takvi lanci i skuplji. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja. Strugm"i sc izraauju od celika, livcnog gvozaa, plasticnc mase iIi gume, debljine 10 ... 20 mm. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca, kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda, a obruc - bandaz od gume iIi p!nsticne mase.

It Racunski kapacitet transportera m

lipri brzini od 0,16 m/s

3 /h

* Deljiv sa korakom Janca 80 ... 100 mm ** Dcmnnl37.ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01..1 20{), .400 mm, za komhinovanc trasc transportcra

II

Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno, tablica 5.3, a parametri transportera u tablici 5,4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala.

Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan,ia, m/s
0,03 0,05 0,10 0,125 0,15 0,20

TabJica 5,4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi, mm ,

.,

I'

I'

II Veoma abrazivni

102 I 152 i 1,2 0,4

0,8 1,7 2,0 2,4 3,2 4,2 4,8 2,4

203
2,2 4,4 9,0

I 254 I 305

,I

I 3,6
7,6 14,4 18,0 21,6 28,8

I
I I

I
II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita)

I
II

5,1 I 1O~1 20,4 25,1 30,0 40,0

I

Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima, Sl. 5.8 iIi zavarivanjem. Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno), kada lanae prolazi kroz srediste, centar strugaca iii bocno, asimetricno, SL 5.8, c. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla, obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera, nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca; kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni. Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl. 5.8, b), medutim to se ne preporucuje, posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca, ravan izreza i zvezde ne podudaraju. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece, savija i u levu i desnu stranu. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t, kao i precnika cevi D, iz odnosa
(5.11)

4,6 5,7 7,0 9,3

I 10,8

I[
II.

13,2 18,0
I'

0,25 0,30

111,6 14,3

22,2 26,4

, 36,0 . 51,0 I 43,2 ~I

Cevni transporteri, prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 .. , 35 m3 /h), pri brzinama transportovanja od 0,16 ... 0,32.m/s, za pravolinijske sektore duzine do 60 m, maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m. Kacla je trasa sIozena (kombinovana), a cev oblozena,

gde su KI i K2 - konstruktivni koeficijenti, kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi), Kl = 2 ... 6 i K2 = 2. 3; kod transportera kombinovane trase, koji sadrze vertikalne sekeije, Kl = 2 ... 4 i K2 = 1,0. Bilo koja da je trasa transportera, korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 ...... 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi.
Obrtne uredaje transportera, SL 5.10, b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde, koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima, a zatvoreni su hermeticki u plastu na

206
Grabuljasti transporteri

207
Transportni uredaji

kome se nalazc otvori za nadglcdanjc. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih, ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1,2 ... 2,0 m. 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 ... 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 ... 219 mm (ponekad i do 305 mm), zidova debljine 3 ... 6 IlUll, kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. Duz sekcija, kao i u pIastu pogonske zvczde, odnosno pogonskog kolura, predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera. Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati. Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom, zaseccnom civijom. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom. Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina), opruzno - zavojni iIi je sa tegom. Hod zateznog uredaja nije manji od 1.6 koraka Ianea.
Urerlaj za 6J,'enje je vibracioni. Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom; na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena - pritisnuta pokretnim strugaCima, koji kIize po njoj. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno - translatomo kretanje i osciIujuCi - trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 ... ... 3 mm, a frekvencija 750 ... 1500 oscilacija u minutu), te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa. Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika. Struska se montira na cev bez zazora.
SI.5.10
Shema e/emellaro gral;uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J - uredaj ;;u punjenje; b i c - obrlni uref.taji

5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2.

5.4

Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca

5.4.1

5.3.3

Proracun transportera
Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera, a potom se on zaokruzuje na blizu, standardnu dimenziju. Koeficijent Ispun.e preseka cevi, uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca, usvaja se da IznOSI 0,8 '" 0,9. Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0,1 ...... 0,4 m/s. Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom, pogIedati glavu 2. Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0,3 ... 0,5; za strugac presvucen gumom w =Ig = 0,5 ... 0,6. Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi, pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0,6 ... 0,7, a za vertikalne deoniee je Wlv =2,5 ... 3,0. . ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N; kada jc trasa prostorna, 1500 ... 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2 ... 30) zaohetanja strugaca.

Opste napomene i osnovni parametri

Transporter sa hiskirn strugaCima, 51. 5.11 je u zatvorenom plastu 1, nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala .. Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51. 5.12~ sa strugaCirna 2, 51. 5.11 (koji su posebno pnkazam na 51. 5.13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda, odnosno preko pogonskog 3, 51. 5.11 1 zateznog 4 Iancanika. Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI; suprotna grana Ianca

.. Praznjenje
St. 5.11
Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc.'ra

208
Grabuljasti transporteri

209
Transportni uredaji

nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni. Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena, helmeticki zatvorena oluka (ccvi), a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku, sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti. Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn, odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna. Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca), odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala, SI. 5.14. Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba, premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom, gusto zbijenom sloju, Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna, veca za 2 ". 6 pula od visine strugaca, SI. 5.14, t, sto zavisi od svojstava transportovanog materijala. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce .ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba. Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc .los i transporteri sa uronjenim strugacima, jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi. Kod horizontalnog zIeba visina slo.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava, kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca. Kod kosih zIeba, na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala, pa se i visina sloja tereta

znatno snizava, pribIizavajuCi se visini strugaca. Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane. Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60 (S1. 5.14, c, d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom, neprekidnom sloju,. c.ija j: visina jed~ naka visini strugaca, ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca, posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 ... 10 mm (SI. 5.14,./) . Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka.

b)

SI.5.13
Pokretni cleo transporrera sa n;s/.dm sfrkugac;ma: a - hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam; b - kosi; c - sa d1'o lanca ; sa strugaCima pow:r["ane \'isine

c)

~
f}

SI.5.14
SI.5.12
Grabuljasti transporter; sa urol1jenim struga(~ima.J - pogon; 2 . sekcija pogonskog lallL'allika; ] . sredllja sekcija; 4 - zalezni urertoj; 5 . sekcija Iroll.sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom; 6 - komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter; sa niskim strugaCima: a ___ , e - sheme transpnrtera; fig - posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p"; pre/asku sa

horizontalne

/10

kosu deol1;cu

210
Grabuljasti transported

211
Transportni uredaji

. Transp~rteri niskih strug.ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih, veoma slpkavlh, praslllastlh, zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana, vukIjucujuCi i vrele terete, temperature do 700 0 C. Transporteri ovoga tlpa, zIeba Slrme 200 ... 650 mm i kapaciteta 25 ... 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro.d.ukata .ZIna, sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI, kao I u prehrambenim preduzeCima. Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 ... ... 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0,1 ... 0,4 mis, a u posebnim slucaJevlllla I do 0,8 m1s; kapaciteta su 5 ... 400 till; duzine prenosenja materyala do 60 m. Izraduju se transporteri niskih strugaca, S1. 5.12, zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O; 200 x 125; 320 x 200; 500 x 320; 65(] x 4(]0 mm; kapaciteta 5,6 ... 320 m 3/h, pn brzmama 0,16 ... 0,4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa.

jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke, a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 ... 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[,, profila i ceIicnih limova. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka, lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju, a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. Najvece je habanje elemenata zIeba, dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca, na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu. Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama, u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima, ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika, termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine, od 8 ... 12 mm, a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. Kod cevnog para: lanac oluk. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka, posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim, a koji treba uvek da se unapred pripremi. Primenjuje se .. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora, tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca. Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa.zvezde. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase, a to su usmeravajuci koturovi, odnosno zvezde i nepokretne sine. Kolurovi, kao i osloni valjci, obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera, Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim, kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno - zavojni.

~ao . prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala, a kao ncdostatak - habanje Janca, struaaca i dna olukva, mogucnost.. izI~ska lanc.a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera), ograniCenost duzine trase premestanja materijala, l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca, zbog ~eravnomernog habanja lanaca, kao i nedovoljna krutost dugackih, ravl1lh strugaca.

5.4.2 Elementi transportera

Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske, koraka 160 iIi 200 mm. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI. 5.13, a I b), a za vece sirine od 500 mm - dva lanca. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba, sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine. potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20), tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca. b . StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1. 5.13, a), profilisanih (S1. 5.13, b) iii limemh traka (SI. 5.13, c). Kod transportera sa jednim lancem, strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85 prema uzduznoj osi lanca. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI. 5.13, c). . Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza. od VlSll1e lanca (50 ... 30 mm); kod blago nagnutih transportera, sa uglom naglba od 20 ... 30, strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 ... 130 mm). Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi-

5.4.3

Proracun transportera
Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk.om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini, pogledati glavu 2. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala; zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0,80 ... 0,85. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom, S1. 5.14, g, visina sloja materijala jednaka je visini strugaca; kod hori .. zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog

212
Grabuljasti transporteri

213

Transportni uredaji

materijala i usvaja se, prema eksperimentalnim podacima, da iznosi priblizno 17, '" (0,3 '" 0,6) Bs, gde je Bs - sirina strugaca, ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste, a vece na zrnasle materijalc). Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0,9 0,8, a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera, kao i svojstva transportovanog materijala; kod strmo nagnutih transportera, kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1,0. Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5.2). 5.4.4

Sipkav materijal

Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa

Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju, ako je neophodno - zbog naredne tehnoloske operacije. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom, plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal. Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja, dno oluka transportera opremljeno .ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda, a odvodi se zagrejanil, 51. 5.15, a i h. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde, S1. 5.15, c. Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu, odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu, to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0,01 0,16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera, 51. 5.15, a, pri tome se ma, terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru. b pocetkll transportera, gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram; u direktnom smeru premn kraju transportera. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona). 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca, kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem", Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. Lanac i strugaci. otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije, kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika.

c}
51.5.15 .
:0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta:

1'ode du: oluJ.:.a donje i gornje grane fransportera;

51.5.16
Poc/zemni urahu!jasli transporter; :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l - Oplf; izgled; b - c - poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'.l~a sa dl'a Janca, sa tri 1011co: d-e- sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111; J - pugon; 2 :';ate,;ni urer1(~i; 3 - fa!7(Jc; 4 - strugac; 5 - otuk

214
Grabuljasti transporteri

215
Transportni uredaji

5.4.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli, Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. portera, Sl. 5.16, , ,Trans~o~ter moze biti sa jednim, dva iIi tTi vucna lanca, za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem, lancima) kreeu po dnu otv?renog zl,eba. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde, koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a, a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a. Transporter se montinl direktno na pod okna. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera, a posebno njegove racine grane, kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja.

Zleb se izracluje preso'vanjem, izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije. zIeba izraduju duzine 2,0 c.. 2,5 m,
PogOtl . elektricni, pneumatski iIi elektrohidraulicni, Uslov je da se pogon iz vodi kao eksplozivno bezopasan. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim, od nosno dva motora; na prednjem, odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor, Prcnosnik pogona je reduktor, a veza izmeclu elektromotora i reduk lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice.

5.5
Transporteri sa profilisanim strugacima
5.5.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka, podeljeni su na dva dela, unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi, SL 5,17), Jezgro profilisanog strugaca je oblika, sa lri unutrasnje strane, olucastog poprecnog preseka. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca; materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka, a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera.

Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) , razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl. 5.16, a . d); honzontalno zatvorene konture (SI. 5,16, e) i kombinovane konture, Kod poslednjih, kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45 prema horizon. tall. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45, na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ, a na suprolnoj, neopterecenoj grani, prema venikalnoj ravnL
Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim, Sl. 5.16,a, sa dva, SI. 5.16: b i sa tri, SL 5,16, c paralclno postavljena vucna Ian ca. Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta, kao i za pouzdaniji rad, posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost, te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava, Medutim, povecana cena, kao i masa transporter.a sa tri lanca og.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu, Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca), konzolno, a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom). !rasa, transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna, nagnuta I hOflzontalno . nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno),

Vu~ni element . la~~~ (jedan, dva iii tri) je demontazni, ojacane konstrukcije, koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika, koraka karika 50 iii 64 mm, precnika jezgra 14 1 18 mm, a Izradu]c se od termicki obradenog celika.
celicni, visine priblizno jednake visini lanca, Korak strugaca iznosi 480, 640 1 1024 mm, mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 ... 18 kg/m.
StrugaCi
5U

~ ~~~
a)
b) d)

c)

S1.5.17
Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a; b i c - l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato; d - hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure

216 Grabuljasti transporteri

217
Transportni uredaji

Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala, koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima, veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka. Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala, od niskih strugaca punog poprecnog prescka, te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni, nego i u kosoj i vertikalnoj ravni.

materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica, kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala, ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta. Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala, !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala), stvaraju i dopunski gubici usled kli. zanja strugaca po sloju materijala. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca, S1. 5.17, hie), ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama, tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca. Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi, SI. 5.18, a,b. Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1. 5.19) mogu imati horizontalnu, kosu, vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i
51.5.18
Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma:
() - l'erfikalno z;afl'orelle kOl1{ure, h - /1oriz{}n/a/no zatl'()rene

konture

g)

~
4

h)

a)
51.5.20
Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(;ma: a - punjenje fransportera nbfO.:a perUe; b - rasterecenje - praznjenje fransportera ohlika elC!'otora;
c - prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran,\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(;I!7()I'l'7 traSOIn rran.\port{)WJl~i(j materija{a; d - punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru; e - rasterC(:e'~je, prcdnj("nje tra!1Sp()rfera
no horizon to/nom sek{oru; 1 - radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima; 2 - a/uk transportel'a; 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac;ma; 4 - pogons/.:a z)'(~zda - faJ1(,'(anik; 5 - strugclt; . 6 - ohrfni doho,{; 7 - /ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o

SI.5.19
Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a -f - verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g ; h . hori::.onralno :afl'orene kon(ure; 1 _ :afe:na zvezda; 2 - neoprere6ma grana /(lnca; 3 - pogonska :l'eze/a; 4 - rae/no grana lancel .

Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose, a posebno na vertikaln?m sektoru, u. z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:, SlpljlVOSC.ll (pokretljivoSCll), vezivnim svojstvima cestica, kao i otporom khzanja cestrca. Pn transportovanju suvih, prasinastih, veoma sipkavih materijaia (np~.: cementa: ugljvene. prasine itd), koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca, uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace, tj.

vertikalnim deonicama, SI. 5.20. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala, prikazana je na SI. 5.19, g, koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala.

218 Grabuljasti transporteri

219 Transportni uredaji

Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih, prasinastih, PfilSkastih, zrnaslih i sort ira nih - silnokomadnih materijala, kao i Iaka drobljivih malerijala, daklc male cvrstoce i tvrelace, kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m, a za visine poclizanja do 20 m). Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali, kao i vlaznosl materijala, lepljivosl malcrijala za metal - strugace, clejstvo korozijc, poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada, koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi, veliki - dodalni otpori. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90; 200 x 125; 320 x 200 mm, za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis, po kombinovalloj trasi, obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 ... 22 m 3/h, prasinastih 2,6 ... 14 m3/h. Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0,1 ... 0,25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala; jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica; raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni; samorcglllaciji opterecenja - punjcnjll bez primene doclavaca. Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca, strugaca i oluka; zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca; povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala, kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima).

5.5.3 Proracun transportera

Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5.12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt , gde su:'
\jI' =

_ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka, uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem; _ [aktor brzine, karakterisc zaostajanjc transportovanog m~ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa. s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala, prema brzlIll lanca); _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku; K t = 1.05 ... 1,10 _ sirina i visina radnih clelova oluka, m (vicleti S1. 5.20)
0,85 .. , 0,90
Bo i ho

Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera, pri uglu nagiba ocl 16~ ... .. .200, Kv = 0,90 .. , 0,80; kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?.. . K - 060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v - , ... , . r 'j zrnastih materijala, a manje na transportovanje prasinastlh, praskasllh 1 s lC1111 rasuv v

tih malcrijala). Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta; obicno je Eo :;:: (8 .. , 10) a.

5.5.2 Eiemcnti transportera

Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI. 5.17 i 5.18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja, kako prcma nacinu izrade, tako i prcma konturi trase, kao i prema obliku slrugaca. Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda, a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc; takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei. (,elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi. StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla, a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc). Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova.

oJ

SI.5.21
Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ .vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era; b - jedlla sekClja Irase fransporlera

I,

220
Grabuljasti transporteri

Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka.

5.6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine

Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata, sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije, Sl. 5.21. Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1, kvadratnog poprecnog preseka, unutar koga se krece poluga 2, izraaena od okrugle cevi, npI. precnika 0 76 i debUine 8 mm. Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. Za gornji horizontalni zid, kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno - translatorno. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred, u smeru radnog hoda poluge. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi - bodlje, posto su zasiljenog profila, ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka. Hod poluge iznosi 1,5 ... 1,75 m; brzina kretanja je 5 .. ' 10 m/min. Poluzni transporteri su duzine 50 ... 75 m, a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm, kapacitet 3 je 1,5 ... 3,0 tlh (8 ... 15 m /h). Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1,4 ... 2,2 kN. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina. Sitnez propada u oluk transportera, zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge, odnosno strugaca, te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije, kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste, dimenzija i duz:ine, koja je nakvasena uljem i emulzijom.

LITERATURA: [45)

222
Grabuljasto-kofiCasti, koficasti i transporteri ljuljuskari

223
Transportni uredaji

FiF-i
~lrr

Pr

rr

b)

a)

U3

b)

6.
GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI

~
IPr

pC}

r I

zu
c)
SI.6.2
k(~/h:(/Sfih

d)

Sf. 6.1
5,,'hema grabllljas/o - kujhYastih i
!rumjJorlera.'

Shem({ grabuUos/o - koJh':(Jostih i koji(uslih

Irallsporlera: p .. pogOJ1, ZU - zate':lIi Llredaj,' U utOl'onw stOIi/CU; Pr i.\tOl'anw sfonica - pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq"
0_

P - pogOl/, ZU - :ule:lli ureduj,' U - U!()\'(lrliU slalliea; Pr ;SIOl'Orll(f Jtunica

6.1. Osnovni tipovi transportera

Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana), koriste se grabuljasto - koficasti, koficasti, SI. 6.1 i transporteri Ijuljaskari, SI. 6.2. Grabuljasto - koficasti i koficasti transporteri prenose rasute, a transporteri ljuljaskari - isLovelne, komac1ne terete. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca, a kao noseCi element - oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police - Ijuljaske. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi. Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru, c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto - koficastih i koficaslih transportera), oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~.a transportera. T,:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija, kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera. Uprkos istovetnosti transportnih linija, kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera, transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti.

Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2.
U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta, koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta, a takode i transporteri - eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom.

6.2 Grabuljasto - koficasti transporteri

6.2,1 Uredaji i oblasti primene

Grabuljasto - koficasti transporter, SI. 6.3 sastoji se iz dva beskonacna, zatvorene konture, vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5, koje se krecu c1uz horizontalnih deollica, unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1,

224
Gralmljasto-koficasti, koficasti i transporteri Ijuljuskari

225
Transportni uredaji

na vertikalnim deonicama - unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7. Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3, 2. 6 i vodica kruznih sina. ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja, na kraju radne grane) jc pogonska, a druga 2 jc zatczna. Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8, za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9, koja se izraduje od valjanih [ prorila. Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B), a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A - A), pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu.

Grabuljasto - koficasti transporteri, SI. 6.1 primenj.uju se z~ transportovanj.e veoma sipkavih, prasinastih, zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala - tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm), pri kapacitctu transport~ra .?el Q = .~OO m 3/h' duzine ho.rizontalnih deonica iZllose elo 100 m, a Vlsma podlzanJa matenJala m. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica.

25

Neelostatak grabuljasto - koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka, visoka potrosnja pogonske. e~erg~e, droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala, premda je ono.. manJe .Izr~zeno. neg~ ko.d Ob,lClllh grabuljastih transportcra, ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr.:nJc. matcnJ3la ~ vertikalne zielove o.luka. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. ko.flcastl transport en se relativno malo primenjuju.

'1 'f"

6.2.2 Elemcnti transportera

Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315; 400 i 500 mm. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem.

200; 250;

Kofice su prizmatiCnog oblika, S1. 6.4, zavarene konstrukcije, oel .eelicnog lima elebljine 3 ... 6 mm; sirina kofica iznosi B = 300 ... 1200 m~, doh vat ko.fl~a JC A = 300 ... 600 mm, a dubine su hi = 150 ... 300 mm. Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje, bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45". Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca.
Pagan - obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo.va transporter a u suprotnu stranu.

SI.6.3
Shema grahuUasto - koficasfog Ir(l]t\pOrfera

Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg, horizontalnog scktora transportera. Pokretne kofice, slicno strugaCima, zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka, na istovetan nacin kao. i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po._ gledati glavu 5). Na kraju donjeg, nizeg horizontalno.g sektora, ko.fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 - automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno, a potom prelaze na gornji, horizontalni sektor, presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno. strugaCima. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka, koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima.

Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno - zavojni. Ho.el zateznog uredaja iznosi 1,5 ... 2,0 ko.raka vucno.g lanca.

6.2.3 ProracllD traDsportera

Kapacitet grabuljasto. - koficastog transporte:-a o.elreduje se prema preporukama u glavi 2, iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru. Potrebna zapremina ko.fice (1) odreouje se iz izraza:
1 = - -k- ,
o

Qa 3,6vp'l'

(6.1 )

226

Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri Ijuljuskari

227
Transportni uredaji

So

= Smin = 3 ... 10 kN,

gde su: Q. - u t/h'' ak - konk kofl'ca' , m,. v b ' . . , - rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0,16 ". 0,6 mls); p - u kgll; \jf - koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak .0,75 '" 0,90 (manje vrednosti odnose se na komadne, a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J.
B --t

kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima, pogledati glavu 5, za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose, za horizontalne deOllice.

II:

r'

1
'.

J I
i
R

I
I

"

~ trJ

1 111
!iJ
aJ
b)

SI. 6.5
Shemu koj7{as/og Iransportt!rt.J.' 1 - uredaj:o. prafnjenje - rasterec:ellje; 2 - pogol1sku zvezda; 3 kofice: 4 - vur..'fni lanae; 5 - vodice;

6 - zafezuo zvezdu

SI.6.4
Elemenfi gru/Ju/jasto - kopeastog Irf..l!t:q)orfera:

pokretJJi deu; b - obr/Ili ureilaj

6.3
Koficasti transporteri
6.3.1 Uredaji
(6.2)

Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' . uslov. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen

gde su:
a
Xk

oblasti primene

- dimenzija najveceg tipskog komada tereta;

- koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2,5 ... 3,0).

= 3 '" 5; za dopremane po redu,

. dProracu~ :uc~ grabuljaslo - koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k .. . 0 . 1avu 2) Sile otpon duX I,. 0 1'"zatvorene . konture trase transporter a (pogledati a k "v. k ' , ' z pravo 111IJS og, honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera, tako da su i koeficijenti istovetni. Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T , n , 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu). 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za:
V'

5hematski prikaz trase koficastog transportera, 51. 6.5, kao i grabuljaslo koficastog, pogledati 51. 6.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju, kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje. Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba. Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice, pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim, tako i duz horizontalnih deonica transportera, odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja, kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja, prevrtanjem kofica.

228
Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri ljuljuskari

229
Transportni uredaji

Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja, SI. 6.5, cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom, sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. . K?f.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6.1), pnmenJuJu se za transportovanje suvih, veoma sipkavih, prasinastih, zrnastih i komadnih nasutih materijaia, u proizvodnji hemijske industrije, u eksploataciji ugIja, u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a, pri gasifikaciji koksa, u fabnkama cementa, a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. 6.6) Tablica 6.1 Sirina kofica B, mm

Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja, sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala, pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu, tako i pri eksploataciji transportera, zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem, a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera; zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0,4 m/s).

6.3.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315; 400; 500; 630; 800 i 1000 mm. Valjci SlI sa obodima sa kliznim, odnosno kotrljajnim !czajima. Ko/ice, S1. 6.6 su zavarene, od ce1icnog lima, debljine 2 ... 6 mm; osIanjaju se preko osovina, obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih, koje se pricvrscuju za lamele lanca. Lakse se. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. Prema gustini, odnosno rasporedu kofica, razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim, SI. 6.7, a i b i rastavljenim, SI. 6.7, C koficama. Zbijene kofice, SI. 6.7, a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu, a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna, dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari, da nema prosipanja materijaia - sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama, a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova, nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta, kao i ureaaje za prevrtanje kofica. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta, kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc, a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno, bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje, koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica, Sl. 6.8.

I I
Korak

p arametar

400
470 500 30

I 500
595 630
J

650
595 630 72,5 630

800
595 630 740 800

IDuzina kofice A, mrn

ak kofice,

1000 .
920 1000 288 11000 310

I 740

mm

I 800

Geometrijska zapremina kofice, 1 Korak vucnog lanca, t

60 630 103 200 125 126 54

I 500
i
160
1

96 630 165

149 1186 800 200 250

I

I 800
!

Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0,315 m/s i \jf = 0,85 I

!Najvece dimenzijc komadnog Itereta, mm: redno slozen

I Sortirani

I 220 I 220 I
I
160 1160

I 124 I

250

I 250
I 200

320 II 2501! 320

komadni teret

I 100
80 53 120

200 200 49

Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova, kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 , m
I Masa

126 1.126 45 180 38 194

I 200
I
I I

I
! I

36 I 50 300

jedinice duzine pokretnog dela transportera, pribliznokg/m

ISO

I 220 I 270

Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 ... 500 tlb; duzina horizontalne je. do 150 m; visina dizanja je do 60 m. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOIteru (npT. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama), a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost.
de~nice

230 Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri ljuljuskari

231 Transportni uredaji

Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl, prevrtanjem preko sine za praznjenje, koja se nalazi na kolicima, a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje, SL 6.9. Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene, kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu, a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra, Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom, Sl. 6.9, a iIi kOllzolllim valjcima, Sl. 6.9, b. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim, konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI. 6.6) za prevrtanje ispusta na koficama.

.;'""-

. ~
,
'

Sf. 6.8
Ure(taj ZO punjellje tram.porlera
- ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l;
Ja

raslavijenim kojh:ama:

aJ

2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica; 3 - urovorni trakasti

/ran~porJer

b)

c)
SI.6.6
Pokre!l1i deo

aJ

SI.6.7
Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa

kuficama:

I - ",,/juk za pre\'rlall}e KOjica; 2 kope',,grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice

(j

ib

::bijeJlim,' c razmaknUlim

Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje, tako sto se kofica naginjc, prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl. 6.7, a i b). Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl. 6.1).

Sf. 6.9
a - /.:olica sa ~'{iJ1u,.n - kojh;a; 3 - jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju; 4 - ko/ica; 5 - grlJlliL'{llik; 6= - fockic za usmerm'Gllje koji"ce

Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1.ikom l1a koficama; b i c - va/jei no koJicama; J - I'u(ni lanae; 2

Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem, sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I

232 Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri Ijuljuskari

233 Transportni uredaji

suprotnu stranu. Kada su velike visine dizanja (npr. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona, sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama, koji su ugradeni na vertikalnoj deonici. .

qo

= (2500 .. .3000)B,

(6.5)

Zatezni uredaj .ie zavojni iIi opruzno-zavojni, a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza:

gde je

x :>:1,6t.
6.3.3

(6.3)

B - sirina kofiee, m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} , (6.6)
gde je S = 1,05 ... 1, 08 - koeficijent ko.ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde; Lh i Lx - horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera, m; H - visina podizanja (ereta, m. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2.45).

Proracnn transportera

Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2.9), zapremina kofice iz izraza (6.1), isto kao i kod grabuljasto- koficastih transportera. Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0,70 ... 0,85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele). Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0,16 .. 0,40 m/s. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka, zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca. Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca, a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6.2). Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2). Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S,;=2 ... 3 kN. Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki, srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0,02; 0,D3 i 0,04; za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0,06; 0,08 i 0,10. 5iJa otpora H-:;, (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6.4 ) gde su:

6.4

Transporteri ljuljaskari
Transportcri ljuljaskari (51. 6.10) prema konslrukciji slicni su koficastim, samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama, tzv. Ijnljaskama (kolevkal11a). LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga, elemenata masina, knjiga, sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa. Trasa premestanja je slozena, a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. 6.2, a , .. , e). Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima, rucno iIi antomatski, pomocu razlicitih uredaja. ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta, a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama, U kojim3 delnje korozija, usled agresivne sredil1e. Ukupna duzina lr;:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea, i obicno ne prclazi 150 m, pri visini vertikalnih sektora do 30 m.
Vutni element predstavljaju dva lamelasta, valjkasta lanca koraka (obicno) 100; 125; 160; 200; 250 i 315 mm, sa .obodima na pokretnim valjcima. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare, koji ce se razmatrati u glavi 9.

g
mk
m,
.a k

- gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze;

-

masa kofiee, kg;

- mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera, kg/m;

-

korak kafica, m;

Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki - kolevki). Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata, u zavisnosti od oblika, dimenzija i mase transportovanog materijala, kao i naeina njegovog utovara i istovara. Pri automatskom utovaru tereta, kao i istovaru, obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena - resetki, Sl. 6.11.

Jik

- koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja.

5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6.1) iIi se odreduje iz odnosa:
in

234

Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri Ijuljuskari

235 Transportni uredaji

: UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena - resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra. Prema tome, postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar.

6.5
Transporteri Donalta
Transporteri sa noseCim "dzepovima", S1. 6.12 nazvani su prema njihovom konstruktoru. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca, obicno Jamelasta, sa supljim osovinicama, naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama. Preko punih sipki slobodno su navucene cevi, za koje su prievrsceni odresci platna - traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje). DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki, jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba. Tako se duz vertikalnih S1. 6.12, b kao i horizontalnih, S1. 6.12, c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi", koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova, bala, sveznjeva, plodova voca, povrca itd). Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 ... 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca, a korak popreenih sipki - jezgara iznosi 750 .,. 1000 mm.

I
!

I
:...--~-----.-~--

Sf. 6.10
TrOllsporler Uu/jo.{kar: 1 - :l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja; 2 - I'odico; 3 uredaj!tJ uIOl'ar; 4 - zatezni ureaaj; 5 - pogon, 6 - ure(tuj:a iSfOl'or; 7 pokretni deo (land so Ijulja,fkama)

b)

Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena - resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera. Prema tome, postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar.
Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2.15) i (2.16). Njihova brzina obicno iznosi do 0,35 mIs, posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano.
St. 6.11
~roracun vu~~ i odreaivanje p.otrebne snage pogona elektromotorom obavlja
PUkrefJl; tleo Iransportera sa Ijulja.vkamo sa d)'u !onca, za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo

se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2).

236
Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri Ijuljuskari

237
Transportni uredaji

Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama, za utovar i istovar brodova. S tim u vezi, transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu), za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog, pretovarnog pros lora na brodu.

Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri, vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama), koraka 25 ... 100 mm. Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina, nasipne dimenzije 0,5 x 0,7 ... 1,2 x 1,5 m, a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika, vrste tereta, od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade, debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka). Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu, kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica, npr. elasticnie roJetne - zaluzine. Noseca povrsina 1, SI. 6.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2, od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3, a drug a (zadnja) - spoIjasnjim lancima 4. Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni, tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno, kao police, podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju.
Pogon: P - transportera, pogledati S1. 6.13 povezan je se pogonskim zvezdama, a nalazi se na gornjem dell!. transportera. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno - zavojnog zateznog uredaja ZU.

I
;

I
--~--r---~-..i

b)

~.ti

f..

....

c)

Sl.6.12
Transporter Dona/fa: a ~ shema; b i c - pokretni de/on trallsportera

Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg .kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda, a transporter se pllni dllZ svake etaze, izmedu donje palube i dna broda. Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda, kao po pravilu, obavljaju se rueno, sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera. Slim u vezi, masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0,3 m/s.

SI.6.13
Tran.\l){)rrer - efel'oror: P - pngon; ZU - zure:::n! uredaj

6.6
Transporteri - eleva tori
Transporter elevator iii" "- transporter, SI. 6.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora, a predviden je za transportovanje dzakova, bala, razlicitih paketa, sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 ... 1000 kg.

Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih, trakastih iIi plocastih transportera. Transporter - elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta, pri neprekidnom - kontinuiranom iIi prekidnom transporHI. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu, odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala.

238 Grabuljasto-koficasti, koficasti i transporteri ljuljuskari

Osnovni parametri transportera - elevatora su: nosivost povrsine 25 ... ... 1000 kg; hrzina kretallja noseCih povrsina: 0.16 ... 1,0 m/s; visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m). Prednost transporlera - elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera, siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati, mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija, kao i visoki casovni kapacitet. Transporteri - elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama, kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno - komadnih tereta. Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala. Poznate su konstrukcije transportera - elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza), kao i praZnjcnja materijala - tereta. Slim u vezi, transporteri - elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m, jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi", zatransportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja, mase do 30 kg, kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0,36 ... 0,60 m/s; za kapacitele 1300 ... 2800 komada/h.

LITERATURA: [45]

240
Vised transporteri

241
Transportni uredaji

kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu, duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala.

7.
VISECI TRANSPORTERI
ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala - tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale, kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti, u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu, npr. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije.

SI. 7.1

7.1
Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala
Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama, tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama. Na SL 7.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih, tako i na vertikalnim deonieama, a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase; tako sto se okreeu preko posebnih, za tu svrhu savijenih sina; na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi, odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti, koje zadrzava sav,k jena sina, te 5e tada i kofica prevrce. Kao sto je navedeno, specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima, a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz

Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama - izmeclu kojih nema zazora, vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta, pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano, ravnomerno, a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama, sto zavisi prvenstveno od velicine, odnosno zapremine kofica. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. Kod koficastih, viseCih transportera sa neokretnim koficama, kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca), a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala, a to je na donjem, horizontalnom delu, kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka, ~trans portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe, a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni, kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu, sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. Na mestu

242
Vised transported

243 Transportni uredaji

prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase, kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90 i tako prosipaju noseni materijal u gornji, horizontalni oluk, tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter, posto premesta materijal duz oluka - gurajuci ga koflcama [spred. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka. Na Sl. 7.2 prikazane su razlicitc shcme izradc, odnosno ugradnjc ovih transportcra, iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc, !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera. .

Sf. 7.3
K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera
Jw I'utlli howe; 2 - koji'c{J,' 3 - hori;;oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb; 4 - \'erlikalni pIa.':! transportera; 5 - pogol1ski lanL"onik; 6 - zafe::ni /anCt.mik

Kao !ito se moze uoCiti, koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih, prasinastih, praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija, sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta. Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama, jer su manji otpori, a i transportovani materijal manje se drobi i sitni. Medutim, postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama, a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica ..ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera, dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora. Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza:
Q=3,6~\!fPv,

d)
Sl. 7.2

.Pogon .kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta, dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera, obicno na pocetkll horizontalnog dela, gde Je zatezna sila u lanell najmanja, ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. U opstem slucaju, zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. Na Sl. 7.3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era. MatenJal se oblcno na donjem, horizontalnom deIll trase doprema dodavacima, a na gornjern, horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog. dela, a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera, na kome koflce silaze nanize.

(tlh),

(7.1)

gde su: \!f

ak

- koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0,65 ... 0,80, a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f

244
Vised transporteri

245
Transportni uredaji

p
ak

iii

- brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s; za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0,15 ... 0,30 mis, a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0,40 ... 0,50 m/s; 3 - gustina materijala, tlm ; - korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice), m; - zapremina kofica, I (dm\

7.2 Vised transporteri

ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije, za radove na montazi, recimo delova motora, u fabrici motora. Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii.'itije, slozene putanje kretanja materijala. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike, sta znaci da se sam transpart obavlja po. slozenim putanjama, koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale. Na Sl. 7.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter, kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil, a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2; kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3, na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta, kaa i od planiranag kapaciteta. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta. DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite, sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera, taka da dastizu i vise hiljada metara. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min, do. 25 m/min. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima, kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni. Na Sl. 7.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem, sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. Zavareni lanci, Sl. 7.5, b adlikuju se velikam savitljivaseu, pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera, a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. Zavareni, nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea, pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni, prcklopni lanac, kaji se izraauje kavanjem, Sl. 7.5, a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima,
C

St. 7.4
Konstrukfil'l1o i.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera

Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni, preklapni lanac, koji se izraallje kavanjem, Sl. 7.5, a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima, to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje), laka sc vczuju za noseea kalica, a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. S obzirom na navedene pr~dnasti, kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade, lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3, kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca, to. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. 7.5 c. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera, pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1. 7.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava.

246

247
Transportni uredaji

Vised transporteri

Mw~~

t~
Sf. 7.6

SI.7.5

Pri transportovanju komadnih tereta, broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza:
z=

Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih, preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik. Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je, zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel, zvezda lancanik iii pogonski kotur. Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika - clanaka Janca, kao i njihovog izduzenja u toku rada. U slucaju preopterecenja, lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma.

3600,v'm
ak

(komlh),

(7.2)

gde su: v
m

- brzina kretanja viseceg transportera, m/s;

- broj komada tereta na jednoj nosiljci, kom;

Clk - rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe), ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera, koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza:

7.3 Proracnn visecih transportera

(kN/m) ,

(7.3)

Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri, a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala, kapaeitet transportera, shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima, duzine pojedinih sekcija. transportera, visine odredenih vertikalnih deonica, u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda.

gde su: Gk

lezina kolica, kN

Gn - teZina llosiljke (korpe), kN

ql - tezina jediniee duzine lanca, kN/m;

248
Vised transporteri

249
Transportni uredaji

ak

- rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe), m.

pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. Sila nakon izlaska transportera iz krivine, u slucaju dizanja iznosi:

Ako sva kolica nisu noseca, tj. u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret, potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica, nosaca i vucnog elementa, pa te velicine sabrati. SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala
q = qo

511 =
u slucaju spustanja je

(j) (j)

511 _1 + w' q L + q h) ,

(7.6)

511 =
pri tome su:

(j) (j)

511 _1 + w' q L- q h ) ,

(7.7)

+ --'-

G ak

(kN/m),

(7.4)

gde su:
Gt
ak

(j)

koeficijent otpora, <p = 1,2 ;

tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi), kN/m; rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke, m;
q - pogonsko opterecenje, kN/m;

qo

- opterecenje praznog dela, povratne grane viseceg transportera, kN

L - duzina trase vertikalnog pregiba transportera, m;
vis ina dizanja iii spustanja tereta, m.

Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje, otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama, otpor na vertikalnim prevojima, kao i otpor na kosim delovima trase transportera. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica, otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova. Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~, cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova, kao i od uslova rada lransportera; tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1.) moze uzeti da je w' = 0,04. Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta, i usled krutosti vucnog elementa. Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi:

Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza
(7.8)

pri tome su:

5n
S,

sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu, kN;

- sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde,.~N;

t;;'
gde su:
(7.5)

1,02.. .1,04

- koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde)

Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:.

Sn

- sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika, kN; p = 5 0 v ,kW 11 (7.9)

Sn_l - sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik, kN;

s= 1,06 ... 1,07

- koeficijent otpora.

Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera, otpora usled savijanja lanca, kao i otpora usled teiine, tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu

gde su: 11 - stepen korisnosti pogonskog mehanizma; v - brzina kretanja transportera, m/s

LITERATURA: [12]

250
Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri

251
Transportni uredaji

Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu, horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda - na viseeoj stazi. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta, kada se vucni Ianac nalazi na podu, ispod poda iii je viseCi. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7, kao viscCi transporteri. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije, relativno niskoj celli, malim gabaritnim rnerama; sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog, tehnoloskog procesa. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om - Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene, pa tako nisu ni rasprostranjeni. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li.llija trallsportera sa voclenjem tereta. Transporteri sa prostornom trasom, sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica, obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu, kao !ito su: automobiI, elektrokolica (elektrokare), samoutovarivaCi, kao i regalne dizalice. Sve utovarno - pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno - proizvodnog ciklusa. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. Zatim, ncophodnost vracanja praznih kolica, kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje, na linijama mOlltaze, pri zavrsnim obradama, prilikom izvodenja remontnih radova, kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti, u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima. KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene. KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno - povratno. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. neprekidnom brzinom, a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan, puIsirajuCi, a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija.

8.
TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI
8.1 Osnovni tipovi

. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs;vom vucnog elemenla, preko sopstvenih tockova, Sl. 8.1, na kolica koja se kre~u po unapred ,P0stavljenoj stazi iIi po podu. Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih, nepogonjenih vaIjaka - roIni, iIi klizanjem po podu. Kod transportera sa voaenJem lereta, kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca. U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~, liZe iIi kombinacija lanca sa jednom - dye krute poluge. Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g,~abulpsto - ~oracajuCi transporteri za rasute materijale, kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno - rezanih metalnih strucrotina (pogle,dati gla~u 5). Mecl~tim, prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. transportenma sa vodenjem tereta, te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja.

252
Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

253
Transportni uredaji

8.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta

8.2.1 Opste napomene
Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije, kod kojih trasa moze biti bez kolica, 51. 8.1 iIi sa kolicima, 51. 8.2 sastoje sc iz: vuenog lanca, pozicija 3, na 51. 8.1 i pozicija 4, na 51. 8.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51. 8.1 i pozicija 2, na 51. 8.2) i zatezne (pozicija 8, na 51. 8,1 i pozicija 5 na S1. 8.2) zvezde, oslone metalne konstrukcije 6 (51. 8,1), koja se krcce duz ugradcne staze 7, klizanjem (51. 8.1 i 8.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2, 51. 8.3, po gona (pozicija 2 nel S1. 8.1 i pozicija 1 na S1. 8.2), zateznog ureaaja 9 (pogledati S1. 8.1) i obrtnih nreaaja 4.
SI.8.2
Shema \'t;rtikafno .:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za

Izlaz.

guraca

l'octenje ko/rca

sa ferefom du: horizonfa/no

z{f{)'(Jrcne (rase

v. oj

SI.8.3
Dconica po kojoj
a
Sf!

krr6: transporter sa kolicima :a

l'o(jenje

{ereta:

k0}1S1rukcija; b

pro]'(lcullska s!lema

SI.8.1
Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica, l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije, za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera

Transportovani teret (traktor, vagon, automobil, avion itd,) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. 8,2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51. 8.1) koja se postavlja direktno na pod, izvan metalnc konstrukeije transportera, pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta, tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. 8.1), koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po

254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

255 Transportni uredaji

podu iIi kotrljanjern preko vaijaka - rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1. 8.2 i pozicija 1 lla Sl. 8.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1. 8.2 i pozicija 3 na S1. 8.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze. Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem, sa jednostranom zglobnom vezom, pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica. Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera, koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era. Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona, kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina, sasija vagona, kabina i slicno. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1. 804) iii preko kompaktnog poda. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka, supljih kalupa i slicno, u livnicama; u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd.

oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane, civije. Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva.
Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno - zavojni, a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna).

8.2.3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2. Duzina transportera dostize 300 m; brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0,1 ... 6,0 milllin, a pri prekidnom - pulsirajucem taktu lransporta 6 ." 12 m/min. Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. odnosno prcko tockova iii valjaka - rolni na podu, i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce, to se ukupni otpor na radnoj - opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea. Prema tome, neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet, u odnosu na uzduznu osu lanca. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova). Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1. 8.3, b), dopunski otpor je

8.2.2 Elementi transportera

)/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa, pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama, koraka 80 ... 200 ml11, a ponekad je celicno uze precnika 15 ... 22 mm. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca. a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta. Na vucnom uzetu su vezane kuke, za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1. 8.1).

Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila, pogiedati S1. 8.1, a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka, pogledati S1. 8.3. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je

teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea, staze se sastoje jz nosaca , [ profila koji su polozeni na podu, lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. 8.1, kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora .npr.) iIi kolica. Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine.
Pagon transportera prenosi se preko reduktora, a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lananog prenosnika. Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine. Obezbedenje transportera od havarija

2b) Wd = W Kd = WI ( h
t

SI. 8.4
WI,

(8.1)

Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ",i/jaku, mini:
] - zate::}1a ::,\'ezdo; 2 - gurac;3 vuclli 1011<.1(,; 4 - pogo!1s/..:a zi'ezda; 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera

pri tome

SU:

WI - sila otpora premestanja tereta,

256
Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

257
Transportni uredaji

;;WI-

2b

koeflclJent dopunskog otpora

...

ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima, a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj, neoptereeenoj grani, poluzni transporteri u odnosl.l na obiCne, Iancane, vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu, (jeelnostavnije su izraele), kao i eskploatacionu eenu, narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja, i rukovnje je jeelnostavnije. Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni, sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni, Sl. 8.5, sa dva nezavisna, jedan oel drugoga, paralelna niza poluga, a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta, a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko

bi h
WI

rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl. 8.3, b);

koeficijenl otpora krelanja Janca, jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina, moze se usvojili da je WI ~ 0,25 .. 0,35. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima, koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2.23). Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem, zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta. a ukoliko je to nemoguce, to se ona odreduje priblizno iz izraza (2.23). Pri kotrljanju tereta preko valjaka - rolni, koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2.23).

3,Om.
Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera. bez elasticnih elemenata. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze, izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr. zeleznickih vagona, platformi, aviona, armirano - betonskih fabrikata itel). Brzina kretanja poluga iznosi 6,0 ... 15,0 m/min; masa transportovanog tereta komada iznosi 0,5 ... 50 t (i viSe), duzina transportera iznosi 50 ... 300 m; rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3,0 ... 8,0 m, a raelni hoel poluge je 5,0 ... 30,0 m. Povratni - suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru. Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge.

8.3 Poluzni transporter

8.3.1

Opste napomene
Poluzni transporter za vodenje tereta, Sl. 8.5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima, pogona i zateznog ureaaja. Vucni element krece se translatorno - povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja). Kombinovani laneano - poluzili element optereeene, radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea - poluga 3, krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2, koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura). Duzina svakog komaela lanea je za 2 ... 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera. Na neopterecenoj, suprotnoj grani, vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 ...... 8 mm. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5, a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6, preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica, duz sinske staze 9. Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu, a guraci poll.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. Polom, aktiviranjem automatskog iskljucivaca, menja se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj.

8.3.2

Elementi transportera
Poluga transportera, pogleelati Sl. 8.5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila, a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke. Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi. Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera, a premestanje tereta ostvaruje se guracima. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju, koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera. Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon, ponekad je promenljiv korak guraca. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera, vee naizmenicno, jed an za elrugim, transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala, koje predstavljaju celinu nekog tereta, pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile.

258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

259
Transportni uredaji

gde sn:

S == 1,05
wki WI'

- koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda; - koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga; - ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru, kg; - broj kolica na transporteru; - odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge - dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima, kg; - koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze; - ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge), kg.

mt

n
mki mp

flo == 0,25

Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8.2), a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu - prema izrazu za silu
(8.3).

Wpr

WI's

S1. 8.5
S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta

EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze. Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad, zbog vclike razlike relativnih izduzenja, ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije, pogledati 8.2.

8.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem
8.4.1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima, SI. 8.6, a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3, koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali na razliCitim nivoima. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6, isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7). Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda, Sl. 8.6 i 8.7, a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu, S1. 8.7, h. Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem. Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom), S1. 8.6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir). Kolica 7 kojim se transportuje teret, u prvom slucaju

8.3.3

Proracun transportera

Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza

W pr

""

<'; . g .

lw k . (I

mt + n . m k ) + wp

.m p

j.1 0 . me

J.

(8.2)

Pri povratnom hodu

(8.3)

260
Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

261
Transportni uredaji

opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu, S1. 8.7, b. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1. 8.6), koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima, S1. 8.7. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10, S1. 8.6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. Transporter sa kolicima za vodenje tereta, sa nadpodnim polozajem lanea i staze, S1. 8.6 i 8.7, a primenjuje se uglavnom na transportno - tehnoloskim linijama (na radovima montaze, bojenja, susenja, pranja itd), kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija, a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale, a prednost je sto nema zlebova u podu, te se pod lako odrzava, pere, odnosno - lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta, sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a, S1. 8.7, b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros-

tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi, SI. 8.8 i 8.9, a. Automatskim pomeranjem skretnice, kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju, a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje, a koji Sll postavljcni duz trase transportera, ispred skretnica lransportnih staza, obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3, a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge, Cijim podizar0em iIi spustanjem, rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera, Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes-

~~~iihJ~J;;i2

b)
Sf. 8.6
Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera, sa nadpodnim p%iajem fanca,
za ;;Ul'r.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa

Sf. 8.7
Transporfer sa kolicima :;a vortenje
!erda

"utn;,n !(J!7cem:

a - i,//ar/ poda: b - i,'pod poda: J - koiica; 2- poiuga; 3 - iskljui'i1'(1c; 4 - ,'uclli ianac

'br

262
Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

263
Transportni uredaji

metano duz trase lransportera, le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala, kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera, opsluzivanju, ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma, kada je lanac polozen ispod poda, uslcd postojanja zieba u podu, u koji mogu da zapadnu prasina, blalo i uzgredni predmeti; ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze. Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama, kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom, zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc, zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1. 8.5).

se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50; 125; 250; 500; 1000; 2000 i 3200 kg, a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80; 100 i 160 mm. Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0,3 ... 47,5 m/min, a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda, Sl. 8.9.

st. 8.8
Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J,\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{;ca, za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc."kog sto})ari,~/(j

st. 8.9
Transporter sa lancima
to

l'oaenje lerela koji je p%len ispod n;,'oo poda:

Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica, odnosno tereta; lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl. 8.8. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe, a odatle se utovaruju u vozila - komi one. Utovarno - pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima, a deponovanje - skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu, a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a, u zlebu, su nosivost tereta i vucni element. Izraduju

shena pros/orne trase lransportera: b - pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem; c - isla somo sa lamelastim lallcem

Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 ..... .500 m, a sa viSe pogona - do 3 km. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm, vucne sile do 4,5 kN, brzina kolica iznosi do 25 m/min, adresiranje je beskontaktno, broj adresa - do 15.

264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

265
Transportni uredaji

8.4.2 Elementi transportera

Elementi opreme, upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera, koji su razmatrani u glavi 7.
Vuc"ni lanci - su demontaini, koraka 80; 100 i 160 mm, Sl. 8.9, b; dvoredni lanci su sa dva zgloba, koraka 160 i 200 mm, a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica, Sl. 8.9, c. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. 8.9, b, iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira), a zadnji su kruto spojeni osovinicama. Kod kolica sa sest tockova, dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna. a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost, kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze.

Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka, koturova obrtnih zvezda. Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca, primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll, horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. 8.6, pozicija 3). Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja, koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera, zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda).

Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu, a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom, kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa, koji dolaze od specijalnog davaca - predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula, koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin. Nakon optercecnja kolica, koja se uvode na trasu transportera, tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje, na odgovarajucu adresu prijema tereta. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal, a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica; skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu; svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera , vee u ormaru, pored pulta zaupravljanje, te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja, biraea, kao i na visoku cenu. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu, narocito kada je manji broj adresa; postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja, a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija, kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje, koji su postavljeni dui trase transportera, isprcd skretnica za

Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom - zacepIjenom podu, te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca, dui slaze od mctalnih vodica (Sl. 8.6), po podu koji je zaprljan uljem, metalnim opiljeima, strugotinom i hemikalijama. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima.
Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka, duzine sekcija od 3 ... 6 m. Duz trase transportera, a posle svakih 100 ... 200 m, postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje; izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera, kako bi se obavila potrebna podmazivanja, ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom - redllktorom, istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde. Primenjuju se kako ugaoni, tako i, pre svega - pravolinijski pogonski lancanici. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. Zatezni ureaaj moze biti zavojni, opruino - zavojni iIi hidraulicni.

266
Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

267
Transportni uredaji

prcvodcnje. Poznati su kontaktni i bcskontaktni - fotoelektri6ni, magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1. 8.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa, na kojoj su olvori, obicllO do to otvora sa svake strane. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne, drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa. U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa, dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje, njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice, nosioca, adresa. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. Duz trase transportera, ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7, koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera, u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. 8.10, a). Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are, oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. 8.10, b) i skakavicu 1 oelvode u stranu. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. NastavljajuCi krelanje, kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8, a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. 8.10, c). Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo, prema llnapred propisanom zahtevu. KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. 8.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1, sa prorezima II koje, u odgovarajucoj kombinaciji, opera-

51.8.11
AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1

lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. Kada se poduelare civije sa magnetima, i davaci sa Citacima, izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih, gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake.

8.5
KoracajuCi transporteri
8.5.1 Opste napomene
KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade; za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima, a takode i pri fabrikaciji armirano - betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno - povratnog, horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama, 51. 8.12 na koji se postavlja teret. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina, a potom su izradene i druge, raziicite konstrukcije ovih transportera, za montazu elektromotora, kao i drugih proizvoda. KoracajuCi transporter, S1. 8.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2, pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1, nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5, na kojima lezi pokretni ram 5, i pogona 6 za premestanje pokretnog rama.

b)
f::! R 7 ()

C)

SI.8.JO
Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem

268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

269
Transportni uredaji

Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama, pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju, pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret; ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak, tj. za rastojanje izmeau pokretnih pozicija. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram, nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima, pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred, a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje; radni hod napred; spustanje, i sup rotan povratni hod, SI. 8.12, b. Na SI. 8.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg, a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11, pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4, potezne poluge 5, pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7, transportovanog tereta 8, rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. 8.12, b). Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t; hod rama transportera, odnosno korak tereta iznosi 500 mm; radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0,49 MPa, a ukuDna mas\l. transDortera iznosi 3.6 1:. O~I .... 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1

Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan, ,ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu, konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski), nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi, podizaCi, pogoni; teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. 8.12).Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon, kao i kocenja i zaustavljanja. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim, valjkastim transporterirna, transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima, obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi.

S9x500 ::29500

~ f ,(1

Hod nazad

:l! ij

UPoloZaj

mPoloZo'
lVPoloZaj

9 10

~ spuStanjeaJ JB;
SI. 8.11

~ ~

11

Koracuju6' Iran.'Iporfer

SI.8.13
KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom

270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri

271 Transportni uredaji

Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu, a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine, primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. 8.14), koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera, koji su postavljeni jedan iznad drugog, kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi. Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr. poslavljanje i nalivanje topionickih, livackih kalupa, a na donjem njihovo hladenje. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi, donji transporler, a drugi podiZe ohladene kalupe. Sistem radi na sledeCi naein. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima, a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo, a ram donjeg transportera lldesno, pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca, a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. Kada se dostigne krajnji polo:zaj, spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa, drllgi sa kalupom). U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova, tako da se pri suprotnom - povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp, a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski. Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama, poboljsavaju se uslovi rada u livnicama, budllCi da se hladenje kalupa, sa kojih se oclvode topiola i gasovi, ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa, vee takode i drugih proizvoda, pri slicnim tehnoloskim uslovima, npr. pri montazi, bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima, kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija - cluzine, moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema, koji se sastoji iz nekoliko, naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni, pod pravim uglom, jediniea koracajuCih transportera. Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera, lancanih iIi pnellmatskih podizaca. Medlltim, takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja, a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru, horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima. Kada nema prelovarnih punktova, tada ee jedan transporter biti pouzdaniji, nego sistem zasebnih koracajllCih transportera. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina - 3 ... 150 m; ukllpna nosivost 4 ... 900 t; mas a transportovanog lereta 0,1 ... 15 t; broj radnih pozicija 4 ... 70; brzina premestanja ram a 1 ... 25 m/min; vreme trajanja kretanja jednog ciklusa

12 s ... 8 min; masa jedinice duzine transportera 200 ... 700 kg/m; sirina transportera na nepokretnom ramu 0,4 ... 3,5 m; takt operacija 20 ... 120 min.

SI.8.14
Dl'{}etailJi kora(ujic..q trullsporler zu pre!lo,{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja

8.5.2 Elementi transportera

Ramovi su metalne konstrnkcije, otpome i nesavitljive, od valjanih celicnih pro-

profila, "I" profila), a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 ... 6 m. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim, talasastim eelicnim [imom.
Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno - klipnom polugom, zavojni, preko Zllpcaste [etve), pnellmatski iIi hidralllicni, pritiska n mrezi do 6,5 MPa. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice, kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama. ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1,5 t), ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1,5 t).

ct,

LITERATURA: [45]

272 Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

273
Transportni uredaji

Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova, bala, sanduka, buradi, a takode i odvojenih - zasebnih elemenata na skladistima, stovaristima u magacinima, kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje. Ljuljaskari, kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr. sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima, sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake, kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake, a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6).

9.
ELEVATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA - lJULJASKARI
iiJ

9.2

Koficasti eleva tori

9.2.1 Opste karakteristike i podvrste

9.1
Osnovni tipovi i oblasti primene
Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 ... 82), pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose. Prema vrsti materijala koji se prenosi, eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste, viljuskaste i elcvatore ljuljaskare. Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih, zrnastih i sitnokomadnih (npr. cementa, hemikalija, peska, zrna, brasna, uglja, treseta itd.), u hemijskoj industriji, metalurgiji, kao i industriji masinogradnje (pogona livnica), u proizvodnji gradevinskih materijala, materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu, kombinatima za oplemenjivanje rude uglja, u silosima prehrambenih kombinata itd. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja, odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida - kontinuirano. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno - pretovarne masine), neke transportno - tehnoloske linije, npr. u susarama, pri oduzimanju vode, u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode. Posebne su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem, sa fazonski oblikovanim koficama.

Koficasti elevator (S1. 9.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1, za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2; vucni element se obavija preko gornjeg, pogonskog 5 i donjeg, zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom, koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6, srednjih sekcija 4 i donjeg dela, "stope" 10. Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12, a prethodno, pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora, puni sc u kofice, podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka, mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 .. , 70 m), kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 ...... 50 m 3!h, pa i vise). Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani, sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca), a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. 9.1) i kosi (S1. 9.2). Kod kosih elevatora neopterecena. laka grana slobodno visi (S1. 9.2, a i b) iii se pridrZava (S1. 92, c).

274

Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

275 Transportni uredaji

B 5

Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne - sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj; bocni polozaj prikazan jc na S1. 9.3, a, b i e, dok je centralni polozaj na S1. 9.3, d. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje). Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI. 9.3, a), ti. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1. 9.3, b),

',.,A:!

~u

0
0)

{}
b)
SI.9.2

M"
c)
~

...;;"'-"

Sheme koso nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli; b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi; c - sa dj'{j Janca, kada se povratna grana

SI.9.1
Vertikall1i ko/hYasti elel'afor

pridr:a\'G

Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna, optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1, a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI. 9.2, c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj); postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna, opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka, S1. 9.2, b).

kada su postavljene tik iedna uz drugu. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje, kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0,4 ... 2,5 mis. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima, kao i u silo sima

276
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

277
Transportni uredaji

za zito, postoje specificne konstruktivne osobenosti, a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4,0 mis, a kapaciteta su 5 ... 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m). 9.2.2 NaCini punjenja

abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge, kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc; pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1,0 m/s), posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica.

praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala

-.~.

Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl. 9.3, a), iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. 9.3, b). Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica), pri transportovanju suvih, praskastih i prasinastih materijala, sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. prasinasti ugalj, treset kopan glodacem, zrno, cement, zemIja, pesak, strugotina, drobljeni uga\j, fosforno brasno itd.), odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica, a koje se kreeu u granieama 0,8 ... 4,0 m/s.

TabJica 9.1 Nacin prazr;ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni

~

felcvaTip :.
tora TD
f--------

NAZIV

Kapacitet Q m 3Jh 3,2 ... 100

!Trakasti brzohodnl sa razdvojenim, dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--;~-;:;-;d~ojel1im, pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni, sa zbijenim, ostrouglim ikoficama tip a 0 I ,LD iLancani brzohodni, sa razdvojenim, dubokim I . :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim, plitkim ikoficama tip a P LO
I koficama

I
I

1,6 ... 63
6,3 .. .40

Centrifugalni

3,2 ... 100 1,6 ... 63 6,3 .. .40

ICentrifugalni

1-"-"-

,Lancani sporohodni. sa zbijcnim, ostrouglim tipa 0

IGravitacioni
I

LOK 'Lancani sporohodni, sa zbijenim, oblim ikoficama tipa OK

iGravitacioni I 40 ... 320

0)

b)

d)
SI.9.3
Sheme punjenja, praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje ;:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a, pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!,a/lle sile; !J - pUlljelljf! :asipol/jcm kojica; praznjenje - slobodnim padom; c - pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala
<'

(j

Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak, ruda, krupni ugalj itd.) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice, pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i

Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. 9.3, a), sIobodno gravitaciono (Sl. 9.3, c, d) i usmereno gravitaciono (Sl. 9.3, b). Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa, kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih, a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka, pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju, kao sto su: prasinasti, praskasti. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1,0 ." 4,0 m/s. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu.

278 Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari

279 Transportni ureaaji

Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. 9.3, c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica, cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih, mokrih i pahuljastih materijala, koji se lako sipaju (npr.: ugljcnc prasinc, raznih hemikalija, vlaznc soli, strugotine itd.). Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc, neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde, balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca, sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene, lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija, kada 5e kofice clvoredno. konzolno vezuju (paralelnim nizom, obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove, a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora. Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora, pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne, u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. Medutim, ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora,a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina. Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca, sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. 9.3, d). Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0,6 ... 0,8 m/s). Uredaj za samopraznjenje (SI. 9.3, b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim, zbijenim rasporedom kofica. Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice; prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora, kada su brzine dizanja 0,8 mIs, pri transporlovanju komadnih, teskih, abrazivnih i delimicno kofica 0,4 abrazivnih materijala (sljunka, rude, sljake, krupnokomadnih ugljeva itd.), a takode i krtih materijala (treseta, drvenog uglja, koksa itd). Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta.
Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. Kofice opterecene, penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid, to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. 9.4, a). Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos, okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile
(9.1)

centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B, koja se naziva polom. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je:

(9.2)

odakle je raslojanje pola

hp

=L 2
Vo

(9.2)

Zamenom vrednosti

Vo

TCrn 30

,dobija se da je

(9.3)

gde je n - ucestanost obrtanja dobosa, min-1. Shodno tome, rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::; r p tj. kada se pol nalazi unutar kruznice (SI. 9.4 i 9.5, a), veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine; sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke. Kada je hI' > ra, tj. kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. 9.4, c i 9.5, b), sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu, nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice. Kada je rd < hI' ::; ra nastaje kombinovani - mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni, S1. 9.5, c). Prema tome, karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa:

gde su: m - masa tereta u kofici, kg; Vo - brzina kretanja centra tezista tereta u kofici, m/s; r - radijus okretanja kofice, tj. rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0, m. Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. Medutim, ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom, proCi ce kroz

. (9.4)

280 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ljuljaskama - ljuljaskari

281

Transportni uredaji

1z izraza (9.2) dobija se da je:

- za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama

(9.5)
2

B
gde je v obimna brzina dobosa elevatora, m/s. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja, vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i, nasuprot tome, pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora.
hp>1Q

S;

1; D d

2Bv g

S;

O,204v 2

(9.6)

- za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja

B

= 1...1,4;

DJ

= (0,205 ... 0,286) /.

(9.7)

~
_.

hp<''a

F
R

~8 .c:
_
P

Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice, srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja)
B = 1,5 .. .3
DJ= (0,306 ...0,612) }.

'"

'r

(9.8)

b}

c)

SI.9.4
Shema
()dretlil'aJ~ia

rastojonja pola

SI.9.5
a SUe ko}e deluiu pri raslere,'el1}u - pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog; b - grGl'itadnnog; c - kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja

Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3; DJ?:. 0,6v _ (9.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine, centrifugalna sila i sila inercije, prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice. ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta, kao i brzine klizanja Vk. Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl. 9.6, a). Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. 9.6, b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15 ... 30 Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl. 9.6. Saglasno putanji kretanja ccstica materijala, projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje, te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta, kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine. PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno - gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ ... 45. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku, suprotnu granu elevatora.

H.K.<l?a;n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s), za razlicite naCine praznjenja kofica:

282 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - ljuljaskari

283 Transportni uredaji

9.2.3

Elementi e1evatora
Kujice. OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc, sirina B, duzina L i visina H, kao i zaprcmina koficc; ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. Konstrukcijc, odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala, njegovih fizickih svojstava, a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja, odnosno praznjenja. Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl. 9.7, a), plitke (Sl. 9.7, b), sa zaobljcnim - cilindricnim dnom, sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl. 9.7, c) i sa zaobljenim dnom (Sl. 9.7, d). Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine, kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija, Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica, ostrih llglova, a primenjllju se i sa zaobljenim dnom, kao i kofice oblika trapeza, za povecane zapreminc materijala.

t1 ~
~.
IJ ,"

'=100+150

TO !

([)

0-1.... (j)
il!-

....... y

flo

\
Bt

.'I ...
II

a)

S-IOD+ISO

TP

LP-1~
iI!-

i !

"

b)

X~ll

Dllboke kofice (Sl. 9.7, a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine; primenjuju 5e za suve malerijale, koji se lako sipaju, za prasinaste materijaIe, zrnaste i sitnokomadne, rasute malerijale (npr. zrnaste, pesak, zemlja, silan ugalj itd). Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl. 9.7, a, varijanta 3), pri siobodnol11, gravilacionol11 praznjenju, olklonol11 lake, neoplerecene grane, dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. cad, lalog kreca itd).

W
c)

,,--O_-1-,!fF-1

--"f:~1'~ 'I

LOX;

---t--Sf. 9.7

0)
Shema kofTca verli/.;a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J ... 4 - vanjan,'::; l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae

Plitke kofice CSl. 9.7, b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine, sto doprinosi boljel11 praznjenju, te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala, kao i materijala koji se lako sabijaju, slabije sipaju, prasinastih, zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia. Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja, prijanjanja cestica materijala za dno. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije, sa dnom, kao i bez dna, postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja - praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju. Na sekciji sa dYe - tri kofice koje nemaju zatvoreno dno, na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja - prijanjanja svojih cestica i osigu-

Sf. 9.6
Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a - shema s/aganja brzino cestica materijala; b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vie u,,,stopnlh polozaja kofica (1 - Ijpral'ljena krlvo; 2 - projil plas'ta eleva/ora); c - IsIO, suma pri grovitaciotlom prulnjenju

284 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari

285 Transportni uredaji

rava se kofieom sa kompaktnim dnom, a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 ... 6 mm, mogu hiti zavarene iii presovane, ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda, a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima; takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa, staklcna vlakna) i od gume. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika. Osnovni parametri kofica (prema Sl. 9.8) Tablica 9.2

izmedu zadnjeg zida koficC' i trake, primenjuju se gumeni umetci (SL 9.9, a) ili su umetei vulkanizovani, odnosno slepljcni sa koficom (SL 9.9, h) iIi trakom (Sl. 9.9, c), Sirina trake mora biti za 25 ". 150 mm vece dimenzije od kofice; broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce, polazcCi od cvrstoce" trake. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku. Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0,4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka, a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea, te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea, na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina, sa sirokim koficam3, Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima, pri tome je traka od valjane zice, a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature, Primena plocastih lanaea, pre svega sa caurama i rolnieama, kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ", 630 mm, a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ", 28 nun, tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih; abrazivnih matcrijala, takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala, kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli, Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0,4 ... 0,6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji, time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ", 62. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm, a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 ,,, 60. Elevatori sa 13!leima okruglih karika, koje su termicki obraiiene, sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka, vijcima ili zakivcima. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed,m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.8, b), a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3, vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St. 9.8, c).

II
' Sirina
kuticc B

I Sirin" trake B, I (za trakaste

elevatofc)

j
prvi red
125 160 200 250 300 370 450 550 700

mm

Korl1k rUldvojenih

Dubokc kotkc
tipa I)

Kunce sa bocnim usmercnt~~~.m.,

Plitkc kofice tipa P

kotica drugi rcd

tk

Kornk zbije nih

kot'ica

Ostrih uglova
tipa 0

Zuobljenc lipa

OK
,upre
mlnH

mm

mm

Zuprcmina i",1
0.2 0,4 0.6

.' I zapreI"ft"
11m

il/b,

mma
in, I 0.1

!lmapremina in, I 0,5 0,66

rnm

Imina
i,,,1

zaprc-

illft"

llmprcmina i",1

iu/ t"
lin.

io,1
i

~
125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000

200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630

,,~

1.3 2,0
3,24

0,2 0.35 0.75 1,4 2.7 4,2 6.8 11,5

I I
!

1,17 1,87 3,5

5,4

160 200 200 250 320

0,65 1.30
2,0

4.06

"

u
2.0 4.0

6.5
10,0 16,0 24,4

5,0 8.0 12.6 19.0

4.0 7,8

6.3
12 16,8

8A
10.8 18,2

26.6

T 500
630

400

"ffi
14.0 28,0 70 60,0 120 118,0 148.0 187 235

630

Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9.7, c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste), prasinastih, zrnastih, kao i komadnih tereta. Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal, kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode. Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9.2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm.
Vucni element. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva). Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno - zicane, istoga tipa, kao sto je navedeno II glavi 3. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9.8, a), kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa; na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala

286
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul,iaskari

287
Transportni uredaji

terijala srednje gustine i zbijenosti, a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete, kada su znatne vi sine dizanja materijala, za premestanje tdih komada, a takode i materijala visokih temperatura, Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se, ako je moguce, trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile, kao i povecanje visine elevatora. Kako trakasti, tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica.
Pagan. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota - reduktori. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini).

Sf. 9.8
a ;;0

VezlI'uJlje ko/ica: rraku; b ZL/jedan la/loc; c

:.a

dl'(J

/anca

oj

b)
Sf. 9.9
Vezi),(l11je kojlce zo fraka

cJ

Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica, pogledati izraze (9.6), '" (9.9), a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i, tako da je obicno Dd = (125 ... 150)7, mm. Saglasno slandardnom nizu brojeva, precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250, 320, 400, 500, 630, 800, 1000 mm. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 ... 20 zuba. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon, a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima, Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama, nakon zaustavljanja elevatora, pogon je opremljen llstavljackim uredajem. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima, a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici, izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora. Izmedu motora i reduktora, kod novijih konstrukcija, montira se hidraulicna spojnica. Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla.
Zatezni uredaj. Primenjuju sc: zavojni (S1. 9.10), opruzno - zavojni iii uredaj za zatezanje tegom, a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI. 9.11) iIi preko poluga. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona, kao i od visine elevatora. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg.

Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora, visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile, a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora, za transport prasinastih, praskastih i sitnonasipnih materijala, kao i ma-

Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 .. 500 mm. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem, j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje. Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda).

288 Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ijuljaskari

289
Transportni uredaji

Plast (oklop). Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. 9.10). Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60 prema horizontali, primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. Niski ureaaji su sa dnom

Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja. Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. 9.1).
Uredaj za zastilu. Za zastitu pokretnih delova elevatora, kako ne bi ispali u slucaju eventualnog, iznenadnog kidanja lanca iii trake, primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca, a kod elevatora sa trakom - kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane, koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora; u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora. Osim toga, na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina, koji u slucaju cepanja, odnosno kidanja trake (Ianca) - vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora.

Visoki levak za punjet'/ie

9.2.4 Proracun elevatora

..L-'-_-"': , Niski levak I I za purlienje I

I
I I

Odreaivanje parametara. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9.3) i zadatog kapaciteta Q. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9.10)

I
I

I
I

t,.... '
I

SI.9.1O
Niii den plaJfa i 7.(I\'ojno - zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora

gde su: ia - korisna geometrijska zapremina kofice, usvaja se prema katalogu proizvoaaca, 1 (pogledati tablicu 9.1); tk - korak kofica, m; za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2,5 ... 3,0) H; kod kofica sa bocno usmerenim stranama, postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H, pri tonie je H - visina kofica, m; v - brzina kretanja trake iIi lanea, m/s - pogledati tablicu 9.3; p - gustina materijala, t/m 3; 'V - koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9.3).

pod uglom od 45 i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju. Za opsluzivanje i remont, na nizem delu plasta - "stope", na bocnim zidovima, nalaze se otvori sa hermetickim vratima. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 ... 4 mm, a ukrucenje se ostvaruje tako ::;to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku. Visina sekcije iznosi 2 .. , 2,5 m; veza sekcija ostvaruje se vijcima, a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci.

Kod elevator a sa lancem, korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea.

1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica, i sirine B (St. 9.12) sledi, da eleva tori sa zbijenim koficama, cak i pri smanjenoj brzini, mogu da obezbede visoki kapaeilet, a zbog veceg odnosa fa / tk.

290 Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa Ijul,jaskama - Ijuljaskari

291 Transportni uredaji

9lJ(}

loItk
110

OK

160
140

110

tfXJ

'11
.0

I 1/
J

"" ~

40
1D

~~
tOO

/ 1/1 i / ~b
~

JOO
St. 9.12

5lJtJ

B. mm
oJlrih agio v,,;

Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .firine kojice B (Iipol'i kojica: P . plitke; D . duboke; 0 OK sa okruglim dnom

Sf. 9.1 J
DOl1ji ~ l1i5 deo p/atil j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem

Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza

W: =Kzql, (9.12)

Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a", saglasno uslovu: (9.11) .L ?:'aXk, gde je L - duzina kofice (dohvat); Xk - koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 ... 2,5; za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 ... 5). Proracul1 vue'e. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora, opterecene grane. Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala, brzine kretanja kofiea, tipa kofica, rastojanja izmedu kofica (koraka), zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta, stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama.

gde su: - koeficijent zahvatanja malerijala. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala,
gQ ql == 3,6v

N'm N

- jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc, Nfm.

Pri brzini kofica 1,0 ... 1,25 mis, za rasute materijale u obliku praha, kao i za 1,25 ... ,2,5 rasute, sitno - komadne materijale, koeficijent zahvatanja iznosi Kz
Nm N' za . .. . Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 ... 4 N' M IkoflCa asa trake, anea i '

usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.

292
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

293
Transportni uredaji

Preporuke za izbor tipa kofice elevatora

Tablica 9.3

Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII, i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos, saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona, Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca, odnosno lrake, Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.45), Primer. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9,13, a) koji se koristi za transport kalupa u livnici. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h, visina dizanja H = 22 m, gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1,5 t/m 3 . 'I Proracun. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1,6 m/s. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja); zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm, a radijus dobosa je prema tome rei = 0,25 ill, Ucestnnost obrtanja pri v = 1,6 m/s iznosi

Nasipni materijal

Vrsta trunsportovanog matcrijala

I
!

I
Tip elevatora

Ikofice Id.icnt I Ispune

kofice

I Tip I koefi- I
i

t Prose-I cni I

Brzinl-l, m!s

traku

i I

lannc

I
I
0,6",0,8

:;gJjcna pras!na

Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm

!
D

0,85

I [

Brlohodni sa
Suvo- prasinasti

ICement,
!

kombinovanim
r05rOmO

braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm

0,80

I 1,25 ,2,0 I I
I

HranIjivi p"rodukti, m!evcno zrno (brasno, stocna hrana) Prasinasti i zrnasli, vIazan, koji sc slabo sipa Zcmlja, pcsak, krcda u prahu: hcmlkalijc

Br.lohoJni sa ccntrirugalnim
praznjcnjcm

0, 85

1,0.. ,1,6

Br.lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm

j P

0,60

1 0 20

' ", I ","

I I

08 20

I
~

Hranljivo zrno
I Zrnasti i sitno!

komadni, dclimicno abrazivni

f--_______--+p,...r..::a"'y.l2'jC"'12'jc'-'nc..'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr, I I I ~'I

suva glina gnjccena, Itrcset gloJacki. sHan

Brzohodni sa ccnlrirugHlnim

I I
!

Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9.3)

0,75

2,0 .. .3,2

I
I i
1

II

isto

O,RO

II

1,25 .. 2,0 i 1,0. 1.6 i

I,

895 895 hp = - 2 = -2- = 0,2411'1, n 61

Posto je hI' < rei - obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea, Prema izrazu (9,13) pri 'If

'~
T310zcni hee, cad

!Spo~oh{:dn~
njcm

<';3

~,I ~,

I gravllaclOnllll pHlznJI.>

I 0,80 II
!

I I 0,40
I

1 1,0'1
!

= 0,8 je
30 =4,34l/m, 3,6'1,6 '1,5,0,8

. Zrnasti i sitno1 komadni, vcoma ! abrazivni

Sljunak, ruda, sljaka

gravltaclonlm praznJc-

Spo~oh{:dn~
njcm

sa

u~mcrcnim Icvkom I

o
D

080

Pcsak, pepca, zcmlja, [slcna ,".

Kamcni uga!j

!Sporohodni ~a praznje'gravitacionim

BlI:oh,odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm

I I
I

'l'"

040 080! 0 40 061

080 I I ' 0,70 I

~ a2 I I ,'" i I !

i' ". '~I'

0 40 () 63

~=~=
tk

3,6vp\/f

I!

I
1

'i II

1z tab lice 9.2, a za

1 Srednjckomadni a = 60 mm, slaho abra-

zivni

r--------rnj-cm--------1t:'---D-K-+--+I---+- - ' - ' [" Br;:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0,65 , 0,8 .. 1,6 praznjenjem

I
,
[

_II

... tk

= 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm, a korak kofice
tk = 0,4 m,

mina 2 I; stoga je traka sirine Br

1,1

I
I
SrcdnjckomadnT, vcoma abrazivni

Kamen, ruda, sljaka

Igmvitacionim nJcm;
pra-znjcnjem

I Sporohodni sa

I ,

I I

OK i 0,70

I
I

I
1,40 .. 0, 63

Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1,6 mIs, kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee
tkQ

I
I
,

.
TVcm

r
uga]

I dnom, sa bocnim usmcTavanjcm

IPrimcdba: Tip kofica: D - uuhok,,: P - plilka: 0 - ostrih ,

Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm, 1cvkom

uglova

I OK I

0,60 1,40

I 0,63 i

\jf=--.

0,40

o,

63

3,6vp1o

0,4-30 3,6 1,6,1,52

0,7 ne

1
Moguce je smanjiti brzinu do 1.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje.

sa bocnim usmcravanjcm; OK - sa okruglim

294
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

295
Transportni uredaji

Opterec:ellje jedinice duzine trake. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca, sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2,55 kg/m.

iIi u razmatranom slucaju,

S3 ::;S4

Tako je qu' g mil' 9,81 2,55", 25 N/m. Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi
rm = 3,38 kg, tada je:

eiJ.<X .

Za celicne dobose, za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i.l. = 0,1, a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1,37, taka da je:
S3:S; 1,37 S4,

25+ 9,813,38 N 1m.

108 Pocetno opterecenje
_ gQ _ 9,8130 -52NI qt m.

ili, za razmatrani slucaj je

1,08 So + 3624 ::; 1,37 (So+ 2376).

ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja, te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N; tako je:
S3 = 5 11 = 1,37,S4= 1,373876 = 5310 N

3,6v

3,6 1,6

Opterecenje terecene grane

jedinice

duzine

op-

54 = Ss + 2376

= 3876N

q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe. Saglasno proracunskoj

Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3.13)

z== F,K

shemi (S1. 9.13, b), najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1. Proracun se izvodi u opstem obliku, posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa, neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2, uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala, odredujc se prema izrazu (9.15), za tde uslovc rada, pri S = 1,08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz
S3

b am '
gde jc z - broj umetaka; K - koeficijent SigUfIlosti; crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka, daN/em; b - sir ina lrake, em, Ft = Sma;.; - vucna sila u traci. Neka je K = 10; Ft = 5max = 5310 N; b = B = 300 mm; am = 55 daN/em = 55 N/mm

a)
51.9.13

b)
z= 531010 =322.
30055 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje, a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku, to se zadrZava traka sa cetiri sloja. Obimna sila na pogonskom dobosu, posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 - S4)'(, = ( 5310 - 2876)Sl,08 = 2629 N

= 1,0850 + Kz qt 1,0850 +

2 52 = 1.0850 + 104;

= Sn = S2 + qH = 1,0850

+ 104 + 160 22 = 1,08 So +3624.

Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je

Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1,25 odreduje se iz izraza
Ke'W,v

0,85 i stepenu

S4 = Ss

= S1 +qtH = So + 10822 = So + 2376.

P ==

100011

= 1.25.2629.1,6618 kW = ' 10000,85

980 min-I.

1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::;Ss e[1<X ,

Usvaja se elevator snage P

= 6,5 kW sa ucestanoscu obrtallja n

296
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ijuljaskama - Ijuljaskari

297
Transportni uredaji

9.3
Koficasti elevatori specijalnog tipa
Transportovanje abrazivnih ruda, lako lepljivih briketa i vrelih materijala, kao sto su: prepecena opcka, klinker, aglomerat, temperature do 900C, ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova, sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. 9.14). Kofice 1 (SI. 9.14, a) izractuju se od gume, plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se, jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama.

Osnovni parametri su: smna kofice (200 ... 1600 mm); visina kofi~e (400 ... ...710 mm); korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 ... 710 mm); visina dizanja do 3 55 m; kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0,3 ...
0,4 m/s).

9.4

Vijnskasti elevatori
Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. 9.15, a, c) i kosi (S1. 9.15, b). Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi, sanduka, bala, denjaka, del Ova masina itd). Viljuskasti elevator (st 9.15, a) sastoji se iz dva vertikalna, zatvorene konstrukeije lanca, koji su prebaceni preko gornjeg, odnosno donjeg lancanika. Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police, ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. 9.16). Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno. Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika, koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora. Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane, a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj, opterecenoj grani, ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea. S1. 9.15. c.

OJ

b)
Sf. 9.14
Vilju.fku.I'ti eleraror: a - pokretn; deo; b - shema (rase efewltnra

Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja, vee se materijal stavlja direktno u kofice - dzepove, a time se smanjuju otpori pri punjenju, odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala. Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika, naroCito kada postoje dYe paralelne trake.

oj

bJ
Sl. 9.15 - proracul1ska shema

C)

Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a . vertr'kalni e1el'afor: h . kosi e/(n'ator; c . vertiJ..:alni na pm'r(lfl1oj ; kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani; d

298
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa ijuljaskama - Ijuljaskari

299
Transportni uredaji

Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta, SI. 9,16, a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl. 9.16, b), koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj, kao po pravilu, pomocu opruge iii sine za vodenje.

(ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake, kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca:

F =P b
i dopunski otpor

gmt

(9.13)

(9.14)

gde je w - koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica. Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza:

(9.15)

oj

b)
Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:.lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju.fkara

Sf. 9.16

Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0,2 ... 0,3 m/s). Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2). Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica, a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl. 9.15, d). Ako je m - masa tereta na viljusci (polici); 1- rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!;ta viljuske sa materijalom; b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac - to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police

a)
Sf,9.17
a

b)

Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja.v/.:.ara: sa 0\'0 hmea; b - sa jednim faflcem, 1- pogon; 2 - pogollski lanc'(allik,' 3 ~ \'ucni lanae; 4 - Ijuljw~ku:

5 -

'ZafeZlli la/1.l:.'fanik

300 Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari

301 Transportni uredaji

Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama, tada je w = 0,03 ... 0,05, ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica, tada je w = 11 = 0,25 ... 0,35; pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora.

9.S

Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari)

Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl. 9.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala. Za razliku od viljuskastih eleva lora, elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv. Ijuljaskama) 0 lance. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane.

Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari, a razlika je sarno u konfiguraciji trase - elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise, a transporteri naizmenicno, II horizontalnom i vertikalnom smcru. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9.17, a). Za transportovanje Iakih materijala (npr. knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl. 9.17, b) sa konzoInim Ijllijaskama. Takav elevator (Sl. 9.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje. Pritiskom na dugmc za llprnvljanje, resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se, reSetkaste povrsine osnove, podize dllZ llzlazne grane, prihvatajllCi teret sa stoIa. Nakon skidanja tereta sa stoIa, slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta, nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj. Proracun elevatora - Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2), na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6).

9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji

U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica, brasna, korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura.

a)
51. 9.18

c)

51.9.19
Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane .' I u!(warn; bunker; 2 - kojfc':asr; e/el'ator: 3 - pneurnatski transport re1';'l1a;
Iransporfera;

Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Opf; i:gled; h dement; urectaja za Ufol'ar i ;SI01'(1'-; C ~ sklop kOl7i:olne IjuUake: I - Uufja,fko; 2 - l'aijkasti transporter; 3 - sfo za ;slol'Clr tere/a; 4 - pogon; 5 Fu(t'ni lanac: 6 - zale:ni ure(taj; 7 - re,fetkasr; .'ito :a ul01'(Jr
M M M

4 - bunker; 5 - filter,' 6 - eik/oll; 7 - utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima; 9 - zal'ojni transporter; 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica - zi(aru; / I - korpe I'agone/a fic'ure; 12 urectqi za doziranje maferiju/a

Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora, ispunjava utovarnll stopu eIevatora, a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem, materijalom koji treba transportovati navise, zavucnim jedno sa

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnihparametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom

metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela

zv

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;

r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

315
314 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji

Stacionarni, koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala, brasna), u indllstriji prerade stoene luane, za do premanje materijala u bunkere, do ambara, u silosima, za dopemu materijala do dozatora itd.; Prenosni, koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama, npr. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51. 9.27, a); za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till;
Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans-

torom 4 i reduktorom 3 i transmisije 7 sa medulanCanikom. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35 sa obe strane, a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala, ugao iznosi 180. Mogucnost ra~ijalnog o~:e.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0,:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom, sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama. DuCina teleskopskog trakastog transport,era moie se povecati do 6 m, a visina se menja u granicama 0,8 ... 3,0 m. Brzina kretanja kofica iznosi 0,1 m/s. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW, sa n = 970 min,i, preko reduktora, omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m,Lad, zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova, kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu, odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl. 9.27, d. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu, a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le. ne~ oliko radnika. Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o.~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke, jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. do odrcdenog mesta, neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. 10, d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. tockava .(pogon preko pedala), kojc se pokrecu auto masinom, tockovi se kotrlJ3Ju. na speclJalnom va~Jku. Obrtanie od tocka, preko valjka 1, konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji, vodeCi dobos 4. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija.

porta proizvoda (51. 9.27, b), npr. kod stacionarnih vrsalica, uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura, kao i za njihova susenje ild.
Koficasti transporter (51. 9.27, (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1, trake 2 sa kofieama 3, zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6, sa n = 1425 min,l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm, duzine do 300 mm. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala.

Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito, do bunkera. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora, kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena, bez plasta, rasterecena grana vucnog uredaja. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina, pogon je postavljen u stopi, a ne na vrhu, u glavi. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu, u istovarnoj glavi, tj. na gornjem dobosu, odnosno Iancaniku koji su tada zatezni, a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. Elevator prikazan na Sl. 9.27, b ima slican shematski prikaz pogona. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika; zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8, vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4, obuhvata gornji 1 i donji lancanik. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 ... 2100 kg/h. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom, ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac, samohodne konstrukeije, autora konstrukcije Krotova (S1. 9.27, c), koja se pokazala dobro u eksploataciji, pri utovaru kukuruza u klipu. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja, u dobrim rnaIievarskim sposobnostima, relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg). Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1, teleskopskog trakastog transportera 5, sa postoljem 6, koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo-

LITERATURA: [1],[ 18],[26],[27],[28],[45],[58]

316

Transportni uredaji

Zavojni transporteri

317

10.2 Horizontalni transporteri

Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. 10.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac; okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka, kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu, koji S11 opremljcni zatvaraCima.

10.
ZAVOJNI TRANSPORTERI
10.1 Oblid i oblasti primene
Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti - pod uglom do 20 (osnovni tip), kao i vertikalni i strmo nagnllti. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne, tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu, razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva, sto ce kasnije biti razmatrano. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih, praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih, nasipnih materijala. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m - po vertikali), pri kapacitetll obieno do 100 tlh. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji, mlinarskoj, kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih, a takoae i veoma abrazivnih materijala. Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja, kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju, osim toga, gabaritne mere transporter a nisu velike, duzina istovara materijala je prikladna, dobra je hermeticnost ovih transportera, sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala, vrelih, kao j materijala jakog mirisa. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije, znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala, povecanom habanju zavojnice i oluka, a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal.

rttalEJ

51. 10.1
Zorojn; transporter: 1- e/ektro!l1otor; 2,4 - spojnice; 3 - redukrar; 5 - prednji leta); 6 o/\'or za pregler!; nadgledanje; 7 oluk; 8 . srednji /duj; 9 . /el'(Jk w punjenje; /0 zadnii /efaj; 1/ - l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo; 12 - sredi.fni lew/k:sa prainjenje; 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje

Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva, a broj pocetaka jedan, dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna, u obliku trake iIi isprekidana, u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. 10.2). Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog, sitnozrnastog, kao i

318

Transportni uredaji

Zavojni transporteri

319

nasipnog materijala u prahu, a koji nije podlozan sleganju; zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces, npr - intenzivno mesanje. Zavojnica transportnog puza je punoga zida, iIi u obliku trake, a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake, a zatim se elementi zavaruju za vratilo. Zavojnica trakastog, leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima. Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg, odnosno lcrajnjih leiaja. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. Ukoliko je moguee, leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida), a takode su i kompaklne leonslrukcije, kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama, odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu. Mazalice se nalaze gore, na llosacu lezaja. Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani, sa koje se materijal premesta, da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila.

(10.1) gde su: p - gustina materijaIa koji se prenosi, t/m3; k - koeficijent korekcije, koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera. /3 - ugao nagiba transportera
st~pe-

/3u
k

mma

I L
I

5
I

10 0,8

15
0,7

20 0,6

0,9

Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza

tn (10.2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali; on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10.1).
v=-

51. 10.2
ZUI'ojni IrOllsporler:

a - sa punim :ir:.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom); b - Irakasli; C - [opaticni; d - projtlisulli

Na S1. 10.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera, za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje, koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje, pneul11atskim transportom u cikIonu, iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac - dozator u oIuk transportcra. Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv - m /h) zavisl od preenika d (m), koraka t (m), ucestanosti obrtanja n, min- 1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf:
3

51. 10.3
Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n;lje

Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise, kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba, naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj).

320

Transportni uredaji

Zavojni transporteri

321

Korak transportnog puza, ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D, a kada se transportuju tesko prenosljivi, umanjuje se do t = 0,8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza. Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi, kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad, bez prcsipanja materijala koji se premesta. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala. Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza

za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10.1). Zamenom vrednosti w u izrazu (2.18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW). Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je
M =

1000 60P 11 , 2nn

(10.5)

(10.3)
gde je A - koeficijent (pogleelati tablicu 10.1); D - u m. Vreelnost D u jeelnacini (10.3) usvaja se ofijentaciono, a proverava prema jednacini (10.1). Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0,1; 0,125; 0,16; 0,2; 0,25; 0,32; 0,4; 0,5; 0,63 i 0,8. Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 .. , 12) a; D 2: (4 '" 6) amax, (10.4) gele je a - elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi). Racunske vradnosti koeficijenata 0/, A i w Tablica 10.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali, brasno, strugotina, opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela, ugljena prasina, azbest, treset, soda) Racunske vrednosti koeficijcnata
0/ II
i

gele su: P - u kW i 11- koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma; n . -1 ucestanost obrtanja, mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa)
F = __M~o~_ a r.tg(cx+<p)

(10.6)
K Dtg(cx+<p)'

. KD "ele je r - raelijus na komc dcluje sila Fa, m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0,7 ... 0,8) D/2; cx - ugao penjanja zavojnice po raelijusu r; <p - ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza; tg <p = Ill, gele je III - koeficijent trenja materi. jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca, sa rastojanjem I izmedu oslonaca - lezaja. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o , uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa, izvijanja pod dejstvom momenta Fo . r, 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja, a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka.

0,4 0,32 0,25 0,125

65

1,2
1,6

50
45

Tezi i malo abrazivni (soli, komaelni ugaU, suva gEna) Tezi i abrazivni (cement, pesak, glina, pepeo, elrobljena ruela, sljaka, vlazna gEna)

2,5 4,0

I ~

10.3 Vertikalni transporteri

Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI. 10.4, a i b). Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu - cevi. Takode, transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza - elodavaca, koji se takocle okrece u cevi, leao i jednog (S1. 10.4, a) iIi dva odvojena (S1. 10.4, b) pogona za oba transportnog puza. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika, koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak. Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala, ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila, ponekad se ugracluje srednji lezaj.

30

Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka, kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza; otpora u svim lezajima - srednjem i krajnjem, ukljucujuCi i oslone lezaje; a takode i otpore dizanja - pri transportovanju navise materijala po nagibu, Ako je poznat koeficijent trenja, tada se mogu otpori izracunati. Osim toga, na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje, a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala; zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja; zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala. Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem

I I.
i

322

Transportni uredaji

Zavojni transported

323

ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu, od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja, tj. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja, kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja.

Sl.IO.5
ProroGYltl1ska shema vertikal/1og
Z{JI'OjIlOg

tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G, duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a. i druga - sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a., gde je !lv - koeficijent trenja (S1. 10.5).

Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila
mv 2

oj
St. 10.4
ZUj'(~il1i IrOlUjJorter:

(ovde je m - masa cestice) i shodl1O tome, buduei da

0

u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice

mu v 2
-'_P-

zidove cilindricnog plasta, ona je

a - )ettika//Ji; b

~ s/r!JlO naglluli

jcdnaka Na SI. 10.4, ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni, zavojni transporter sa elekl.romolorom sa pnrubnim spojem. . . K:'et~nje rasuto~ materijala navisc, ,uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ.e ,se na sledee! naem. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom, pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje. Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta, a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c,ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza, tJ. vo~recc se manJom,vllgaonom ?rZil.lOm, od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza, prerna t~rne, sheno nav,rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka, rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza, odllosno

(SI. 10.5, b), gde je!lp - koeficijent trenja cestica

plast. Kompopuza jednaka je

nenta ove sile, koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog

Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza, tj. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine

. mVIr!l !lv sina. mgsma.+mg!lv COS a. + P R

mV;,.!lp COSCi. = O.
R

(10.7)

324

Transportni uredaji

Zavojni transporteri

325

Odakle je

gR(sil1a + J.1 v casa) J.1p(cosa-J.1v sil1a)

gdeje pv = arctgJ.1v .

(lO.S)

Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu .ie monliran radni medaj masine za busenje. Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. 10.6) brzo se obrce, a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1. 10.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje.

. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr, dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza

10.4 Cevi za transportovanje materijala

(10.9)
Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza.
I1kr,

1z izraza (10.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise, duz ose zavojnice transportnog puza. ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca, sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice, odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi,-;anje materijala navise, obicno se ostvaruje visina od 15 ... 30 m pri transportovanju materijala u prahu, zrnastih materijaIa, kao i materijala koji se slabo sipaju, a kapaciteti su ograniceni. Prednosti ovih transportera, kao i ncdostaci, isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera. U odnosu na koficaste elevatore, vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera, lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije.

Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. 10.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. Unutar cevi, duz zida izraden je zavojni zleb. Obrlanjern cevi, nasipni materijal, koji se uvodi u cev sa jednog kraja, pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. Na mestu gde se oslanja na valjke, cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju, sa obe strane cevi, po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom, tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi, a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi, sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. 10.S, a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala.

T'
Sf. 10.6
Buifeca !pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: buofine

\::mls
lJ,08
II,M

D,IH
fJ.)Jl
I)

V'

Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi, ti. cevi su glatke, cilindricne povrsine. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala,-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala; ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa, npr: pecenja, susenja, aglomeracije, mesanja itd. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa, pri tome su duZine cevi 200 .. , 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3, odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji, dobroj pozudanosti transport a materijala,dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi, sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta, a kao nedostatak, valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a, a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala.

IZO 1.0

J!on. min-1

Sl. 10.7
Zm';S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece ,fipke

326

Transportni ureaaji

Zavojni transporteri

327

(gde je /-l
W

= tg cp . kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi);

nalazi se da je
n = 42,3 1--'---''''Dsin<p

= nn ,

30

sin( a

-cp)

(10.12)

Ucestanost obrtanja

I'lkr

nllWX

nalazi se zamenom ex = 90 + cp

11k!

= 42,3J

SlllCP

~ .

(10.13)

Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 Tada je

sile tezine materijala u gornjoj tacki

(10.14)

b) 51. 10.8
Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel':

a - opJYi oblik; b - os{oni ram sa \Ialjcima; I - as/olio - pOlporni \'(Iljri; 2 - pugoll; 3 - eel'; 4 - us/olli l"a!jak; 5 po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak; 6 . ram

Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0,50 ... 0,65 ) m. Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka, kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki, nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza

Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10.1), a brzina transportovanja materijala v - prema izrazu (10.2). Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv, to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza:

gde su:
G

2F = G+Go P casa o

(10.15)

=v

t".

(10.10)

- sila tezine materijala u cevi;

Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0,2 ... 0,3.

= 0,5

D, a kocficijent ispune cevi maXo -

Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi, uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr, pri kome sc materijal pod dejslvom centri fugalne sile ne odvaja od cevi, odnosno okrece se zajedno sa njom. Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G, koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n, za ugao ex. Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl. 10.9, a). Iz jednakosti je:

Go - sila uslcd ldine cevi; polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10.9, b)

oj
Sl. 10.9
Prorm.YulIska shema

bJ
cel'j 2U IrwUporfOl'anje

malerija/a

Ako je a . rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju, do verlikalne ose, koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0,25 D), Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d - prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka; ~l if koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka, tada je moment u odnosu na osu cevi . ....

Gsinex= C+Gcosa)J.l=

(.

(G D gZ'W

2 +Gcosa ) /-l,

2J+wJ Dk M=G'a+2F - - - . P Dv 2'

(10.16)

(10.11)

328

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

329

odnosno, snaga clektromotora u k\V

p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611'

gde su: M - u Nm; w - u hinizma.

(10.17)

s-\ T] - koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb

11.
OSCILATORNI TRANSPORTERI
11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene
Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev, koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno - trnllslatorno (oscilatorno) kretanje, tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi, a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera, karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska, kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja, tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione. Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada); na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima, vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera, kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama, medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala, danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim.

LITERATURA: [21],[45]

330

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

331

Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~, p:-emda oni, kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera, tj. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno - pravolinijske, blago nagnule (sa podizanjem materijala navise, odnosno spustanjclll pod uglom do 15), a mogu da budu i vertikalni, sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne, prost orne spiTale. Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji, mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih, otrovnih i vrelih tereta, mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja, susenja, hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala, malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga, lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo, navise; nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala; smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta, kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. Prema tome, kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih, a reae komadnih tereta, u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu, a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl,J priblizno do 400 rn 3/h. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine, do visine od 12 m, pri kapacitelu do 20 m 3/h. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere, za prenosenje prasinastih, vrelih, gasovitih, otrovnih, hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine, a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije, pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd. Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla, rezane, zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade, a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600C, u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka, zakivaka, elemcnala aparata), na linijama mehanicke obrade i montaze, u masinogradnji, na linijama automatizovane proizvodnje, pri izradi apa~ rata. janja od oluka. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. vlazne gline), a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll , prasinasti malerijali (npr. cement). Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r lovan'e peska, sljunka, kamene sitndi, drob~ne, u~lja, k~mena, .~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. stanJu, posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma.
v

11.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera

Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe, sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. 11.1), tada ce ceslica malerijala, koja Iezi na ravni, da se. pom~ra ?o povrsini. Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11.1)

Horlzontolna raYOn
SI. J1.1
Prorac.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk

gde su: m - masa cestice materijala; g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze; ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y. . . Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an, sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta, tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . R (11.2) ay = - ao SlntJ = - a (02 R , Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa - a (02 sin<p sin~)
(11.3 )

332

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

333

gde su: a - amplituda oscilovanja ravni; w - ugaona brzina pobudivaca oscilacija; <p (J)'1; - fazni ugao osciJovanja (ovde je t - vreme). Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11.3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan; tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~, smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka; pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise; teret se brzo krece i otrze se od povrsine. U gao <p menja se od 0 do 360, a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90 .
0=

cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k), za vrerne tp t2 _ 0; potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn
0=

Odnos

maksimalne

normalne

komponente

ubrzanja

oluka

ay

nW.I'

== aw

Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2

prema komponenti ubrzanja sile teze g cos

0:

SI.11.2
Shematsk; prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J..:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 - smer osd/owlIlja o/uka

naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K.

2

za vreme t3 - t2. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja.

K = aw sinP. gcosa
Kod horizontalnog transportera cos rada
_ K h0:

(11.4)

= cos 0

1; pa je koeficijent rezima

. A aw 2 Sln}J
g

(11.5)

Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera), kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez.im inercijaln;h transportera); pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se.prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera, Sl. 11.2); pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera. narocito pri K > 1, podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera - ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama, a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera, pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona, kao i elemenata transportera, Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada
K = 1, tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl. 11.3). Pri 1 < K S; 3,3 kretanje cestice materijala sas-

Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako, da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru, jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala. Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala, najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI.11.3 onaj pri kome se cestica bez prckida, konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC;Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K. leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T, tj.
tp.
0=

pT

(11.6)

gde je p - bilo koji ceo broj. Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn, kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn

toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom, zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1,

334

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

335

(11.7)

Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera

Tablica 11.1

Pri p = 1, kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera. kocficijent rezima rada iznosi K = 3,3; pri p = 2, odnosno kada je tp = 2 T, tada je K 6,36 (pogledati SI. 11.3) itd. Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3,3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala, tj. izostaje proporcionalno povecanje brzine. Prema tome, pri K > 3,3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. vec'im od 6.6 g. za ~ = 30), a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata, Jezaja i drugih elemenata. Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3,3. Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene, prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala, tako i dinamicka opterecenja (tablica 11.1).

Konslmkcija transportcra

Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I .praskastih
I'

. Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa, kapaciteta T ! 1J . . Q s 50 lIh, visece i oslonjene kon- elektromagnetm

3... 3,3

2,8 ... 3

~~ije
IS10,

samo konstrukcije teskog lipa, za kapacitete Q > 50 t,Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni, lakog i srednjeg tipa, kapaciteta Q s 50 t/h Isto, samo konstrukcije teskog tipa, za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m

!
i;

isto

2 ... 2,5

1,8 ... 2,3

Ekscentarski

1,6 ... 2,8

1,5 ... 2,5

~i~L~~<3~0~n~1________________

-t__________-t__________-t________~
Ekscentarski
1,3 ... 2,5

1,2 ... 2,0

11.3 Inercijalni transporteri

Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala, kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim, odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka, kao i dvokrivajnog pogona. Oluk opisllje pravolinijsko, lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred, kao i pri povratnorn kretanju. Na znatnorn delu dircktnog, pravolinijskog hoda, brzina oluka se ravnomerno povecava, polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer. Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava, zatim se bIZO smanjuje, menjajuci svoj smer, da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna, iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom.

U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka, materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja, akumulirajuCi kincticku energijll. Kad~ se brzina oluka naglo prorncni, a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost, matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem, klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka. Oluk prolclizava ispod tereta. U toku odrclenog penoda, pn povratnom llOdu, prekida se klizanje tereta, tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka, a sal110 u toku l11alog .vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!. ~ezlm. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan .. Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala, a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka, ne odvajajuCi se od njega. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje.

Osnovni pararnetri transportera Markus - a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 ... 150 mr:n; frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila), 40 ... 85 min'\ sirina olnka, 200 ... 1200 mm; duzina oluka, do 50 m (ponekad i do 100 m); brzina premestanja materijala, kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0,2 m/s. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca, a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 ... 30 prema vertikali. Oluk dobija oscilatorno kretanje od

336

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

337

obicnog krivajnog pogona. Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno - translatorno krctanje istog karaktera, kako u dircktnom, tako i pri povratnom hodu, u smeru upravnom na oslone nosace. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom, to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise, dok se pri kretanju nanize oluk spusta. Elasticni nosaCi - oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred, opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju, a ta energija se pretvara u potenci.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu, te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca. Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe, upravno na dno oluka, a pri hodu oluka nazad - nanize. Kada se oluk kreee napred, podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka, posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije, ove sile su usmerene nanize, a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom, radnom hodu oluka transportera, neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala. Pri povratnom hodu, kada se oluk kreee nazad (spusta), vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise, a sila tdine - nanize, pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje. Za kretanje materijala napred, pri premeStanju oluka nazad, neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom - direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima; te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka. Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred, pri direktnom i povratnom hoelu oluka, neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka, obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine. Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka, potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka, vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti.:

(11.8)

gde su: n - ucestanost obrtanja vratila krivaje; a - amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje; fJ. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka; ~ . ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje), 10 ... 20 mm; frckvencija oscilovanja, 300 ... 400 min'\ sidna oluka, 200 ... 1000 mm; srednja brzina krctanja materijala, kod horizontalnih transportera iznosi 0,15 ... 0,2 m/s; na kosom transporteru, pri dopremanju materijala navise, brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba, koji obicno ne prelazi 10 ..,
15.

Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera, njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina, za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa).

11.4

Vibracioni transported
11.4.1 Osnovni tipovi
Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera, koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne, blago nagnute i vertikalne. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka, eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim, elasticnim vesanjem - preko amortizera, (viseea, slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima), Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta, vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije). Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom, dYe iIi vise masa.

338

Transportni uredaji

Oscilatorni transported

339

Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni.

uravnotczenosl!',

t ransporten.

mogu

biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost, pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera; moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance, pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja. Prema tome, mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine, le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-, lativno lakog tipa. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju. Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera, kao po pravilu, ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera, kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. 11.4) sinusne promene pobudne sile. Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima; tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja, no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko, duz vertikalne ose i kruzno, obrtno oko vertikalne ose (tj. oscilacije su poduzne i kruzne). Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni, ekscentarski (krivajno - klipno poluzni), elektroekscentarski, dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija. Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 ... 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 ... 400 min- l , saglasno vrednostima amplituda).

~rem.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) .. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. udvoJcnc clemcnte, npr. dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso.b:lO vczanc, a oscIluJu kao jcdna celina. Takva konstrukcija primcnjuje se npr. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala.
_ Pr.ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton, namcn]em. za. transportovanje materijala iii t.ansporteri _ sita za istovremen~ transport.ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama, v!brosita za prosejavanjc materijala.

lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom. Kod rezon;nlno podesenog elastlcno~ SIstema, frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0,85 < co < 1,~). Kod dorezonantnog podcsavanja, frekvencija pobudne sile, pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co w). Kod Izv~.nrezonantl:og pode,~avanja, frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co wo).

~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i

. Prema karakt~ris.likama. i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila-

a)

b}

c)

Sf. 11.4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u.I'cifacijama:
a) pomerallja; b) brzine,' c) ubr::'llllja

Rezonantn.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera, moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast.lc:lOg SIstema. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa.

Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI),ce konstrukcije, kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament, vee i na meduspratni prostor; 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera, tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera; 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a, kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama; 4) najmanja ukupna masa, kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera); 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima, tj. uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju; 6) ostvarivanje malih gabarita po visini; 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona - koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0,98, eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h; 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera,

340

Transportni uredaji

Oscilatorni transported

341

80 ... 85 dB. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti.

11.4.2
Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera
Za razliku od drugih tip ova transportera, efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet, brzina transportovanja, visina sloja transportovanog malerijala ltd.) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava - krupnoce cestica) transportovanog materijala. Pri jednakim vibracionim parametrima, istim transporterom, mogu se transportovati razliciti nasipni materijali, koji se mogu premestati razlicitim brzinama; takode i visina sloja materijala moze biti razlicita, te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1. 11.5). Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir.

cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica, koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica, kada je brzina njihovog premestanja za 2 ... 3 pula manja, Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi jala dimenzija cestica manjih od 0,05 mm (npr. cementa). Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0,1 .. , 0,15 mis, za visinu sloja od 50 ... 60 mm, cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja.

O.t/h r 180
1&0 1410

~
\

k1
~2

110
tOO

I"
I'.
I\.

""" ~
..

r\

"'" ....

.......... .5' l\

~~ ~ .......

"'"
.......
.......

.......

t--.. t--..

........

,,' ~

.......

60

"'

"'" r-...

:\
..

10

rx6
1

.......

'" '" i.........

stepent

t-o 11011 .
SI.1l.6

SI. lJ.5
Upo!'edn; dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'; prema brzini krelanja peska \'p, prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0) i prj Iransportol't.f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a", 10"); ampliluJa osciloml1ja a '" 3.5 111m ijrekl'encija f()OO , j pesak; 2 - sitl1okomadlla ruda; 3 - silnokomadn(J !ilja/...:a, 4 ~ kotnadni ugaU; 5 _/osforno bra.fno: 6 - (lpati!; 7 - d%mit u prahu,' 8 !'Yamot u prahu; 9 - cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl.- a).

Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og ,'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m, amplilude oscilowlI1ja 12,5 l11/n./iehellcije 600 m;II'/, koeficijellia rdima raJa K = 2,52) od ugla nagiba rrwuporrera, pri fratHportO\'anju: , . -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 .. , 35 mm); 2 . peska prirodne vlo:nosli; 3 - koksa od .fkriljaca (dimenzije komada () ... 30 mm); 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () ... ... 10 mm); 5 " drobljen lucanik, kamena .l'ill1eZ, drohilla (dimel/zije () ... 3IJmm); 6 - suri cemenl

Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog, istog oblika materijala praska, zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska, sljake, uglja itd ) i do 0,6 mis, pri najoptimalnijem rei:imu vibracija. Manja se efektivnost koriscenja vibra-

U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala, kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis, nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala. Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih, fino nasutih materijala, metodom vibracija. Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija, kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala. Povecanjem ampli tude oscilovanja, efektivnost transpor-

342

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

343

lovanja prasinastih materijala se povecava, te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 ... 15 mm; frekvencije 500 ... 400 min l ). Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0,5 ...... 1,2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja, pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno. Kod kosih transportera, kod kojih se materijal prenosi navise, brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 ... 5 %, za svaki stepen povecanja nagiba (S1. 11.6), te se zbog toga, kao po pravilu, vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10. Kod prasinastih malerijala, npr. cementa, 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica, ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5, te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. Zbog toga je celishodno, ukoliko je moguce, transportovati prasinaste materijale koso, nanize, pod uglom od 10 ... 50. Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. cisti pesak, strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala, cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina; medutim, sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje. Lepljivi, vlaZni vezivni materijali, npr. glina, transportuju se veoma slabo. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra, razliCitim plasticnim masama i gumom, u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva, medulim nisll postignuli pozitivni rezultati. Sorlirani, krupni i srednjekomadni materijali, odsustvom sitnih cestica, dobra se transporluju vibracionim transporterom, medutim, za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka, a prauzrokuju i habanje oIuka; takode je moguce i drabljenje komada materijala. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom. Raznorodni, nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom, medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju, premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta, u odnosu na sitnije cestice materijala. . . ~od. vibracio~~h trans~ortera - sita, sa dva oluka, sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~. matenjala, brzma transportovanja je za 10 ... 20% manja nego pri kretan]u. matenJala po glatkom dnu, bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima). Gustma trans~orlovanog v materijala .nema. v.eliki uticaj na brzinu premestanja; npr. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima), priblizno identicne brzine transportovanja, uprkos velikoj razlici njihovih gustina. Kombinovani materijali iz sIojeva peska, krede i d~obljene opeke jednake krupnoce, lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja.

Brzina transportovanja komadnih terela, iste vrste i homogenosti, gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0,2 ... 0,8. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje, zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 ... 100 mm). Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju.

11.4.3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter!

Vised tramporteri. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1. 11.7, a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1, sIobodno okacenog (iii osIonjenog, S1. 11.7, b) preko elasticnih veza - amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5, koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja.

Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni, debalansni) vibracioni pobudivaci, oblika klatna, koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1. 11,7, c). Pogon moze imali donji (SI. 11.7, a, prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal. Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru, pogon se tako postavlja, da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20 ... ...30 prema uzduznoj osi transportera, a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl.lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi), sto je prikazano na (S1. 11.7. d). Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret, pogon transportera mora da se taka posta vi, kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile, od dva moto - vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni, centar inercije se podudara sa lezistem sistema, cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe, koja-pro.uzrokuje oscilovanje

344

Transportni uredaji

Oscilatorni t.ransporteri

345

sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema, to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko, nego i dopunsko obrtno oscilovanje, koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi, odnosno oluka, koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi, tako i transrnisije pogona. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva, osa kaisnog prenosnika (SI. 11.7, b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija. Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized; frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu, eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera, na oslonce konstrukcije.

Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju, na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog, rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI. 11.7, a) od gume, .plasticne mase iii evrste tkanine. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu, a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka, Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera, ver0,'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0.3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-.. 0.1 ...... r- fprenese na transporter; pritisak primaju "0,1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1,1 1,+ 1,6 1,8 1,0 I,ll," 1,61,6 III K punjenje transportera iz bunkera). Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl.11.8 izmedu bunkera i transportera, neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:;'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans- pUfem {prema iSfraiiw.mjima B,K. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-.Janr portere bilo koga tipa. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl, odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. 11.7, d):

"

(J

(m+mo),i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt.

Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja, !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno, to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza
0=

c)

(11.9)

gde je mo - ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca, ro - ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa, tj. rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja; m - ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala;
(11.10)

Sl.l1.7
Sheme s/o/;odno osciialornih libracionih fransporfera sa jednorn masom, sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a, h, c - kOl1Sfruktil'!1e sherne; d - prora(>runska shema

Ovde je: me - masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter; masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev; A - empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI. 11.8); m[ - masa transportovanog tereta (cestica materijala), koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi, odnosno oluka.

m"

346

Transportni uredaji

Oscilatorni transported

347

Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m, posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. 11.9, a), tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m.

Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d.vociklicni elektromagnetni pobudljivac. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa), sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca, koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. 11.9, b). Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan, sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona, kako viseCih, tako i oslonjenih.
Oslonjeni vibracion! transporter!. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St. 11.10, a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4, oslonih elemenata 3, koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja, vibracionog pogona 2, oslonog rama 1. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. 11. 10, b). Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni), a takodc i ekscentarski. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja, a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema.

b)
SI.1l.9
Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ,\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom:

Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala, kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase, centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama, tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama, laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja. Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno, a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom, pre svega, rezonantno podesenu elasticnosl sistema. Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11.11) navedene su u tablici 11.2. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm; frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22; temperatura transportovanog materijala nije veca od lOOe. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju, a kao posledica toga, neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom, armirano betonske konstrukcije), cija je masa za 3 ... 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1.lO,c), medutim sve to znatno otezava transporter.

a - sa dl'c mase; h - sa rise masa

Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji, u relativno maloj masi, u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje, a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160; 200; 320 i 400 m; kapacilet: 6 ...... 50 m /h i duzina: 4 ... 6m. ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11.9, a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3; drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2. Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom.

348

Transportni ure(laji

Oscilatorni transporteri

349

Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa - a ~. pU1;lcdatiSI. H.ll, c)

D
WWvU

T a br 11 ') lea
Tip transportera
KB)Kr- zoo KBIKr- 320

.-

. ".-'"

KBrX(-SOO

Dimenzije oluka mm: sirina B

~
~duzina

200 125 24000 10

2,2/3,0 80/96

320 160 30000 32

5.517,5

I
I

500 250 38000 64

I
I

Kapacitet pri transportovanju peska . 3 horizontalmm transpo~~c;rom. m /11 Snaaa elektromotora, kW lMasa 1 m 1 transportera, kg/m Dirnenzije, mm: A H
L
zatvorcnim olukom.

J
I

870 390 448

l30/lS0 1050 470 632

7,5110,0 210/240 1500 655 882

II
11

II

Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim, a u imenioCll, sa hcrmcticki

b)
SI.11.11

c)

SI,1110
Sheme o:;/olljenih l'UJr(Jcion;/1 transporfera: a - sa jcc/nom masom; b - SCI dl'e mase, so cenfrUi.lga/nim (if; elekfrOll/il!;lIetnirn) pogol1om; c sa dw! mase sa re,rkim osfon;,n ram om j ekscel1fars[,:im pogol1om; d - sa ekSCe!11orskim pogO/10m, kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede; e - sa l'j,fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna

a (bil\fi SSSR): a - upsti i7.:g1ed; h - .Yklop e!asficYnog gumenog os/onca; (' - popre(n; presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1.1'pOrler kO/1.1'lrukcije BmUIDTMam

Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja, oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1. 11.10, d), izmedu

351 350
Transportni uredaji Oscilatorni transporteri

kOjih s~ ugradujc pogon. Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f . raznodelL'pomerene za I 180 0 ,Ime. se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve Itik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' , , g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge, ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' . , . .. ". , ' , 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k', J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3, centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin,e,. ~Ja se postavlJa preko , OJI

vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. 11.10, a) odreduje se prema izrazu (11.9). Za opisani transporter prema S1. 11.10, b navedeni izraz daje pribliZno resenje. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1. 11.12, a = 1'12); ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu, tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r). Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1. 11.12,

d).
dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI. 11,12 i paralelno 11.13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala, cevi iIi oluka 7 i 3, koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza - preko lisnatih opruga, gibnjeva 5 (S1. 11.12, a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1. 11.12, b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi, a nalazi se iznad iii izmedu cevi. SI.lI.l3 Klackalice 6 se zglobno, preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4, koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2, a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1. Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5, a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel - centar inercija).
.

b)

SI, 11,12
, )f

>".

./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac;Olli rranspOrff'r:

e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y , / . 0 I, /; - ,w gurn.eliO - meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::.lI '/ I po ugOtn _ krelal:om, udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J.:.'. '(. (He ransportera sa i.:ru/o!ll , _ ,u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr.iJlll od o::.ci/u/ornih jJ](Jsu a

a - .W ofJrur..llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl

i krulom

POIU:110!n krc/I.I(Y " ,.

- amp!lfudu

OSClfOl'(llIjU;

r - radijus eA:SCellfra

'

hro, nizovana ' motovib, ratora sa ekscentrima , osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us,'h "1 , " . onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . . ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao .. " ' celokupnog sistema. ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe
v

.'

Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase, a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka), Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 - translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 , tj. kada se jedna cev krece napred, druga cev se krece unazad, a olkloni obe cevi su jednaki, posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev, a ukrsna glava kretace za drug u cev, Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera, S obzirom da su mase obe cevi jednake, to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1. 11.12, c). Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice. Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na

. ,.O,snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik . cevi - 152 ... 610 mm' duzlIla 12 ... 27 m; masa transportcla svakoga motora iznosi 1 ... 7,5 kW, po jedllUCI duzine 36 ... 156 kg/m; a

snag~

Amplituda oscilovanja transportera oslon'e . k ." . J ne , onW ~kCIJC, sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . I . , ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto

352

Transportni ureda,ji

Oscilatorni transporteri

353

vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera. Da bi sistem bio uravnotez:en, neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala, odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica, a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema. Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala. Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno - metalnim elasticnim sistemom (S1. 11.13) navedeni su u tablici 11.3. Kapacitet transportera je 15 ... 150 m 3/h pri transportovanju peska. Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka, kao i olucne transportere. Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim, lisnatim oprugama (gibnjevima). Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160; 220; 320 i 400 mm. Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h, a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 ... 850 0 C. Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi, a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi, moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom, bilo koje polo vine ovoga sistema, sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. 11.12, c). Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik
(11.11)

Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih , c transportera proizvo d aa um d er (A u,stdja)

II

Tablica 11.3 Tip transportera

Parametar RIO
[04 10 250 370

-~--,

R16
154 15 390 480

R22

R31

R39

R48

IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D,

imm
N~jyeca

220 25 700 680

310 60 750 1100

390

470 30 1000 1680

eluzina cevi, mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera, mm: A

35

J 1452

I 900

Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova

0,85 <

wlwo < 1,1

(11.12)

gde je w0 =

I m Vc1 + c2 + c3

_ kruzna

frekvencija sopstvenih oscilacija sistema.

Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja, sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa. Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa; du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre; na]veca dalJma. transmaterijala elostize 60, pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp, zbo o kOllscenJ3 gonom. . .. I r' ,. l1'mtnom ekscentarskog pogona; mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '. ~ podesavanju elasticnog sistema. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere, kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa , b s dye mase s ,e , za vremensko punjenje i praznjenje transportera. l Jravnotezem SIS te . a , . l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom). Takav J~dnocevl1l .UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. no.sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . . punJenJe, kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 .ostvanl]C duz cltave." In . t duzme trans portera, pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp , .

po~tovanja

agre~alom ~Jec!n:.:::

gde su: m - masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11.10); x - pomeranje centra inercije sistema duz x - ose; C], Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno - metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q, ('3), koji se oelnose na jednu masu; R

= iyoS - ukupna sila

(ovde je

i ""J=1 - imaginarna jedinica; Yo - ukupni koeficijent otpora; S - sila deformacije elasticnih veza); Po. - maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala); (j) - kruzna frekvencija pobudne sile.

v.

Elementi transportera
Elementi za no.fenje (Yestica materijala. Element za nosenje materijala izra.auje se u obliku cevi kruznog, kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture, zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka.

II

354

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

355

Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. 11.14) sastoje se iz statora -. elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje, kotve 4, poprecl1og nosaca 5, elasticnih veza opruga 6, kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa, kuCista 8. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve, a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog, povratno - translatornog kretanja i, skupa sa tegovima za regulaciju - podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta, pri napajanju njegovog kalema monofaznom, naizmenicnom eieklricnom strujom. SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta; prema tome, dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge, odvojice se od statonl. U tom slucaju, pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz, ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera, te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora, napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski, elektronska cev itd), sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. Kao rezultat ovoga, u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn, pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje - 50 Hz (3000 oscilacija u minutu). OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama, kao i maloj masi, a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~). Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m- Ih). Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. 11.15, a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H), dYe kotve 2, cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija, namolaja naizmenicne struje 3, kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga - gibnjeva (SI. 11. 15, b). Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno - translatorno kretanje jcdne, odnosno druge kotve. Pri tome, kada se gornja kotva privlaCi ka staloru, donja se udaljava, i suprotno.

bj

Sf. 11.14
JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH.Y : a - principije/J/o shema; b - kOllslrukcija

. <?evi..i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III .~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 .,. 5 mm, duzine sekcija 4 ... 6 m koje se spaJaJu vIJclma, a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti, kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi, odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom, po!turetanom,. plastlcnom masom, ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. Pagani. Uopsteno uzevsi, pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija, njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom.
Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno - krivajnog pogona, kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu.

Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni, centrifugalni i ekscentarski pogoni. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase, kao i kod transportera tezega tipa, visece konstrukcije; njihov sustinski nedostatak

356

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

357

ogleda se u velikoj masi, velikim gabaritnim merama (do 20 kg , za svaku tonu na cas kapaciteta - prenetog materijala), Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 .. , 650 t/h, pri snazi vibra(ora od 0,5 .. , 8,0 kW, amplitudi oseilovanja 0,625 ... 1,25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I. Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta, kao i amplitude oscilovanja, a shodno tome i kapacitet transporlera se menja. Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata, mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta, kao i u jednostavnoj eksploataciji. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje, kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca, Stalnost frekvencije (3000 min-I), kao i male amplitude (0,5 ......2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih, praskastih i drugih nasutih cestica materijala. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca, kao i transportera malih duzina (2.5 ... 6,0 m).

Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno - elaslicnim (St. 11.16, a) i krutim vezivanjem, sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl. 11.16, b), iii odvojeni, u obliku dva ekscentra, moto vibratora, sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11.7, c). Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu. Ekscentarski, jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. 11.16, a) sastoji se iz elektromotora 1. vratila 3, na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar - debalans 2. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila

F = mo 1'0 (j}

(11,13)

gde su: mo - masa cksccntra; ro - ckscentricitet eksccntarskc mase; w - ucestanost obrtanja vratila. Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su

Fx=Fcos(p;
Staticki moment mase eksccntra

Fy=Fsin(p.

(11.14)

Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11,16, a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5, PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y, a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter. Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11.16, b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F, eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne), a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene), Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi:

2Fy=2 morow

(11.15)

aJ
Sl.11.15

bJ
Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur':
a prindpijefn(J shemo; b - kOJ)slrukcUa

Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca, Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji, niskom nivou buke pri radu, mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 ... 750 min- ), kao i pobudne sile (do 100 kN), Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine),

358

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

359

Smer kretanja
t~

Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1. 11.16, c), polukrutim i e!asticnim (SI. 11.16, d i 11.17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm), frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu); a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem, krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi, dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema, pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad. Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija, ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema, kao i za transport malerijala duz oluka, odnosno cevi.

pomeranja, pa do potpunih radnih amplituda. Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon, koji je najekonomicniji i-- najefikasniji. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge, elasticni (gumeni) ekscentri, klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo. Kada se u transmisiji nalazi elastican element, tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra, posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove, vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. 11.12, d). Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze - cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl. 11.17). Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere, da se pri njoj, za vreme pustanja transportera urad, klipna poluga ponasa kao elaticna, a pri ustaljenom kretanju lransportera, kao kruta veza.
Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih

c)

d)

Sl.11.16
Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a, b - cenlrifugafni POgOIl, c i d - ekJrCllfarski pogOI1

Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade, sa velikim (npr. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon; 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u islovremeno pri pustanju transportera, a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje; 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih

Sl.11.17
E.;A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera

oprnga (S1. 11.18, a), cilindricno - spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl. lL18, c). Kao elasticni elementi navode se takode gumeno - metalni zglobovi (caure, Sl. 11.18, b), koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga. Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih, kvalitetno termicki obradenih opruznih celika; gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje, sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 ... 120 MPa, a sto je u funkciji siguruosti, odnosno produzetka eksploatacionog veka. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne, a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja, a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 .. , 2 godine)

360

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

361

zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno - promenljivog opterecenja). Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa, staklo _ plastike, drvene mase i slicno. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost. Gnmeno - metalni paketi (S1. 11.18, c) optereceni su na smicanje (klizanjc), ostvarnju vece amplitude oscilovanja, kao i visoki eksploalacioni vek, pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100C). Kod e1asticnih klipnih poluga, kao po pravilu, primenjuju se gumeno - metalni paketi. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera; 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala, proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta; 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila, otpora premestanja cestica materijala, kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema.

Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja, pogonska sila i elasticnost veza, kao i njihovo regulisanje. Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici, kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama, a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11.1), a biraju se iz tab lie a 11.4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera, a takode odreduju se i parametri pogona, kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera. Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera, sto je ranije ukazano, pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. Ugao usmernih oscilacija za co
~

usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co;

I
I

I
iI

a (mm za cestice materijala)

. co,mm -1

Prasinasti i I razni praskasti materijali

1,2...2,0 1,2 ... 3,0 2,0 ...4,0 5,0 ... 15,0

komadni
0,75 ... 1,0 0,80... 2,5 2,0 .. .3,0 4,0 ... 8,0

IElektromagnetni
I' Centrifugalni, jednostrani
i

3000 1800... 1500 1500 .. .1000 800.J=i ...450

I Centrifugalni, udvojeni

1 Ekscentarski
-

Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala, kao i ugla nagiba transportera:

v = (KJ K 2

Sina)a(OCOS~~l-

c)
SI. 11.18
Etas/ieni elemenf; transporfera: a - {isnali gibnjel'i ad p/rx'fa; b - meta/no {aura (zg/ob),' C - gumetlo _ me/aln; element

;2 '

(11.16)

gde su: KJ i K2 - empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko - mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11.5); a - ugao nagiba transportera; a - amplituda oscilovanja; K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11.1).

362

Transportni uredaji

Oscilatorni transported

363

U izrazu (11.16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll, nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu, nanize). Kod horizontalnih transporlera je K2sin
0:

Srednjc, uopstene vrednosti empir~~skil:. '.' . kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B.K. ,QMI'IKOB - a H B HHH nTMaw - u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala, mm
5 ... 200 0,5 ... 5,0

Tablica 11.5

0, pa je brzina

Transportovani materijal (11.16')

IKnm"clni

Vlaznost
%

Kl

K2

Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa, 5to je sitnija cestica materijala, to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11.5).
i

0,9 ... 1,1 0,8 ...1,0 0,4 ... 0,5 0,2 ... 0,5

1,L2~

Zrno Praskasli (oblika praska)

0,5 ... 10 0,5 ... 5 0,5 ... 5

1,6...2,5 1,8.....3,0
~

0,1...0,5

Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2.8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0,6 ... 0,9, za pravougaone cevi \jf = 0,6 ... 0,8 i za okrugle cevi \jf" = 0,5 ... 0,6; manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4, a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza, koji navodi B.K. ,QhlI'IKOB i to za: - kratke transportere dliZine L ~ 10 m je

IPrasinasti
. Srednje vrednostI k oer" lCIJcna

manje od 0,1

2,0 .. .5,0

Tablica 11.6

Vibracioni transporter
F=--

RaCllnski kapacitct transportera t/h

5.. .50

~
6 ...7 5... 5,5 7 ... 10 5... 6

K4

ViseCi, sa jednom masom, sa centrifugalnim pogonom

(11.17)

preko 50
5 ... 50

._------j

- za transport ere duzine L > 10 m

Osionjeni, sa jednom masom, sa koso I . . . I usmerenim nosacima - glbnjeVlma, sa II centrifugalnirn pogonol11

5... 6 3,5 .. .4
i

preko 50

Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni, sa dYe rnase, uravnotezeni, sa ekscentarskim po;);ono,n
5... 50 10... 12 8... 10

1O)K4+~J, 0,36
(11.18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport; za zrnaste i komadne rnaterijale, koji su veoma povoljni za transport (pesak, ugalj, sljaka, zrno), C = 1; za p nasipne rnaterijale, prasinaste i praskaste, a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement, apatit), usvaja se da je Cp 1,5 ... 2,0; Q - racunski kapacitct transportera, t/h; K3 i K4 - koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11.6); L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala, m; H - visina podizanja cestica materijala (za kose transportere), m;
Cp -

Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom)

5... 50 4,5 ... 5 4... 5 3,5 .. .4 3 ... 3,5

preko 50

11.4.4 Vertikalni vibracioni transporteri

Vertikalni vibracioni transporter - elevator (Sl. 11.19, a) sastoji. ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1; oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk,. III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom, duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal. Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po-

364

Transportni uredaji

Oscilatorni transporteri

365

gon vibropobuaivaca 3, koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj, uzduzne i torzione oscilacije), koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise, po zavojnici oluka, odnosno cevi, Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta, odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti, zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza). PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora, koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija, za osnovn plasta transportera, odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom, Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11.19, b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5, unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6; na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7, a postavljaju se po dva, pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi), Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8, koji ostvaruju tacno, sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora, Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F; vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose; horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment, koji stvara torzione oscilacije transportera, Povezivanjem ovih oseilacija, za odreaenu frekveneiju i amplitudu, obezbeauje se prenosenje materijala navise, duz zavojnice, Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000",1500 min-I, dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800",700 min-\ zbirne, usmerene amplitude oscilovanja (st 11,19, c) iznose a = 0,5 ,,, 8,0 mm. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em), tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi:

punienje

0)
Sf, 11.19
a

b)

Vertika/ni l'ibracion; transporter; konSlrukril'na shema; b - shema v;braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila; c . kompollente amp/Uuda
os('jl(})'m~ja

transportera iznosi Dp ;:0: HIlO, gde je H - visina dizanja cestica materiJala, Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 ,,, 900 mm, sirina oluka 100 ,,, 400 mm, a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m, Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn - a je sa ekscenlarskim pogonom, sistem je sa jednorn masorn, sa rezonantnim pode~avanjem, Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h; spoljni precnik plasta transportera je 800 mm; sirina olu~a je 200 mrn; korak zavojnice je 200 mm; najveca visina transportera je 9,7 m; amplItuda os1 cilovanja 6,5 mm; frekvencije su u rasponu 600 ,,, 700 min- ; najveca brzina transportovanja peska iznosi 0,15 m/s; ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO; sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW; masa ]edinice duzine, sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m,

(PTJ cos
bR

,2

2
,

' 2

+ szn

, ,

(11.19)

gde su: m - ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju, ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru; b i R - dimenzije (em) prema (St 11,19); , =45 0 - ugao ugradnje ekscentara; ro - ekscentrieitet ekscentarske rnase, em; Pi - poluprecnik inercije, em, Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2,8); brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11,16), tako sto, umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice, koji iznosi rp = 4 ", 8, SpoIjni precnik plasta

LITERATURA: [21],[45]

Valjkasti transporteri

367

12.
VALJKASTI TRANSPORTERI
12.1
Osnovne podele transportera
Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka, kalupniea, valjanih profila, cevi, (abH lima, sanduka, kontejnera itd.), koji mogu da se kotrljaju preko valjaka, buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta, oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava, uzcluzna, oslona rebra. Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka, cije su osovine obrtne u ramu transportera. Prcma naCinu transportovanja tereta, valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja, a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri, izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala, a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka, pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima, valjkastim transporterima
_~

368

Transportni uredaji

Valjkasti transporteri

369

po horizontali iii koso, naVIse, transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi, npr. lancanim prenosom, preko poluge za guranje itd. U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala, koji nisu teski, ostvaruje se direktno, rucnim pogonom. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko, da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil, pa prakticno, II cilju postizanja mirnog kretanja tereta, ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta, a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka, ovo je rastojanje jos i kraee. Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima, kao oblika diska

krivine veea je nego sa unutrasnje), takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija, ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu, a to znaCl, mogu da se postave blize jedna drugoj, sto omogueuje mirnije kretanje tereta.

........... ....

..

"" .... ..

......

...........

.....
!T"T"'I

12.2 Nepogonjeni valjkasti transporteri

12.2.1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. 12.1, a) i pogonjene, mobilne - na loekovima (Sl. 12.1, b). Transporter se izracluje iz vise sekeija, a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima, i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl. 12.1, a), kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era. Valjci su, kao po pravilu, cilindricnog oblika, a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja, sa nepokretnim osovinama. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika, npr. eevi, okruglih celika i slicno, primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom, a izmedu nagrmtih osovina valjaka, u prostoru izmeclu valjaka, dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi. Kada uslovi rada nisu teSki, valjci se izraduju od sintetickih materijala. Oni su manje mase, poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina, a postojani su na koroziju. Pri kretanju tereta preko njih, transport tereta ostvarujc se besumno, a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva. U mnogim slucajevima, umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska, koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija, npr. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase, sa jednorednim iii dvorednim lezajima, sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. 12.2) itd. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne, tako npI. kod krivolinijskih trasa transportera, prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane
,."",."

pit

"

"

~
b)
St. 12.1

,...

SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera

Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze, na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI. 12.3, a, b). Isto tako, primenjuju se valjci oblika c1iska, koji sacinjavaju deo okretne glave, samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta, jer su sa sfernim osloncima, tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI. 12.3, c, sklo~ I). Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3, ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci. Na SI. 12.4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera, dui kojih se kreee materijal, a koje se aktiviraju automatski iii rueno, ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru. Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca. Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta, koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12.5, a. Na dnu svakog konte]~.era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea, ciji broj odgovara broju ogranaka, ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera. Na jednoj od ploCica ugraclena je, pomoeu elektromagnetne glavc, kodirana adresa transportera. Ispred svake bocne gJave, a 1S-

370

Transportni uredaji

Valjkasti transporteri

371

pod valjaka transportera, ugraden je uredaj za oCitavanje. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje, tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter; u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije, kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka.

SI.12.2
Tras(I frafJsporlera .\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska;
a - jJtul'olinijska; b

c)
s(fl'ije!l(J

SI.123
Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a - fran.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama;

Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera, da bi se izbegli sudari materijala, ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji. Mehanicki uredaji U obliku stuba, sa dva pokretno okretna kraka, u obliku dvokrake poluge, prikazan je na SI. 12.5, b, kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta. Prolaskom tereta duz jednog transportera, za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1. 12.5, c), na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera, na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka, kao i precnik krajeva njegove osovine; duzina valjka; racunsko opterecenje valjka i masa

b - skrefnica; c - uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu

valjka. Prema tome, normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka, koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0,2 ... 0,5 Inm, a u zavisnosti od precnika, granicno odstupanje ne treba da prelazi 0,4 ... 1,2 mm, lito zavisi od precnika valjka. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160, 200, 250, 320, 400, 500, 650, 800, 1000, 1200 mm, a korak valjka iz standardnog reda: 50, 60, 80, 100, 125, 160, 200, 250, 315, 400, 500, 630. . Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta, prema koraku valjka; ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli, jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O,SG; pri 31v < II < 41", Fv = 0,33G; za 411' < II < 511" F" = 0,25G.

372

Transportni uredaji

Valjkasti transporteri

373

12.2.2

Proracun ncpogonjcnih transportera

Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2.2, "NaCin premeStanja na tockovima", pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka. U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2.23). Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog, nepogonjenog transportera, kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera, za kretanje materijala brzinom V (m/s). Kao sto je poznato, okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi. Dijagram obimne brzine valjka, a shodno tome i njegova ugaona brzina, prikazani su za ovaj slucaj na S1. 12.6, a. U pocetnom trenutku vremcna (1, dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v, koja moze da se smatra da je konstantna, teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja. BIzina valjka, na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta, povecava se lincarno, po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. 12.6, a). Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB). Nakon oslobadanja od tereta, valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD), do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka. Posle toga, opisani ciklus se ponavlja iznova. Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas, vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z. Aka je G' - sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo - koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta, tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo, a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12.6, a - povrsina OEAF); shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/. Put svake tacke po obimu valjka, za jedal1 vremenski period, jednak je vt'112 (povrsina OAF); odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA). Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia, a druga polovina - u kineticku energiju valjka." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A, gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi:

Sf. 12.4
Nepogonjeni ,'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. J e/ekfrh:na kolica; 2,4,5 ,. 7 - prfjemne sekcUe; 3 - upra"Uaa.,..; l'kJ'(Jni; 6 - razl'odni traJ/sporter

St. 12.5
Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a - preme.~tanje tere/a l/a skretni transporler; b ,. c - urectaji :a b/o/':iranje,' I - kontejner; 2 _ daw/('! 7;(] oCital'Gnje; 3 - skrefn; transporter; 4 - prf!l'odna po/uga :0 premeltallje; 5 - urectaj :w o6/al'(l!1je;

6 - stub sa dl'Okrakom polugom; 7 - elektricna sklopka. prekida(; 8 - u.\tm!jac

374

Transportni ureoaji
KoFvv
2

Valjkasti transporteri

375

A=2g'
pri tome je Ko < 1 - koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka; praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0,8 ... 0,9; g - ubrzanje slobodnog pacla, m/s2. Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta, (dine G, preko valjkastog transportera, sasloji iz sledeCih komponenata:
1. Otpora kotrljanja tereta preko valjka
SI.12.6
DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog
l'oljkastog transportera

(12.5)

Ako je, !ilo je prikazano u obliku dijagrama, SI. 12.6, b, interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja, nego u prethodnom slucaju, posto su kako sila otpora, tako i potreban ugao nagiba transportera manji. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH, lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum:

(12S)
(12.1) gcle je f - koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru, ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji, sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka, odnosno veca tezina tereta, tj. sto je manji oclnos FvlG. Zbog toga se kod transportera sa valjcima, koji su jednakih karakterislika, smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera. Nije od malog znacaja i stanje lezaja, kao i velicina precnika valjka D. Prema prasecnom nagibu transportera %, a na osnovu podataka iz prakse. moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta, kg iz tablice 12.1. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0,5 - 1,0%. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12.3) Celicni lim: ispravijeni
'.

tereta preko valjka. 2. Otpora usled (renja u rukavcima valjka, ako se teret oslanja na z' valjaka (12.2) gde je f.L - koeficijent trenja u rukavcima valjka; d - precnik rukavca valjka. 3. Otpora usled klizanja tereta po valjku, kao i usled predaje kineticke energije valjku. OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A, a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az; prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta)

Tablica 12.1 reta kg 30 30 30 30 30 10...50

100.. .400
'Yo

rtera

1,0... 1,5 2,0 ... 3,0 2,0 0,5 ...1,5 3,5... ~~ __._,~ 1,5 ...2,5. 0,5 ... 1,5 3,0 .. .4,0 4,0

Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog, nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12.4)

neispravljeni rcckani r--'--Obradeni, glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: ,rezane

W = W1 + W 2

+ W3

--+ ---=-~
D

G2f

Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~, duz koga se teret krece konstantnom brzinom v:

--------

30

lstruganc

15

376

Transportni uredaji
Nastavak tablice 12.1 Masa tereta Transportovani materijali
kg

Valjkasti transporteri

377

Nagib transportera
%

1
if

10...30 30 ... 150 150...500

2,0... 3,0 2,0... 2,5 1,5... 2,0 1,0... 1,5 2,0... 2,5 1,5 ... 2,0 0,5... 1,5 6 ... 7 5... 6 4 ...5

"\

Limeni kontejneri - metalni

ISanduci od slruganih dasaka

!

500... 1000 10... 25 25 ... 125 500 ... 1200 1,5... 3

Sa drvenim dnom

Kartonske kutije

3...8

8... 25

II

12.3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri

12.3.1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera, obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama, za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala, do makaza, testera, uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje, a takode i do skladista gotovih proizvoda. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova, pri rezanju i secenju profilisanih metala; u pilanama; drvnopreradivackim preduzecima; pri transportu dvrne grade, dasaka i brvana, od jedne do druge masine za obradu drveta i s1. Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne. Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa, a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima. Prema nacinu prenosenja pogonske sile, razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila, pogonskim luncima, klinastim kaisevima iii trakom (SI. 12.7). Na sl. 12.7, a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika, koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka.

c)

d}

SI.12.7
Shema pogona ,'aljka.l'fog fron.l'porfera:

a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h - /ancan; prenosniri pogone S1'oki par valjaka; c - pogonjellje "oljko IUllcelll; d - pogonjenje rrakolll

Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja. Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada; cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni; promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma. Na S1. 12.7, b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca, tako sto svaki lanac povezuje dva valjka, pa se zbog toga, na kraju vratila postavljaju po dva lancanika.

378

Transportni uredaji

Valjkasti transporteri

379

Na SI. 12.7, c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera). Da ne bi spao sa lancanika, lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. Suprotna grana lane;) kreee se kliz;)njem po uzduznom oluku. Posebne sheme lancanih prenosnika, koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta, pokazane su na SI. 12.8. Na SI. 12.7, d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada, kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. U nekim slucajevima, u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom, neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika, prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina, nego sa druge strane. Medutim, kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose, oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti, ako se umesto jednogog valjka, na zajednickoj osovini ugrade dva valjka, koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. Dve vrste valjaka za tde uslove rada, kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI. 12.9. Na SI. 12.10 prikazan je opsti oblik takvog transportera, otkrivenog tipa (bez poklopca). Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije, a u uslovirna visokoserijske proizvodnje, pogonjeni elektromotorima, ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva, u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om.

pri tome je w' - koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2.23)]; w'J - koeficijent otpora obrtanja valjka, dobija se iz jednaCine (2.23) pri f

= 0,

w; =~

; 11 - stepen korisnosti pogonoskog mehanizma.

Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L; pa je shodno tome, potrebna snaga (kW)

(12.7)

Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2.15)1. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao
(12.7')

Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z, poveeava se snag a mot ora. Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0,80 ... 0,85. Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta, pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter, odreauje se iz izraza

t=--.

Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je

3600 Z

(12.8)

T=~,
v

(12.9)

12.3.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer. Kod valjkastog transportera ovoga tipa, svi valjci neprekidno se obreu motorom, nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali. Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter), kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m); duzina horizontalne projekcije Lh (m); visine dizanja tereta H (m); broj valjaka transportera z; sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N); brzine kretanja tereta v (m/s), moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12.6)

dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru

Z =-=-o t 3600.v

ZL

(12.10)

Tada je polrebna snag a elektromotora (kW)

(ZoGw' +zFvw;)v
(12.11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa, moze da nastupi slucaj da je 20 < 1, tj. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru. U tom slucaju u jednacini (12.11) treba usvojiti da je Zo = 1.
P

NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku, ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka, odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1, tad a je

380

Transportni uredaji

Valjkasti transporteri

381

'= M (KIGW' + F . ) D i 2'

"WI

(12.12)

Ako se terel zaddava ustavljacem, a valjci nastavc da se obreu, tada je moment uvijanja (Nm)

M =[KJGJ.l1 + (KIG + F) .]D . 2'

1
I

v WI

gde je fll - koeficijent trenja tereta

povrsinu valjka.

Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava, a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za

G(fll-}
100011

G~llV

100011

(12.13)

Radni transporter. Kod radnih transporter a u valjaonicama, sa cestim i brzim promenama smera kretanja, neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja. Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i, shodno tome, da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni. Pri tome su, u zavisnosti od ubrzanja, odgovarajuce snage, karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora, mogllea dva slucaia.

bJ
51.12.9
VaUak mercllurgzjskog rransporfera
,\'{J

[Jogonom:

grupnim; b - inrlh'idua/nim

1. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta, tj: 02.14) m g 1"02 mao iii ao S g flo,

gde su:
flo
aD

- koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje

odgovarajuee povrsine

valjka; - translatorno ubrzanje tereta.

U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja, tj. krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka.

51.12.8
Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a - kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak; b - sekcije so skupom mljaka; c - sekcija sa prile'!l1im rockieima, do hi se kad )'aUa/...-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja; do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80

2. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta, usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. Ubrzanje tereta je

a =g III

(12.15)

382

Transportni uredaji

Valjkasti transporteri

383

gde je: III - koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka.

gde je f - koeficijent trenja kotrljanja. Dinamicki moment na vratilu valjka je:

U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke, jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil. Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je:
1)

(12.19) (12.19) Ako je ip - prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka, a 11 - stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma, to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.20)

saglasno

(12.16) gde su: tm - ugaono ubrzanje vratila elektromotora; koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka; c - koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1,1 ... 1,2). Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja, kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu. Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1,8 .,. 2,0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju.

SI.12.10
V(jljkasti transporter sa zasebnim
l'O/jakO
pog0l10111

2)

(12.16')

Kod zasebnih pogona, ako su motori ugradeni na osovine valjaka, moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12.12)].
1)

K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-.--- Jco;

19

(12.17)

2)

M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c,

, K'GIlJ D

(12.1T)

gde su: J v i 1m - momenti inercije valjka, odnosno rotora elektromotora; K' - koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak; ako je korak valjaka veCi od duzine tereta, tada je K'=l, ako je manji, tad a je K' < 1. Kod grupnog pogona transportera, svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje. Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi:

1) M = (Cw'+zF
Sf

Wj'

)D
2

=(G 2f D +zF,'D 2 =GF +(G+zF )f.ld . (12.18) +f.ld IUl)D 2'

J
v

(12.18')
LITERATURA: [15], [21],[45]

Hidraulicni transport

385

13.
HIDRAULICNI TRANSPORT
13.1 Opsta razmatranja
PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev, oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova, prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova, a takoae i prilikom transportovanja sirovina, npr. cementa, kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. 13.1). Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport, hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. 13.1, a) i na dodavace (SI. 13.1, b). Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom, a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska, ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala, sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J.cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada; meautim, slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama.

386

Transportni uredaji

Hidraulicni transport

387

Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE, kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om, a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice, to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima, 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica, odnosno od njihovih suspenzija; tako 5e npr. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em, na dnu, duz zida cevi - dakle neravnomerno. Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida, u opstem slucaju, moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. otrzanje od dna, a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako, u skokovima kretanje, a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida, granulometrijskog sastava, gustine i oblika cestica transportovanog materijala, kao i od poprecnog preseka cevi.
U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu, obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine, koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0,05 ... 0,15 mm), grubo disperzne (0,15 ... 1,5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1,5 ... 2,0 mm).

Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi, a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida. Medutim, ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala. 2. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 ......20 % veca), kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda. 3. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala, zbog manjeg habanja cevovoda. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom.
U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 ... 20 % vece od kriticnih.

Hidrosmese Cine vise disperznih sistema, koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija.

13.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja

Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod, to je u sustini specijalna centrifugalna, jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju, kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija, koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala, S1. 13.2. Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2, koji je vezan za prednji poklopac 3, tela pumpe 4. Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5, dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6. Sl. 13.1
Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja:
a sa pwnpom; b - sa komorl/jm r../or../al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J - pumpa," 2 - prijemni urutaj; 3 - prOl'odJlik pulpe; 4 "para! za sutell)e; 5 - hWlker; 6 - talozllik; 7 - pumpa; 8 - Ce1'ol'od pre6celle vode; 9 - centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu; 10 - dodol'ut..Y z() dm'oc/ maferijala - pulpe u trullsportni cel'ovod

Pri proracunu cevovoda, pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama, respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora, pritiska, snage, koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine, a u zavisnosti od protoka (napajanja), pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola.

388

Transportni uredaji

Hidraulicni transport

389

U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom, menja se i napajanje pumporn. Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi), a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano - razdvojive veze. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora.

b)

oj
Sl. 13.3
Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a - nbfagana celi(nim segrnent"na; h oblagona sekcl.fan7a od haza/ta

Cevovodi sepregraduju zasunima. Sl. 13.2

Pumpa :a hidraulicni frm7jport

Kontrola rada, odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom, odnosno vakuummetrom.

transportnog

uredaja

U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja, pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg, zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja, zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi, tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom, koriScenjem odgovarajucih masina, a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi, pa time i njihova primena. Takode postoje. i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije. Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 ... ...700 rnm, a debljina uloska je u granicama 30 ... 85 mm. Efikasna je i primena armiranih kolena, brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 ... 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. 13.3). Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe, a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe), neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a - kape.

13.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja

Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu, odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc, daljina transportnog cevovoda, visina podizanja hidrosmesc, kao i fizicko - mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca, gnstina, poroznost i drugo). Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice,

(13.1)

390

Transportni uredaji

Hidraulicni transport

391

gde je C]

0,55 - koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a); d -

precnik cestica tvrdog materijala, m; tvrdih cestica materijala,

PM - relativna (u odnosu na vodu) gustina

Hg = hus + hg + hi + hgm + has,

(13.3)

'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda, stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs, a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju, vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr, a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa. Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13.1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala, u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda, mm

gde su: hus - gubici na usisnom delu, Pa; hI! - gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. Pa; hi - gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda, Pa; h gm - gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu, Pa; hos - preostali nap or, Pa. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 ... 30 Pa. Gubici pri podizanju, usponu pulpe, hg = ZPh (Pa), gde je Z - razlika kota, m;
Ph - gustina hidrosmese, t/m
3

Tablica 13.1

200

300

400

500
-

Kriricna brzina trallsportovallja Vkr, m/s u zavisnosti od materijala 1:6[--1,8 frakcija gline 2,2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka
2,1 2,6 2,8 2,4 2,8 3,0 2,7 3,2 3,4

600

gde su: io - veliCina specificnih gubitaka u m, na 1 m cevovoda; L - duiina cevovoda; Ie - koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode, zavisi od pIecnika cevovoda. Vrednosti koeficijenata otpora za vodu, u zavisnosti od precnika cevovoda, navedene su u tablici 13.2. Lokalni gubici su

2,5 3,0 3,4 4,0

2,7 3,2 3,6 4,3 5,0

Ido 10%
krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak, tucallik

i
II
II

hgm

v2 == S2g Ph'

gde je

S - zbir koeficijenata

lokalnih otpora Tablica 13.2

J
JII

Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn, za razlicite precllike cevovoda

3,4

3,8

4,2

4,6

mm

150 0,0185

200 0,180

Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport, to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza

Ie

I 250 I 0,0175
1

300

I 350
I

400 0,0155

I 450
I 0,0155

500 0,0150

600 0,0145

0,0165 I 0,0160

D=~

(13,2)

Za pribliZne proracune je hgm = 0,1 hi, Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 ... 50 Pa, (N/m ).

3600v1t '

gde je v - brzina hidrosmese i iznosi (1,1 '" 1,2) Vkr, m/s. Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost. Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa, Pa:

13.4 Hidraulicni (taloga)

transport

koncentrisanih

hidrosmesa

U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 ... 12 hiljada tona sirovina, Koriscenje mekih stena iii plastienih, neelasticnih materijala (krede, gline, kao i posebnih oblika laporaca), kao i njihov transport sa povrsinskih

392

Transportni uredaji

Hidraulicni transport

393

kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom, posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama, posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona, odnosno karoserije kamiona (kipera).Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima. U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa. Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa, cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja. Dostava gline iIi krede od rudnickog okna, pri jamskom otkopu, do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 ... 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0,,02 ... 0,03 m, sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. Na primer, u jednoj fabrici cementa, pri d\.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta, ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm; pritisak pumpe za vodu iz~osi 0,4 ... 0,5 MPa; pritisak pulpe u cevima 1 ... 1,5 MPa, koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je, kao !ito je poznato, konzistenCija hidromesavine - pulpe). Odnos smese kreda - glina iznosio je 6 :! 1; glina - skriljci, 3 : 1. Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu, takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko, te je zbog toga, pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja, neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala, kao i elemenata hidraulicnog transporta. U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija, sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina. Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima, odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca, pripremljena u dnevnom kopu, glina u obliku taloga. Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 ... 3 mm; potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga, vlaznosti 36 ... 38 % transportuju cevovodom do fabrike, u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama, pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa. Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje. Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama.

Pokretanje sistema taloga velike koncentracije, cvrsre sirovine (1.7 ... ... 1,8 gr/cm3), kao sto je praksa pokazala, slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine. Zbog toga. naroCito pri pustanju u pogon, velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 ... 40 s) inadmasuje za 2 ... 2,5 puta radni pritisak, jer dostize 2 ... 3 MPa. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom, iznosi 1200 '" 1400 m /h, a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2,6 ... 3,1 m/s. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1,9 ... 2,2 kWh. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0,4 ... 0,45 MPa. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0,3 ... 0,35 MPa, sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa, do fabrike cementa. Potrebna kolieina isusenog taloga, do suvog stanja, tj. apsolutno suvc gline iznosi 2,4 tlm3 , prirodne vlaznosti 25 %. Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana, pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc). Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda - fabrike). Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1,2 m/s.

1. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga, pri vlaznosti od 60 %, 0,4 : 2,4 = 3 0,166 m .
2. Zapreminska gustina taloga iznosi

Pv

= 0,4+0,6 =13 0,166+0,6 'tlh

3. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi

=84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) . 3077 1-0,6 4. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13.2)
180000

D=V~=

/4Q

4160

36001t 1,2

=02 m '

Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm.

LITERATURA: [15]

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

395

14.
VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI
14.1 Opste napomene
Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a, za premestanje prasinastih, praskastih i sitnozrnastih, slabo disperznih materija!a. Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: - visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala, takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera; - hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta, ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine; smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno - higijenskih uslova rada; - mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom, tako nutom i vertikalnom pravcu; nag-

- mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima, posto se materijal premesta cevovodom malog precnika, koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1.; - mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta, npr. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno;

396

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

397

- visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera; - mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar, a takoae i za istovar; - siroki dijapazon kapaciteta, kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh, a transportna daljina do 1,5 km); - relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: - visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala, koja nadmasuje 8 ... 14 put a potrosnju energije pri mehanickom, kla5icnom transportu istih materijala; - brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca; veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca, kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo); - neophodno je preCiscavanje vazduha, njegovo ispustanje u atmosferu, uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine; neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha, odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport. Meautim, i pored svega, eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na, uprkos ukazanih nedostataka, tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport. Zbog toga, pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko - mehanicka svojstva materijala, a pre svega njegova nasipna svojstva, koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost, odnosno narusava se proces transporta materijala. Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica, koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija). U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno, u manjoj iii vecoj meri, preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta.

14.2 Osnovne sheme i klasiflkacija

U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda, pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. 14.1, a) i kompresione (SI. 14.1, b). Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni, a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni). Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1. 14.1, c). Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1. 14.1, a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema. Pod dejstvom atmosferskog pritiska, vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3, pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje. Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu, usled koje se cestice materijala dizu po inerciji, udaraju 0 zidove, pa usled gubitka brzine - padaju.

aj

ad

kompresora

r;:=:+:*u==fim-'
c)

-=-vazduh - - smesa

-- materljal

Sl. 14.1
Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a - usisnog; b - kompresionog (porisnog); c - usisno - pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a

398

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

399

Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu, izbacuje u atmosferu. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5, koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter. Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. 14.1, b), vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage, dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7, u koju se materijal prinudllo dovodi. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3, u kome se ostvaruje talozellje materijala. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3, dospeva potom u filter 4, u kome se prcciScava, zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe, preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno - potisnog dcjstva, transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta, na kojima se ostvaruje praznjenje. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata, a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog, potisnog elejstva, odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda, a pneumatski transportni uredaji usisnog, vakuumnog dejstva, odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja, vakuuma na kraju cevovoda. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14.1. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma, masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore, a kod instalacija visokog vakuuma, rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe; dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska, vazduilne duvaljke i kompresori, a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe, kompresori i ventilatori". Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala, duzine transportovanja materijala, sheme instaiacije). Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta, a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara, npI. kod uredaja za otprasivanje, pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1.

Tablica 14.1

Pneumatski

transportni uredaji

Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta, kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. Uredaji usisno - potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih, odnosno istovarnih mesta. Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0,1 MPa, a praktieno oel 0,6 ... 0,7 MPa, to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina. Kod instalacija sa vakumom, od mesta prijema materijala, do mesta istovara materijala, svi aparati i cevovodi, duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju, a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja.

14.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom, gustom sloju

U novije vreme, osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU, tabliea 14.1, a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju, od-

_ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l - 20 ...40 kg I sloju materijala) , sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha

400

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

401

dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom,

kg I sloju materijala]. . . . Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha

gust om sloju
.

~l

== 250 .. .300

uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc. Gubici energije sc snizavaju, jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali, tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka, silosa, pneumatskog podizaca, cisterne za prevoz cementa, tehnoloskog postrojenja, vozila za cement, iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja. Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla. Na Sl. 14.2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog, disperznog materijla,u gustom sloju. U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava, a materijal aerira koji se prenosi. Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1,2 ... 1,4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi, bez zahvata mao terijala. Na taj nacin obezbeduje se konstantno, potpuno i ravnomerno praznjenje posude. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih, sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju, ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude.
Sl. 14.3
Posuda

1.1 fir St. 14.4

IS

Shema preno,i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng

u gusfom sloju

Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala, zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha, sode, sarze, stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1, ne odozgo, vee preko prstenastog sektora 4, postavljenog unutar suda (Sl. 14.3). Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine, kao filterom, kako bi se sprecila zapusenja. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2, kroz razvodnik 5 (tzv. pauk). Pauk 5, sastoji se iz dva osnovna dela - statora i [otora. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem, navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora, kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport, odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije. Broj i precnik cevnih prikljucaka, kao i sektora, mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala. Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora. Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 ... 30 min-I. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1. 14.4.

Sf. 14.2
1 ~ ce\'ol'od; 2

Shema preno,(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec;slacem; 3 - kOJ1usn(J slavinG; 4 - posuda; 5 - disk; 6 7 - jilter; 8 -,prUemnik; 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje

~.l'en(il

sigurnosri;

Kada je otvoren konusni ventil 1, zasuna 2, kao i sigurnosni ventil 3, sud 10 ispunjava se materijaiom. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu), punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. EIektromotorom 15, preko reduktora 14, dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12, te se sabijeni vazduh prenosi u sud. Nakon podizanja pritiska u sudu do

402

Transpiortni ureilaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji

403

racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala), malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren. Nakon 17 ... 20 s posto se otvori slavin a 9, zatvara se izduvni ventil 4. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11, a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4, a zatvara se sigurnosna slavina 9. Posle 25 ... 30 s zatvara se izduvni ventil. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha, zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15. Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja). ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0,2 ... 0,35 MPa. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 ... 25 t/h.

Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda, kako ne bi doslo do kondenzacije vlage; ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena, promene smera strujanja, promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala, kod cevnih prikljueaka, zatvaraea, preklopnika i drugih lokalnih otpora); mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a, pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja, na ko!enu mora da bude povecane debljine. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 ... 1,5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja, rade na zaustavnom principu, tj. propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. komorni do-

14.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja

Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh, prijemnik vazduha, ulje i odvajac vode, cevovodi, uredaj za punjenje (dodavac), odvajaci, filteri, aparatura za daljinsko upravljanje. Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom, cevovod za prenosenje materijala - transportnim, a eevovod za odvod vazduha u atmosferu - aspiracionim vodom. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih, celicnih cevi sa prirubnicama. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma, karton, klingerit, paronit i slieno. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena, trokrakih eevi i drugih izvora, tzv. lokalnih otpora. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih, besavnih - vruce vucenih cevi sa prirubnicama. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena; ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90; zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine; precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd); unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja, t9pljenjem, kako bi se povecala otpornost prema habanju, povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom.

Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. 14.5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera, ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza; ako je korak zavojnice s '" 0,8 D, to je korak poslednjeg zavojka s = (0,55 '" 0,60) D. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min- 1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje, zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese. U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora, brizgaljki (11 ... 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh. Brizgaljke se tako ugraduju, da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom, usitanj;wa dodavani materijal preko puznog transportera, meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu, a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja. Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska, odnosno kod komore za mesanje smese, to se u izlaznom otvoru materijal sabija, te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Izmedu njih je odredeni razmak, a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. Sto je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine, to je bolja i hermetienost.

404

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

405

C.t
?tJ(1 ,tJ

P/cW

L,
7tJtJ

23

"

($

10

""
10
.#

/, Ip P.J ~l 1....- rIg

II'"
SI1I1
~11()

eksperimentalno je utvrdena u Rusija - u (BHllllIITMaIII - u), a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl. 14.6. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca, npr. dllzina transportovanja, moguce jc odrediti i ostale parametre. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl. 14.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm, pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m, Na dcsnoj strani grafika, nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m; kretanjem od nje do krivih L = f(rik), Q = f(Pk); Pk = rOn) i koordinatnih osa, nalaze se tacke B, C, D, E, F, G i konstatuje se da je za L" =350 m, pritisak u komori za mesanje Pk = 0,33 MPa, snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW; a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h.

so 1(1

- \d
vi'

A
J()()

ll"
i'

-'

~F

zoo
1110

I "'"

Ib

Sl. 14.6
Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm. Q - krivo kapacileta: L kriva duiine:

Sl. 14.5
Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor; 2 - spojn;ca; 3 ~ ograda; 4 ~ kucq,fte leiaja; 5 - brf\'ljenje I'rafi/a; 6 ~ zasun; 7 puzni konzolni tral/sporrer; 8 - ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala; 9 - oklop; 10 - komora za me,vanje smese; JJ - I'elllil; 12 - hrizgaljka

kriva snage maWra

Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe).

Medutim, sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom, povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca. Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka. Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem, od tvrdih materijala. Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 ... 2 mm). Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 ... 12 mm. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker, kao i slucajni metalni predmeti, koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje, a ponekad i dopunski magnetni separator (npr. pri proizvodnji sljako - portlandskog cementa), Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno, u tablici 14.2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala, pritisak u komori za mesanje). Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage, za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje. Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac, sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm -

TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement, tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda, m UkljucujuCi po vertikali, m Pritisak sabijenog vazduha, koji je dove den do pumpe, MPa Radni pritisak u komori za mesanje, MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima, m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda, mm
TA14
(C-991)

Tablica 14.2

HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K2645) (K2650)

HIIB-63-4 (K2655)

36 200 30 0,4 0,2 18 140

63
',,'

36 400 30 0,4 0,3

I

110 200 30 0,4 0,2 38 250

63 400 30 0,4 0,3 41 250

, ,
I

200 30 0,4 0,2

I
I

,I

22 175

25 175

406

Transpiortni uredaji
Nastavak tablice 14.2
~=.~.

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

407

Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip

'fA14 (C-991)

HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K2645) (K-2650) (K-2640)

A02916
A02-92(j A3-3J5-6

HllB63-4
(K-2655)

A02RI-6

IA3-315M-6 [
132 1000 4455 700 1065 3030

~ I
I

Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne, a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod - na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn, u jedan iIi dva odvojena cevovoda. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. 14.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu. Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore, pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo. Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha, otvara se konusni ventil i komora se puni cementom. Za to vreme prva komora se prazni. Vreme punjenja je, kao po pravilu, uvek krace od vremena praznjenja. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9). Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu, hidrodavac ispunjene komore se aktivira , prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja. Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha, a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca, preko uredaja za aeraciju i brizgaljki. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha. IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja, transportne claljine: tako npr., doclavae TA - 28 je kapacitcta Q - 100 t/h, pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m; Q ] 25 t/h, pri Lh ::: 500 m. odnosno Q = 220 l/h, pri Lb '" 250 m. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja, pa lako i brzog habanja elemenata, a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1,5 10:11). Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew, a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14.3.
Separatori SU metalni, celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. .

I Snaga, kW

30 1000
- --"-I

55 1000 4135 660 1010

I

75 1000 4187 660 1010

-~----

110 1000 4405 700 1065 2940

I
I

Ucestanost obrtanja, min- 1 duzina sirina visina masa,kg

Gabaritne mere, mm:

2420 640 870 930

2150

2252

LcnjingraJski zavo<.l

gradcy. masina

Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa

Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom, dancem.

Magistralni vod vazduha

SI.14.7
Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon; kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 - kompenzalOr; 2 - venti! Zil pllflje/Ije materija/om,' 3 oslani podiza{,' 4 - hrizga/jka; 5 ureilaj za aeracijL<; 6 - odvodna cev; 7 - rezervoar; 8 . hidraillil'ni predajnik: 9 - razdelnik va=duha; 10 - podeona kutija, odvojnica; J 1 :filter za vazduh; 12 pneuma/ski cilindar
w

Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno. Na S1. 14.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu. Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk. Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. Pogon clobosa je elektricni.

408

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

409

Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice. Karal{teristike K2305 Gabaritne mere, mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322

Nastavak tab lice 14.3

_.

Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1,4 1565 K-1945 4520 2325 3340
-

TA-29 3770 3350 4190 6,3 10900

TA-28 6000 3700 5500 18,65

I

--j

I
I Zapremina komore, m [Masa, kg
3

sirina visina

--

3478

17000

Posto je okolni vazduh zaprasen, na usisnom ccvovodu, na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine), a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ).
Sf. 14.8
Sektorski
zatvar{[(Y

Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija - "l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement); t/h Daljina transportovanja; rednkovana daljina; m

Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh. Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja, u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage, a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc, kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi). Tablica 14.3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri. Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc, prc odvooenja oslobaaa se od prasine. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. Takav filter prikazan je na SI. 14.9. Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh. Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu. unutrasnju povrsinll rukavnog filtera. Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra, tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole, pa se tako cisti filtcr. VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha. Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra. Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera, sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI. 14.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom, unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri.

Oznaka dodavaca K2305 I TA23 Sajednom komorom 10 ... 12 40

I

K1945

TA29

TA-28

Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200

200 35 100

UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe), m , Unntrasnji preenik transportnog cevovoda, mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . Radni pritisak sabijenog Ivazduha, MPa Sistem upravljanja

~
25 150

100/12~1
1000/500 I 50 250

---'I

35 150

1 ,I

4.. .5

15 .. .17

15 ... 17 0,4 ... 0,6

75

120175 ! 0,6

I
0,4 ... 06 Automatski iii rneno do 0,4 0,6

Automatski
I

410

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

411

Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima, a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova, koji se nalazc na ramu postolja. Tako je rukavni filter gore zatvoren, a dolc otvorcn. PreCisccn vazduh se vcntilatorom, prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u

gde su: Vv - zapremina filtriranog vazduha, m 3/h; q - speeificno opterecenje, m /h, po 1 m 2 povrsine fiitriranja. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 ......220 m 3/h po 1 m2; brzina filtriranja iznosi Vf'" 0,03 ... 0,08 m/s. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 ... 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha, a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu,neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni, kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja, elektromotora i slieno, odnosno unosenje otvorenog plamena). Usled tTenja cestica prasine, elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta, uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera. Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom, preko razvodne, signalne i komandne table.

~
"

f~ I!!l t

I'
"

Ii

it' . .
" o

i1

n
"
t,

" "
I

.,

I'

r:llt::1
:1' ":

,
"

I: I" i
i

I,

.'., r Ii'
,
..

"

'

:~l~~:;:Y~~

......

" ~ ,.;;.;

.1'

~ :,::.":.:.~ "':- ... ... ;..

...

~:r

oj
SI.14,1O

b}

SI.14,9
Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane

Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada; b) drugi ciklus rada

rukavni filter od takanine. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera, a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu, dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom, preko ventilatora, odvodi se u atmosferu. Za vreme od 5 ... 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine, te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh. Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine, njenog obUka, stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine. Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza

Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa. Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda, kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta. Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama, a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca, sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca. U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna, odnosno druga sijalica. Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli, shematski je pokazan dvograni zatvarac. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima, a u sredini svakoga od njih nalazi se malo, okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa; istovlcmeno daje se i zYUcni signal. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom, Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme. Dvograni preklopnik eevovoda (SI. 14.11) namenjen je za promenu smera strujanja. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2, koji se premesta polugom 3, koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja. Pokretanjem poluge, zatvara se tanjirastim ventilom jedan, iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda, odnosno na glavni cevovod. Pri daljinskom upravljanju, poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom.

s=

Vv

412

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

413

0)

Sl. 14.11
Dvograni preklopnik

SI.14.12
Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine:

a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom; h - konsfrukciju sa plovkom,'

C -

sa gipkom sondom

Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI. 14.12). Pokazivac nivoa na SI. 14.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor, cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14. 12, a). Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo, ono se zaustavlja. Zaustavljanjem lopaticnog kola, a to znaci i puznog tocka, puz se pomice u aksijalnom pravcu, te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt. Pokazivac nivoa, konstrukcije sa plovkom (SL 14.12, b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti, odnosno ispraznjenosti silosa. Kada je silos ispunjen cementom, huska pokazivaca nivoa se zaohece, zivin kontakt se zatvara, a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni, pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL

Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI. 14.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom. Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. Kontakti, postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. Pri radu sa cementom iIi peskom, na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee.

414

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

415

14.5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU)

Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h), shema cevovoda sa predvidenim duzinama, horizontalnih, vertikalnih i kosih deonica, a takode, broj i vrsta postavljenih kolena, zasuna, dvogranih preklopnika i drngo. Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije, uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 ... 20%, za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda, vertikalnih deollica, kolena, dvogranog preklopnika itd.) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima, na duzini pravolinijske deonice. Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima, navedene su u tablici 14.4.

U izrazu (14.1) je l: LII - zbir duzina horizontalnih deonica, m; 2: Lv - duzine vertikalnih deonica, m; l: LeU zbir ekvivalentnih duzina, zbog kolena u cevovodu, m; 2: Lekp - zbir ekvivalentnih duzina, zbog preklopnika u cevovodu, m. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1. 14.13) da se posmatrana cestica,.kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju, pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T, usmerava u smeru kretanja struje. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta, pri kome cestiee vazduha, kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a, kretanjem preko ove povrsine, menjaju smer svoga kretanja; u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela, te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje. Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje, cestica ce se pokrenuti. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha, jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt - ubrzanje cestice materijala (tela), mJs . Eksperimentalno je utvrdeno da je
2

..-

...

Tablica 14.4 Vrednosti L ckk , m, pri odnosu * R/d e

Vrsta transportovanog materijala

4 6

10
6.. .10 12 ... 16 28 ... 35

20
8... 10 16 .. .20

T=

\jfPvAmax pp

vv+vM

)2

'

(14.2)

Prasinasli Zrnasti, jednakih dimcnzija

4... 8

5... 10 8 .. .10
-

I Sitno komadni, nejednakih dimenzija

I~;pno komadni, nej~dnakih dimenzija

38 .. .45 70 ... 90

60 ... 80

* Primcdb.:.t";"R~radijus krivinc kolcna; dc~unutrasnji precnik ccvi

Prema eksperimenlalnim istrazivanjima, ekvivalentna duzina cevovoda Lekv, pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90 i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m, ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni, odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m, za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni. Dvograni preklopnik ekvivalentan je, po otporima, cevovodu duzine Lekp = 8 m. Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza
Lr = l: L;, +l: Lekk + 2: Lekp

pri tome je \jf - koeficijent koji zavisi od svo~ stava materijala; pv - gustina vazduha, kg/m; g = 9,81 ubrzanje sile zemljine tdc, m/s2; Amaxpp - povrsina najveceg poprccnog preseka, m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja); VI' - brzina vazduha, m/s; VM - brzina cestica materijala, m/s; vv - vM - relativna brzina vazduha, mls.

SI. 14.13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G, odnosno: /tla/eriju/a 1. T> G, dvldt> 0, _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem;

2. T < G, dv/dt < 0,

(14.1)

- telo se krece sa negativnim ubrzanjem, tj. pada naniZe; - ako telo nema pocetnu brzinu, to se ono nalazi u stanju mirovanja.

3. T

= G, dvldt = 0,

416

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

417

S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani eama, to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi, a pri T == G mogu smatrati, u odnosu na neki srednji polozaj, da su takve, kao da cestiea lebdi. Brzina struje vazduha vs, koja odgovara ovome stanju, naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0).
5C

Da bi materijal moga; da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja:
Vv

= 11 vs,

brzinom

gde je n - koefieijent sigurnosti (n > 1). Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja, jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora, a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda, pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom, a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea, gustina cestiea, daljina transportovanja, stepen koneentracijc materijala u eevovodu). Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem. Na S1.14.14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa, od daljine prenosenja.

Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju, tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom, koja je iste zapremine i tezine. U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika

odakle je
2dPMg

3\jfPv
Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte
\jf ==

(14.3)
0,23, pa je za cesticu

L
/'"

.,

.J!

Vs

28,4dp J'vl .

V
~

a za cestiee materijala drugog oblika

Pv
28,4dPM

v s == C 1--'----'-"'Pv

Grqjlk :a\'f'Sl1ns{; hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a, od

duZiJle franSpDrta mafenjala

gde je C - koefieijent, koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala; PM 3 gustina materijala, kg/m . . Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14.5. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta, sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika

Za odredivanje brzine strujaja vazduha, ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom, tj. kod otvora za ispuslanje, na potisnoj instalaeiji, kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1,2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz

Ta hI'lea 145
Koeficijent C 1,0
0,64 0,57

(14.4)
pri tome je eM - koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14.6); PM - gustina cestiea materijala, kg/m ; 5 - koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 ... 5) 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih, prasinastih materijala), m- 1 Lr - redukovana duzina cevovoda, m. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera, obicno se sabirak L/ u izrazu (14.4) ne uzima u obzir.

0,45

s-\

418

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

419

Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase, tj. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha:

Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje):

Qv '
pri tome je Ilk - koeficijent koncentracije smese. Sto je veCi koeficijent konccntracijc, to je manja potrosnja vazduha, pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca; medutim, ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda, naroCilo kod lokalnih radijusa, sto narusava normal an rad instalacije. PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca), tj. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja. Navedene tvrdnje dokazane su opitima. Na S1. 14.15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala, a koji se moze koristiti za prethodne, orijentacione proracune. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive, koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk. Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve, lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 ... 3200 kg/m ), a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine, a takode i za vla'lne i abrazivne materijale. Vrednost koeficijenta CM, koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala
-- ---

4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala, otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha, kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala.

Vv

= rcd e Vv = O,785d~vv'

JOI)

J(}I)

101)

Lrlfl

51. 14.15
Grujicrki pJ'i/:.az Z(J\'istlosli kueji.cIjeJlla smese J..lk od frallsporlne duljine Lr

Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha, izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje

(14.5) za usisne uredaje

Tablica 14 6
;"-,,,.~

Pk =O,1Pp~l- LTv;,
de

(14.6)

Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti, istovrsni Zmasti, istovrsni Sitnokomadni, istovrsni

Najvece dimenzilje cestica materija a

3max, nUll

su pp i Pk - apsolutni pritisci na pocetku, odnosno na kraju cevovoda, MPa; Koeficijent

CM
A, - koeficijent otpora kretanja cistog vazduha; de - unutrasnji prccnik cevovoda, m;

0,001 ... 1,0 1,0 ... 10,0 10 ... 20 40 ... 80

10 ... 16 17... 20 17.. .22 22.. .25

PI' PI" + pb 19dc je Pi>' - natpritisak - manometarski pritisak, MPa; pb - atmosferski (baromelarski) pritisak, priblizno je jednak 0,1 MPa].
Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala). Ostvarena vrednost koeficijenta A, je razlicita, tako da koeficijent otpora odreden prema opitima, zavisi od koncentracije smese
A, = A,M Ilk,

I Srednjekomadni, istovrsni

1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda, prema izrazu

gcle je A,M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1. 14.16), a koji zavisi od velicine S, koja je takode c10bijena opitnim putem, a prema "BHHlIIITMalll" - u' iznosi

pri tome je QM - kapacitet instalacije, kg/hi 0,019

koeficijent, h.5/l.5.

420

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

421

(14.7)

Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza

AM
25,;0"7
211

'\:
i\.
.........

pM=a pp+l!.. pv, gde je a = 1,15 ... 1,25 - koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu; l!.. pv = 0,02 ... 0,03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea). Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW):

IS
Itl

S
,

..... -.,

If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI. 14.16

_ P M-

AMVk

60. 1000 11 '

~ 100 nO'10 6$

Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje

gde su: AM - rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha, a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja, masinc za duvanje vazduha - kompresora (izotcrmski, adijabatski ili politropski proees); Yk - kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha), m 3/min; Ti = 0,55 .. , 0,75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora. Pri izotermskom sabijanju je

Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m):
AM = 230300Pb l g PM, Pi;

gde je Lv duzina vertikalne deonice, m; pv' '" 1,6 ... 2,0 kg/m 3 - srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj, uslovno se usvaja; kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3; flk - koeficijent koneentracije smese. Kod potisnog ureaaja Pk

gde je pb ~ 0,1 MPa (1 daN/cm 2) - atmosfer ki (barometarski) pritisak. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu. Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala - cement - portland; kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h; gustina cementa PM '" 3,2 t/m3 ; gustin3 vazduha pv= 1,2
kg/m~.

~ 0,1 MPa (~:~J, a kod usisnog PI' ~ 0,1 MPa; A

AM flk, pa se zbog toga izrazi (14.5) i (14.6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje

Shema transportnog voda prikazana je na Sl. 14.17. Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m, dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m, sedam kolena, radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja. Orijentaciono s:; preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 ... 300 mm, tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 ... 300) = 6,7 ... 10. Prema tablici 14.4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m. Za preklopnik, saglasno preporukama je Lekp = 8 m. Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza . Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+76 + 82+55

= 336

Za usisne pneumatske transportne ureaaje

1. Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa, odreauje se ' iz izraza

422

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

423

gde je PM = 3,2 t/m - usvojena gustina cestica cementa; eM, ~ - koeficijenti, usvajaju se za cement sledece vrednosti
3

iCinc S, odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI. 14.16) AM:

AM = 1610-7 ; Py' = 1,9 kglm3 cevovoda (1,6 ... 2,0 kg/m\
-

srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici

Tako je:

2. Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f.tk, Lr (pogledati SI. 14.15):
f.tk

1610-7 .33.336.249 2 Pp = OJ 1 + 0,257'

= 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha

6. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora

PM = a pp + L\. pv
='

3. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza

1,15 0,69 + 0,03 = 0,82 MPa ; (8,35 daN/cn? ),

de

= 0,019

~ = 0,019
vvPvf.tk

180000 = 257m 24,91,233" koeficijent, hO,5/s0S.

gde je QM - kapacitet instalacije, kg/h; 0,019

Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.

4. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0,785 d/ vv = 0,785,0,2572 24,9 = 1,29 nt'ls

= 77,4 m3/min
Sl. 14.17
Shemalski prikaz pneulnutsA:og
tl'LlllSPOrlllOg

5. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza

uredaja

gde je a - koeficijent gubitaka u medaju za punjenje, zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1,15 ... 1,25; L\.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~., ,01' z 0,03 MPa (0,3 daNlcm ). gdc je 1 = Pk - pritisak na izduvnom kraju cevovoda, MPa; AM - koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm, odnosno na osnovu grafickog prikaza, SL 14.16, a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.7).
2

7. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak), uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10%
Vk = Vv 1,1 = 77,4 x 1,1= 85,14 m' Imzn
.
~

8. Snaga motora komprcsora

s=/lkLrv; =33331.

de

0,257

'" 26,35.10

Izracunavanjem velicine S, odreduje se koriscenjcm grafickog (SI. 14.16) AM:

prikaza

gde je 11 = 0,55 ... 0,75 - stepen korisnog dejstva kompresora; AM - teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha, odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju, a odreduje se iz izraza

424

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

425

Ovde je Ph tako je

AM = 230300Pb Ig PM. Pb atmosferski (barometerski) pritisak, iznosi 0,1 MPa (1 daNfcm 2),

Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje- vazduha. Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna, prodire Ll materijal i tako ga aerira. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu. Da bi se ostvarila aeracija, neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u

AM

= 230300 0,11g 0,82 = 20834Nm I m3

0,1
P _ 2083485,14 _

EM-

9 601000,6 -4 3kW.

Prema tablici 14.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str. 405.
I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata, treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja, neophodan period regulacije PTU, tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno - ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti.

SI.14.18
Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero olukom: bunker; 2 - o(h,{)(jn{/ eel'; 3 oluk (fff,/J); 4 - pogonski eleklrol1)otor; 5 - US;S/1; filter; 6 - venrilator; 7 priguJni \'enfi/; 8 rehrasfo crel'O; 9 - poro:l1(J pregrada; 10 - plter

obliku tankog mlaza. U tom smislu, kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu.

14.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi)

Kao sto je prethodno naveden'o, kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese, odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja). Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost, koja je bliska fluidnosti tecnosti, pri njihovom zasicenju vazduholl1, kapilarne raspodele. Na 51. 14.18 prikazan je aero zleb koji se, sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima, sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja, sto podrazumeva da se, radi ostvarivanja hermeticnosli, izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi. 01uk je po visini podeIjen poroznom, supJjikavom pregradom, kojom se obrazuje dno gornjeg olnka.

U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka , kroz ispusni otvor - isticanjem i 51.. Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu. Vazduh se prenosi ventilatarom, Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta. Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza:
V

10~Btg,

gde je B - sirina oluka, m; e 5 ... 6 ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h, a transportna daJjina iznosi 40 m, pa i vise. Filter se sastoji iz tkanine (sukno, coja za filtriranje) i metalne mreZe, koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese. Ukoliko postoji

426

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

427

centraini ureaaj za odvajanje prasine, opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine, !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100; 150; 200; 250; 300 i 400 mm, a duzina je u granicama 10 ..... .40 m. Potrosnja vazduha iznosi 100 ... 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade, a pri prilisku od 2 . 103 ... 3 . 103 Pa.

Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl. 14.20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista'

14.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara

Za prevoz cementa iz fabrika cementa, a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala, a to su auto cisterne za prevoz cementa, odnosno sode; takoae, navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama, koje se prazne pneumatskim istovarom. Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika, sa ispupcenim dnom (Sl. 14.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 ... 7 prema slrani istovara. Unutar cisterne, pod uglom od 45 ... 50, sa obe strane su zavarene stranice, koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk, u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom; Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem, preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja, kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama. Na vazdusnom vodu, koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke, nalazi se povratni ventil. Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog, savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom, koji se prenosi od kompresora. Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni, a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom. ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje, zahvata se vazdusnom slrujom, iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom, pod pritiskom, do silosa. Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu.
Sf. 14.19
Vo:::.i/o za prel'oz cementa: cisterna; 2 . zu(/nji osfonoC',' 3" pneumatsku opre;na 10 prafnjel1je; 4 - podes/; 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije; 6 ~ teg!jac,' 7 .. kompreso)'s/.:a illslalacija; 8 - crevo,' 9" oprema pneumafske ko(nice; }O OJlolli poi/upirac'; II . ko(nica za :(Jus',a,'ljonje; 12 - hla'ohron; 13 - oSOl'ino po/upriko/ice; j 4 - uredo) za prozn}en}e

SI.14.20
Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J .. or:.l\<ajcu. vlage j uljo; 2 .. )'en{i/ sigurllosli; 3 .. kompresor; 4 .. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller; 5. sekundarnj jUter; 6 crel'o za l'ezh'Gnje; 7 .. manome/orski \'ukUummelar; 8 - primarnij7ller; 9 pokazh'GcY nivoa; 10 cislerna; 11 - eel' za punjellje; 12 - crel'o za pWljenje; 13 - zas!irl1ik m/aznika,' 14 sla\,jna za praznjenje; 15 - \'Uzi/utlli ,'od; 16 . aeroo/uk

428

Transpiortni ure(taji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

429

koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala, kao i pokrivenih vagona, pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum - pumpe). Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca, pre nos om snage prcko klinasto - remenog kaisnog prenosnika. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14.7. Zeleznicka cisterna za prevoz cementa, sode, sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl. 14.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka, dva su rasecena, sa bocnim nagibom, kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke. U srednjem delu cisterne, odozdo, sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca. . Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje, koji je sfernog oblika, a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4, na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom; punjenje cementom moze se

ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5.

, Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa

Karakteristike C-927 8
3H/l-13061-

Tablica 14.7 C-972 13

MA3-504A MA3-5245

rNosivost, t
!

C-652 22
KPA3-221

Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc. m 3 Kapacitct praznjenja, Umin
-~.,

66
MM3-584

,
4M 3AII-

5302 21
!

7 0,5 .. ,1,0 50 20 100 PK-6!1

6
I

11,8 0,5 ... 1,0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l)

6

0,1...1,0 50 25 100 PK-9!1 9 0,15 (1,5) 13350 2700 3800

Daljina prenosenja, dopremanja, m UkljucujuCi visinu, m Precnik creva za praznjenje, mm Kompresor: tip kqr,3citet, m'!min

~~~i (~r~~~~~12)
Gabaritne mere, m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta), kg
* Auto cisterna 7.a prcvoz cementa sa
~,-w

0,15 (1,5) 9100 2350 2950 7300

(samoutnv~~ro.::: )

0,15 (1,5) 9255 2500 3600 10900

17690

j
?

75

Vazduh
Sl. 14.21
Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem

Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0,2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8, koje je prikaceno na cevni prikljucak 9, u kolektor 11, odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15, prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa .poklopc:ID 19, potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate.npl ~dlazl u silos. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18, Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6.

430

Transpiortni uredaji

Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji

431

Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11, kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra, koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule. Za opsluzivanje, remont i zamenu elemenata, na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve, sa podestom. Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme, da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a, da Ii je odstranjen, ako ga je bilo, cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne. Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi, veze, kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne, kao po pravilll, ostvaruje se kontrolom tezine, preko odgovarajuce vage. U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva, pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji, usled neispravnosti ventila sigurnosti; ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline, izbocavanja, kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca, pri nastanku pozara, a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom; pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima. Svi navedeni. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa, tako i na vagon cisterne. Karakteristike vagon cistcrne Nosivost, t .............................. . .. 3 . K onsna zapremllla clsterne, m ............ . Daljina prenosenja materijal:;l iz cisterne, in UkljucujuCi visinu, po vertikali, m. . . . . . . . . . . Precnik creva za istovar, mm . . . . . . . . . . . . . . . Potrebna potrosnja vazduha, m3/min . . . . . . . . Radni pritisak u cisterni, MPa Gabaritne mere, rom: dliZina ............................. . sirina .............................. . visina .............................. . Masa (bez tereta), t ...................... .

14.8 Pneumatski istovar materijala

Prema principu delovanja, pneumatski uredaji za praznjenje materija.la m~g~ da se razvrstaju na: usisne, usisno - potisne .i polisne. Element! za ,usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka, a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala, mehalll~kom drlJacoll:, a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao. Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa, sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih, pokrivenih ze!eznickih vagona, do prijemnih uredaja na skladiStu. Na Sl. 14.22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~. - potisnog dejstva lipa TA - 26 (Rusija). Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1, unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom, preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska, ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal, te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent, soda : s1.). Usled potpritiska ostvarenog vakuum - pumpom 7, mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca, odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala, preko potisnog voda istov.ari~aca, odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja. Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda, vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora. Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter - dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu. Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3.

49,1 1,0 ... 2,0

50 25 150 15
do 0,2

12020 3000

4627 25,6

Sf. 14.22
Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo),{lriva6) tnaterijala

432

Transpiortni uredaJi

Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji

433

U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem, tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1.14.23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora. Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost, kao i mogucnost daljinskog upravljanja.
Sf. 14.23

Tehnicke karakteristike pneumatsko - zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike

I

Tablica 14.8 TA-21 36 35

C-I041 C-IOO8
.-

TA-20 20 35 0,12 125 1000 13 510

Kapacitet (nominalni), t/h Visina dopremanja materijala (nominalna), m

60 35
I

100 35 0,12

Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise), MPa

0,12 150 1000 17 670

0,12 150 1500 22 670 8

-200 1000 40 1350 12

._--

I . ,portera, mm -1
IMasa, kg
i P~trosnja

IPrecnik puznog transpo..!cra, mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora, kW sabijenog vazduha,

Istovarivaci usisnog dejstva, za razliku od istovarivaca usisno - potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala, a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker).
Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala
7:0

m Imin

3,5

I I

5,8

Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva, tipa T A - 17; T A - 18 iznosi 50, odnosno 90 t/h, pri daljini prenosenja materijala do 12 m; T A - 27 ostvaruje 20 i 50 t/h, pri daljini dopremanja materijala od 40, odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m.

Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu, pa se i proracun obavlja na slican naCin. Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala. Shematski prikaz rada istovarivaca usisno - potisnog dejstva prema potisnom vodu, a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog, zavojnog podizaca, predstavljen je na Sl. 14.22.

14.9 PneuIllatski podizaCi materijaia

Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom, koriscenjem vazduha pod pritiskom. Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa, a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa, kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala.

TehniCke karakteristike pncumatsko - zavojnih podizaca navedene su u tablici 14.8.

LITERATURA [12],[15],[21],[2, II DEO]

Bunked, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

435

15.
BUNKERI, ZATVARACI BUNKERA, BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE

15.1 Bunkeri
Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih, prasinastih, praskastih i slienih materijala. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne, odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa, a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. Koriste se za meduprostorne, privremeno odlozene kolicine materijala, zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa, pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu, kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila, kod stacionarnih instalaeija, annirano - betonske konstrukcije. Bunkeri manjih zapremina, kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni.

436

Transportni uredaji

Bunkeri, zatvaraCi bunker a, bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

437

gde je A - povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora, m2; v - brzina kretanja (isti3 canja) materijala, m/s; p ~ gustina materijala, kg/m . Pri normalnom praznjenju materijala, brzina se odreduje iz izraza

v 'AJ3,2gR = 5,65'Afji,
Sl. 15.1
Sheme hunkera: a - p;ramhini; h - prizmati(ko - piramidni; (' - konusni; d - ci/indrifno e . paraboloidni; f ohlika roWl

(15.2)

kOl1usni;

Prema obliku mogu biti: piramidni (SI. 15.1, a): plizmaticno (S1. 15.1, e) i oblika rova (S1. 15.1, f).

piramidni (SI.

15.1, b); konusni (SI. 15.1, c); cilindricno - konusni (S1. 15.1. d); paraboloidni

gde je A. - koeficijent isticanja (praznjenja), odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A. = 0,6 za veoma sipkaye, praskaste i zrnaste materijalc; A. = 0,4 - za komadne matcrijalc i A. = 0,22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale). R = A/A} - hidraulicni radijus otvora Istlcanja, A} = obim otvora. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. Pri hidraulicnom isticanju je
v

Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji; primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala. Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo, a praznjenje materijala - odozdo, prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor. cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko - mehanickih svojstava (npr. pokretljivosti), a takode i od zahtevane brzille praznjenja. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija, ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian, to se bunker prekriva resetkastim okcima, koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru, Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje, pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl. 15.2, a) iii hidraulicno praznjenje (St 15.2, b), pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl. 15.2 nalazi u bunkeru, a ceona porvsina osta,j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita. Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala. a takbde i kada su strrni zidovi bunkera, kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45 + <p/2) , U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. 15.2, c). Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza
Q = 3,6A v

(15.3)

gde je h - visina materijala u bunkeru, rn; g = 9,81 m/s2 - ubrzante: pri slobodnorn padu tereta. Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva. Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6,25 (as!' +0,08) tg <p, (15.4) gde su: asr - poprecna dimenzija karakteristicnog komada, m; <p - ugao unutrasnjeg (renja. Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska, sljnnka, cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0,3 x 0,3 rn, tJ. jednaka 0,09 m 2. Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. 15,3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza

'"

(15.5)

pri tome su: a - ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora; Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja, predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala, m; 1: - napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2, kod sljake 1: = 70 daN/m 2; za ugalj 1: = 40 daN/m ); p nasipna gustina materijala, kg/m 3; I-t - koeficijent uuutrasnjeg trenja.

(15.1)

438

Transportni uredaji

Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

439

A-A

T=Ahpg 3

(15.8)

gde su: h - visina stuba materijaIa, m; p - gustina materijaIa kg/m ; g .;, ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta, m/s . Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja, posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala. U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je

T=Ap= ApRg,
mj..t.

(15.9)

Sl. 15.3
Botllo pru:njenje malerija/a iz
bunkera

Sl. 15.4
Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera

pri tome su: p - srednji, vertikalni (normalni) pritisak materijala; R hidraulicni radijus izlaznog olvora; m - koeficijenl pokretljivosti; J..l - koeficijent unutrasnjeg trenja.
U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska, prema normalnom pritisku razmatrane povrsine:

Ugao nagiba a zida bunkera (SI. 15.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna, nagnuta zida. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J..lG uz usloy da je G (sin 9 - m cos 9) = O. Prema tome, slobodan silazak materijala ostvarice se pri

m=1+21l2

-21l~1+j..t.2.
~

(15.10) 0,8, tako je

Kod osnovnih gractevinskih materijala J..l = tg <p

m = 1 + 1,28 -1.6)1,64 = 0,23; Il' m == 0,80,22'" 0,184

g<P-Il-~(~)' SlIl 2

> >

Ilz

(15.6)

Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi

B2 R == -

4B

= O,25B, pa je
3

gde su: 0 - ugao nagiba rebra; j..t. == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz - koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera; ~ - ugao izmectu strana bunkera). Kod bunkera kvadratnog preseka ~ arc tg 0,3525 (c/h), pri tome su dimenzije c i h navedene na S1. 15.4; tgO == tga /

T==B pg--",133B 'p. ' 0.184

O,25B

(15.11)

Za kruzne izlazne otvore precnika D, hidraulicni radijus R iznosi:

nf)2 4nD' '" 0,25 D,tako da je:

.J2 , pa je prema tome

R

arctgJ2.rg8. (15.7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl), tj. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45 ... 60. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni. Posto se njegovim povecanjem, pri zadatoj visini, smanjuje zap rem ina bunkera.

T == ,785D 2pg Q,25D == 10'5D 3P. 0,184

(15.12)

Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora, visine stuba materijala h m i njegovih svojstava. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori)

440

Transportni ureciaji

Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

441

Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala, koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja, neophodno .ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1,5 ... 2,0, kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera). Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl. 15.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje. Da bi se Sf. 15.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh,.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora, dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a.fr. Ako se i pored toga obrazu.ie svocI, njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin, npr., kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski, mehanicki iii elektromagnetni vibratori, tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se, ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. formirani svod razbija dugackim cuskijama, sto je veoma mukotrpan posao. Gotovo sve vrste materijala, u odredcnom stepenu, skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova, kaverni oblika svoda iznad grla bunkera. Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera, kada materijal pada sa veee visine. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 ... 5 puta vece, od maksimalnih dimenzija nasutog tereta, odnosno da nije manji od 800 mm.

terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala); celjusni (Sl. 15.6, e) su uravnotcZeni, dvosegmenlni zatvaraCi; poluzno - laktastog oblika (SI. 15.6, g), primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal); lancani (Sl. 15.6, h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno - laktasti; ravni verlikalni sa znpcaslom letvom, nazubljeni (Sl. 15.6, c) i horizontalni CSl. 15.6, /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. 15.6, i), izvedeni su u

tp'

~
~:,

.:<!.cr/?' .. ,'f-.';"
f)

hJ
SI.15.6

i)

15.2 Zatvaraci bunkera

Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem. Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera, njegov protok, a upravljanje je daljinsko, prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca, a moze j rtlCllO, preko poluge i vitIa. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva, da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila; takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca, njegovo aktiviranje, kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. 15.6, a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina, kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera; ventilski sa podupiracem (Sl. 15.6, b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine, za zrnastc i komadne materijale; segmentni (Sl. 15.6, d) za sitnokomadne i zrnaste ma-

Zafi'arati hunkera: a - renf;tski, preklopn;; b - l,'cnfilski sa podupiracem; c - sa ,'ertikalnorn zupfastom leti'om; d ,- segmentni; e feljllsni; f sa hor;uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om; g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na ;;::/a:u, a koji su poluzno - lakrastog obfika: h - fan('fanr : 1 -

sekrorski

obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu, obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala. Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca, treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente, kao sto je prikazano na Sl. 15.6, a. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a - T!Lc casa = l' (sina - llc cos a ). (15.13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi, M = 1" a.

442

Transportni uredaji

Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove)

443

Segmenti, odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15,6, d), ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15,14) Tezinom poluge, polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a - }J.c cos a ) , prema (Sl. 15.6, g). Moment usled tdine poluga, Gp iznosi:
Mj == Gp Ip cosa. Moment usled otpora pomeranja poluga

Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu. Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi

a vertikalnog zatvaraca (15.23)

(15.15) (15.16)

5U: k=:1,25 - step en sigurno5ti;

flo -

koeficijent trenja u zlebu.

M2 == T' c +1 ficlr. gde je Tfie - sila, trenja na celu poluga

Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca. Posto je v = 5,65?c.JR, to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc
S11

Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2, gde je k == 1,25 - koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. Stoga je

strallice "a" i

kT'( c + J.lciT )
lp ('os a

"b", za koje je povrsina otvora A=ab, AJ==2(a+b) i R = [

(15.17)

2(a

ab

+ b)

]' to se pri otvaranju

zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi:
bl a +h) == K h(a+hj) IV

Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G, koja je dovoljna da zadrzi materijal, odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl. 15.6,11)
N = Gl cos (a+~). (15.18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi:

P - N cos~ +N}J.1 sin~

0 iii P = N (eos~ !ll sin~),

(15.19)

gde je }J.J - koefieijent trenja izmedu lanca i materijala. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' - P)J.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii

(15.25)

T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ - sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15,18), dobija se da je

(15.20)

T' = GJ cos H~)( !lJCO,\~ - !lc!ll sin~ + }J.lcos~ +sin~). (15.21) Odavde, uvodenjem stepena sigurnosti k 1,25 i zamenom T' == T (sina _ -}J.lcosa ), nalazi se da je

Na SL 15,6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca, Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom, Sl. 15,6, a, dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala; brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba. Na dnevnim kopovima, za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka, Za krupnokomadne materijale, Sl. 15.6, g, primenJuJu se plocasti zatvaraci, odnosno zalvaraCi sa lancem, koji se sastoje iz niza paralelnih, slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu, te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala. Kada se lanac podigne vitIom, materijal poCinje da se prosipa iz bunkera. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih- poluga). Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl. 15.6, b, c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver-

G _
I -

KT'(sina-ll/cos a )

cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J./)]'

(15.22)

444

Transportni uredaji

Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

445

tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna, umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci. Segmentni zatvaraci, Sl. 15.6, d, primenjuju se pri radu sa mlevcnim, drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca, nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca, primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl. 15.6, e), tzv. celjusni zatvaraci. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima, te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca, SI. 15.6, f predstavlja gusemcl1l zatvarac, SI. 15.7. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa, a koji su ugradeni na postolju. Radni deo trake podrZava se valjcima. Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona, gornji deo trake pomera se udesno, te se tako oslobada otvor bunkera. Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu, pa su prerna tome i otpori pri otvaranju, odnosno zatvaranju manji.

rasti (oblika diska) (SI. 15.8,' d) dodavaci, a koriste se za predaju komadnih materi-

51. 15.7
Gusenifni zarl'ara{

h)
51. 15.8
SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h - plncos!;; c - ::al'qjni; d - 1(JJ~iir(}sN; e - c/ohoni; f - no ko{ic;ma; g - l'ihracioni; h - krh'ajnn - usral'fjacki pogon frakasfng ; p{o(astog dndav(Jca

5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama, industrijama gradevinskih materijala i slicno, prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena.

:,,;a krupnoce do 100 mrn. Dobosno - lopaticni dodavaCi (51. 15.8, e) primenjuju se kao doz~tori, tj,.pri okretanju za neki ugao, mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko].! se nade izmedu lopatiea. Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl. 15.8, f), kao ! Vlbracioni (SI. 15.8, g) dodavaci, kojima se dobro doziraju materijali. Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera, 3 od prasinastih do srednjekomadnih, pri kapacitetu do 300 m /h. Kod doda~aca ~or isti se traka koja je protkana gumom, sirine 0,4 ... 1,2 m. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m, a brzina trake 0,05 ... 0,5 m/s. Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala, pri kapacitetu do 1000 rn Ih. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30. Pod dodavaca je sirine 0,5 ... 2,4 m. Duzina dodavaca je do 18 m. Brzina do-

15.3
DodavaCi
Dodavaci (Sl. 15.8) se primenjuju za ravnomerrlo, kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita. Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina - trakaste transportere (Sl. 15.8, a) iii plocaste transportere (Sl. 15.8, b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban, specijalni pogon, obicno ustavljacki, radi ostvarivanja malih brzina. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15.8, c) i tanji-

446

Transportni uredaji

Bunkeri, zatvaraCi bunker a, bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

447

davaca je od 0,02 do 0,4 m/s. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani. Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama, usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima, a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima, moze se primeniti krivajno - ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl. 15.8, h). Snaga pogona, a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a, a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka, tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata, zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona, a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element. Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit +Pp , (15.26)

Zavojni dodavaCi ( SI: 15.8, c) postavljaju se radi isporuke sipkavih, praskastih i zrnastih materijala iz bunkera, kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h). Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala. Tanjirasti dodavaci (Sl. 15.8, d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce, a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h). Precnik diska je do 1,5 m , a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 ... 7 mill- . Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem, a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m), a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz, to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15.29) Njegova zapremina, uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika, Dr iznosi: (15.30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l, zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2). (15.31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom, granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja, tj: (15.32) m (f/ R = m g Ill. odakle je ucestanost obrtanja Il, rnin- J
n = 30 0) = 30
'It

gde su: Plr - snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje, pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0,2, odnosno plocastih w '" 0,33; Pp - potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja, a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala, koji je siSao iz bunkera na noseCi element.:

p
p

= TVI-l

1000'

(15.27)

Ovde su: T - sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera; Il koeficijent trenja materijala 0 traku; v - brzina trake dodavaca. Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl. 15.8, a, b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca, dobija se da je snaga Pp u kW. (15.28) pri tome su: p - gustina materijala u kg/m3 ;
B - strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m.

It

gill Dr + hctg'Pl '

(15.33)

pri tome su:

g ubrzanje zemljina teze;

III - koeficijent trenja materijala

spoljasnju povrsinu.

Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu, za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi:

Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera.

448

Transportni urec1aji

Bunkeri, zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

449

(15.34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju. Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja, priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm, ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15.39) (15.35) gde su:
Go - masa dodavaca u kg;

pri tome je Dsp - spoljasnji precnik zavojnice (spiTale).

112 - uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom;

dr
-

precnik rukavca dobosnog dodavaca u m;

Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne, rukavca je: FT= 11 D/p. Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ .~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12. Rad sile trenja materijala
0

/1r - koeficijent trenja u rukavcu dodavaca;

Dd - precnik dobosa u m;
J..L2 - koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala.

Snaga pogona u kW: M'n p=-.9550 . (15.40)

sto za jedan obrt iznosi:

(15.36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac, kao i zbog ostalih uslov,a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1,25 - 2,0. Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po, usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0,7 ' 0,8,iznosi:
p

A,t = m g L III + FT LJ /12

Dodavacima na kolicima (SJ.15.8, f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona. Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h. Sirina kolica iznosi 0,8 ... 1,2 m; hod 0,05 ... 0,2 m. Broj hodova je 20 ... 60 u minutu. Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n, pri tome su:
B - sirina stoia u m;
3

(15.37)

(15.41)

Dobosni dodavaci (St 15.8, e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala, osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih, za kapacitete do 150 m 3/h. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min,1. Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi:
Q1'=60
Z

h - visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m;
S

V \jf 11,

(15.38)

gde su:
z - broj pregrada;

=2

e - hod stoIa u m;

e - ekscentricitet ekscetarskog mehanizma;

\jf =

V - zapremina jedne pregrade u m 3 ;

\jf

0,7 - 0,9 ' koeficijent ispune kolica materijalom;

= 0,8

- koeficijent ispune;

n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min,l.

n - ucestanost obrtanja, min,1 .

450

Transportni ureaaji

Bunkeri , zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove

451

Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala. Sila opterecenja F ,u N, koja se prenosi na kolica iznosi:
F=FT+ Gog+B hL 'I' P g,

(15.42)

15.4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala

15.4.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija

pri tome su:

FI - sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod

izlaznog olvora bunkera, u N;

Go - masa dodavaca u kg;

L - duzina oluka (zIeba) u m.

Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi:

Fw

= F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w,

(15.43)

gde je: w z 0,1 - koeficijent otpora premestanja kolica;

Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje, sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 ... 30 m). Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede, pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima , pri skladistenju-odlaganju rude, u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje), kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude; u metalurgiji, za dopremanje sarz.i do peCi; pri izgradnji kolovozne konstrukcije, kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje, nasutih brana itd, (kod masina za nasipanje zemlje); u zeleznickom transportu, kao i u plovnom transportu - za utovar pokrivenih vagona ,kao i spremiSta - potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru); na skladistima uglja, kao i nekih drugih ruda; za nasipanje rude u sloju; pri izvodenju utovarno - istovarnih radova, kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. Prema rez.imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. Po naCinu delovanja, razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj; 2) zahvatanjem - priguravanjem; 3) kombinacijom oba nacina, tj. delimicno jednim i drugim nacinom. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja, razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti, lopaticni i oblika diska.

112- kocficijent unutrasnjeg trenja.

Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k
=

1,25 iznosi :

2sn p = 60.1000 kFw

=-3---"~'-00-0-

kF sn

(15.44)

Kod vibracionih dodavaca (S1. 15.8, g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala, tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala, te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala, pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje.

Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom. Masinu sa pravom trakom (S1.15.9,a) predstavlja kos transporter sa trakom, koja se premesta velikom brzinom', obicno 15 '" 20 m/s. Medutim, da bi se ostvarila takva brzina [ereta, potrebna je i velika dliZina masine, koja treba da bude mobilna. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra, medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom, trakasto dobosasti transporteri (S1. 15.9, b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska, a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na

452

Transporni uredaji

Bunked, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

453

traku. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don jim (S1.15.9, b) i gornjim (SI.15.9, c) izbacivanjem materijala. Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom, a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku, sto se Sf. 15.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom; b i c . trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto dobosasta); die /opaticna ir%rna) if . disko.rna. transportovanog tereta. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine, klizanjem duz zida prijemnog levka; teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava, mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja. Pri tome je teret veee zbijenosti, pa time i gustine. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI.15.9, die. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu; mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti, moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu, vertikalnu iii kosu osovinu, teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava, podize se lopaticama od centra ka periferiji. Lopatieni dobosi masina - bacaca materijala, kao i trakaste masine, dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu, a u drugom, zaokretanjem Citavog tela, kuciSta plasta dobosa. TreCi tip konstrukcija masina - izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom - sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. 15.9, f) . razlikuju se od horizontal nih po tome, sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne, pljosnate iii konusno obrtne diskove, rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama, kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta, iii ako nema plasta, rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena).

Na Sl. 15.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15.10, G. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa, koja naleze na diskove 1, sa dobosem na zajednickom vratilu, vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). Nasuti teret proJazi kroz levak 2, a zahvata se trakom 3. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs, kapacitet masille iznosi 80 m3/h. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5,5 kW. Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. Na sI.15.1O, b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. Sirina trake je 500 mm, brzina 18 mis, a snaga elektrodobosa 8 kW. Tetina masine iznosi 95 daN. Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta, koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl. 15.10, c. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita, postavlja se poseban elektromotor II. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom.

-)

S1.15.1O
Vrste maNna izhacivanje maferijala: a ; b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala; c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda, d - /opaticna masina za snabdel'anje
;(1

Simens-Marfinove pec.?' maferijalom

454

Transporni uredaji

Bunkeri , zatvaraCi bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

455

Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H. C. Il(upeHKo, za razliku od prethodnih, ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora, sto je prikazano na S1. 15.10, d. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens - Martenovim peCima. Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12 ... 15. Na SI. 15.10, d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee. Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13,5 mIs, a kapacitet izbacivanja iznosi 0,6 ... 0,7 t/min. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal,a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll, posebno u slucaju komadnih, abrazivnih materijala. Kod trakastih masina, za produzenje eksplatacionog veka trake, koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll, vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika, broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 ... 3, a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine. Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih, naroCito semenskih kultura). Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih, kojima se visc osteeuju transportovani materijali.
SI.lS.ll
Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a - pri kOlrljanja reslice po obimu; b - pri silasku sa doboJa; c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla; d - pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL

15.4.2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara - istovara materijala dodavacem

Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca, kao i od brzine kretanj a cestica. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka, sa visine h = hl + 112 (SL 15.11, (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).1, sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ).1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ).1 m g cosa2 Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _._2smcx2

Ek- EkO = An,

(15.46)

gde je An - rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja, tako da je :

----=mgh-lJmgl

mvf mV6
2 2

odakle se dobija da jc :
vl = ~v6 + 2gh - 2!-lgl. (15.47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans-

(15.45)

Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze, tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije), pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI - Va, moze se napisati da je:

portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2, ani od visina hl i h2, kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu, samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I. Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povrine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom

456

Transporni urcdaji

Bunked, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

457

trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v. Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI, ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi:

odakle je:

arCSin[~] gr

(15.50)

Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar - silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi:

v2 h=rsina=g
Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15.48) u a j1g gde je
Vr

relativna brzina cestice materijala, te je put pri ubrzanom kretanju cestice

Kod horizontalnog trakastog transportcra, za h 2: r, do odvaj.anja .~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter.a. ~ako je tr~JektonJ~. kretanp cestice materijala parabolicna, to ce za vreme t c~stlca m.atenJala preel put.?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte - vI a po paraboli y , . .. 1 .' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl. 15.1:. c) ~?ja je nagnuta pod uglom .~, granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe, odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2, a nosed uredaj se krece brzinorn \'. SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl
Fir

(15.49)

Ovo rastojanje nije veliko, cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr.: za Vr 1 mls i /.l. = 0,3 je rastojanjc s : v2 12

Vr .

s= 2~g 2.0,3.9,81 =0,17m Posto ostvari brzinu v, cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera, sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera, kada noseci uredaj dode do dobosa transportera. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama, sto zavisi od brzine. Pri malirn brzinama noseceg uredaja, odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja, a za velike brzine - prema inercijalnom obliku premestanja. Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl. 15.11, b), transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni - konveksni deo na kome se centrifugal. nom silorn:

uredaj iznosi:

mg (/llCOS~ sin~)

(15.51)

Na putu duzine I energija koja se predaje. tra~.spo.rtovani.~ .ce~tic.ama materi. l' . A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek. U Ja a lzn051 '"' = tr , . krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek, odnosno.

F,r '[ == m (Vrnax

odavde je:

2 2

-V2

2)

(15.52)

mv 2 Fc == - - - odvaja od povrsine noseceg uredaja. Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju. Prema tome je:

(15.53)

v2 m-=mgsina

OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera, a potom nastavlJa slobodan let.

458

Transporni uredaji

Bunkeri , zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove

459

Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom, mogu se odrediti (ako

se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice

t=-sin~

sin 2~

visina h = ~ sin 2 ~
g

2 mv -_P

,sile trenja

Fir

i sopstvene tezine G.

. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi:

2v

Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente, u smeru kretanja noseceg uredaja transportera, koje deluju na transportovanu cesticu materijala, moce se dobiti da je: (15.55)

L=

v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) .
g

sm2~=

Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill, sila trenja F,r iznosi: (15.54)

noseceg

=~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ - sin~)

g

v2

Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p, kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30 = 0,577. Za j3

= O,8<p = 0,8 30 = 24 je: sin2j3(lllcos j3 - sinj3) = sin48(0,577 cos24

L '" 0,0743vi + 0,18/

sin24)

= 0,089", 0,09

Posto je Fill = ma, a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine, prelaskom na diferencijalni oblik, kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR), a linearno ubrzanje, ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt), moze se napisati da je: (15.57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2, uproscavanjem prethodne jednacine, s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1, diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15,58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je:

Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. Medutim, sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen,i, konkavan oblik nosece konstrukcije, tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl. 15.11, d). Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera - bacaca cestica materijala, koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini. Ako na izdubljeni - konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg, komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja, tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v, cestice kretati sa ubrzanjem a, promenjivom brzinom vp, posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin, centrifugalne sile

(15.59)

Resenje ove diferencijalne jednacine je:

460

Transporni uredaji

Bunkeri, zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

461

1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C
III 0)2 + R

Ilb{i?

Ii

Ii fi?

(15.60)

(15.63)

PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L, a prema prethodno navedenom izrazu, posto se uzmll u obzir i konstruktivni para metri dodavaca RiP, odredlljc sc potrebna ugaona brzina :

Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova, za t tako da je :

= 0:

0)

= 0J2 = v2fR,
0)=
gL

R2 sin2~

---aretg--+C=O

0)2

ilIff ff
1

a potom, ako je poznata vrednost ugla y.

0)2

(iIi se unapred zada), odreauje se i vrednost

odakle je:

15.4.3.

C = ----arelg--

0)2

Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm
(15.61 )

IlIH H
tlU) ==

Za period vremena t == da je:

tJ,

a iz odnosa,

Y , dobija se da je

tJ

== y/O) , tako

Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu, sa obe strane poprecnog preseka. Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp, a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl. 15.12, a).Ugao obuhvata trake dobosem precnika R, iznosi 0. 0.1 + 0.2. Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake, dui radijusa R, deluju tri sHe i to : 1) G == mg - tdina eestice 2) FN - normalna sila reakcije na traku
3) Fir

... ~g III -

- 1-r-- arctg U)2

R
-g

H'
R

.1'
11

= FN

II

SI.15.12

(15.62)

Shemalski prikaz trakastog

transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica

mater/ja/a potreban za njegol'

proraCWl

Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala, smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile, a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s), resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. Tada je: 0) = 0)2 ell} g

.)

462

Transporni uredaji

Bunkeri , zatvaraci bunkera, bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove

463

lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi:

(15.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc, na trajektoriju cestice dabija se da je:
mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=-

2 '

odakle je:

(15.66)

du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p

(15.71)

(15.67)
iIi
2

Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15.72)

FN

= m-+mgcosCf!
R

(15.67')

Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15.66 i 15.61', dobija se da je :

Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je:

VI'

pri <p

= -<:1:1,

dv m-=M- ( mgcosCf!+m- -mgslIl<p dt ' R

v2).

(15.68)

(15.73)

iIi
2

Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15.72 zameni nadena vrednost konstante C, kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl

= M--+ g(M- cos<p - SlI1Cf!).

R

(15.68')

Ako se dliZina luka AB oznaci sa s, a posto je s majue: da je v = dsldt, to je:

dt = ds v

= Rep, to ce biti ds = Rdep.

Uzi-

Oznacavanjem izraza 15.73. u srednjoj zagradi sa K12, dobija se da je:

(15.75)

= R<p
v

(15.69)

Ako se izraz 15.69 zameni u 15.68', nalazi se da ie:

dv .) v - = M-v 2 + gR( M-cos<p - SUl<p d<p ,

Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku, 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala, odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica, drugi clan podkorene veliCine izraza 15.75 postaje relativno mali, i ako se u tom slucaju zanemari, jednaCina dobiia jednostavniji oblik, ti. :
Vk = Vp ella.

(15.70)

(15.76)

tre ba

Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik, 2 . spro~estI zamenu v '" U, tJ.

Tada je za Il = 0.6 (za komade rude) 0:1 '" 60, (J.2'" 30, R =0,35 m, K = 0,64, pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15.75, za vp =: 5,4 m/s ~ Vk = 14,8 mIs, a prema jednacini 15.76, za istu vrednost Vp iznosice Vk =13,8

464

Transporni ureda,ii

Zicare

465

m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s. UsvaJan~e. vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude), u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano, Jer t~ dovodi. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. .

" S,naga trans?ortne. m"asine - trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se .~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije, na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju, a,. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa, kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku, pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk; shodno tome, menja se i povrsina poprecnog preseka. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da .ie leret koji se transpolluJe -. komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno, ako Je sltnozrnasti materUal). Jednacina putanje cestice - komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha), za ugao bacanja (X2 (SL 15.12, b) iznosi

16.
ZICARE
16.1 Osnovne napomene
U nizu slucajeva, prirodna bogatstva zemlje, kao i povrsinski kopovi, ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama, tako da se prevoz sirovina, u zavisnosti od reljefa lerena, ekonomienosti, zahtevanog kapaciteta, eksploatacionog veka prirodnog nalazista, vrste i oblika materijala koji se transportnje, rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno, ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica - licara. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena. Transportne daljine su cesto velike. Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji, jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare. Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m, a u nekim slucajevima i do 3000 m), a mogu se savladati i veliki nagibi, do 45. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima, te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama, preko gusto naseljenih mesta itd. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km, pa i viSe, a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. Medutim, primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine, veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju), pa je zbog toga, za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici, bez velikih investicionih ulaganja. Prema mestu ugradnje, zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne.

(15.77)

~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15.77, ako se stavl da Je y '" O. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0, a dmgi iznosi
2

X2=~---

Vp

sin2cx2
g

(15.78)

Vrednost

X2max

dobija se za (X2 = 45.

LITERATURA: [9],[10],[ 15U26],[27],[40],[50],[51],[54]

466

Transportni uredaji

Zicare

467

Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: - vazdusne zieare sa jednim uzetom; - vazdusne zieare sa dva uzeta. Postoje i specijalne konstrukcije zieara, npr. putnicke, turistieke itd. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme, kao i njeno prenosenje na novo mesto. Takve zicare nazivaju se prenosnim. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene), ostvaruje istim uzetom dYe funkeije, te je to uze istovremeno i nosece i vucno. Najcesce se primenjuju za privremeni transport, te su i manjeg kapaciteta, 10 ... 15 t/h, a izuzetno i 30 tlh, uz brzinu kretanja vagoneta 1,5 ... 2 mis, sa duzinom jednog poteza od 2 .,. 3 km, tako da se ove zicare mogu brzo montirati. Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") - upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta, dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet. Kapaciteti ovih zicara su 20 ... 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h). Duzina trase ovih zicara je prilieno velika, skoro neogranicena, posto se deo trase na kojoj je jedan pogon, odnosno sa jednim vucnim ureelajem, moze nastaviti, tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza, a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare. ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 ... 10 km, sto zavisi od konfiguracije terena). Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 ... 3 mis. Prema karakteru kretanja vagoneta, 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta; b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke). Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: - lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica); - rastojanje i visinska razlika stanica, kao i profil terena; - kapacitet zicare (godiSnji; u smeni, odnosno casovni kapacitet); - karakteristike izabranih vagoneta. Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI. 16.1) su: utovarna stanica; linija kretallja; istoyarna stanica; pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1, ureelaja za punjenje vagoneta, kruzno savijene sine utovarne staze 2, uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare), ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta. Linija kretanja je na stubovima 4, sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6. Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7, a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8.

~IQ~2:f:41
Ii)

10

SI.16.1
Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a

Na liniji kretanja, noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj.ena su pr.ek? celicnih (reele drvenih) stub ova; u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 ... 300 111. Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti, po drugom .ispra~njeni. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2,5 ... 3,0 m. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9, a na drugom sc zateze tegom 10.

16.2
Objekti i uredaji zicara
16.2.1

Utovarna stanica
Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno - izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine. Prazni vag?neti na .ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta. Prazni vagoneti se krecu dalje sami, jer je viseci kolosek izveden sa

468

Transportni uredaji

Zicare

469

blagim padom (eca 3 %). Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje, odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta.
16.2.2

Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek, na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja, kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva; ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn. Na sl. 16.2 prikazane su utovarno - istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom, a na S1. 16.3 izgled utovarno - istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica, koja je istovremeno i pogonska, a desno povratna, koja je istovremeno i zatezna)

Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog, gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. Na istovarnorn delu, sa deponije, otvorenog skladista, transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica, kamioni i sl.). Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne, i prazni se krecu ka izlazu, te se ponovo ukopcavaju. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka, posto puni vagollcti nalc,:u na kolosck vclikom brzinorn, sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj, pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici. Pogonski uredaj je elektrornotor, reduktor, kocnica sa papucama, kocnica sa lrakom, pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca. Na SI. 16.4 shematski je prikazana zicara sa dva meta, jedno je noseee, a drugo vllcno. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze, dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom, onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta, a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom). Po ovako zategnutim uzadima, pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2; 4 kom.) na uredaju za vesanje, krecu sc vagoneti kao po sini. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace, a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace, gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega.

--J:L
I

Sl.16.2
Krajnje slan;ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim ,finama:
le\'o - pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn; desl/o - povrafllo, :alezn{f ,~>If.J!ljca sa is/o),{lrnim bunkerom

u
Sl.163
/zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare

Sl.16.4
Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe)

470

Transportni uredaji

Zicare

471

+ ...
.j
6
a)

r~ . TIT

Na SI. 16.5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a; '" n; b) a; = 1,5n; c) a; =2n; d) a; 3n). Pogon, SI. 16.5, a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom, ex: = n. Ostalc sheme (0; c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura, te su oni sa dva zieba. Na S1. 16.5, e - prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 - pogonska uzetnjaca; 2 - zastitna teretna kocnica; 3 reduktor; 4 - elektromotor; 5 - elektromagnetna kocnica; 6 zupcasti prenosnik; 7 - pomocna uzetnjaca; 8 - skretna uzetnjaca, koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare. Pri uglu obuhvata ex = 2n, SI. 16.5, c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace, a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane. Na S1. 16.5, d - prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n), pri tome su pogonske obe uzetnjace, pogone se odvojenim motorima, slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta).

vagoneta, nailazi na krivu sinu, (c). U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu, celjusti se otvore i vagonet napusta uze. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici, vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze, i to automatski, posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku.

5
b)

c)

d)

1J~~~
ol="
<i:::~d=2Ji

oI.=3!r

SI.16.5
Sizemats!;.i prka::. pUl'eC(}uja
o/;UhWJltlOg ug/a _

\'w..'rl1og uzefa

16.3 Vagoneti
SI.16.6

Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija, u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta. Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare. Vagonetima se prenosi materijal, obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje. Na SI. 16.6 i 16.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta. Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u,redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. Na SI. 16.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi). Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. Meautim, na krajnjim stanicama tockie (t), koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje

Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll;m utelom

Na S1. 16.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka, kod zicara sa dva uzeta. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni, a kreeu se preko dva iii cetiri tocka, pri tome svaki par tockova obrazuje kolica. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN, a sa cetiri tocka - do 20 kN. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva

472

Transportni uredaji

Zicare

473

kako sopstvena teiina kolica, tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta, bez materijala u njemu). Osnovni delovi vagoneta (Sl. 16.7, b i c) Cine pokretna kolka, vesaljka, korpa, celjusna hvataljka.

I~IJ

Sf,16.8
Vagonet nosh'osf;

3.2 t

bJ
St,16.7
Vagoneti sa dva
j

c)
ceriri !oc'fka

Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 ... 25 mm. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski, postavljanjem narocitih prepreka na putu, koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku. Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega, koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom, da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja, a kada je vagonet ispraznjen, moment stabilnosti je veCi, te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj. Kod vagoneta sa cetiri tocka, Sl. 16.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno), cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove.

Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie; to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16.7, b i c) sa dve celjusti, nepomicne 2 i pokretne 3, a k?ji .ima polugu 4. Pokretna b;ljust zavarena je za ram kolica 5. Poluga pokretne ,c,el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8, a koji su pricvrsceni za osovinu 7. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI. 16,7, a), klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine, Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu, i uze se steze kleStima. Na SL 16.8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3,2 t za kapacitet 400 ... 500 t/h.

474

Transportni uredaji

Zicare

475

11,5)JO

0)
b)

16.4 Ugaone stanke

Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv. ugaone stanice sa kruznim sinama. Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu, da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare. Na Sl. 16.9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare.

-- ..

- - - . - .~~-'+;;:;r
--.~~
I -'''"'-

,...--_._--- .....

....... " ...../

SI.16.9
Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare

I.........

.........

'"'.~ --

~
--.
---

, . "........."

'-8

t
n()se(~e

<.: ~_r16.5 Stubovi zicara

Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova, kao i njihova visina. Visina stubova na ravnom terenu je 6 ... 8 m, a u dolinama moze biti i mnogo veca. Na brdima visina stubova moze biti 3 ... 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista. Stubovi se izraduju od metala, celicne konstrukcije, ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad, a mogu biti i drvene konstrukcije. Stuboyi imaju dye konzole, za nosece, i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli. Temelji stusova su od betona, a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka.

-;.---=+4F.- : ::-:..5#&
SI.16.10
Vrste rnera/nih stubOl'u: a - ops!i ob/iJ.:.; b ~ gornji deo,' c - papu(Ya za

I-A

uze

Celicno - resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba, glave stuba, papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem. Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu. Medutim, ako je teren tesko prislupacan, montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom. Glava stuba izradena je takode od celicnih profila, a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad; papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova. Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze. Duzina papute krece se u granieama od 0,6 ... 2,0 m.

476

Transportni uredaji

Zicare

477

Na rastojanju 3 ... 3,5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda, a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima, dok je sarno prslen, po kome klizi Vllcno uie, od celika. Pored svakog kotura nalaze se yodice. Yodice za vllcno uze najceSce se i;;raduju od okruglog gvozda precnika 16 ... 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju, kako bi naleglo na kotur, te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta, odnosno vucnog uicta.

Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -;. 18 = 37 ziea.

= 19 ziea.

Uze sa 37 zicairria

Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 ... 20 0. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama, Sl. 16.12, koje su tako izradene, da jc konus sa blagim nagibom, a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta, kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee. Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova, krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima, koja se prebacuju preko koturova, a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji - (egovi. Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom. Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta, a sib zatezanja ostaje konstantna. 16.6.2 VUCllO uze Yucno uze, za razliku od noseceg je savitljivo, sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni - da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja. Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica, a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika, koji SU, kao sto je navedeno, postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta, tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova, i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se, odize od vodeCih koturova. Ponovno, pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba.

16.6 Diad kod zicara

16.6.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI. 16.11, a, b) konstrukcije. to: zatvorene i

1"I!:;.ol ......_ , ..

=.'.i$

$i S55R

Zat\,oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka, zicc ulaze jedna u drugu. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S", glatke je povrsine, pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka. Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije, sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja.

SI.16.12
Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom

SI.16.11
VrSfe noseCih U:(J(/;: II - 'Zatl'orena; b - otl'orel/(J

478

Transportni uredaji

Zicare

479

Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova, a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika.

16.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara

Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza
Q __ 360Gv

Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke, duz linije zicare), a koji se primenjuje i kod trakastih transportera. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe, tada se deonica razbija na delove. SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu, pa se potom sabirajll. Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta, sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici, pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao:
S = So +

(I/h).

(16.1)

z (G + Go + q'u a)(w' cos~

sin~),

(16.4)

gde su:
So - sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom, daN;

Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi:

G= Qa (kN), 360v'
(16.2)

z
G

- broj vagoneta;
- tezina vucnog vagoneta, daN;

Potrebna zapremina vagoneta fo (m3)

Go - sopstvena tezina vagoneta, daN;

. G lo=---'

lOPIn'V
gde su:

(3) m

qu' - tezina vucnog uzeta, daN/m;

(16.3)
w' = 0,006 ... 0,008

koeficijent otpora premestanja vagoneta.

Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 ... 2 daN/m.

Pm
'V
a (m)

- nasipna gllstina materijala, t/m3 ;

- koeficijent ispune kofice vagoneta; prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji, a = brzina vucnog uzeta, vagoneta.
VI,

gde je

(m/s) -

VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. = 180, Wk = (0,04 ... 0,05)SI/, a pri CI. = 90, Wk (0,03 ... 0,04) SI/, gde je SI/ - sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. Pri tome, precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0, gde je d" - precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze.

Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2,5 ... 3,0 mIs, a pri automatskom obilasku iznosi 1,5 ... 1,75 mls. Interval nailaska vagoneta iznosi 30 ... 50 s, zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 ... 150 m. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. Kada napravi jedan obrt, to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll, na utovarnoj, odnosno istovarnoj staniei. Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta, sto se ostvaruje automatski (ili rueno). Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa, odnosno prema profilu trase, potorn se pravi proracun vuce.

Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta, da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta, minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 ... 800) q,,'. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica, odreduje se sila pogonskog kotura, uzetnjace
Wo=Sn-Ss.

(16.5)

Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine

Sn

= Ss ella,

(16.6)

480

Transportni uredaji

Zicare

481

gde su:

Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura;

a
Jl

koefieijent trenja, za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0,16 i Jl = 0,08 za neobloienu uzetnjacu. Resavanjem jcdnaCina (16.5) i (16.6) nalaze se vrednosti za Ss is,,. Snaga pogonskog motora zicare

O,9S prek Tmax =--K-gde su:

0,9 - odnos sile kidanja uzeta
K
II

(16.9)

eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea;

(kW), pri tome je Wo (kN), v(m/s).

- koefieijent sigurnosti. iznosi 3,0. Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu, iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze.

U slucaju kada se iicarom spusta teret, asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu, obrce se podsinhronim brojem obrta. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta.

Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza, iz uslova veka eksploataeije zicare
(16.7)

Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16.1, b) i tacke pricvrsCivanja llzeta, razlika nivoa iznosi H, to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. Pod dejstvom tezine vagoneta, kada dospe na poslednji raspon, uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe, savladavajuCi trenje u svim osloncima. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi, kao i uzduina reakeija vucnog uzeta, to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16.10) Tmax= To + q"uH + Tr r , gde su:
To - tdina zateznog tereta, daN;

gde su:
Sprek

prekidna sila svih iiea u uietu; - stepen sigurnosti uzeta, usvaja se da je jednak 3,5 ... 3,75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima, a iznosi 3,0, kada se llzme u obzir sila trenja; broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc);
(16.8)

qu" - tdina jedinice duzine noscceg uzeta, daN/m;

H
Ttr

- visinska razlika, m;
-

sila trenja u osloncima, daN;

Trr

(~o +q>q:}h'Jl'

(daN).

(16.11)

Odakle je
(16.12)

gde su: opterecenje po tocku vagoneta, (daN); tezina vagoneta (bruto), (daN); koeficijent neravnomernosti, kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova; ugao podizanja linije iicare; gde su:

Lh
Jl

- duiina horizontalne deonice zieare, izmerena po horizontali (horizontalna projekcija), m;

rastojanje izmedu vagoneta, m;

~ ... 2 daN/m - tdina po duznom metro vucnog uzeta, daN/m;

- koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) - prelaznih oslonaea, jednak je 0,15 za dad zatvorenog tipa i 0,18 - za otvorenu, zavojnu mad. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza:

broj tockova vagoneta.

T _q"H_(Ga +q' +q"IL

o

max

U)

1I 1""1

(daN).

(16.13)

482

Transportni uredaji

Zicare

483

Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona, a drugi jos ne stupi ullutar raspona, it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja.
Tfllill=T,,+qIlH- -:+q"+q,, Lh'~'

Tablica 16.1
a
I

,
w>

2':0,6

0,6 ... 0,45

0,45 ...0,3

" (G . ")

<0,3

(16.14)
't m

I
I

2 (1 -

Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja, sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov

;1

cos

~J

(3 .. .4) ~ cos ~

a 2 a cos

Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI. 16.13) i iznosi TJ, to je zatezanja u tacki 2:
T2 = Tj + q"u h, (daN).

(16.18)

(16.15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice, koje se posebno zatelu tegovima. U zavisnosti od profila terena zicare, maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta, na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca. Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi
fmax=lmax+ I'max,

x
(16.16)

gde su:

f max ' - maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta;

f max "-- maksimalni ugib od vagoneta;
I' Jmax

l
SI.16.13

gde su:

q"L = 8H'

.. 2
A

o cos/-'

+--'tm ,
4Ho

Gol

(16.17)

Shema ugiha lIosede'g uie/a

qu" - tdina jedinice duzine noseceg uzeta, daN/m;

Ho - horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN;

Sila zatezanja na sredini raspona iznosi

Tl +T2 Tsr =--2-

(16.19)

- duzina raspona, m;

Go -- tezina vagoneta (bruto), daN;

'tm
--

koeficijent popravke, tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!.. cos ~ (tablica 1?1), u kojoj je: a - rastojanje izmedu susednih vagoneta. I

Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 - 2, tj. obrazuje ~a horizontalom ugao ~. Prema tome, horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao:
Ho = Tsr cos~ .

(16.20)

Primer - Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare, prema profilu prikazanom shematski na S1. 16.1, b.

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji

t

=3600 =3600 =31,6 s

Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta

a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN

Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspujeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

't m

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 140000 = ~2000 daN.

K 3

f mox

= 8,5.300

8.35625

+ 16353001,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare

Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema

Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:

TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=

::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)

Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;

{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t

(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi

Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40 .. 60, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povrillanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

496

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

497

zapraslvanju Zlebovi prema S1.17.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka; b) pravougaonog; c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka. Na S1.17.S c i d, prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 ... 30 mm. Pri transportu abrazivnih materijala, zbog povecanja veka eksploatacije, zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje, npr. plocama od hrom-nikla, legiranog liva, manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni, brzi113 materijala na kraju zieba, V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja, poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba, kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti, da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku, na istovarnom delu transportnog zieba.

a)

b)

c)

d)

51176
Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia
oJllkH ,. ccvi

Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu, po prstenastoj povrsini dati su na S1.17.7 a i b. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom, a upravljanje je daIjinsko.

a)

b)

c)

d)

51.175
Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8
/:8 fTam;por(

fnatcr{jf1/n

Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu, te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu. I suprolno , da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose, koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic,:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika, postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora, Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima, zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi.

(b)

51.17. 7
Shemtll.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu

17.2.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia

Za transport vrelih, praskastih, kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika, primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc,vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka; b) kvadratnog poprecnog preseka; c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije; d) pravougaonog poprecnog preseka (,elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje, kao i remont oluka,

NajceSce se obrtne cevne kliznicc, SL17,8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu, do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela, a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice.

498

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

499

"7
S1.178
Obrl1W CCVIJ3 kJj;;nica sa

krajnji )

ckktric':;]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C,;'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei. ZTnllslih ku/lur8

isLovar

Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema, konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice. Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm. Na S1.17.8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem; kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice, ispod vage nosivosti 20 t. Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta, precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice, mm ................... 300; 380 211: (3600) Ug9 obrtanja, rad, 0, ................ ..................... Masa, kg.......................... .. .................................... 1000; 1200 ~a . S1.17.9 prikaza~a je. 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja, sa elektncmm pogonom, pnmen.Jcna na automatskim siiosima.

Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / . obrlni slo; 2 . kruzni razdcJI1ik; 3 osloI1i lockid; 4 . pogOIJ pOSlrojCJJjH; 5 . obrlIJIl ccv; 6 ulovarni Icvak; 7 usmcravajuCi {oCkid; 8 ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc; 9 driac; 10 osiolJ8.c

Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova ................. ......................... . .......................... 12 Precnik istovarnog levka', mm ....... ............................ .................. 380 -, Broj obIta cevi, milf! ...................................................................................... 1,3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha, m ' jh ....................................... 900 Sila otpora vodenog stuba, mm ...................................................................... 15 Snaga elektromotora,kW ............................................................................. 0,18 Broj obrta elektromotora, min'! .................................................................. 1400 Masa ccvne kliznice, kg ................................................................................. 650 Broj obrta frikcionog tockica, min'! ............ :.................................................... 20

500

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

501

Obiml1a sila pritiskajuceg tockica, daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika, i, . .. .... .. ............. 1 puznog reduktora, i, . .................................. ............. 70 Masa pogonskog postrojenja, kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika, mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka, do haja istovarnog levka, mm ..... . .................. _..... 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja, kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine, kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama, poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta. Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht, u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, S1.17.10 i 17.11. Da bi se smanjila brzina lereta pri padu, ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu. Aim se dopusta velika brzina tereta. na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi. SJ.J 7.10 i 1711. Na SL17.1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane, u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade, preko kojih se krupnokomadni tereti , bale i dzakovi prebacuju sa pregrade, na prcgradu, vertikalno na nize.

Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom, odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.12, a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova.

i/~

l~

a)

b)

SJ.l7.12
GnlVitsacionc O/UCflstc kli7.nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk; b - r;u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka

17.2.4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica

Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala. Osim toga, zahvaljujuCi, poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize, obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica. umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala, te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl.varuje manju brzinu krelanja, SL17.13. U princi]Yii, konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc, huga (cilindrincne povrsine) i parabole.

SU7l0
Vcrfikahu7tl
CCV178

S11711
Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa.

klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8, diRkuV3,

Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske,a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc. posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice. Ipak se krivolinijske kliznice, bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju, vee sc koriste kombinovane kliznice, S1.17,3 i 17.4. Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v), od vrste podloge, odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine, kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala, pakela vreca, bala ,dzakova, sanduka itd.).

Pri transportu sitnijih matcrijala, zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama), te sc tako sprecava hab~nje pregrada, Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih, poljoprivrednih kultura, krompira i krtolastih plociovado skladista, odnosno spremista,

502

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

503

S1.17.13
ShCllwlski prikilz /aivo/in{i,kc kJiznicc

17.2.5 Valjkaste zavojne kliznice - nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala

Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine, kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove, tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju. Ram sa valjcima ,poduprt je centralnim stubom, Sl. 17.14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika. Za premestanje posuda sa bocama, u puniocima boca, ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm, korak zavojnicc iznosi eca 900 mm; ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc, mase preko 20 kg, korak zavojnice iznosi 7S0 mm. Duzina valjaka llsvaja se za 100... 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta, kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2... 3 m, S1.12.3, a (vidcti 12.2). konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera, cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc, zbog male ugaone brzine valjaka. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta. Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0,2 ... 0,3 duzine tereta koji se transportujc). Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta.

S1.17.14
S]u:mal.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc

Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51). Ugao nagiba zavisi od oblika tereta, kao i od reZima optcrecenja. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je, smanjiti masu valjaka, gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc, jcftinije su izrade, mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini, a nedostatak im jc veca sila otpora. Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc, te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli
rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~

upllvq

n:p:;:tt'l1!..1nlQ

<;.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1

plplrtrlr-np

Pl"Ipro-iip

504

Transportni ureciaji

Gravitacioni transporteri

505

duz kilometarski dugih transport nih sistema, pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski, strmo nagnuti, velike duzine. Trakastim transporterom tereti se podizu, a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica), u pogonima remontnih radionica, kao i u prehrarnbenim pogonima. Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama, u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta, pri dopremanju praznih kalupa, pri njihovom zalivanju itd.), cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina, transportu i hladenju odlivaka), sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom), skladista odlivaka itd. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima.

Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta: dzakova, vreca ambalaziranog brasna i secera, kao i drugih proizvoda. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka, glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka, kruznog ili kosougle kontllre; te je tako poprecni presek klizne povrsine, odnosno izvodnice putanje: pray, kosi iIi krivolinijski. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice, S1.17.15. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga, S1.17.16, te se za njih koristi termin olucaste kliznice, dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom, po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc.

17.2.6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala.

Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1.17.17,a) iii dvohodna (S1.l7.l7,b). Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize, tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar, npI. u silosima).

a)

u)

b)

51.17.16
KonslrukliVnEl rccnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC;lstom kliznom povrjnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYrinc sa rcbrima XII ;:,9dd8V8I1jC tcreta; b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja.~jc, s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred,lva ullutra/injcg trallsporla.
h)

c)

Zavojna kliznica izraduje se od drveta, celika, u obliku prcsovanih sekcija, od livenog gvozda, aJuminijuma iIi plasticne mase. UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom, bez centralnog noseceg stuba u sredini
51.17.15

Shematskiprika;d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:;;inc; b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povrinc kada lerel istovrcmcno kli;:i po zav(,jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:;;lni; eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povrinj i po spofjanjoj iyicl10j ogradJ"

506

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

507

Na S1.17.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima.
POOLED "CO

S1. 17. 19

opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c

za vcr/ika/n) lram;porl dzakava, ba/a i vJ'eCa

S1.17.17
Olalka kfi:tJUl za voil1ic,,: a) jcdnobodna; Ii) dvo/JOdn8

Na S1.17.18. prikazana je polovina,Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije.

Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje, S1.17.20. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice, te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju, sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama.

S1.17.20
Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala

S1.17.18
Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli;dce za tra1l5port dzakova

Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije, mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta, kao i U odsustvu pogol1skog motora, octnosno mehanizma. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i

508

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

509

povrsine zavoJll!ce, kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora, zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala.

elemenata kliznice. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI.17.22).

Mo

~"

17.3

Proracun gravitacionih kliznica

Mo'

III

131
ru

::r:

17.3.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala

-'=

Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala, tj.:

II
L

EkJ - EkO

= A(m g) + 11 f FNdx,
110

III

(17.1) 51.17.22 (17.2)

Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram';port mEltcrij,7/a SH Ta;diCj{im ugfom flflb'iba

paje: (17.3) (17.4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta, te se zbog toga poveeava koeieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine, S1.17.21 iznosi: ~=25 ... 13, za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi, odnosno ~=34 ... 26, za kretanje sanduka, korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice. Za povrsinu kliznice od drveta, respektivne vrednosti uglova nagiba iznose, \3=30 ... 20, odnosno \3=36 ...18, za vee navedene vrste transportovanih materijala. Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala, minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14 ... 60. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba. Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi:

5117.21
Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla

mx

mg(sinf3-J.1cosf3); g( sin f3 - J.1 cos f3)t + x,,;

(17.5)

Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis, kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa, lako se moze odrediti odnos L i H. Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu, a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1.17.22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih

g(sin 13 Was 13) 2" + x"t.

(2

510

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

511

Izraz (17.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno, a da se brzina u funkciji vremena menja linearno. Na dijagramima, S1.17.23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L, sa promenom vrednosti kocficijenta trenja. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L, kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. Visina spustanja tereta, S1.l7.24, kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali, npr. legure aluminijul11a, visokootporna plasticna mas a itd.

III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v.,<vp:

U slucaju da je vp=O, kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova:

(17.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H, odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost, posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice, kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije, koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta . Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju
2

.....
~-4._

"-

>

2."
2._

strme kliznice ( vkr ), kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice:
:3.eo
.04.88 6._

L[m]

H
max

----;-'--~'--c_;___

H dop -v~ 12g

(1- j.1ctgj3)

(17.8)

51.17.23
Zavjsnast proflu:Ilc br;(Jiu; v od duzine L

Sl17.24
ShCl1111tskiprika;.: gnlvilll(,:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn.:llJ1lja [creta

Prema SI.17.24, a na osnovu jenacina (17.1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je:

(17.2) moze se uspostaviti

Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S, odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice. Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter, tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3, S1.l7.2S. U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku, oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13, nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu:
v)=v"sin/J,

(2

2)

/imgL,

(17.6)

clok je normalna komponenta brzine:

V,,==Vk,cosj3

postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter. Pri udarnom kontaktu, kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta, dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku, odnosno, .

Pri klizanju tcreta nallize, niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica), moguca su tri slucaja kretanja [9] ito:

.,

I slucaj: Jedn.ako ubrzano kretanje, kada su: vkr>v p , H>jJ.L, odnosno kada je tgj3>jJ.,j3>p, II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v, lj.:
L>-T'p.h.ln~')

v,,=v r , H=jJ.L, tgj3=jJ., j3=p, cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem

Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti, kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L, HiS, tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice, !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica, S1.17.26, a i b. Izlazni cleo kliznice, S1.l7.26, a, izraduje se sa

512

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

513

manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala, koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17.26, b.

Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea, Sl.17.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala, krace zadrzavanje i meduskladistenjc.'

17.3.2 Proracun ilebova, cevi za gravitaciono spust.anje materijala

/~

Prema S1.17.3 i 17.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka, dok su ccvi zatvorcnog preseka. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi, tako i za vertikalni transport matcrijla. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc, oblika cevi, S1.l7.27, a.

c
51.17.25
Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.'porter

51.17.26
Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni; hj gravi{[lciona slrma
klfznica jc kon.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri};i!a. koc!iclicl1!a In:n;f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri;ina

i '~I::t:1 i~' t t-----~.L_=--.l~L,3

a)
b)

I . iN-'l' , I

Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l;" odnosno !l,ll;,. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l;, relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17.9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll;, , S1.17.16,b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: .

~v
~
c)

51.17.27

(17.10) pri tome su:

Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica

Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T, to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.12) gde su:
~=GlsjnfJ,

1z izraza (17.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd. Za kosu kliznicu,sa razlicitim koeficijentima trenja, za vp=O i vk,=O je:
L= H(k,,+l) fl/(khkf'

N=G1cosfJ,

+1)'

(17.11)

I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje:

povrsinu kIiznice. (17.13)

G1sinfJ-fl G1cosfJ>O,

514

Transportni uredaji
odnosno
tgj3>J1 j3>rp,

Gravitacioni transporteri

515

zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni. Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17.16) gde je C .. koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja; pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O,80; ukoliko nema dovoda vazduha, C=O,65. Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka, konacna brzina ne sme da bude velika, da se ne bi ostetila ambalaza trenjem, te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba, a ne pravolinijski, S1.17.27, b. Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke, analog no izrazu (17.14) moze se uspostavitijednaCina:

gde je <p-ugao Irenja cestice. Prema tome, da bi se ccstica kretala k - , k' . . . . ". . roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . l' Ii ,. . " . , s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. Ukol'k " T N k ' . c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. I 0 JC >~l , relaIlJe silosima vol . " -' Yt U b)' . je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme, k' k 0 b' . a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' . krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' , . O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om . ' 1 lstovara. b Da bi, se odredila konacna brzina cesticc potre,l)no . 1" t" d k' . I' , I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e, tJ.:
y.

(17.17)

Ek2 - E"I

=:

6Ek

I~J

A(F;),
Posto je

odnosno

tako se dobija to je:

(17.14)

gde su: m - masa cestiee; V kr - konacna brzina cestiee; vp - pocetna brzina ccstiee. . ~. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' , d b" , g , II dl1,Ja 0 l)a se lzraz:

Vkr

= ~2g(H -IlL)+v~
2gH +v; -vir
(17.18)

L=--~~-

2 gil
1z izraza (17.17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v.isinu tranasporta materijala, kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine, mesto pregiba cevne kliznice, S1.17.27, b moze usvojiti na bilo kojoj visini. Pri projektovanju oluka kliznice, ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma, odnosno vrecama. Ako su poznati: ukupna vis ina H, pocetna brzina vp , koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h, moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog, iii pravougaonog, SL17.27, c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima.

(17.15)

Prema rezultatima sprovedenih is or . , kroz cev dolazi do pojave raz 'ct, pi lVanJa, pn transportu zrnastog materijala '. .. re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k .. 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom, npI'. iz . og toga Je rzma transportovanog

516

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

517

Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka. Tako npr. pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka, potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33, dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34, a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45, tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30 prema horizon tali. Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice, za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka, kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog, sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem. Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi:

gde su:
Q - kapacitet cevne kliznice, kgls; \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice; za zrnaste zitarice iznosi: 0,4 ... 0,5; za otpatke i prasinu, 1V~0,2 .. 0,25; v - brzina transporta materijala kroz cev, mrs; 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala, kg/m . 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci:

a) Sto je veea visina H, tj. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice, utoliko moze biti manji prccnik cevi; tako npr., ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm, to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje:
H,m: 0,2 0,5 1,0 1,0 2,0 O,S5 3,0 0,76 4,0 0,70 5,0 0,67 10 0,56 l5 0,51 20 0,47 25 0,45 50 0,33

ct,m:

1,5

1,19

d= (4A

1/--;-' m',

strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a.fA, m. Tako vazi jednakost,

Inace, ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus, tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti. b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi. Ako se za ugao nagiba od 36 cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti. tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi, 0:
30

nd = nJ = 3,45.fA ,
gde su: nd - obim cevi kruznog poprecnog preseka, m; A - povrsina cevi kruznog poprecnog prescka, m 2 Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka,

33

36
1,0

37

39
1,17

41

43 1,34

45
1,4

90
2,27

Faklor kapacitcta:

(),85

0,91

1,09

1.25

1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica.
c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene, ti. oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi. Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7, za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25, tada se iz izraza (17.19) i (17.20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l :

4a =4-JA ,
. 4.JA 1 ,p " to Je: ----,=;:=: = ,13, 3,54" A ~.~ oelnosno, za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala, nego za izradu kruzne eevne kliznice. Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka, kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a, potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine, u zavisnosti od kapaciteta.
Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI, odnosno a:

1,13
)l

1,09 0,40

1,00 0,47

0,93 0,51

0,80 0,58

0,70 0,62

0,51 0,70

0,32 0,79

0,36

U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17.19) brasno i praskasti materijali ....... ...... 70 ... 80 proso (mekinje). .................................. ...... 50 ...60 sitna prekrupa (griz) ... ..... .... ........ ................. .... ..... ....... .4SO ..50 krupna prekrupa .... ............... ....... .... .45 .. 50 zrnaste poljoprivredne kulture ............................................................ .36

d~ (4A=2 fA =2l

V--;- V-;

=2

-1L.
myp

V'7ClYPV

~2gH(1- ,uctgfJ)

a=-JA=~

Q = lfpv

Q lfP~2gH(I - pctgf3) ,

518

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

519

1z izraza (17.19) i (17.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j..t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja, unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka. U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. narocito u dOlljem dclu kliznice, zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi, dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini, te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti, te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih. Prema tome, na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o, bez demontazllih radova, utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala; staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l, te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna. Prilikom transporta zrnastih kultura, brasna, secera u prahu i s1. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet; zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica, kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica, kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled, koji su dobri provodnici elektriciteta. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije.

zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r, pn koe[lclJentu 'trenja j..t, S1.17.13 [9J je oblika :

dv
dt

=mg(sin~-~cos~)

(17.22)

Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide, kruznice, odnosno cilindricne povrsine i parabole. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice, SL17.28, a, je oblika

dv v . v-+ JL- = g (Sin 13

ds R
a za kliznicu oblika cikloide, S1.17.28, b
~

_.

peos 13) ,

(17.23)

-+-v=

dv

. gr( ..l'lf/<p- 2 ' 2 -<p) J-lSIn 2

v

(17.24)

d<p

,,'

yt
,./
~

/
I

\
~
x
a)
K

xr

x
y

b)

S1.17.28
Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica; b) kosa dkJoiun8 kliznica.

17.3.3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea

U jednaCinama (17.23) i (17.24) su : s,ds - kruzni luk i prirastaj kruznog luka; R, r - poluprecnik kruga; 80 - centralni ugao kruznog luka duzine s; 8 - centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta; <p, d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta; p - poluprecnik cikloide. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1.l7.13.

Pri kretanju duz zatvoreq.ih gravitacionih kliznica, S1.17.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j..tFc' odnosno:

(17.21)

520

Transportni ureda.ii

Gravitacioni transporteri

521

Resavanjem jednaCina (17.23) i (17.24) za pocetne uslove v=v p odnosno v=v p , <p=0, s=O, u jednacini (17,24) na kraju kliznice 8=8 0 i
~=O;

'~LijJ2 =-mgsin<jl+FN .
Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17,28) u (17.27) dohija se :

(17.28)

~=eo

(za 8=0). u jednacini (17,23),

(17.29) pri tome je:

odnosno (P=7i:,
Vkc

dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice, za kruznu kliznicu [9]:

u tacki K ito:

V= L~.

(17.30)

(17.25) odnosno za eikloidnu kliznicu, takole u ta-ki K, '9:

Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1.17,30, Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0, brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada, te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost.

e.QIa

-- -------,--- ------;----------j

(17.26)
6.00

: I

1-'=0

>
2,""

---------r---------r------I ,

,
,

!1'=0.55
,

, ,

"'''.+... ~~rT""T~1.t!:""~~":2:-.b"":-""'"~,.,....-:n ...

L
(m

).

5f.l730

D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i;:nicc

51.17.29
Kretanjc lcrela po kru7noj kli;:nici

Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine, visJne i radijusa L (kretanje po kruznici), prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret, na pravce normale i tangente (SI.17,29), uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O, pocetna ugaona brzina ~o = 0 ), te se dobija:

U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti, 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka, koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi, pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde, Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje, Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::.om jednaCinom kretanja [54), kao i 11a primeru kruznice, Parametarske ]cdl1acme ~ikloide. Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima:

mLip = mg cosqJ - 'tlFN ;

(17.27)

522

Transportni uredaji
Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54], dobija se:
mi,'==mg

Gravitacioni transporteri

523

-R-l.5j+-R-2j .. ...:R-2.5jc-R-3j
12.111

---------j---------j----------

(17.32)

. <P m-=-mgSln-+ F'N'

2 S

~ ... ---------r"-------2
(17.33)
N

1
:

I
I

I
,

...
, ,
I

-----1
. ,

--------l 1 , , ~----M--l
_L _____ ,.f __ ... ____ 1

, , ,

Rk

cfj

4.8

---------r-- ---r---------!
f

Zamenom izraza za FN iz (17.33) u (17.32), kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu. i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0, za (=0, konacno se dobija:

, , ,
,

. ':.,iI,.......~;:+;,....,.~~.:;i.;r.~~...,-<'.2 .

, , , ,

I , , ---,--... ----1"'------"1I ... --- .. - ....

I I
I

,
,

I , ,
" I
I
I

1 ,

, I I
I

, I I
I

!
fl.;

!
Vr."", C. J
t.1II

:
1.&

:
2

c. J

b)
(17.34)
51.17.32
v == == 2R sin.2.<j:>

(17.35)

Zavi.wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena, za fl=O,35, za, razij61<; VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a - ciklOlde; b - kruzIJlce

Na dijagramu, S1.17.31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR. Kao 1kod kruznice, primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.

Na SU 7.33 dat je graficki prikaz promene brzine sp.ustanja .tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica, a na S1.17.34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t.

------_._j---------,--------, , , , , , , , ---------r---------r-,
I ,

, ------r---------r, , ., .' , ,
I

1.00

51.17.31
Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr.{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a

S1.17.33
Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an,:, {erela dll:! raZfl()vr.mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 - po ciki()idi; 2 - po kruin(!i - cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 - po . parabolicnojpovdjJ1J;' 4 - po pravoJ, s{rJ1Joj povr.\'in/ Punc IjJ1Jjc .I'll za J1=0.33, a isprckjdaIlc za J1=O,O.

51.17.34
GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 - prv()ljnij:~ka kli;mjca: 2 - krllzna kljzlJiea; 3 - CIKloidIla klj;mic8/9j

Na S1.17.32, a j b, prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena, za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f.t=0.35), za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R. kruga, S1.17.32. a. odnosno cikloide. S1.17.32, b, povrsina po kojima se krece teret.

524

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

525

17.3.4 Proracun glatldh zavojnih, pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17.2.6, zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji. Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla, S1.17.35, a. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja, odnosno
~>p

Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina, zavisi od polozaja, odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei, radijusa r, Sl.l7.15, a; dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee, sa najveCim radijusom R Sl.17.1S, b. Usled promene radijusa zavojne putanjc, teret ce imati razlicita uhrzanja, koja ce biti utoliko veca, ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. Ova sila dclllje U praveu izvodnice, U smeru prcma periferiji kliznice, SI 17.15, b i c. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania, odnosno klizanja terela. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila, te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc, sto opet prouzroknjc smanjenje brzine. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine, zbog pojave hocne silc trcnja. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu, usled smanjcnja centrifugalne sile, pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati. Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja. Naime, pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu, koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent ,"2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 ... 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja, pri krctanju tereta po nosecoj povrsini. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece, ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc, S1.17.lS. NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice, a prema S1.17.35, b iznosi:

(17.36)

Ugao nagiba

zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza:

(17.37) gde su: H - korak zavojne povrsine; Ro - rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi, do poduzne osc zavojne povrsine, cija se vrednost menja u granicama od r o, do R, S1.17.36 i 17.15.

a)

2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) +

(1)2 2'

'

(17.38)

gde SU: lo i bo - odgovarajuca duzin3 i sirina tereta; 1 - projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan; 1=10 cos~; s - rastojanje od stub a do tereta; s=40 ... 80 mm; r - radijus stuba. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R, od sluba. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI.17.35), to saglasno izrazu (17.37), tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R;. U protivnom, moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice, dok je najveCi pored stuba. .

5117.35
Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a - cvo!vcn{a 7.8V(ync /infic, ;:aviy'm) kli;:nicc,: b - shemEi dcJovanja .I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici

526

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

527

Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine; prema (17.36) i (17.37) je:
H
2rcRo

tg13 =

?: tgp ,

(17.39)

Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja, tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja, moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija, odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o, tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am", i b",", polreban zazor c" S1.17.36. Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n , koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor, odreduje se iz izraza [29J:

51.17.37
Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice

Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini, za /-l1=/-l2=/-l je:

H tg13 = - - ? : tgp =f.L,
2rcRmax

(17.41)

odakle se dobija da je:

H ?: f.L21tRmax
.

b
.S1.17.36
OdJ10.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko;J.le IrilJl.lporlujc

Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1.17.16, b, na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna . Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu, zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1.17.35, b):

Rmin gde je:

_ -

max (rO+c,+a nuLt ) + ( -2- )

(17.40)

gde su:
G1=GsinjJ - komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta

nanize, duz kliznice;

L'. - garantovani zazor izmedu tereta i ivice, pira se u zavisnosti od dimenzije
F;=flGcOSjJ - sila trenja tereta
0 0

povrSinu kliznice; ivicu kliznice, pod dejstvorn centrifugalne

tereta, a nalazi se obicno u granicama L'.=40 ... 80 mm. Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f.lz, rnada se desava da je f.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 ... 3)~11 Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee, SL17.36 i 17.37, prema izrazu (17.40) treba da i,ma radijus R:

F2 = f.L G ~ - sila lrenja tereta

g R

sile; R - rastojanje od ose kliznice, do centra tezista tereta; ~l - koeficijent trenja tereta 0 kliznieu, cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17.1)

528
Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je,

Transportni uredaji

Gravitacioni transported

529

~J

koeficijent trenja klizanja tereta

radnu zavojnu kEznu povrsinu;

Tablica 17.1 ,t-0,52

~-O,49
~-0,27 ~t-0,34 ~-0,31 ~-0,30
~t-0,61

~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice.

Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno, vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s. To maci, ako je duzina zavojne kliznicc kratka. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala, te je zbog toga, prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja. Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno, c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama. 1z izraza (17.41) moze se oc!rcditi H. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 .. .2000mm. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti, u zavisnosti od vrste transportovanog tereta, u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova, ~=20 .. .24: sanduka, 13=19 ... 23; sanduka sa bocama, ~=15 .. .20.

~=-O,45

f t- 0,46

Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice

Sin~ gR -F-- cos~

J= const. J

(17.42)

Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je:

sin ~ gRo ( - ; - - cosB = const .

(17.43)

Razume se, precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R, sa uglom nagiba ~, S1.17.15, pod dejstvom normalne komponente sile tde, centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli, te je [9]:

(17.44) odakle je:

v=

gR(sin~-Fl cos~)
F2 cos ~
2

= const

(17.45)
LITERATURA: [2],[9],[16],[40],[45],[501,[51],[54]

pri tome su:

F2mR

FIl2 = F2 Fc

sija trenja

zid bocne ivice zavojne kliznice usled

1 mv 2

dejstva centrifugalne sile Fc, gde je Fe

=2R+2R' S1.17.15, c;

1 mv 2

IIDEO

TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA

532

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala

533

zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena, kod useka i nasipa terena sa nagjbo~, drenaze, drenazni rovovi i potkopi), oblozni i potpor~i zidovi , galer:ije, nadvoznjaci i podvoznjaci, objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca, snega 1 lav1l1a, razna osiguranja trupa pruge itd. Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri, predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn, a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a, ito: sina, pragova, kolosecnog pribora i zastora. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l. dru~~ postrojenja, kao sto su skretnicc, ukrstaji, okretnicc, prenosnice, koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi, kolske vage, skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl. Kaopo pravilu, rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8, a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere, SL 1.1.
51.1.1
Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg
,<.,'trqjfl; 2-nfl,<;Jg 3-pTag; 4-.finc; 5-pod/07J7H

1.
INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA

p!oc'a; 6-,I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll

1.1
Opste napomene
Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu, rudarstvu, procesnoj tehnici, mctalurgiji itd. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona, tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina, normalni sirine 1435 mm, kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. Inace, sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine, mereno na 14 mm ispod GISa (gornje ivice sina). U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju, kako prilikom nabavljanja potrebne opreme, tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. . U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge; gprnji stroj pruge. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima, a to su: mostovi, akvadukti,vijadukti, estalcade, IUneli, propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. skladista materijala. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih, istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima, dodavacima i transporterima. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog, tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga, poveeanjem brzina transporta, povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn, primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor; b) prikljncna oprema, kompozicija vagona, odnosno vagoneta; c) lokomotive; d) vitIa i utovarna sredstva; e) manevarska j pomocna sredstva.

534

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

535
S1.1.3
Par ~'{jllskjh tockova f13 .0JJ3IJlfJ

1.2 IDdustrijski koloseci i sine

.. Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge, kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge; projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge, dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge. Ze!eznicka pruga, SI.1.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja); nasutog slop, zastora; pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.

~ss~---

~~xl_

Trasa pruge mora imati, ako je moguce, sto minimalnije radijuse krivina, a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga. Profil koloseka mora biti ravnomeran, a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka, zaseka, odnosno izradomnasipa, S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska, po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina, te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu, odnosno drugll sinu. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine, odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm, odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S,=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 .... +5 ll1ll1. Inace, zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1.1, sledeca: Tabliea 1.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9%
8')!o

Sin~ je. gl,avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti.
Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka), pragovi, sine, i spojevi sina sa pragovima. 51.1.2
Ze!ezlljckj ku/usck: 1- poslUi;ica d(}f~ic;; slroj/:l; 2-nasip; J-prdg; 4-sjnc; 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se .filla
jJosfav!;:'1IJt1 prag; 6-.s':il1Ski ckscn" "T"

iii "T" obhka

- normalni kolosek - siroki kolosek - siroki kolosek - uzani kolosek - uzani kolosek - os tali

v . Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija. Sirina zelezmckog kojos~ka ,definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi, oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona, odnosno vllcne lokomotivc, S1. 1.3. '
v

S.=1435 mm S,=1676mm S,=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S,=1067 mm S,=1000rnm

9% 6% ukupno 100%

S,= e+x =: b+2c +x, mm

(11)

gde su: S,sirina zeleznickog koloseka; e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta, odnosno vucnc lokol11otlve, x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo"; '" b-

Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila, kao sto su vijuganjc, zaokrctanje i ljuljanje, a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova, tako i sine, i uticu na povecanje sila otp.ora kretanja kompozicijc, kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta ,.sa sine. . Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna, ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine, a sine i pragovi .zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti. Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika, iiljake i peska. Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 ... 40 mm i peska 3 .. 20 mm. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0,2 .. 0,3 m, dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 .,.40 em veca od duzine p~ligova. Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd. ll, zelezicki koloSfk, obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka, a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni,sloj.

'~astojanje izmeau nspramnih tockova na zajcdnickoj osovini;

c - sirina oboda tocka.

536

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi,iala

537

Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade), a mogll bili j metalni, odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva, anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka), a dimenzije za obI ike A 13, C i Delate Sll tabelarno, tablica 1.2 prema SL 1.4 Tablica 12
b

Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng.e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma, ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici. Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g, k{;(m). Z~, sine tip a 4.'>, 49, UIC 54 E, l)IC 60 znaci da su mase oko 45, 49, .'>4, 60 kg/m. Sme v~.ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta, odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49. Na s1. 1.5.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49, a u tablici 1.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka.

h1
C
18
17 17

Grupa
1 2 3 4

a
26 25 25 24 22

h
16 15
15

A
26 25 25 24 22

B
16 1) 15 14 14

D
18 17 17 16 16

B
9
8 8 8 7

C
8

260 260 250 250 230

14
14

16
16

8 8 8 7

i~ . I
_ a -4
I

~~

511.4
OhHci poprecnog prc..;cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o.<"'ck,,,

Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A, B i C prcm3 Sl. 1.4 date Sll U tabliei 1.3 u em, gde je l-dnzina praga. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I 5 em; b 2 em; h 1 em, stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu. Tabliea 13 h1

1, .,..4.....:::==------+.+

511.5
Poprecni prcsek fe!cznicke .l'inc tip.? 49

'"

b Grupa
1 2

I
230-480 380-400

a
26

h A
16

B
16 2U

C
2()

B
11 11

C
10 12

26
3D

30

l6

26

Tablica 14
Tip
g
kg/m

T,
2

I,
4

W, em
3

Wy

h
mm 142 149 161 159 172

bl
mm

b,
mm 67

Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1,.'> m. Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600, .. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1.0 km pruge). Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da .ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga. Deo. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje, a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog. Inace, drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju, sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih, bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih, lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi,?skom priti~ku. Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom, u kompoziciji je naJteza 10komotIva, te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti.

sine
45 49 UIC54E UIC54 UIC60

cm

cm

crn 4

em

mm 14 14 14 16 16,5

45,44
49,43

57,84 62,97 68,55 69,34 76,86

1552

290

215 240 276 279

46 51 55 60

125
125 125 140

1819

320
341,3 417,5 513

67
67 70 72

53,81 54,43 60,34

2308
2346 3055

335

68

ISO

Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine, kao i na masu po duznom melru. lJ tablici 1.5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka.

538

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast.a podloska Topolov umetak 0,538 0,090 8 4 2
"

539
4,304 0,360
-

fJ edinicna masa sine, kgiIn

8 15 18 24

Visina sine, mm 65 91 90 107

Tablica 1.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine, kN 30 ...40 65 60 ... 59 90 ... 125

.' Ako je n:oto~na. H.i, elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!. Danas s~. u pnmem samo normalni sastavi sina. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI . 1.,a I. 1. , . U nasoJ '1 . . zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova. Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" . kontaktom. nemm

Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga, odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag, ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K. Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina, kao sto je prikazano na SLl.6,a, onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl.l.6,b, onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera, jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu, pa je dvostruko veca sila otpora. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni, koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU.7, a i b.

511.6
VrsLc normaJnih sasLava ;"lila: a-naspramni; b-llllwnClli&Ji

kolose~n~

pribor d.eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove; b) spojni pribor kOJlm ,se sm,e medusobno povezllju; c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res,etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina, sprave protiv bocngg pome.r~nJa pl:gova ~ dr. Za.datak kolo~ec!log pribora je raznolik. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~. odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine, da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo ..n;~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru, da srnan'i kOjl sma prellosl na prag. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ,u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 ... 600Nfmm2, izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ), 1 ,Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 .
gr~?e, 1

K~losecni

~peclfl~lll pnt~sa~

pllCvVrS~l

.', U nas.oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K .za up~trebu na drvenim pragovima, a sastoji se iz: podlozne ploe.: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1.6. Lose strane su velika masa kruto tlpa K, koja npI. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka,. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora. 1ma. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata, zbog toga treba vrsiti ceste ko trol . dopunsko pntezanJe. n e1

~la.slenog pncv~sno~ pr~bo~a

51.1.6
Prfcvr.'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc

51.1.7
Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com "

p/oCiec; b) .1'3 podloiJ]()lll plaCieolll

b-bcx podlaine plaGee

Naziv elernenta , Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice

~

masa,kg

broj komada 2 4 4

Tablica 1.6 masa,kg 15,020 2,540 1,208 0,624

7,510
0,635 0,302 0,156

Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1. 1.8, a i b. Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze, zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan, konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti.

Seslostrana navrtka

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr6vBnjc ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U

rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

2
5

3
4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnkc koi/ kojc sc koloscci ukrlaiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U

KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

j:m
.---;

~I

,,If

1/

,
. I

17SQ

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta

Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl

JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

552

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

553

Kocnica je z~voj~a, a zbog znatne visine vagoneta, stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ, te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h. .

a)

51. 134
l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50

Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I, sa visine do 2,0 m pri utovaru bagerom. Ram sanduka izradcn je od [ 24, Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc, pod se izraduje od trostrukog sloja lima. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine, tip a poluvagona, korisne nosivosti 601, a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t, S1. 1.35, a i b. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l.
51.132
stT/:lile sanduka
/t.;t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm
oj

sanduka; b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc

. .,(,

Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l, ktp~r-vagoU!, SI. 1.33, Ilosivosti 50 i 90 1. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace.~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m .lovar: o.krece 1 malerlJal se automatski isipa. Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila. Na S1. 1.34 prikazal1 je vagOll prevrtac . (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" . ,. lCne. zavarene . ons ru :lje I. postoljc sc osl.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza), a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje, kao i pneumatskim koclOmm slstemom.

5f 133
Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li

SJ.135
TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()(),'wvim;ka ;(c/c;;nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f; /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-'', nosiv()sti 60t

554

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

lokomotive (sa trolom ili kontaktne, akumulatorske lokomotive ).

555
kontaktno-akumulatorske

Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn, noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. 1.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. ~os vagona .bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50. Cement se utovara u ~agon odozgo, preko krova, kroz utovarni levak, a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore.d zeleznicke ~ruge,. a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima, a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa, kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar, smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu, tako i pri utovaru.

Da bi lokomotiva mogla da se kreee, a to znaci i da za sobom povuce vagone, mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru, gas a u cilindru motor a SUS, pare u parnoj masini, razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla, ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene, sila rcakcije i sila vuce lokomotive, koja prcdstavJja spoljasnju silu. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova; sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive, odnosno:

gdc jc F WL - sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor; od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora, pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a)
, S11.36
60 t 7.N prevo/: CCfl1cntn
CClVO[()()suvinski VLigO/J flO,<,'/V(lSli

kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si

'., Medllti~, l1~dostat~k primen: ovakvih vago.~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~.ca zaprasenost matefljala, odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u 14, Vazdusni transportni ureaaji.

p= zU", Im . 17 m = FT v

1000
odakle je

1000

kW,

(12)

N,

(1.3)

1.4
Transport lokomotivama na industrijskim

gde su: U m , napon na kontaktima motora, V;

1m- radna struja elektromotora, A;

zelezmcama

z- broj elektromotora elektricne lokomotive; . Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne, molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. motorom) i elektricne 11m- slepen korisllog dejstva motora i prenosnika; v- brzina e1ektricne lokomotive, mls;

556
b) kod lokomotiva sa motorom SUS je
FT - P'TJ m N

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia

c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine, F w,;

557

d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije,

"

(1.4)
e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha, Fws' Prema tome, osnovna sila otpora izn05i

gde su: P-snaga motora, W;

Tlm- stepen korisnosti prcnosnog mehanizma;

Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi FjJ.d (1.7)

v- brzina motorne lokomotive, m/s; Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su:
--D-,N,

FT =1000Fpo W, N,
gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima, kN;
IV- koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine

(l.5)

F- vertikalna sila optereccnja osovine, N;

fl- koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine );

d- preenik osovinc tocka, em. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi

Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka, stanja povrsine sine, kao i od hrzine kretanja lokomotivc. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su:

21 D

,N,

(1.8)

f- koefieijent trenja kotrljanja, em;

D- precnik locka, cm.

N kN'

(1.6)

Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom, lranslatomom kretanju. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20... 30%, a za klizna leZista veca je za 50 ... 70%. Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti), konienih kotrljajnih povrsina tockova, nepravilne ugradnje para tockova na osovini, kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini. Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w,' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina, kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara. Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem). Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl.lha proporcionalna je kvadratu brzine, izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc, a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem, opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi

gde su: F w - ukupna sila otpora kretanja kompozieije, N;

Q c tezina lokomotivc, kN;

Qv- tdina vagoneta ( bruto ), kN.

Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora, a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima, Fw 1 ; h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama,

SS8

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

S59

Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i, gde ie i- nagib pruge.

Fwo
Wo =

Q + Qv ' kN' L

(1..9)

Takoje (1.14)

Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona, odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem, na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka, moze se odrediti iz empirijskog izraza
2 16,3 N =2,3+0,0056v + - - - , kN' q+0,31

51.1.37
SlJCll18 delovanj" ".jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU

wI)

(1.10)

gde su: v- brzina kretanja kompozicije, m/s q- zapremina vagoneta, m'. 1z jednacina (1.12) i (1.14) sledi da ie wu =1000i=io , gde je io- nagib pruge u

%0'

Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu, kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini). Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza

Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm, wo, u zavisnosti od brzine kretanja, navode se u lablici 1.8. Zapremina vagona m3 3,0 5,0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem, wo, N/kN, za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7,4 7,8 8,5 6,7 6,0 5,6

w,. -

-350 S,

'R'

N kN'

(1.15)

gde su: S,- sir ina koloseka,. m; R- poluprecnik krivine, m. Shodno tome, ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi

Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza
(l.11)
~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza:

(1.16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije, smanjc:r;je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima, a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje). Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja, S1.1.38.

Fwu

=(QL +Qv)'wu ,N,

(1.12)

gdc je W u - specificni otpor krctanja na usponu, N/kN. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1.1.37), dodatna sila otpora na nagibu iznosi

(1.13)
gdc su:

51.1.38
Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju

QL- tdina lokomotive, kN;

Qv- bruto tdina vagona (vagoneta) , kN.

560

Transportni uredaji

Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala

Specificna sila kocenja iznosi

561

Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1', N i sib kocenja. Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima, odnosno da ne dode do proklizavanja tockova, potrebno jc da sc ispuni uslov
(1.17)

(1.20) Meclutim, dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom, te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona, ounosi1o vagoneta. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v), dv g dt ' gde su: (1.21)

gde su: sila pritiska papuce kocnice

~l0

tocak i predstavlja normall1~1 silu, N;

koefieijent trenja papuce

obod tocka;

OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska, kN;
\V- koeficijent athez~je izmedu tocka i sine.

FT = L Fw tangetna sila vuce, N;

Ako ne bude ispunjena nejednakost (1.17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V', gde je \V'- koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju. ' . Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine, odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja, posto .ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1,5 ... 2,0 pUla manji, nego pri relativl10m mirovanju. , ~oeficijent ,:renja pa~uce 0, ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja, spccificnog ?TItIska, matcflpla papuce kocl1Ice, kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza
f1
0=

L Fw

- ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije, ukljucujuCi i silu

kocenja, N;

--'-="'--':::::-"-'- -

1000( Q L

+ 0v )

mas a zcleznicke kompozicijc , kg;

v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije; dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije, m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT =
FN ::; 1000QL
Ij/ =

0,20 - 0,0015v,

(1.18)

L Fw, ~~ > 0

i brzina zeleznicke kompozicije se povecava,

gde je v-brzina kretanja, km/h.

dv L Fw .ie dt < 0

i brzina se smanjuje.

L FI!'

IOOOQLO,

f1

(1.19)
liZ

,dv cit

0, nastupice ustaljeno kretanje.

gdeje <5

kocficijent pritiska papuce i kocnice.

Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna, tj. kada je BK",O. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja, te ce jednacina krctanja bili oblika
1000(QL +Qv)( l+v),~

Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l, to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti. Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se

dt

(1.22)

Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O, te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt

0=0,7. .. 0,8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi

(1.23)

562

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

563

dv Resavalljem jednacilla (1.21), (1.22) i (1.23) po dt moze se

v

dIe d" u b rzallJe . Itl

pri polasku, usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije. Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja, odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu, dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre, a izmedu svake cifre povlaCi se crtica), lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina, druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina, a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina. Tako npr., oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina; zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina, a koIica se medusobno povezuju znakom +. npr. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0.

. . k . 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a , ' . postavlja se preko . o~~~je~ih kolica vezanih zglobno, te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe. Obrtno, v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla. ?og.on]eno g rnen]acem. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog, znpc~lllka U su kretllnjc. Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka .kohca medus obno . t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika. KO.ClOlll v.slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini, a aktiviranje koclllca. vrSl se ruc~oi Os~:t~~;f: lokomotive je elektricno. Na S1. 1.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje.

'.

1.5
Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama
Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS, a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta, naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala, cementa, crepova i opeka itd. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive, broj i raspored osovina, molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin; sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom, naftom. Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3,5 ... 22 kW ); srednje (22 ... 74 kW) i velike snage (74 kW, pa n<lvise). Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll, te se nece r<lzmatrati. KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS. Da bi motor startovao u praznom hodu, lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije. Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon, kao i zbog promene profila prnge, n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika

51.1.39
S}](.:nwl.'kjpIika;: J1)O/OrJlC }okomo/jVG

1.6
Elektricne lokomotive
Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje, na prugama normalnog i uzanog koloseka. Na prug.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 ... 10 t (sp?IJ.ne tezme 70 ... 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na .S1. 1.40. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3, sa koga se struJa kablorn 4 dovodl. do iivinog ispravljaca 5. Posto se struja pretvori u jednosmern~, preko.~abla 6 dovo.dl se do kontaklnog provodnika 7, po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve.

564

Transportni uredaji

Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

565

Jedno.smema struja

upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice, ito, jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila, a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1.1klj1.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori, preko kojih sc 1.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon, a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu.

S1.1.40
PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c;/c:kfriC7JC /okomofivc ,va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!, vil,;okog

Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator;4-ilJlOuni kRhl, 5-livin ispravliRc: ()-.O!lr){II.'7J 7-konlaklni vod; 8-linc; 9-odvodJ)j kab/

Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad, kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora). U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora, sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom, Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim, kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko, pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole, panlografi i sl. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI. 1.42.

Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore, a sa njih preko tockova elektricne lokomotive, sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. Tako, nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici, te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu. Na SI. 1.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40.60 mm, dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda,koji su islov[emeno odbojnici. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100.130 mm, sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka, a potom se osigurava civijom. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom, tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll.

Sf. 141
Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB

Sl.1.42
Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR
5.'8

dugackin7

prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc

Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom, takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. Svaka osovina pogoni se r:;,reko zasebnog ektromotora.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri, pomocu zavojnicc i sistema poluga, a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. Elektromotorima se

Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole, a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata, a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi, lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte, stubove i sl.

566

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

VI

567

=14kmlh i v 2 =llkmlh.

. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3,5 ...4,1 m. Na. pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr,aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael. . Elektri.cne lokomoti.ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll .m~ment pn pustanJu u pogon. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t .. 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. Na SI. 1.43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora. pnmen.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi. Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln.0J. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a, A, a na vertikalnoj osi sila vuce F, N. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon;kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni, to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora, vce brzina elektricne lokomotive.

Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce, a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu, a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza . Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora.Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja. Kod elektromotora je

clc~tr.ic.nihb IO~lomo:kiva

j~dnak, t:kO~~1

Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a . Na SI. 1.44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine, odnosno par osovina cine jedna kolica, le je broj kolica-2, a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive, Veza izmedu kolica i tockova, odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga, gibnjeva (amortizera). Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW.

S1. 1.43
Efckfro[J]chllI71Z'i."1I lalr1Jklcn~'likH vucc

cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc

51.1.44
E!cklriclJa/okofl}o/iva

Tako npr., ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N, a na usponu 10000N, to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru

, 5000 10000 FI == -2- == 2500N = 250daN; F; == -2- == 5000N = 500daN .

Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera. Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan, pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje, a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom, a elektromotor se takode reostatno koCi.

\clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k . lzmc. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" , d ' . b . v na ordinatnoj osi. ' Jll1la 0 govaraJu rzme

~~fl~l~e s,ll~ vue.: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna. Kroz nadene lacke povraci ~e

"

.~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1. 1.43) nalaze se na krivo' ko' a

568

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia

569

1.7
Proracun Vllce
Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei, Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu, Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge, Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge, za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi; b) prema poznatom profilu pruge, za usvojeni tip vagona, odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc, proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca, Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m, na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike, tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge, Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i, i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1.24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI,II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza, Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki, Taela je (1.25) pa je ukupna tezina voza

krivine pruge, uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila, Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku:

lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'

g

(1.27)

odakle tezina voza iznosi (1.28)

gde su:

01. - te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine, kN;

Ovr- tezina optereeene kompozicije vagona , odnosno vagoneta, kN;

If' - koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja
mirovanja); - spccifieni otpor krelanja pri polasku voza; elv - =a -

P dt 0,15,. 0;20 m/s2);

ubrzanje voza pri polasku, m/s,2 (obicno se usvaja u granicama

v = 0,08 - koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova,

Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi

v n=---,
q, +qv
pri tome su:

(1.29)

ql - proseena tezina tereta u vagonu, kN;

q, - proscena tezina praznog vagona (vagoneta). kN Ako su poznati tezina kompozicije, odnosno tezina lokomotive, to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge)

1000, QL . If' + (QL + Qvr ), ~V;, + w, + Il 0, a p )

(1.26)

(1.30)

QL +Qvr
Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize, duz nagiba, kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta). Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana

Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1.26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona, odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu, pri minimalnom radijusu

570

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala

571
(1.36)

kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja.
va) P~i1ikOl~ koc:.nja tockovi kako 10koll1otivc, tako i koCionih tockova vagona (, g~ne1a) ncv s,ll1eJu da klIzaJu po small1a, pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . odnosno: oc ova 1 sme,
V'

odaklc je

(1.37) (1.31) gde Sll: K - zbirna sila pritiska kocionih papuca, kN; Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom, vcCi od proracunatog, tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama.

Q!, - tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine, kN,

it - koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja, a

odreduje se iz izraza (1.18);

1.8

QVK - tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama,kN;

\j! -

VuCa i izvoz vagoneta uzetom

Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom, tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn.
U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala. Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima, pri llglu nagiba 40.,.45, Obicno se pri uglovima veCim od 25.,.30 prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj, te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka.

koeficijenl athezije.

~n, ~cnJ.ll, ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca
OClllce 1 Oznacava se sa 0, Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K

'k

~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se

QL +QVK
Shodno tome je

(1.32)

K ~ (QL + QVK ). <5 , kN

U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0,8. Sila koecllja iZllosi

Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na:

(1.33)

a)

transport prekidnog dcjstva (ciklicnog), kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge; neprekidni transport, primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi, a pogoni sc vitlom preko llzetnjace. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta, Sl. 1.45.

b)
BK = lOOO( Q L + QVK )<5,u., N.

(1.34)
II

d Sila k~cenja, k~o i drugc siI? ,koje deillju na zelezniekll kompozicij, se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi

proraeunll

(1.35)
Prilikom kocen" k' Ck .. . k . " .1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. t

511.45
Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke
pruge: a - Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll

jCdna~;:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz

prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc; bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc - dvouzellw vuea: 1- vjlio; 2 - uze; 3optcn..Y;cni vagonetj

Industr~iske

572

Transportni uredaji

ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala

573

S1.1.46
S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 - pagon; 2

Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala, a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom, ukljucivanjcm frikcionog ureda]a, dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja. deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta; br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom, trenjem uzeta u uznici uzetnjace. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1.1 uznici uzetnjace iznosi
- krc1jnj!111ifc/ni?cEI; 3 - zfI{czni

ureda.i

Sn-S,

Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta, dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine, te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta:

Prema pozna tom izrazu Ojlera jc

gde su:

a)

vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta, sa jednim dobosom (S1. 145, a), kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta), a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta, dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia, tj. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu; dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. 145, b). kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka, tako da se kreeu jedni prema drugima u susret. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju, momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu.

Sn - sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta. N: S,- sila zatezanja u silaznoj grani uzeta, N;
p - koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi;

a - obuhvatni ugao uzctnjace, rad. Zamenom vrednosti S" i S, \l izrazu za sHn trenja dobija sc
(138)
Poveeanje vllcne sile, odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo, kOla, plasticna mas a itd.). Na SI. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta, a to znaci i si'" trenja. Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama, a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom, iIi klinaslim steznim uredajcm. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja.

b)

Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom, 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu; prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge, S1. 1,45, b. Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima, premestanjem vagoneta u oba smera, koristc se dva uzeta, jedno radno, a drugo povratno, za vueu rasterecenih vag on eta. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o, S1. 1.47.

a)
Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78
nm77(}lClVaf~jc
lJ;Cllljlu'~C

b) S1.l.48

c)

vlIcnog ufeta (bC5;kra/f70 liic): a - preko vikstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc; b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie; c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc

Sl1.47
S/7emH rada dvolJictnog vit/a;:8

nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}; 2~radJ1(J U7,C; 3-povrafllo

uie, 4-kotllr; 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl

574

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

w' - koeficijent otpora kretanja vagoneta;

575

Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva, iz izraza

fJ - ugao nagiba transportne staze vagoneta;

q" - tczina jedinice duzine vUCllog uzeta, N/rn;
HI'

koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta.

p= Fwo'v

g gde su:
Z

, t/h,

(1.39)

Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa:

kW

1000 7J ' 3600 =T

c

'j 'j -b IOJ. 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas;

gde su:

v- brzina kretanja vucnog uzeta, m/s;

I) - slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa. Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza

Go - masa tereta u vagonetu, t; g

n - broj vagoneta u kOll1poziciji.

Q = 3600Gv , t/h,

Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su:

(1.42)

aL Tc =-+tm,s,
v

(1.40)

gde su:
a - koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta;

L - transporlna duzina vuce vagonela, odnosno pruge vagonela, m;

v- pIOsecna brzina vagonela, mls; tm - potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce, s. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru, a=2; kada se premestaju dYe posude, pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda, a=1.
Iz izraza (l.39) i (1.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju, povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta, skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama, a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom). Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta, za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1.41 ) gde su:
G- tezina materijala koji se prenosi vagonetom, N;

G- nosivost vagoneta, t; a=v{ - rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta, m; t - interval pristupa svakog vagoneta, s. Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta, to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0,8 .. .1,0 m/s. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje, stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta, i usvaja se granicama 30 .. .40 $, !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 .. .40 m.
Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi
L

Z=-.

(1.43)

Ako je poznat broj, kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn, a takoele i koeficijent otpora premestanja , moze se izracunati vucna sila uzeta, kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa.
U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze; b) vitlo; c) zatezni uredaj; d) uredaj za prikopcavanje vagoneta; e) pomocni uredaji (tocki6, hvatac Uleta na steznom uredaju itd.). Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta; iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta.

Go - sopstvena tezina vagoneta, N;

LITERATURA: [1],[2],[3],[4],[5],[6]

z- broj vagoneta;

576

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

577

2.2
Transport prugom
U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm, 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m, le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm, Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm.

2.
ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT

U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu, te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora", pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom, ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge; b) gornji stroj pruge. Gornji stroj, odnosno ono sto saCinjava ko1osek, sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. pragova, kolosecnog pribora i zaslora. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila, tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna, ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature, a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm, a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak, kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile, smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila, 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v, vrsi izdizanje spoljnje sine, te se tada vIsi nadvisenje koloscka, a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile, koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc, bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. U mirnom stanju, kada vozilo stoji na si11ama, postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila), a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama, koja deluje i kada kolosek nije opterecen. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama, koje deluju U 5vim smerovima. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine, dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila.

2.1
Opste napomene
Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima; transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport); transport. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima), slepim Ok111ma, 111skoplma itd. Za transport .na 0 tkoplm~vl. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . .. . " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima; transport lokomotivama; transport mehaniCkim transporterima; transport skreperima; transport stabilnim masinama - jamske zicare; hidraulieni transport; transport clektricnim'jamskim kamionima.

578

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

579

Ove sile su promcnljive, zavisc od velikog broja faktora, kao sto su opterecenje po osovini vozila, odnosno po tocku, brzina kretanja vozila, stanje bandaza tockova vozila, stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja, vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju, naGin ogibljenja vozila, kao i drugih faktora. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak, savijanje i na torziju. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne). Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile, a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip, S1. 2.1. Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka. PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi30% ...35% od osovinskog pritiska, dok je u pravcu zl1atno l1iza. Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni. Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina. Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog, sinusoiclnog kretanja v07ila, zbog prosirenja koloseka, uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine, zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora, kao i zbog temperaturnih promena. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja nadvisenja spoljnje sine u krivinama, narocito zbog malog poluprecnika krivine R, nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. Neclovoljno naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine unutrasnje sine. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika, cia bi se olaksao proJaz vozila i smanjio otpor od krivine i da bi se smanjilo bOC110 ojedanje venea tocka i sine, kao i klizanje lockova zbog nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. Na vcliCinu prosirenja utice, pored poluprecnika krivine, i konstrukcija postolja lokomotivc i osovina. U zavisnosti ocl brzine kr-ctanja vagoneta u krivini razlikuje se opisivanjc luka pri stalickim i clinamickim lIs10vima kretanja. Staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju vagoncta odnose se na OIlLl brzinu pri kojoj centrifugalna si1a u poreaenju sa drugim bocnim silama (si1a trenja, komponenta sile prikopcavanja vagoneta) ne moze da izvecle vagonet iIi lokomotivu iz ravnotezc u vertikalnoj ravni. Ova sila je Llpravna na osu pruge. Pri veCim brzinama kretanja lokomotive, odnosno vagoneta nastaju dinamicki uslovi opisivanja luka pri kretaIlju vagoneta u krivini, kada pod clejstvoI11 centrifuga1ne, kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti, odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine, kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta.

S1.2.1
ShcmalsJd pdkaz api'ivanja
Juka prj krclaniu vaguflcla u
,';lalicki!ll W;/UvirlJ8

o
Na S1. 2.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivinu, posto se krece pravolinijski, nalece na svom pu~u obodom spoljnog tocka prednje osovine na spoljasl1j~ ~in~ (t~cka A), a ~.ad~Ja osovina se jos uvek krece u odredenim granicama pravohl1lJskl. ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu, te ce se zbog toga relatl:no skretatl. zadnJ~ osovina vagoneta. Daljim kretanjem, vagonet ulaZl obema OSOVll1ama u knv1l1u, p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~, a un~traSn!l tocak zaclnje osovine pritiska glavu unutrasnje sine u tacb C, te I Zachlja OS~~1l1a :ezl da zauzme bocni polozaj.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta. Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu. Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu, u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc, kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu. Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara Prcma S1. 2.1 iz lrougla O.MN sledi:
.
SU){P""
ip

bllclc sto jc mogucc manji.

MN

ON '

Sv gclc je ON""R, oclnosno MN = - .

2

Pri tome je Sv - cvrsta osnova, oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive. Shoclno tome,
smrp =_v_.

S 2R

(2.1)

Minimalni radijus iznosi

580

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

581

Rmin - .Sv 2 smrpl1lax

e=7

C'

SV .

(2.2)

Centrifugalna sila pO\iecava bocnu silu pritiska izmedu tocka i sine na prednjoj osovini vagoneta, a smanjuje na zadnjoj osovini. Spoljna sina u krivini zeleznicke pruge postavlja se sa nadvisenjem usled cega se usmerava horizontalna komponenta tdine prema centru krivine i ona smanjuje silu pritiska na spoljnu sinu, a povecava silu pritiska bocno na unutrasnju sinu. Zbog toga ukupna boena sila priliska na spoljnu sinu iznosi: F,=F;,+Fc~F('f(, ana unulrasnju sinuF;"=F;,-Fc+l;~'J<' Na krctalljc kompozicijc 1I krivini od sustinskog uticaja jc sila vuce, kao i mesto njcnog delovanja . Ako bi sc lukomotiva posta vila na (clo kompozicijc, u ureuaju za prikopcavanje vagoneta nastaje sila istezanja ('ija rczullanta smanjujc vrednost bocne sile pritiska na spoljnu sinu. Ako bi se lokomotiva prikopcala na hajl! kompozicije. u urcdaju za prikopcavanje nastajc sila sabijanja cija rczultanta povecava bocnu silu pritiska na spoljuu simI, Ie sc tako povecava verovatnoca iskakanja tockova vagoncta iz sma. Za prevouellje citave kompozicije vagoneta ili pojedinacnih vagoneta sa jednog koloseka na drugi, nekoliko zc!cznickih koloseka sc povezujn u jedun iii se jedan kolosck grana u vise razliCilih preko skretnica. Pojedin::tcno prevouenje vagoneta obavJja sc kruznom okretnicom (pokretne iii nepokretne kruine plocc).

(rpnw.r

U r~l~nicko.m zeleznickom transportu za brzine krctanja v<L5 mls dopusla se 4 ), te Je R mfn =7S odnosno za v21.5 mis, c""l0 /m .",,3) i R . =cia" (~mil.\ mill '-"11"
p

P.ri nedovoljnoj sirini koloseka zadnja osovina ne moze da zauzme bocni pojoza], te m?ze nastupili klizanje tockova, pri tome se centar obrtanja premeSta u pravcu 'p'redn~e osovu-:e kojU se pomera prema celllrll krivine, a zadnja II pravell spol]ne sme, tj. oslvance se tzv. pnnudno staticko opisivanje luka.
v

Zbog t~~a se u krivini usvaja onoliko prosircnje koloseka kojc bi obezbedilo slobo~no op~slva~]e kruznog. luka: U oknima sa jamskom eksplo'atacijom rudnih nalazlst.a ploslren.Je koloseka lznOS1 2.~.25 mm, u zavisnosti od poluprecnika krivine, krutostl os nove vagoneta I precmka tocka vagoncta, odnosno lokomotivc.

Bovc~a sila. pritiska (horjzont~lna) na sinu F;, (videti S1. 2.1) u pravcu poluprecmka knvme R pr01lzrokuJe dodatne napone u elementima pokretne kompoZlCl,lC voza (vagoneta) i mora se llzeti U obzir pri polaganju sinskih koloseka.
Bocna sila pritiska moze se izracunati prema izrazn prof. Ceglinskog

) FR = (n-/ ( 0.59- R + 200 S v ./-[.F 10000

(2.3)

Prelazi vagoncta preko skrelnica ostvaruju se na razliCite nacme, SL 2.2. Najrasprostranjeniji su jednosmerni prelazi preko skrctnice, Sl. 2.3, koja omogucava povczivanje iii grananje koloseka pod uglom ex prema osi jeclnog od njih.
b)

gde su:

0,
n

bocna sila pritiska locka, daN; broj tockova;

c)

~:::::::~.~
d)

R - poluprecnik krivine, m;
f.1.

kocficijent trenja oboda 'loch odnosno za vlaznu ,1=0.20; .

simI, moze se usvojiti za suvu sinu f.1.=0.25,

sila pritiska na tocku vagoneta (vcrtikalna), daN. Na velicinu bocne sile pritiska takoue uticc i ccntrifugaIlla sila koja iznosi

Sl. 2.2
Shcnlillski pri/ov: prc!E,;:a prcko ",krelnice: II) nesimelricni; /J) simciricni; skrcillnic; if) ifvosmcTf]()

Sl. 2.3
ShCflJ8tskipriiav:jcdnosmcrnog prc/a;m prcko skrelnice: [- srci!fle; 2-/c;:icak; 3skrctni mc/wnizam men/alice; 4- "pojni Irilk; 5- !fjne vocticc

(2.4)

gde su:
v- brzina kretanja kompozicije vagoneta, m/s;

Glavne geometrijskc karakleristikc prclaza preko skretnice prcdstavljaju: centar skretanja 0,; llgao shelanja a; radijus krivine skretanja R; a- rastojanje od pocetka skI-ctanja. do centra skretanja OJ; b- rastojanje od centra skretanja 0, do kraja skretanja. Ugao skretanja zavisi od srcista skretanja, tj. M 2 . tg :::. . Pri tome se vrednost
2

p;,

sila pritiska na tocku vaagoneta, daN;

Mna skretnicama u rudllicima sa jamskom eksploatacijom rude usvaja M=1I4 i 1/5.

g- gravitaciono llbrzanje sHe zemljine teze, m/s 2

582

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

583

2.3 Vagoneti

Precnik locka vagoncta iznosi 300 .. .400 mm. P05to su u rudnicima sa jamskom eksploatacijom rudc mali radijusi krivina zelezniCkih sina, to sc tockovi slobodno ugraduju na osovine vagol1cta sa kotrljajnim lezajima. Odbojnici koji obczbeduju bezbedno ukopcaval1je i iskopcavalljc vagoncta nalaze se ispred prednjeg, odnosno zadl1jeg gabarita ram a vagol1cla na raslojallju od najmanje 100 mm.

2.3.1

Osnovne napomene Pri projcktovallju i proracunu vagoneta u jamskoj eksploataciji rudnika moraju da budu ispostovani opsti zahtcvi, u prvom redu: a) b) minimalna tezina vagoncla; dovoljna krutost konslrukcije koja obezbeduje prihvalanje sile udara pri padu komada rude sa visinc prilikom utovara, sile sudara vagollcta pri guranju kompozicije vagoncla radnim uredajem guraca; dugotrajnosl; dovoljna stabilnosl vagoneta pri bilo kakvom rasporedu masa u sanduku vagoneta; minimalne di..mcnzije vagoneta za zadatu zapreminu sanduka vagoncta; male sile otpora krctanja; bczbedno ukopcavanje i iskopcavanjc vagouela pri [ormiranju pozicije; minimalna krutost os nove rama vagoneta; l11ogucnost ostvarivanja lakog i jedl1ostavnog utovara i istovara vagoneta; niski troskovi eksploatacije i ocirZavanja (ciSccnje, podl11azivanje i rCl110nt).
kom~

2.3.2

SHe koje deluju na vagonet U opslem slucaju na vagonet deluju sledece sile: a) b) konslantna sila usled sopslvene ldine vagoneta; privremena sila opterecenja koja je konstantna dok se vagonet sa terctom premesta, sila vucc na urcdaju za ukopcavanje pri ustaljcnom krctanju vagoneta; dodatne i kratkotrajne sile opterecenja ito: centrifngalna sila koja nastaje pri krctanju vagoneta po sinama u krivini, usled silc udara 0 odbojnik i 0 urcdai za ukopcavanje vagoneta, usled udara vucnog urcdaja 0 branik, udara tockova vagoneta pri prelazu preko pruznih saslava dve sine.

c) d) e)
f)

c)

g) h) i)
j)
iz~zcv

Svc naveciene sile su ncizbdne u procesu eksploa1acije vagoneta, te se zbog toga nazivaju normalnim opterecenjima u proccsu eksploataeijc. licrtlk,1iml slaticka optere(enja. Sastoje se iz sopstvene 1dine vagoneta i tezine tereta u vagonetu koji se prel11e5ta. Pri proracunu u tezinu vagoneta ukljucuje se kako sopstvena tdina vagoneta, 1ako i tdina tereta u vagonetu koji se premesta, ti
G,,=Go+G,kN.

Izgradnia vagoneta koji ispunjava sve navedene zahtcve prcdstavlja krupan koji se postavlja prcd kOllstn\ktore i tehllologe, a koji bi morali da koriste savremena dostignuca u masinogradnji.

(2.5)

Polazni parametri plj projektovanju vagoneta su: zapremina sanduka vagoneta, nosivosl i nacin istovara. Sirina i duzina sanduka vagoneta moraju da budu uskladeni sa naCinom eksploatacije rude u jami, dimcnzijama okna itd. Visina vagoneta zbog lakseg obavljanja rucnog lltovara krece se u granicama
1200 .. .1300 mm, medutim zbog novih tendencija .~iroke primcne mehanizacije pri

Na vagonet u jamskoj eksploataciji dcIuje staticko i dinamicko optereeenje. Staticka sila predstavlja kon1inualno optcreccnje koje dduje po dllZnO!11 mctrll vagoneta. Usled neravnina duz sinskih staza, a takode i zbog moguCih neispravnosti pokretnih delova hodnog stroja vagoneta (obrtnih elemenata, izbocina na povrsini dodira lockova sa smama, usled ekscentriciteta rukavaca osovina, zbog neuravnoteicnosti tockova), na vagonet, osim statickih deluju i promenljiva dinamicka optercccnja, koja se menjaju tokom vremena, a prilikom kocenja vagol1cta dovode kos vagoneta preko gibnjcva u oscilatofl1o kretanje. Proracun promenljivih opterecenja je slozen i prakticno se sprovodi 1ako sto se uzimaju u obzir dinamicki uticaji preko dinamickog koeficijenta koji se odreduje eksperimentalnim putem. Na osnovu eksperimentalnih ispitivanja vagoncta u vagol1ogradnji, koji se primenjuju u rudnicima sa jamskom eksploatacijom, pri vesanju kosa vagoneta preko elasticnih giblljeva, dinamicki koeficijent iznosi jJ =1,3 ... 1,5, dok .ie dinamicki koeficijent veCi u slucaju da nema vesanja kosa vagol1eta preko gibnjeva, jer su vece i dinamicke sile, te tada iznosi fj =2,0.

obavljanju utovara~istovara, tezi se ka povecaI1j~1 visine vagoncla, kako bi se povecala njihova zapremina, u prvol11 rcuu visina. Analiza iskorisccnja korisnc zapremille, odnosno kapar.;ilela vagoneta koji se praznc naginjal1jem, a koji se eksploalisu u rudnicima sa jamskom eksploatacijom ukazuje da je njihov koeficijent iskoriScenja razliCit i da se nalazi u granicama 0.4 ... 0.5 (za vagonete malljih nosivosti), odnosno 0.7 ... 0.75 (za vagoncte veCih nosivosti). Rastojanjc izmedu prednje i zadnje osovine vagoneta sa krutim ramom je eca . 1/3 ciuzine k05a.

Zeleznicki jamski transport

585

584

Transportni uredaji
Moze se usvojiti da zaustavni put kocenja iznosi 5 5 40 m. Pri proracunu jednako usporenog kretanja (2.8) potrebno je usvojiti polovinu vrednosli zaustavnog puta kocenja, odnosno 512=20 m. SiJa inercije pri kocenju dodalno optcrccuje prednju osovinn, odnosno prednje tockove. a raslerecuje zadnje, dok je prj polasku vagoncla iz stanja l11irovanja suprotno.

Centrifugaina sila inercijc nastaje prilikom krctanja vagoneta u krivilli.

Rezultanta ccntrifugalne sile dcluje u tcZistu natovarcnog kosa vagoneta, a moment sile rezultante tczi da prevrne vagonet, S1. 2.4,3. Zbog dejstv3 centrifugalnc sile n3staje dodatna sila koja opterecujc osovinu tockova i lezajc. Centrifugalna siila iznosi
2 Fc =GO +G. v, N , gR

(2.6)

5ila udara 0 odbojnik Prilikom l11anevrisanja nastaju sudari vagoncta 0 odbojnik sto je i osnovni uzrok deformacije i ostecenja rama vagoneta. Pri udaru dva vagoneta, SI. 2.5 koliCina krelanja dobija konacnu promcnu u toku kratkotrajnog vremena, te se zbog toga razvija velika sila udara.

gde su:

R - radijus krivine, m;
v - brzina vagonela u krivini, m/s. Da bi se postigla veca stabilnost vagoneta potrebno je spustiti njcgovo tcZiste, sto se postize odgovarajuCim oblikovanjem kosa.

a)

b)

51. 2.5
ShCfl1flL';ki prikNz ,f.;UdBTEl vl:lgoIlcfa

Kod elasticnih odbojnika (opruznih, hidraulicnih, opruzno - hidraulicnih iIi sa setom elasticnih gUl11enih cJcmen3 La) sila udara se moze odrcd"iti, zbog ccga je potrcbno najpre izvrsiti slcdeca oznacavanja:
Iflf Ifl2 -

masa prvog vagoneta, kg; masa drugog vagoncta, kg; apsoiutna brzina prvog vagoncta ncposrcdno pre sudara, mls;

Vfp -

512.4
Prikaz "i/a kojc optcrcclljll vBgoncl: /I) c;cl1lri[lIga/n;J .Ii/a lilcrcijc, b) silk incrdjc pri koccnjll

v2p - apsoiutna brzina drugog vagoneta nCjJosrcdno prc sudara, m/s;

Vfk -

5ile inercije pri kocenju. Pri kocenju deluje sila inercije Cija rezultanta proJazi
kroz teziste vagoneta, a usmerena je u pravcu uzduzne ose vagoneta, S1. 2.4,b i iznosi
FIII = m . a = Go + G . a
g

apsolutna brzina prvog vagoneta neposredno posle sndflra, m/s;

v2k - apsolutna brzina drugog vagoneta neposredno posle sudara, m/s.

Relativna brzina vagoneta pre sudara iznosi

.

Vro=Vfp-V2p' V,I=VtrV2k'

(2.7)

ReJativna brzina vagoneta posle sudara iznosi

Pri ravnomerno usporenom kretanju

2 v a=--

Oclnos brzina neposredno pre i posle sudara vagoneta oznacava se preko koeficijenta restitucije (uspostavljanja) pri sudanl k,

25 '

k r =~
V rO

(2.9)

gde su:

v- brzina vagoueLa, m/s:

Pri sudaru dva vagoneta raziikuju se elva razlicita vremenska perioda ito: prvi vrel11enski period je od trenutka kontakta dva vagoneta, do trenutka kada njihove

5 - zaustavni put kocenja, m.

586

Transportni uredaji

ZelezniCld jamski transport

587

brzine postanu jednake, a drugi period sudara podrazumeva vreme od trenutka kada su brzine oba vagoneta izjednacene, do trenutka njihovog razdvajanja. Brzina vagonela 11 na kraju prvog perioda posle sudara moze 5e odredili prime nom zakona kolicine kretanja dinamickog sistema. Sile koje deluju prilikom sudara predstavljaju unutrasnje siie, te je zbog toga njihov zbir impulsa jednak nuli,
(2.10)

Ako se sud are vagoneti Ciji su odbojnici razliCitih koeficijenata krulosti, tadase koeficijent krulosli c zamenjuje sa c,.,I2;
(2.17)

gde su: c1 i c2 - kocficijenti krutosti odbojnika oba vagoneta. Ukoliko su odbojniei vagoneta izraLleni od CL, odreLlivanje sile sudara je otdano jer pri sudaru takvih vagoneta ne nastupa sabijanje opruznih odbojnika, vee nastaju deformacije titavog vagoneta.

odakle je
u=

~_:L._"'::'-~:.L.

(2.11)

Rad unutrasnjih si1a pri suda.nl vagoncta odreLluje se prime nom zakona odrZanja energije u prvom periodu sudara

Zbog vece krutosti livenih odbojnika vagoneta, sile koje nastaju pri sudaru su veCih vrednosti. Tako prema proracunu B. VI. LJYKYHos-a', sila sudara dye kompozicije od 30 natovarenih vagoneta koje guraju elektricne lokomotive na oba kraja jednakom brzinom v=l.O m/s dostize 300 kN.

(m j +m2)u 2 2
Ako se u izrazu (2.12) zameni vrednost u iz izraza (2.11), dobija se

(2.12)

5i]il vucc na urcdilju za ukopcavanjc F 1 , ako je vuca lokomotivom, ne uzimajuCi u obzir ulozenu silu za savlaLlivanje sile otpora kretanja lokomotive, moze se usvojiti da je jednaka sili athezije izmedu tockova lokomotive i sin a (F), tj., shodno (1.5):
(2.18)

gde su:
(2.13)

F;,,,- tdina jokomotivc koja se prenosi na njene pogonske osovine, kN:

~/ - koeficijent athezije izmedu tockova i sine, koji za suve sine koje se ne zasipaju peskom iznosi W= 0.2, a za zasipane peskom iznosi W= 0,3.

Uspostavljanjem linearne zavisnosti izmedu sila sudara i uzajamnih pomerania vagoneta pri sudaru, moze se napisati jednakost T

cx_

(2.14)

gde je c- krutost odbojnika vagoneta, a x- priblizavanje tezisla masa vagoneta pri sudaru, tada je

Maksimalna sila vuce na ureclaju za ukopcavanje vagoneta je od velikog znacaja ako se vuca vagoneta ostvaruje uzadima prilikom transport a vagol1eta u veoma kosim oknima rudl1ika sa jamskom eksploatacijom. Kod standardnih vagoneta koji se primel1juju u ugljenokopima, maksimall10 radno opterecel1je l1a uredaju za ukopcavanje moze dostiCi vrednost i do 60000 N.

A=

i.x
2

TZ

2-c

(2.15)
2.3.3 Odredivanje stabilnosti vagoneta

Ako se u izrazu (2.15) zamel1i vrednost A iz izraza (2.13), dobija se

c-

!I'I j

-m2.

mj +m 2

(2.16)

Za proracun stabilnosti vagoneta potrebno je odrediti koordinate tezista ulovarenog i islovarel1og vagoneta. Ako je kOflstrukcija vagoneta simetricna, teZisle se nalazi na sredini, u.ravni ose simetrije. U tom slucaju je potrebno odrediti polozaj lczista samo U odl1oSU l1a vertikalnu osu, a na crteiu se oznacavaju samo kote teiista elemenata konstrukcije vagoncta, Sl. 2.6, u odnosu na polozaj glave sine. Koordinate lcziSta vagonela odreLluju se iz izraza:

Za odredivanje sile sudara prema izrazu (2.16) polrebno je znati vrednost koeficijenta krutosti c (N/m). Kod" opruznih odbojnika ili opruznih ureclaja za automatsko ukopcavanje vagoneta moguce je zanemariti defofmaciju kOl1strllkcije vagoneta. U tom slucaju se koeficijent krutosti c moze odrediti iz karakteristike opruge. Pri sudaru dva vagoneta Ciji su odbojnici jed.l1akih koeficijenata krutosti i iznose potrebno je u izrazu (2.16) umesto C staviti c1 /2.

, 8. V1. l.JYKYHOB. Dinamickc silc koje nastaju pri lransporlu rude rudnickim vagonclima, "Proracul1 i
kUllslrukcija rudnrskill mnsina", Zbornik radova, YfflETEXV13p,AT, 1954.

CJ

588

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

589

(2.19) gde su: gi i hi - tezine i koordinatc tdisla svakog posebnog element a konstrukeije vagoneta.

Sf - sirina koloseka, m.

Ako je kolosek veee sirinc, odnosno ako je nize leziste vagoneta, to je veea i njegova boena slabilnost. Analiza domaCih i inostranih konstrukcija vagoneta ukazuje da je a 222. Maksimalna (kriticna) brzina kretanja pri kojoj se vagonet neee prevrnuti odrednje se iz uslova ravnotdc, tj. M,r=j'l1;", odnosno

(2.21 )
51.2.6
Shcmalski l'rik;//:
(}drc(1ivHl~i(j {(;;!i('fii

kolfa v(Jg()f7cla

Da bi se smanjio uticaj momenta preturanja, spoljna sina se postavlja sa nadvisenjem u odnosu na unutrasnju. VcliCina nadviscnja usvaja se iz us]ova ravnomernog prenosenja sUe pritiska sa tockova vagoneta na obc sine, SI. 2.7.

Nivo glave sine

Ako je kos vagoneta sa zaobljenim dnom dovoljno jc podcliti kos na dva dela,
jeda~, koji je ogranicen pravolinijskim povrsinama i drugi, ograniccn krivolinijskim

pOVTSlI1ama. , ~oI?zaj (dista krivolinijskog dela kosa odreduje se kao u sIucaju ravnomcrnc knvoI:l11jske k?l:turC, dok polozaj tdista lerela u vagonelu lreba odredili kao i pri odredlvanJu lezlsta homogenog, mOllolilllog tela. Stabilnost vagoneta u poprecnom pre5eku odreduje se preko koeficijenla bocne stabilnosti kh (videti SL 2.4,a), odakle je

51. 2.7
Sl7cnudvki prik8? n/J(iv!:i;cnjll ,"po/jnc ,~-;inc 1I krivini

IzsIienosti trouglova OAB i CDE je

C v . C = !lh g .R . Sf' COS J3

'

_Mst kb---;:>: 13 , Mp,.

gde 5U:
M
=

(2.20)
!lh = - " - - - - - ' g,R

(2.22)

),.

, C v 2 h , momenat preturanj'a, Nm' g,R "

Cvrstoea e]emellata konstrukcije vagoneta proracunava se iz uslova da na vagonet istovremeno deluju njegova (dina i celltrifugalna sila inercije. RastereeujuCi efekti usled dejstva nadvisenja spoljne sine ne uzimaju se u obzir.

M st = ~, momenat stabilnosti, Nm;

cs,

590

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

591

Stabilnost vagoneta u pravcu poduzne ose definise se preko koeficijenta poduzne stabilnosti vrednosti kp> 1 pri najnepovoljnijcm optereeenju vagoncta (S1. 2.8),

Ako se vrednost x zameni u izrazu (2.23), nalazi se najveca vrednost momenta preturanja. Moment stabilnosti iznosi:

! Gv 2> Mpr
Za ugalj i rude, uz izvesne aproksimacije, moze se usvojiti ugao prirodnog pada materijala prilikom utovara p=45". U torn slucaju moguec jc jcdllostavno uspostaviti jednacinu momenta preturanja, kao funkciju rastojanja x, [Mp,=f(x)], sn:

(2.25)

Gk - tezina kosa vagoneta;

Gpo. -

tezina prednje osovine vagoneta sa tockovima.

Koeficijent poduzne stabilnosti vagoneta iZllosi (2.26)

S1.2.8
S/u..'llJalski prikaz ourcdjvClllja slabil110sfi vagoJlcLiJ II praVCll J1jGgovc poduine osc

2.3.4 Konstrukcije i proracun osnovnih elemenata vagoneta

M pr =Q/!/+Q2. 1 2=B.!J.x,p,g{a
gde su:
B=

2 +B;Z2 .p.g{a-x-1).

(2.23)

NajceSce su u eksploataciji vagoneti sa kosem koji je cvrsto vezan za konstrukciju rama, a is[ovar matcrijala se obavlja prcvrtanjcm kosa. Osnovni elementi takvog vagoneta, 51. 2.9, nosivosti 1.0 t su: 1- noseCi ram; 2olibojnik; 3- uredaj za ukopcavanje; 4- sklop osovine sa tockovima; 5- k05 vagoneta.

h ' redukovana sirina vagoncta, rn;

RWl1 je noseei deo vagoneta na koji se postavljaju kos, osoville sa tockovima i urcdaji za ukopcavanje (napred i pozadi).

A - pOVl'~ina poprecnog preseka vagoneta, m 2 ;

p- nasipn'i gustina materijala, kg/mJ;

Savrcmeni vagoneti su unificirane konstrukcije rama,

PresekA-A

g- gravltaciono ubrzanje zemljine teze, mls 2

Odredivanje rastojanja x pri komc je momcnat prcturanja maksimalan, . dMpr uspostav IJa se najpre iz relacije, ~ 0, odnosno

dMpr B.h 2 .p. --=Bhpga-B,pg!tx-c, g dx 2

odakle .ie

0
S12.9
Op{li oMik slandani1lc kunslrukClic v1I!50ncla

B,hp'
x = - - - - - - - _ " " -_ _

h a--, 2

(2.24)

VcCina konstrukcija rama vagoneta sastoje se iz dva poduzna puna nosaca specijalnog profila sa k~so savijenim obodnim krakom, sa dva odbojnika od CL koji obrazuju poprccne veze. PoduZni puni nosaCi sa odbojnicima se spajaju zakiveima, a pri di.rektnoj vuCi vagoneta preko uredaja za ukopcavanje zavarivanjem. Sa donje strane, uz puni nosac spajaju se konzole uz prednju odnosno zadnju osovinu sa tockovima, kao i upori za gurace vagoneta. Ako je veea gabaritna mera duzine kosa

592

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

593

vagoneta, zbog povccanja krutosti punog nosaca [ama vrsi sc povezivanjc glavnih nosaca dodatnim poprecnim vezama. Cvrstoca noseCih punih nosaC3 r3m3 proverava se na savijanje, tako sto se uzima II obzir dinamicki koeficijent, a greda se razmatra kao nosac sa dva oslonca sa prcpustima i ravnomernim kontinualnim opterecenjem. Zbog promenljivih opterecenja rama vagoneta, a 1<oja nastajll usled potrcsa i sudara vagoneta tokom kretanja, dopusteni naponi se odrec1uiu u odnosu na granicu zamora, ti.,

ukopcavanje ispituje statickom silom opterecenja.koja iznosi !2~ ~N, dol., ~e 1 % uredaja za ukopcavanje iz svake prOlzvedene scoJc vagoncta lspltuJe nlllllmalnom statickom silom koja iznosi 360 kN. Neki proizvodaci vagoneta nosivosti 1, 2 i 3 t uredaj za ukopcavanje ispituju silom koia treba da predstavlja radno opterecenje od 30 kN. Da bi se smaniio utieaj lrzanja pri polasku kompozicije, uredaji za ukopcavanje vagoneta veCih nosivosti izraduju sc sa opruznim amortizerima. Savremeniji automatski uredaji Z3 Ukopc3vanje. vagonet: ob~zbeduju automatsko ukljucivanje vagoneta pri sudaru niihovih uredajil za ukopcaval1Je. Prednost automatskih uredaja za ukopcavanje ogleda se u bezbec1nom i jednostavnom odrzavanju, a nedostatak je velika masa i slozenost konstrukeije. 'Primcna automatskog naCina ukopcavallja vagoncta je opravdana kod vagoneta vclikih l1tlsivosti, od 2,0 t, pa navise. Na Sl. 2.11 prikazan jc model uredaja za l.lkopcavanje vago11eta, a predsta.v1ja standardni model ze!eznickog llrcdaja na prugama normainog koloseka kOJI se primenjujc u Velikoj Brilaniji i SAD. samo je umanjenih dimenzija, Osnovni clementi' navedenog automatskog urcdaja za ukopcavanje su: zaporm ure~aJ za ukopcavanje 1; OSovillica ureClaja za ukopcavanjc 2:.. zavrsetak ur~daJa za ukopcavanje 3; danak 4; drzac uredaja za ukopcavanJe 5 I<OJI pnma kako vuenu, tako i amortizujucu silu.

[U]doP

= uT ,

(2.27)

gde je uT- konacna (vremenska) izdrzljivost a n;>c 2. Mana livenih odbojnika je njihova velika krutost. Pri sudaru vagoneta sa livenim odbojnicima nastaju velika opterecenja koja nepovoljno deluju 11a vczc ucvrscuju odbojnike i k05 sa ramom vagonela, a takoc1e smanjuju i cksploalacioni vek lezaja u tockovima vagoneta. Zbog toga se kod savremenih konstrukeija vagoneta veCih nosivosti prelazi na primenu elasticnih odbojnika. Moze se smatrati da su wi vagoneti, pocevsi od nosivosti 2,0 I, pa naVlse. opremljeni elasticnim odbojnicima. Kao elasticni clementi mogu se primcniti gum a iIi oprllga. Gumeni amortizeri mogu se primeniti kod vagonela male i srednje nosivosti, dok su vagoneti velike nosivisti opremljeni odbojnicima sa opruznim amortizcrima, SI. 2.10.

a)

b)

Uredajj za uk()p(:avanje vagoneta mogu se razvrslati prema nacinu delovanja

11a: proste i automatske. U rudnicima za jamsku eksploataciju uglja primenjuju se najcescc prosti uredaji za llkopcavanjc vagoneta, SI. 2.10.

c)

51210
Opruz!7i odhoj!7ik dvosmcmog dt.:/'!VEI

51. 2.11
Urcd[~j /:8 UkopcHvl:lnjc vagoflcta

Vagoneti mogu biti sa uredajem za ukopcavanje koji sc ne iSkopcava pri istovaru iz kompozicije teretn'ih vagona, a istovar vagoneta se obavlja krnzllim prevrtanjem, Stepen sigurnosti uredaja za ukopcavanje vagoneta iznosi k=6. Vagolleti se proracunavaju prema radnom opterecenju, npr. 60 kN. Pri tome se svaki llredaj za

Kod uredaja za ukopcavanje potrebno je da se jedan iii oba zaporna uredaja za ukopcavanje nalaze u otvorenom polozaju. Ovo. se ostvaruje podizanjem osiguraca posto je prethodno obavljeno iskopcavanje uredaJa.

594

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

595

Ispnst na zavrsetku uredaja za ukopcavanje zapada prilikom zatvaranja mehanizma u odgovarajuce udubljenje u lelu uredaja za ukopcavanje, te sc zbog toga vucna sila, kao i sila amortizujuCih udara prenosc od zapornog uredaja, na tdo uredaja za ukopcavanjc, a nc na osovinicu urcdaja za ukopcavanjc. Na urcdaju za ukopcavanjc vucnc sile 50 kN usvaja se stepcn sigurnosti k=8 (Sl. 2.11,a). Islovclan urcdaj za ukopcavanje ali od lcgiranog celika proracunava se (prema izvcdcnirn konslrukcijarna) za silu vuce 70 kN. Standardl1i modcli urcdaja za ukopcavanje nekih proizvodaca ne obezbeduju polrebnu sigurnost pri prevrtanju vagoncta preko kruzl1ih urcdaja za prevrta~jc prcvrlaca jer jc mogucc ispadanje osiguraca, sto prouzrokuje otvaranje uredaja za ukopcavanje i otkopcavanje vagol1eta iz kompozicije. U izrncnjcnoj konstrukciji ovoga tipa rnchanizma za ukopcavanje predvida se rnonlaza oprngc koja zadrzava radni polozaj osiguraca pri prevrlanju vagoneta. Mehanizrni za ukopcavanjc ovoga sistema proizvodc se sa gornjim, donjirn iii bocnim urcdajern za iskopcavanjc. Ned()statak navedenih rnchanizama za ukopcavanjc (prcma Sl. 2.11,a) oglcda se u ncmogucnosli automatskog llkopcavanja vagonela u krivini kada jc ugao izmcdu horizol1talnih osovina l11chanizma veci od 18. U zatvorenom polozaju mehanizam za ukopcavanje vagoncta funkcionisc zadovoljavajuce i kada je vagonet u krivini. Konslrukcija urcdaja za ukopcavanje, Sl. 2.11,b sastoji sc iz elva simetricno postavljena celiclla plasta unular kojih Sll ugradelli klizni osiguraci. Osnovlli clemcnti ovog tipa mchanizma za llkopcavanje vagoneta su: klizlli osigurac 1; poluga za upravljanjc 2; opruga osiguraca 3; osovilla zavrsctka uredaja za ukopcavanjc 4; spoljna opruga 5; prcdnja upoma ploca 6; zadnji vijak 7; zadnja uporna ploca 8; opruga za uravnotczavanje sila 9; navrtka zadnjeg vijka 10. Mchanizam za ukopcavanjc vagoneta (Vilsol1()v mchanizam) prerna S1. 2.11,b za razliku od prethodnog, S1. 2.11,a, nc zahleva prcthodno iskopcavanjc. Spajanje celjusli mehallizma, koje su sil'oko rastavljcnc, oSlvaruje se torzionim obrtanjcm clemcnata celjusti. Jcdna od spojnih ccljusti mehanizma za ukopcavanje vagoncta zaokrece se u odnosll na poduznll osu simctrije lako sto sc sabija opruga za eentriranje i vrsi sc spajanjc zaokrcnutc i slobodlle celjusti. Vrsi sc relativno klizanje osiguraca (fiksirajuCih elcmcnata), jcdnog u odnosu na drugi, oprugc se sabijaju sve dok svaki osigurac ne udc u celjust suprotnog elerncllla mchanizma za ukopcavanjc; oprugc vracaju osigurace fiksirajuCih clcrncnala celjusti u pocetni po\ozaj i mehanizarn za ukopcavanjc vagoncta je llkopcan. Rastavljanjc vagoncta ostvaruje se pomocll bocno poslavljene polugc u odnosu na k0l1s1rukciju vagoneta koja je povezana polugom 2, prcko kojc se savladava sila opruge i odmicc osigurac 1. Mchanizam za ukopcavanje proracunava se pl~cma maksil11alnoj sili vuce, npr.
100 kN sa stepenom sigurnosti vezc k=8. Pri ispitivanju do si!c kidanja navcdena
konslrukci~a

Vucni mehanizam Vilsona, S1. 2.11,b sastoji se iz zadnjeg vijk~. 7 ~ masi~nc Z3vojnc oprugc 5 lcoja prima kako vucnu silu vagoneta, tako ,i silu Sablj~nja zav~~ne oprugc. Kod vucnog mehanizma Vllsona, unutar osnovnc. aI110ItlZ~JUCc o,l?rub.e ~ nalazi se i unutra~nja uravnotczavajuca opruga za ccnlnranje uredaJa.9,/kop pllma osnovnu silu opterccenja do krajnjeg po\ulalasa i amortlzuJc osnovnu sIlu udara.
U nckim oknima rurskih ugljcl1okopa primclljuje se Sarfcnbcrgov mehanizam za llkopcavanjc vagoncta. S1. 2.ll,c. U trer::,tku llko~cavaIl~a. pom.~nutog autornatskog mchanizma poluzni bregastl urcdaJl za ukopcavan]c 1 ~1 uzno se zaokrecll oko osovine 2 i upadaju u gnczdo 3, a zadrzavaju se u tom polozaJ:l preko oprugc 4. Iskopcavanje sc obavlja talco sto se pokretna polug~ 5 mchar:lzma }~ automatsko ukopcavanje, koja jc povezana sa polugorn 6 odvodl u skretm poloza] koji.i e prikazan isprekidanom linijom. Osovina vaooneta sa tockovima. Konstrukcija osovinc vagoneta sa tock~.~im~ , Sl. 2.12 u znatn~j mcri zavisi od nacina u!czistenja. U opstCI11 sluca!u. ule7!stcn!~ osovinc sa tockovima moze bili sa kliZl1im leiistima, prek~ kotrl~aJmh !czap III kombinovano, tako sto se radijalne sile prenose preko kotrlJaJmh lezaJa, a akslJalnc preko kliznih leZiSta, preko oslonackih prstenova.
v

a)

POGLED"A"

I11chanizma za ukopcavanje vagoncta prencla je silu od 950 kN.

51. 2.12
KOJJ."J'lrukqjc U1Gxji:LCJ1jn kraJcva us(}viJla j lockuVCl ruJJJickiiJ VClgOIlCli:l'

Konstrukcija mchanizma. za ukopcavanje vagoneta istog tipa ali manjih dimcnzija izraduje se za silu vuce 50 kN, a teZcg tipa, za silu vuce vagoneta od 125 kN.

Tockovi vagoIleta se izraduju od povecaue cyrSl?Ce.

CL iIi

posebnog poboljsanog livenog gvozda

596

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

597

Da bi se ostvarila pravilna povrsina kotrljanja, odlivci tockova se izraduju u kokili. Kod savremenih konstrukcija, u!czistel1je tockova i osovina se obavlja preko kotrJjajnih lezaja. Tockovi na zajednickoj osovini se nezavisno okrecu, a pri krctanju vagoneta u krivini tockovi se kotrljaju po sinama bez k1izanja, Osovina tockova se ugractuje u ram vagoncta preko nosaca sa ovalnim otvorima koji dozvoljavaju odredena osovinska pomeranja u vertikalnom pravcu, Ukoliko je cvrsto ugradena osovina sa tockovima 11 ram vagoneta, pri kretanju vagoneta po neravnomeruoj pruzi jedan tocak je visc opterccen, te zbog toga moze iskociti iz sine, Ako u drZacu osovinc postoji zazor, tada bi se na neravnoj pruzi sva cetiri locka vagonela uvck nalazila na sinama, a obodi lOck ova bi sprecava1i iskliznuce vagonela iz sina, 1..1 takvim slucajevima ram se mora oslanjati na osovinu samo preko tri konzolna postolja, sto se mora uzeti u obzir prilikom proracuna osovine. Zbog neravninc prugc. U opstem slucaju se opterecenje od tdine vagoneta prenosi preko tri tocka, pri tome maksima1na si1a oplerccenja tocka iznosi

Usled udarnog dejstva sile koja deluje na osovinu tockova vagoneta, osovinu treba proracunati u odnosu'na zateznu cvrsocu, R",. Pri proracunu kotrljajnih lezaja uzima se U ohzir vek trajanja lezaja. Brzina vagoneta se usvaja 12 ... 15 km/h (brzina elektrolokamotive pri jcdnocasovnom rezimu opterecenja elektromotora), Posta clektromotor radi sa razlicitim Siepenom opterecenja, preporucuju se sledeca vrcmena trajanja pojcdinih operacija u okviru jeclnocasovnog rezima rada elektramotora za pogon kretanja lokomotive: T,=0.5 h- vreme voinje praznih vagoneta; T,=O.4 h- vreme voznje vagoneta koji
Sll

natovarcni ugljem;

T3=0.1 h- vreme voznje vagoneta natovarenih kamenom. Prilikom odredivanja veka lezaja, 5ila oplerccenja se usvaja kao konlinualna sila koja sc podjednako prenosi na sva cetiri locka vagoncta, odnosno
F - '131TJ' F3.33 "I 'R , RJ

T2' F3.33 + T3' F3.33 R2 R3

(2.32)

F' -== fJSl p 2'

gde su:

(2.28)

Radijalna sib opterecenja !czaja iznosi

Q'-- tezina opterccenog vagonela bez osovine sa tockovima (pocIvoza), kN;

F'
R

2.k

FR

fJ- dinamicki
Sila T (videti SL 2J2,b) deluje na obodu tocka pri krctanju vagonela u krivini i ostvaruJe dodatnu si1u opterecenja lezaja,

gde je k=o.85 kocficijent neravnomeruosti prenoscnja sila izrneau dva lezaja u glavcini locka vagoncta Pri proracunu moze se smatrati cIa vreme trajanja osovinskog opterecenja iznosi 10/') od ukupnog vremena eksploatacije [ezaja, Posto sila opterecenja osovine nije konst~l1tna. pOlrebno jc odredili ekvivalentnu sill! optereccnja,
Fek =

[-8]=[+8]= T.R.
x

(2.29)

Rezultujuca sila opterecenja spoljnog lezaja iZl10si

F' F] =-8+ 1

3.3~a . F,Ul , N,

(2,33)

gde je a - koeficijent koji pokazuje, u tokn ukupnog veka eksploatacijc lezaja, koji deo otpada nil aksijalnu silu optcreccnja; u ovom slucaju jc a = 0,1. (2.30) Svedena us!ovna sila opterecenja lezaja iznosi

2 '

a unutrasnjeg Iezaja

(2.34) (2.31)
1z izraza (2,30) i (2.31) moze se zakljuciti da je viSe optereccn unulrasnji lezaj rukavca osovine tockova vagoncta. . Da bi se smanji10 opterecenje lezaja S povecava se raslojanje x, Zbog toga se Izmedu spolJnog I unutrasnjeg lczaja glavcina tocka izraduje sc bregastim iSpustOID ili se u glavcinu ugraauje distantna caura. gde sn:
m -koeficijent svodenja aksijalne u ocInosu na radijalnu sill! opterecenja;
kd =2.5

dinaamicki koeficijent; koeficijent koji uzima u obzir obrtanje spoljnog prstena lezaja;
U

kp = 1.45

k[ = 1 - koeficijent koji uzima

obzir temperaturu lezaja,

lz izraza za l1osivost kotrljajnog lezaja,

598

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

599

savijanje jer prilikom prevrtanja kos zauzima horizontalan poloiaj, a deo tereta ldi na bocnom zidu kosa i savija ga. odreduje se Proracun kosa vagoneta potrebno je obaviti za najoptcreeeniji slucaj, a to je pri utovaru rudom. (2.35) gde su: Kos vagoneta treba da bude podjednake cvrstoee, kao i drugi delovi konstrukcije i mora da bude u eksploataciji tokorn Citavog amortizacionog veka od 5 godina bez zamene. Delovi kosa koji se najvisc habaju u toku eksploatacije rcmontuju sc zavarivanjem na ojacanim mestima. Donji deo kosa izradujc se od lima vece debljine. Utvrdeno je da se inicijalne naprsline na konstrukciji kosa pojavljuju najpre na mestim3 na kojima sc kos vagoneta zavaruje sa ramom noseee konstrukcijc. Ovo ukazujc da nastalc naprslinc na ovome mestu su posledica zaamora materijala pod dcjstvom promenjljivog optereccnja nastalog prilikom utovara materijala u kos vagoneta. OSifll toga, norma Ina struktura metala se narusava zavarivanjem naprslina. Zbog toga je racionalnije vezati kos vagoncta sa ramom dodatnim vcznim limenim trak,ama. Osim vagoneta sa cvrstom konstrukcijom kosa koji se istovaruje prevrtanjem (u prevrtacu) vcoma cesto sc primcnjuju, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, vagoncti sa kosem sa preklopnim dnom (videti S1. 2.13). Konstrukcije vagoneta ovoga lipa izraduju se nosivosti 2, 3 i 5 t (najcesee 2 i 3 t). U inostranstvu nosivost vagoneta sa prcklopnim dnom dostizc 10 t (pa i prcko 10 t). Prednost takvih vagoncta ogleda se u mogucnosli ostvarivanja jednostavnog istovara tako sto se vagoneti u kOmpoziciji dovlacc do prijemnih, istovarnih bunkera. Prilikom istovara vagoneta poluga koja zadrzava preklopno dno nailazi na up or i oslcibada zadnje dno koje sc spusta nanize i oslobada srednje dno, da bi se potom oslobodilo i prednje dno. Daljim kretanjem vagoneta prednje dno nallazi na specijalnu sinu koja je ugradena izmedu sina i vagoneta i zaokrece vagonet. Polom se zaokrece srednje, a potom i zadnje dno. Zadnje dno se zatvara zakackom koja je.povezana polugom. Poveeunje eksploatacionog veka vagoneta postizc se zastitom od korozije. Toplim pocinkovanjem ne sarno da se kos stili od dejstva korozije, vee se vrsi zastita i dclova vagoneta koji sc u eksploataciji najvise osteeuju pri transpr.vlu duz niskopa u jamskoj cksploataciji rude. Mesta koja se najcesee ostecuju na vagonetima se tako u Ncmackoj stite zavarivanjem pocinkovallc trake. Kosevi vagoneta velikih gabarita i nosivisti kod kojih nije moguca zastita toplim pocinkovanjem, zasticuju se mctalizacijol11 cinkom ili zastitniJ.ll premazima bojama. Medutim na osnovu inostranih iskustava, antikoroziona zaslita zastitnim prcvlakama svc cesec ustupa mcsto top lim postupcima pocinkovanja. Eksploatacioni vek kosa Hakon sprovedenog postupka toplog pocinkovanja produzava se na 7 ... 10 godina.
S1.2.13
VagofJI;! S'i prckJoplljm df)OI11 I10sjV()s/j 5/

n- ucestanost obrtanja, min'!;

h - vek lezaja, h.

Logoritl11ovanjem izraza (2.35) odreduje sc vek lezaja h koji nc smc da budc kraCi od 5000 h.
KosY V!lgOJleta (s!lnduk). Ispitivanja vagoncta u cksploatacionim uslovima pokazuju da vcCina od njih ispada iz upotrebc zbog dcforl11acijc kosa. Poveeanje krutosti kosa ostvarujc sc ugradnjom rebara koja se vczuju celicnim limom.

Pri proracunu cvrstoee kosa vagoIlcta uzimaju sc u obzir: a) b) pritisak utovarenog matcrijala 0 zid vagoneta, a koji se odredujc iz izraza koriscenjem teorije utovara i transporta sipkavih materijala; pritisak tereta na zidove vagoneta usled delovanja centrifugalne sile pri kretanju vagoncta u krivini.
3R52

PRFSEK "AllC-D"

4850

Vagoneti cvrste konstrukcijc kosa izraduju se jednodelno, a istovar se vrSl prevrtanjem preko bocnih zidova kosa. Zbog toga bocne zidove treba proveritina

Takode se pokazalo da je opravdana i perspektivna telmologija izrade aluminijumskih koseva vagoneta, kao i od legura aluminiiuma. Karakteristika ovih koseva ogleda se u postojanosti u slucaju dejstava kiselina i drugih hemijskih uticaja, vodc u jamama, manje su mase i vece trajnosti od klasicnih materijala. Tako je kod engleskih konstrukcija vagoneta sa kosevima od aluminijuma, odnos tezine kOIJstrukcije,prcma korisnoj-nosivosti 1:6, dokje kod cclicnih vagoneta taj odnos 1:2, a isti odnos iznosi 1:3 kod vagoncta kombinovane kOIJstrukcije, sa celicnom sasijom i

600

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

601

aluminijumskim kosem. Mala mas a vagoneta od aluminijuma pri jednakil11 ostaJim uslovil11a omogucava povecanje kapacitcta izvoza za 20 ... 30/').

PRESEK "!\B,C,D"

2.3.5 Vagoncti za prcvoz lJudi u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom rude Organizacija transporta rudara u rudnicima sa podzemnom cksploatacijom umnogol11e utice na smanjenje gubitaka neproizvodnog vremena, kao i na smanjenje fizicke radne snagc. Uporcdo sa zahtcvima za skracenjc radnog vrcmena II rudniku , vrel11C trajanja i kvalitet prcvoza rudara su od ve!ikog zancaja za produktivl1ost. i radnu sposobnost rudara. Prel11e naCinu obavljanja prevoza rudara. vagoneti za prcvoz rudara l110gu se pril11eniti kako duz horizontalnih, tako i strl11ih jama.
Poprccnc

Vagonetj za prevoz osoha u horizontalnoj jami. Rudari u horizontalnoj jami

prevozc sc clektrovozol11 u kOl11poziciji koja sc fOJ'mira od putnickih vagoneta. Dimenzije vagoneta su usaglasene prcma vrsti. tipu profila jame. kako bi zazori izmedu vagoneta i stubova (podupiraca podgrade). a takode i izmedu mimoilaznih dvokolosecnih kompozicija u jamama. odgovarali propisima 0 bezbednosti u rudarstvu. Radni nagibi u jamama cesto Sll iznad projektnih zahteva i dospevaju do vrednosti od 15 %,. Zbog toga sc pri proracunu kocnica vagoncta za pIevoz (lsoba dopllstaju nagibi do 15

noscc(~

",J!.!Jlli'''-'~H"-,,!-- -frH ttt

prikazane B
su mlovno

L-

~zn~s===================~~C================~~
+.)((1-

%0'

Sf. 2.14
VHgOflC( ZH prevoz o.s,,'ohll II h(}rixont(J/n(~i.!!-ln~{

Konstrukcije vagoneta za prevoz osoba su unificirane, a kapaciteta su 12 iIi 16 putnika, odnosno sedista u vagonetu. BIoj mesta za scdenje rudara u vagonetu zavisi od dimenzija vagoneta, kao i od sirine koloscka: 600. 900 mm i 51. Kosevi vagoneta za prevoz rudara prema 51. 2.14 su sa mctalnim ceonim zidovima i sa prozorima koji su prekriveni celicnom mrdol11. Na bokovima vagoneta za prevoz rudara nalaze se celicni prekrivaCi, osim na ulazll u vagonet. Krov je metalan, a uzemljenje je preko krova i tockova (mehanizl11a za kretanje). {(os vagoneta je zglobno oslonjen preko dvoosovin5kog podvoza, koliea. Zgloblla veza ol11ogucava odredeno rclctivno zaokretnje kolica 1.1 odnosu na kos u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Kos je ovesan preko gibnjeva, odbojnika i opruznog urcdaja za ukopcavnje vagoneta. Svaki uredaj mehanizma za kretanje kolica opremljen jc rllcnom kocnicom koja se moze aktivira ti iz kosa vagoneta. Zbog potrebe komunikacije putnika sa vozovodom u ektrolokomotivi, vagoneti su sa lokomotivom povezani zvucnom signalizacijol11, .

Vaaoneti za prevoz putnika II strmim j8mama. Prevoz rudara u strmim jamama rudnika b U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta moze se ostvariti pojedinacnom vucom vagoneta iii formiranjem kOl11pozicije od 2,3 vagoneta koji se vuku uzetom. Vuca vagoneta moze da bude sa jedne strane iIi obostrano, kada su vagoneti sa obe strane. To znaGi da vagoneti mogu da budu na jednoj grani vucnog uzeta, kada je protivtcg na suprotnoj gIani iii su vagoneti na obe grane uzeta. Za prevoz osoba u strmim jamama koristc se specijalni podizaCi iii se primenjuju teretni podizaci, a na pocetku i na krajl! svake smene za vucno uze se prikopcavaju vagoneti.
Sa povecanjem ugla nagiba uskopa ., niskopa, uslovi rada vagoneta sve viSe se priblizavaju uslovima rada iZVOZllOg kosa u oknu. Pravila 0 bezbednosti u rudarstvu zahtcvaju da se prevoz rudara u strmoj jami obavlja tako sto je kompozicija opremljena padobranom koji automatski aktivira i zaustavlja kompoziciju u slucaju kidanja uZeta iii uredaja za ukopcavanje ~agoneta. Kocenja su ostra i bez potresa. Padobrani moraju da budu ugradeni 1.1 svakI vagonet kompozicije, kako bi se omogucilo njihovo istovremeno aktiviranjc. Ovaj zahtcv odreduje sustinsku vrstl! konstrukcije vagoneta za prevoz osoba u strmim jamama. Konstrukcije svih osnovnih sklopova putnickog vagoneta u strmim jamama u sustini se ne razlikuju od konstrukcijc vagoneta u horizontalnoj jami ., potkopu, Glavna konstruktivna razlika navedenih vagoneta oglcda se u postojanju padobrana, kao i u rasporedu scdiSta za putnike. Postoji viSe !ipova konstrukcija vagoneta za razlicite nagibe u strmim jamama za prevoz osoba. Na S1. 2.15 prikazan je vagonet lipa "MAKHV1V1-4", ruske

602

Transportni nredaji

Zeleznicki jamski transport

603

proizvodnje, za uglove nagiba do 30, a vagoneti lipa "MAKHiIlill-3" primenjuju se za uglove nagiba u strmim jamama do 50. Za uglove nagiba preko 50 konstruisani su vagoneti "MAKHVlill-6" kao i putnicko teretni kos "MAKHVlVl-S". Vagoneti "MAKHVlVl-4" i "MAKHVlill-3" su istovetnc konstrukcije prema tipu, ako se iskljuce neki detalji konstrukcije padobrana.U kompoziciju sc ukopcavaju preko dva sredisna urcdaja za ukopcavanje oblika plocastog lanca. Svaki sredisni uredaj za ukopcavanje proracunat je sa stepenom sigurnosti k=13.

S1.2.16
KoCioIl8 kolica 118 vagoIlctu lipa "MAKHl/1/11-3"

Da bi se spreCila mogucnost nekontrolisanog ukljucivanja padobrana u~led smanjenja sile zatezanja uzeta kao pos~~dice smanjanj~ ugla nagib~ (npr. smanJa~]e~ ugla nagiba izvlaeenjem sloja maten]ala u strm~J Ja:11l) pre~vl.'ja s~ mogucnost zaustavljanja vuce tako sto se omogucava povezlvanJe sa vucmm uzetom preko poluge postavljene kod radnog mesta sprovodnika voza. Za vece uglove nagiba (vagoneti tipa "MAKHiIlill-6") ugra~uj~ se sidrena kl~s~~ . koja obuhvataju sine, te se tako sprecava iskliznuce vagoneta 1Z sma. U tom slucaJu potrebno je izvesti specijalnu konstrukciju spojeva sina. S1.2.15
Vllgof}c1j ~N prevoz {)SObll il strl1](~ijan1j tipu "MAKHI1I1-4)J

Padobranski uredaj oba tipa vagoneta je prema principu aktiviranja istovetan, sa cvrstim zahvatanjem ncpokretnog oslonca i postupnim kocenjem kosa. U ramu kosa ugradena su kocna kolica u koja su ugradena kociona seciva. Kolica se mogu pomerati u ramu. Na kocnim kolicima nalaze se koCioni uredaji oblika kocionih klinova (vagonet tipa "MAKHiIlill--4") kojl se upiru 0 gornji stroj pruge iii su oblika koCionih klesta (vagonet "MAKHVlVl-3") kojima se vrsi zahvatanje sina, SI. 2.16. Kada je zategnuto vucno uze u radnom polozaju, upori i zahvatnl uredaji su podignuti iznad sina i zadrzavaju se u tom polozaju uzengijom. Kada je vucno uze olabavljeno, pod dejstvom sile u opruzi pokretna poluga se pomera ulevo, upor pritiska uzengiju, hvataci se spustaju i kolica se zaustavljaju. Zbog pokretne veze i=edu kolica j ram a vagoncta, vagonet nastavlja da se krece. Kociona seCiva skidaju strugotinu sa punih drvcnih nosaca ugradenih u ramu vagoneta i vrsi se ravnomerno prikoCivanje vagonet<i. Aktiviranje padobrana vrsi se automatski, smanjenjem sile zatezanja vucnog uzela, a tak6de se mogu padobrani i rueno aktivirati od strane sprovodnika voza. Nakon svakog aktiviranja padobrana moraju se zameniti puni drveni nosaCi.

Prilikom projektovanja vagoneta potrebno je posebno pokloniti pa~nju stabilnosti. Poduzna stabilnost vagoneta proracunava se za karaktenstlcne, nepovoljne slucajeve opterecenja vagoneta, pri najnepovolj~.ijim uglovima nagiba. Kocficijenl poduzne stabilnosti vagoneta nc sme da bude man]l od 1,5.

2.4

Lokomotive
2.4.1 Opste napomene

U rudarstvu se primenjuju razlicite vrste lokomotiva, kako u odnosu na teZinu koja se prenosi na pogonske osovine, tako i na energiju koju koriste za. pogon. Za izvoz rude duz podzemnih kopova primenjuju se rudnicke lokomottve uzanog koloseka. Prema vrsti motor a mogu se razvrstati na: elektricne lokomotive, SI. 2.17,a i b; lokomolive na peumatski pogon, Sl 2.17,c i na lokomotive sa dizel molorom, SI. 2.17,d iii dizel-clektricnim motorom.

604

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

605

c)

Sf. 2.18
Shem/1 oplcrcccJ1ja: 8) prj krclili1ju /okomo/ivc; h) pri koccl7ju
Oplerecenje sine Opterecenje locka

d)

Izraz za odredivanje tangentne sile vuce kod elektricnih lokomotiva sa pogonom preko baterije akumulatora daje sc u (1,2), a kod lokomotive sa motOr0m SUS Fr sc izraeunava prema izrazu (1.5). Kod'lokomotiva sa pneumatskim pogonom tangentna sila FI' moze se odrediti iz izraza.

TJm,N,

(2.36)

gde su:
Dc -

broj cilindara;

Sf. 2.17
~)":nov::i lipovi rudJ1ickih /okomoliva: 8) J18 e!ektricni pogon prcko lroiI1og v(}da'pan/ognJiil; h) nil ekktllc/JI pogOJ1, prcko halerlfc akumu/alora; c) preko pl1culJIa/skog pogol1a; d) Sf] dizcl m%rom

d - preenik cilindra;

Princip fada svih navedenih lokomotiva je istovetan.

D~ .~e lokomotiva pokrene iz stanja mirovanja i da za sobom povuce kom.pozl~lJU ':.agoneta, savladavajuCi pri tome silu otpora kretanja, potrebna jc

S - hod klipa, em; D- precnik vodeCih tockova, em; Pi - srednji indikatorski pritisak , N/cm 2 ;
TJm - stepen korisnog dcjstva mehanickog prenosa, uzimajuci u obzir gubitke usled trenja pokretnih clemcnata lokomotive.
2.4.2

spoljna s11a vucc. Motor sv~ke lokomoti:,e razvija mehanicku energiju koja se kroz rad prenosi na po.gonske osovme lokomotlve, odnosno na tockove koji ostvaruju obrtno kretanje. Pn tome se n~ Obo~u ~o.gonskih t~ckov~. ostvaruje tangentna sila F, , SI. 2.18,a, k~ja na kontaktnoj POVlSll11 lzmedu tocka I Sll1e ostvaruJe suprotnosmernu horizontalnu silu re,:kcije, koja u odnosu na lokornotivu predstavlja spoljasnju silu, tj. silu vuce. Slla vuce mora da bude manja iii jednaka sili athezije izmedu tockova i sine, kako bi se spv~ecilo pro.kli7 avanja tockova. Vrednost koefieijenta athezije If/ zavisi od stanja povrsme kotrlJanJa oboda locka, stanja povrsina sina, kao i od brzine kretanja lokomotive. Prema inostranim propisima iz oblasti projektovanja podzemnih zeleznica u rudarstv~, koefieij~nt athe.zije kod elektricnih lokomotiva usvaja se: pri polasku lokomotrve opreml]ene zahhama peska u spremistu, Ij/=O,24; pri kretanju elektricne lokomotive sa zalihom peska, Ij/=O,17; pri kretanju lokomotive bez zalihe peska u spremistu, Ij/=O,12. Konstrukcija i proracun osnovnih masinskih elemenata i uredaja e1ektricne lokomotive Postolje e1ektricne lokomotive predstavlja osnovni noseCi dco konstrukcije na koji se ugraduju mehanizmi i elektro oprema. Opterecenje postolja se preko opruznog veSanja prenosi na oba para tockova koji vucnu silu koriste za obrtno kretanje. Postolje se sastoji iz bocnih i poprecnih limova (po dva komada) koji medusobno obrazuju prostorni sistem potrebne krutosti i Cv[stoce. Oba bocna zida mogu se izraditi od celicnog liva, obicno rese"tkaste konstrukcije iIi su od pres ova nih valjanih limova. Kod elektricnih lokomotiva sa trolnim vodom bocni zidovi postolja su debljine 12 .. .16 mm. Na mestu ugradnje osovine sa lezajirna postavlja se demontazni nosac od zakaljenog celika. Poprecni zidovi (2 kom.) elektricnih lokomotiva sa trolnim vodom izraduju se kao livene, masivne konstrukcije koje su takode i odbojnici. Da bi se elektricna lokomotiva prikopcala sa vagonetima, prilikom livenja formiraju dzepovi koji obezbedujl.l prikopcavanje.
U

odbojnieima se

606

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

607

Popreeni zidovi (odbojnika) vezuju se sa boenim limovima podesenim vijcima postavljenim u zbijenom rasporedu. Kod akumulatorskih elektricnih lokomotiva popreeni zidovi sa odbojnicima obieno se izraduju zavarivanjem eelienih limova. Popreeni zidovi se spajaju sa boenim limovima zavarivanjem. Postolje je po duzini podeljeno pregradama na 3-4 dela. U prenjem delu se postavlja kabina masiniste, u centralnom je motor sa prenosnicima snage, a u zadnjem delu su otpornici preko kojih se vrsi pustanje elektriene lokomotive u . pogon.
a)

gde je Re-napon na granici tecenja. Drugi slucaj, SI. 2.19,b odnosi se na podizanje jednog kraja lokomotive villom, tako da je postolje elektricne lokomotive oslonjeno na tockove same na jednom kraju dok je drugi kraj odignut od povrsine lane em iii uzetom mehanizma vitIa. Ako se tdina lokomotive smatra kao kontinualno opterecenje na duzini L i ako se zanemari da je postolje u nagnutom polozaju pod odredenim uglom, moment savijanja bilo koje tacke na rasponu L CAB), a koja se nalazi na rastojanju x od odignutog kraja A, moze se odrediti iz izraza

b~1 c::::;
x
1

b~&t~F.
.
B

M ==-(L-x),
x

qx 2

(2.40)

a napon u bilo kom preseku 51.2.19.

SilCllla/ski pnkaz boka pus/oj/a iokolllO/jyC pri odrcdiY'lfI/u s11a: a) pri udaru JOkOfllO[ivc 0 odbo}nik; b) prjpodiz1l1lju prCdl?icg iii zadn/cgdc/a JOkOlllO/ivc prj rClllolllu

(2.41) gde su:

~;

Postolje elektricne lokomotive proracunava se na napon savijanja u opasnomoslabljenom preseku, a postolje se posmatra kao greda na dva oslonca sa prepustima na oba kraja. Pri odredivanju napona svi zasebni bocni elementi postolja se tretiraju kao jedinstvena greda, izjedna, te se potom odreduje moment savijanja. Napon na postolju odreduje se iz izraza

q == -.b... _ jedinicno opterecenje jednog boka postolja od sopstvene tdine 2L lokomotive, bez teline para tockova, N/m;
Q~

Q'

- tezina elektricne lokomotive, bez tezine para tockova, N;

L - duzina boka postolja, m;

(2.37)
W,- otporni moment razmatranog preseka.

gde je .8=1.4... 1,5 - dinamieki koeficijent. Osim toga, konstrukcija postolja proverava se u odnosu na dva najnepovoljnija slucaja optercenja: pri sudaru odbojnika i prilikom l)odizanja postolja na jednom kraju. Sila sudara odbojnika na osnovu eksperimentalnih istrazivimja moze se usvojiti kao Fur2,50r., N, gde je Of- - tezina elektricne lokomotive, N. Najnepovoljniji je prvi slucaj, kada se sudara donji obod odbojnika, S1. 2.19,a. Moment savijanja bocnog limaje
MSI
"

OpruZllO VeS8.11je elektricne lokomotive je potrebno zbog obezbedenja mirnog i ravnomernog kretanja, kao i zbog smanjenja trenja, kako tockova elektricne lokomotive, tako i zeleznickih sina.
Zeleznicke sine u koloseku su uvek sa odredenim neravninama (na spojevima sina, usled nejednakog nagiba koji se stvara pod pritiskom tockova itd} Ukoliko je krut spoj postolja elektricne lokomotive sa osovinama sa Idajevima i tockovima, trajektorija kretanja postolja podudarace se sa profilom pruge, sto bi doprinelo ,stvaranju znatnih vertikalnih ubrzanja postolja, kao i nastanku dinamickih opterecenja, te bi kao posledica ovakvog stanja nastalo ostra truckanje u vertikalnom pravcu. Ukoliko bi se izmedu postolja i osovina sa lezajima i tockova elektricne lokomotive ugradili gibnjevi koji bi dozvolili znatne elasticne deformacije, tada bi trajektorija postolja postala ravnomernija, posto bi se gibnjevi pri spustanju tockova istezali, te bi sprecavali ostro spustanje postolja; takode, pri podizanju tockova gibnjevi bi se sabijali. Velicina amplitude pri oscilovanju postolja na gibnjevima zavisi od elasticnih karakteristika gibnja. Karakteristike gibnja su: (3.39) a) elasticnost koja se odreduje ugibom (mm) pri optercenju od 100 kN, odnosno predstavlja deformaciju od jedinicnog opterecnja, tj.

==

F,; I , jer se sila sudara prenosi na dva bocna lima,

(2.38)

dok je napon savijanja

608

Transportni uredaji
1 !, C = - = ----"- mm/kNc Q2' ,

Zeleznicki jamski transport

609

(2.42)

a = ---g-. x m/s2 CQ2 '

(2.49)

b)

krutost opruge predstavlja se velicinom sile koja sabija oprugu za Imm, tj. c=

Q~ .
fa

(2.43)

lz navedenih izraza zakljucuje se da se sa povecanjcm elasticnosti gibl1ja C povecava period oscilovanja T, odnosno smanjuje se frekvencija oscilovanja OJ, te se shodno tome poboljsava i ujednacava trajektorija kretanja lokomotive. Vertikalno ubrzanje, kao i sila udara i potresa utoliko su manji, sto je veca elasticnost gibnja. Kod rudnickih elcktricnih lokomotiva elesticnost gibnja dostize vrednost reda velicine C=l mm/kN. Opterecenje po jednom gibnju odreduje se, npr. za n=4 gibnja:

. . .<?cigledno, krutost je reciprocna velicina od deformacije, tj. od elasticnosti pri ]edlllICnom opterecenju.

Ak~ se u prvom 'pribli.Zenju~matra da se postolje u pocetku nalazi u mirovanju, a da se glbanJ p.od deJstvom statlckIh slia opterecenja ugiba za 1;,; potom bi postoije usled pO.tresa I ud~raca k~Jl nastaJu usled neravnina pruge vrsilo vertikalana
pomeranp. Tada bi postolJe ostvarilo oscilatorno kretanje, odnosno vrsilo bi sopstvene - slobodne oscilacije. Kao sto je poznato iz teorijske mehanike, frekvencija slobodnih oscilacija iznosi

Q~ = 70 = 17,5kN .
4

Frekvencija siobodnih oscilacija iznosi

OJ = _1_

2;rVI:'
dok je period oscilovanja

Is

Sl

(2.44) Period oscilovanja

OJ=_I_~
2;r

g cQ2

=_l_~
2;r

9.81 =-3,8s-I.
j17,5

T=2;rfio , s ,
g

(2.45)

1 1 T = - = - = 0,264s .
OJ
3,8

vertikalno ubrzanje postoija iznosi

Dobro izvedeno vesanje preko gibnjeva, porcd ublazavanja sudanl i potresa pri voznji lokomotive treba da obezbedi i ravnomerno prenosenje tdine lokomotive preko obe osovine, na sva cetiri tocka. (2.46)
11)

pri tome su:

g- gravitaciono ubrzanje, m/s2;

1;, - ugib gibnja pod dejstvom statickc sile opterecenja;

x - velicina ukupnog ugiba gibnja.

1z izraza (2.43) i (2.44), frekvencija slobodnih oscilacija moze se odrediti iz izraza
51. 2.20
Sbemalski pnkaz opruZnog vc.,'anjIJ: a) sa poprecnim b,J/allscrom (posloJjc sc oshwjll u tri IHCkc A, B i C, b) sa poduZnim halHnscrom

OJ

=_J_)
2;r

S.I

C Q2'

(2.47)

Na osnovu iziozenog, daje se prednost opruznom vesanju sa poprecmm balanserom preko sklopa gibnjeva. Kod rudnickih elektricnih lokomotiva primenjuju se dva sistema vesanja tockova. sa poprecnim (51. 2.20,a) i sa poduznim balanserom (SI. 2.20,b). Precizna preraspodela sile pritiska na sva cetiri tocka moze se postiCi sarno pri usporenom kretanju lokomotive. Pri kretanju iokomotive velikom brzinom, usled sile inercije, sila pritiska se ne prenosi ravnomerno 'na sva cetiri tocka. Kod rudnickih

T=27f. -'Q~ s g "

F!

(2,48)

610

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

611

elektricnih lokomotiva koje se krecu brzinom eea 10 km/h, moze se smatrati da se prcko balansera pritisk prostire ravnomerno na sve tockove.

GibIlievi Gotovo na svim domaCim rudnickim elektricnim lokomotivama prlmcnjujc se vcsanje tockova preko slozenog gibnja koji se sastoji iz vise fleksibilnih opruga pravougaonog porecnog preseka sirine b i debljine h. Slozeni gibanj proracunava se slicno prostom gibnju, tj.:
_ 3 Q'L L 2. N/m , . 2 ibh

0-, - - - - 2 '

kQ'LL 10 = 4 E i b h3 ' m,

(2.50)

pri tome su:

/1 /' .L_ _-!:,OJ~S KOTRUAN_JA _ _-I-lJ

0:,-

napon savijanja, Pa (N/m2 ); duzine L, N;

Q2 - tdina lokomotivc koju prima jedan gibanj, deluje na sredni gibnja

L- duzina gibnja, m; b- sirina gibnja, m; h - debljina gibnja, m; i- broj listova gibnja, mm; 1;, - ugib gibnja, mm; k - koeficijent Cija se velicina krece u granicama 1,25 ... 1,5 (vece vrednosti odnose se na manji odnos sirine gibnja b i sirine osnovnog lima bo, b/bo); E - modul elasticnosti koji za opruzne celicke iznosi 215 GPa. Celicni gibnjevi predstavljaju elasticnu gredu velikog ugiba. Gibnjevi se izraduju oblika traverze podjednake otpornosti, da bi naponi u svim limovima bili po mogucstvu jednaki, a takode i da su !ito vece elasticnosti.
Zbog trenja izmedu limova gibnja mala je osetljivost gibnja na manje potese. Zbog toga jc preporucljivo da se na gibnjevima akumulatorskih elektricnih lokomotiva ugrade i dodatni amortizeri, npr. gumeni. Cesto s".glbnjevi izraduju od ozljebljenih celicnih limova. Elasticnos( gibnja na rudnickim elektricnim lokomotivama usvaja se vrednosti, C=l mm/kN.

S1. 2.21
Par loC<koV8 118 7ajcd11jC<koi osovjlli

VeliCina relativnog zadora (odnos razlike spoljasnjeg precnika ~ela toc~a i unutrasnjeg precnika bandaza, prema spoljasnjem prec:Uku. tela to~ka) Je ne?-atlvr:e vrednosti, a pri ostvarivanju presovanog sklopa tela tocka 1 bandaza odreduJe se 1Z izraza (2.51)

Obicno se usvaja vrednost zadora s '" _1_ , tj. cca 1 mm, za unutrasnji precnik 1000 bandaza db =1,0 m. Smatra se da je napon presovanog sklopa konstantan, a krutost tela tocka velika, te se napon u bandazu moze odrediti iz izraza
o-=&E,

(2.52)

gde je E - modul elastiCnosti materijala bandaza. Ako su povrsina poprecnog preseka bandaza A, sirina oboda tela tovck~ be i spoljasnji precnik tela tocka d<, to je specificna sila pritiska izmedu bandaza 1 tela locka
p=--,N/cm.
2AsE
2

Tockovi elektricnih lokomotiva sastoje se iz livenog iii celicnog tela i celicnog

bandaza (SI. 2.21). Precnik kotrljajuceg vcnca bandaza (ocka je standardizovan kod elektricnih rudnickih lokomotiva, iskljucujuCi elektricne lokomotive malih gabarita. Venae locka izradujc se od ugljenicnog valjanog celika, tako sto se unutrasnja i spoljasnja povrsina venca naknadno obraduju alatnim masinama za obradu rezanjem. ) Venae tocka navlaCi se na telo tako sto se zagreva na odredenu temperaturu i zadrZava na telu tocka nakon hladenja silom trenja, jer se ostvaruje presovani sklop, bez ikakvih dodatnih spojeva u ostvarenoj vezL

(2.53)

be de
Moment sile trenja u odnosu na centar tocka iznosi

M tr =

ff . d

. bc . P . rI I de = ff . d c.. E A fl' s . 2

(2.54)

Za spoljasnji kotrljajni precnik bandaza dc=680 mm usvaja se precnik osovin~ d=lOO mm, a presovani sklop izmedu tela tocka precnika 0 680-253=0 574mm 1

612

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

613

precnika osovine d=100mm je 0 100 HS/xS. Presovani sklop se moze os(variti pres om iii zagrevanjem tela tocka, odnosno hladenjem osovine locka. Kod presovanog sklopa 0 100 HS/xS, gornje i donje odstupanje (tablicni preklop) osnovine je: +232~lm; + 17S~lm, a gornje odstupanje otvora u glavcini je za 0 100 HS/xS: +54~lm. Najmanji preklop iznosi P m ;n=a,,-A,=17S-54=124 ~lm, a najvet:i preklop je Pmax=ag-Ad=232-0=232~lm. ZamisIjeno smanjenje precnika osovine nakon montaze iznosi
L1 P = 1,2 ( he + hi ),

Maksimalni napon zatezanja u spoljnom elementu presovanog skIopa mora biti manje vrednosti od granice,tecenja Rc materijala locka, kako bi napon zatezanja u sklopu ostao u granicama eIasticnosti, tj,:

O'zmax

Pmax'

daN/mm

(2.60)

Moment uvijanja koji skIop moze da prencse iznosi (2.55) gde su:
11k =0,1 - koeficijent trenja u toku montaze sklopa;

(2.61)

gde su: h;, he - visine naravnina povrsine sklopa pre sklapanja, ~lm, Cije veliCine zavise od kavliteta obrade presovanog sklopa. . Najmanji i najvcCi racunski preklop:
P,;li!!

= Pmi!! -

Ll P = P,!!in -1,2 (he

+ hi);

d = 100 mm - precnik osovine tocka;

P,~ax = Pmax

- Ll

P = Pmax -1,2 . (he + hi)'

(2.56)

J - duzina gIavcine tocka, mm;

Najmanji i najveCi pritisak na dodirnoj povrsini presovanog sklopa iznosc

Pmi" - minimalni pritisak koji odgovara minimalnom preklopu.

Sila klizanja iznosi

Fk Pm;n

'l'k 7r,d/, daN,

(2.62)

_
Pm,,", -

(1" +"i ') ,d, f03 "e 1"

p~(Lr

(2.57) Sila presovanja sklopa iznosi

Fp
l'1' Pm"x A = l'p P nwx d
7r l

pri tome su pomocnc velicine potrebne za proracun:

, daN,

(2.63)

D,=d=lOO mm .. unutrasnji precnik spoljnjeg dela (tocka);

Dc spoIjni precnik spoJjnjeg dela (tocka);
de - spoljni precnik unutrasnjeg dela (osovine, d c=100mm);

gde je:

~lp

- koeficijent otpora pri presovanju sklopa.

Maksimalni pritisak na unutrasnjoj povrsini unutrasnjeg dela (osovine) iznosi: 2

CY pmax ';:;;;;'

unutrasnji precnik unutrasnjeg dela (osovine, d,=0);

If/;

1-

(2.64)

=-:=0,
d
e

(2.5S)

Naponi u izrazima (2,60) i (2,64) moraju da budu manji od odgovarajuCih napona na granici tecenja,R,.. Prakticna vrednost sHe presovanja sklopa gJavcine tocka rudnickih elektricnih Jokomotiva iznosi i';,=500kN. osovine kod

(me + J)+ (me me Ee

gde su:

ft -If/;)

-1).1f/;

(2.59)

Transmisija vuce. Svi uredaji preko kojih se obrtni moment prenosi od pogonskog motora za vucu lokomotive, do pogonskih osovina Jokomotive nazivaju se vucnom transmisijom.
Karakteristika transmisije vuce ogleda se u cinjenici da se povezuje par neogibljenih tockova sa delimicno ogibljenim vucnim motorom. Zbog toga se u kinematskoj shemi prenosnog mehanizma moraju uzeti u obzir vertikalna pomeranja ogibIjenog dela motora.

mj i m: - Poasonov koeficijent matcrijala osovine, odnosno otvora(za celik je

m=0,333, a za SL je m=0,4);

moduli elasticnosti materijala osovine, odnosno otvora,

614

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

615

Kod rudnickih elektricnih lokomotiva primenjuju se vucne osovinske transmisije sa tzv. tramvajskim nacinom vesanja pogonskog motora, Sl. 2.22,a. Pogonski motor se jednom stranom preko izlaznog vratila oslanja na lezaj 1, a drugi kraj motora je elasticno oslonjcn vrhom 2 na nosece postoljc. Obrtni moment se prenosi preko para cilindricnih zupcanika.

Mmax = Fmax--.-, 2 '!R

gde su:

DT

(2.65)

D T - precnik tocka, m;
iN - prenosni odnos reduktora sa zupcanim prenosom.

Obimna sila na spregnutom paru zupcanika iznosi:

S1. 2.22
Vciial!ic molo!a : a) sa jcullos/cpcllim
;:upc3niIll prcIlosni":0f11; b) !iN dV()SlcpeI1Jin ZIlPClllli1lJ prcnosniko1lJ.

(2.66)
Sila savijanja kao reakcija sile vesanja, odnosno pritiska spregnutih zuba zupcanog para, Sl. 2.23 iznosi:

VeCi zupcanik (gol1jcni) postavlja se razdvojivom vezom (klinom) na osovinu tockova lokomotive. Konslal1tno rastojal1je izmedu vratila zupcanika obezbeduje se preko lezaja osovine tockova. Relativno obrtanjc pogOl1skog motora i vratila zupcanika pod dejstvom sopstvene tdine i reakcija sile pritiska spregnulih zuba zupcanika onemogucava se ugradnjom opruge na nosecem poslolju motora. Zupcani prcnosnik se nalazi u kuCislu reduktora, te je tako zasticen od upadanja prljavstine, blata i sl., a takode sIuzi i kao rezervoar ulja za podmazivanje spregnutih zupcanih parova. Osnovna prcdnost ovog prenosnika je jednoslavnost konstrukcije. Glavni nedostalak je mali zaZOf izmedu kuciSta reduktora zupcanog prenosnika i gornjeg stroja pruge (moguc je klirens i do 51 mm). Da bi se otklonio navedcni nedostatak postoje i druga konstruktivna reSenja transmisije vucne sile lokomotive CSl. 2.22,b). Na osovinu sa obrtnim tockovima lokomotive preko lezaja se ugraduje kuCiste reduktora sa dvostepenim zupcastim prenosnikom, pri tome je jedan konicni par. Elektromo(ot se vezuje prirubnicom sa reduktorom, a suprotni kraj elektromotora je obesen na postolje preko opruga. Zazor izmedu kuciSta reduktora i glave sine je u tom slucaju povecal1 i iznosi 150 mm. Provera pouzdal1osti konstrukcije reduktora sa dvostepel1im zupcanim prenosnikom u eksploatacionim uslovima u rudnicima sa jamskom eksploatacijom potvrdila je njihove eksploataciol1e prednosti. Elementi vesanja motora proracunavaju se na cvrstocu prema obrtnom momentu i odgovarajucoj maksimalnoj sili vuce koja odgovara maksimalnoj sili athezije izmedu tockova lokomotive i sina, tj.: gde je C
mO -

(2.67)
gde je 1- raastojanje od osovine tockova do osovine vesanja, m. Ukupna sila vesanja u zavisnosti od smera obrtanja iznosi

(2.68)
pri tome je C:"o - komponenta tezine motora koju prima nosac motora, tj. :

G~lO ~ tGmo'
tdina motora.

Reakcija sile koja se sa osovine prenosi na leZaj zbog pritiska spregnutog para zubaca zupcal1ika iznosi:

Fos - Fmax (DT D

z

- DTJ . 21

(2.69)

Ukupna sila koja opterecuje oba leZaja osovine lokomotive iznosi

(2.70)
gde je C;no - komponenta tdine motora koju prima osovina preko lezaja. Sila F,,, prenosi se neravnomerno na osovinu sa Idajima. Reakcija oslonca na mestu lezaja A iZl10si

pri tome se usvaja koeficijent athezije, If/= 0,35. Racunska vrednost momenta l1a vratilu motora iZl10si

(2.71)

616
odnosno lezaja B

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

617

RB=G~()_F()s'c 2 b
RA RB
rA

Pneumatski sistcm kocenja sastoji se iz radnog cilindra 6, komprcsora sa pogonom preko osovine za pokretanjc, rezervoara za vazduh, slavine za koeenje cevnih vodova vazduha.
(2.72)

Elektricne lokomotive su sa dYe kabine za upravljanje. Radni cilindar za koccnje moze se upotrcbiti i od teretnog automobila serijske proi;'odnje.

'r
512.23
-,
,-I

'-

Shema/ski prikaz Ve.5,wj8 171(}{ora, odIlosno rcduk{{)ra

Nedostatak kocnicc prikazane na Sl. 2.24,b jc zavisnost rada komprcsora od kretanja clektricne lokomotive. Montaza kompresora sa posebnim motorom kod postojcCih clektricnih lokomotiva se ne primenjuje zbog otezanili uslova ugradnje. Za ugradnju hidraulicne kocnice potrebno je manje mcsta. Aktiviranje hidraulicne kocnice propustanjem f1uida kroz slavinu ostvaruje se naglo. Zbog toga se kod rudnickih elcktricnih lokomotiva primenjuje hidraulicna kocnica prateceg dcjstva, odnosno sila pritiska papuce na dobos jc proporcionalna sili pritiskivanja upravljacke poluge. Hidraulicno aktiviranje kocnice prateccg dejstva zahtcva ruenu silu masinistc i omoguccno je ravnomcrno kocenje elcktriene lokomotivc. Osnovni delovi hidraulicne kocnice, Sl. 2.25 su: pumpa A, rezervoar za ulje B, hidraulicni rezervoar C, kocloni cilindar D, i upravljacki mehanizam E. U slucaju neispravnos~i hidraulicne koenice moguce je mcno aktiviranje kocnice preko prenosne poluge F.

Sma~jenjev dinamie~ih sila koje opterecuju zupee zupeanog prenosnika, ~dnosno s~e v.uee, na neknn konstrukcijama elektrienih lokomotiva ostvaruje se tako sto se zu~~astJ v~nac vehkog zupeanika izraauje demontazne konstrukcije, a vczujc sc sa glavclllom bilo gumcnim iii opruzno-elcsticnim vesanjem.
Kocnice. Sve rudnieke elektricne lokomotive opremljene su mehaniekim koenicama sa papueama.
a)

51.2.24
Shematski prikaz koCioni/J ;is/ema eJcklnclli/J lokomoliva: a) rucna kocnica, upravljanje sajedllog mesla; b) pncumalska, llpr8v(janjc sa dVN mesic,

~a Sl. ~~2~,a shem~vts~i se prikazuju razliCiti tijJovi konstrukcija koeionih ureaaJa rudmckih elektncmh Iokomotiva. Jcdnostrana koenica sa eetiri koene p~puee v~ktivira se obrtanjem zamajnog tocka 1 koji se nalazi u kabini masiniste. Da bi se vrsilo ravnomerno pritezanje koCionih papuea 2 na sva cetiri tocka, papuce su veza~e prek~vpoluge 4, odnosno zavojne poluge 3 sa zamajnim tockom 1. Otpustanje papuca reguhse se zavoJnom spoJkom 5 sa desnom 1 Ievom zavojnicom.
Da bi se lakse i brze aktivirale kocnice na rudnickim elektricnim lokomotivama treba primeniti pneumatske iIi hidraulicne kocnice. Aktiviranje pneumatske kocnice jednostavnije konstrukcije ostvaruje se prcko trokrake slavine. Na SL 2.24,b shematski je prikazan kocioni sistcm jedne clektricne akumulatorske lokomotive mage 12 t. Pogonjenje kocnice je dvostruko, rucno i pneumatski.
512.25
PrincipijcJn8 shcma de/ovanja hidrau/icnc kocnice

Upravljanje koenicorrrostvaruje se na sledeCi nacin: uljc pod pritiskom prolazi iz hidraulicnog rezervoara C kroz cevovod I u otvor u bloku 1 1 odlazi prema zatvaracu 2; obrtanjem mciee 6 u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, cilindar 4 sc pomera nanize pritiskajuCi oprugu 5 klizaca 3, te sc tako zatvarac 2 pomera nanize; pri tome se povezuju cevni kanali I i II i kocloni fluid ce poteCi u koCioni cilindar D; cevni kana! III bice zatvoren ventilskim zatvaraeem 2; istovremeno radni fluid ce pritiskati donju povrsinu tela ventila 2. tim pritisak fluida na edo venlilskog zatvaraca 2 nadvisi pritisak stvoren aktiviranjem rueice poluge, preko opruge 5 ventil 2 se pomera navise i zatvara cevni kanal II, te se na taj naein obustavlja dalje dopremanje fluida u radni cilindar. Ukoliko pritisak u cilindru D

618

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

619

opadne, venti! 5e pod dejstvorn opruge 5 ponovo porn era nanize, otvarajuCi dovod ulja u koeioni cilindar. Tako se za odgovarajuCi polozaj pokretnog cilindra 4 odrZava konstantna sila pritiska opruge na venti!. Posto se sa poveeanjem sile pritiska na ruCicu poveeava i pritisak u radnom cilindru, sila kocenja ce se menjati prema istom zakonu kao i ruena sila pritiska rueice za upravljanje hidraulienom kocnicom.

Da bi se povecao stepen korisnog dejstva i sprecilo zarnrzavanje vodene pare koja se sadr'li u sabijenom vazduhu primenjuje se visestepena ekspanzija vazduha i vodene pare liZ zagrevanje vazduha pri prolazu. Principijelna shema lokomotive na komprimovani vazduh sa dvostepenom ekspanzijom vazduha prikazana je na S1. 2. 27.

2.5
Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom
Kod lokomotiva u jamskoj eksploataciji koje se pogone komprimovanim vazduhom pogon 5e ostvaruje koriseenjern energije sabijenog vazduha pod pritiskom u rezervoaru za komprimovani vazduh (za visoki pritisak) iii je vise velikih rezervoara i jedan rnanji rezervoar koji sluzi da se visoki pritisak iz velikih rezervoara spusti na radni pritisak u cilindrima (S1. 2.26).

Sl.2.27
Shematski prikaz /okomo{ive pogonjene komprimovanim vazduhom sa dvostepenom ekspanzi/om

S12.26
Lokomotiva pogonjena komprimovanim vazduhom

Pri punjenju rezervoara 2, vazduh iz cevovoda visokog pritiska prolazi kroz ventil za punjenje 1 i ulazi u rezervoare 2 ispunjavajuCi ill. Rezervoari su prikaceni na noseeoj ploCi 3. U toku voznje najpre vazduh prolazi kroz glavni venti! 4 i dolazi do automatskog reducir ventila 5 koji sniZava pritisak vazduha sa 175 ...225 bara, na 16 ... 18 bara. Usled ekspanzije se temperatura vazduha snizava sa +24C, na -15C. Pre nego sto dospe u pneumatski motor, zbog poveeanja pritiska, vazduh se doprema u zagrejac visokog pritiska 6 u kome se zagreva do temperature+15C. Za grejanje koristi se vazduh u rudniku. Ventil sigumosti 7 stiti zagrevac vazduha 6 od previsokog pritiska u slucaju da je neispravan reducir venti!. Kroz ventil za pustanje u pogon 8, vazduh dospeva preko sigumosnog ventila 9 u cilindar visokog pritiska 10 u kome nastaje prva ekspanzija vazduha i pad pritiska sa 16 na 5 bara, a temperatura se snizava na - 30C. Zbog toga, pre nego sto dospe u cilindar niskog pritiska, vazduh prolazi kroz zagrevae niskog pritiska 11, koji se takode greje vazduhom iz rudnika. Pri tome se temperatura vazduha ponovo podize na +15C. Posto se vazduh razredi u cilindru niskog pritiska sa 12 bara na 1,5 bara, prolazi kroz mehanizam 13 i kroz izduvno grio 14 se izbacuje u atmosferu usisavajuCi pri tome vazduh iz rudnika kroz cevi za zagrevanje vazduha 6 i 11. Moguenost ostvarivanja potpune ekspanzije vazduha u lokomotivama sa komprimovanim vazduhom bez opasnosti od zamrzavanja objasnjava se cinjenicom da je sabijen vazduh pod visokim pritiskom mnogo manje vlaznosti od vazduha na normalnom pritisku. I pored toga se u rezervoaru visokog pritiska, kao i u grejacu vazduha, sakuplja voda koju treba kao kondenzal ispustiti da ne bi dospela u cilindar, sto bi moglo da prouzrokuje hidraulierti.udar. Pri polasku lokomotive potrebno je doprerniti vazduh u cilindar niskog pritiska direktno kroz ventil za pustanje u pogon i kroz holender 15, jer tako se snizava pritisak komprimovanog vazduha, sto je posebno vazno kada se mehanizam cilindra visokog pritiska nalazi u mrtvom polozaju, posto se zbog odsustva vazduha u grejacu 11, cilindar niskog pritiska ne moze iskoristiti. Cilindar niskog pritiska se stiti sigumosnim ventilom 16 od previsokog pritiska. Kada se lokomotiva na komprimovani vazduh nalazi u voznji zatvara se venti! za pustanje u pogon i razvodni

Za z~dati radijus kretanja lokomorive i odgovarajueu bruto tezinu kompozicije potreJ:'.no Je u rezervoarima na lokomotivi akumulirati potrebnu rezervu pneumatske energlJe. S obzirom da su ogranicene dimenzije rezervoara za vazduh pod pritiskom, to oni nisu velikih.zapremina; za kompozicije za izvoz rude zaprernine su 1300... 1500 I, dok su zapremme 600... 1000 I ako se vrsi prevoz opreme i grade za montazu u jamski~ ok,nima. Ukoliko su kompozicije sa malim brojem vagona i malih gabarita, zapremme rezervoara su 200 ... 300 I. Zbog toga pritisak vazduha u rezervoarima iznosi 175... 225 nara. Pod tako visokim pritiskom se ne moze vazduh direktno prim~niti za pogon I?~eumatskog klipnog motora lokomotive, vee se prethodno mora SpUStltl na radm pntIsak kroz ispusni prigusni venti! na 16 .. .18 bara, zbog cegase praktieno 25% zalihe energije komprimovanog vazduha gubi.

620

Transportni uredaji

ZeJeznicki jamski transport

621

mehanizam premesta vazduh do nepotpuno ispunjenog cilindra, te se tako ostvaruje najekonomicnije iskoriscenje vazduha. Da bi se poveeao radijus voznje jednim punjenjem rezervoara vazduhom primenjuje se trostepena ekspanzija vazduha kroz tri grejaca vazduha Sl. 2.28. Vazduh najpre prolazi kroz reducir ventil prigusen na 30 bar a i rashladen do temperture -lYe. Potom prolazi kroz grejac visokog pritiska 3, a preko ventila za pustanje u pogon 2 dospcva u cilindar visokog stepena pritiska 3, a odatle, kroz grejac vazduha 4 u cilindar srednjeg stepena pritiska 5. Pritisci visokog i srednjcg stepena pritiska se ostvaruju u zajednickom cilindru sa stepenastim klipom. Nakon drugog stepena ekspanzije u cilindru srednjeg stepena pritiska vazduh dospeva u grejac vazduha 6, a potom se doprema n cilindar niskog pritiska dvostrukog dejstva 7 (treCi stepen ekspanzije).

ostvaruju vucnu silu na kuki od eca 7500 N, a razvijaju brzinu 3.. .4 m/s pneumatskim motorom snage 20 .. .30 kW: Ukoliko se pustanje u pogon pneumatskog motora lokomotive ostvaruje dovodom svezeg vazduha u cilindar niskog pritiska, vucna sila lokomotive se povecava na 15 ()()O N. Masa lokomotive sa kompresionim vazduhom iznosi 8 .. .10 t, radijus kretanja ovih lokomotiva je 6... S km, bez manevrisanja (pri voznji ntovarenih vagoneta radijus kretanja-voznje se smanjuje). Posto su gabariti lokomotive sa kompresionim vazduhom ograniceni poprecnim profilom okna, to se obezbedenje dovoljne rezerve svezeg vazduha ostvaruje konstruisanjem rezervoara izduzenog oblika, te je ukupna duzina lokomotive ovoga tipa 4... 5 m. Vrednost potencijalne energije sabijenog vazduha direktno je proporcionalna pritisku i zapremini sakupljenog vazduha i prikazuje se jednacinom

W = p JV o K-1

[l_(!2)K~Il' Nm,
PI

(2.73)

gde su:

W - potencijalna energija sabijenog vazduha, Nm;

PI - pritisak gasa u rezervoarima, N/m 2 ;

pz- krajnji pritisak, N/m 2 ;

v" - zapremina rezervoara , m3;

K = 1,4- koeficijent adijabate. Tako npr. za zapreminu rezrvoara v,,=1500 1, pri pocetnom pritisku PF175105 N/m2 i krajnjem pritisku u ciJindru niskog pritiska pz =1,5.105 N/m2, vrednost pneumatske potencijalne energije sabijenog vazduha u rezervoaru iznosi

S1. 2.28
Shematski prikaz /okomotive sa pneumatskim pogonom i troslepenom ekspanziiom vazduha

W = 175.10 .1,5[1_( 1,5.]0 1,4-1 175.105

Jl;~Jl=4'95'107Nm.

ZahvaljujnCi trostepenoj ekspanziji vazduha radijus voznje lokomotive se povecava za 15... 20%. Ukoliko su kraee daljine voznje sa cestim zanstavljanjem kompozicije preporucuje se primena lokomotive sa kompresionim vazduhom sa dvostepenom ekspanzijom, posto su u tom slucaju jednostavnije konstrukcije lokomotive. Za rasvetu lokomotive ;;a kompresionim vazduhom koriste se lampe koje koriste sabijeni vazduh preko turbine. Lokomotive sa kompresionim vazduhom koje se najcesce primenjuju na zeleznicama u rudnicima sa jamskom eksploatacijom rude duz horizontalnih potkopa

Oko 25% energije se gubi zbog prigusenja vazduha. Zbog toga, vrednost energije koja se doprema u radni rezervoar (pogledati Sl. 2.27, grejac 6) iznosi W'=0,75 W=3,710 7 Nm. Stepen korisnog dejstva klipno - vazdusnog motora iznosi 11=0,8. Energija koju koriste motori iznosi W"=O,S W'=2,9610 7 Nm. Eksperimentalna ispitivanja na lokomotivama sa komprimovanim vazduhom pokazuju da potrosnja vazduha po ltkm iznosi 0,8 ... 1,0 m3 slobodnog vazduha.

622

Transportni uredaji

Zeleznicki jamski transport

623

U rezervoaru zapremine 1500 I nalazi se 225 m3 slobodnog vazduha sabijenog pod pritiskom od 175 bara; koliCina energije dovoljna je za obavljanje rada, odnosno transporta materijala (bruto) od 225 tkm (2250 kNkm). Pri prosecnoj vrednosti specificne sHe otpora kretanja voza od 7 N/kN koristan rad iznosi W ko,=22507103=1,57.107 Nm. Takode se moze odrediti efektivni step en korisnosti motora lokomotive sa komprimovanim vazduhom, 7Jef:

d) Na osnovu iskustvenih podataka usvaja se stepen korisnog dejstva lokomotive sa komprimovanim vazduhom u odnosu na raspolozivu korisnu energiju sabijenog vazduha koji je akumuliran u rezervoarima, 7J1=0,40 ... 0,45, pa se moze odrediti gubitak energije u toku voznje iz izraza
A

Ag =-,Nm.
'11

(2.75)

e)
7Jef

KoliCina energije sabijenog vazduha u rezervoarima odreduje se iz izraza W=cA,Nm,

(2.76)

=Wkor ",1,57.10 -051 ' . W" - 2,96.]0 7

Ukupni stepen korisnog dejstva lokomotive sa komprimovanim vazduhom u odnosu lla akumulirallu raspolozivu energiju u svim rezervoarima '111 iznosi:
7JI

gde je e - koeficijent kojim se uzima u obzir nepotpunost praznjenja rezervoara J;1a kraju voznje. Izraeunavanjem potrebne energije za postizanje potrebnog pritiska u rezervoarima odreduje se zapremina rezervoara. U slucaju da se zahteva veliki radijus kretanja lokomotive prilikoin obavljanja izvoza rude podzemnom zeleznieom potrebno je povecati dU7inu, odnosno zapreminu rezervoara ali i pored toga, eesto je neophodno projektovati i prolaznu podzemnu stanieu, kao punkt za obavljanje punjenja lokomotive komprimovanim vazduhom. Takvu prolaznu stanicu treba projektovati dliZhorizontlne galerije u koju se vazduh doprema cevovodom od kompresorske stanice. Deo lokomotive sa komrimovanim vazduhom predviden za,posadu, odnosno masiniste sliean je kao kod elektricnih i dizel lokomotiva. Rezervoari se izraduju eelicne konstrukcije sa zavarenim sfernim poklopcima. Broj rezervoara iznosi 1 ...6 komada na lokomotivi sa komprimovanim vazduhom. Postoji tendencija ka smanjenju broja rezervoara. Zastita unutrasnjih povrSina rezervoara od korozije ostvaruje se premazima i to asfaltnim iii bitumenskim lakom. Debljina celienog lima rezervoara odreduje se saglasno propisirna iz kotlogradnje, odnosno
(2.77)

='lPI . 'leI' 7Jm =0,750,530,8::; 0,32,

gde su:
7Jpr- stepen korisnog dejstva prigusellja vazduha; 7Jef -

efektivlli stepen korisnosti motora lokomotive sa komprimovallim vazduhom;

7Jm - stepell korisnog dejstva mehanizma.

Prilikom projektovanja lokomotive sa komprimovallim vazduhom potrebno je: a) Prema kapacitetu izvoza materijala usvojiti sHu opterecenja koja se prenosi na pogonske osovine, odnOSllO tocko ve lokomotive, pri tome se moze uspostaviti analogija sa propisima koji se odnose na elektricne lokomotive. b) Za definisano opterecenje pogonskih osovina odreduje se brute tezina kompozicije. Sila vuce u periodu ustaljenog kretanja, za prethodno usvojellu bruto ldinu kompozieije, ne sme da bude veca od 7500 N.
e)

Odreduje se potreban rad za obavljanje jedne voznje lokomotive iz izraza

s= ( (2.74)
[] ) 230 Re - PI rp

+ C , mm,

gde su:
k=1,2

gde su: koeficijent kojim se uzima u obzir potrosnja energije za manevrisanje kompozieije;
PI - racunski pritisak~ sabijenog vazduha u rezervoaru, daN/cm2 ;

Du - unutrasnji preenik rezervoara, mm;

[ReJ- dopusteni napon na granici teeenja, daN/mm2;
tp - stepen sigurnosti zavarene veze plasta u praveu podliZne ose rezervoara; zavisi od oblika pripremljenog sava za zavarivanje, za (;elieni say jednostrano zavaren, <p=0,8; ~

OL - tezina lokomotive sa komprimovanim vazd~hom, kN;

OVPrOVpu -

tdina praznih vagoneta, kN; t6zina utovarenih vagoneta, kN;

Wo -

specifiena sila otpora kretanja voza, N/kN;

100

i- nagib pruge 01 ;
L - duzina izvoznog koloseka u oknu rudnika, m.,

e - dodatak racunske debljine zida eelienog rezervoara, ne moze biti manji od minimalno dopustenog odstupanja deblljine materijaia (eelika).
LITERATURA: [1],[2],[3],[4]

624

Transportni uredaji

Literatura

625

16. 17. 18. 19. 20. 21.

3eHKoB P.JI., I1nalUKoB 11.11., KOJI060B llR, MalUHllbl HenpcphIBHoro TpaHCIIOpTa, MOCKBa "MalllllllocTPOClllIC", 1980; 1987. Zrnic D., Prokie M., MiloviC P., Projektovanje Iivnica, Beograd, Univerzitet u Beogradu, 1997. 3YCB <I>.r., JIOTKOB H.A., DOJIYXHH A.11., DOj:\bCMHo-TpaIlCrrOpTllhIC MalllHHhl 3cpnonepepa6aTblBaJoU\HX IIpcj:\npullTHH, MocKBa, "Arponpo-MH3jjaT", 1985. I1BBll'ICIU) <I>.K, KOHCTPYKlIlIll U paC'leT nOI\1>CMHo-TPullcnopTllbIX MaJlIIUl, KueB, "BlIlI\a HTKOJIn", 1978, 1983, 1988. I1saH'ICHKO <!>.K, EOIlllapcll B.c., KOJICCHHK H.D., Eapa6anoB B5L, PaC'ICThl rpY30UOI\1>CMHbIX HTpaHcnofYrHPYIOHI'!X MalIllllI, KHcB,"Bml\a IlIKOJIa", 1975, 1978. JUS M.D2.001- Oprema za kontinualni transport; JUS M.D2.020-Vibracion; transporteri i dodavaci; JUS M.D2.021 - Vibracioni cevasti dodavaCi i transporter;; JUS M.D2.030-0scilujuci transporteri dodavaci i transporteri; JUS M.D2.050 Transporteri sa gumenom trakom (utvrdi-vanje glavnih parametara); JUS M.D2.060 - Dobosi, glavne mere i smernice za izbor dobosa, transporter a sa gumenom trakom; JUS M.D2.065Dobos; sa unutrasnjim pogonom transportera sa trakom, osnovne karaktcristike; JUS M.D2.070 - Noseci i povratni valjd glavne mere i dimenzije transportera sa gumenom trakom; JUS M.D2.080 - Valjci i clobosi, laki transporteri sa trakom, glavnc mere; JUS M.D2.100-Pokrctne stepenice, tehnicki propisi i ispitivanjc; JUS M.D2.150-Pncumatske kliznice, osnovne karakteristikc; JUS M.D2.1S1 - Cevovocl za pneumatski transport JUS M.D2.200 - Clankasti transporteri, glavnc mere; JUS M.D2.250 - Puini transporteri, osnovnc karakteristike. Kayx'IcIUBHJlH 3.11., rpY30nOIl1>CMllble H TPaHcnOpTIIhle YCTpoilcTBa XOJIOI\HJlhHhlX I\eXOB, MOCKBa "MalllllrHi', 1962.
KoraH

LITERA TURA
IDEO
1.

A3pHeJIOEWI c.c., KOMnJIeKCnall MeXaHl{3a~IUI H aBTOMaTH3a~IUI norpY30'lHOpa3rpY30'IHhlX pa60T lIa npel\npH5lTHllX nHI~eBoil HpOMhI-lHJICHHOCTH, CnpaBO'IHHK noc06He, JIeHHHrpal\, "MmmrnoCTpoeHHe", 1976. AJICKCalII\POS MJ1., DOl\heMHO-TpaHcnopTIlhIe MalllHHbl, MocKEa, "BhlcllIall lllKOJIa", 1979; 1985.
Ba3aHOB

2.
3.
4.

22.
23.

A.cp., TIoAbeMHO-TpaHCnOpTHbIe JIHTepeaTypbl no cTpOHTeJIbCTBy", 1969.

MamlIHbl,

MocKEn,

"Yb.n:aTe~JThCTBO

M.5I., ITeH:TO'tlHhle KOHBeHepbl B

rH,I1;pOTexHll't.lecKoM cTpOllTeJIhCTBC,

MocKBa

"MaUmrH3", 1953. 24. 25. 26.

27.

EaJIanlOB RD., rpY30nol\beMHhle H TpaHcnopTHpYIOlljHe MalllHllbI nn 3anOl\aX cTpOHTeJIhllblX MaTCpllaJIOB, MocKsa "MaIIIHllocTPOCHHC", 1987. EaYMall B.A, CTpOHTeJIhllbleMaIIIHHbI.CllpOBO.IHIIK S I\BYX TOMax, MocKlla, " MaillHllocTpoculle", 1976; 1977. EepKMaH M.E., EOBCKHH LR, KYH6HI\a rT., JIeollT1>eB TO.C., DOI\SeCHhlc KallaTHhIe I\opom, MocKBa,"MauumocTpocHlIe", 1984. Borov;c R, Transportne trakc, Univerzitel fakultet,1987.
\l

Kovacevic R, Mehanizacija unutrasnjcg transporta (shipta), Zrenjanin, Visa tehnicka sKola, 1971.
KopneeB r.B.: ,UeTaJm' "MalllllI'H3",1962. MaUIUH H nO.Il."heMHO-TpaHcnopTHble MaIUl1HbI,
MaCKE a

5 6.

KpacHHKoB B.B., DOI\1>eMllO-TpHenopTHbIC MUnTIlHl,I, MOCKBa "KoJIoc", 1981.

KpacHliKoB B.B., TIoAI::>CMHo-TpHcnopTHhIe "CCJIhXoIl3I\ar",1962. MalliHHbI B CeJIbCKOM X03.HHCTBe, MOCKBU

7. 8.
9.

Beogradu, Beograd, Rudarsko-gcoloski

Borovic R, Transportni urcdaji u pripremi mineral nih sirO\'ih'a, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloski fakultet, 1985. ' Bukumirovic M., Mehanizacija i automatizacija procesa preradc postanskih poililjki, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Saobracajni fakultet 1997. BailHcon AA., DOj:\bCMHo-TpaHcIIOpTHble MalllHHbl, MocKBa, "MalllHHo-cTpoellllc" , 1975,1989. rpHHeSH'I r.D., MeXaHH3aQI1>l norpY30'l1I0-pa3rpY30'lHHX pa6OT, MOCKBa "CTpOH3T\aT", 1975. Dedijer S., Osnovi transportnih urcdaja, Beograd, Gradevinska knjiga, 1975; 1983; 1989. ,Il,ol\anos E.D., JImpalloB B.A., rpY30nOl\beMllbJe H TPaHcHOpTHbIe YCTpoHcTBa, MocKsa "MaIUIIIlOCTpoCHHe", 1984. ,Il,hll'lKOB B.K, DOI\BCCHble KOHBeiicpbI, MOCKS a "MalllHHocTpoenlIe", 1976. BancBH'I A.B., rpY'onOI\1>CMHbJe H TpaHCrrOpTHpYIOIUHC MaU-\HHbl, MocKBn "MaIUHHoCTpoeHHe,", 1977.~ lOPUh}C TpancnoPTHble MaIIIIIHbl, MocKBa. "YrJIeTeXH3AUT", 1976.

28. 29. 30.

31.

KpacHHKoB RB., ,Il,y6HHUH R<I>., AKHMOB B.<I>., BOJIKOB 1O.n., KpHlIO'JPlnrn RR, KYHl\,Il,.A., DOI\'1,CMHO-TPUCllopTllble MalIlllllbl, MocKBa, "ArponpoMH:l!),aT , 1987. Krotin E., Masine, clcklrouredaji i automatika u metalurgiji, I deo, Beograd, Tehnolosko-mctalurSki fakultet Univerzitcta u Bcogradu, 1977. Ky3MlIH AB., Mapol! <I>.JI., CnpaB'IHHK 110 paC'IeTaM McxaHU3MOB nOI\1>eMHOTPaHcrropTHblx MBlllUH, MHlleK; "BbIllnilHJali IllKOJIa", 1983. JIallKlIII 1O.D., MaJIKOBlI'l AP., DepcrppO'lIlhIC JIellHHrpal\, "MalllllllocTocIlHe", 1984. YCTPoilCTBa, Cupa-BO'lHHK,

10.
11.

12.
13.

32.
33.
33.

Madarcvic B., Rukovanjc matcrijalaom (unutrasnji traflsport, pakiranje, skladistenjc), Zagreb "Tehicka knjiga", 1972. Mapon <I>.I!., KpMlIH A.B., CllpaBO'lHHK 110 paC'lCTaM McxaHlI3MOS rrOI\'r,eMIIOrpaUCITOpTllhlX MalIlHll, MlIHCK, "BblIU3HIIIall IIlKOJJa", 1977.
Ma'-lYJIhCKIlH 11.11., KHpecn B.C.,nOA'hCMHo-TplIcnop-THble norpY30"t..{no-pa3rpY30'-IHHe

14. 15.

MalllHHbllla >KCJlC3HO-/\OPOlKHOM "pallcnopTc, MOCKS a, "TpaHcuopT", 1989. 34. 35. Myxonul\ H.,Il,., TpaHellopTHblC MaIIlHHhl, KHeB-,Il,oHCl\K, "BRlI\a lIIKOJIa" 1984. Pavlovic V., Transport i izvoz u rudnicima, Beograd, Zavod za izdavanje udzbenika SR . Srbijc, 1963.

626
36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50.

Transportni uredaji

Literatura

627

nepTeH IO.A., KOHBeHCphl, CnpaBO'IHlIK, JIel!l1Hrpag, "MallIlIHo-CTpoeHlIe", 1984. nOJIllKOB H.C., Bonpocbl pygHH'lHOrO 'TpaHcnopTa, C60pHHK cTaTeH, BbmycK 6, MocKBa, 'TocropTex1I3gaT", 1962. Popovic N., Naucne osnoVC projektovanja povrsinskih kopova, Sarajevo "Veselin Maslesa", 1975.; 1984. Sinkovic M., Visccc zicane zclcznicc, Zagreb, Tehnicka knjiga, 1951.
COKOJIOB

57.

To,;i" S., Kandie D., Zmic N., Primena mchanickih prenosnika i sistema za upravlja.nje vcara, Zbomik radov.a, IV Severov simpozijum 0 mehanickim prCnOSnIClma, Subotrea, 29.-30. septembar 1993. Toste S., Vcljic M., Petkovic Z., Prilog analizi posebnih konstrukcija elevato.ra s~ koficama za transport zitarica, Kraljcvo, Zbornlk radova sa medunarodnc naucnc konfcrencije: "HEAVY MACHINERY, HM-96" Masinski fakultet -Kraljevo, 1996.
v

58.

59.
1964.

A.5.L,

TpancnopTHpylo~e II neperpy30l.lHbJe MalliHHLI )lJIH KOMIlJIeKCHOH

MexaHH3an;Uli UUmeSbIX IlpOH3BO.L(CTB~ MocKBa~ Hn~eBasr npOMhlillJleHHocTh".

Tosi" S., Bosnjak S., Odredivanje rnaksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi kod klatnenih putnickih zicara, "JDM", 20.Jngoslovenski kongres teofljske I primenjene mchanike, Masinski faknltet Kragujevac, 19.-21. avgust 1993. Y COB n.B., nogheMIIO-TpanCnOpTIlhle MamHHbI, MOCKlla, "BbICma51IIlKO-JIa" 1967. UeHTJIHH H.M., nogobeMHo-TpaHcnopTHhle MaUlliHhl, Moclma, "Bhlcma51 bIKOJIa", 1962. CZitary E., Seilschwebcbahncn, Wien, 1962. Llyprees JI.H., .D:HHaMHKa KOHBeilepoB c l\enHblM T51rOBHM opraHoM, M oeKsa, " H " e)1pa, 1976. lllaxMeHcTep Jl.f., )J.MHTpHeB B.r., TeopIDl H paCqeT JleHTO'UlblX KOHBeilepoB, MocKBa, "MamHHocTpoellHe", 1978; 1987. lllaXMcilcTep n.r., COJIOi\ f.M., ng3eMHble KOHBeilepHble YCTaHoBKH, MocKBa, "He)1pa", 1976.

CIlHBaKoBcKHH A.O., .D:MwrpHen B.f., TcopHTHqecKHc OCHOBhl pac'lcTa JICHTOqHbIX KOHBCHCPOB, MocKsa, "HayKa", 1977. CnHBaKoBcKHH A.O.,noTanoB M.f., TpaHcnopTHHe MaIllIIHbI H KOMnJICKCbI OTKpbIThlX ropHblx pa3pa6oToK, MocKBa, "Hegpa", 1983. CtmsaKoscKHH A.O., lllaxTHblH H KapbepHblH TpaHcnopT, BhllIyCK 1, MocKBa, "He)1pa", 1974, BblIlYCK 2, MocKBa, "Hegpa", 1975. CIIHBaKoBcKHH A.O., lllaxTHhIH 11 KapbcpHhIH TpaHcHopT, BbJllYCK 3, MocKBa, "He)1pa", 1977. CnHBaKoBCKlifl A.O., .D:ba'lKOB "MamHHocTpoeHHc", 1968; 1983. B.K., TpaHcnopTHpYloll\Hc MaIIlHHbl, MocKBa,

60. 61. 62. 63. 64. 65.

Suvajdvc S., Mehanizacija pretovamo-transportnih radova, Beograd, Gradeinska knjiga, 1973. THXOHOB H.B., TpancnopTllhlC MalIlilllhl MocKEa, <'He)1pa" 1975.
II

KoMllJleKCbl roPHOpygHblX npegnpIDITHH,

Tosi" S., Transportni urcdaji, Beograd, Univcrzitet u Beogradn, Masinski fakultet, 1990. Tos;" S., Proracun masina neprekidnog transporta i dizaliciha urcdaja, Beograd, Univerzitct u Beogradu, Masinski fakultet, 1994. Toilic S., Brkic A., Zmic N., Primena gravitacionog transporta u metalopreradivackoj illdustriji. Beograd, "Korisccnjc kapaciteta u metalopreradivackoj industriji u nslovima smanjelle proizvodnje" Simpoziju-Zbornik radova, "Savez inzelljcra i tehnicara Jugoslavijc",1994. Tosle S., Zmie N., Brkic A., Bugade U., Mognenost primene gravitacionog transporta u cilju racionalizacije procesa projcktovanja transportnih sistema, Beograd, "Stvaralastvo kao uslov privrednog razvoja-Nove tehnologije i tehnike u sluzbi cov"ka", Zbornik radova, 10.11. oktobar 1996. Tosie S., Bukumirovic M., Transport system antomation of continious action in industry sistem, Beograd, XIV Medunarodni naucno-strucni sknp "Transport u industriji", Masinski faknltet-Beograd, 11.-12.12.1996. Tosie So, Milrovi" R., Joei.:' A., Prilog odredivanju uticajnih parametara merodavnih za proracun i izbor kotrljajnih leZaja noseCih valjaka trakastih transportera, Nis, Zbomik radova, Naucno stmcni skup: "lstrazivanje i razvoj masinskih sistema i elemenata", Knjiga I, 19.-21.april 1995., Masinski fakultet u NiSu, 1995. Tosi" S., Zmi': N., Brkic A., BugariC U., Analiza ulicajnih parametara za proracun i konstruisanje gravitacionih transportera za premestanje materijala klizanjem, Masinski fakultet, Beograd, Zhomik radova, XIII International conference on material handling and ware housing, 7.-8.12.1994. Tqsic S:, Bosnjak S., Petkovic Z., Specificnosti konstrukcija i proracuna trakastih transportera kod mallioa za kontinualni iskop materijala tIa, Kraljevo, Zbornik radova sa medunarodne naucne' konferencije: "HEAVY MACHINERY, HM-96", Masinski fakultet-KraHjevo, 1996. Tosic S. loci': A., Kontinualni transport rasutih tereta cevastim transporterima, racionalizacija transporta i manipulisanja, broj 2/94, Jugoslovenska zajednica za paletizaciju, "JZP", Beograd, 1994.

IIDEO
1.

EIlHeBH'l A.B., fopnhIe TpaHcnopTHble MaIIlHHhl, MocKBa, "YrneTexH3i\aT", 1956. ESHeBw-l A.B., fpY30nog'beMHhle II TpallcIlopTHpYIOlI\He Mall\lilibl na 3aBOi\ax cTpOllTeJlbllHX MaTepHaJIOB, MocKBa "MamI'H,", 1962. Milojkovic T., Gornji str9j zeleznica, Beo~ra<.l, Zavod za novinsko-izdavacku i propagandnu delatnost na JZ, Beograd NemanjIIla 6, 1986. Pavlovic V., Transport i izvoz u rudnicima, Beograd, Zavod za izdavanje udzbcnika SR Srbije, 1963. nOJI51KOB H.C., BonpocbI pygllH'lHOrO TpaHcnopTa, c60pHHK cTaTeH, BblIlYCK 6, MocKBa, 'TocropTeXH3gaT", 1962. CmrnaKoBcKHH A.O., nOTanoB M.r., Au)weeB A.B,. TpaHcnopT Ha OTKphlTblX pa3pa6oTKax, MocKBa, foeygapeTBellHoe HUY'lHO-TeXHlI'leCKOe H3gaTeJlbCTBo JIHTepaTyphlno ropHoMY i\eJIy,1962.

2.
3.

51.

4.
5.

52.

6.

53.

54.

55.

56.

Registar osnovnih pojmova

REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA
A

629

Aero ;:leb, 424-426 Akumulatorska elektricna lokomotiva, 606 Apsolutni pritisak vuzduha, 422, 423
Automatsko adresiranje, 265, 267

Dvokomomi pnellmatski dodavac, 406, 407 Dvocevni vibracioni transporter, 351-353 Dinamicki rezim rnda oscilatornog transportera, 331334 Dinamicke sile transportera sa lancem, 82-85 Dobos zatezni transportera, 125, !26 Dobos otklonski (skretni) transportera, 126-128 Dobos pogonski transportera , l20"124 Dodavaci, 444-450

B
Blago nagnuti vibracioni transporter, 343~363 Brzina valjka nepogonjenog valjkastog transportera, 373, 374 Brzina prainjcnja bunkera, 437 Brzioa struje vuzduha, 415, 416, 417, 419 Braj umctaka lrnke, 113 Bunkeri,435-440

E
Eksploatacioni kapacitet, 44 Ekscentarski pegan vibracionog transportera, 354-360 Elasticnc veze vibracionog transportera, 359-360 Elevator sa koficama, 273-297 Elevatod sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji, 301306; 313315 EJevatori sa ljuljaskama, 300, 301 Elektricne lokornotive, 563-567; 605-618 Elektrornagnetni vibro pobudivaci vibracionih transportera, 356 Elementj transporta plocastim transporterima, 162-167 Engleska zicara, 466 Eskalatori, 181-186

v
Vagon prevrtac, 549-553 Vagon cisterna, 426-430 Vagonet zieare, 470~474 Vagoneti, 582-603 Vazdusni oluei, 424-426 Valjkasto zavojna kliznica, 502-504 Valjkasti transporter, 367~383 Valjci valjkastih transporter., 368-375; 377-383 Veze koJoseka, 543, 544 Vertikalni vibracioni transporter, 363~365 Vertikalni vibracioni transporter sa elektromagnetom, 364-365 Vertikalni z.avojni transporter, 321-325 Vibracioni poblldivac, 355-360 Vibracioni transporter, 337~365 Vibracioni transporter sa rezonantnim podesavunjem, 358. Viljuskasti elevator, 297~300 Viseci vibracioni tmnsporter, 343-347 Viseci transporter, 240~249 VoziJa sinskog transporta, 549-554 Vrste pogona lrakastih transportcru, 97 Vrste transportnih traka, 96 Vuca vagoneta, 571-575 Vuca grabuljastog transportera, 199~200 Vuen. si]a, 60-62; 1 lO-112 Vucni laoue grabuljasto- koficastog transportera, 225 Vucni lanue cevnog grabuljastog transportera, 205 Vucno uie ficare, 477, 478

Z
Zeleznicki jamski transport, 576-623 Zieare, 465-491 Zlebovi za gravitacioni transport, 495, 496, 513-518

Z
Zavojni dodavac, 405 Zavojni transporter, 316~328 Zavojnica zavojnog transportera, 317, 318, 325, 326 Zastori i podloga, 541-543 Zatezanjc vucnih uzadi putnicke zicare, 487-491 Zatezanje grabuljasto- koficastog transportera, 225 Zatezanje elevatora, 287-289 Zatezanje koficastog transportera, 232 Zatczanje noseceg ureta ticare, 481 Zatezanje plocastog tnmsportera, 166~ 167 Zatezanje poluznog transportera, 264 ZatvaraCi bunkera, 440-444 Zatezna sila u traci, 140-143 2austavljanje transportera, 89-91 Zbimi ugib noseceg uzeta zieare, 482, 483

G Gibnjevi, 610 Glava elevatoru, 305 Glatka zavojna kliznica, 504-508; 524-529 Grabuljasti transporter, 190-220 Grabuljasti transporter za podzemoi transport uglja, 214-215 Grabuljasti transporter sa visokim strugacirna, 192-194 Grabuljasti transporter sa prot1lisanlm strugaCirna, 215220 Grabuljasto- koficasti ~ransporter, 222-227 Gravitacioni transporter. 493-529 Gravitaciono pratnjenje kofice elevatora, 278~281 Gusenicni pravolinijski pogonski uredaj, 79-82

Izbor rnesta pogona trakastog trnnsportera, 140-143 Izvoz vagoneta uzetom, 571-575 Industrijski koloseci i sine, 534-549 Incrcijalni transporteri, 334-337 lstovar materijala iz kofka elevatora, 307 ~313 lstovar materijala sa transportne trnke, 97-99; 129~134 Istovarna stanica zieare, 469-470
K

Kapacitet bunkera, 436, 437 Kapacitet bunkerskog dodavaca, 448, 449

630
Kapacltet vibracionog transportera, 362 Kapacitet grabuljasto- koficastog transportera. 225 Kapacitet grabuljastog transportera, 198 Kapacitet grabuljastog transportera sa profilisanim strogacima, 219 Kapacitet elevatora, 289, 293 Kapacitet eskalatora, 186 Kapacitet zieare, 478 Kapacitet zavojnog transportera, 318, 319, 326 Kapacitet kompresora. 423 Kapaeitet kofieastog transportera, 243, 244 Kapacitet maseni, 46 Kapacitet trakastih transportera, 157-159 Kapac.itet transportnih uredaja neprekidnog transporta, 43-46 Karakteristike materijala, 28-30 Karakteristike ureaaja neprekidnog transporta, 28-31 Koefkijent korisnog dejstva, 46-48 Koeficijent korisnog dejstva pogonske zvezde, 39 Koeficijent otpora krctanju trake, 36 Koeficijent otpora u rukavcima valjka, 36 Kliznjca, 494 Kolka p.oluznog transportera. 264 Kolosecni triangli., 544, 545 Kombinovan naCin praznjenja kofice elevatora, 279281 Komorni dodavac, 405, 406, 407 Korak strugata grabuljastog transportera. 196 Kosi zavojni transporter, 319, 322 Kosa pravolinijska kliznica, 508-513 KoracajuCi transporter, 267-271 Kofice viseCih transportera, 240243 Kofice grabuljasto- kofieastog transportera, 225 Kofice elevatora, 282-284; 302-303 Kofke koficastog transportera, 229-231 Koficasti transporter, 227-233; 314-315 Kos (s~nduk) vagoneta, 598-600 Krivolinijska gravitaciona kliznica.. 501. 518-523 Kriucna ucestanost obrtanja zavojnice zavojnog tr.nsportera, 324, 327 Kruini prevrtac, 550, 551 Krutost opruge, 608, 609, 610
L

Transportni uredaji
o
Obimna sHa na pagonu viseceg transportera, 249 Obrtni uredaji cevnih grabuljastih transportera. 205-206 Odre4ivanje broja pogona, 73-74 OIuei za gravitacioni transport, 496-497; 50 I 0PIUZno vesanje elektricne lokomotive, 607-610 Opterecenje tocka vagoneta zieare, 480 Oslonjenl vibrocioni transporter. 347-363 Osovina vagoneta, 595-598 Oscilatorni transporteri, 329-365 Otpor zuhvatanja mllterijaia koficama. 291 Otpor kretanju vucnog tlredaja transportera. 35-41; 4960 Otpod kretanju nn krivilinijskoj deonici. 52-58 Otpori kretanju tereta preko valjaka valjkastog transportera, 374 Otpori kretanju U obttnirn tackama. 58"60 Otpori na pravolinijskoj deoniei, 49-52 Otpor premestanju materijala u posudama, 33-35

Registar osnovnih pojmova

s
Sektorski zatvarae, 407, 408 Separator, 407 Sigurnosni uredaji trakastog transportera, 134-135 Sila zatezanja vuenog uzeta zieare, 479-480 Sila pomeranja poluga poluznog transportera, 258-259 Sile koje deluju na vagonet, 583-587 Sjnhronizacija pogona, 73 Skretnice, 545-546 Siohodni i tovarni profil, 547-549 Slog noseCih valjaka, 137-140 Snaga e1ektromotora vibracionog transportera, 362. 363 Snaga eleku"omotora cevnog zavojnog transportera. 328 Snag. za pogon trakastog transportera, lIO-I12 Snag. kompresora, 421 Snaga motora, 46-48; 60-61 Snaga pogona bunkerskog dodavaca, 450 Snaga pogana viseceg transportera. 249 Snaga pogonskog motora i.ieare, 480 Spajanje noseceg uzeta lieare, 477 Specijalne konstrukeije trakastih transportera, 143-157 Stabilnost vagoneta, 587591 Staticka sila zatezanja lanca koficastog transportera, 235 Staticka sila zatezanja lanea plocastog transportera, 172 Stepenik eskalatora, 184-185 Stopa elevatora, 304 Strugac cevnog grabuljastog transportera, 205 Stubovi :tiCara, 474476

631
Uie viseceg transportera, 245 UkopCavanje vagoneta, 592-595 Ukrstaji, 545 Uredaji za nosenje transportne trake, 114-119 Uredaji za upravljanje transportne trake, 115116 Utovarna stalllea zicare, 467468 Utovarni ure4aj trakastog transporter., 128-129

H
Hidraulicni transport, 385393 Hidraulicni transport taloga, 391-393 Hidrosmesa, 386-387 Horizontalni vibracioni transporter. 343~363 Hoiizontalni zavojni transporter, 317-321

c
Cev vlbracionog transportera, 353-354 Cevi za transportovanje materijala, 325~328 Cevne kliznice, 497-501; 513-518 Cevni grabuljasti transporteri, 201-205 Centrifugalna vibraciona pobuda vibracionih trans')ortera, 357 Centrifugalno praznjenje kof1ca elcvatora, 279-281

P
Plast elevatora, 306-306 Plocasti transported u livnieama, 180~181 Ploeasti transporteri prostorne trase, 177-180 Pneumatski istovar materijala, 426-433 Pneumatski istovarivac materijala, 431-432 Pneumatski podizac materijal., 432-433 Pneumatski transport. 395-433 Povdinu poprecnog prescka nasutog tereta preko transportne trake, !O8 Pogon eskalatora, 185 Pogon kotieastog transportera, 231-232 Pogonjeni valjkasti transporter. 376-383 Pogon cevnog grabuljastog transportera, 206 Pogon plocastog transportera, 166 Pogollski lancanik sa diskretizovanom lancanicom. 7779 Podni plocasti transported u livnicama, 180-181 Pod ploC:astog transpoftera, 168-171 Polozaj zateznog uredaja transportera, 62-67 Polozaj pogonskog uredaj. transportera, 62-67 Poluzni transporter sa vodenjern tereta, 256-259 Pomocni transportni uredaji, 24 Postolje elektricne lokomotive, 606-607 Potrosnja vazduha, 422 Praznjenje kofka elevatora, 277-281; 307-313 Prek,dna sHa uzeta zicare, 480 Prelazna duzina trake ispod dobosa, 135-137 Prenosnice, 544 Precrtik cevovoda, 418, 422 Precnik cevovoda hidrauHcnog transportera, 390 Prirnena grabuljastih transportera, 190-192 Pritisak u potisnom vodu, 419, 420 Pritisak u usisnom vodu, 419,420 Proractln kapaciteta transportnih ured:aja, 31-33 Proraoun trake, lQ7109 Pumpa za hidraulieni transport, 387-388 Punjenje kofic. elevator., 276-277 Putanja materijala pri prosipanju iz kofke, 281 Putnicke ticare, 486 Putnicki transporter, 186 Pustanje transporter. u pogon, 86-89

Celjusna hvataljka vagoneta, 470473 Cistac trake, 135 CiScenje cevnog grabuljastog transportera, 206

T
Tehnicki kapacitet, 44 Tipovi kOll.strukc.ija masina neprekidnog transporta, 327 Tockovi vagoneta, 595-598 Tockovi elektricnih lokomotiva, 610-613 Traka elevatora, 284-287; 303 Trakasti transporteri za savladavanje veliklh nagiba, 148-151 Trakasti transpOiteri na maslnama za kontinualni iskop materijala, 151-157 Trakasti transporteri za transport kmpnokomadnih tereta, 147148 Trakasti transported sa vutnim lancima, 146-147 Trakasti transporteri sa vuenom utadi, 143-146 Transmisija vuce, 613-618 Transport prngom, 577-581 Transporter Donalta, 235-236 Transporter~ elevator) 236~238 Transporter Ijuljaskar, 233-234 Transporter sa vodenjern tereta, 250-267 Transporter sa pogonom u sredini, 71-73; 74-77; 77-82 Transporteri sa vise pogona, 67-70 Transported sa niskim strugaCima, 207~215 Transportna staza transportera sa vod:enjem tereta,252267 Transportne trake, 102-106 Transportni valjkasti konvejer, 378-383 Transportni uredaji bez vuenog elemellta, 19-24 Transportnl uredaji sa vucrum e1ementom. 10-19 Sir}n. transportne trake, 109

Lanae vise~eg transportera, 244-246 Lanae elevatora, 284-287; 303-304 Lanae koficastog transportera, 229 Lanac transportera sa vodenjem tereta, 250-251; 259260; 264 Land grabuljastog transportera. 194-19<S: Land elevatora, 184 Lokalni otpori u cevovodu, 414 Lokomotive na industrijskim feieznieama, 554-562; 603-623 Lokomotive pogolljene komprimovanim vazduhom. 618-623

M
Motome lokomotive na illdustrijskim zeleznicama. 562,563

N
NaCin prainjenja kofica elevatara,. 276-281 Nemac!;a ziearn, 466 Nepogonjeni vaUkasti transporter, 368-376 Nosece uze :lieare. 476-477

U
Ugao nagiba trakastog transportera, 100-101 Ugaona stanica ctiCare, 474 Ugib transportne trake, 1I7119 mad ~icare, 476-478

R
Ram vagoneta, 591-5n , Redukovana duzina cevovoda, 414. 421 Rukavni filter, 409411