UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

367 12...............4......... 363 12............................ 368 12........................... V ALJKASTI TRANSPORTER!............2...................5 Stubovi zicare ................................................. 387 13.............. 432 ....6. 461 16.................................................................. ......................4 Pomoeni uredaji za utovarno ...........3....... 391 14................................. 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) ............. 376 '' 15... 397 14... 389 13......................1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene ....... 477 16..........3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom....................................................................................... 451 15........2...1 Osnovne napomene ...2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja .......................................................................tlke i vrstc konstmkcija ...................................1 Utovarna stanic(1 ......... 474 16........ ..... 373 12............................. 467 16......4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri .................2.....3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<................................................ GRA VITACIONI TRANSPORTERI ..........7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara .............1 Tipovi konstmkcij(1 ...........2... 424 14...............2 Latvaraci hunkcra .478 16.................1 Osnovni fipovi.......................... 476 16..........................................ste plimene konstrukclja ..................2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L...........................................4............................ 451 l:l............................................ 454 15.........................................1 VJ:5te i opste napomene ......XII XIII 11........................................................1 Opsta razmatranja ....................................2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ...........................................1 Nosece ute ..................................... ...3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ......3 Vagoneti ............. ................................................4.............................8 PUlnicke zicare ....................... 368 12................4 Vibracioni transporteri ..........6...............:ri...... 435 15...............................................................................6 Uzad kod zicara ................................................................. 426 14.... 395 14..................... 385 13. 467 16....... :................2 J<...................tovarna st(1nica ................ .1 Opilte napomene ..... 469 16...........k(1jllCim dobosem ............................... BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE ................ 494 ... 367 12........................4..................................... 376 12...........1 Opste karakft................ gustom sloju ............ 399 14................................... ZICAR. 476 16............. BUNKERA....... 440 15........................... 487 17..... 435 15.... .......... 465 16.... 494 ~ 13. ................2 Osnovne sheme i klasifikacija ............................. 465 16...............................................................{ov3ra matenjaia dodavac(1 ...................................................................4................................ 493 17..vni kliznice .......... .......... 474 16............. .................... 395 14.2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera........2 Vucno llze . 385 13.......icara .........................2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!................. 431 14........................................................................................9 Pneumatski podizaCi materijala ............... 337 11.....5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) ... 486 16............................2............................. ...........2 Objekti i uredaji zicara . 17..................................9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ......... 470 16.........................................4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja ................2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera ......................j'Jorteli ...............................1 Osnovne podele ..4............ 343 11................................................1 Vi.............................4 Ugaone stanice .............................8 Pneumatski islovar materijala ...........................................................................................4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) ............ 337 11......... BUNKERI.............................................................. ...4.............7 Os nove proracuna dvouzetnih 7...................... ..................................................................................................3 Dodavaci ............................... 402 14..........................3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri .........F .................................................................. 493 17....... HIDRAULICNI TRANSPORTERI ............ 340 11....3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti.................................pretovarne radove pri prenosenju materijala ..... 444 15.......1 Bunkeri .. V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT.................

... 605 2.. 513 17... ........................3 Proracun gravitacionih kliznica ......3.................................3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia ...... 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1..............................3 V ozila sinskog transport a ..............3.........................................................3....6 Elektricne lokol1lolive . cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:............................................ 618 LITERATURA .. zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji...8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom .................................................... 603 2.................. IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA ... ............. 563 1............. 554 1........... ~ ....................3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd ... ..........3.............. .....1 Opste napol11ene .................................5 vJ. 502 17.....................................................................................1 ProraculJ kOSlll pravolinij:. 49) 17... 532 1..........1 Opstc napomene .4 2.......................................................................................2 Proracllfl z!t:bova...........3..................4 Lokomotive ........klll kliznica za spustanje matcriiala .5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la .....................yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala .....................................4................ 534 1......................................................5 17............................................ 549 1.................... 508 17..XIV XV 17.................................................3.4............ 508 17...........3 Vagoneti .................................ijkasle za VOjilC kliznice ...................................2 Kom.........................2 Industrijski koloseci i sine .................3 GSllovne llapomclle .........flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia .............. 501 17...................... 600 2............... 504 2..................2........... 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA .........4 ProracuIl glaLkib.............................J................................3..... 562 1......6 Glalke zavojne kliznice ....... 582 2.....ih gravitaciollih klizI1ica ............ 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT ........................................................................2.................... 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde .................................2 ZJcbovi kao uLred.............................. 518 17............. ................................................................................................2 Transport prugom ............... 532 1.............................. 603 2... 577 2..3...... 524 2.................... 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct................................................... 568 1. 576 2.....3.....................2 2....... 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta .............................5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom .......................................2........1 Gpste IJapomenc .................. 496 172......4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica ....7 Proracun vuce .....4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama .... 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ......................... ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive .........1 2.................................................:.......................................2.. 576 2..................................trukClja i proracull osnovnih masinskih................

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina.transportt. a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1. podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne.pn. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta. 2 . kornadnih i s1.slaci()narni (ncpokrctni) transporter.) materijala.revcr/jbilni pokrclni transporter.Uvudna razmatranja 3 . UVODNA RAZMATRANJA 1.a voznju.r sa prctuvarnim koiicima.sine .lovarna (prcsipna) sipka. za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane. 6 . 7 . 3 . 5 . /. Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta.most portalnc dizalice. St.teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala. 4 . sa pripadajucim elemcntima i sklopovima.1.1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 .uradaj I.

1..:l %a utnv.J1ogonski UfC{taj: St..siog sa po\'rarnim valjcima: 11 .kolosck < 7 noscCi valjci.kT~inji Jcyaj.P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci . 3 . J.povratni doho~. 4 .15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 .iran"'purlcr sa lrakom SI.dovodni (prijcmni) Icvalc 2 . (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae)..6 b Puzni dodm·a6 1 .vratiln puza.i trak()rn~ za \'()~:nju. sa {rO!1sp()rtcrim.srcclnji lc'i..odvodna sipka: 10 . 345 . 7 . 6 pogon za voY_nju 1 1 . 6 .rogonski rCVlT/.. 3 .(1 rrakOtfl Sf.dnprcmni tranSp(1rtcr.ihilni urcuaj: 8 . R .. 5 . :1 .J~ __~. 5 . 11 .korak spiraic trallsporln o g puza: 8: .6 a Dodaro(:i sa trakom 1 . 1..nnscc.8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 . II hrod jarjJni: 2 .4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 .urcdnj zo dizanjc. 3 lranSporlna lraka: ~ . 1.tockovi. . za ()hrtanjc.l. 9 .ni urc{j.dnvotini levak: 2 . 2 obrtni slo (venae): 3 . 3 .pognr.d(wndni ICY.lk: 2 . 7 . 4 . 1.ufcCfaj 73 nnlczanjc.noscca konstrukcij. () . 10 .okrctni .i: 7 .Uvodna razmatranja 5 Sf.s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 .'" korila..pogonski urcda. za vnznjll St.slog sa nosc6m vaijcima: R . ::. Cprijcmni) leva/-:·.rogonski urcdaj: 4 .! konstTukcijel lTCll1<.usmcriva(~i.povfalni valjci~ 7 .korak 'piralc puza.transporter sa 6 . clilnje.lnwspnrlna trHka: 5 . 1.dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 .. 4 .2 Utov(Jrivat.io (venae).iransporlna Lraki1: 4 .:ihilni transporter.ispllst iz .l.3 flO <(!name.lOCKovi: r fi SI. j.pogoJ)ski doh()s~ 9 .urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm.({ovodn.natczni urcdaj: 6 .7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'.na1c/... 3 .portcro Sf.pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia.regulalor dcbljinc slnja..prcn0sni-rcvcf.. Y .nlldclnik.aj (medllI6aj) Sf.povratni dobos.pog(ln Iii ok. 5 korito. 6 levilk.pognn za ()Orlanjc.

noseCi valjci..p()vrall1i dobos. SI1 Irakum 1 . 3 . 1.logovi sa nosccim valjcima.tockovi: 4 vcsaljka~ 5 .natczni urcctaj. 8 .ani transporter 1 .I. SI.puvfallli valjei.uoscca 6 . 6 .lraIlspurlIla lraka.povraLui uobos.7 Sf. 2 povralni Job".vl)(:iica skipa. 10 . 5 .U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 .povratni lockici.povralni valjd. 7 .uc1vudna .uzetll.:daj.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 . 1.a pr~noscnjc lockiCi.izyozno uzc..pogonski urcdaj. 7 .dohos sa unutrasnjim pogonom.ojacano k01cllU korita.ouvuJui zkb.skip: 3 .Ilut->eca konstrukcija. 1U . 9 Ilosac .prcklopni dovodni Icvak.uuvoulli lcvak.urcdaj I.noseca kUl1slrukcija.uno. 8 . 2 .:n! un. 6 ~ noscca klizna pillca.c: 8 .pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf.nu.uobos sa unutrasl1.9 J(oritasti zatvorelli lUllL'. . 3 povralui dobos.pogonski Jobos. vJ.zatvorc. 7 ~ p()vratni valjci.13 Prev()zni trl1nsporter.14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 .-. 4 .!pka.anic J Sf.pogonski uredaj. 6 noseci vaijci. 9 . 8 . 7 nosat UZcllljw:. 3 . 8 .transportna traka.pugonski urcdaj. Sf.sa za dj.Balewi uredaj. 2 .noseCi valjci.noscCi Sf.celiena lfanspurlna lraka . 5 . 1.natGznl 7 .iim pogunorn.r1O korilo~ 4 . 2 transportna traka. natcznl uf()(iaj.JO lzvo:::. 4 . 5 . 5 .iaca: 9 ure(taj (viLlo).nate. 7 .12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 . 1... l. 8 .uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 . 3 . 4 . 6 . 5 . 6 .Iluscca konslrukcija. 2 .ll()Se~a konslrukcija.

7 . 10 .pogonski uredaj. 6 .nosaci (guraci).k3. 3 . 1. l. 9 . U5 Transporter. 9 ufc(1aj za utovar._Slw.natezni urcuaj. 6 . n.. 3 .pngonski d()h()~. 3 . 9 .~: 3 .~ " Sf.nalezni uredaj. 5 .vagoDcl (kolica). 7 .un_./7 sa ufcdaj: 2 .pogonski urcdaj. 9 .urcdaj za istovar ~.~ .krivina.~~~ ~- .-r •• Sf.1<1iI1l8.urcuaj za islovar transportcnl.Uvodna razm. 8 .vagonc\ (kolica).""'-.20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 .transportni lanac~ 6 .noscCa kOl1slrukcija: 8 .lanac. 4 .19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 .. 7 .HGl':ni urcctaj. 5 natemi urcdaj.gurac.povratni d()ho~.natczni urc<1aj.n!:l staza.. 10 .prerm'{lrni transporlcri) 1 .gurac.urcdaj za voznjll i dizanjc .srcdnji urcdaj za voznjn. 2 -" na1ezni uredaj~ 3 .konslrukcij. noseci vaUd..noseei valjci.ravna 'pruga. ~ . .Ih)rizonlalna krivina.1.povratni valjci.lransrorlna 1rfl. 6 .slanica . 10 .horizontalnil krivina 9 . 5 . 2 povnttni d()h().klizna karika. 1. 4 povratni valjak.kli.daj %'11 rcgulisanjc visinc.krivinc: 4 . staza (ravna). 2 . sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 .sporter sa SI.zahvatni element. 2 .kJizna ploca.konstrukcija. 5 . 4 . 5 . 8 Zlcana transporlna lraka St.rtI'mlja 9 SI. 1. 7 . R urc(iaj za utovar.pOliSne .podesavajuci den lransportera~ Sf. staza.. 11 ./6 Utovarni Iransporleri (utovarno . 6 . 5 .pruga. 3 .vcrtikalna krivina. 2 . 4 .18 Dvoflani tran. g . 7 . 8 .:a.dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 .zahvatni svornjak. potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 .pogoDski uredaj...lransporhi lanac.ipkc (prci"kc).lanac.vertikalna krivinn: 10 . .

koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn. 8 . . Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj. SL 1. 5 ..zaslitna ograda... 3 . 6 . UpI.noseCi valjei (za ravan transporter). 2 . 4 kOllslrukcija transportera.vodec.jama (udubljcnjc). 7· klizna ploea. 4 .. 8 . 10 . 9 . SI. 8· nalezni nreda]. 7 .. 9 . IlOSCC. kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca. SI.. Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta. 2 . 2 .transporlna lraka.nosda konslrukcija.1.lransporlna lraka SU. 1.. 4 .nalcwi urcdaj..lockov. 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI. 5 . 9 . 1. noseea konslrukcija. 5 .22.27.natcznl urcdaj. beskonacna lanca. kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna. Grabuljaste transportere (strugaci).konslrukeija. tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'.noseCi vaIici (za koritaste transporterc). valjei. 5 . uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji.pogollski dobos.nzdnzni sto .iSlovama plol'a. .~--'.nalczni dobos. 2 .24. 11 . 7 .pogonski dobos. valjei (za ravall lransporter). Plocaste transportere.olklonski <lob os.urcdaj za ucvrsClvanje '.lauac.22 Stac.' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera. 6 .. J .unami (nepokretni) transporter.'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja.~~ '-. b) Transporlni vucnog elementa. Trakaste transportere. 1. a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja.gurac.31.1.Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom. i -_. a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake.- i . <.23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka.povralni dobos.pogonski medal.. sa trakama 1 .riogonski dobos. 3 .. S1.21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 .pogollski uredaj. lanc:a iIi uzeta. klizna ploea za lraku.. - '\-~ ttl·· 1ff m.: Sf. 4 povralni valjei. 3 . Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). (1 . - 6 N N.

cdr<ln SI.ki u[u1aL 2 .129 Prevozni tra/1. _______ . sanduci. Elev3tore.pogon<. 3. a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise.3 . 3 .J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 .nalezni urcLlaj 11:::\. 2 . 4 . . a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva). 1. 5 ..uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc). 9 noscca konslrukcija Sf. 2 ..ieana transpoTlna traka..pog(]nsizi dohos.cli(no!l1 transportnom trakon7 1 .. 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k). 1.lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 . .kIi'.3. 8 - ccIicna lransportna traka. Ii . 9 uzduzoi sto SI.lanae: 4 . 2 ..vojnim vTctCI1nm.natezni urcnaj.pogonski urcdaj.3stitna ogrnda.nalc.26 S[O .dnvodni levak.7.'a ('. :) .l plocH za lri1ku.prek Jorne cclicnc rayne p!occ.vodaslc plocc: 3.konlintw..svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2. 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 .nc lranspnftnc: ploec: 6 .tran5portnc ploec.vodica lanea.kl1Z0.~. 5 ni1{czni urcoaj: 6 . .nr dnh(.krivina: 7 . burad i slieno).1ockovi za v(1(]cnjc: ploca. 4 . primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o ._1~_____ · _______ • 2 . 1. tako i za spustanjc malerijaJa..pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 .· 7 .1 .ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 ..vndCC<l 3 . mogu se primeniti kako za dizanje. Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni.-:nH ploca za Lrak u: 4 .lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil.konstrukcija.nalczni urcdaj: 3 .zastitna ograda~ R z.transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC. bale.27 l811C1.25 Sto e".noscca knnstrukcija transp()rfera ..transportnim stranlcama: 1-4 .natGzni uredaj.prcldornc ccllcllc pJoCc: 3. koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali. .12 Uvodl1u '-·>7.2 prckrivnc cclicnc <. 9 uzduzni sin Sf.\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf.konstrukcijn: 5 . :. 6 . Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno . 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 .pruga (5ta2a).pognnski urcn-aj.

30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 . 2 . Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova.Iloseca konslrukcija-~ 9 . 5 . 4 . 1. U obliku Sf.pogonski uredaj. 8 .. . 4 za lraku iii lanae.rlSJ·}{)j·[prt St. vodica lanca. 6 . Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc.. () . 2 obloga cl"vailllra: 3 . pogonski urcdaj. odnosno na: ravanske prostorne trallsportere.32' Elevator sa kojicama devatora. 7 . 3 lanac sa skn. 1. lanei. koji u tom slucaju prima materijal od elevatora. 9 . 7 . 9 . odnosno koji je hranitelj). J.i:. 10 . 4 .pugonski urcdaj. 3 nutczni Iancanici. 5 .. 6 . La lraku. Visece transportcrc . let.lctvicc sa zah \ dLuim r"brom.sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea . doho.::pcrilna (slruga6irnu).onski iancanici.. 4 . 'C<.vodica . 2 . dno. levak (sipka). nalczni urcdaj. 3 .m.noscca konslrukcija c!evatora. lanae.dazlli utvor. 1.noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom. duboka kofica (vcdrica).krajnji olvuri. nalczni "rcdaj za traku iii lanae. 7 . konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru. 7 . 8 . 8 prcklapajuca korica..urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 . 9 . natczni nredaj. koficc (vcdricc) sa lanc<.rtI.:<:\. 2 ..natezlli llrcdaj. 12· laneanik (zvt:zda) Sf. traka. "tkIons!.31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor.pug. 6 • plitka kofica (vcdrica). Il . U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale.zat voreno korito.33 3. (ockovi. lanac .SI.

1.pogonski urcdaj. 5 .noseCa konstrukcija 1 .natczni uredaj SI.pogonski uredaj.veSaljke.dvojni uredaji za krctanjc. 6 . 8 .stanica za ruen! utovar. 2 . 10 . 5 . 10 . 4 .uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc.nosecc sipkc. 11 . 2 natczni uredaj.lanac. 4 . 7 . staza (ravna). 7 .pruga. 4 .pogonski uredaj. 9 . 2 SI. 7 .pogonski toeak.nosac. 2 . 6 .lanac.rednj. urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) .otklonski lancanici. Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 . 1.37 SI. 4 . 5 .34 Elevator sa diepovima 1 .kOI1strukcija 1 .natczni uredaj.automatski urcaaj za istovar.povratni toeak.lanae.pogonski laneaniei. 3 .16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI. 3 .natczni toeak.vcrtikalna krivina.natezni toeak.pogoI1ski uredaj. 9 .otklonski toeak. 6 .pogonski tocak.35 Kruzni vised transporteri . 6 dzcpovi.1..36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci.horizontalna krivina. 8 . 3 ploee.1.urcctaj za automat ski utovar. 5 . 12 . 3 .

7 .hvatac.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze. Primenjuju se za transportovanje materijala. b) SI.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . 14 . 8 . 3 lanac.ravna pruga. slaza. kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10.stanica. 20 km. tj. 9 .18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl. na pogonskoj stanici. a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega). 3 -lanac.skretnica.pogonski uredaj. 2 . 6 .vertikalna krivina. staza. Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12.Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta. 7 . a koja prelaze 15 .vucni lanae. 6 . 1. a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu. Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad.40 Zicare . za koje se prikopcavaju. 2 . preko odgovarajuCih koturova.40.urcctaj za kretanje (vesaljkc). 11 . 12 . 5 .1. 8 .pruga za kretanjc lanca.noseca kolica.uredaji za kretanjc (vdlaljkc).natezni urcdaj (natezna stanica). a praznih u tacki 7. 1. 4 . ski liftovi) na vrlo velika rastojanja.vagonet (kolica). neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze. 4 . S1.. vucno uze se oslanja preko koturova.1. 9 . 10 horizontalna krivina Sl. a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13.pogonski uredaj. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5.pruga za kretHnje kolica (staza za teret). 10 . Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6. 13 . Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi. 5 .. Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament.vertikalna krivina. sa vucnim lancem 1 .ravna pruga. odnosno vucnog meta. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2. rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare.nalczni urcdaj.vucna karika.urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: .horizontalna krivina. a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu.

2 pogon.puz sa lrakaslom spiralom.l. Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni. 7 . susedni valjak. 6 .LlJfL n itr-tr. 2 .izlazni lcvak Sf.IPr 7. a sa dYe zavojnice . lancanici.za prenos kornadnih tcreta..Slc'or.puz za dizanje. 9 povra!ni valjak Ii '\ .ulazni Ievak. 6 .cev sa unutnlsnjim puzcm.41 SI. 3 .korak spirale puza sa 3. 10 .43 Vertikall1i !'uzni lran. 6 .pogonski urcctaj. Ii pogonski urcuaj.zatczni dobos.20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1.ozubljcni venae.45 Transporteri . Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi.lporter 1 .lransmisija. 2 .korito. 5 ecvasto korito.pogonska traka.ispust.tr--~ Sf.PU? sa punom spiralom. 4 .gonjcni noscCi valjak. 1. 3 . 3 .. 5 punom spiralom i lopaticama. 4 .pui za uviacenje (dodavanjc).IcZajni prstcn.zastilnn ograda.krajnji IcZaj. 3 . 4 .m. 8 . Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke. Razlikuje se tako radni i povratni hod.l.pokrivna ploca kori!a. tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi. 11 .potporni valjei.44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj.srcdnji (meun) 9 . doyodni lcyak. Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn..noseCi valjci. 7 . 5 . 5 . 6 .valjak za pritiskivanjc.pogonski ureuaj. dobijena silorn inercijc u radnom hodu.. 5 . 1. 2 . Sf.zalezni urcctaj.konstrukcija rnJI. 7 . 4 . 1. 8 . 2 . ·. odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega. Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga. 7 .42 Puzni cevasti tramporter 1 .dovodni lcvak (altcrnativno). 4 .1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 . 8 . 3 . duz noseceg rarna. SI..J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4.urcuaj za pritiskivanjc. ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna).dovodni lcvak.pogonski zupcanik.. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala. ~ . 2. tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala.avojni transporter (puzni) 1 .pogonski urcctaj.pogooski dob08.

silosa. 2 . 9 . 5 . 5 ·odstojnik 4. 8 .pogonski uredaj.1.razdc!jeni ravni valjak S1.). 4 . 7 .49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 . 3 .frikcioni valjci. 3 .ravni valjak. Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome. 5 . sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta.47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 .ecv (ornotai' valjka) SI. konusni valjak.22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom.spojniea (vczni deo).1. osovina.granicnik. 7 . brodova. 4 . 2 . 3 . ldaji sa kuCistern.50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 . Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove.46 SI.valjci.krivina. 1 SI. 2 • tockiCi.nosaci.noseCi vaJjci SI.oSQvina.transmiiija. 4 .1. 2 . cevi.48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 . . J .konstrukcija. 10 .yodice.spojnica (vczni deo).prcklopni deo. odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta . 3 . 4 skretnica.1.konslrnkcija.osovilla. 6 . 6 . zatvorenih vagona itd.ravni deo.

zavojni oluci. 2 .tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom. 6 .51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima.'Tanicnik SI. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja. pretovarno . Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu. Tako na primer. SI.razdvojni deo.54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 . 2 . uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta. 5 prikljucni deo (spoljni clement).dr2ac. 5 . 7 . kao i zit masovni iskop zem:lje. 6. 5.l. 4 .noseca konstrukcija. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima. 5 . c) Pomocni ureaaji. 2 . 3 .svornjak 5. pri vaaenju.opruga.58. . kao i odgovarajuCih temperatura. refuliranju peska i sljunka iz reka.rasterctni deo 3.kana! ili korito.oslonci.ojacani zidovi. Primena odredenog transportera kao prefovamo . 8 .ispusni (iz!azni) olvor. 6 . postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera. zavisi i od vrste materijala koji se prenosi.transportnog uredaja. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica).transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom. 3 . 3 . npr.sarnir. Razni tipovi zatvaraca. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj. SI. mehaniCki zatvaraci itd. 7 .53 Hiclraulicni transport 1 . valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona.protivteg. 6 !. 4.24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI. Pogon transportera.50).dovodni levak.zid bunkera.Uredaji za skladistenje materijala. SI.mlaznica za visoki pritisak vode.pumpa ----t---SI. 1.: rucni zatvaraCi. 4 . 4 nosae sa tllckiCima. Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi).nivo vode. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji. 2 . 4 .52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja.1.resctka. 1. 1. ili komadna roba puznim transporterima. a primenjuju se i motori SUS.1.zastitna obloga. J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. 2 . 5 . kao sto su bunked i slicno. Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala.

pogon prelovarivaca. . 7 .ispusni deo. 9 . kOJe imaju posebne osobenosti. kontinuiranog dejstva.ploCa zatvaraca.celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni). Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo.silos sa vise celija (visecclijski silos). 3 .kontrolni otvor. 5 . grabuljastim transporterima. Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu. elevatorima.26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII.mi (ispusni) olvor SI. 7 . a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 . 4 _ konusni deo (konus).scgmcnt zatvaraea (zatvarac). 2 _ !chji. ele:at~r~ma. 8 . zavojnim transporterima i inercijalnim. puznim transporterima. 6 _ zupcanik i zupcasta poluga. 3 .57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 . Investiciona ulaganja IllSU vehka. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar. 5 " ploca zatvaraca.55 Silos S1. 1. odnosno vibracionim transporterima. pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar).hidraulicni cilindar . uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu. 7 vodica. tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno . plocasti zatvarac.pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). 4 .za vertikalni transport). 6 _ segmenl zalvaraca. odnosno radnog uredaja. a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki.I. dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje. plocastim (clankastim) transporterima.konslrukcija prelovanvaca Sl. pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl. Transporlerima se ostvaruju pretovarno . 2 . 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo). 8 izla:. 7 .segmentni zatvarac.lockovi.transportni radovi. 2 . 2 . 5 noseea konstrukcljU.58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci.u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera. 4 . 6 . cilindricni silos. Razume se. 8 motomi pogon (moto-rcduklor).transportnih masina. 6 .1.i.silo~ sa jednom . . tako i drugill karakteristicnih delova. 3 . postoji i niz podvrsta. 3 . lancanim transporterima 1I okloPll. kako u konstruktivnom izvodenju vucnog.lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca. Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice .ulaznr (naslpnr) otvor.plocasti zalvarac. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala. scgmcntni zat varac. dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu.otklonski dobo. 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima. te da nema univerzalnih pretovarno .transportnim uredajima neprekidnog.zupcantk 1 zupcasta lctva 1 .

uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao).64~ :.8 0. 1. 1600 ' I 0.6=5+_-_+..440 40 45 0.28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1...sa poprecnim pregradama. ponasanju na mrazu.1.64 j Oblici oluka (ilebova) a...:.. e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja. 1650 Treset suvi.::. gustini.. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala...16:.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni..:. 1900 I S-"' _ Krec. Cije su kose.75 0.::0:!.. kao i od meausobne povezanosti cestiea. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti..b. odnosno (pkret '" 0...::.7 1280 .0. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.:::..61 ..2050 45 30 Pesak sitan.. 1 i 0.:..8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi.59 WwW oj b) c) SI... Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. 1~~r. 1500 - I Ii I 1300 ..60 800 ..::. C .. d ..poprecni preseci. 900 .c .. [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500.7-=c5:. k()madni 330 .. razlicte vlaznosti Pesak sitan. odreauje preko polueilindra. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a.:O-+_.sa slojem od nasutog matcrijala _..:. 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-.84 1 0. prZcni komadni Drobljeni gips. tg <p '= /1. cemelltni IKamen.3..:. za vreme mirovanja. 850 I I 30 45 I i 0.3'--'-0'2. kao !ito je poznato.7---1 Kameni ugalj. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe. a potom se ciJindar pazljivo podize.-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-.sa poprecnim pregradama. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama.ica. pri tome je. a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize..59. 1.... .dm 1250.-----. sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 .0_t--..7 .. usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje. e . Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala...I mirotanJu I vanju .cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi..1. krecn~_ 1600. Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala..2. oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni.. Tablica 1. kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine.::=1_!ir__----J-.. 96:.. d .. abraziji itd. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob.. 1 I 1090 . gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI.e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r.. 1900 30 45 G?esak krupni. usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P. 930 IKlinker. Koeficijent trenja ----~r--------r------------. ~gao 5U U tablici 1. vlaznosti. J. u koji se usipa materijal. Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1. 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala..:4. b. kom. 2000! 30 45 1 0. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja...5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil. Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni.0_1~0~. kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala.poprecni preseci. suvi 11400 . busen II 1 1 650 .. vlazan I 0.1.60.:. S1.56 .:. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre.40~_+... 1200 - I . Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma.7 I I?lina suva u komadu I 1000.--+-------1 1400 .. 0.::02.. •Alabaster...::.:.____+-----.:0:..

kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje. uze).61).3.6 - 1 0.koeficijenl zariha.. Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna. 1. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1. Kod nekih transporter a.6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog. 0. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima.1) Sf. na primer. pri premestanju komadnih tereta. Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea. kosa. trake.. Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: .5 . kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 . e. otpornih na habanje. posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala.. d iii bez pregrada. kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h). koji obavlja premestanje materijala (tereta).. 1.. Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh).61 gde su: k = 1. ploee.30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a.kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu. 1800 1400.. Oblici nekih oluka prikazani su na S1. a. 0. tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja..66 0. 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka.. ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka. 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu. zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa.61. 1. funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom.2 .. odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji). S1. kofka). 1000 1500 . duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze. 1600 1200 . S1.6 - 0.3 0. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa. lanae. a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja... Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala).3 . tlsmeni. savitljivog vucnog uredaja (traka.trajanje smene.5 .5 . 0. unutar kosog oluka sa pregradama.60. topljenjem tvrdih legura.60. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj. Tsm .. odnosno nagomilavanje materUala. I dIVO guma 0. 1.. h.. 1. 1. zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri). na primer trakastih. 1.. 1. b i c..6 0. A .63 0.60. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI. Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa.

3.62 . 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. (1. 1.trajanje ciklusa. kg/s. kg/m (Sl. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala. 1..n -. L .vreme praznjenja suda (voza). kg/m 3 (tablica 1. 62. h. U opstem slueaju je: gde su: to .masa tereta u posudi za transport materijala. (1.daljina prenosenja materijala.e. u m ( korak kofica ). VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije).6io p'lf . 1.6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom.1. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q.7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io.62.3600 Q .t . l: t . a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv . m. kosa pretovarne masine i slieno). s. svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna. 1'2 srednja brzina kretanja suda . t (unutar zapremine vagona. a (1. Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3. SL 1.4) (1. n 3600 _ 0 _ 0.5) q=JL. a po 1 m' (S1.1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3. (1.vreme punjenja posude (kompozicije). s. m/s.6v a .. a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala. prema zapremini koficc. .3). a). tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-.ia 33 L. energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala. susedna tereta a.62. rastojanje izmedu kofica je a.60v . kompozicije vagona.2) gde je Gt . S1..32 Transportni uredaji Uvodna razmatran.6Apv . s. to je gde je 'If . kofice..62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti. to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena. m/s. b.4. a easovni SI.kompozicije sa teretom. dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3. Ako se teret krece brzinom V (m/s). zavisi od trajanja pojedinaenih operacija.koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu.3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1. tp .

a).63 (1. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja. 1. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1.8) SI.1. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala. tocka i povrsine. 1. 1. postoji relacija: ·1.slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. d .11) gde je w . kao i sila trenja W. koeficijent trenja kotrljanja. Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja.10) i (1.64). masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja. zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene.5. koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. slo se moze prihvatiti uslovno.34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl. 1. posto pri velikim oplereeenjima osovina. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta).= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine.koeficijent trcnja klizanja.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju. u zavisnosti od materijala. a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN.63.precnik osovine.12) f- gde su: J.11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J. a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima. trasa transportera (Sl. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni .65): .= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1. 1.63.9) gde je 111 . 3 i 4.64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice. SI. a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja. kao i na savladavanje sila otpora. sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru. pokrivaca itd. m. w' D (1. Iz uspostavljcnih relacija (1.) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu. koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje. 2. Iz uslova ravnoteZe 1: X.l .koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. m. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike. energija se trosi na podizanje tcreta. 1. konstantnom brzinom. (LlO) Na SI. 1: 1". sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu. u opstem slucaju. vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d. na tela deluju sila tdine Gbr (bruto).l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem. b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju). F = GbJ b). W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ). pri ustaljenom kretanju transportera.IJ).= 0. pneumatika i putnog zastora. dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima. m. 1z uslova ravnoteZe 1: X.koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. (1.precnik locka. odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera.l. po stnnoj ravni ( Sl. D.

a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI. kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake. odnosno matcrijala.masa jedinice duiine transportovanog materijala.otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1.no je da se umesto dva koeficije.1.pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka. opsti koeficijent w'. e .64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih. /" valjaka na radnoj i povralnoj grani. stacionarnih oslonih valjaka (S1.mase obrtnih delova osJonih valjaka. nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri. St. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W. duz nepokretnog oluka. koja je pricvrscena za vucni uredaj.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1.65.pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka. c . 1. Prenosenje nosecom povrsinom (plocom). SI.koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera. q'v i q"v = G v . kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka.65.. r i [" .36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom).1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'. Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1. opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane. a).13) i (1.koeficUent otpora kretanja trake. koja se krece preko nepokretnih. (1. = Gv G'v i G"v . koji se eksperimentalno odreduje. Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a .14) SI. . w'" .13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'. b).65. b . c).65. amasa jedinice .15) U prakticnim proracunima uobicaje. komponente teline trake i tereta koji se transportuje. 1. a).nta w" i w'" uvodi jedan. ncpokrelnog oluka: d . 1. 1.65. (1.vucom radnog urectaja du:!. 1. d).masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera.kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" .odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' . 1. Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj.koeficijent otpora u rukavcima valjka. opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka.65. pri tome su u izrazima (1.14): q . qo .

23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima.ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca. Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem. PYi tome je KJ . 1. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem. Sl. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska. 1. usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu. a znak . za vreme ok- 2 +~ 2 . (1.65.koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1. koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac. Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu.16) (1. pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn. (1. (1.21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) .. e) dobos. a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica.65. (1. otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl.05. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom. tako da se dobija jednostavniji izraz Wl. pa je rad sila otpora. Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J.17) = 180°. karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1. koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne.24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) .25) ali je W.18) (1.d !. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom. odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni. Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. otpere kotrljanja valjaka duZ vodica.d} _I_I + S. = Sn+1 .65. pri tome je N .+1.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta.19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala. 1.20) i (1.27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku.22) Wz = So (K1 -1). odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) .pri spustanju. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake.. b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~). Pri tome su (SL 1. stoga se u proracunima koristi izraz za .1 = q g (jl cos (1. to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ . (1. e) sHorn koja iznosi N fz. Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl.38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera. odakle je U izrazima (1.20) (1. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~). ) (J. Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake.Sn . Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska. (1. c.26) (1.61.

- ugao obuhvata urad.+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu. 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 . Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 . prema S1. otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce "). 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era. vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno. od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 . 2'. S1. 1. Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa. 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize. 1. ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1. pa se tako fiksira tacka 4'. S1. veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). = S"eJlC( . Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki.[21]. Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde. pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S. Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera..osnova prirodnog logaritma. a negativni ..64. Linije 1'.. 5{1 i Ss . povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4. tacke spajanja ovih deonica obelezene su.2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N .2 (odsecak l' .[42] .30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. 3'. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). pa se tako obelezava presecna tacka 2'. Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose. Kod zatvorenih kontura.1 N). 3' i 4' povezuju se pTavim.31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja.40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. (1. Ako se u izrazu (1. obeleZava se u smeru kretanja trake. 3' . S1..sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi.64.. Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera. LITERATURA: (12].31). Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski.tacka. 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi. Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake.72 .30) gde je e = 2.28) gde je K2 0.64. tako i geometrijski. Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II).3 i 4.dole u odnosu na tacku 1. sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera. 0.3.03 . (1. Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 .29) iii (1. ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri.. tada je (1. Od taeke 2'. 1.64. 2 . 2'. Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize. sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). (J. Tacke 1'. Wkr = S" (e wa -1) .05. Pozitivni otpori prikazuju se navise. crtanjem dijagrama sila zatezanja. Sledeca oznaka . traka zadovoljava uslove evrstoce. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'. vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'. 1.4 (odsecak 2'. Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J. traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice.

vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. pri odrZavanju radne brzine uredaja. Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom . Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta. kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi.Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2.1. kao i svojstava materijala koji se prenosi. odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala. Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja.

.vp =36 I (2. a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna. sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m). (2. Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi.tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja. U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta.11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju. iIi q' i brzine v (m/s) .2) 3 i casovni kapacitet (m /h. koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja . Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz.. (2.6-v ap mz (2.K T ' e e (2.ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja.!Lp~fV. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom.3) i (2. zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2. ak (/k i i (2. i q' u izraze (2. VslJ1 (m 3/sm) . zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ).6 .8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama.9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine).12) V .4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) . (2.44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3.3600qz v . jednak iii veCi od jedinice).. Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q.5) q' := 1000 Ao P\jf . na primer koficama. leh K . --:: 1000 .6 2 v ap Q=3. qzv. tad a je Ke < 1). to je za korak kofica ak (m).gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje). iii a kapacitet (t/h) q=(/p . t/m .13) . tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p . vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja. (2. koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji.7) Zamenom vrednosti q. na primer QSIJ1(tlsm). pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet. tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf .4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) .3.. t/h) (2. opterecenjem je Ke = 1. mz (2. sa normalnim pllnjenjem. kg/m).6) (2.6-vp = 3.. 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama. 11m) iIi mase (q'.1) V = 3600 Ao v \jf . preseka A (m2 ) . a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme. Ako se kapa~itet navodi za smenu. tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m. a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf .6. Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja.punjenja ureclaja K n . 3) premestanje komadnih tereta.3) Q=3.1 0) V = Ve~ _ Vsm .

stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. sto nema fizickog smisla. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem. krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne. negativan iii jednak nuli. Ako transportni uredaj. sirina trake. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. koji premestaju komadne terete. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja.15) gde je T] . na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel. te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja. u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. tereta.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne. koji se karakteriSe novim obele'ljima. tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. korak izmedu dye uzastopne posude. stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta.17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2. u opstem slucaju. tj. koji moze biti pozitivan. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh). navise iii nanize iii cisto horizontalno. Stoga se uvodi novi koeficijent. na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2. prema sili tdine tereta. tj. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. U posebnim slucajevima I . Ipak. tako i u horizontalnom pravcu. kofice za nosenje tereta. kao i rastojanje. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). 2. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0). rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta.3600 = QH 360' (2. odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom.2. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja. ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW). geometrijski parametri su zapremina posude. Ako se teret horizontalno transportuje. H = 0. tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala. Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. koja zavisi od tipa transportnog uredaja. Izborom radne brzine. odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine.46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva. Kao sto je poznato u tehnici. koji je veCi od nule. oblik oluka itd.

360 (2. P" = 0 i P == Ptr. U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom.1 '11 (2. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 . Kod strmih deonica.18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'. treba da se ostvari prikoCivanje. tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece. takode i Tj tezi nuli. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice. plocasti (sa pokretnim bocnim stranama). dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera.stanice. Otpori. 1z izraza (2. Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja. Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'. a druga zatezna. kao i koficasti eleva tori. U zavisnosti od nacina premestanja tereta. 360 (2. pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici.20) sledi da $to je vece Tj.20) L. lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw'). Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi.17) i (2. tada je snaga P < 0 [izraz (2. to je u izrazu (2. tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw'). a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik . i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w. u7.e. vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase. na vucni element deluju koncentrisani otpori. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w. pri kretanju (ereta navise. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori. Kod transportera prve grupe trans- . izraz (2. od kojih je jedna obicno pogonska. ostvaruje kruzno kretanje.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih).sa negativnim. prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice. Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni. Prvu grupu Cine trakasti.koficasti transporteri.duzina transportnog uredaja i w' .==2. te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu.48 Transportni uredaji Opsta teori.18) H == 0. manje iii jednako nuli. traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu.. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa.zvezda. 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. L (m) .21) 2.ukupni koeficijent otpora. viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima. a u obrtnim tackama (stanicama). i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu. koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici. dobos trake). dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli. a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto .iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja. a pri kretanju nanize . Pri H == 0 (horizontalno premestanje). kotur deta. paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke . Savitljiv vucni element (lanac.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2. a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2. koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa.18)]. Obicno je kretanje u jednom smeru. koficasti. a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). Na taj naCin. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom. utoliko je manji w'. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala.3. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala. Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske.

a) ili preko stacionarnih valjaka. Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. 2.12). usled trenja oboda valjaka 0 vooice. Ako je F .. nepokretnih valjaka. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J.precnik rukavca osovine valjka. c) grabuljasti Put kliza .50 Transportni uredaji. tj. D . b) trakasti. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere. 2. gde je: c . put trenja klizanja krajnjih tack a oboda. . Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1. A tr Prema tome . b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase. . 2~ .d+2J 4 b . Moze se odrediti otpor na nagnutoj. . Ako se tra . D .precnik valjka. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . . 2. dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)]. kod kojih se traka.23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3. terei: se ne kotrlja sarno. tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J. d . . . pa je 4 b . f -koeficijent trenja kotrIjanja. nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP. 2. =-D--+3" Dill sznp. SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2. vee i kliza po putu. b). moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2. Air i odgovarajuCi fad '1' . po kome se. 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora. OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J.koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina.1 .1.srednji precnik vaIjka. a drugi se primenjuje kod trakastih transportera. za jedan obrt valjka. valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0. (2.2 a).22) '-t fqst1Sf. d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1. a negativan na kretanje nanize. a kod transportera druge grupe .2. .22) stavija da je qt = O.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k . a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) .koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima.sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera. a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt. . Otpor kretanja pravolinijske.razliCit koeficijent otpora. V' . pravolinijskoj deonici.1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi.11.sila pritiska na vaijak. koji predstavljaju oslonce traka.11. kreee preko stacionarnih. zbog centriranja pokretnog vucnog elementa. S1. rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2. kl" izmedu teret· . smatra se. koja je postavljena pod uglom nagiba ~. koja nosi teret.ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini. J..

l2 . povecanjem otpora usled trenja.1. a znatno rede . Sl. 2. odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja. uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI.sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka. kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine). vertikalne deonice.3. Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni.3. 2. Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa. zatvorenoj konturi. 2. d. 2. odnosno nanize. .2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: .kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera. takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske. Sl. po ivici krivolinijskog oluka (S1. koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J. Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2. u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni.3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2. pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. tako i sinske staze. ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu. Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila. a u imeniocu . 11-1 . kako valjaka. po radijusu . (qt +qo)cos~ (2. . Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine.2.navise. Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni. na primer po sini.3. 11-2 .koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice.52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti). Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka. opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. i veti radijus zaokretanja. koji su postavljeni duz konveksne krive. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. c). Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI.25) gde je p .po prostornoj krivoj. b). preko pokretnih valjaka. u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca. duz citavc linije trase transportera.kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka. vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima. kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'. zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene). N/m.klizanjem duz krivolinijske yodice. Zbog toga. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. . medutim. a). 2. . konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa. pokretnim delovima transportcra. 2. a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 .26) navedan je ukupni otpor po duznom metru.26) SI. preJw 0510nih valjaka. a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja. e). krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom.koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka). zbog cega su slozenije konstrukcije.3.

vee kliza. dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda. tj.koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka. odreduje se otpor kretanja po luku. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. dF' = (qt +qo) Rw'da . tako slo je qt O. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla.4. kada je dodatni koeficijent otpora w". iIi (2. jednaka je Sda. . . elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da . a. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1.28). sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. 2. treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena .na beskonaeno maloj deonici. pri prelazu na krivolinijsku deonicu.4. dobija se da je S'. gde je B. uz navedene ogranicavajuee uslove. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. Integraljcnjem ove jednacine. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. a). gde je R . kao i ugao krivine.ugao nagiba.In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a . SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane.odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska. . a negativan na kretanje nanize. to se u jednaCini (2. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise. ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. koji se nalaze na krivolinijskoj deonici. 2.28). obrtnih oslo nih valjaka. odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica. 2. koje su spojene sa vucnim elemenlima. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. kao i sile zatezanja S od S'n do S's.konveksna.S'n . Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi.radijus krivine deonice. gde je w" . preko vertikalnih osovinama. odnosno silaska sa krivolinijske deonice. tada i dalje vaii jednaCina (2. u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka. a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici. jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS. odnosno zbir dF' + dF". bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine. postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. pod dejstvom momenta preturanja. silama koje su usmerene ka centru krivine. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka). kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. a vucni element nije vezan za oslone valjke.3) iznosi Wkr = S's . Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera. da. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o.28) (2. dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4. Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata. odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . po luku. otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera.27) gde se S's i S'n . Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja.54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali. 2. Shodno tome. odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. sa centralnim uglom da. gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl. u granicama promene ugla od 0 '" a. Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici. radijus. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S. na toj deonici. J dS (f. Dkupna sila otpora kretanja. a koja je ispupcena gore (Sl. masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera.28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3. a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina.

oj Sl.23)]. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica. poc!mazana). pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. stanja sine (suva. koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom. moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno. otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q. to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2. Prakticno. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2. tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1.30) U izrazu (2. koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a .30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe. Posto se sila tdine tereta. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine. + qo) R (ew'a . a ne odozgo. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima). kao sto su visina i oblik oboda tocka. na primer. tj. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine.29) Ako je kretanje naVlse. Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0. Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka.4.3. tako da je 7. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka./w/noj rani. na gomju vodicu. skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta.1) . tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno. (2. krivolinijske sinske staze. drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. da nema pritisk8. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2. Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc.48 za rasterecenu granu.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'.29) je ql = O. 2. b). Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta. e) su zn3tni. 6. mokra. a negativan na kretanje nanize. Kod jednoosovinskih kolica (S1. 2. a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo.3.5. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) .30) manji od nule. usled zatezanjavucnog elementa. 2. kada je centralni ugao a (2. oba clana desnog dela jednaCine (2.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem.31).24 za opterecenu i Kr = 0. Kod rasterecene grane u jednacini (2. 5.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize. pokretnih delova. koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu. izraz [(2.32) .2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf.

Ilv . R (2. odnosno zglobovima lanea Ill. a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C .' (2. S' (2. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51. vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa.koeficijent krutosti trake iii uzeta.. kod lanea je (2. dobosi se primcnjuju za trakc. 25) pri tome je !. Sila zatezanja silazne grane sa dobosa.35) gde je WI . Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom. 8 ..33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr . tj.precnik dobosa. pri savijanju i ispravljanju lanea.. koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine. iii zvczde vucllim eJementom.s'n sila otpora na dobosu. odnosno silaska .lancanika.58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa.. - ugao obuhvala dobosa.41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv. zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance. d . dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a .prccnik valjka zgloba. +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J.koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca.za lance dugih karika. a posto je K> 1.lanca. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2. iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta. zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje. Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika.25 Shema odredi).d D' n:.39) Wv = I(S +S +G d )fl. npr.34) K=l+vv.) .precnik rukavca.(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama. prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0. U opstem slucaju. iii kolurace sa pravolinijskim granama. odnosno preko zvezde . gdc je III . . iii zvezde (lancanika). ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2.36) . (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k . 0.koefieijent trenja u zglobovima lanca.40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI.01). D . to je za dobose (2. za lance sa okruglim karikama. ( W+-. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima. trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska. prirastaj sile zatezanja.38) Otpori kretanja na koturovima. kOlurovi sa pm'alelnim gran am a .. kao i za lance sa okruglim karikmna.48Sb Wkr -qo R(J.+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd .otpor savijanja lanea.

skoro dva puta. a druga horizontalno.. tako sto je jedna postavljena koso... Za ista ispitivanja. prikazan je dijagram sila zatezanja transportera.sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici ...2. iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke. u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde. 2. ..ja 61 fly: za lezaje: . Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture. a potom i potreh • snaga motora.. . kao i obrtnih mesta. u eksperimentalnim uslovima....S1 ..25 .. .45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.... tada je ukupna vucna sila Wo = S" . . 11 ..02 ..... snaga maiara... 0.25 0. koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature.... Tako sledi da je (2.. Na S1. (2. U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin. S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'..15 .06 0.klizna le2:ista ..sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i..kada je periodicno podmazivanje . 55 = S 180 S4...... odnosno.. odnosno dobosima iii zvezdama...2 0. .. navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 .. a Wi _ (i + 1) . ...1 ..ukupni koefieijent otpora na dobos.Q3 .brzina vucnog clementa.44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 .. odreduje se vucna sila. S . koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni.45) SI..25 0... kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture..... (2.... 0.. mls... 30%.l... Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica..60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda. 0. 1.. odnosno i + 1. 0... a primenom obicnih.. ....... S2 = S1 + qoL"w..15 .. .. sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj ..koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona. 0. kao i uslova rada. 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'......43) 8' tj... a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane.kada nema podmazivanja ..Ss = S. Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki.03. a deoniee su povezane koturovima. ... poluzitkih maziva . Numeracijom tacaka duz zatvorene konture. 1. prema tacki nailaska.42) .kotrljajne (svedeni koeficijent)... obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa...+1. Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila.. S3 =SaS2. K/ = S18CJ' = 1. a sila zatezanja silazece i nailazece grane S............6. v ..tacki i sile otpora razmatrane deonice. tj..vucna sila. odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1. S6...... nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama.03 .. (2.. .. 0... gde su Si i Si+l . kada su niske temperature........ N. horizontalnom (pravolinijskom) delu.. pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja. Pogon transportera nalazi se na prednjem.6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune.. mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 ...I is. Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi". ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu... .... S1 0 'h=Sa. SS=S7+(qt+qo)L"w . . od- gde je Wo . spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta)...07 (gde je nosno zvezdi lancanika).kada je kontinualno podmazivanje .

taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. 2. kod eeonog kotura transportera (Sl. navise (S1.d).Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica.S1 = S/1 . kod pogona. (q. sa uglom obuhvata od 180 . neophodno je da se pogon tako postavi.7. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa. eksploatacije i odrzavanja. jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom. Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi.iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. koje se neposredno prenosi na pogon.4. a i b gde je P . sa strane silaska sa pogonskog uredaja.7. Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno. Prema tome. da se.62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 . zadnjeg dela. 2. tj. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske. Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera.7. u zoni smanjene sile zatezanja. na kraju opterecene gnne. 2. opsluzivanja. kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. Kod kosog transportera. dole .7.pogon). tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja.sin ~ + wcos ~) L > 0. a koji se ispunjavaju.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). koji je neophodan za pIenos pogonske sile. graclevinskim. Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa.7. 2. postavljanjem masinskog ureclaja na fundament. sto je takocle opravdano. kod pogona. lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani. tad a pogo.6. ukoliko je to moguee. kao i sila zatezanja na obrtnim mestima. tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene. a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla. smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa.kod krajnjeg. kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. Kod transportera sa dYe paralelne grane. takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja. a teret se premesla horizontalno iii koso. postavlja u ceoni deo transportera. llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). d). c). 2. tj. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice. dok kada je w < 0 kocnicom). 2. sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. dok je u suprotnom slucaju. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice. Zbog toga. zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke. Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0. d). kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. 2. na primer. 2. U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a. a . pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture.7. Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole.7. 2. . kada nije veliki ugao nagiba. na silaznoj grani. sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. a u suprotnom slueaju. c). na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). SI. kod koga se teret krece naviSe (Sl. i tada se pogon.n treba postaviti u eeoni deo transportera. tj. vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona. a pri postojanju kose deonice . Kod kosog transportera. pogon je na zadnjem delu (SI.2. paralelne grane. odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja). konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima.

odnosno suprotnom hodu transportera. e). To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera.64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize. a takode i vucnu silu na pogonu. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise. pri tg ~ > w. koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= . koje deluju na vucni element. pri tg ~ > w. zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost. dugackih.r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI. da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja. a ako je EF < GD . Kod horizontalnog transportera (Sl. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj). silu na zateznom medaju. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. na primer kod dugackih trakastih transportera.3) dobija oblik izlomljene linije ABC. Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. ponekad (na primer .7.8.9. zatezni ureclaj montira se blize pogonu. dvostrukoj vrednosti ordinate.kod. vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC). 2. Pri reverziranju. zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona". Sila na zateznom ureclaju. Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda .ostaje jednaka.9.ceonoj ili zadnjoj. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!. 2. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu.46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a . odnosno veea je od DB.u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu.9. U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. Najmanja sila zatezanja vucnog element a . a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa . (2.8. dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju. menta dobija oblik izlomljene linije DBE. prikazuje se linijom ABC. moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. Vucna sila u oba slucaja. a na SI.'l4 == Smin + (qt +qo) H. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. tj. a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). tj.'l1 == qo H + Smin . dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu. to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v). a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera. U principu. to je W o > 0. Zbog toga. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~.pri usmerenju "ka pogonu". koji se nalazi na obrtnom mestu. . tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise.2. nailaska. DB. 2. Na taj naCin. smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona. pri kretanju tereta duz strelice v'. b). veea nego u tacki silaska 4. Na S1. (S"max> S'max).'lmin ne menja svoj polozaj. kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. 2. sila na __~r--=~. Wo . tj. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4. a i a'. 2. ti.8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD. kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. tj. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja.

ka tacki nailaska.H + Smin.2. 2.5. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost.5. a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture.H. za veliCinu qoH i shodno tome. == qo.9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera. sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja.Smin == q. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo. (2. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane. a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara.ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima. smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije. (2. ako je duzina transportera velika i slozene konture.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma . nemaju prethodno navedene nedostatke. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne. Ako je q. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera.1. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2. nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa.47) q. Ji b) c) SI. prim. mora se napomenuti. a ~SminHtft-::-~ . kod obrtnih mesta. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. maksi- . Tako kod slozene konture transporter a.48) i (2. otklonske uredaje. Odakle je 111----. u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja. pri velikoj transportnoj duzini. kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona.49). a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/. moguce je transportovati teret znatne rnase.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q. tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona.46). Medutim.u tackama 4 i 6. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja. od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja. nego pri postavljanju pogona gore. kao i kod poeetka krivolinijskih deonica. Transporteri sa vise pogona 2. uravnotezava silom teline rasterecene . Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. u _ Hqo (2. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2. na ceonom dobosu.H. eesto se transporter razdvaja na deonice.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja.

. . Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora.. a visina "stepenika" se postepeno povecava.. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta.' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2. a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom.. Kod transportera sa i pogona jednake snage.11.3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). nego kada je jedan pogon (HB). Svi odresci su istovetnog nagiba. omoguceno DUagram . to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona ... vertikalnim odreskom 3 .50) gde je W' . meautim.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2. posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K.. na ovim mestima treba da budu. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'. V . c) prikazuje se linijo:m 1 . pri jednakoj velicini Ss: (2. a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila. umesto na jedno. meausobno povezanih obrtnim tackama.10.11.68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. D F 6 . razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona.. b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax . Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl.2 . oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa.41)]. a)..V . postoje tri iednaka maksimuma. 2. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove. / C . kao po pravilu. iii nesto mania instalisana snaga. do tacko nailaska. 2. umesto jednoga znatno veeeg.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju. ukoliko ie to moguee ..10 je gona transportera. na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa.ia 69 Mora se naglasiti. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa.3". pogonima. Na S1. prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + . To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon.40) i (2... Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile..sila otpora na odvojenoj deonici. a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji.. Kada su tri pogona. +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II . pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a.52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona. teze je opsluzivanje. 2. posto je i sila otpora svih deonica jednaka... sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja. za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. 2. ".11. Potrebna je ista. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta.V I"" A 1 . sa jednim i sa tri pogona.. tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima. ti. dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. 2. . ako je moguce. sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu./ . kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj). a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama. a to znaci i sa istovetnim. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2.54) L W' 0= iW'o.jednake. Zbog toga. Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2. analizom tehno . . 1100 1Il00 [K~ -l]W' . maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona.lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera. a koja nastaie.

.7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne. 2.10. pri tome ee vertikalni odresci 2' . Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st. (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~).12. 4 . Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om.6. Na suprolnoj grani. Sl.vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2. neopterecene grane.duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri. prenose vucnu silu sllprotne. pet pogona . neoptereeene grane 8 . Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. a u drugom slucaJu . Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer . qt +qo (2.'1.ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude. pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase. 2.3' i 4' _ .trase.70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' .ate.55) Na Sl. kao i na S1.11. b.11. tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. 4.poveeanje duzine transportera.2.5 puta manji. ostvariti transporter veee duzine. Medutim.3' . moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora. kada nije velIkl ugao nagiba ~.4'. kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja. ~o. cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane. 5 . da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. . . duz.4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane.Najveee . nego na optereccnoj grani). odakle je L'= L(qt +qo) > L. b. suprotne grane 9 . 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 . Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera. prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. 3. Kao po pravilu. koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma. Na Sl.11. 2.2.12. U tom~ slt:caju. 2. 7 i 1. ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2.le.'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t. a.I pogo/w .ze u drugom slucaju. na pnmer. tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. U zavisnosti od uslova rada. odnosno da su paralelne).2. a II nekim slucajevima i potpuno. cetiri pogona. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno.(JJJja I'LU. Na Sl. 4". 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona. Kod kosih transportera. 2. c) Sl.3. neoptereeenoj grani za 2. 2.2 i l' . 2. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage. uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. tada se sila kretanja na silaznoj grani. pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax. 2. ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije .:rece?e (suprotne) grane (prave 1 . na grani koja se kreee nanizc. Na shcmatskol11 prikazu transportera. poklapaju sa pravam~ 2 . 2 . ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen. pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera.12. tj. kod trakastih iii plocastih). Na transporteru shematski prikazanom na S1. c. Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja.2'. 3.:. rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki.viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti.Jl DijagraJlJ silo . nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih. S1. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani. u razmeri si. na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj.5. b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona.9. ako je moguee.3 1 3 4. a deonica 3 . kod transportera pri kretanju lerela nanize. ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane. Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim.11.2' . a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX. na obrtnim mestima.5_2.12. Dconica 6 .v. a. kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj. a i b .

b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl.5. ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke. 3. deluju veca optereccnja. Meautim. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl.13. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera.2. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake. a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. kao po pravilu ukupn~ masa i c. C. to. ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. Smanjenjem broja pogona. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika.1. za istu ukupnu snagu.2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. Primenom kliznih motora iIi normalnih. tj.5.ena (motora i reduktora). 2.ekonomskih proracuna. kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. 51. 4 i 5. kao i cena.4. koja je po velicini veca. sto je uobicajeno. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine.12 Sf. a prema tome. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. Sila za ostvarivanje pogona. usled savlaaivanja ele ktricnih atpora. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane. Meautim. kao sto je poznato.kao na neopterecenom transportern. na drugim dconicama .13). a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. neopterecena grana.3. koja se prenosi sa suprotne. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. a Smax u tacki 7. 2. Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa .. . Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl.i. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin. 2. Sinhronizacija rada pogona Ako se. sa pogonima u tackama 2. ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 .13. U prvom slucaju same na deonici 1 . nego kod potpuno opterecenog transportera. Kod transporter a velikih snaga. smanjuje se. c). kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone. pogonskih urcclaja. na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera. broj osoblja za opsluzivanje. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice. Suprotna. neopterecene grane.12. to. koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture.13.cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2. 2. Na SI. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4. a shodno tome i njegova masa.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl.fe pogona 2. Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno .13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2. nalazi se najveca vrednost Smax. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane. 2. 3. 2.

f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. ~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ . kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa.w cos ~ )L'r. e). Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti.5. 2. kada se teret krece naviSe. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. Kao lito se moze videti sa SI. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. u datomslucaju. Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera. 2. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. dejstvuju i "usputni" faktori.14. pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox. a kod kosih lransportera. I I I t I I . a u tablici 2. odnosno Sllli".14. a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf. c i d). a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI. 2.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) .t I. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima. e. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. Na Sl. a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora. kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI.5. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake. a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern. sto je veCi ugao nagiba transportera. Kao po pravilu. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl.14. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera.14. znatno uproscava.14. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera. koji se moze primeniti u datorn trenutku. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. 2.1. Ovirn je uslovljen. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. 2.14. eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. odakle je I I I } I. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne. 2. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. Na taj nacin. It). koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa. kao i rastojanja izrnedu njih. 2. rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage. 2.14 Sheme pogon. g). uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era. koji priteZu kraj trake (Sl. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona. koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci.14. povecavaju se i gubiei energije. I I ! j . kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. primenorn frikcionih prenosnika. 2. 2. sila mora da bude utoliko veca.14.

Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1.14. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc . trakasti pogoni. Kod sprezanja Ianca i lancanika . kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm. t . a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju. tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. a koji obrazuju petlju (S1. Ako se usvoji da . a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze. z -broj zubaca lancanika (zvezde). Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase. c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije.14.2.2. Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom. za pretovar transportovanog matcrijala. odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2.14.poluprecnik osnovnog kruga lancanika.f).korak Ianea. . poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. S1.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera.56') .14. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1. g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1. pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika. tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu. sto poskupljuje izradu transportera.2.14. 2.6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera. gde je R . g). usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta.ie zt 2% I (2.5. ZahvaljujuCi navedenim prednostima.2. 2..14.j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31.14.24 d) Pogonska traka (81. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima.14.14. sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona. bez radikainih rekonstrukcija.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa .2.zvczde. 2. h) ITraka (kontakt po ivici.2. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki. e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31.2. ravnomernog kretanja vucnog lanca. ukoliko je moguce. 2.

. Odakle. 2. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI.16..78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu. Kod lanaca bez supljih osovinica.56) i (2.. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona. ..57) 1 = 1 (k +0. kako se zglob koji nailazi u spregu. a kada sn dva lancanika. a) cvrsto iii pomicno (zglobno . kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. 2. pa do tcmena. kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica. prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele . za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika.15. 2. tj. ima u odnosu na njih prednosti. tj: (2. . a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. radijus spoljnog kruga R s. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca.16. obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice.valjkaste osoviniee istog precnika. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju. a raslojallje izmedu njih treba da iznosi . kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika.56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(.. kao i u zupeirna i zglobovima lanca. 400 mm. (S1.45 Ro). U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2. krece po zupcu lancanika navise. llego kada je jedan pogonski lancanik. Prj tome zub postaje lanji ka vrhu. zit. Rs = 1. b). sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea.58) 5 tim u vezi. korak je u granicama 800 . odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. Dva lancanika (zvezde).45 Ro. sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. 51. Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca. b). Daljim obrtanjem lancanika.15). u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba. za iste vrednosti: Ro. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde). da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca..5) . a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine. Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. 2. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51. a). tj.upravljacki hvataci. n Z . Da bi se ovo izbeglo.\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 . Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka.2. koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. kao i zbog smanjenog haballja. kojom se prikazuje zub le visine. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja. koriscenjem jednacina (2. profil zuba prikazujc se evolvcnlom. veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6. suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca. 900 mm. susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0.15. zadrzavanjem jedllakog koraka lanca. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove. tj. 2. moze se pokazati da evolventa.15 b) R/ = 12 + R}. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm.

2.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r. b) <ACB=90o+a.. Ako je zadat korak vncnog lanca tl. . prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca.+. V1 "PC IJ ~ 51. (2. brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2. Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu.59) ~. Prema tome. Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila.~?=P.h.80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine.17). 2. -.59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca.18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna. Meautim.t--+. . 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome. b). Kako pokazuju istrazivanja. pri zadatoj brzini vucnog lanca v. a 17rema njemli . <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin. b) . duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno.(c:eni Tako se koriseenjem (2./' : . sto se ostvaruje.17. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1.. gde je i-ceo broj Na taj nacin.59). -.cvrsto. a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. ) • \\ 0) ""11 . kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege. vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A . /" f • P vcos(a + ~l) casa . 51.-_.2. odgovarajuce konstrukcije. pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca. . Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl.61) =-"""':--'-':':" .korak pogonskog lanca . . vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu.60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!.16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) . Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. .16.r.zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. . / ! . 2. U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI.2. za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub.. SI. -. primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1. mora se obezbediti kontinualno sprezanje. radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca. 2. U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja. I (2. na primer. to je: th = t I cas( a + ~1) (2.

39 ltd. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod.27. a). utohko veCih po velicini. pove. dt (2. ne same duz radnih dconica.promenljivi ugao. nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno.. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n. konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R . dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. 2. Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana. ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax.:uba lancanika sa zglobom lanca. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to.33. Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac. ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. Poloiaj 3: . Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika.19. Brzina lanca. u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog . Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila. 2. koji odgovara jednom koraku lanea tl (J. Na S1. za koju je hvatac pnevrscen..25. b). ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo. a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~. ako se zane mare elasticna svojstva lanca. a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj. Pri kO. . b. zub 3 sa zglobom 3~ itd. sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza.. koji obrazuje radijus 01 i osa Oy.19. 2.6.. a na pocetku sledeceg perioda (3).:znatna masa transportera i lereta. pokazani su na Sf. .. (2. pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~. 35. vee i na mestima nailaska na lancanik. 2. Na taj nacin. 2.1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1. vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe. . Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova. brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. al = 0. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). srediSni ugao ex.18.62) gde je <p . Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao.18. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan. pre nego sto karika lanca. Vucna sila predaje se preko zuba 1. a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca.lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro. koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~. mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 . Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika. visina hvataca. v •• v . Takvi prolzvodl1110gU bItl.19.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 . brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni. 2. kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1). vec i usled uzastopl1lh. iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora.21.ma). Utvrdeno je da je najmanja tj. a). razmatranJe (zanemaruJu se) .17. 2.~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla.radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p . DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~. Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem . na kraju perioda sprczanja. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s. DinamiCke siIe ne same da. na primer: 15. a takode i rastojanje izmedu hV~laca. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element. da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna. Ubrzallje lanca af za isti period. at =-=-Rro sm<p.

sa malim brojem". pri konstantnom precniku lancanika. 2. . njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera). mtr i mt . 2.20. Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine. koje ucestvuju u kretanju. koji se ohuhvata u jednaCini (2. tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba.<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika).64) koeficijentom Cl 1.64) gde su.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2. ako se uzme u obzir da je Sf. pri konstantnoj brzini i precniku lancanika. m/s. Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) .koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta.broj zuba lancanika. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae.srednja (radna) brzina lanca. relativno U odnosu na premestanje transportera. a sto se u jednaCini (2. ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost. gde su n v .mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox. u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2.r + C2mr) almox. na kretanje ceonog (.65) Pmax = C1 (m. U vezi sa elasticnim osobinama lanea. proporcionalno sa drugim stepenom brzine. ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). kao i cene lanea). ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika.:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera. tj. Masa lanea zavisi od niza faktora.ucestanost obrtanja lancanika. vee sarno neki njen deo. mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija.. masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. m. .19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca. a direktno je proporcionalno koraku lanca.20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--. f! korak lanca pri sprezanju. ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox .84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax . Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl.maksimalno ubrzanje lanca transportera. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase. nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja. Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca. 2. Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja. neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem. min-\ . C] i C2 . a i b). 1 Sf. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm. (2. Prema tome.

. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v . 2. zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma. sveden na vratilo motora./ r--. oV IOO .66) at = 2i ' Mdin '= '= (2.22 Dijagram ubrzanja. ". pJatno transportera. tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. koje zavise od vclicina mas a koje se krecu. kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje. Ugaono ubrzanje. (2. tako da je moguce da se smatra da. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2.brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju.68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const. Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera.'" '"'" aJ --------- t P / t 'II. - . Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin. mm M . kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju.2.67) gde su: Dd . na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile. fl.- ). Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga. Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J . V al at 2. a. Kod transportera sa vucnim elementom. jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO .. kocione delove)../ t SI. a drugi deo . E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon). Translatorno se krece citava traka.. ti. odnosno niegovog kretania. u preJaznim rdimima rada. a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka .22.~ ~ l I\. uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/. kao po pravilu.moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno. p- IX k ~k V.. b. odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora. Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora./ .. moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI..22.ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon.. Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se. ti.e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera.86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2. u periodu zaustavljanja.. JE const.21). naprotiv. '"" M. vucni clementi.7. U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija.:. """ 6IJ . b) .precnik pogonskog dobosa (zvezde . = iTCn Tada je dm 30tp ...? ~ -. zavise kako od veliCine pokretnih masa. n .inD. kod kojih se traka krece vecom brzinom.rolni.'t. -1 tanJa motora. kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica.lancanika).obrtno.ucestanost obr. kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti). i . zupcanik. br:. U tom slucaju. Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2. • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 . a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon. deo ovih mas a ima translatorno kretanje...prenosni odnos mehanizma pogona.21 Meh(fnh~ke Sf. kao elementi za kretanje. koji se pustaju u pogon preko reostala. -::.. pri pustanju transportera u pogon. a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina.'" ". Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa.P """ M V. 2. asinhroni elektromotori sa faznim rotorom.

77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno . moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja. tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv.. U tom slucaju. jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element. pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno . Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2.lancanik.. jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp.. u periodu pustanja transportera u pogon. dobija se da je . 2." i jacine struje 1. g gde je L duzina transportera. tada se. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r .M st + [(qt +2Qo) t d +--. Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise. osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera. a koja se menja po pravolinijskom zakonu. kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se. tp: (2. Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice. kao po pravilu. . tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila. at = 2i nostl ' nalazi se da je (2.71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora. velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon.68). Kod transporter a sa premestanjem tereta navise. 2 navodi se u katalogu motonl.. proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom.stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora..73) La D GD M ..2) I.69) Smax = Sst + Sdin = Sst + .J:.75) gde je OJ .69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv). ITJ (2. Kod transportera kojim se materijal premesta nanize..8 . Promenom po zakonu prave.76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1. korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane. tada u izrazu (2. 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera.. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2.translatomih i obrtnih masa transportera.ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon.. kao sto se moze i uociti.-+J £. svedenih na vratilo motora. Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma. na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur. ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm. ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera. zvezda . fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter).88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2. dobos): (2. automatski kocioni iii zaustavni uredaji.translatornih delova..70) gde je T1 . Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2.r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata.72) '1' 11. N/m. valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera.' moment pustanja motora u pogon M.

malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z . 1. uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1.i ) v2 = 0] . li. kao i pokrctnih dclova transporlera. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera.1 ". tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc. nakon iskljucenja motora .78).77) i (2. odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera. a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i". vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~. vee kao sto je uobicajeno.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera. Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera. a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera.84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'. Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2. drugi . n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu. Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2. koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2.njegovu vrednost iz jednacine (2. 2gsK (2. tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine).slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila. tj. put kocenja u periodu zauslavljanja s (m).hoda "zaleta". nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera). koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1.78) gde je 11m . pri istoj radnoj brzini I'.kineticka energija obrtnih masa. 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i".83).kincticka enc. odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina. a urnes to E .80): 1z izraza (2. Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment.84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora. lj.25). Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora. kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja. kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora. (2.80) . 2 . uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2. apsorbuje se kineticka energija lereta..15).prccnik radnog. kocioni moment moze se smatrati.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine . kao i u razmalranom slucaju.l:gUa mas~ koje se krcell translatorno. Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno . a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta".83) U izrazu (2. LITERATURA: [45] . pri pustanju transportera u pogon da je konstantan. kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora. 2s (2. Ako se kocnica. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev. m.s!la tezme tereta zateznog urcdaja. .82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s.79) 1z izraza (2. od llormalnih radnih vrednosti v do nule. moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'. to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2. Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize. obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera. ~ 0 J.73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2. vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1.90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd . U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora..' Cije maksi. s-1 W=--. pogonskog elementa. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s).

sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva. ostvarenju velikih duzina transporta materijala. relativno mirnom i besumnon radu. vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji. 0.1.. velikom kapacitetu. odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era. a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala.25 ". Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu. koji su madusobno razmaknuti na I = 0. a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome.dodavai'a.kom iz bunkera. za nasipanje. do nekoliko stotina metara. DodavaCi se primenjuju za trans- . 0. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala. odnosno ugradnjom bocnih straniea. sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka.dodavacem). od 5 m. v = 0. dodavaCi (pomoeni transportni uredaji). Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara.3 mis.1 .dodavac moze biti horizontalan iii kos. Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. Brzine kretanja su male. a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom . Matedjal se nasipa utovarnim oln. a kod dnevnih kopova i do vise kilometara..Trakasti transporteri 93 3. dok ispod neoptereeene. povratne grane nema nikakvih oslonaea. a koje se kreeu u sirokom dijapazonu. Trakasti transporter . koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija. a ponekad i komadnih tereta. horizontalnom iii kosom transportnom trasom. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera . TRAKASTI TRANSPORTERI 3. jednostavnom odrzavanju itd.3 m.

elasticn3 traka 3. C Ob/lei Iruku tra/.. 3.~ S~ 5 - ~. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama.. obicno na kraju.1 Shcmot. livnicama.2 a.element masine. poljoprivredi.:o. na primer: u gradevinarstvu. Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9. b.povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5.\Ki prikaz trakas/oR Irall. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra . PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). prehrambenoj industriji itd. metalurgiji. 2 .porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8.1) preko kojih je prebacena beskrajna. prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake. prema tipu i vrsti trake. Jedan od dobosa je pogonski..! . dok se obe grane transporlne trake (gomja . moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom. fabrikam3 cementa. 3. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra. gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake.:aslili Iransportera . prema nacinu osl varivanja pogona transportcra. 3. rudarstvu. a drugi je zalezni. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj .94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St.---+- .noseca i donja . a eventualno i sitnokomadnih tereta. b) SI. Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima. elektroprivredi. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. -+- ~" J S1. primenom vage i s1.dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake.l:.

Olucasti profil trnke. Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI.2. 3. tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada.elektromotor. olucastc i spccijalnog oblika. d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom. A2) ugao obuhvata se povecava. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1.2. e . a na SL3. 4 . 3 . 3. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. konstruktivno se izvode prema S1. Transporteri veCih kapacitela. kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala. h. zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja. d. 3.3. 4. c.3. Na S1. a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake. sa naboranim ivicama i pregradama. kao i transporlnih duzina.4.2.3.3. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta. 2. 3. SL 3. a. d. oj d} b) c) Na S1. b .prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake.sila silazne trake sa dobosa. b) sa metalnom trakom. 3.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1. a. b.3. b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom. c. obezbeauje vee a sUa trenja.3. a. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom. a. je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A). a . bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa. 3. te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake. c. tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake.prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. 3.pogonski dobos. c .istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane).3.prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne. i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem. U ovom slucaju se praznjenje .sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A). Sl. Na Sl. c. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice. kao i sa veCim uglom nagiba.3 je 5n .mrezastom trakom. gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A).prikazan je shematski horizontalni transporter. d. a time i mogucnost primene motora vece snage. za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona. die.reduktor. Prema vrsti pogona (SL 3. b . kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 . sa metalnom ..2. 3. Na SL 3.ravoa traka. c) sa dva pogonska dobosa. tako da iznosi U =350° . ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos). Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker.4. b i c. a 5s . Na SL 3. e.3 a. 480°. Na SL 3.shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu.4.prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 . Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. dul. a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona. b. d . b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu. na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet. a. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake. S1. 3.sila nailazne trake na dobos. Prema obliku.3. Na S1. c) 3.. c. 2 . izmeau dva dobosa. kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka. bilo povecanjem ugla obuhvata. e Vrsre pagana trakastih tronsportera . a . b. 3. 51. Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. 3.

c..) Sf. a kraCi se premeSlaju ruellO. 3. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci. ako su manjih duzina. 3. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake.22) Jr.5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3. a. te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom. prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. 3. S1. SI. S!.92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij . cak i veCi od ugla trenja <p. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima.!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn. 3.2 . zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala.4. ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci.\fe iI'U/1spor[cru pre. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala. a i h) koji se montira na noseCi ram transportera. SI.4. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika.4. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa. a) b) '. a moze i pomocu pogona same trake.. Kako pluzni.1. S!. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0. odnosno pomocu posebno ugradenog pogona.: : kome meslu preko istovarnog uredaja. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn. rad. 3.4. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja). 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. koji se mogu posta viti i na kolicima. 5 15 111..:dini trast: izmedu krajnjih dobosa. "J..4 i'r. kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. 3. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera.4. pa zbog . 0. 3. b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° .. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl.. mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno. Dobosni skidac materijala sa trake. 3.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci.

.36 . .7.0 2.6 1. b (iii sa padom).45 .Cement 'i Glina i. komadni IKoks.0 0..0. .w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks.5 .5 .3 .6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake. .. kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter.4 .55 1.6.0 0. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem.7. SI.2.. Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport. Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze. Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala.2. 3. suv. . 0. 0. vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad. pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd.9 2.6 1.. c iii sa vise promena pravca.6 Oblici pm'r§...75 ... vrstc transportcra ..0. redu od: oblika i vrste transportne trake..5 .8 0.. cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf.8 .. kosi transport sa usponom.... sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila.4 0.0 .. 0. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci.45 . 1. 3. lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton..2.. 0..1.100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji. a.horizontalni.6 0.2 0. Sljaka od kamenog uglja Kamen.1. . vlazan I' ~uhinjska so. 1. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova. u prvom. 3. 1..8 ..8 .... 3.. IUgljeni prah .8 . Na S1. Tablica 3. Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti.1.7. . sitni i SJjunak fTroska Pesak.65 . c) prugastu povrsinu.6 1.. uredaja za utovar i istovar materijala. odnosno od cevi.1 Materijal Gustina materijaJa 0..6 .1. d.5 1. pomesan sa jSljUnkOm Pesak.. 3. S1. a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm. 14° 12° 24° .85 0.. SI..8 0.7 1. 0. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake.4 .. urcdaja za podrzavanje transportne (rake..6 1. b) bobicastu.85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj.2.7. .4. 0.. S!.. stubovi i poprecne veze.0 1.0 1.8 0. kosi iIi kombinovani..53 0. 1.65 .2 0. 1.0..9 0..0.5 .1.2 . kombinovani transport sa jednom. d) rebrastu povrsinu. 3.. drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja.. e) klinastu povrsinu.

proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu.. vlagu. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake. od jute. 12 slojeva. Lanene. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ . a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru. Na SI. metalno . tako da postoje: gumene. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. 3. St.celicne. . kidanje. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. Verc trajnosti. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. oni su razliCiti. rasutih materijala. metalno . transportne trake.2. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. najvise 10 . Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje. habanja i ostalih Illehanickih ostecenja. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc. Orijcntacione vrednosti sirine trake. . kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih.\tih Irwuporlera . a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra. e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala.mreZasle. 3. h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju. tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima. c1ebljine .2. Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva. jer se skupljaju i brw se habaju. lanene i s1. Traka transportera. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja.8 je sastav gumiranc trake. mogucnost noscnja lransporlovanog materijala. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. . obicno od jllte.ic 52. a sto se lice matcrijala. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima. 3. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage.7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako. kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. Broj slojcva trake (S1. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake.. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc.t:.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3.+~ I I 1 I tabelarno. dugi vck trajanja. kudeJje. kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake.

512.0/1.. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen. pa time i jeftiniji. podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica. 6 500 650 T650 I I i 3.25/1. dakle lakse konstrukcije.0 1. zicanih strukova precnika 1. kao i broj njenih slojeva.75 1.5 1. pesak i slican materijal koji se sitni 1. 'i :'. .012. 10 16 . 3.. od 150mm Koks.4 z I 3.:~..!". Ako se poveca brzina trake.25/3.0 1.25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C. 5 4 ..::::: 1:1:.0 -1. i sl.lignit (komadni). a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa.5/2. - I 1. a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do . . kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake... 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1..doj. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s. koji prelaze 10000 t/h. 4 mm.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r.. 12 7 .:::::: il:: jl::: it::::: :::'"".. sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku.:. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala. raz i 51.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::.45° C. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku.2512.5 1..0 I 1... - I I I 1. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa.5/2..5/2. umetaka.0 3..:..7512." k" Vrsta materijala Tablica 3.0/4. 1200 1200 . kao i od sirine trake 8(m)..0 3.0/1.lT i maksimaine brzine vmax. 12 8 . izraduju se i gumene trake (St.5 2. 3 . sirina transportne trake je B > 2000 mm. sljaka.0/4.75 2. a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab.0 I 1.0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune.3.tl:f.513.. u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3.:W!!!!:mm!!!::::::::'.t%tt:j!] SI. niti niza od _15 0 C. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka. . koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako .. broo> t"k.. Nije preporucljiva brzina trake ispod 0..:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :. I ruda vece krupnoce . 3.0 2.013.0 1. 6. 8 15 .75/2.8 5 6 U tablici 3..::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::. 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E.75 mis.75 I 2.5/4.. odnosno prilikom silaska materijala sa trake.2511. 1.2 .. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa.9) sa uloscima od celicnih.un> t"k'""J 800.. so.0 1. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj. osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret....5 I I I - 1.5 2. krecnjak. moze da se smanji sirina trake 8..0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V.512. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta. . .0/1 .104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit. najlona iii perlona.0 i II Eroj slojeva trake.!!'. Brzina transportne trake Tabliea 3.25/1..3 S.2 400 1600 Ugalj.25/4. drobljena truda.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr. [mm] 300 400 500 3 .514. : : : : :::::::.5 i i i 0*"" b. sortirani ugalj i sl.. 13 I Sljunak.

11.. 300 mm. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja.11.. Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku. 120 0 C._. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. 5° manji nego kod gumenih traka. U lablici 3. 3.::::f::::.H.10. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A.menzije komada. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj. a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° . pesak i s1. 3. a na 51. c i d. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 .!. c je transporter sa olllcastom (rakom. lako ela.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI. proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc.. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama.. Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake.transporler sa oillcastom trakom. S1.11.::E:. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. 3. 3. jedan sa drugim. a u oblikll slova V. Precnik cetke iznosi 200 . c) d) SI. odnosno istovarnog dobosa. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika. na S1. upotreblj a va se celicna traka debljine 0.106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::. ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 .. 3. Nalaze primenu u procesnoj induslriji. 1... u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom. 3. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom. 50 pula. prehrambenoj i sl.. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. sIjunak. S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 .. 3. sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna .. 3. h. Pri tome je n~ S1..9 Pl'Orac'uII trake.:::::f::::E:7B Sf. mm i najm<lnje sirine trake. ukoliko jc potrebno. m. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja. a. iz preseka nasutog malerijala.2 mm i sirine do 800 mm. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. 5000 casova rada. S obzirom na di.11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc.6 . iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera.11. d .:::::fr::::. zacijom. = 30 e . pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica...

0 1 4° 0 .05 0.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3. a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0.93 14° 0. .11. S1.zapreminska masa (gustina). a prema izrazu (3.11.6.95 12° 0.. 3.1.faktor oblika preseka nasipa. SI.koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera. m. .8 .4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3. b.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI . sirina bI pokrivena nasipom.11. Tablica 3. . . b== bI +0. a. Tablica 3.2 1.povrsma prese k ' a naslpa.65 0. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka. tj. t/m 3.koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake.aktivna sirina trake.6 vaze za ugao nasipa 15°.0. za cetiri najcesce primenjena preseka. 3. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1. u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o. m/s. t/h. 3.99 6° 0. f . Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3. c i d. .1) V' A Q p v . navedene su 1I tabliei 3. m2.kolicina (masa) transportovanog materijala.98 8° 0. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3. u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku. kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A.9 16° 18° 20° B [m] 0.9 (3.5 0.5. . prikazanog na SI.=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0. 3..108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake. transportovanog materijala. 3.=:20° Olucasti A.11.4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake. koji nisu prikazani na SI.4 0. a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu. 1.97 10° 0. B[m] 1. Za druge uglove nasipanja. Vrednosti faktora f iz tablice 3.11. .8 I Najmanja sirina I I trake .brzina trake.3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI.0 1. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f.

kao sto su skidaCi malerijala. dobosa i va1jaka).~~: ::?:"::':'::l:'. kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.8) . u jamskim oknima. kNlh.53 1. odnosno spustanje tereta na traci.~~_. do ose dobosa). koja otpada na 1 m duzine noscnja trake.0 i 100 1. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora..5 c 5.7) .dodatna snaga.brzina krctanja trake.. Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3. - Pd=1. kW.5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2.::'':':.6hl'n kW. .':'~~_..6 I 63 SO 2 1.visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake).W L [m] 800 c 1. m. m/s. - G H V broj cistaca i slicnih uredaja. za transport "malerija1a sa nC7na. . kN. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y". kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt . gdc su: Pd 11 (3.2 I [~JJ I I 125 160 c 1.15 gde su: Pho Fbo - (3. m. kao i sile potrebne za podizanjc.6) (3.7. m. Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci. vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc. P" = 0.9 2.duzina nosenja trakc (od 05e.tl~li~m~~~~:!:!.37 1. [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12. tezina pokrctnih dclova transportera (trake.':.110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima.9 16 3. potrebna je dodatna snaga.4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa.64 1.6 6. CislaCi (rake i sl.74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1. .stvarna sirina trake.6 2) I 3.7 c 32 2. u zavisnosti od uslova rada.08 i 1.5) .8. Tablica 3..3. b .45 L em] 321l 400 c 1. Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3.85 lOOO 1250 32 4() 6 5. vucna sila na obodu dobosa. kW.j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka. valjaka itd. (3. . __"_---j1 II ___-'v1.29 1. . kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala. Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama. isr·4 .) odreauje sc prema izrazu It I --.leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera). bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1.I1og lransportcra. kN/m.23 I.12 i I ! 7. ako je transporter nagnut.1 4.::''1. a koje su navedene u tablici 0.koeficijent trcnja u lezajima dobosa. tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L.

.76 0. _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka.97 0.28 OJ3 360' 1. odnosno uslovc racla 210' 240' 1.- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3...09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja.1 ' za 300' 1.10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa).vlazna (J. izrazen u wdijanima..n 0.26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl.24 0.30 0. udari pri padu materijala na traku pri utovaru. md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka.. povrsina icnjiivo .50 0.~efi.14 0.15 1 ...9) gdcje (3.10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3.10 Tablica 3.84 0. mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI. Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0.25 1.64 0.66 1... .40 0..sirina trake.112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3. em.13) gde su.14 0..32 330' 1.1 0... Ukupna vucna sila na ..65 0. (3.19 0..40 0. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2. rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan. . IK.46 0.64 0...14) I I 0. z K (3. bcr m (3..11 Dobos oblozcn drvctom.22 Dobos glalko ostrugan..39 0...64 0. rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom.12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa. 4 (3... ugao obuhvilta trake na dobosu..30 I 0..36 jDObOS gl~tko ostrugan.45 0.....8 m sirine . daN/em.9.ta" ..54 0. starenJe materijala.koefieijent sigurnosti.15 0. i razlicite uglove e>lU.broj umetaka. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9.20 2..50 0.18 0.11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0.. clJcnt trenja jJ.23 270' 1...8F b (J (3. Vrednost izraza .92 1.....18 0.71 1..15 0. stavlja se uvek sarno jedan umetak.8Ft +1.8 m Sirine .is 0... /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake.35 0. Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9...30 0...15) m . 3 _ za trake preko 0..40 ~ 0. neravnomernost optereeenja svih ulozaka.... __ 1-1" za razliCite vrednosti !J..12 0...

mali vaijak. oslonog valjka (3). silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . koji se izraduju livcnjem.kraju noseceg elementa. Usled povecanog otpora i to na jednom . Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1. b. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. opterecenu granu trake (2) i doujeg. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem. neoptereCionu granu transportne trake. S1. a. Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke. Cime se povecava lrajnosl trake. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp.12.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. Kao sto je prethodno navedeno. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni. 3. 1400 mm.13. raslerecellu granu trake (4). oko nepokretne osovinicc.114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3. Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima... te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake.. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. Duzina vr ). Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak. trajnost trake. c.. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake.4. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. od gume iii plaslicne mase). sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja. 3. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI. zeljeni polozaj. 25 m. 3. Speeijalni valjei. koji nosi praznll. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila. opterecena grana koja se podrzava valjcima. 3. povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil. odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra. 3. SI. 1naee. prcsovanjem iIi zavarivanjem. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina.3. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka.opterecenu granu trake. na svakih 20 .12. pohabanost trake. .12 transportovanog materijala. kao i si1e zatezanja u traci. i oslonih valjaka koji nose praznu.. prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. SI. S1. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci. potrosnja eleklricne energije transportera. tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil. Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine.14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica.12. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. moze da ima ravan iIi olueasti prom. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni.

LeZaji su kotrIjajni. 3. 200 mm. Sl.13 SI.16) Sf. a precnik valjka iznosi 80 . Sl.15.116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika. 3. a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju.. d. Sl. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju.. 3.16. tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake. Za celicnu traku segmentnog oblika. na kome se nalazi nekoliko diskova.15.14 . Sl. da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 . 3.. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala. 100 rnm. ~elicne trake. a. c} oj SI. Osioni valjak raYne.. 3. ima oblik vratila. 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3. 3.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta. Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera). a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika.3.15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli.

ako se usvoji !IiIOX = 0. (3.118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ .. negativno utice na kapacitet transport era.tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera.21 ) m (3.. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom.3..0125 .ie G\' . To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ .20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka. a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera. qo +qr (3. kN/m.!. 51.!!..tczina noseeeg valjka. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1. a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom.. . 2.17) : Sfllin = (5 .. nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka.16) i (3.. u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja.25 .. kN.. podataka iz lictralure. Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake...: !Jo: = (0. nInz qo +q{ 1605 .. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera. a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera .Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali. povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake. tj. 10) (qr+qo) t. kN/l11.025) 1. tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku. kao sto je vee navedeno. dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3.16 na oslone valjke.17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja. tada je I = --1.0A)S . . prouzrokovanog stvaranjem trbuha.2 . U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake. sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom.22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3.m.02 I. odnosno gde .tdina jedillice duiine transporlne lrake. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma.ake Sill ill . Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake.. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake.18) (3.5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane. (0. (3.. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku. Sve to. prema nejcdnaCini: (3. IS..!J.19) . koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl.16).

Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci. s obzirom na otpore usled savijanja. f max=0.. (B) - = 0.. Obodna sila Fb. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih. SI.3. Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake. D= 360Fb P'lt® ' (3.. ---- II . izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika. (3.~vilno vodenje trake. daN. tada je duzina dobosa (l) za 150 . 2000 - za pamuk. tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci. ako su trake veee sirine .. f. odnosno zateznog uredaja. a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume. treba proveriti da Ii je: (z) treba da se .17. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa. perl on. Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_. Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa. .obodna sila na pogonskom dobosu. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa. 3000 . ti. 3..duzina dobosa.5. liveni dobosi. Fb p --..za rejon. P = 5000 .. p = 2500 .25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p.17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos. odreduje se iz izraza: (3. tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera.24) - .23) Pri tome je B . kako traka svojim ivicama. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 .. posto je od tvrdog materijala. koja je za 100 . a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini. ne bi pravila zareze na dobosu.. 6000 .sire od 1000 mm. zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera.precnik dobosa. gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm.120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr. daN/m2. 200 mm veea od sirine trake.005 .005 B..-r---~~~----~-------~~ . Pogonski.moe prenosenja sile sa dobosa na traku. kao zavarena konstrukcija. 200 mm veca od sirine trake (B). kao i tezine same trake. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini. moze se uzeti da iznosi . kN. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 .---------~ .----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~.za celik I--------~-----~~ SI. razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima. trenjem izmedu dobosa i trake..-~~~ gde su: D . Pogonski dobos. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake.sirina dobosa. a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa.---. Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao. m.

. za oelbacivanje) F=F2.min-1 .05 . FR.F mux . u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske .32) (3.Fb. a koja se prikazllje tebelarno.18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!. je (J.26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3.. 0.31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0. SI.05 .za rad transportera izvan jame D ~ (0.34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3. pri tome je FIIIUX. D ~ (0.060 u daN. JUS M. rezultanta sila prikazanih na SI. 180 0 11: (3. postoji sledeca relacija (J. 3..125 . 3. slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ. Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0. a . Postupak je ielentican onomc.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0.. 0.08 . koji je jace opterecen. 0. zatezne i otklonske dobose. = (X--.broj obrta dobosa. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo.24) i (3.18. elaN . 0. b: (3. tablica 3..29) gde je F/ . ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux . sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf. 0.\ naveelcnc su labelarno. + e tla . 0.18) z . s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f.35) (3. (J. pri jcelnodobosnom pogOllu.06) z .r (0. a drugi dobos usvaja se kao i prvi.18..sila na nailaznom. (3.10) z ..za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella.fa prj dvodo/JO.28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S. Dobos se llsvaja iz tab lice.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ . SI.19. ..18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.1 .065 . -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f. -1 (3. - FJ = Ph (1 1 ). koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa.33) FR =F)2(1-cosa).. Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: .D2. gdc je FI!.. 3. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_..ne prekoracuje vrednost F IIWX. otklonski. 3.125) z .za rad izvan jame Izmedu (3. gde je n = -. a kod ostalilt elobosa (zatezni.' a F2 . Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3.lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos..65) z . n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::..25).sila na silaznom kraku trake....27) i (J.za rad transportera izvan jame (X.30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J.9.najveca sila koja delujc na osu dQbosa.

00 4.12 1.19 3.51 6.84 10. I Stalno i jednako zatezanje trake. SL3.36) Sf.4 I 3.87 2.57 3.35 I 11.51 '.16 5.03 2.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.23.22 28.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih .35 [ II 0.44 1. dodatnim tegovima oblika diska. SL 3..33 14.81 6. SL 3. iii vertikalno.51 10. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave. Sl. 3. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega.77 7.01 I 380 I 400 1.52 1.31 2.34 I i I 3.20 i 3.52 4.33 9. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera..35 19.19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0.2 4.5] 1 Sf.23.61 4.50 ~ 0.60 2.14 --------'-=-1 3.57 4. SL 3.73 2.71 3. SL 3.25 2. 1.51 2.02 110. a donekle i pomocu opruge.78 2.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3.20 Sf.27 8. 5. preko zateznog vretena.01 2.37 3.69 I 2.59 300 0 330 0 360 1. 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.85 4.30 15.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa.00 1.33 5.22 2.20.50 16.15 = .31 I' 0. 3.21.21.1 0.19 2.56 3. 3.85 4.87 J 1.60 I.69 2.m 23.37 1.08 3.34 12.3 I 0.00 3.20 6.00 13. kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka.21 Sf.31 1. 3.50 I 1.11 5.22 ili opruge.21. tako sto se teg moze povecavati.33 9.00 18. SL 3.04 8.87 2. Prema SL 3.08 3. 3.19 12.63 7.

a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru. 2 . na kojima se nalazi zalezni dobos.zalcznog vretcna..3.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc.zaleZlle opruge. 3..zalczne llavrlke.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 . sinc.klizaca. 3.24. SL 3.24.323 sn ~ros~ b} SI.zateznog dobosa. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom. S1. _ _ Ss _5 oj 81. SI.24. 4 . tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni.promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. C. s Cfo v. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa.5% od ukupne duzine trake. 3. omogucuje automalski jcdnako zalezanje. 4 . 100 m.24. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona . 51.324 . Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S.22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera. alucaslag p rofil a. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 . gdc je najmanja sila zatezanja u traci. 3. 1. S1.m.21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja. 3. a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 . SL 3. Povratni i otklonski dobo. C) kolica. 3 .kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: .3_26 Pri tome je v . b ostvaruje se skrelanje trake. Zatczni urcctaj sa oprugom. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa. 3.37) Preko otklonskog dobosa. (3.25.Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka. 3. a navrlka se ruCllO prileic.fi . b_ SI. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt. 51. a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera. pri tome je razmak l' SI.. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj...26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha. Sl. 2 . Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm.zalezllog vretena. 3 . Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 . odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake.klizaca. tj. SI.

S1.. tueanik. preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake.0 m. ~gao nagiba treba da bude za 5° . sljunak... odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala. v = 1.kojim se materijal skrece sa trake. pesak..ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica. ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka...30.6.. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume.28 St. preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev.. Utovar materijala.. = 16°..05.za <p 129 =7° . v = 1. a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale.rijal~: ugalj.. nepravilnog oblika. ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. SI... 3. Meclutim.. S1. pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja. Kra] lev.na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm. 3. 1. odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta . 3. eime se mora ostvariti i planirani. 3..10. zahtevani kapacitet transportera.i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake. kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom.da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci. ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku. odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje. Skretni uredaj moze biti jednostran. b . 3.27 nute ~rema horizo~tali. Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l.. Utovar rasip~ih mate.l den transportera. iIi dvosmeran. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih.. . te se stoga neuporedivo cesce i koriste. 3. sa obe stranc. 0. ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja. a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu . 150 rum. kao sto su: ugalj. SI. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): .. S1. 3.. a po duzini iZllosi eca 1.. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera.. sa levkom.. L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta. duz trake _ za 1 .. 2 metra... a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake. tako i komadnih tereta sa trake.00 ..65 sirine trake B.. koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku. Tockovi se oslanjnju na ram transportera. lstovar tereta sa trake. SI. s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom)... u obliku klina. Na kraju trake. naroCito pri utovaru tvrdih. Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St.za prihvatanje tereta. 20° .. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake. ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei.. kada traka ponese materijal... razne rude itd.levku (dno levka) iznosi 0. neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni.28. 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka.a ko]! se slpa na traku. a visoke su 100 .6 . a . koji je na tockovima. Otvor na. iitar·ice u zrnu. sa strane. krupne komade..27. komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake.. 15° . Saoniee se izracluju od lima. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je .. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru. komadnih tereta.29 .30. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima. U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali..128 Transportni uredaji Trakasti transporteri . pesak itd.sastav~.za <p . 3.. 3... kako bi se ublazio. kao i levak III od dasaka.u pocetku. 27.

30.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u . SI. SI. sa dva ispod lrake. 3. 3. na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih. koja se kreCu duz j'"I11. te tako mozc da dode do osleccnja trake. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake./nu. 3. 17 nalazi se na koiieima. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina. b.ial~ sa trake slozenija.SkFefa(~: 3 .ic kocnicom.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::. 6 . koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S".31. Sl. u oJnosu na poduznu osu trake.30 b SI .vni l'en!!/: 7 _ rw. JcJan od tockova na kolicima opremljcn . sa celiri clobosa (Sl. Sl. Dvosmerni skretac. a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa. 3. dvosmernog izbacivaca krela.' 4 _ eel'i l'O(/U. Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake.130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom. odnosno desno).I'(cdu. bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia.YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO.us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca.pncwno!sk/ cilindfl.'ficu .31.:. Na Sl. 2 . a kocl pokretllog. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp . trausportera.31. Sl. 3. 3. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl..~a /opa!oJll :!. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara.ILl /el'/. koji treba da podrzavaju traku.29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet.. kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo.30. tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu. 3.331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi.3.31 (f SI. no (j SI. UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima. 5 bUIlAer. a i b. b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane. uslcJ trenja stila 0 traku.

Gd .mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica. qt .00 N/cm). c).tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica.c. (3. poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni. w"=0. Pri tome. Provera polozaja pretovarnog levka.85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica. koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ). U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku. brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3. 3. Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku.sirina transportne trake.odnos precnika osoviniee doboSa.31. 3.brzina transportne trake. a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po . Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-.5 ".tdina istovarnih dobosa. em . = 0. = 1. Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m. kao i trenja u lezajima dobosa. Proracun .15 D .i. 3. 1. Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica. mls. P0.0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica. sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI.f = 0.06 .40) istovarnih kolica.. (3.331 c !stm'qrn.koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea.41 ) . urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3. ransportera (sl. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po. parabolicnoj putanji visine h. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh. c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3.38) gde su: B .32). nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 ..('.tdina istovarnih koliea. m.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa.kW k - IOOOT] .k' v P . N: f. v . prema precniku dobosa Wk.00 ". SI. N.31. Gk .39) gde su: Vk =0.

Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. najcesce od gume. prelm'uflwg lel'ka 3.7.3. ispred dobosa na raslojanju oel 1. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos. SI. ustavljaCi.klizne stmne. ONO LEV1<A (3. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku. te se brzina islovarnog malerijala V3.:.· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona.42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc .. 1. Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI. tako i sa unutrasnje strane. 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° . trake. noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa ..36).7%. pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a . .34 .34 . polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca.0 . POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni. koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom. za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica.d.8. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi. za suve materijale. koel povralnog dobosa. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada.3.35.. odnosno: ! s. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)". trake sa njene spoljne.a koja se odreduje iz izraza: SI. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa. SI.134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1. SI. OCigledno je da su kocnice. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i. kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja. Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv.a.32 Shenwtski jJrif. 3. 3.33 iIi pomocu rolucione ('elke. 3.3.35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom.. 3. 3. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0. kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera. oclnosno sile otpora. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp. odnosno iz horizontalnog u olucasti. sa unutrasuje slram..:. pa bi lraka krenuJa u suprotan smer. kao kosi transporteri. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc.za vlazne malerijale. bilo spoljni iIi unutrasnji. dok brisaci trake. SI.. ispred pogonskog dobosa.333 SI.5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° . predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera. 7° (S1.

020 .40 1.136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3.25 1.015 .00 1. Proracun sloga nosecih valjaka bill . bm pri tome su: a" . Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka.rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga. staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3. pa ce prema S1..60 085 1. proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu). 30° i 45° za trapezni profil trake. bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne.25 G .. I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ". za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake. Ako se slog sastoji iz tri valjka .nagib noseCih valjaka (0).40 055 0.85 1. m. 'A .004 .za trake sa jezgrom od celicne uiadi. . opterecene grane.50 1. 2(1-cosle) -----.10 ~ I I I ~. preostali procenat.20 1.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l .43) 3.60 1.N. kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara. staticka opterecenja krajnjeg.9.~""~~~ SI.izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom.----. 3. odnosno 25 . .- . zbog smanjenja vrednosti napona u traci." \ \.mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 .duzina jednog noseccg valjka .za sinteticke trake.80 2. Ie = 20 e . N..65 0. pri tome je: I . odnosno kod povratnog dobosa. I i 20 0. m. Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B. 70% ukupnog statickog opterecenja.00 1. Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake. = 0. odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0.za pamucne trake.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC.75 e trakc Ie 30° 0.60 Na utovarnom delu. a krajnji valjci.37 [7]. potrebno je: . srednjem poprecnom preseku.12 \ -. bm = 0..- -- 2. 15% . (3.m. prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa.proveriti vek trajanja lezaja.3qt) I.koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0.

tako da su: s Odnosno. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ . za trake sirine ispod 900 min.1 Ffv A daN cm (3.47) jerje FN = GA sinA.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1. odnosno ku = 2. Teorijski. Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm. ... tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm.. GB := ku GI.• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a). . Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 . 3.49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl..138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0. 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL. Sf. precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka.13. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1.N.N..51) nOfmalna sila F'N . GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3. 4 godine. U tablici 3. u zavisnosti od odg0v.N b (3.52) 3 red 3· . ).cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I . . +k4 = 39 . (3. brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala. UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja. (3. rukavca noseceg valjka.46) (3.cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 . prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ .37. debljine i krutosti transportne trake. W1.5.1 = 3. sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans. .N .arajuCih parametara.m. ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\. odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku. k4.48) GA =ku GA . FN := FN . l~zaja sre?!lj. koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1..50 G .{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja. tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem). ~~)~~ A (3.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB. Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera.45) Dinamicko opterecenje krajnjih.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3.

..... Koeficitezina Koefici..G Tablica 3.. Sila zatezanja 1.f.. kao i sile zatezanja trake. Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama.....--t='--.30 3 3 3 kamen 2 . Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W.13 ... kao vucnog uredaja..140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 .... lfI .l!JJl c) d) I I --.. 075 1 I 1 075.. Na SI.. 0. e) f' IJ d . 3.. a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1. casa I 03 . Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise. duz linije trase transportera..: Wp<D of ·t-'--'----+--.10.m 3.338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake .Y-O .. Tako se. 15 2 16 2 08 ..L.1 karakteristicnim tackama.1 odgovarajucoj razmeri .5.-_--... nanose sve naredne sile koje deluju na traku.-.D 3 ~ 1 ---". dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake.::UL I) g) h) H---. vrsi se provera cvrstoce trake.38)..38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera.Jll Wp > 0 Wo>O ----j....I. I B I I I I I a J - ..-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I..../"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------.. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1.4 ffi 1 2 2 .. nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ).::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1. 1..... I+---.:~. Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake.jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I.. 23 3 jJesak 0.:6 j) 3 SI.. iduCi po konturi . te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama..Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi.8 1 ugalj 8 1 025.-..1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake.L. ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada . 16 ! 2 koks 4 24 1.. 3.6 .....

odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake.. 3'. Od te tacke.3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. 2' . odnosno moguca je primena jeftinije trake. 2 . 51. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3.1 Trakasti sa vl. Brzina trake ovih transportera iznosi 1. 3.11. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce. Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem. navise iii nanize. Na 51. 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise.38. a ako predstavlja optereccnu-radnu granu. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake.l1ih tockica predstavlja korak tockica. sto se predstavlja odseckom l' . a presecna tacka je oznacena sa 4'.39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. kada je Wo > 0 i Wp > 0. a negativne namze. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O. gledano upravcu kretanja radne grane transportera. . nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. a sirina do B =2000 mm. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. 3").lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj. c i d. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 . a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa.3" povlaci se horizontalna prava do. Rastojanje izmeau susednih obrt..38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti. 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. odnosno. Zatim se tacke l' . zlebovi su na manjem rastojanju. bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. 3. sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa.5 . Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka.200mm za manje opterecene. u odgovarajucoj razmeri. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu. 3. a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp. na dmini L povlace se vertikalne prave 1. . osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe. Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns. a presecna tacka se oznacava tackom 2'. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane.142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake..38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja. Kako nema apscisne ose. 3. Linija 1'. u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila.3' i 4' spajaju duzima. kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja. Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja). 3. Na unutrasnjoj strani. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2. a ne i vucni. Kroz dobijenu tatku 2". Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja. kod traka pod nagibom. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake. hladnim lepljenjem. 3' -2". Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba). 2-3 i 4.. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice.. Potom 5e od tacke 2'. specijalnim lepkom.) mis.11. Takode. traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize. Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake. 3.. tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti. Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. u proizvoljnoj razmeri. 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije.I".

o~nosno zatezn~ koturace. . Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake.. . sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog). Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea.40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi . 1. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske.nosera konsrukc(ja sloga tacklea. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. 35mm. 3 .144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St. Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi. 3.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca. 4 . Vuena uzad se brzo habaju. Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima. Osnovne karakteristike prora{una.311: rad. te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja. Vucna uzad su precnika 0 25 .sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja).40. dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. sto zavisi od uslova rada.1'UCI10 ufe..obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake. posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h .39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St. . a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. .d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (. od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1. ~. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter.a.fransportna (raka . 2 . izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa. ~. 3. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca. 3.). (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji.. vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. Sl. transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca."uen~ uz~~ izra. 5 .Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~.poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka. sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka. tako i zatezne stanice. odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl.. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano.l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi.40. te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji. manji broj oslonaca toekiea. . Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: . odnosno uzctnjaca. tehnoloski su slozene izradc.

b) deo Irake 2. (3. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. 4 .:j l'oIIjo/':. . 3. 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca .l1osef.ubrlni dobo~\' PLJ: PL2.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj. koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima.: trall~porlera: D . odnosno 0..02 za celicne. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima. na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere. suva iii podmazana. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi"..015)1. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom. trake 2. Olucasti oblik trake f?rmiraju. na otvorenom prostoru .015. 6 . .. m.. I'u("ni la11oc'4. m.!anac. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji.) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera. Na meslu utovara i . I -nose.l'aIjIlJ:. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja.1I0S(I(:"'( trake. a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona.IroKa. .3. Janca 4.. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg.nosac trake. vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0.nosaca trake 6.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima.0. sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim . Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51.tdina uzeta po duznom metru. .amortizera. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi. Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 .53) Pri tome je qu .11.valjci 1..prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca). 3. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f. N/m. na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac. SI. 0. zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi. 5 .41. 0) shematski prika:.delovima.prema broju lanaca. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: . Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3. a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca.01.i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake.\}octica. Broj ulozaka trake iznosi 2 . Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika. -pogonski /tJllc(J/lik.3 . odnosno w =0. Krupnokomadni tereti (blokovi i sl.l. 3. a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0.!leztli uredaj .013 . Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2.4 i trake su jeftine. te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl.. kisa. tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad. koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka).. 3. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51.146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem. gde je /3 . Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. yodice 3.244 rad. Traka se pokrece preko pogonskog dobosa. valjka 5 i nosece plocice .11. prasina temperatura vazduha).41 a i b ) noseceg valjka 1. 2 .:a p/o{ica .ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2.prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima. a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi. a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem.027 za lockice oblozene gumom. Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka . kao i zbog prosustv. ZU zt. gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica .

44). a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci.zadriaca na nosecoj grani trake.. pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj . c).jedinicna tezina lanca.. N/m. i !-L = 0. rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake. 0. postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. Sf. qr .njihovog kapaciteta i do 50%. pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake.42 (3.02 . (3.koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0..35 za rnokru traku.{en}e krupnokomadnih blokom .54) qo . N/m. Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica. 25° primenjuju se specijalne trake. ispred pogonskih dobosa.koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. 3.55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno.. 3. qO(! .43. 3. Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake. !-L . primenom vise oslonih diskova (Sl. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje.. 3. Pri tome je !-L . b) . Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi. 3.skol'(f oj .148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt .025. N/m. postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0. kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl.sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji. nosecoj transportoj traei.n :lebOl'.J1 fraka sa O/U(\lst. prika:: \'isedh Iransportn. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada .tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci. Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 . a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni.43 Shematsk. Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake.58 za suvu trakll.43 a. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom.jedinicna tezina trake. !rakom prehacfllom preko d.?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja . silom. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima..ma . Savaladavanje velikih nagiba.11..

lpt i quI' budu vece vrednosti. prikazan je na SI. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3.mestu. potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. tg~ ~ J. cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom. Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake.44) koji povecavaju silu pritiska trake. prc svega. odnosno ugJa nagiba trake p. N (3.11. pri tome kod nosecih valjaka. delovi Ianca. kuke ili drugi elementi (SI.kopaeu.59) (3.58). cevasti transporteri sa vucnim nzetom. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3. uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake. kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet.l + J. (3.14.45. pri veoma velikom nagibu transportnc staze.3.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci.58) Kako bi p:itisna traka.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane.57) a ~oja se povecava sa porastom qt. sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J. 3. transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti. pa potom u oblik cevi i obrnuto. 1z izraza(3. Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa.lpt cos!). npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J. SI.lpl cos~) L. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi". preko tereta. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom.150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~.w cosi3) L. nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: . N SS = qop (sini3 . 3. napustanjem povratnog dobosa. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini . 'lIke.l pi ). (3.% • SI. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize.60) 8-8 gde je w .l + qop qt (J. kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom. 3. siobodno nalegala na teret. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba. na pogonsku. 3. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se. izuzetno velikim uCinkom. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka. kao zaddci tereta. ukoliko J. Ako se usvoji da na ton: .46. nosecu traku.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3.

s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: .8 i 1..0 38 1 i ~ _" 6"-.16 1. pozicije 4.5 3. portera tr~l e trake..::3 .9 1-. Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama..2-+ 53. duzine do 120 m 81...1 2.3 5 2x150 3.48 SI.(~)~ __..5 3.~6~1 5 3..0 22 8 19..8 2.2 26 3. 200 m.6~~1~3.~2~.47 o / Z SI...0 2.47 i 3.6-11 ..___+_::.. sopstvena masa.48). iii za odlaganje materijala. m/s 3. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1. 3. m i m/s I 3.. 3.-.4 2..5--i~2::. .-0_+___. .48. oblik i polozaj ovih transportera.:8:. 81.:·ii'-'s"-'e:. 1~.3. 50 m.:=2.:"". ...kopaca do magistralnog transportera.3iL.0 28 i 1 2 .relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak.6 I 2.46 .::. mogu da se svrstaju u sledece grupe: . I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl..-=--. kojima se Trakasti transporteri.::6.1~. imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ.. trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l .c6J. kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca..istovarne.21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja. 3. duzine 150 . 'te a trake .·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29..6 2. .45 Relativno velika brzina trake.-l-..+-_::.. 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+. 81.46 2'.visoka pouzdanost u radu... duzine 20 . 3. 6' i 8'.14 Duzina Sir.66 3 '57.6 .ina Brzina prema trans-' .3.49. pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.pomocne.. za transport do magistrainog transportera.::x3::. poz.5 2x500 2x240 120 1l--. 3._4~~~3~. SI ' 1 po l r.2 2x90 9 sr.5 2x170 4.5 120 8' 23.c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~.::0-l---....5:. 3...konzolni.46 m Osnovni transporteri 1 16. 3. relativno male duzine. sr.2 m od gornje istovarne tacke.2 1..46.3.1 2C 6' 84.__. __+_.46 m i .. trake.4~~1~.mosni za transport od masine .152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3.----~ : 7 3. ..3 2.:7::. 81. 4'.6 3.-+!.6_"~. 7.5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina... 9.6".pretovarni.

53 J . a dopunskog dobosa.51 Kod transportera velikih ucinaka. 5 . S1.prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje). smestenim u sam dobos. 3. .redukfor. posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: .53. radi postizanja potrebne vucne sile. S1. Njeno vodenje se. 3.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku.prelaskolll trake preko sloga valjka. pozicija 2. 2 h plu. 3.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1. St. 3.elektrotno{or. 51. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga.154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf.52. .ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele. 4 ~ dobos. mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla.54 SpecificnOSli proraclina. asinhronim elektromotorom. pozicija 1. . Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom. 3. odnosno njegove funkcije. spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune.50 Sf. 3. Sf.proeesima utovara i isrtovara materijala. ili hidromotorom. . u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. 3. 3.49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje. . Na sl.50 iii cetvorougaonog preseka S1.neravnomernoscu protoka transportovanog materijala. primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima. 3. Pri tome. cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. odrectuje se elektromotorom. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla.va: 3 . jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. Sf.rukav(jc. 3.r! doba.

lr .za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°. m 1h (3.brzina trake. c: Qt = 900 v (0.9 b . sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. P .9 b .za olucastu traku sa bocnim valjcima. Sl.rastojanje izmeau dva sloga. m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0. kg/m. m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0.65) Pri tome je: v . ptr pter - jedinicna masa trake.72) .61) 3. Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke.9 b -0.9 b .62) .05)2.05i. Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka. d: +v2 (3. 3.-.0.34) moze da se napise u obliku: .05)2. m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: . Qt = 427 v (0. m .za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.67) (3. pod nagibom Ie =36°: QI = v (0. gumenu traku.61): c . sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja.9 b -0.stvarna sirina trake.broj umetaka trake.odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0. Sl.za olucastu traku sa bocnim valjcima.0. odreauje se na osnovu izraza (3. 0. kg/m. kg/m. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3. mls.11. izraz (3.0. a . N. v .05i( 245 + 840 tgqJ). pod nagibom (p = 30°.63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0. m/s. m31h (3. ili stanja bliskih rezonantnim. ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°.69) (3.68) v =---. (3.156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera. b . Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu. m. u zavisnosti od slucaja koji se posmatra.9 b . SL 3. a predzadnjeg Ie = 18°: .9 b . . jedicna masa transpoirtovanog materijala.VI • 2v1v2 m S .0.12.11. m31h 3 (3.71) i . pri tome su: S .za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0. sirina trake. m31h 3 (3.05)2.brzina trake.70) trenutni modul elasticnosti trake.05)2(390 + 725 tg<p).05i(345 + 770 tg<p).koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku. N/m.11.ugao nasipauja materijala.sila zatezanja u posmatranom delu trake. PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita.v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3. <p .0. Za tansporter duzine L.jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala. m.9 b . m 1h (3.66) EtrBtri m . 3.64) I p = 21)%'S q (3.0.05)2 tgqJ .

OSi(41O + 710 tg<p).0. dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: .9.9 b .11.za olucaSlU traku sa bocnim valjcima.73) (3.[53].05/tg<p.. 20%. tlh (3.05i(495 + 595 tg<p) .8 .05itg<p .[21].5.[56] .0.K2 pv (0.05)2(410 + 710 tg<p) . tako je K/ == 0. Sl.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°.Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu. a: Qth == 900 pv KJK2 (0.0.tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0. tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3. iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0.9 b .82) (3.9 b . .9 b -0.74) (3.78) (3. odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v . tlh Pri tome je p. 0.u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0.77) .9).o.[15 ].75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada.83) Qth = 856 P v KJK2 (0..za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0. tlh (3.86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2.05)2(345 + 770 tg(p) . a predzadlljeg <p == 18°: .OSiC495 + 595 tg<p) .76) (3. tlm 3 . obicno za 10 .OS)2 K2(0. Qe == KI' Qth .84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0.158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 .11. 3.0.O.79) .05)2tg<p .0.05)2(390 + 725 tg<p) .9 b .9 b .80) ° (3.9 b .[8]. tlh.9 b . tlh (3.0.8 .[46].gustina (nasipna masa) materijala (3.m lh .9 b .9 b . c: Qlh == KJK2 pv (0. 3. tlh (3.05)2tg<p. tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3.85) LITERATURA: [7] . Sl. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°. pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0. pri transportu u usponu iii padu).u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0. tlh .. (3. Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku.0.OSi(24S + 84S tg<p). tlh (3. m lh. tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0.9 b ... Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p.0.9 b .0..[ 12].Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake.Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera.[55].81) ..

l. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera.1. obicno do 1. sa zateznim ureaajima 8. kako sa jednim. razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. 4. transported za prevoz ljudi. hladenju. kao i transporteri sa podom od slozenog profila.2."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci. od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji. vucnog lanca. S1.t:aka. Pod je lzraden od odvo]emh ploca. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera.4. to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca. sa pogonom 9 i zatezni 7.25 m/s . Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena. a poveeava se i raVl1omernost kretanja. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom. preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. a u posebnim slucajevima i prostorna. masinogradnji. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave. ispiranju. bez bocnih strana. tako i sa nekoliko pogona. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu. bojenju. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. energetici. a suprotna grana krece se po sinama.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda. razlicitih rasutih i komadnih tereta. oslone valJke. metalurgiji. a koriste se u hemijskoj industriji. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa. pogonski 2. koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala. sklapanju.2.t'1edutim. . element transporter a je jedan iIi dva lanca. sastoji se iz nosaca. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. . kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju. 4. ogranicena je njihova brzina kretanja. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima. Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna. pa je po njima transporter i dobio ime. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . zbog ostvarivanja frikcionog pogona. u pravcu uzduzne ose transportera. kao i prema po:ozaju trase. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova. SI. kontroli itd. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. od plasticne mase i s1. bas zah. kao i ohladeni elementi). Vucni.podloge y 'y Plocasti transporter.1. Plocasti transporteri opste namene 4. a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod. 4. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ . rede od drveta iIi je gumirani. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. kao i u kosom pravcu. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika. otpustanju.

ravni podovi. abrazivnih (rude. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani. u odnosu na trakaste transportere.). d) ravni. sa jednog na drugi pravac..: u) /. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera. 100. b) nugllllli. SI. 4. kao i valoviti ali sa nepokretnim. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje. 100.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. zbijeni. 8 m). mogu bili razliCite konstrukcijc poda. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. c) /.3. po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1. SI. Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl. zbijeni sa bocnim stranama. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama.tIL/gnu/I. 4. Na SI. a iii od celicnih ploca.4) sirine poda: 800.valoviti.plitki i duboki.2). sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. V. . a i b. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. kao i malerijala visoke temperatnre. c i 4. ravni sa razmaknutim valjeima. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda.. odlivei is!. c.2.2. 4. c. ZU .3. 4. d.\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa. 4. konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'. Takode isti se podovi ko- Sf. kao i bez valjaka. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine. 4. 250. 4. Jedan lanac. su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 . g i h. valjkasta lanca koraka t = 80. iz celicnih limova debljine 4 . 200. boce i s1. krupnokomadnih materijala.3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje. kao i kod valjkastih lanaca. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana. 630 i 800 mm. j) isto.. bez bocnih strana .) materijala. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih. d) i e) . ravni. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. c) na suprotnoj..3. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika. a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom . bez primelle dodavaca. 400. sa ostrijim.162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih. 160.3.ravni.S.orl:oJl/o/11I. pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca. 4.3. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera. primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. Transporteri ovog~ ti~a (Sl.3. 12S. kao vucni element. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca.:. g) i h) plitki i duboki . postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. 4. naroCito kod utovarnc sekcije. 4. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) . kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera. 4. lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. e) valoviti bez bocnih strana.. 31S. kamen itd). cilindricnog oblika). ~OO mm.. Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih. pa su vece i njihove ccne. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. koji Sll povezani clemen tim a lanaca.: elementi masina za ugradnju. 4. kao i transportovanog matcrijala. 4. 4. koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80. kao i sa manjim prevojllim radijusima (S . Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica. a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom. 4. kao i visoke temperature (otkovci.1) J. sa bocnim stranama. videti SI.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca. vidcti S1. razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima. bocno ugradenim stranama.talasasti. Kada je pod gladak (S1. p/()(\/slih transporter(/. utiskivanjem.kutijasti. krupnokomadnih.sastavljeni sa valjcima SI. SI.tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. f i kutijasti . SOO. prcnosi na yodice trase transporlera. u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. 4.4).3. c) isto ali bez valjaka.2 Shemafski prika:. 4.3. ravni . S1.i do 2000 m /h. Tako su na S1. kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km).uJ'i:ullw/J/o . uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°). kao i sa bocnim stranama. e. a takode i zapaljivih. . sirine do 400 mm.3. 10 mm. Valoviti podovi bez bocnih strana.}()I()i.2.~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru. neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka.:. a). sa bocnim stranama . S1.

125. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. 100. 800.. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama.5. 3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana. 160.na podove sa bocnim stranama)l . Ii) pfilki i duhok. a manji . c) iSfO. b. r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa. 2 centraln. ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera. kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera.h'(Jnje . 1000. primenjuje so ravan. 1200. kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura. 315. Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt . 6°. 1400 i 1600 mm.(enje to'eta i \'u(':nim Sl.ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta.' tJ isfo.' d) ra)'ni. valjcima...5 efemel1rima: 0) zbijtll.164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka.. e) vafol'. sa hocnrm stranama. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike. a za valovit e = 5° . Sl.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom. 400. 650. 4. Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji. 4. kao i elemenata celicne strugotine. sa elementima::a I/o.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama)..e f ovde jept . bet: l'aljaka. 60°). 200. u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca. neprckidni pod sa bocnim stranama. U svakom slucaju ~ < (<ilk . 250. Osnovne dimenzije poda. zhijen.fi he: hoff/ill Sfrana. a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. Sl. 4.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i. Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala.. sa hotnim sfra/1amo' g) . kada su veCi uglovi nagiba (45" . kao i za ostvarenje veCih kapaciteta. odnosno transportera. a) i b) Sf. kada je glatki pod e = 9° . 500. a visine bocnih strana: 80. 4. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje. 4.5°). a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala.4. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI. komadnih tereta. koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea. 355. 450 i 500 mm. sislem za poc/mo7.3).. . kao i tipa poda. Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400.

ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°. Profil zuba lancanika je standardizovan. postavljaju se ograde. metalne konstrukcije. kao po pravilu. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije..'faslog trallsponera.3. koriste se ugaonici 1. a sa strane radne grane . a . Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja.kosog pogona. pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo. kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata.7. kao i sediSta za radnike. posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava. b .. 4. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja. posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda. Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina.7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·.6 .optereccnih lanaca. da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika. a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1. kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala . ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. 4.a deollica Postoljc transportera. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc.4. kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona. . SI. U svojstvu os- sine 2. ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta. S1.167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° . Pogonski lancanik kod pogona pod uglom . Kod krivolinijskih sekcija.7).zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI. rctko se izraduje od sirovog gvozaa. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. 60°.. prenosnog mchanizma i elektromotora. 4. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile.ekcUe postolja ploc. Ploeasti transporteri veCih duzina.kriro/inijs/:.. 2 koraka lauca).6)..3. b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI. 6 metara. pogledati S1. a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija.ploCicc. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra. sasloji se iz pogonskog lancanika . Jonih vodica pokrctnih lamica. 1000 mm. 4. kao i na postolju srednjih delova. kod transportera Jakog tip a. Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 .. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva. g i h. 4.6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom.srednjo. f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni). kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine.zavojni ili opruino . Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon.. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca. duzine izmedu 4 . Zatezni uredaj transportcra . pogledati S1. iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma. a srednji deo plocaslog transportera. izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI. 4.4.zvezde. dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca.. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc. SI. Pri transportovanju komadnih materijala.7.

&). Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0.4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl.0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r . a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim.9 0. b i c .2.·' .168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J.90 II I Medutim. (4.sirina poda transporters bez bacnih strans.1 ~n POD I JI 1.. kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera.65 .8. transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka. tlm 3. m. .sa nepokretnim hocnim sfranama (4. \If = h3 .koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0. sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje . a B _ sirina poda transportera. zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI.3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni). 0. valjkastim osloncima. gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja. Duz poda. m/s. b sa pomerljivim bocnim stranama.nasipna gustina matcrijala. se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl.4<p i b 0.. C2 . Tabliea4. SL 4. kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4.. Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara.8 c) (4. bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j.20° Preko 20° 0.3.1) . SL 4.85 I I 0.95 0. c .4. 4. . 4.koeficijent korekcije. bocnih strana. m.. a). A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be.8.8.0 bez bocnih strana 1.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3. Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera.brzina transportera.sirina poda sa bocnim stranama..85 S.2) .1) gde su: Bh . P Kada je zadat kapacitct. (4. bez bocnih strana.

2. sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije.0.7).7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4. ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom.05 .5) = 3600 A v P = 3600 0.3 Sirina poda. rn 0. f. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana. talasastim stranama. brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje. kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno.3.3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0. Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta.~a.2 m. nacmu nJegovog pakovanja.1I =0 1 .koeficijent koji se usvaja prema tablici 4. O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a. mls 2 Q. je t~r:~ ~rupno~omadni. Upotrebom zavarenih.2 Sirina poda.5 310 0.. male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa . Orij entaciono je qoz600B+A. tIh v.6v v (4.8 700 1000 1500 I gde je X2 . b _. dok srednjeg tipa . Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0. m 0. C2= 1. tako da je u tom slucaju: A2 = 0.5 238 67. .2m ! Obican materijal 16. 0. kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4.. . 15% I i Konacno se izabrana sirina poda.25Bb2 B A . SI. mls .5 1. za nesortirani je X2 1. Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera.7. dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1.. \If = 0.6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0.4 0. 4.. mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a.63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0..01 . 1.. dlmcnzljama komadnog tereta.0 105. ..gravitaciono ubrzanje..nm. 3.5 m/s..8 500 700 1100 preko 0. m 26.6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama. visine 0.9 131 Prora{un vu{e.za terete srednjih karakteristika. Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4.. K~d~. prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda.8 3/h Kapacitet. pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3.75 i h = 0. vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ).kapacitet transporlera.za krupnokornadne. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 . ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca. okruglill kanka.73-. -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2).2 152 535 1.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim . ISortirani materijal Maksimalna velicina "a"... u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era. A == Bbh\lf.65.4 172 44.8 .2? m/s.kao i kod trakastih transportera.9. a \If = 0.0 m/s). 3 kN.. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4.8) gde su: g.koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2. m. (4.4 207 665 1. otpor dill zasebnih. maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka. 0.sirina poda.0.5 400 (4. 300 mm. K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta. <p = 45°.3) i (4.0.4 416 1. tablica 4.brzina kretanja plocastog transportera..4 .170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'.. obicno je Sm.65 0. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 .. za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl. Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu. kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju. . njegovoj koliCini . prcma tablici 4.5) potrebno je proveriti saglasno . lanaca malog koraka.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t. amasa stepenika 25 .:ateze.vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. 5 . v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika. iii sa kose na horizontalnu deonicu. a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure. pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane). svaki zasebno. podstepenika i cetiri valjka.J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. b i C . 8 . 4. od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a . eskalatora: )'(lljak.unutrasnja ploca. koja je istovle~eno I ogramclvac s. opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem.ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea. Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica.) iii su od metal a sa obodom od livene gume. ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu. b.4.. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom . 7 -. 7.f/ja.rase transportera .:a l'uen! /(}fIOC.. tako sto se lanac pretho~~o :. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 . 8 ' o. 9 .15. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila.. precnika 100 180 mm. sa svake strane po jedno. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku.se Izraduju od celika.16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF.:vlpnJa Ianca.. vlakana itd..valjcie (Tolna). tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim.suplji valpk.. osigurac (uskocnik). Sl. duz Citave trase eskalatora (radne grane). 3 .< 5 ~ ce.ad plasticne mase. :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru..mvine wJI)af.3 ito: 1 spoljna ploca. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. 11 opruzlU prstcn..15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT . 4. SI.6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora. Sl. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu. Ubrzanje pri pustanju u pogon. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih. 4 . kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora. 3 karkus.. . S1. za vucne lance i druga dva . kOJI se ! termlckr obraduju. potnocni )'a/jak.oslonac lanca.14. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4. karakterise se snizcnim sumom. 135 i 200 mm. Svaki stepenik. kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0. Spajanje valjaka (kako supljih.. S!' 4.pomocna valjka. sirina stcpenika iznosi 500 . Korak stepenika iznosi 400 . Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice.eskalatora. odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora. Valjd. 1000 mm. 4... 4.5. odnosno uljnim prigusivacem. zaustavna podlo~ka.' t) ~ 17 10 (0 oblika SI.osovinica za spajanje.2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca. L~~el~stt lan:l.' 2 ~ podstepel/ik. Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom. 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea).caura.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita.16 oslan]a se na cetm val]ka. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 . Pogoni.184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1. 6 . 2 . 4 . koraka 100. nerazdvojivim spojem.oSI1Ol'ni .4.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. 60 kg. a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja. 240 N.. te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·.

bro]' put'k .6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om . kao kod stepenika eskalatora (prsten A . otpornih na koroziju..zavojni.. Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova.96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja. kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 .a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd. za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki . 4. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature.?ute:Jli ure(iaj.0 m/s) u kabinama. Valjkasti oslonci su pravi. kao i kod plocastog transportera. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine). ~ .. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori.\jJurlera: pORon.'''' m a Ila]e nom stepemku.u/uzi. . '1 SI. . brzinom do 1.3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v.gl. koje se kreeu malom brzinom.. P. Eskalator se montira iz tipskih.osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera. s.4 mis.. rukoh~a~o~n. (J zeleznickim stanicama.ek. 6 .1:i§/G/.4. a primel1juje se kombll1ova1l1 .. potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi. .5 kg/Ill. mora stepenika eskalatora.. 4. '.brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k .' d .5. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres.~A. pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm.dvn lanacana prenosnika.. 4 . koraka 400 .4 ..'. 600 mm.A. 2. '. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora.. Trnka iIi pod nn gornjoj.'ju .11) as gd~ su: Ijf = 0.S ''''. Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja.'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta. kao kod eskalatora.028. 4.18).85 .sekcija.. i 2 i 5 .27 . mahm pogollom. SI. 3 Iraka. Q j - A-A """". 1. (4.meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva.. podesl.. S1.. Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc. 500 m). sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7. ?. kao i kod podzemnih pdackih prolaza.im o~novnog pogona.6 . 0. npr. sa 4. skupno . Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun.nr~cJe sc pokreee preko . ko.nske zvezde eS~dIatola.transportni uredaji.. a. 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno . na aerodromima.opruga sa tegom iii samo sa leg~m.ruko!JI'a/. ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora... moduIskih sekcija.25 .pokretni trotoari i putne pruge.37. preko vmtila po~ go. noseeoj povrsini imaju uzduzne recke . Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora. konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 . Putnicki transporter. .14. S1.. sastoje se iz sklopova . na rastojanjima od nekoliko kilometara. koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0. koje Cine sredisne del~ve tras.grebene. . stimieama metIOa. r~i.. kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano. bez boenih strana. do 20 m. kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora.0 m/s . ravno sastavljeni pod.prirw.186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve. U:'eda! sa. masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1. kao zateznim uredajcm.e.. a Ila)mall)a. Masovno. ?s. 4. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0. ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru. Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze. na sajmovima.0 Ill/s . traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca. Kod transportera manjih duzina.nt~lc kIet~nJ~. 7 .18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ.. Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase. v = 0. 0.

Transporter moze imati kako direktan hod. 104 km predenog puta. 1130 mm.188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi..eksploatacioni vek 105 .. snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 . ugla nagiba 0 .0. LITERATURA: [21].manji je od 80 dB. preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom. i 1200 mm.. kako pri kontinualanom reZimu rada. automotskog rezima rada.. ukupna sirina trake iii poda 800. ncposredno sa pulta operatora.. 75 kW.. trajnost transportera . Da bi se obezbedio normalan pristup putnika. 12°. Osim motornog." .95 m/s.... tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje. Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon. kao i za zaustavljanje. 300 m. brzina kretanja pod a iii trake 0. 1000. duzina transportera iznosi 12 . kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase. sa cesljevima kao i kod eskalatora. 16000 Ijudi/h. nivo buke . a pridrlavaju se za rukohvate.. Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora. 15 . radna sirina trake do balustrada 730. kao i izlazak sa putnickog transportera.90 . tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan).. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 . 930. promenom smera obrtanja e1ektromolora. a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja. ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista).platnu.[45] .

Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase. jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju. iii eevi. pOtlsklVanjem du~ . Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. translatormm ill translatomo . a bitno je da je za 3 . kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala.materijal se lakSe sipa u transportni oluk.trans latorno v~retanje.strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. visoke temperature.en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. specifcne konstruktivne modifikacije. kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji. lepljivih materijala. Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima.povratnim krelanjem slruaaca. kao i oluka. ' Prema kar·.1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. zalim sljake. ukoliko strugac.grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. Transporteri sa niskim strugaCima. koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima.kolutni transporteri.trugaca obhka pumh ploca. Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri. a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ . Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika .akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim. zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji.. 6. ako se izvrse. pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka. nose izmedu sebe ploee .. pula ~anje visine od zieba. Posebnu. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. prasinastih. visina niskih strugaca bliska je visini lanca. poviS~nc temeperature. kao i vrelih tereta.prilepljuju se za strugace.zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. jako vlaznih. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. zrnastih i komadnih tereta. malih kapaciteta (do 5 m /h). Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika. Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). jedan ili dva. lomIjivih.lake grane transportera. sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel. primenjuju se za prenosenje razlicitih. predstavljaju osn0vne agregate podzemnog. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski. a mokri i lepljivi . mokrih. GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse. metalne slrugotine. jamskog transporta uglja u oknima. pepela i drugih razliCitih materijala. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. praskastih. U slucaju da je radna strana transportera gornja . Vucni lanei. Pozllati su lakodc i uzetno . koji se primenjuju za prenosenje zavojne. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. ukoliko je radna strana donja. Povratno . Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea). a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . konstru~tivnu. posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini. Takode je i znatna potrosnja energije 5. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi.0Iuka (zieba). sa grabuljastim transporterom. Ob~lk 1 vlslIla . visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea. Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5.

a moze doCi i do lomova na transporteru. hod :alezI/og uredaja . koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda..' P .so dl'e grane . rucnim iii daljinskim upravljanjem.sa jec/Ilom granmn. zale:I/. 0.horizontalnom CSl.ma ohlika punih p{oca: P .2. Duzine transportera su do 100 mctara. kao i habanje.192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk.0 m/s.. Obieno brzina transportera iznosi 0. sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren). Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima. 5. 5. ZU . kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi).!. Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI. 1.l.2. 5. 5.2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5. ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka).5.2. pri simetricnom rasporedu strugaca. ogranicavaju brzinu. p/OC\l: a . Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca. ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica. c) i horizontalno . Osim toga. Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon. 5. a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. a). kao sto je poznato. n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh.nagnutom (Sl 5. tesko drobljivi materijali. ZU . izracluju se zatvorene vertikalne konture. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca. nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta. sto je kod nekih matcrijala (npr. osnovne konstruktivne verzije.2. koksa) i nedopustivo..transponov~ti po donjoj grani.5. uredaj: X . preko pogona 3. a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1.2. kroz otvore na dnu oluka.1 5.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika. nagnutom (Sl.. transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. d) smeru. 5. b).1 Osnovna obelezja i osnovni parametri . gornJoJ. a. a kapacileti su 50 .ljJorler sa )'jsokim srrugac'r.pogon.afe:ni urectaj.. duzinu i kapacitet transportera.. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1.. S1. Sf. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog). a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac. h .16 . b. Sl. nagnuto ..pr:gon.ma ohlika pun. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi. Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5. Ter~t se moze.5 . Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera. a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca.4 mis. a kod drugih nepozeljno. c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl. Sf.1. koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem.7.2.1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta. .gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma. pneumatskog iii hidraulicnog pogona. Znatan otpor premestanja tcreta.

b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 . Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom.. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka.. Sl. kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera. pri transportovanju dubriva na farmama. tiv.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160.. 40°..1 . a iIi je. zivolnih nal11irnica./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom. a izraduju se i horizonlalno . Sl. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca. jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni. 5. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci.idm'a. lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se. mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta.'flJim :ido\.. kutijastih strugaca (Sl. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. 200. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala. 5.. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. npr. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5. pogledati Sl.1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca.3. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima.1 i 5. b i c ~ sa pokretnim bO(. mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip . Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta. Ipak je primena horizontalnih. Kocl transportera sa dva. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera. Kretanje. zatvoreni transporteri. nalazi se iznad strugaca. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- .3. jednolaneanih transportera retka. 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. 1. sirinom strugaca. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera.. po valjcima dui bocno usmercnih vodica. a sa strugaCima sirine 400 .0 mIs.1. kao po praviIu. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac..1. Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5. 1200 mm.strugaca Korak cillnaku lancu t. a. l'iso/:im slruga6ma.3. 5.zalvoreni. 315 i 400 mm.2.1.194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° . kao i njegovo ubrzano habanje.63 m/s. 5.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim.. 250. sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima. NajccSce sc primenjuju vertikalni. Koriscenjem specijalnih.5 '" 0. be: bu(nih ::. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca. lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti. retko _ lanac ispod slrugaca.200_. 5. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 . v '" 0. c).

d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom . zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje. iz sekcija duzine 3 . Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom. Ko. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. kamenim plocama (od bazalta i s1. zrnastih materijaJa itd). 5.zavojni. b). Nedostatak transportera sa jednim lancem. 8 mm.. b).visina strugaca. a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti.3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara...dva lanca.a kod komadnih. gde je hs . 5. Pri transportovanju abrazivnih tereta.. 1200 mm. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera.5 . 5. Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 . Kod posebnih konstrukcija plast transportera. prema geometrijskoj zapremini toga sektora. Transporteri sa dva lanca. npr. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada. koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi.. zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 . oluk se ponekad izraduje od drveta.simetricno za vucni lanac. a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr. c.: kuhinjske soli). ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca.. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog.. Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno. Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta. a za vece sirine . Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh). 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja.7 . sa konzolnim stmgacima. 5. a kutijastih .)..8.5. posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. a hod zateznog uredaja nije manji od 1.. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca. Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca.horizontalno zatvorene konture. Malo sipkavi. opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca.1.5.. malo sipkavih tereta je 'V .. polukruznog (S1. prekrivanjem. naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa. SI. 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). 0. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI.. a ucvrscuju se rebrima.. Sa povecanjem ugla P nagiba transportera. b.5.. pravougaonog. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca.. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 . 5. povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja.6 . Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka. St. Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa.6 koraka lanca. Inace.. koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca. 5. trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka.4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". Prilikom praznjenja zIeba rasuti. komadni materijali (npr. SI..0. nemaju ove nedostatke. oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m. Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0. a dvostruki .500 . 4) hs. zatvarajuCi lanac i zleb.4 izraduje se u obliku noseceg plasta. a).197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom.. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac. ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. Lako sipkavi. 800 mm) iIi as =0 (2 . 15 mm. Na strani pogona i prenosnih mehanizama.'V. 6 m. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. pogledati S1. uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila. polukrufnih ploea 5. sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun . StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 . sto nije celishodno. 5. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno ... slucajnim preopterecenjima. tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 . mm. naroCito kada su uzani strugaci. kao i transportcri sa jednim lancem . Vlsme strugaca i koraka lanca..2.

.. Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5.radna sirina i visina zieba. = 2 . m.2.. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5. kao i korak strugaea..Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera. Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu.1 1-1..visin<l sektora.. koji se kreee bez klizanja WI = 0.. C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5. = 5 .0 I 10° 0.1 '" 0.... 0. za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X... odnosno materijala koji se transportuje. gde je 1-1 . a za slucaj obienog tereta je X. N/m. N.75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn.. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5.0 I I I I I 30° 0... (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI.5.kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h .Njm (5. Ko = Eo = 2. ProraL'u!1 vuL'e.0 . Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0. odnosno punjcnja praznjcnja. radnoj grani.5 Sht'IIl(l pros/ironja ra. sa kliznim lczistern iznosi WI = 0. Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2).7 a za druge malerijale je WI = 1.sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice. Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea..komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1. 0.0.60 I 0...4) . kod lanca bez valjaka.0 1.5. Preporueuje se da je: Bo=Xs a. 25 mm yeca od visine zIeba.50 I wiwr I . N.7 . polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa. Olpor kretanja tereta.lako sipkavc . 0. Sn-J . kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5. prilikorn rastereeenja transportera. m. uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao .1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce .6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom.85 1. 0.WI = 0.198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje. Kod transporlera sa dva lanca.6 . Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima. 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1. 2. u zavisnosti od llslova rada.koeficijent trenja tcreta po zIebn.koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala. sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera. za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0. polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala.. pri tome se na opterecenoj.6) Sn = S. 4.5 a. Eo i ho . usvaja se da je X" = 3 .za materijale : 1. m. . SI. zaokruzuje se.0 I I I 20° 0.sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru.10 .2) Odakle je radna visina zIeba.65 1.5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja. a znak "minus" . .. Dobijenu sirinu zIeba. 7 i X" = 3 . 3.5) as=i....4 . ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5.40.dnzina vertikalne projckcije . u zavisnosti od tipa strugaea...63 m/s. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 ..3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 .25 .-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h.13.prilikom spustanja materijala. 4.50 0. 1.

da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost.za zrnaste materijale. kreda. za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 .7 i 5.vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta.j).. kg.ugao otklona elanka lanca. a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije. brzina lanca iznosi do 0. Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) . slad. rasutih materijala.vertikalno zatvorenu (Sl. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase.3 Cevni grabuljasti transporteri 5.7). a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr. drobina itd).5. Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So. Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni. 5. (5. = So t sinE. Na kraju racine grane. kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 . Sl. f . 3°.. nelepljivi materijali. opiljaka livenog gvolaa..sirina strugaca.8 je zatvorene konture lanca 1. zrno).cirkulacionu (Sl.. krec. u drvnoj industriji ..: tucanik. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl. m. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0.9. u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu .8) gde je h . cement). 1200. Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima. za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. secer. Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 . 5.--.. kosu i kombinovanu. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca. dimenzija priblizno 5 . koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5.200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke .8 hs . 5.7. kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji.10) E = f = 19.9') gde je mt . B . Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda. 5. Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale.korak clanaka (karika) lanca... strugotine od drveta. pri proizvodnji vatrostalnih materijala. na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala.empririjski koeficijent. g i 11).'isoke slrugae'e Wh=g mtWt. za neki ugao otklona f. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8.9. m. (5. Mesto punjenja cevi materijalom je 4. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm. Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno. 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca). mirisnih i toplih rasutih materijala. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). u kombinatima stoene hrane. caj.6 Shemalski prika. prasine uglja i drugo.pri transportu opiljaka..1. horizontalnu.6). Uostalom. Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac.. .- > W h cose. 5. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl. Sl. 5.1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter. m.. zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce.-. t (5. pesak. masa strugaca ne uzima se u obzir..3. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni . shob.masa posude tereta ispred strugaca. industriji gradevinskih materijala (suva glina. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°. Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi.56m/s). 10 kN. (5. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen. koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. (5. pa je tada W So ~19. a . si/" koje de/uju 110 . 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi).. t . ctg .. namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih.l2. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal.9) horizontalnog transportera SI. _ W"ctgf t Sine. Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5.10') Obieno je So = 3 .

u visokom koeficijelltu ispllne cevi. na mestima utovara .7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. 5.pogon. tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika). astataka sagorclog pirila).8.5. duz horizonlalnog. pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate. poduznih izduzenja. gotovih standardnih cevi i lanaca.Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. g i h .8 (} i b Pu/. Nedostatak cevnih transportera. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova. ogleda se II habanju cevi i strugaca. Meautim. Pri transportovanju vrclih terela.n :::glubolll $it zu a) p .:u!1I0 ZU!l'orelle }. pro. a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca.9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ.. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija. P .oplerecenja grabuljastog transportera.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en. p z t) g) h) SI. pri transportovanju abrazivnih materiiala.::. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub. mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata.hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima.zy. transportovani materijal. punih ploca po Citavom poprecnom presckll.5. tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja. SI. ukljucujllCi i prasinasti. U sekciju se dovodi hJadna voda. kao i na krajnjim sekcijama. . pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa.. ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera. pouzdanoj hermeticnosli.ate:ni uredaj sr. mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala. llOOoe (npr.203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac. 5. istom brzinom kao i strugac. a ispusta zagrejana. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI.:on/ure kretallja. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje. pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta. postavJjaju se kompenzatori toplolnih. Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera. temperature 700 . njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom.. ZU .

0 21. za pravolinijske sektore duzine do 60 m. ..200 11. odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan. 200 8. obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni..2 ~I Cevni transporteri.. meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca.0 I' 0. . nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca.400 17.3.4 9.4 0.. mm Korak strugaca transportera.2 18. 20 mm. 100 mm ** Dcmnnl37..0. 108/4 Preenik strugaca.bandaz od gume iIi p!nsticne mase.ia. asimetricno. 5. debljine 10 . Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl. .6 14. I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1. tablica 5. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece.. 4 i K2 = 1.. 36.6 28. 35 m3 /h).4 18. Strugm"i sc izraauju od celika.8.6 14. livcnog gvozaa.1 I 1O~1 20.30 111.0 9.0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima.4 3.2 4.05 0... 5.0 I 254 I 305 .4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi.8 I[ II.6 16 i ii 5. mm . .7 4 159/4.6 9 : 219/6 198 480 . a obruc . kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda. kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi).2 26.8.0 ... to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera.2 4.03 0. 5..0 40. Kod transportera prostorne. korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca..204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera .25 0. kg/m 94 320 . Kacla je trasa sIozena (kombinovana). a parametri transportera u tablici 5. 6 i K2 = 2.1 20{). koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima. Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan. Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl.10 0. prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 .. kada lanae prolazi kroz srediste. kao i precnika cevi D. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi. 13. kod transportera kombinovane trase. plasticnc mase iIi gume. pri brzinama transportovanja od 0.8 iIi zavarivanjem.. SL 5. a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera. a cev oblozena. gde su KI i K2 .400 mm.4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala.10. kao i land okruglih karika.. kombinovane trase primenjuju se demontazni land. medutim to se ne preporucuje. okruglih karika.4 .. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla.m/s. 0.3. a to znaci da su takvi lanci i skuplji. a ponckad jc i uze vllcni element.6 7. koji sadrze vertikalne sekeije. mm: .400 260.8 2. Kl = 2 . Precnik strugaca se usvaja da je za 10 .15 0. b).8 1. m/s 0.7 7.lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca.3 22.. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde.I I 3. savija i u levu i desnu stranu.0 I 43.4 I 203 2. 600 320 .4 25.20 TabJica 5. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca.16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 . Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno). SL 5..11) I 4.32. a zatvoreni su hermeticki u plastu na .8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5. c).6 5. .kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **.. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca.8. Obrtne uredaje transportera. U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl..2 4. Kl = 2 . Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara.ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80.1 30.125 0.. za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno..0 2. Bilo koja da je trasa transportera.2 0. medutim.3 I 10.16 .400 160 . 51. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t.. 3. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja. centar strugaca iii bocno. c.horizontalnog . Sl.. kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni. maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m.5 142 320 .konstruktivni koeficijenti. ravan izreza i zvezde ne podudaraju. iz odnosa (5..7 2.

te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa. 0.4 m/s. Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina). 219 mm (ponekad i do 305 mm). Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom.10 Shema e/emellaro gral. kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. 1500 . b i c .u punjenje.8 '" 0. Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom.. Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom..1 . odnosno preko pogonskog 3.6 .. opruzno . Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi.11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc.. SI.206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc.. Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati.5..3 .. pogIedati glavu 2.9. standardnu dimenziju. 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° . 5.. zidova debljine 3 . 3 mm.. 5. 5. ·.0.7..13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih. Praznjenje St.. 5.11 je u zatvorenom plastu 1. Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0.. Urerlaj za 6J.2 . a potom se on zaokruzuje na blizu.. 2. ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1.11 (koji su posebno pnkazam na 51...11 1 zateznog 4 Iancanika. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno . Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51. Koeficijent Ispun.uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J .zavojni iIi je sa tegom. 51. kada jc trasa prostorna.6 koraka Ianea. 0. a za vertikalne deoniee je Wlv =2. Hod zateznog uredaja nije manji od 1.12~ sa strugaCirna 2.5.. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0..trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 .uredaj .pritisnuta pokretnim strugaCima. 0.3. a frekvencija 750 ..0 m. 30) zaohetanja strugaca.5 . Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0..'enje je vibracioni. 51. 5.4..... koji kIize po njoj. 6 IlUll..e preseka cevi. ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N. 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 . na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena . Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI. odnosno pogonskog kolura..4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5.1 5.3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca.. Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika. usvaja se da IznOSI 0.. 3.. 51. .obrlni uref. 5. Duz sekcija. Struska se montira na cev bez zazora. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima. 0.'ra .. predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera...5 ..translatomo kretanje i osciIujuCi .taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2. 5. za strugac presvucen gumom w =Ig = 0. kao i u pIastu pogonske zvczde. 1500 oscilacija u minutu)..6. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom. nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala . zaseccnom civijom.. suprotna grana Ianca . 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 .

d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom.5. sto zavisi od svojstava transportovanog materijala. sa urol1jenim struga(~ima.208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica. Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca). 5. neprekidnom sloju.kosi. c . Kod horizontalnog zIeba visina slo. veca za 2 ".. odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna. 5 . c. 10 mm (SI..sheme transpnrtera. na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala. ] . Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena. SI. b . Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna. premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom. sa niskim strugaCima: a ___ . pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. b) SI. pribIizavajuCi se visini strugaca. Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane. 6 pula od visine strugaca.ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba.dm sfrkugac. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce . 2 . posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 . t.sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom.14.5.14.ma: a . 5.zalezni urertoj.cu . Kod kosih zIeba..komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter.los i transporteri sa uronjenim strugacima. pa se i visina sloja tereta znatno snizava.sa d1'o lanca . sredllja sekcija.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam.pogon.14 SI. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni.14. SI. Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka. sekcija Iroll. c. gusto zbijenom sloju. ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca.s/. 6 . 5. sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI.12 Grabuljasti transporter.14.J . helmeticki zatvorena oluka (ccvi). Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava. jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi. 4 .13 Pokretni cleo transporrera sa n./) .. sekcija pogonskog lallL'allika. Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn. fig .ija j: visina jed~ naka visini strugaca. kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca.5. Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1.posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p". sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti. Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc . a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku. odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala. 5. e .

b) iii limemh traka (SI. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom.. Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim.. 0. 5. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. kao i osloni valjci.d. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba.. veoma slpkavlh.13. 650 mm i kapaciteta 25 . praslllastlh.. 0.13.13. 320 m 3/h.dva lanca. a I b). StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1. od 8 . izI~ska lanc. potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20). 65(] x 4(]0 mm.om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini.. . Primenjuje se .13.4.16 . Kolurovi.. 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro. sa uglom naglba od 20° . kao i nedovoljna krutost dugackih.. Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 . c). Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI. a). a koji treba uvek da se unapred pripremi. Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza.3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk. 5.... zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0.. g. Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa. 30°. 30 mm). poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka.. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala.2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase. a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima. Izraduju se transporteri niskih strugaca. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine.. a kao ncdostatak . u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima. Transp~rteri niskih strug.85. 130 mm). Kod cevnog para: lanac oluk. kapaciteta su 5 . Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t.1 . struaaca i dna olukva. kod blago nagnutih transportera. na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu... sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine..80 . profilisanih (S1. vukIjucujuCi i vrele terete. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta.. 0. l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca. ograniCenost duzine trase premestanja materijala. S1. lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade. temperature do 700 0 C. 200 x 125. 5. koraka 160 iIi 200 mm. tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5. Transporteri ovoga tlpa. zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! .. 5. strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca.4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa. zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora.. kapaciteta 5. a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera.. kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno . Najvece je habanje elemenata zIeba. .14. 5. ~ao . kao I u prehrambenim preduzeCima. profila i ceIicnih limova.4. sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI. 5. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka..6 . 5. 320 x 200.4 mis. a to su usmeravajuci koturovi. jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke. zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI.13. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 ... pn brzmama 0. a za vece sirine od 500 mm . 12 mm... visina sloja materijala jednaka je visini strugaca. pogledati glavu 2. odnosno zvezde i nepokretne sine. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala. zbog ~eravnomernog habanja lanaca.. zIeba Slrme 200 . kod hori .a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera). Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama.zvezde. b .12. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju.zavojni. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[. a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. Kod transportera sa jednim lancem. ravl1lh strugaca..ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih. obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera.habanje Janca.. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0. duzine prenosenja materyala do 60 m. c)... S1.8 m1s... od VlSll1e lanca (50 .ukata . posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim. a u posebnim slucaJevlllla I do 0.210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji . 400 till. 5. ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika. 500 x 320. strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 . mogucnost. dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca.ZIna.

.ni urer1(~i. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona). :0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ.Oplf.5.15. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom.pugon. 3 .3 '" 0. to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0.6) Bs.9 0.2).fa!7(Jc. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde. pri tome se ma. kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika.212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se.sirina strugaca. 2 :'. 5 .zbog naredne tehnoloske operacije.15.otuk .15. izgled.ate. Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0.:. gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram. ako je neophodno .a donje i gornje grane fransportera. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca. kao i svojstva transportovanog materijala. c. 51. a i h.strugac. u direktnom smeru premn kraju transportera.8. b pocetkll transportera. :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l .15 . '" (0. Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5. kod strmo nagnutih transportera. J .c . a vece na zrnasle materijalc). 5. Lanac i strugaci. terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru. 51.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter.16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera. 5. 51. b . gde je Bs . 5. sa tri 1011co: d-e.4. odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu.ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. 4 . c} 51. a odvodi se zagrejanil. Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu. da iznosi priblizno 17.4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju.poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'.5.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111.0. 5. dno oluka transportera opremljeno . a. Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja. Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. S1. prema eksperimentalnim podacima.l~a sa dl'a Janca. a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera. otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije. plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal. kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem".01 0. ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste.

olucastog poprecnog preseka.16. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno). SL 5. Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) . Medutim. . SL 5. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim. Sl. visine priblizno jednake visini lanca. ojacane konstrukcije. Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta.5. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl. Korak strugaca iznosi 480. 5. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem. podeljeni su na dva dela. . a na suprolnoj. celicni. 640 1 1024 mm. d). Jezgro profilisanog strugaca je oblika. odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor.. sa dva. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. 5.4. c paralclno postavljena vucna Ian ca.l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato. SI. te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava.a sa tri lanca og.16.16.0 c. 2. a . a Izradu]c se od termicki obradenog celika. tall. mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 . zIeba izraduju duzine 2. kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera. na prednjem. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice. 5.5. konzolno. 18 kg/m. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja. !rasa.5 m. e) i kombinovane konture. kao i masa transporter. povecana cena.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka. Transporter se montinl direktno na pod okna. Sl.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli. kao i za pouzdaniji rad. Zleb se izracluje preso'vanjem.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera. b i c .hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure . a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a.17). na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ. a posebno njegove racine grane.Trans~o~ter moze biti sa jednim.214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. pneumatski iIi elektrohidraulicni. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca.. transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. d . Kod poslednjih. razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl. PogOtl . precnika jezgra 14 1 18 mm. portera. la~~~ (jedan. honzontalno zatvorene konture (SI. materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka. Prcnosnik pogona je reduktor. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije. StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1. sa lri unutrasnje strane. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca). dva iIi tTi vucna lanca.16. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika. koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a. posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost.16..eba.16: b i sa tri.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. 5. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde. koraka karika 50 iii 64 mm. Vu~ni element . 5. od· nosno dva motora. dva iii tri) je demontazni. neopterecenoj grani. nagnuta I hOflzontalno . a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom). elektricni. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi. 5.a.5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5.

tj. 1 . 5.punjenje fransportera nbfO.faJ1(. prasine itd). 3 . z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:.:a perUe. 2 .5. 7 . ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama. kosu. Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala.ohrfni doho. a posebno na vertikaln?m sektoru.afl'orelle kOl1{ure. 5. 2 .ma: a . materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima. koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala.18. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima. !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala). SI. 4 . stvaraju i dopunski gubici usled kli. Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1. 6 . Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala.radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima.prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran.: cementa: ugljvene.I!7()I'l'7 traSOIn rran. u. d .pogonska :l'eze/a. b .neoprere6ma grana /(lnca.19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f . nego i u kosoj i vertikalnoj ravni.strugclt. Pn transportovanju suvih. te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni.ma.{. . prasinastih./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51. c . 5. SlpljlVOSC. a.\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(.20. zanja strugaca po sloju materijala.\·port{)WJl~i(j materija{a. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica. tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca. 1 _ :afe:na zvezda. koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca.punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru. 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac. h .ll (pokretljivoSCll).a/uk transportel'a. veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka.praznjenje fransportera ohlika elC!'otora. prikazana je na SI.5.verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g . Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca.'(anik./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI. vezivnim svojstvima cestica. g.l'erfikalno z.b. 4 .19) mogu imati horizontalnu. e .:a z)'(~zda .onralno :afl'orene kon(ure.rasterecenje . uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace. Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala. hori::. Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose.19. . 5.17. ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta. SI.· h .18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () . od niskih strugaca punog poprecnog prescka. veoma sipkavih materijaia (np~.5. 5.pogons/. vertikalnim deonicama.216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala. vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51. 5 . kao i otporom khzanja cestrca.rasterC(:e'~je. S1. prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(.rae/no grana lancel . hie). kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala. Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi.

. Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova. 10) a.5.12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt . _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku. _ [aktor brzine.25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 .5.17 i 5.. 5. kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m. Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta. kako prcma nacinu izrade.. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem. obicno je Eo :.2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI.1 ... praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala). a manje na transportovanje prasinastlh. PfilSkastih..5. kao i vlaznosl materijala. Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi. daklc male cvrstoce i tvrelace. a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc.strugace. po kombinovalloj trasi... 0. prema brzlIll lanca). clejstvo korozijc. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima).20) 0. Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca. Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali.85 . a za visine poclizanja do 20 m).90 . 200 x 125.jedlla sekClja Irase fransporlera I I. 5. . Kv = 0. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala. 0. 22 m 3/h. . Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0. K ..6 .80. koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi..05 . veliki . m (vicleti S1. . 0. ..dodalni otpori.silnokomadnih materijala. (. r 'j zrnastih materijala.. karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa. zrnaslih i sort ira nih .. za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis. pri uglu nagiba ocl 16~ . . samorcglllaciji opterecenja ..060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v . s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala. 5.3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5. Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda. prasinastih 2.90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera.10 _ sirina i visina radnih clelova oluka.vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era. StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90.218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih..18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja. 1. raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni..21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ . b ... poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada. kao i Iaka drobljivih malerijala.:: (8 . lepljivosl malcrijala za metal . kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?. .elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica.200. kao i prema obliku slrugaca. K t = 1. 14 m3/h.. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc). 320 x 200 mm. Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala. 5. strugaca i oluka. gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka. prasinastih. zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca. tako i prcma konturi trase. . oJ SI.punjcnjll bez primene doclavaca. . takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei. .

bodlje... Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka.2 kN. precnika 0 76 i debUine 8 mm.0 tlh (8 . 75 m. u smeru radnog hoda poluge. 1.. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije. a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm. kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. izraaena od okrugle cevi.. koja je nakvasena uljem i emulzijom. ' 10 m/min.. Sitnez propada u oluk transportera. 15 m /h).5 . Hod poluge iznosi 1. npI.6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1. kvadratnog poprecnog preseka. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred. 5.21. LITERATURA: [45) . te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera. 2. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4.. odnosno strugaca.220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase. posto su zasiljenog profila.. Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno . Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije.. ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. Za gornji horizontalni zid.. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi . 3.translatorno.4 . Sl. unutar koga se krece poluga 2... dimenzija i duz:ine. 5. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka. Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1. kapacitet 3 je 1.75 m. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina.5 . brzina kretanja je 5 . Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge. Poluzni transporteri su duzine 50 .

kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera.koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p . Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana). Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija. T. koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta. zatvorene konture. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2.222 Grabuljasto-kofiCasti. Pr i. U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta. oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~. komac1ne terete.oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police . koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6. Grabuljasto ..2 Grabuljasto . 6. Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase. SI.'hema grabllljas/o . ZU . SI.KOFICASTI.koficasti transporter. c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto . kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera.koficasti transporteri 6.pogOl/.' U . Pr . SI.1 5. 6. a transporteri ljuljaskari .2. koriste se grabuljasto . KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI.isLovelne. a kao noseCi element .:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala. .1 i transporteri Ijuljaskari.6. ZU . Uprkos istovetnosti transportnih linija. koficasti..pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P .U!()\'(lrliU slalliea.koficasti i koficasti transporteri prenose rasute.kujhYastih i !rumjJorlera. unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1.1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto .a transportera. Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca.Ijuljaske.2 k(~/h:(/Sfih d) Sf.' U utOl'onw stOIi/CU. transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti.koficastih i koficaslih transportera).\tOl'anw sfonica .eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom. 6.zate':lIi Llredaj. a takode i transporteri . pogOJ1.1. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi. koje se krecu c1uz horizontalnih deollica.:ule:lli ureduj.2. 6.' Shem({ grabuUos/o . vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5.3 sastoji se iz dva beskonacna.koficasti. GRABULJASTO .SIOl'Orll(f Jtunica - 6. 6.

ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja.. pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu. 6. 600 mm. premda je ono. a Vlsma podlzanJa matenJala m. ko. strugaCima. zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala . neg~ ko. na kraju radne grane) jc pogonska.6vp'l' (6.fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = .elreduje se prema preporukama u glavi 2... za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9.:nJc. SI. 2. Na kraju donjeg. Kofice su prizmatiCnog oblika.. Grabuljasto .zavojni. zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka.2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315. o . Potrebna zapremina ko.g lanca. 2.luka. 25 Neelostatak grabuljasto . a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A . i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po. visoka potrosnja pogonske.. Pagan .uju se z~ transportovanj.-k.?el Q = . nizeg horizontalno. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala.g sektora. a druga 2 jc zatczna. 400 i 500 mm. 6 i vodica kruznih sina. Ho.koficastog transporte:-a o. koja se izraduje od valjanih [ prorila.224 Gralmljasto-koficasti. 6. SI. Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B)..3 Shema grahuUasto .tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm).eelicnog lima elebljine 3 .koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg. zavarene konstrukcije.Izr~zeno.fl~a JC A = 300 .. presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno. na istovetan nacin kao.0 ko. 200.rizontalnih deonica iZllose elo 100 m. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo. Pokretne kofice. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno . horizontalnog scktora transportera. a dubine su hi = 150 .1 primenj. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem.. matcnJ3la ~ vertikalne zielove o. koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima.. Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje. e~erg~e.4. 6.lClllh grabuljastih transportcra. '1 'f" 6. oel . 6 mm.~OO m 3/h' duzine ho. a potom prelaze na gornji. ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr.raka vucno. koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama . doh vat ko. pri kapacitctu transport~ra •..obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo. Qa 3.. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru.el zateznog uredaja iznosi 1.2. ko. sirina kofica iznosi B = 300 .unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7. 1200 m~. manJe . Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8.va transporter a u suprotnu stranu. 300 mm.flcastl transport en se relativno malo primenjuju. S1. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica. 250..2. . bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45".A).fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 . horizontalni sektor.koficasti transporteri. prasinastih.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka. Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca.6.5 . Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3.automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno._ gledati glavu 5).d Ob.1 ) . slicno strugaCima.koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka.3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto.e veoma sipkavih.

vur..rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0.4 Elemenfi gru/Ju/jasto .koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak . 51. honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera. konture trase transporter a (pogledati a k "v. 0. odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja. 6. .kopeastog Irf.6 mls). za dopremane po redu.0). za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose. 3. = 3 '" 5.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju. Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice.'fni lanae. a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J. ' z pravo 111IJS og.koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2. kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja. k ' . tako i duz horizontalnih deonica transportera. kao i grabuljaslo koficastog. 1avu 2) Sile otpon duX I. . .5. 2 .0.' 1 . 6. koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 . .16 ".. dProracu~ :uc~ grabuljaslo .. 5 . 3 kofice: 4 .3. II: I r' 1 '. pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim. 0 . 0 1'"zatvorene . . pogledati 51. pogledati glavu 5.dimenzija najveceg tipskog komada tereta. tako da su i koeficijenti istovetni. kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje.pogol1sku zvezda.u kgll.3 Koficasti transporteri 6.uredaj:o.koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k . v b ' .1 Uredaji (6. B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima.. Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T . 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera.l!t:q)orfera: a pokretJJi deu. m. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene . . 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu). \jf . J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI.2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' .zafezuo zvezdu SI.vodice. 10 kN. prevrtanjem kofica.konk kofl'ca' ..obr/Ili ureilaj 6. 6 . uslov·. . n . prafnjenje . 6..u t/h'' ak . p . . Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba.J.rasterec:ellje..75 '" 0.5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt.90 (manje vrednosti odnose se na komadne.226 Grabuljasto-koficasti. gde su: Q. za horizontalne deOllice.5 .6.. b ..

Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje. osIanjaju se preko osovina. kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. odnosno kotrljajnim !czajima. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim. SI. 6.3. nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta.6) Tablica 6. u proizvodnji hemijske industrije. a i b i rastavljenim. Lakse se. 630. tako i pri eksploataciji transportera. kao i ureaaje za prevrtanje kofica. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice. 500 tlb. I 1000 . Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari. 6. Valjci SlI sa obodima sa kliznim.. 6. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica.228 Grabuljasto-koficasti. S1. Prema gustini. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno. prasinastih. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala. K?f. do 150 m. u fabnkama cementa.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera. a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama.315 m/s i \jf = 0. de~nice . a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica..6 su zavarene. odnosno rasporedu kofica. da nema prosipanja materijaia . 6 mm.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta. Zbijene kofice. kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . debljine 2 .5. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta. visina dizanja je do 60 m.5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A. Ko/ice. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. veoma sipkavih. 6. pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama). od ce1icnog lima. zrnastih i komadnih nasutih materijaia.1). SI. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. koje se pricvrscuju za lamele lanca. obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama. a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu. 1 Korak vucnog lanca. 800 i 1000 mm. duzina horizontalne je. I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana. pnmenJuJu se za transportovanje suvih. bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca.1 Sirina kofica B. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova. 6. SI.. SI.7. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice.. 500.4 m/s). 6. 6. t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova. mrn ak kofice. 400. m I Masa I 126 1. 6. C koficama. u eksploataciji ugIja. pri gasifikaciji koksa. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala.7. Sl. .8.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315.7. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja.

9. 6.kojh. 6. b. 6.ko/ica.ikom l1a koficama.n . . kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu.". ' Sf.grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim. Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene. 3 . konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI.6. a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje. 5 .fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1./juk za pre\'rlall}e KOjica.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I .a. a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra. 2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem.porlera . tako sto se kofica naginjc. SL 6.6 Pokre!l1i deo aJ SI.. koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl./. Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica. J . b i c . 6= .urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI.6) za prevrtanje ispusta na koficama..grlJlliL'{llik.9.:olica sa ~'{iJ1u.I'u(ni lanae.. koja se nalazi na kolicima. 4 .9.8 Ure(taj ZO punjellje tram..230 Grabuljasto-koficasti. 6. Sf.' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje. Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom.7. prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl. 2 kope'. Sl. a i b). prevrtanjem preko sine za praznjenje.ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l. Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl.va/jei no koJicama. 6.9 a . 6.jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju.1). Sl.'""- . 6. sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I . ~ . 3 . Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim. a iIi kOllzolllim valjcima.6.

a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama..05 . m.4 ) gde su: 6.10. - masa kofiee.70 .sirina kofiee. 250 i 315 mm.koeficijent ko. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca.. Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S.40 m/s.visina podizanja (ereta.85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele).10) prema konslrukciji slicni su koficastim. 6. 0. qo = (2500 .9). Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0. kg. elemenata masina.obodima na pokretnim valjcima. ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta. 0. (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6. 6.=2 .3 (6. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom.2. u zavisnosti od oblika. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare. tzv. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6. . Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata.1). Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije.4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51.45). 5iJa otpora H-:.5) Zatezni uredaj . Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0. Jik . Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2). . m. 3 kN. H . isto kao i kod grabuljasto. valjkasta lanca koraka (obicno) 100. (6. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2. Ijnljaskama (kolevkal11a). 6. (6.. .koficastih transportera. rucno iIi antomatski.02.. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka.kolevki). usled agresivne sredil1e. m. a . srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0.232 Grabuljasto-koficasti. U kojim3 delnje korozija. sa . m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} . Sl. obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena . LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga.. Trasa premestanja je slozena. - korak kafica.3000)B.mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera.16 . Vutni element predstavljaju dva lamelasta. kg/m. 08 .gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. knjiga. i obicno ne prclazi 150 m. ..koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja.. Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki .6t.a k . e). Kada su velike visine dizanja (npr. 0. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6. 0.6) gde je S = 1. g mk m. za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0. sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa. kao i istovaru. Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki. 160. 1. sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama. 200.04.2). . zapremina kofice iz izraza (6.ie zavojni iIi opruzno-zavojni. Pri automatskom utovaru tereta.:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea. pomocu razlicitih uredaja.. dimenzija i mase transportovanog materijala. pri visini vertikalnih sektora do 30 m. .08 i 0..resetki.3. koji su ugradeni na vertikalnoj deonici. kao i naeina njegovog utovara i istovara. Lh i Lx .horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera. Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1.1) iIi se odreduje iz odnosa: in .. 125.11.3) B . Ukupna duzina lr. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona. koji ce se razmatrati u glavi 9.D3 i 0. 6.ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde.06. samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama. Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca.. koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu. Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2.

5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima".. Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2. 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca.15) i (2.{kar: 1 . . 6. 6 . 6.12. Prema tome..zatezni ureaaj. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca. plodova voca.resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra. koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena .pogon. S1. sveznjeva. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 . 6. DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki. 1000 mm. 6.traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje)..-~-- Sf. sa supljim osovinicama. Prema tome.resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera.:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja. . 3 uredaj!tJ uIOl'ar. 2 . Tako se duz vertikalnih S1.12. 6. Preko punih sipki slobodno su navucene cevi. c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi".12 nazvani su prema njihovom konstruktoru. a korak popreenih sipki . za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2). posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano.I'odico.. za koje su prievrsceni odresci platna . 4 ..fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena .. 5 . 6. postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba.jezgara iznosi 750 .vkamo sa d)'u !onca. b kao i horizontalnih. 7 pokretni deo (land so Ijulja. S1.35 mIs. I ! I :. povrca itd). obicno Jamelasta. bala.234 Grabuljasto-koficasti. Njihova brzina obicno iznosi do 0. naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama.11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p. St.ure(tuj:a iSfOl'or. postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar. koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova. tleo Iransportera sa Ijulja.otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl.--~-----.10 TrOllsporler Uu/jo.16).

13 povezan je se pogonskim zvezdama. Pogon: P .i I I f . izmedu donje palube i dna broda.7 . a drug a (zadnja) . Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni. vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama). Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda. pogledati S1. Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri. . bala.transportera. a predviden je za transportovanje dzakova. pri neprekidnom . 1000 kg. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih. 6. koraka 25 . SI. 100 mm. sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera.zaluzine.2 x 1. elasticnie roJetne . odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu.. ZU . kao po pravilu.. vrste tereta.13 Tran. nasipne dimenzije 0.zavojnog zateznog uredaja ZU. Slim u vezi. trakastih iIi plocastih transportera.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora. sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 .. Transporter . SI.eleva tori Transporter elevator iii" ". Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu).transporter. 6. debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka). Brzina kretanja lanaca iznosi do 0.. SI. za utovar i istovar brodova. a nalazi se na gornjem dell!.pngon. 1.... kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica.pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg . a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama. I I . za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog. b i c . pretovarnog pros lora na brodu. 6. obavljaju se rueno. od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3. kao police.. Noseca povrsina 1. b) ~.5 m.elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta.ti f.3 m/s. razlicitih paketa. . Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina. podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju.\l){)rrer . c) Sl. S tim u vezi. a transporter se pllni dllZ svake etaze.spoIjasnjim lancima 4. masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno ..5 x 0.12 Transporter Dona/fa: a ~ shema..236 Grabuljasto-koficasti.zure:::n! uredaj 6.6 Transporteri . transportera.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2. od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade. transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr. npr. Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda.kontinuiranom iIi prekidnom transporHI.efel'oror: P .6. I --~--r---~-.6.. tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno.kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda.

Prednost transporlera ..elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza).. 1...238 Grabuljasto-koficasti. mase do 30 kg. kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno . Poznate su konstrukcije transportera . Slim u vezi. transporteri . Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala.elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera.. 1000 kg. 2800 komada/h..60 m/s.36 . kao i visoki casovni kapacitet. LITERATURA: [45] . hrzina kretallja noseCih povrsina: 0..16 . visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m)...komadnih tereta. za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja. mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija.elevatora su: nosivost povrsine 25 . jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi". za kapacitele 1300 .0 m/s. siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati.elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m. 0.. kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0. kao i praZnjcnja materijala .elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama.tereta. koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera . Transporteri . .

kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti. tako i na vertikalnim deonieama. sto zavisi prvenstveno od velicine. horizontalnom delu. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima. ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe. koje zadrzava sav.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala. 7.k jena sina. Kod koficastih. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano. kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca). Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. 7. viseCih transportera sa neokretnim koficama. npr. Na SL 7. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije.izmeclu kojih nema zazora.1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. Na mestu .1 7.tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala . odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti. SI. na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi. u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu. ravnomerno. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. te 5e tada i kofica prevrce. Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. Kao sto je navedeno. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni. za tu svrhu savijenih sina. a to je na donjem. tako sto se okreeu preko posebnih. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju. Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. odnosno zapremine kofica. pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama . sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V.

d) Sl. U opstem slucaju. Medutim. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. na kome koflce silaze nanize. obicno na pocetkll horizontalnog dela. Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3.65 . posto premesta materijal duz oluka . sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta. a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama.kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta. koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija.ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera..80. MatenJal se oblcno na donjem.2 prikazane su razlicitc shcme izradc.6~\!fPv. prasinastih.2 .3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era. dela.':! transportera. horizontalni oluk. dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera.. 5 . gde Je zatezna sila u lanell najmanja. 7.koji'c{J. a na gornjern. Na Sl. 2 .pogol1ski lanL"onik.koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0.\'erlikalni pIa. 0. dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora. a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera. horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku.' 3 . Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama. tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter. kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji.gurajuci ga koflcama [spred. ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc.mik Kao !ito se moze uoCiti. 7. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f .Pogon .hori. i (tlh). a i transportovani materijal manje se drobi i sitni. 4 .oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb.242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase.. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica . .zafe::ni /anCt. 7. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka.. Na Sl.3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe. odnosno ugradnjc ovih transportcra. 7. horizontalnom deIll trase doprema dodavacima. 6 . jer su manji otpori. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog. Sf. !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera. (7.1) gde su: \!f ak .

nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea.5. koji se izraallje kavanjem. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje). 0. laka sc vczuju za noseea kalica. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera.. Zavareni. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera. 7. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii .gustina materijala. slozenim putanjama. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera.15 . za radove na montazi.50 m/s.40 .. S obzirom na navedene pr~dnasti. C St. pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. 7. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter. a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0. u fabrici motora. za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0. kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice.5. slozene putanje kretanja materijala. tlm . Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii.2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem. DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite. preklapni lanac. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta. Sl. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni.. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima. a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. 25 m/min. taka da dastizu i vise hiljada metara. 7. a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba. Na Sl. 7. Sl. 7.30 mis. .. sta znaci da se sam transpart obavlja po. kaji se izraauje kavanjem. 7.'itije. a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. 7. do. Zavareni lanci.4 Konstrukfil'l1o i. 0. Na Sl. 7. na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje. kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade. kaa i od planiranag kapaciteta. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca. .zapremina kofica. Sl.5. . Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. I (dm\ 7. to. prcklopni lanac. recimo delova motora. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3.brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca.korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice). 3 . m.5 c. b adlikuju se velikam savitljivaseu. koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale.

m/s. Clk . broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf. shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima.tezina jediniee duzine lanca. zvezda lancanik iii pogonski kotur.clanaka Janca.v'm ak (komlh). . kom. kao i njihovog izduzenja u toku rada.7.5 Pri transportovanju komadnih tereta. (7.6 SI. kN/m. 3600. Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je. zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel.brzina kretanja viseceg transportera.teZina llosiljke (korpe). kN Gn . visine odredenih vertikalnih deonica.2) gde su: v m . gde su: Gk - lezina kolica. Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika . (7. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera. preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik. U slucaju preopterecenja. duzine pojedinih sekcija.rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe).3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri. koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7. 7. lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma. u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala.3 Proracnn visecih transportera (kN/m) . . transportera.broj komada tereta na jednoj nosiljci. kapaeitet transportera. kN ql .

- sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu. p = 5 0 v . SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) . u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret.koeficijent otpora. Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7. .q h ) .sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik. i usled krutosti vucnog elementa.. kN L .7) + --'- G ak (kN/m). Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~.opterecenje praznog dela.9) Sn_l . otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova. kN.duzina trase vertikalnog pregiba transportera. (7.04. kN. tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1.koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:. Sila nakon izlaska transportera iz krivine. kao i otpor na kosim delovima trase transportera. Sn . <p = 1. m.sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika.06 . - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi). pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. vis ina dizanja iii spustanja tereta. kao i od uslova rada lransportera. nosaca i vucnog elementa. otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama. m/s LITERATURA: [12] . tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 . t. kao i otpora usled teiine.6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L.02. tj.pogonsko opterecenje.stepen korisnosti pogonskog mehanizma. (7. otpora usled savijanja lanca.8) pri tome su: 5n S. (7. otpor na vertikalnim prevojima. cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova. s= 1.. 1.' gde su: (7. .) moze uzeti da je w' = 0.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak .~N. povratne grane viseceg transportera. u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca. kN.1.5) = 1. kN/m.2 . kN/m..4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica.sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde. m. Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera. pa te velicine sabrati.brzina kretanja transportera.kW 11 (7. Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje. v .rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe). m..07 . m.04 . Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta. q . rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke. qo . potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica..

Transporteri sa prostornom trasom.rezanih metalnih strucrotina (pogle. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . puIsirajuCi.pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno .~oracajuCi transporteri za rasute materijale. Zatim.llija trallsportera sa voclenjem tereta.1 Osnovni tipovi .vom vucnog elemenla. na kolica koja se kre~u po unapred . kao viscCi transporteri. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om . horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije. iIi klizanjem po podu.roIni. prilikom izvodenja remontnih radova. kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca. prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. tehnoloskog procesa. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. preko sopstvenih tockova. . kao !ito su: automobiI. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan. Mecl~tim. u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima. kada se vucni Ianac nalazi na podu. kao i regalne dizalice.povratno. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. malim gabaritnim rnerama. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. liZe iIi kombinacija lanca sa jednom . Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li. obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. na linijama mOlltaze. kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno . Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7.dye krute poluge.na viseeoj stazi. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu. kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja. pri zavrsnim obradama. neprekidnom brzinom. elektrokolica (elektrokare). KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene. te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja. sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje. transportenma sa vodenjem tereta. Kod transportera sa voaenJem lereta.~abulpsto . krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. Sl. 8. kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti.proizvodnog ciklusa. nepogonjenih vaIjaka . Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih. relativno niskoj celli. ncophodnost vracanja praznih kolica. KoracajuCi transporteri nemaju !coliea.dati gla~u 5).P0stavljenoj stazi iIi po podu. ispod poda iii je viseCi. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs.1.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta. samoutovarivaCi. 8. Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g.Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene. Sve utovarno . pa tako nisu ni rasprostranjeni. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog.

51.1 i pozicija 4. 8.8. 51. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta.2). automobil. na 51. 8.1 i 8. b pro]'(lcullska s!lema SI.8. 8. 8. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz.1 i pozicija 2.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije.1).1 i pozicija 1 na S1.2) i zatezne (pozicija 8. 8. koja se krcce duz ugradcne staze 7. vagon. 8.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija. 8.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8.3.) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. oj SI.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8.1 iIi sa kolicima. 8. oslone metalne konstrukcije 6 (51.rtikafno . 8. klizanjem (51. 8. 8. 8. 8. na 51.2. tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica. za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor. SI.8. 8.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51. po· gona (pozicija 2 nel S1.2) zvezde. zateznog ureaaja 9 (pogledati S1. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v. pozicija 3.2 Shema \'t.1) koja se postavlja direktno na pod. na 51.1 i pozicija 5 na S1.2 sastoje sc iz: vuenog lanca.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2. koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera. na 51. avion itd. 8. 8. izvan metalnc konstrukeije transportera. 8. 51. kod kojih trasa moze biti bez kolica.2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po .1).1) i obrtnih nreaaja 4.

staze se sastoje jz nosaca . i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce.3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2.. 804) iii preko kompaktnog poda.2 i pozicija 3 na S1. a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka.pulsirajucem taktu lransporta 6 .opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea.pogo!1s/. pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet.\'ezdo.i/jaku.2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa.rolni na podu. Prema tome. Na vucnom uzetu su vezane kuke. 8. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika. pogledati S1. pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima. odnosno prcko tockova iii valjaka . 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI .1. 8. Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom. [ profila koji su polozeni na podu..sila otpora premestanja tereta. Duzina transportera dostize 300 m. koraka 80 . 8.) iIi kolica. 8. (8.zate::}1a ::. 6. a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna). Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem.. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina.3. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0.npr. oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane..3. 2 . b).1). .1(. 200 ml11. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca. 8.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1. u livnicama.:a zi'ezda. supljih kalupa i slicno." 12 m/min.254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka . 8. kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora . Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI..2 i pozicija 1 lla Sl.rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1.2.1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ". 8. civije. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1. Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva. 8. dopunski otpor je 8. 8. a ponekad je celicno uze precnika 15 .zavojni.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze. a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta.. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. 22 mm. sasija vagona. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka. Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera. koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era. Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine. mini: ] .. kabina i slicno..gurac. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd.4 WI. to se ukupni otpor na radnoj .1. Pagon transportera prenosi se preko reduktora. 8. Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno . pogiedati S1. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova). Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1. 4 .3 vuclli 1011<. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica. Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine.1 . 8. Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila. u odnosu na uzduznu osu lanca. sa jednostranom zglobnom vezom. za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1. a pri prekidnom . Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima.2.0 milllin. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea.

Sl.5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila.0 . Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi. a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl.2 Elementi transportera Poluga transportera. vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu. 0.0 m/min. aviona. to se ona odreduje priblizno iz izraza (2. koeficijenl otpora krelanja Janca. rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3. izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr.25 . koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju.23).. Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon.poluga 3.5 . Kombinovani laneano . suprotnoj grani. 50 t (i viSe). (jeelnostavnije su izraele)... koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura).256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji .3. pogleelati Sl. Na neopterecenoj. transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala. i rukovnje je jeelnostavnije. Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni. Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge..0 .3. Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem. jed an za elrugim. 8. bez elasticnih elemenata. a raelni hoel poluge je 5.. Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu.3 Poluzni transporter 8. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj. masa transportovanog tereta komada iznosi 0. 8. zeleznickih vagona.. koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2.35. armirano .. preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica. Vucni element krece se translatorno . 15.WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora . ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima. krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2.. kao i eskploatacionu eenu. paralelna niza poluga.. 3. a premestanje tereta ostvaruje se guracima. narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera. sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni. koje predstavljaju celinu nekog tereta.. 8. Duzina svakog komaela lanea je za 2 .5.23).. 8. 8.povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja). Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera.0 m. pogona i zateznog ureaaja.. neoptereeenoj grani. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5. Pri kotrljanju tereta preko valjaka . a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke. radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea . a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6.23). Polom. a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. vee naizmenicno.poluzili element optereeene. a ukoliko je to nemoguce. aktiviranjem automatskog iskljucivaca.. jedan oel drugoga.5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima.l na obiCne. a guraci poll. menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj.betonskih fabrikata itel).1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta... duz sinske staze 9. Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta. 8 mm.. moze se usvojili da je WI ~ 0. sa dva nezavisna.0 m. 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera. 30.. Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera.rolni. vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 . Povratni . Brzina kretanja poluga iznosi 6. b). 8. pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile. poluzni transporteri u odnosl. ponekad je promenljiv korak guraca. duzina transportera iznosi 50 . koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina.suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru.. zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta... platformi. 300 m. Iancane.. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze.lga pomeraju teret napred za jeelan korak.Om.0 . . 8.3. Sl.

258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1. 8.05 wki WI' .adresiranjem 8.prema izrazu za silu (8. mt n mki mp flo == 0. Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda. kg.broj kolica na transporteru.ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge). 8.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca . zbog vclike razlike relativnih izduzenja. isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7). 8.m p + j. Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom). .3) . a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3.7.koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze.ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru. koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima. ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera. .3. Kolica 7 kojim se transportuje teret. a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu . me J. 8. . (8. pogledati 8.1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije.4.25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8. S1. h. u prvom slucaju 8. S1.7. Wpr WI's S1. 8.koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga. SI.2) Pri povratnom hodu (8. a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu. lw k . 8. Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad. Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem.2.odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge . m k ) + wp .dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima. kg.koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda. g .3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'. kg. (I mt + n .6 i 8.3).6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir).5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze.1 0 . . Sl. . . . Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6.6.2).

S1. S1.iskljui'i1'(1c. obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi.7. 8.lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera. a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge. pranja itd). 8.6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. 8.6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera. Automatskim pomeranjem skretnice. a koji Sll postavljcni duz trase transportera. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale.//ar/ poda: b . odnosno .. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3. kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju.7 Transporfer sa kolicima :. Cijim podizar0em iIi spustanjem. SI.i2 b) Sf. Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J.9. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. S1.i.'pod poda: J . kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija. a primenjuje se uglavnom na transportno .6). pere. 8. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10.Ul'r.a vortenje !erda "utn. sa nadpodnim polozajem lanea i staze. sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a.7.6 i 8. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje. te se pod lako odrzava. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1. za .7. S1. b.koiica.. a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf. 3 . b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi.n !(J!7cem: a . a. Transporter sa kolicima za vodenje tereta. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera. koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima. S1.260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu. 8. ispred skretnica lransportnih staza..poiuga.'uclli ianac 'br .tehnoloskim linijama (na radovima montaze. 2.8 i 8. 8. 8. 8. bojenja. susenja.i. a prednost je sto nema zlebova u podu. sa nadpodnim p%iajem fanca.7.. 4 . 8.

. 8.'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica.8.do 15. Sl. 8.8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J.500 m.9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n. ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma. u koji mogu da zapadnu prasina. lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera. za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc.pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima. 47. a sa viSe pogona . kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta. su nosivost tereta i vucni element. c . zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1. ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze. Utovarno .. Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0. st."kog sto})ari. 500.5 kN.isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t. opsluzivanju. a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80.ca. Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b . odnosno tereta.\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{. u zlebu.3 .. 8... adresiranje je beskontaktno. broj adresa . zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc. Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm..~/(j st. se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50. kada je lanac polozen ispod poda..9. 2000 i 3200 kg. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje. a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a. 100 i 160 mm.do 3 km. brzina kolica iznosi do 25 m/min.5 m/min. a deponovanje . .pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem. kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom.262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera. 125. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu. uslcd postojanja zieba u podu. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe. 250. 1000. 8.5). vucne sile do 4. 8. le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala. a odatle se utovaruju u vozila .komi one. blalo i uzgredni predmeti. a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda.. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 .

Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. koraka 80. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. 8. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima. Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom.6). sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. 100 i 160 mm. koraka 160 i 200 mm. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje. strugotinom i hemikalijama. a posle svakih 100 .. . dui slaze od mctalnih vodica (Sl. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. pozicija 3). na odgovarajucu adresu prijema tereta.zavojni iIi hidraulicni. Kod kolica sa sest tockova. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica.6. 8. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula.9. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. 200 m. koji su postavljeni dui trase transportera. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin.9. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. metalnim opiljeima. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija. 8. Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu. tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca.redllktorom. postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja. zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda). koji su razmatrani u glavi 7. 6 m. pored pulta zaupravljanje.9.2 Elementi transportera Elementi opreme. svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera . Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom.. Zatezni ureaaj moze biti zavojni. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. Nakon optercecnja kolica. koja se uvode na trasu transportera. vee u ormaru.. Primenjuju se kako ugaoni. koji dolaze od specijalnog davaca . Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja.4. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll. ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. 8. koturova obrtnih zvezda. pre svega . duzine sekcija od 3 . kao i na visoku cenu. po podu koji je zaprljan uljem. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira). Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera.zacepIjenom podu. c. kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. Vuc"ni lanci .264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu. Sl. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica. horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. Duz trase transportera. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica. Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. tako i. 8. isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . opruino . istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde.su demontaini.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu.. dvoredni lanci su sa dva zgloba. b. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje. biraea. a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. b. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju. Sl. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze. a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera.pravolinijski pogonski lancanici. narocito kada je manji broj adresa. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. a zadnji su kruto spojeni osovinicama. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca.

8.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU. 8. nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5. 8. a). b) f::! R 7 () C) SI.12 na koji se postavlja teret.5. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St. a takode i pri fabrikaciji armirano . raziicite konstrukcije ovih transportera.5 KoracajuCi transporteri 8. a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. na kojoj su olvori. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne. U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa.fotoelektri6ni. za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima. b) i skakavicu 1 oelvode u stranu. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. 8. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih. nosioca. i pogona 6 za premestanje pokretnog rama. dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. za montazu elektromotora.10.10. KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski. adresa. Poznati su kontaktni i bcskontaktni . 51. KoracajuCi transporter. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. Duz trase transportera. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno . oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi. 8. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. 8.betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. prema llnapred propisanom zahtevu. S1. i davaci sa Citacima. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem .1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo. obicllO do to otvora sa svake strane.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa. na kojima lezi pokretni ram 5. 8. NastavljajuCi krelanje.10. Kada se poduelare civije sa magnetima. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. c).8.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama. opera- 51. u odgovarajucoj kombinaciji. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. a potom su izradene i druge. kao i drugih proizvoda.povratnog.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1. kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina.8. gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8. sa prorezima II koje. 8.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2.

b. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju. teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju.. transDortera iznosi 3. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim.8. a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11.. 8. tj. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata.6 1:. transportovanog tereta 8.49 MPa. za rastojanje izmeau pokretnih pozicija. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0. ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak.11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret.'Iporfer SI. radni hod napred.12. SI. SI. 8.. 8. b). S9x500 ::29500 2 ~ f . i sup rotan povratni hod. 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg. rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. 8. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima.(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB. 8. odnosno korak tereta iznosi 500 mm.ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu. obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje. kao i kocenja i zaustavljanja. potezne poluge 5.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon. pogoni.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama. O~I . spustanje. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram.12). nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. Na SI. valjkastim transporterirna. . nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja. pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4.12. a ukuDna mas\l. podizaCi. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. hod rama transportera.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom . Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski). pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred.

koji se sastoji iz nekoliko.. Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr.14 Dl'{}etailJi kora(ujic. primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. Kada nema prelovarnih punktova. pod pravim uglom. Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp. ukllpna nosivost 4 .. 120 min. livackih kalupa. Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno . od valjanih celicnih pro- profila. 150 m. preko Zllpcaste [etve). moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema. pri slicnim tehnoloskim uslovima. jediniea koracajuCih transportera.270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu. pri montazi. budllCi da se hladenje kalupa.. sa kojih se oclvode topiola i gasovi. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje.. mas a transportovanog lereta 0. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina . a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada. 8. tada ee jedan transporter biti pouzdaniji. Kada se dostigne krajnji polo:zaj. talasastim eelicnim [imom. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1. masa jedinice duzine transportera 200 . pnellmatski iIi hidralllicni.. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma. a ram donjeg transportera lldesno.. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim. 6 m.. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama.5 t).povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje.. 25 m/min. 900 t. Medlltim. broj radnih pozicija 4 .. 70. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja. a na donjem njihovo hladenje.. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa.3 . horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima.. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s . 3. nego sistem zasebnih koracajllCih transportera.klipnom polugom.. poslavljanje i nalivanje topionickih.14). tako da se pri suprotnom . Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo. otpome i nesavitljive. koji su postavljeni jedan iznad drugog.5 m. ct. lancanih iIi pnellmatskih podizaca. a drugi podiZe ohladene kalupe. npr.. a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 . 700 kg/m. vee takode i drugih proizvoda. pritiska n mrezi do 6..q trullsporler zu pre!lo.. brzina premestanja ram a 1 . takt operacija 20 .5.1 .{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8... Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera.. drllgi sa kalupom). 8 min. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja.5 MPa. ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija . "I" profila).5 t). ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1. donji transporler. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski. zavojni. 15 t. SI. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice. Sistem radi na sledeCi naein. pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca.. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi.. a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine.4 .. U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova. poboljsavaju se uslovi rada u livnicama. LITERATURA: [45] .2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi. sirina transportera na nepokretnom ramu 0.8.cluzine. koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama.

kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora.tehnoloske linije. buradi. u hemijskoj industriji. 70 m). 9. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). zrna. mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 .1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . cementa.pretovarne masine). neke transportno . zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde). pa i vise). metalurgiji. 9. a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. 9.). sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. pri oduzimanju vode. kao i industriji masinogradnje (pogona livnica).1) i kosi (S1.Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani. viljuskaste i elcvatore ljuljaskare.272 Elevatori sa koficama. Ljuljaskari. u proizvodnji gradevinskih materijala. Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem. Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake. kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 . Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno . ELEVATORI SA KOFICAMA. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. Kod kosih elevatora neopterecena. . sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca). eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste. sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA . sanduka. treseta itd. npr. 82°). u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode.1 Opste karakteristike i podvrste 9. pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. 50 m 3!h. koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6.. viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama . Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom.2. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2. laka grana slobodno visi (S1. vucni element se obavija preko gornjeg.. pogonskog 5 i donjeg. kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr..1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1. sa fazonski oblikovanim koficama. a takode i odvojenih . "stope" 10.. a i b) iii se pridrZava (S1.2).2. u susarama. Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom. bala. kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje. stovaristima u magacinima. c).. Prema vrsti materijala koji se prenosi. a prethodno. srednjih sekcija 4 i donjeg dela. pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida . 9. Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih.kontinuirano. peska. puni sc u kofice. 92. Koficasti elevator (S1. uglja..zasebnih elemenata na skladistima. Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12.lJULJASKARI iiJ 9. u silosima prehrambenih kombinata itd. . brasna. materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu. Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka.2 Koficasti eleva tori 9. kombinatima za oplemenjivanje rude uglja. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja. zrnastih i sitnokomadnih (npr. podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora.. hemikalija. 9..

a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI.2 M" c) ~ . Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje). 9. kada se povratna grana SI.. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku. bocni polozaj prikazan jc na S1. 9..2. a.A:! ~u 0 0) {} b) SI. kao i u silo sima .. 2.sa dj'{j Janca. postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna.9.4 ."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli. 9. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje.. S1.9.. 9. c .3.Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne . c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj). b). dok je centralni polozaj na S1. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima. Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI. '.. a)..274 Elevatori sa koficama. optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1.3. b i e. opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka. b).sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta. kada su postavljene tik iedna uz drugu. 9.5 mis.3. Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0. d. b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi..2.3. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. ti.1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1. 9.

iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. 9. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka..3. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. praznjenje . 4.3 . 9.1 Nacin prazr. praskastih i prasinastih materijala.-. 9..276 Elevatori sa koficama. ruda.. zrno. sIobodno gravitaciono (Sl. postoje specificne konstruktivne osobenosti. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!..40 Centrifugalni 3.0 m/s..:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a. treset kopan glodacem. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . sa zbijenim.LD iLancani brzohodni.0 m/s). koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde.pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak. sa zbijenim. Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl..3.2. sa razdvojenim.3. 100 1.. 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m). fosforno brasno itd. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta.8 .0 mis. a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4. praskasti. kao sto su: prasinasti. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju.0 m/s..3.3. !J . a). plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1. odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica.2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice. . zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. sa zbijcnim. Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile. c . Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge.. praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -.~-. a kapaciteta su 5 .a/lle sile...). zemIja. pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa. Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim.9.2 . tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3. ostrouglim ikoficama tip a 0 I . 63 6. praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje ." 4.. krupni ugalj itd. .d~ojel1im. 63 6.ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora.slobodnim padom.. d) i usmereno gravitaciono (Sl.3 Sheme punjenja.0 . kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc.3 .. 320 0) b) d) SI. 9. drobljeni uga\j.6 .pUlljelljf! :asipol/jcm kojica. b). ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni.Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito. 9. a). sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni. Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica). pesak. cement.Lancani sporohodni. pri transportovanju suvih. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica. TabJica 9. c.40 ICentrifugalni 1-"-"- .6 . b). 9.. dubokim · I . pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1. oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 . dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--.. strugotina. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu.:.2 . .~. prasinasti ugalj.) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice. a koje se kreeu u granieama 0.

9. Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta. rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora.. Kada je rd < hI' ::. drvenog uglja. vlaznc soli. r . Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9. m/s. Kofice opterecene. proCi ce kroz . koji se lako sipaju (npr. m. r p tj. koksa itd). koja se naziva polom.dobija se da je (9.8 m/s). ra nastaje kombinovani . Prema tome. sljake.2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici.). nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice. rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine. kada 5e kofice clvoredno.5.4) . u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. zbijenim rasporedom kofica. kada su brzine dizanja 0.: ugljcnc prasinc. S1. tj. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1.a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina. konzolno vezuju (paralelnim nizom.5. teskih. neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m . Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc. a). 9. 0. rude.masa tereta u kofici. kg. Uredaj za samopraznjenje (SI. Medutim.radijus okretanja kofice. okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9. balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0. 9. Medutim. sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc.8 mIs. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene. (9. c). b). kada se pol nalazi unutar kruznice (SI.3..ucestanost obrtanja dobosa. min-1. d). Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora. pri transporlovanju komadnih.). Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. 9.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B.6 . pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne. Shodno tome.3) gde je n .3.4 abrazivnih materijala (sljunka. b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos. a). penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid. Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora. Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora. sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. krupnokomadnih ugljeva itd. lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija. strugotine itd. mokrih i pahuljastih materijala. c i 9. Vo . kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. 9. obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove.4 i 9.3. 9.mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni. raznih hemikalija. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine. ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora.4. 9. abrazivnih i delimicno kofica 0. sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke. ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom. a takode i krtih materijala (treseta. tj.278 Elevatori sa koficama. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih.2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 .4. Kada je hI' > ra. sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu. c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica. to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1.5.

O. 9. H. suprotnu granu elevatora.286) /.n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s)..2) dobija se da je: . hp>1Q S. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se. 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl.4..280 Elevatori sa koficama.306 . te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta.205 .pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog.9. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje. Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli. PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~.5 a SUe ko}e deluiu pri raslere. .<l?a. a). pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora. hp<''a F R ~8 . rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku. 45°.8) D b} c) SI.. kao i brzine klizanja Vk.4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI. D d 2Bv g S. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine.5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine.ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9.204v 2 (9.'el1}u .K.grGl'itadnnog.3 DJ= (0. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica.612) }.9.c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice.1..za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9.6.. 0. DJ = (0. Saglasno putanji kretanja ccstica materijala.. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno . 1.kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3.5 . viljuskasti elevatori sa ljuljaskama .6.0.. srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1. 9. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. m/s..gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ . 0. ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta. o '" 'r (9.. prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice. vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa. centrifugalna sila i sila inercije. c . Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i. za razlicite naCine praznjenja kofica: .7) R ~ _. nasuprot tome.6v _ (9. 9.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec. b . Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja.za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1. b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° . (9. DJ?:. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora..6) . Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl.6..

3 Elementi e1evatora Kujice. X t1 ~ ~. a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine. 9. olklonol11 lake.. a.!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX.7. kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija. cad.projil plas'ta eleva/ora). IJ . 9. kao i materijala koji se lako sabijaju.ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1. 9.. zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia. pesak.7. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr.. sa dnom.7.282 Elevatori sa koficama. za povecane zapreminc materijala. 4 ..prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc.Ijpral'ljena krlvo. Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja. lalog kreca itd).. b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u. W c) . kao i zaprcmina koficc. na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd. b). (j) il!- . Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja .. b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine. c . sto doprinosi boljel11 praznjenju. zemlja.. y flo \ Bt . II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl. 9. te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala. Konstrukcijc. sirina B. plitke (Sl. njegovih fizickih svojstava. odnosno praznjenja. zrnaste i sitnokomadne. Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine. neoplerecene grane.7.IsIO. prasinastih.shema s/aganja brzino cestica materijala. suma pri grovitaciotlom prulnjenju .7.stopnlh polozaja kofica (1 . Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl. a).. odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala. prijanjanja cestica materijala za dno.. sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl. 9.vanjan.praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju.a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J .. zrnaste..7. c) i sa zaobljenim dnom (Sl. Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica. 9..'I .6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a . Na sekciji sa dYe . l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl. primenjuju 5e za suve malerijale.. ostrih llglova. • ---t--Sf. kao i kofice oblika trapeza.. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije..tri kofice koje nemaju zatvoreno dno.2. kao i bez dna. 9. 9. za prasinaste materijaIe. sa zaobljcnim . 2 . 9. duzina L i visina H. Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl. d).cilindricnim dnom. gravilacionol11 praznjenju.'::. postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja .7.7 ! 0) Shema kofTca verli/.. koji se lako sipaju. rasute malerijale (npr. varijanta 3). pri siobodnol11. silan ugalj itd). a primenjllju se i sa zaobljenim dnom..--O_-1-. slabije sipaju.

c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste). a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea.5 5. c). kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa. prasinastih. 28 nun.0 8. te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka.8 11. 62. polazcCi od cvrstoce" trake.0 4. mogu hiti zavarene iii presovane. broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka.8 8A 10.0 4.4 160 200 200 250 320 0.0 3.m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala . primenjuju se gumeni umetci (SL 9. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B. 60. 0. a).2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm. Osnovni parametri kofica (prema Sl. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea. Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno .7. zrnastih. takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala. tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 .0 70 60.0 6.8 18.4 2.8.9.65 1. a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ".66 rnm I Imina i. abrazivnih matcrijala. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom. io. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika.upre· mlnH mm mm Zuprcmina i".1 zaprc- illft" llmprcmina i".7 4. h) iIi trakom (Sl. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed. 9. a) ili su umetei vulkanizovani. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ".8 6.6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14. pri tome je traka od valjane zice. 9.0 24. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 "..1 0.. b).0 16.2 0.4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK .17 1. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva).zicane.284 Elevatori sa koficama.24 0.35 0. Primena plocastih lanaea. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~.9. 150 mm vece dimenzije od kofice.8. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih.' I zapreI"ft" • 11m il/b.m.0 120 118.. a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3.6 .1 !lmapremina in.. I 0. kao i komadnih tereta.5 0. 630 mm.4 .0 28. vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St..0 12. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea.5 10..30 2. vijcima ili zakivcima. I 0.0 7.2 6.9.. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku..0 148. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea. a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature.4 0. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli. Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima. kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode. ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda. odnosno slepljcni sa koficom (SL 9. koje su termicki obraiiene. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9.6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji.3 2.06 " u 2.4 5. na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje. mma in. pre svega sa caurama i rolnieama. Sirina trake mora biti za 25 ".8.2 26. c). Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi. 9. 6 mm.0 4. istoga tipa. Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0.5 I I ! 1. a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima.. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0.~ 1.2 0. staklcna vlakna) i od gume. Elevatori sa 13!leima okruglih karika. kao sto je navedeno II glavi 3.87 3. sa sirokim koficam3. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 .6 19.75 1. Vucni element.2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake.3 12 16. a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 .8) Tablica 9. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene. a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala..1 iu/ t" lin.

Saglasno slandardnom nizu brojeva.. kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora. za premestanje tdih komada.(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica. Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama. a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i. 500 mm. Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora.. precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250. 400. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla. kao i povecanje visine elevatora. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala. a takode i materijala visokih temperatura. Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda)..6). a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. nakon zaustavljanja elevatora. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile. 150)7. Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala.9). 9. praskastih i sitnonasipnih materijala. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 . Sf. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem. ako je moguce. Kako trakasti. Primenjuju sc: zavojni (S1. . a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici.. 630. c :. 1000 mm.9 Vezi).10). 9. Izmedu motora i reduktora. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete.11) iIi preko poluga.. pogon je opremljen llstavljackim uredajem. kao i od visine elevatora. mm. kod novijih konstrukcija. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. 20 zuba. 500. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota . Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. b ZL/jedan la/loc.286 Elevatori sa koficama. Pagan. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju.. Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica. 800.a dl'(J /anca oj b) Sf. opruzno . Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. '" (9. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon. tako da je obicno Dd = (125 . 320. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se. za transport prasinastih. pogledati izraze (9.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku.zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. 9. Zatezni uredaj. kada su znatne vi sine dizanja materijala. montira se hidraulicna spojnica.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti.8 a . izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora.reduktori. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul. 9.

iznenadnog kidanja lanca iii trake. kod kofica sa bocno usmerenim stranama. a zbog veceg odnosa fa / tk. Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali.10) I I I I I t.3. za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2. Osim toga. Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom.9. cak i pri smanjenoj brzini. a ukrucenje se ostvaruje tako ::. primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca. a kod elevatora sa trakom . pri tonie je H . koji u slucaju cepanja.ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop). Visina sekcije iznosi 2 .(I\'ojno . 9. Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara.to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku. usvaja se prema katalogu proizvoaaca."stope".visina kofica. Kod elevator a sa lancem. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina. 4 mm. 9.3) i zadatog kapaciteta Q. tk .korisna geometrijska zapremina kofice.vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora. Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica... na nizem delu plasta . 1 (pogledati tablicu 9. postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H. odnosno kidanja trake (Ianca) . a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci.1O Niii den plaJfa i 7. t/m 3.10). i sirine B (St. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog.. 3.0) H. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 . 9.. mogu da obezbede visoki kapaeilet. 2. Visoki levak za punjet'/ie 9. m. koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora.288 Elevatori sa koficama. pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama . p .zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia .4 Proracun elevatora .3)..pogledati tablicu 9. u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora. v . korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea...1).L-'-_-"': . Za opsluzivanje i remont.12) sledi. Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1.. . na bocnim zidovima. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9.5 .5 m.1).koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9.kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane. 'V .gustina materijala. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. m/s .brzina kretanja trake iIi lanea. veza sekcija ostvaruje se vijcima..2. nalaze se otvori sa hermetickim vratima. . ' I I SI.korak kofica.. da eleva tori sa zbijenim koficama. Za zastitu pokretnih delova elevatora. m. Uredaj za zastilu.

Zal'iSIIOSI odnus" Utk od . .koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 . gde su: . . Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora. 1. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora. 2. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala.. 9.. koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za ..1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql.12 5lJtJ B.25 mis.. gQ ql == 3. plitke.jaskama .L ?:'aXk. zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta. . 0 OK sa okruglim dnom Sf.5 rasute...duzina kofice (dohvat).6v N'm N . anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.firine kojice B (Iipol'i kojica: P .0 . tipa kofica.. sitno ..5. rastojanja izmedu kofica (koraka).2.Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 . mm oJlrih agio v. stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama. 4 N' M IkoflCa asa trake. za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 .12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a".25 . Nfm.. Proracul1 vue'e. duboke. . kao i za 1.jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc. Pri brzini kofica 1. viljuskasti eleva tori sa Ijul.komadne materijale. Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 . (9.. Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala..11) . za rasute materijale u obliku praha. opterecene grane. saglasno uslovu: (9. D . 9. brzine kretanja kofiea. Xk . 5).0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St.koeficijent zahvatanja malerijala. gde je L ..290 Elevatori sa koficama..

.13.3 ~. vcoma ! abrazivni Sljunak. a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm. Ucestnnost obrtanja pri v = 1.40 I 0. 895 895 hp = .4 m.0'1 ! = 0.8 . 1.6 Br.obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea. cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'.1. I ".5 t/m 3 . Prema izrazu (9. pra-znjcnjem I Sporohodni sa I .." I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni. saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona.65 .0.40 . ruda. isto D O.292 Elevatori sa koficama. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1... 63 3. 0..6vp1o = 0.70 °I I I 1°.0. 2.6 '1.::a"'y. stocna hrana) Prasinasti i zrnasli.34l/m.l2'jC"'12'jc'-'nc.odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0.sa okruglim J .gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0. slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+. stoga je traka sirine Br 1. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9. I I I i OK i 0.6 m/s.25 .8 :.I i t Prose-I cni I Brzinl-l..6".' [" Br..1 I I SrcdnjckomadnT.prasinasti ICement. 1cvkom uglova ° I OK I 0.icnt I Ispune kofice I Tip I koefi. sa bocnim usmcravanjcm.2 I I i 1 II .6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9.lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici.80 II ! I I 0.2.. sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D .RO II 1. '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3.45).40 o.5·2 0..6'1.8 je 30 =4. 85 1 1. odnosno lrake. 0.1.25 ill.2.I ~.7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1. n 61 Posto je hI' < rei .4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje. 0. visina dizanja H = 22 m.13) pri 'If '~ T310zcni hee.85 I i I [ Brlohodni sa Suvo. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm. tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm. I gravllaclOnllll pHlznJI.60 1 0 20 ' ".. vcoma abrazivni I Kamen. sljaka Igmvitacionim nJcm.' . OK . vIazan.3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII. a radijus dobosa je prema tome rei = 0.0 .63 i \jf=--. dclimicno abrazivni f--_______--+p. pcsak. I I I ~'I suva glina gnjccena. ruda. 'I Proracun.0.5.40 I 1 1.:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0.4-30 3.6.2411'1.r. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos.6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja).'" i I ! i' ". Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1.0.'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr. [slcna . 1..= 0.8 . D . sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak. m!evcno zrno (brasno. [ _II .75 2.6 praznjenjem I . zcmlja.60 1°.. Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2. kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I .25 .Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9.3.70 I 0 ~ a2 I I .6 i I.0 i 1. m!s traku i I lannc I I 0. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9.80 I 1.2 = -2. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h.uuhok.plilka: 0 . a korak kofice tk = 0. Primer.3) D 0. Itrcset gloJacki.: P .> D I 0. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1.".6 mIs.0 I I I HranIjivi p"rodukti. zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm. pepca. Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca.. TVcm r uga] I dnom. koji sc slabo sipa Zcmlja. mina 2 I. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .6 ·1. krcda u prahu: hcmlkalijc Br.ostrih . Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh. 3. .lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0.£.. Zrnasti i sitno1 komadni.

Obimna sila na pogonskom dobosu. uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala. za tde uslovc rada. b). to se zadrZava traka sa cetiri sloja. Proracun se izvodi u opstem obliku.koeficijent SigUfIlosti.0850 + Kz qt 1.08 So + 3624 ::.81· 2.l. 25+ 9.v 0.85 980 min-I.13 b) z= 5310·10 =322. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja..38 N 1m. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca.37·3876 = 5310 N 3. 9.S4 Tako je qu' g mil' 9.37.08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z .S4)'(.S4= 1. ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N. K .294 Elevatori sa koficama. crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka.6v 3.38 kg. pri S = 1.vucna sila u traci.15).55". iIi u razmatranom slucaju. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2.Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake. = ( 5310 . .sir ina lrake. tada je: eiJ.2629.81·3. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3. Ft = 5max = 5310 N. ili.08 So +3624. Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3. Neka je K = 10. daN/em.25.Ss e[1<X . odredujc se prema izrazu (9.1. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku.2876)Sl.25 odreduje se iz izraza Ke'W. tako je: S3 = 5 11 = 1. = 0.0850 + 2· 52 = 1. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2.6 ·1. posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 .<X . 1. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i.. Usvaja se elevator snage P = 6.0850 + 104. am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja. Ft = Sma. 25 N/m.08 = 2629 N = 1. P == 100011 = 1. te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N.5 kW sa ucestanoscu obrtallja n .·K shemi (S1. b = B = 300 mm. najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1. 1. za razmatrani slucaj je 1.broj umetaka.37 (So+ 2376).85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376.37 S4.6618 kW = ' 1000·0. em.13) z== F. 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje. b . = Sn = S2 + qH = 1. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1.37.55 kg/m.1.0850 + 104 + 160· 22 = 1. taka da je: S3:S.81·30 -52NI qt m. 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1. posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa. Za celicne dobose. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe.9.13. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9. S3 ::.

dzepove. a time se smanjuju otpori pri punjenju..fku. kao sto su: prepecena opcka.. korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 . 710 mm).710 mm). vertr'kalni e1el'afor: h .15. Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police. koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora. visina kofi~e (400 . b).14. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala. b . lako lepljivih briketa i vrelih materijala.I'ti eleraror: a .15. 9. 2 2 OJ b) Sf. 9. 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda. Osnovni parametri su: smna kofice (200 .. vertiJ.3 .14). koji su prebaceni preko gornjeg.. c . a. bala. c. Kofice 1 (SI. deo.pokretn. temperature do 900°C. oj bJ Sl. ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova.. kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani. a) izractuju se od gume.15. 9. a) sastoji se iz dva vertikalna. 9.15 . Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika.14 Vilju. kosi e/(n'ator. opterecenoj grani. sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. klinker. Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno.15. d . kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0. Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se.4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. aglomerat. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja.... odnosno donjeg lancanika.. c) i kosi (S1.16). Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi. S1. ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea.Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9.. visina dizanja do 3 55 m. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama.proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a . Viljuskasti elevator (st 9. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj.296 Elevatori sa koficama. naroCito kada postoje dYe paralelne trake. zatvorene konstrukeije lanca. sanduka. . 9. 1600 mm).4 m/s).. 9. Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane. 9. ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. vee se materijal stavlja direktno u kofice . 9.:alni na pm'r(lfl1oj . denjaka. del Ova masina itd). 0.

13) (9.koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica.Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta.9. Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica.16.pogollski lanc'(allik.298 Elevatori sa koficama. a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi.to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf.:.fkara Sf.sa jednim faflcem.ara: sa 0\'0 hmea. 9. 9. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj. koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik.16. 0..3 m/s). kao po pravilu. b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac .2 .15. 9.15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:.v/. Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2).'fanik .lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju.. b).rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!. SI. a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl. d).ta viljuske sa materijalom. 2 . (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake. b .masa tereta na viljusci (polici).Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1.16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac.pogon.l:. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0.14) gde je w . 1. Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9. kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja. 4 .' 3 ~ \'ucni lanae. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl. 1. Ako je m . 9. pomocu opruge iii sine za vodenje. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .

C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I . ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane. Pritiskom na dugmc za llprnvljanje.fko. . materijalom koji treba transportovati navise.'l1a.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala.filter. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9. bunker. reSetkaste povrsine osnove.03 . II horizontalnom i vertikalnom smcru.re. a) 51.utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima. viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama.' I u!(warn.17. a razlika je sarno u konfiguraciji trase . 9. 0.korpe I'agone/a fic'ure.pogon.sfo za .Uufja. ispunjava utovarnll stopu eIevatora. 3 . e/el'ator: 3 . podize dllZ llzlazne grane.17. 7 . prihvatajllCi teret sa stoIa.S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl. 2 . korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura..fetkasr. h dement.SI01'(1'-.zale:ni ure(taj. Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta. 4 . pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora. resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se. brasna. a transporteri naizmenicno. 0. Takav elevator (Sl. tada je w = 0. Proracun elevatora . a).. 5 . nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj.. Za razliku od viljuskastih eleva lora. Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari. elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv.' 6 . 7 .35. tada je w = 11 = 0. Ijuljaskama) 0 lance. slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj. 9.slol'Clr tere/a.l'aijkasti transporter. Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f. 2 .eik/oll.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica. 9 .zi(aru. Za transportovanje Iakih materijala (npr.25 . 9.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje.300 Elevatori sa koficama. 9. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem. b) sa konzoInim Ijllijaskama.pneurnatski transport re1'. 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora.05. i:gled.zal'ojni transporter. 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica .bunker. 9. / I .Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2). na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6).elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise. 5 Fu(t'ni lanac: 6 .18 c) 51. zavucnim jedno sa .'ito :a ul01'(Jr M M M 4 . knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl. Nakon skidanja tereta sa stoIa.9. urectaja za Ufol'ar i . Iransporfera. 9..kojfc':asr.19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane .

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

9. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e. preko valjka 1. koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1]. a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. a). 9. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1. do ambara. do bunkera. ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji.27. a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. na gornjem dobosu. b). samohodne konstrukeije. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac. koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. Koficasti transporter (51. 9..Lad. u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke. kojc se pokrecu auto masinom. do odrcdenog mesta. Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o.27. c).8 . u dobrim rnaIievarskim sposobnostima. na speclJalnom va~Jku. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom. d.~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le. u istovarnoj glavi. vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4. preko reduktora. tockovi se kotrlJ3Ju. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora.27. u silosima. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51. DuCina teleskopskog trakastog transport. sa n = 970 min. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane.era moie se povecati do 6 m. 2100 kg/h. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8. relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg). 9. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni. Obrtanie od tocka. teleskopskog trakastog transportera 5. konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji.i. d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. 9.[28]. kao i za njihova susenje ild. pri utovaru kukuruza u klipu.[27]. koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama.[26]. omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m. sa postoljem 6.. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. pogon je postavljen u stopi. 3. Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom.27.315 314 Elevatori sa koficama.27. kod stacionarnih vrsalica. Elevator prikazan na Sl. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu. ne~­ oliko radnika. bez plasta. npr. za dopemu materijala do dozatora itd. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6.l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm.. a visina se menja u granicama 0. tockava . (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu. kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena. npr.1 m/s. Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito. autora konstrukcije Krotova (S1. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW. trake 2 sa kofieama 3. a ne na vrhu. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. duzine do 300 mm. 9.(pogon preko pedala). sa n = 1425 min. Brzina kretanja kofica iznosi 0.. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika.27. za do premanje materijala u bunkere. koja se pokazala dobro u eksploataciji.. brasna).[ 18]. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. u indllstriji prerade stoene luane. zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. b ima slican shematski prikaz pogona. tj. 10. rasterecena grana vucnog uredaja. sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja. u glavi. vodeCi dobos 4. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl.[58] . obuhvata gornji 1 i donji lancanik. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. porta proizvoda (51. ugao iznosi 180°. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina.[45]. Prenosni. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala. uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura. zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova.0 m.

sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala. tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. 3 . /el'(Jk w punjenje. transporter: 1. kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. 10. u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. nadgledanje. 5 . Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a.po vertikali). Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne. mlinarskoj. nasipnih materijala. 12 . kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. povecanom habanju zavojnice i oluka. sto ce kasnije biti razmatrano. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih.spojnice. 10. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. ~ rttalEJ 51. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu. dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka.2). osim toga.redukrar. 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije.4 . u obliku trake iIi isprekidana. gabaritne mere transporter a nisu velike.prednji leta).e/ektro!l1otor. razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva. kao j materijala jakog mirisa. 10.2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka.316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10. srednji /duj. a broj pocetaka jedan.l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo. kao i . znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m . 2. a takoae i veoma abrazivnih materijala. 8 . 10. kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna.fni lew/k:sa prainjenje. 7· oluk. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih.sredi. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji. 1/ . /0· zadnii /efaj. Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog. koji S11 opremljcni zatvaraCima. dobra je hermeticnost ovih transportera.1 Zorojn. 6 o/\'or za pregler!. a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal. vrelih.1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . duzina istovara materijala je prikladna.pod uglom do 20° (osnovni tip). kao i vertikalni i strmo nagnllti. 9 . pri kapacitetll obieno do 100 tlh. sitnozrnastog.

d . min. koraka t (m).lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise.[opaticni.1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51. Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg.gustina materijaIa koji se prenosi.9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10. npr . a koji nije podlozan sleganju. (10. k . C . Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka.Irakasli. da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila. koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera. . Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani. 10. Zavojnica transportnog puza je punoga zida. Mazalice se nalaze gore.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom). 10. leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake. on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10.projtlisulli Na S1. kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala.2 ZUI'ojni IrOllsporler: a .intenzivno mesanje. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj). Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima.7 20 0.m /h) zavisl od preenika d (m).6 1 0.2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera. iIi u obliku trake.dozator u oIuk transportcra. t/m3. v=- 51.1). sa koje se materijal premesta.3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n. Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. pneul11atskim transportom u cikIonu. 10.sa punim :ir:. a zatim se elementi zavaruju za vratilo. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu. odnosno lcrajnjih leiaja.ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0. ucestanosti obrtanja n. b .1) gde su: p . Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv . na llosacu lezaja. zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces. iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac . Ukoliko je moguee.koeficijent korekcije. Zavojnica trakastog. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama. /3 .8 15 0. a takode su i kompaklne leonslrukcije. leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida). za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje.318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu. koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje.

na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje. 12) a. r. elrobljena ruela.cevi. a) iIi dva odvojena (S1.srednjem i krajnjem. a proverava prema jednacini (10.2 1.4) gele je a . 10.320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza. a kada se transportuju tesko prenosljivi. KD "ele je r .4. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela. -1 ucestanost obrtanja.1. zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala. tada se mogu otpori izracunati. 0. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika.16.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r. Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 .4. 0. 10. ugljena prasina. ponekad se ugracluje srednji lezaj. izvijanja pod dejstvom momenta Fo . umanjuje se do t = 0.1).63 i 0. strugotina.3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI. 2nn (10.elodavaca.tg(cx+<p) (10. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima.4.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali.8. Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0.5) (10.u kW i 11.1). Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. a takode i otpore dizanja . sljaka. Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala.u m. A w 0. brasno. m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0.25 0. D .8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja. A i w Tablica 10.6) K ·D·tg(cx+<p)' . a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka. 0. tg <p = Ill. Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 .elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi). (10.4. Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10. . pesak. I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka.25. cx . a i b). 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine. ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila. 10. glina. otpora u svim lezajima . treset. Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I.32 0. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja.125.3) gde je A . b) pogona za oba transportnog puza. <p .raelijus na komc dcluje sila Fa.125 I 65 1. Ako je poznat koeficijent trenja. 0. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o .koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala.koeficijent (pogleelati tablicu 10. leao i jednog (S1. D 2: (4 '" 6) amax. gele je III . sa rastojanjem I izmedu oslonaca . ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D. i b I . transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza .5 4.1). koji se takocle okrece u cevi.0 I ~ 10. vlazna gEna) 2. 0. kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement. kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza.pri transportovanju navise materijala po nagibu. komaelni ugaU. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu . mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r. 0.. Zamenom vrednosti w u izrazu (2. 0.8) D/2. Osim toga. koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak.5.3) usvaja se ofijentaciono.2. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca.4 0. azbest. Racunske vradnosti koeficijenata 0/. Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi.32. pepeo. ukljucujuCi i oslone lezaje. n .6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli.ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza. Vreelnost D u jeelnacini (10.koeficijent trenja materi.18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW). soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P ..7 . Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica. 0. Takode.lezaja.. uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa. jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. bez prcsipanja materijala koji se premesta. 0.

gde je!lp .IO. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja. 10. R (10. tj. . tJ.5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G.. Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta.+mg!lv COS a. = O.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a.322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu. pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje. . mgsma. ona je a . 10. od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza. sheno nav.koeficijent trenja (S1. duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a. b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. mVIr!l !lv sina.se na sledee! naem.. koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza.rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka.uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ.5. K:'et~nje rasuto~ materijala navisc. buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta.masa cestice) i shodl1O tome. 10.4. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine . od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza.vllgaonom ?rZil.4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m . i druga .!lp COSCi. + P R mV.koeficijent trenja cestica 0 plast. . odllosno R (SI. tj. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja. kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza. Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St. a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c. Sl. Kompopuza jednaka je nenta ove sile.ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza.5).)ettika//Ji. gde je !lv . prerna t~rne. zavojni transporter sa elekl. rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja. 10.romolorom sa pnrubnim spojem.7) . vo~recc se manJom. ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni.lOm. b)..e .

koji se uvodi u cev sa jednog kraja. 10. ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka. nasipni materijal. sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice.1 v casa) J.0 J!on. 10. a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3. .324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta.S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece . duz ose zavojnice transportnog puza. cevi su glatke. npr: pecenja.fipke . Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu . susenja.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza. Na mestu gde se oslanja na valjke.ie monliran radni medaj masine za busenje. kao i materijala koji se slabo sipaju. valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a.. lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije.-.6) brzo se obrce. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces.. odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta. IZO 1.08 II. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera. ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise.)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn. kao i ncdostaci.IH fJ. .S. 10. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi. a kapaciteti su ograniceni. sa obe strane cevi.1v . vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. zrnastih materijaIa. a kao nedostatak.6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora. U odnosu na koficaste elevatore.1p(cosa-J. I1kr.. 30 m pri transportovanju materijala u prahu. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala. pri tome su duZine cevi 200 . 10.anje materijala navise. cilindricne povrsine. T' Sf.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje. sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa.4 Cevi za transportovanje materijala (10. duz zida izraden je zavojni zleb. Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi. Unutar cevi. dobroj pozudanosti transport a materijala.1v sil1a) gdeje pv = arctgJ.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. aglomeracije. 10. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. obicno se ostvaruje visina od 15 . po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi. min-1 Sl.-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala. 1z izraza (10. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju. Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala. Obrlanjern cevi.dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi.7 Zm'. tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. (lO. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala. mesanja itd. 10. ti. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi.M D. Prednosti ovih transportera.

25 D).10) . do verlikalne ose. 10. 6 . nalazi se da je n = 42.pugoll.15) L =v t".prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka.13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10.326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp . . 2 . Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka. 30 sin( a -cp) (10.sila uslcd ldine cevi. kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi). Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G. 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak. kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev.opJYi oblik.14) b) 51. I . Iz jednakosti je: Go . 2J+wJ Dk M=G'a+2F . Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d . Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0...3 1--'---''''Dsin<p = nn . 3 .3. pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi. b) oj Sl.1).50 .11) ... nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10.5 D.3J D SlllCP ~ .9.9 Prorm.prema izrazu (10.as/olio . 10.. uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr. Gsinex= C+Gcosa)J. rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju.16) (10. koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0.65 ) m. koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n. 4 .. tada je moment u odnosu na osu cevi . to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10. = 0. (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki.eel'.8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a .us/olli l"a!jak.pOlporni \'(Iljri. 0. a brzina transportovanja materijala v . za ugao ex..2).. ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka.os{oni ram sa \Ialjcima. b .9. a).l= (. odnosno okrece se zajedno sa njom. polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10. Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv. 0.YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a .2 . ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0.. a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi.12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42.. 10. P Dv 2' (10. (10. (10.sila tezine materijala u cevi. Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl.

u Nm. karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja.[45] .328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno .1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev.u hinizma. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera.koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11. w . medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi. danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama.17) s-\ T] . snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M . na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima. LITERATURA: [21]. koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju. kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada.trnllslatorno (oscilatorno) kretanje. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera. tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione. kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja. OSCILATORNI TRANSPORTERI 11. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim. tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom. (10. Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada).

posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. elemcnala aparata). kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera. gasovitih. tada ce ceslica malerijala. sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. u~lja.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine. otrovnih i vrelih tereta. a mogu da budu i vertikalni. R (11. g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze. blago nagnule (sa podizanjem materijala navise. zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade. lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera. Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih. vlazne gline). Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. na linijama automatizovane proizvodnje. susenja. Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. J1. za prenosenje prasinastih. hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u. a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije. rezane.a (02 · · R . kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka.J priblizno do 400 rn 3/h. pri izradi apa~ rata.ao SlntJ = .1). Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla. koja Iezi na ravni. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere. 11.1) Horlzontolna raYOn SI. k~mena. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno. otrovnih. zakivaka. nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. navise. da se. . pom~ra ?o povrsini. drob~ne. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno . odnosno spustanjclll pod uglom do 15°). mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih. mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja. a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl.a (02 sin<p sin~) (11. Prema tome. hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. prost orne spiTale. do visine od 12 m. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11. malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. prasinasti malerijali (npr. janja od oluka. smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji.2) ay = . vrelih. tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll .1 Prorac. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. stanJu.masa cestice materijala. tj. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe.~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine.3 ) . sljunka. sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa . Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska. u masinogradnji. v 11. p:-emda oni. pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd. . sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an. kamene sitndi. na linijama mehanicke obrade i montaze.330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~.pravolinijske. a reae komadnih tereta.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m . . cement). pri kapacitelu do 20 m 3/h.

<p (J)'1.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI. narocito pri K > 1. pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona.amplituda oscilovanja ravni.3 onaj pri kome se cestica bez prckida. podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera . . a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° .ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama. leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T.3). kao i elemenata transportera. tp. pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11. Sl.prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera.im inercijaln. tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl. prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J. smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka. gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. 0= pT (11.ugaona brzina pobudivaca oscilacija. w . da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu.vreme).Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K. pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise.fazni ugao osciJovanja (ovde je t .:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 . Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala.4) = cos 0° 1.t2.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera). konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC.. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja. pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se. 2 za vreme t3 . Pri 1 < K S. 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k). 11. Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom. Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera. kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1. .3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako. K = aw sinP. zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1. A aw 2 Sln}J g (11. 3.2 Shematsk. najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI. 11.smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K.11. jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala. U gao <p menja se od 0° do 360°. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru.3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan. pa je koeficijent rezima . potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW. za vrerne tp t2 _ 0.bilo koji ceo broj.11.332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a .h transportera). a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera.2). teret se brzo krece i otrze se od povrsine. tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~.6) u gde je p . tj.

duzina oluka.. tj.3. I isto 2 .8 . kocficijent rezima rada iznosi K = 3. 2.5 . brzina premestanja materijala.8 .. 40 . Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna. menjajuci svoj smer. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca.praskastih I' .0 11. Kad~ se brzina oluka naglo prorncni. matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem. a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 . ne odvajajuCi se od njega. 150 mr:n. 2. tada je K 6. Prema tome. a sal110 u toku l11alog . Osnovni pararnetri transportera Markus .3 2.. 2. 85 min'\ sirina olnka. odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka.6 . lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred. Oluk opisllje pravolinijsko.elektromagnetm 3. visece i oslonjene kon. lakog i srednjeg tipa.. pri K > 3.. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11.3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala. do 50 m (ponekad i do 100 m). prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala.3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. zatim se bIZO smanjuje.vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj.. 1200 mm. 200 . Q s 50 lIh.. kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim. za ~ = 30°).. a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk. iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom.2 . prekida se klizanje tereta.a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 .1 Pri p = 1. kao i dvokrivajnog pogona.3. pri p = 2. 11. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka... Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka. Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa. samo konstrukcije teskog lipa. materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja. 2.2 m/s.3 Ekscentarski 1. Na znatnorn delu dircktnog. 3 ~~ije IS10. Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!. brzina oluka se ravnomerno povecava.3 . U toku odrclenog penoda. Oluk prolclizava ispod tereta.. samo konstrukcije teskog tipa. odnosno kada je tp = 2 T.. kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0. kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera. 3..8 1..3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije. kapaciteta Q s 50 t/h Isto.5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1.. vec'im od 6... polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer.. da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje. pravolinijskog hoda. izostaje proporcionalno povecanje brzine. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan .Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni.3) itd.1). Jezaja i drugih elemenata. Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala. U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka. 2. a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost. za kapacitete Q > 50 t.36 (pogledati SI. pn povratnom llOdu. Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene. kapaciteta T ! 1J .. 2. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I . Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje. tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom. Oluk dobija oscilatorno kretanje od ..5 1. kao i pri povratnorn kretanju. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka... 30° prema vertikali. frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila)...6 g. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala. Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3.5 I 1. za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i. akumulirajuCi kincticku energijll. .. ~ezlm.334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11.7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11.

translatorno krctanje istog karaktera. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina. Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera. Elasticni nosaCi .amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju. a sila tdine . dYe iIi vise masa. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom. kod horizontalnih transportera iznosi 0. podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka. a ta energija se pretvara u potenci. ~ . 300 . to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise. potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju.preko amortizera. 200 . Za kretanje materijala napred. elasticnim vesanjem . za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa). u smeru upravnom na oslone nosace.8) gde su: n . . posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije.. na kosom transporteru. neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala. kada se oluk kreee nazad (spusta). upravno na dno oluka. neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu. pri premeStanju oluka nazad. obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca. Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim. koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. pri dopremanju materijala navise. 400 min'\ sidna oluka.: (11. kako u dircktnom. fJ. Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti. vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise.direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. 15°. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje). 20 mm. Kada se oluk kreee napred.4 Vibracioni transported 11.2 m/s. 0. koji obicno ne prelazi 10° .336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona. tako i pri povratnom hodu.nanize.15 . Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. 11..nanize.. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije.ucestanost obrtanja vratila krivaje. brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba.1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera. a . dok se pri kretanju nanize oluk spusta. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju..oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred.. Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe. te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka.. vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije). vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom... a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. ove sile su usmerene nanize. frckvencija oscilovanja. radnom hodu oluka transportera. 10 . a pri hodu oluka nazad . 1000 mm.. pri direktnom i povratnom hoelu oluka. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka. Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom. blago nagnute i vertikalne.4. neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. srednja brzina krctanja materijala. Pri povratnom hodu. (viseea. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne.. pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka. ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi.

eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h. saglasno vrednostima amplituda).. Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja. Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . Kod rezon. kao po pravilu. v!brosita za prosejavanjc materijala.nlno podesenog elastlcno~ SIstema. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom.. 6) ostvarivanje malih gabarita po visini. obrtno oko vertikalne ose (tj. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI).~). transportovanje materijala iii t. 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-.koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance.4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u.likama. 11. udvoJcnc clemcnte. namcn]em. oscilacije su poduzne i kruzne).o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera.98.b:lO vczanc. mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine.' c) ubr::'llllja Rezonantn. elektroekscentarski.. kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama. tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja. kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament. i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf.4) sinusne promene pobudne sile. 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera. . uravnotczenosl!'.85 < co < 1. mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) . Prema tome. 4) najmanja ukupna masa. 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 . 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a. pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). npr. ~rem.338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera. Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima. dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija. b) brzine. t ransporten. pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju.lc:lOg SIstema.ce konstrukcije. frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo). Prema karakt~ris.~avanja.klipno poluzni). moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast.. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera). lativno lakog tipa. Takva konstrukcija primcnjuje se npr.l . uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. duz vertikalne ose i kruzno. ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i .nrezonantl:og pode. Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera. _ Pr. 11. a oscIluJu kao jcdna celina. frekvencija pobudne sile. pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w). Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa. Kod dorezonantnog podcsavanja. za. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala.ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama.I'cifacijama: a) pomerallja..ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton.ansporteri _ sita za istovremen~ transport. 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera. vee i na meduspratni prostor. 400 min. moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja. ekscentarski (krivajno . Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni. Kod Izv~. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera. dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso. kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. tj.

. dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'. 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () .4... 3 pula manja...1 . j pesak. .2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera...fkriljaca (dimenzije komada () .. stepent t-o 11011«• . -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 . ..fno: 6 .. 10"). mogu se transportovati razliciti nasipni materijali.. za visinu sloja od 50 .. t--.... 7 .... 3 ..II'/. .koksa od . ..... visina sloja transportovanog malerijala ltd..... Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih. kada je brzina njihovog premestanja za 2 .. cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica.· 4 ~ kotnadni ugaU.... istim transporterom.5). kamena . 60 "' ~ "'" r-. koji se mogu premestati razlicitim brzinama.. sljake... brzina transportovanja. peska prirodne vlo:nosli.. 2 .. cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja.6 SI. lJ..l'ill1eZ. pri fratHportO\'anju: ... t--.. prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't. fino nasutih materijala.silnokomadn(J !ilja/...... Pri jednakim vibracionim parametrima.52) od ugla nagiba rrwuporrera. uglja itd ) i do 0.f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a"..' ~ . 5 _/osforno bra.. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti.. te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1.6 mis.. Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0. cementa)... amplilude oscilowlI1ja 12. . 10 ~ rx6 1 ... 0. \ """ ~ . 11.... Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0. prema brzini krelanja peska \'p.(lpati!. 3 ... 35 mm).. 60 mm. Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija.d%mit u prahu.'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m. "'" .. Povecanjem ampli tude oscilovanja.5' l\ ~~ ~ .. Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir.. . O. 9 . '" '" i.t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'. . drohilla (dimel/zije () . 6 . nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala.suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog. kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis. efektivnost transpor- . :\ .krupnoce cestica) transportovanog materijala. kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala. 11...sitl1okomadlla ruda.......cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl. 2 . 5 " drobljen lucanik. Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala. efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet.) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava ./i·ehellcije 600 m.. Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og .5 l11/n. 10 mm). 30 mm).05 mm (npr...5 Upo!'edn.... ampliluJa osciloml1ja a '" 3. ... koeficijellia rdima raJa K = 2.340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 ... istog oblika materijala praska. 3IJmm). koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica. r\ "'" .. . SI.. 85 dB. zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska. takode i visina sloja materijala moze biti razlicita.' 8 !'Yamot u prahu.:a.1l.5 111m ijrekl'encija f()OO .... .... I\.a).. metodom vibracija.15 mis. pri najoptimalnijem rei:imu vibracija.

20% manja nego pri kretan]u. centar inercije se podudara sa lezistem sistema. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. te se zbog toga. oblika klatna. Pogon moze imali donji (SI. Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce.. cementa. gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0. Kombinovani materijali iz sIojeva peska.. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~.. kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile.. sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje. d). sIobodno okacenog (iii osIonjenog... koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. 11. pogon se tako postavlja. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta. 11. 5 %.7. kao po pravilu. U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni. ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl.. a. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe.8. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. Lepljivi. Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni. 0. da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° . matenjala. cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike. u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva. v.7. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1. 11..vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. . medulim nisll postignuli pozitivni rezultati. odsustvom sitnih cestica. nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima). cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina.7. medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. debalansni) vibracioni pobudivaci. zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 . Kod kosih transportera. prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal. 11. 11.. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom. Raznorodni.. pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno.sita.lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi). koja-pro.. 11.7. krupni i srednjekomadni materijali. bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima). uprkos velikoj razlici njihovih gustina. 100 mm). c). vibracio~~h trans~ortera . matenJala po glatkom dnu.. lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja... Brzina transportovanja komadnih terela.7. cisti pesak..uzrokuje oscilovanje . transportuju se veoma slabo.amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5.. priblizno identicne brzine transportovanja. za svaki stepen povecanja nagiba (S1.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava. medutim. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka.. kod kojih se materijal prenosi navise. Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru. .. ukoliko je moguce. Kod prasinastih malerijala. nanize.. razliCitim plasticnim masama i gumom.. iste vrste i homogenosti. frekvencije 500 . Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret. Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. od dva moto . 15 mm. 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica. npr. Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0. glina. S1. medutim.2 . te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 .3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri. dobra se transporluju vibracionim transporterom.eliki uticaj na brzinu premestanja. npr.6). pogon transportera mora da se taka posta vi. u odnosu na sitnije cestice materijala. sto je prikazano na (S1. vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°. 1. npr.. brzma transportovanja je za 10 .4. sa dva oluka.2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja. a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija. strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala. transportovati prasinaste materijale koso. Sorlirani. takode je moguce i drabljenje komada materijala. vlaZni vezivni materijali.. ~od. te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1.30° prema uzduznoj osi transportera. a prauzrokuju i habanje oIuka. 400 min· l ). koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1. b) preko elasticnih veza . Gustma trans~orlovanog v materijala . brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 . Zbog toga je celishodno.5 . pod uglom od 10° . Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra. . 11.nema. 50°..

to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog.masa transportovanog tereta (cestica materijala).i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt.masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter. .11. koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala.7. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi. frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile. h.. to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11..10) Sl.1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1.ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca. tj. masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev. 0. A . d .1 1.6 1.7.3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-. d): ~ " - (J (m+mo).. 11. Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera. osa kaisnog prenosnika (SI. pritisak primaju "0. m" . koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi. rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans. m[ .prora(>runska shema Ovde je: me . a) od gume.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala.l1.fprenese na transporter. Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu.6 III K punjenje transportera iz bunkera). sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a. eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera.'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0." 1. nego i dopunsko obrtno oscilovanje. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva. c . rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja. 11.7 Sheme s/o/. odnosno oluka. r. koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi. (11.8).plasticne mase iii evrste tkanine. na oslonce konstrukcije. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl. odnosno oluka.. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-. odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl.'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca.9) gde je mo .empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI.+ 1.pUfem {prema iSfraiiw.8 1.61..mjima B.8 izmedu bunkera i transportera.K.ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema.kOl1Sfruktil'!1e sherne.7. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja. neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:.1 . ver0.ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa.344 Transportni uredaji Oscilatorni t.0 I. m . ro . 11. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera. b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija. tako i transrnisije pogona. 11..ll.odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom.Janr portere bilo koga tipa. !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta.

. 6m. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju. a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa).vociklicni elektromagnetni pobudljivac. koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. u relativno maloj masi.. Oslonjeni vibracion! transporter!. armirano betonske konstrukcije). Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160. 11. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje. kako viseCih.. vibracionog pogona 2.. kapacilet: 6 . Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema. Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera. 50 m /h i duzina: 4 . I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu. tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m.1l.10. oslonih elemenata 3.. 11. sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. 11. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm. medutim sve to znatno otezava transporter.9.9. frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno. oslonog rama 1. a takodc i ekscentarski. rezonantno podesenu elasticnosl sistema. a kao posledica toga. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona. 320 i 400 m. h . b) SI. cija je masa za 3 ... Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja. Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere. a). 200.. 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11. b).sa dl'c mase. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom. centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu.. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama.c).2. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom.sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji. tako i oslonjenih. pre svega. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St.346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m.11) navedene su u tablici 11. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni). b).9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ. 10. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca. .lO. a . Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11.\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala.9. koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja. neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. 11.

0 80/96 320 160 30000 32 5.n ram om j ekscel1fars[..lIetnirn) pogol1om.fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a .ll.a ~. d . sa hcrmcticki ~ b) SI. kg/m Dirnenzije.sa ekSCe!11orskim pogO/10m.1110 Sheme o:.zoo KBIKr.0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim. J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7.sa l'j.517. mm: A H L zatvorcnim olukom./1 transporfera: a .348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa ./olljenih l'UJr(Jcion.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2.popre(n. e . 3 horizontalmm transpo~~c. kW lMasa 1 m 1 transportera. so cenfrUi.SCI dl'e mase.5110.. izmedu .5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska .rom.:im pogol1om.:g1ed. elekfrOll/il!. kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede.320 . oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1. b . pU1. c sa dw! mase sa re.sa jcc/nom masom. m /11 Snaaa elektromotora.11. d). ". (' .rkim osfon.2/3.upsti i7.lga/nim (if.11 c) SI.- . h . H. c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr.Yklop e!asficYnog gumenog os/onca. a u imenioCll. presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1. 11.1'pOrler kO/1.10.lcdatiSI.1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja.

'h "1 . 11.centar inercija).eliO . a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1. /. ~Ja se postavlJa preko . I .O. sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1.351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon. raznodelL'pomerene za I 180 0 . SI. Za opisani transporter prema S1. Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 . g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge. Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice. " ' celokupnog sistema. tj.9). . 11. udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J. ratora sa ekscentrima . S obzirom da su mase obe cevi jednake. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1.12.lI. koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza ...e. 11. Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi. OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f . ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao .. 11. a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel . b navedeni izraz daje pribliZno resenje. cevi ..5 kW.Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y . (He ransportera sa i.10. ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' .preko lisnatih opruga.12. _ .12 i paralelno 11. '(.'. ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v . cevi iIi oluka 7 i 3. / .radijus eA:SCellfra ' hro.. a = 1'12). onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi. a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e .. ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu. nizovana ' motovib. 7. r .snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik . . osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL.12.u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr.. .amp!lfudu OSClfOl'(llIjU. k .12. J ne . posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev. Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1..meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::. tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r). a) odreduje se prema izrazu (11. 11. c). a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1. 6 7 d). .w gurn. preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4. ".. J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3. koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2.13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala. po jedllUCI duzine 36 . Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na .' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase. .. onW ~kCIJC." . masa transportcla svakoga motora iznosi 1 .152 .Ime.. 11./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac. 11. a olkloni obe cevi su jednaki. centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin..I(Y " .. a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka).ci/u/ornih jJ](Jsu· a a . Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5. 0 I. .l3 Klackalice 6 se zglobno..lI '/ I po ugOtn _ krelal:om. 27 m. a nalazi se iznad iii izmedu cevi. ..iJlll od o::.llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I. 610 mm' duzlIla 12 .W ofJrur. " . . 11.10. a ukrsna glava kretace za drug u cev. b) SI. 11. 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'.translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 .:.12 . ' . se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' . . dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI.. Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . . ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto . druga cev se krece unazad. .12. . gibnjeva 5 (S1. kada se jedna cev krece napred. )f >". .:ru/o!ll .! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us. 156 kg/m. Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera.

na]veca dalJma.masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11.10).. c). Element za nosenje materijala izra.sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . x . Po.maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala). bilo koje polo vine ovoga sistema.ukupni koeficijent otpora. Elementi transportera Elementi za no. punJenJe.. 150 m 3/h pri transportovanju peska. 220. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera. mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '.11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih . 320 i 400 mm. a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi. a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 . .ukupna sila (ovde je i ""J=1 . . lisnatim oprugama (gibnjevima). Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja.3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--. 850 0 C. po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:. Kapacitet transportera je 15 . a . . Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno . .. Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka. C]. imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi. Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi.352 Transportni ureda. . kao i olucne transportere.. Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl.3. II .metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q. Da bi sistem bio uravnotez:en." In .. t duzme trans portera. kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa .pomeranje centra inercije sistema duz x . pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp . kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 . Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema.stdja) II Tablica 11.fenje (Yestica materijala. c transportera proizvo d aa u·m d er (A u. sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa. (j) .auje se u obliku cevi kruznog. Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala.12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema.ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera. Takav J~dnocevl1l . pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp.UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. zbo o kOllscenJ3 gonom.metalnim elasticnim sistemom (S1. l Jravnotezem SIS te . b s dye mase s . ~ podesavanju elasticnog sistema. l1'mtnom ekscentarskog pogona.12. mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0. 11. v. zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka. I r' . Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno . no. moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom. l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom).1 (11. . Yo .ostvanl]C duz cltave. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa. sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. transmaterijala elostize 60. R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D.ose. neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala.e . za vremensko punjenje i praznjenje transportera. R v· • = iyoS .::: gde su: m . 11. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere.kruzna frekvencija pobudne sile. ('3).. koji se oelnose na jednu masu.13) navedeni su u tablici 11. Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre. kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture. odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica. Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160.imaginarna jedinica.85 < wlwo < 1. Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. S .sila deformacije elasticnih veza).

cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija. SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma.. naizmenicnom eieklricnom strujom. plastlcnom masom.gibnjeva (SI.354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. 11. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. Pagani. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge. Pri tome. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera. 11.50 Hz (3000 oscilacija u minutu).. povratno .. njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). elektronska cev itd). 15. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. prema tome.. 11. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno . pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija.krivajnog pogona. kotve 4. pri napajanju njegovog kalema monofaznom. Kao rezultat ovoga.Ih). 5 mm. a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta..15. lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St.i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama. te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza. bj Sf. donja se udaljava. kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje . odnosno druge kotve.translatornog kretanja i. elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje. <?evi.principije/J/o shema. Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno .kOllslrukcija . kuCista 8.translatorno kretanje jcdne. Uopsteno uzevsi. Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. njihov sustinski nedostatak . Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta. kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu. sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom. visece konstrukcije. kao i maloj masi. ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz. b). a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~). skupa sa tegovima za regulaciju . po!turetanom.~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 . kada se gornja kotva privlaCi ka staloru. napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski. kao i kod transportera tezega tipa. Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. centrifugalni i ekscentarski pogoni.Y : a . b . a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H). 11. i suprotno. u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn. 6 m koje se spaJaJu vIJclma. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi. Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom.14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH. dYe kotve 2. elasticnih veza opruga 6. U tom slucaju. poprecl1og nosaca 5. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora. namolaja naizmenicne struje 3..14) sastoje se iz statora -. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta. pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase. kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga .podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera. a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog. duzine sekcija 4 . odvojice se od statonl.

. w . mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta.16. (11. niskom nivou buke pri radu. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene). kao i male amplitude (0. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje.kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca. . 750 min. Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine). u obliku dva ekscentra. Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno ..). b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2.debalans 2. 650 t/h. Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu. a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5.0 kW.16.7.. mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 . 8..... 6. Ekscentarski. Stalnost frekvencije (3000 min-I). Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p. a shodno tome i kapacitet transporlera se menja. kao i u jednostavnoj eksploataciji. jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. amplitudi oseilovanja 0. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11. a) sastoji se iz elektromotora 1. velikim gabaritnim merama (do 20 kg .25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca.13) gde su: mo . Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata. iii odvojeni. 11.625 . ro .0 m).. kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca...prenetog materijala). c).masa cksccntra.5 .5 . moto vibratora. za svaku tonu na cas kapaciteta . kao i transportera malih duzina (2. 1. b . 11. b). Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11..elaslicnim (St. a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter. kao i pobudne sile (do 100 kN).5 . 11. a) i krutim vezivanjem. pri snazi vibra(ora od 0.. Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 .14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11. praskastih i drugih nasutih cestica materijala.2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih. Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p. na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar . PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F. vratila 3.15) 2 aJ Sl.356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi.16..16. kao i amplitude oscilovanja.16. Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta. . .ckscentricitet eksccntarskc mase. sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11.11. eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne). Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11.15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo. sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl.ucestanost obrtanja vratila.

. kvalitetno termicki obradenih opruznih celika. Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze ... Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne.najefikasniji. frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu). Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih.16. Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon. vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. kao i za transport malerijala duz oluka. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm). Kada se u transmisiji nalazi elastican element.18. za vreme pustanja transportera urad. Kao elasticni elementi navode se takode gumeno . 2 godine) . 11. 11. 11. d). c).A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1. sa velikim (npr. pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema. a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 . c).358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1. a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. 11. Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. cilindricno . klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo. lL18. a). 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi. elasticni (gumeni) ekscentri. c i d . Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem. odnosno produzetka eksploatacionog veka. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge. 11.17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l. dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija. b . b).11. a pri ustaljenom kretanju lransportera.11. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon.18.17 E. polukrutim i e!asticnim (SI. kao kruta veza. koji je najekonomicniji i-. posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove.cenlrifugafni POgOIl.cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja. sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 . pa do potpunih radnih amplituda. pomeranja.. a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje.metalni zglobovi (caure.12.ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade.16. 120 MPa. a sto je u funkciji siguruosti. Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl. ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema. d i 11. Sl. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere. klipna poluga ponasa kao elaticna. 11. odnosno cevi. tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. .spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl. da se pri njoj.17).16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a. koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga.

proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama. K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11. 11. Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa.0 .1). Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co.. c) optereceni su na smicanje (klizanjc).0 2..16) gde su: KJ i K2 . 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila.18 Etas/ieni elemenf.3.mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11. drvene mase i slicno. pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C).amplituda oscilovanja.J=i . kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera.0 . pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. 8. ..1).meta/no {aura (zg/ob). element . pogonska sila i elasticnost veza. 1500 1500 .... udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala.5 2.. a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema.0 4. transporfera: a .0 komadni 0.360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno . ostvarnju vece amplitude oscilovanja.0 5. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera.18. 1.1000 800.0 1. I I I iI a (mm za cestice materijala) .. Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11. Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera.. Kod e1asticnih klipnih poluga.450 I Centrifugalni. sto je ranije ukazano. Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera.2 ' (11....0 .metalni paketi.4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala. Gnmeno . jednostrani i 3000 1800. kao i njihovo regulisanje. kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema. a takode odreduju se i parametri pogona.0 IElektromagnetni I' Centrifugalni.4.promenljivog opterecenja)..mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1.empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko . primenjuju se gumeno .2. co..2 .80.{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa..75 . b . 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala. kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI. 2.. . a . Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici. 11.. 15.' C . otpora premestanja cestica materijala. kao po pravilu.5). a .metalni paketi (S1. staklo _ plastike.. 3..0 0.0 .ugao nagiba transportera. kao i visoki eksploalacioni vek..2. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost. .gumetlo _ me/aln. a biraju se iz tab lie a 11.

6 . 6 K4 ViseCi. Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc.9. ugalj.1.0 Tablica 11. ..7 5.1 0..6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5. 5 1.. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4.za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni...36 (11.362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11.0 I ~ - Tablica 11. uopstene vrednosti empir~~skil:.n 5...17) preko 50 5 .5 0....18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport. 0.. 5 4..19. H .. 2.5 7 .5 . 0. 5.6). a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera.0.. . za zrnaste i komadne rnaterijale. sa jednom masom.. 10 0.... sa II centrifugalnirn pogonol11 5.. 10 1O)K4+~J. za p nasipne rnaterijale..0 0.9 ..1.5). mm 5 ..8 .a H B HHH nTMaw . 0.. 0.).1 2.elevator (Sl..0 ~ 0..koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11. a) sastoji. . oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk. 3.5 0. t/h. 5 0. . III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom.2 ..L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) . duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal.5 . 0. 200 0.4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter .... sa ekscentarskim po. '. sa koso I .. manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija.16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa.6. to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala.5 . 5 3..50 I ~ 6 .16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll.5 .kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti .. 6 3. apatit). m. nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu. prasinaste i praskaste.4 3 . pa je brzina Transportovani materijal (11.. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza.4.0 .5 preko 50 11.8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0. Q .u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala.5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2. 12 8. .... I usmerenim nosacima . zrno).. sa centrifugalnim pogonom (11.8 i za okrugle cevi \jf" = 0. 0.. nanize).ono.0...K.. 0..5 ... koji navodi B. 50 10. L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala. .. 11.....5 1. Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- ..5...5 . . 1.4 . K3 i K4 . C = 1. usvaja se da je Cp 1. 50 ..._------j - . 5. a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement. 5to je sitnija cestica materijala.visina podizanja cestica materijala (za kose transportere).5 1. 10 5.QMI'IKOB .. za pravougaone cevi \jf = 0.5 .6. kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B.QhlI'IKOB i to za: . 50 4. Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5. m..4 i preko 50 .2.. uravnotezeni.glbnjeVlma.' . Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0. sa dYe rnase.racunski kapacitct transportera...8. Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni.K... koji su veoma povoljni za transport (pesak.. i - 0. sljaka. ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1.3. sa jednom masom.6 ..5 ..5 . ..

. odnosno cevi....15 m/s.ekscentrieitet ekscentarske rnase. ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru.19. dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800". Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2. transporter. (11. amplItuda os1 cilovanja 6. spoljni precnik plasta transportera je 800 mm. sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW.7 m. em. uzduzne i torzione oscilacije). Pi . Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 . koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj. najveca brzina transportovanja peska iznosi 0. koji stvara torzione oscilacije transportera.19. Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000".poluprecnik inercije. konSlrukril'na shema.5 mm. c) iznose a = 0. najveca visina transportera je 9. unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6.19). korak zavojnice je 200 mm.364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3. b . brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11. tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf. ' 2 + szn £. 900 mm. 8°.5 .0 mm.a je sa ekscenlarskim pogonom. koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija. tako sto. 11. (PTJ cos bR . Povezivanjem ovih oseilacija. kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp . b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5. SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO.ugao ugradnje ekscentara. ro . sa rezonantnim pode~avanjem.700 min-\ zbirne. c . odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti. em.:0: HIlO. 400 mm. Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta. =45 0 . za odreaenu frekveneiju i amplitudu. b i R . £. za osnovn plasta transportera. Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8. Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11.8).braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila.16).shema v. koji ostvaruju tacno. sirina oluka 100 . obezbeauje se prenosenje materijala navise. frekvencije su u rasponu 600 . gde je H .2 2 £..ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju. sistem je sa jednorn masorn. sirina olu~a je 200 mrn. sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m.19 a b) Vertika/ni l'ibracion. Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn .19) gde su: m . zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza). a postavljaju se po dva.. usmerene amplitude oscilovanja (st 11. koji iznosi rp = 4° ".1500 min-I. masa ]edinice duzine. PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi). horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment. umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em).dimenzije (em) prema (St 11. duz zavojnice. po zavojnici oluka. a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m.. sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora.[45] . 8..visina dizanja cestica materiJala.. vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose.. na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7. 700 min. koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise. Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h.

uzcluzna. buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri. VALJKASTI TRANSPORTERI 12. cevi. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. valjanih profila. kontejnera itd. (abH lima.). Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. kalupniea. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka. Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima.1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka. oslona rebra. a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. cije su osovine obrtne u ramu transportera. valjkastim transporterima _~ . pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. sanduka. Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje.Valjkasti transporteri 367 12. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala. Prcma naCinu transportovanja tereta.

. koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama. kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje). prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane ... sto omogueuje mirnije kretanje tereta. 12. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika.. a). Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca. a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva. 12. tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI.. a) i pogonjene. poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom..na loekovima (Sl. npr. a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima. npr. a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja.. a. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta. b).2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12.. "" .. sa jednorednim iii dvorednim lezajima. kodirana adresa transportera.. naVIse. . II cilju postizanja mirnog kretanja tereta. Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta.. pomoeu elektromagnetne glavc. " " ~ b) St. a izmedu nagrmtih osovina valjaka. . Valjci su."".. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija. 12. mogu da se postave blize jedna drugoj.. !T"T"'I 12.. ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera. ovo je rastojanje jos i kraee.. Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3.2) itd.. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne.. a. npr. koji nisu teski..3..1. u prostoru izmeclu valjaka.. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija. 12. . Ispred svake bocne gJave. mobilne . 12.1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. Isto tako. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil. .. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi. transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi. rucnim pogonom.. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze.era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea.. Na dnu svakog konte]~. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. jer su sa sfernim osloncima. 12.. na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI.1. a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka. 12. U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala.4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. . Kada uslovi rada nisu teSki. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko. kod krivolinijskih trasa transportera. ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci." ~ pit .2. ostvaruje se direktno. c.. transport tereta ostvarujc se besumno.. dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta.. eevi. primenjuju se valjci oblika c1iska. Na jednoj od ploCica ugraclena je. umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska.. preko poluge za guranje itd.. cilindricnog oblika. Oni su manje mase. kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era.1 .. Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima. takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova. koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12.. U mnogim slucajevima.. ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu.3.5..368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso.. okruglih celika i slicno. 12. sa nepokretnim osovinama. dui kojih se kreee materijal. ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta. Transporter se izracluje iz vise sekeija.. .. i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. .. a koje se aktiviraju automatski iii rueno. valjci se izraduju od sintetickih materijala. a 1S- .. b). a postojani su na koroziju. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl.. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru. sklo~ I). pa prakticno... tako npI. kao po pravilu. sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. a to znaCl.. Pri kretanju tereta preko njih. koji sacinjavaju deo okretne glave. ciji broj odgovara broju ogranaka.1. Na SI. lancanim prenosom.

125. u obliku dvokrake poluge. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka. 80. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. c). Prema tome.. . na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. Fv = 0. 630.5.jJtul'olinijska.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama. za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1.2 . prema koraku valjka. Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera. 200.370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera.. b c) s(fl'ije!l(J SI.2 Tras(I frafJsporlera ..123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a .5 Inm. racunsko opterecenje valjka i masa b . 800. koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0. granicno odstupanje ne treba da prelazi 0.2 mm. pri 31v < II < 41". 315.5.skrefnica. 500.\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska. za 411' < II < 511" F" = 0. kao i precnik krajeva njegove osovine. 250. 400.fran. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter. a korak valjka iz standardnog reda: 50. 1200 mm. lito zavisi od precnika valjka. SI. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka. Prolaskom tereta duz jednog transportera. a . 200. duzina valjka. Mehanicki uredaji U obliku stuba. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta.33G. prikazan je na SI. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka. b. 0. .25G. 60. c . ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli. 250. 320. 400. ugraden je uredaj za oCitavanje. da bi se izbegli sudari materijala.4 .SG. a u zavisnosti od precnika.12. kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta.uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka.. 160. 1. 1000. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O. 100. 12. Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera. 650. u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160. jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. sa dva pokretno okretna kraka. ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji. na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. 12. 500.

. 5 .~tanje tere/a l/a skretni transporler. Nakon oslobadanja od tereta.5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a . 2 _ daw/('! 7.2. a). po zakonu pravc Iinijc (OA na s1.stub sa dl'Okrakom polugom.razl'odni traJ/sporter St.5 . 4 . 8 . vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z.. "NaCin premeStanja na tockovima". J • e/ekfrh:na kolica. koja moze da se smatra da je konstantna.elektricna sklopka. jednak je vt'112 (povrsina OAF).sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo .(] oCital'Gnje.2. Put svake tacke po obimu valjka. 12.6. pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka. dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog. Kao sto je poznato. tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A. c .urectaj :w o6/al'(l!1je. do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka. 7 . l'kJ'(Jni. valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD). shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/. prekida(.u. b . 12. a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12.. gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf.urectaji :a b/o/':iranje. za kretanje materijala brzinom V (m/s).4.upra"Uaa. na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta.6.6. Dijagram obimne brzine valjka. odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA). 12. 6 . a . 3 .' I . Posle toga. U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2. za jedal1 vremenski period.4 Nepogonjeni . Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas. prikazani su za ovaj slucaj na S1.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. a.u kineticku energiju valjka. a druga polovina . nepogonjenog transportera. 7 . kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. BIzina valjka. 3 ..2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2. 6 . teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja.koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta. Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB).23).povrsina OEAF). Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi.kontejner. Aka je G' . U pocetnom trenutku vremcna (1. povecava se lincarno.prf!l'odna po/uga :0 premeltallje. 12. okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta.. 2. transporter..\·tm·!jac .skrefn. a shodno tome i njegova ugaona brzina. opisani ciklus se ponavlja iznova. Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia.372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12.prfjemne sekcUe.preme.

rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~.1. Otpora usled (renja u rukavcima valjka.. sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka. 1. a na osnovu podataka iz prakse.0 2. lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12..ubrzanje slobodnog pacla... kg iz tablice 12. g . Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH. 3. koji su jednakih karakterislika. tako i potreban ugao nagiba transportera manji. 0. a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az.0 . moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta. glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: .0. 12. 0. . nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12. duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 .koeficijent trenja u rukavcima valjka.1) gcle je f . ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji. !ilo je prikazano u obliku dijagrama.5. (dine G.0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog..0 . Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta. ~~ __. SI. preko valjkastog transportera. kao i usled predaje kineticke energije valjku.5 2.precnik rukavca valjka..5 . Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI.400 'Yo rtera 1. kao i velicina precnika valjka D.5.4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni.. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja.L .2) gde je f.. tereta preko valjka. m/s2..1.. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera. b.1 reta kg 30 30 30 30 30 10. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12. posto su kako sila otpora. . 2.374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 .5 . Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0.~ 1. tj.0%. prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12.koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka.2.0 4.9.8 ..5) Ako je.4.5 3.3) Celicni lim: ispravijeni '. Prema prasecnom nagibu transportera %.koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru.. OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A.5 . Otpora usled klizanja tereta po valjku....1.5 3.12.5 .. d ..6. Nije od malog znacaja i stanje lezaja.50 100.6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12. sto je manji oclnos FvlG. ako se teret oslanja na z' valjaka (12.0 0.. Zbog toga se kod transportera sa valjcima. praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0._. sasloji iz sledeCih komponenata: 1. nego u prethodnom slucaju. 1. 3. odnosno veca tezina tereta.

koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka..5 . 125 500 .. 2. drvnopreradivackim preduzecima... pa se zbog toga. 3 . pri rezanju i secenju profilisanih metala..5. obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke..... Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa.7. 1200 1..3. 2..3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12.. Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3. 12. testera..5 6 .8 i I 8..12. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama.5 "\ Limeni kontejneri . Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada./ancan..0 0. 1000 10.... Na S1. ...0. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova.. klinastim kaisevima iii trakom (SI. u pilanama.. ..500 I 2.. na kraju vratila postavljaju po dva lancanika. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila. a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima. c .1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10. pogonskim luncima.. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma.pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja. pri transportu dvrne grade. uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje. 1. 12.7.0 2.0.. c) t d} SI.. Prema nacinu prenosenja pogonske sile.5 1..7).5. 7 5.. 12.. do makaza.7 Shema pogona . 2.5 1. a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika. d . za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala..30 30 .. razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom..1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera. 150 150.376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12.metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500.pogonjellje "oljko IUllcelll. a takode i do skladista gotovih proizvoda. 3.0. 25 25 .. tako sto svaki lanac povezuje dva valjka.0 1... Na sl. 6 4 .. cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni..0.l'fog fron. b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca. od jedne do druge masine za obradu drveta i s1.5.5 2. 1.l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h . Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne.'aljka.. dasaka i brvana. 25 II 12.. prenosniri pogone S1'oki par valjaka. 2.

otkrivenog tipa (bez poklopca).7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika. Suprotna grana lane. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m). Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta. kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini. kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L. duzina horizontalne projekcije Lh (m). pri tome je w' . P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku. na zajednickoj osovini ugrade dva valjka. Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije.8) T=~. w.)v (12. 12. Dve vrste valjaka za tde uslove rada. tad a je . Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0. 12.11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa.23)].7.10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw. brzine kretanja tereta v (m/s).)njem po uzduznom oluku. 12. v (12.10 prikazan je opsti oblik takvog transportera. =~ . tj. Kod valjkastog transportera ovoga tipa. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om. neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. nego sa druge strane.. 0.8. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake.stepen korisnosti pogonoskog mehanizma. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera). oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti. ako se umesto jednogog valjka. 11 . U tom slucaju u jednacini (12.9. ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta. visine dizanja tereta H (m). d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake. Na SI. pogonjeni elektromotorima.v T Z·L (12. Medutim. Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter). Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12. broj valjaka transportera z.9) 12. Da ne bi spao sa lancanika.3. lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. poveeava se snag a mot ora.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru.. moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12.85. sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N). koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali.7.23) pri f = 0.7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2. Posebne sheme lancanih prenosnika. potrebna snaga (kW) (12. odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer.6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600. odreauje se iz izraza t=--. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva.11) treba usvojiti da je Zo = 1. pokazane su na SI. pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter. w'J .15)1. Na SI. a u uslovirna visokoserijske proizvodnje. 12. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose. svi valjci neprekidno se obreu motorom. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada.80 . u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom. prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina. 12.koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2. U nekim slucajevima. kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI.) kreee se kliz.koeficijent otpora obrtanja valjka. dobija se iz jednaCine (2. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. pa je shodno tome. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima.

l1 + (KIG + F) .. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta. bJ 51. a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12. tj: 02. krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka. do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2. shodno tome.]D .translatorno ubrzanje tereta.\'{J [Jogonom: a ~ grupnim.koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka. do hi se kad )'aUa/.inrlh'idua/nim 1.380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F . tj. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora.14) m g 1"02 mao iii ao S g flo.9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera . a valjci nastavc da se obreu. tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ. gde su: flo aD . Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta.. 51. Kod radnih transporter a u valjaonicama.sekcija sa prile'!l1im rockieima.koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava.15) . Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i. u zavisnosti od ubrzanja. Pri tome su. I v WI gde je fll . neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja. c . U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja.12. 2' 1 I . Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12. odgovarajuce snage. Ubrzanje tereta je a =g III (12.12. sa cestim i brzim promenama smera kretanja. usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. mogllea dva slucaia.-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja.13) Radni transporter.12) Ako se terel zaddava ustavljacem. da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni. b . . ) D i 2' "WI (12. b .kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak.sekcije so skupom mljaka.8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a .

1. K'GIlJ D ( ) (12. a 11 . [21].Jco. c ..12)].stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma.18') LITERATURA: [15]. ako su motori ugradeni na osovine valjaka. .'D 2 =GF +(G+zF )f. gde je f . Kod grupnog pogona transportera. tada je K'=l. K' .12.382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III .ld IUl)D 2' J v (12.koeficijent trenja kotrljanja.10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12. Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12.--.[45] .koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1.ugaono ubrzanje vratila elektromotora.momenti inercije valjka.. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1. Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora.ld .koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka. kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu. tad a je K' < 1. 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta.prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka.. SI. odnosno rotora elektromotora.. 2.20) saglasno (12. Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF.19) (12. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje. Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke.1 . koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka. jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil.2).19) Ako je ip . ako je manji.1T) gde su: J v i 1m .18) +f. to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju. (12.16) gde su: tm . 19 2 (12. Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja.16') Kod zasebnih pogona. moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12.17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c.8 .koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak.

1). Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J. 13.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev. a takoae i prilikom transportovanja sirovina. 13. prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova.Hidraulicni transport 385 13. Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom. HIDRAULICNI TRANSPORT 13. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu.1. cementa. a) i na dodavace (SI. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama. kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca.1. b).cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska. Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport. meautim. 13. hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola. . oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala. npr.

koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala.5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom.. 4 "para! za sutell)e.0 mm). a u zavisnosti od protoka (napajanja). Sl. Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om.1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom.dodol'ut.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod. 1. U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 . 13. Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2. obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine. Medutim. a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr. a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida.prOl'odJlik pulpe.20 % veca). koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0./or. S1. pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola.15 mm)... 13.sa komorl/jm r. kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala. dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6. 3 . koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi. 13. u skokovima kretanje. . to je u sustini specijalna centrifugalna.pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda.Y z() dm'oc/ maferijala . zbog manjeg habanja cevovoda... 2.. 20 % vece od kriticnih. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 . odnosno od njihovih suspenzija. koji je vezan za prednji poklopac 3. Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida. grubo disperzne (0. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija. otrzanje od dna. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu. 2. duz zida cevi . Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5.pumpa. kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija. 3.. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako. kao i od poprecnog preseka cevi.talozllik. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica. to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima.. gustine i oblika cestica transportovanog materijala.... Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi. tako 5e npr. jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju. na dnu. granulometrijskog sastava. 5 .Ce1'ol'od pre6§celle vode. a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida. b .386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE. kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda. moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. 10 .pumpa... 8 . Hidrosmese Cine vise disperznih sistema.. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala.centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu. a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice. u opstem slucaju. 0..hWlker.. tela pumpe 4. snage. pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama." 2 .2. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda. respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora. pritiska.5 .prijemni urutaj. 9 ./al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J .15 . 6 .dakle neravnomerno.05 . Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. 7 .

razdvojive veze. . 13.2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. 13.700 rnm.. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi... 13. poroznost i drugo). Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 . Efikasna je i primena armiranih kolena. pa time i njihova primena. koriScenjem odgovarajucih masina.388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom. neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a . a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja. odnosno vakuummetrom. Takode postoje. Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom. a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano . Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima.nbfagana celi(nim segrnent"na..kape. menja se i napajanje pumporn. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora. Sl. zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja. 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. (13. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom. gnstina. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg.mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca.. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. kao i fizicko . visina podizanja hidrosmesc..1) . Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe). daljina transportnog cevovoda.3). a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi. 13.3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a .. h oblagona sekcl. Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi).. Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe. 85 mm.fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima. brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi. zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije. a debljina uloska je u granicama 30 . b) oj Sl. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu. tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta.

Gubici pri podizanju.2) Vkr. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs. h gm .1 2.7 3. Vrednosti koeficijenata otpora za vodu. PM . Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 . (N/m ).0155 I 450 I 0. hi .zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13.7 3.8 3.2 I 4. Ie .gubici na usisnom delu.. d - precnik cestica tvrdog materijala.gustina hidrosmese. m/s.4 2.6 2. Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr. m. 50 Pa. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr.gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu. gline.0155 500 0.relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has.4 I 3. mm gde su: hus .6 4.390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0.2 3. Pa. t/m 3 Tablica 13.5 3. (13.0150 600 0.0 3. vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'.gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. na 1 m cevovoda.180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport. Pa.2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn.. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda.brzina hidrosmese i iznosi (1.0 2. kao i njihov transport sa povrsinskih .0185 200 0.2) Za pribliZne proracune je hgm = 0.2 3. 30 Pa. to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0. L . kao i posebnih oblika laporaca). Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 . hg = ZPh (Pa).. a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa.2.6 ~ D mm 150 0. Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost.veliCina specificnih gubitaka u m.0 2.8 2. Ph .3 5.duiina cevovoda.0145 0.1 hi..0175 1 300 I 350 I 400 0. gde je Z .4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 . za razlicite precllike cevovoda I 3.koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode.gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda. Pa.preostali nap or. Pa: 13.55 . Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13.. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa. 3600v1t ' gde je v .3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda.1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala. a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak.4 1 600 gde su: io . Koriscenje mekih stena iii plastienih. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S . Pa. m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1.4 4.1 '" 1. Lokalni gubici su 1 2..0160 - J ! I D=~ (13.koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a).0165 I 0.8 I 4. u zavisnosti od precnika cevovoda. zavisi od pIecnika cevovoda. neelasticnih materijala (krede. 12 hiljada tona sirovina.1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr. hI! . m.razlika kota.8 frakcija gline 2. tvrdih cestica materijala. hos . navedene su u tablici 13. usponu pulpe.2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2. Pa.

apsolutno suvc gline iznosi 2. pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc). 1.2 m/s. 38 % transportuju cevovodom do fabrike.45 MPa. naroCito pri pustanju u pogon. Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu.166 m .6 4.. posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama. u jednoj fabrici cementa. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove.. Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 .6 'tlh 3... pri vlaznosti od 60 %. jer dostize 2 . Zbog toga.5 MPa. 0. posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona. neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala. pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja.166+0.1 m/s.6 =13 0. glina u obliku taloga. Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0. prirodne vlaznosti 25 %. 0. Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama. 0. 2. kao !ito je poznato. Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana.pulpe). 3 mm.... vlaznosti 36 . odnosno karoserije kamiona (kipera). slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine..4 ..skriljci.392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom. Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km. tj. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa.. sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje.9 . 2. a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2. te je zbog toga.8 gr/cm3). 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0.4 .. Pokretanje sistema taloga velike koncentracije. U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija. ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje... 3. Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1. 3 MPa. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm.35 MPa. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 . Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13.4 : 2.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta. konzistenCija hidromesavine . u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama.4 tlm3 ..3 . do suvog stanja. Na primer.5 puta radni pritisak. kao i elemenata hidraulicnog transporta.. 1. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) ... pripremljena u dnevnom kopu.03 m.2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom. pritisak pulpe u cevima 1 .. 1. iznosi 1200 '" 1400 m /h. 2. velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 . pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa. . pri d\. cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga. Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1. U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa.2 kWh. 307·7 1-0.. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda . Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0...4 = 3 0.. takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko.7 . cvrsre sirovine (1. pri jamskom otkopu.. LITERATURA: [15] . Odnos smese kreda . glina .... koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0.4+0. 0.. sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina.2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm. 40 s) inadmasuje za 2 . Potrebna kolieina isusenog taloga.. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca. Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa. do fabrike cementa.6 . kao sto je praksa pokazala.. 0.5 MPa.02 . Dostava gline iIi krede od rudnickog okna... 3 : 1.Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima.glina iznosio je 6 :! 1. pritisak pumpe za vodu iz~osi 0.fabrike).

mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta. za premestanje prasinastih. . tako nutom i vertikalnom pravcu. .mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom. . takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera. ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine. .mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima. Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: .hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno. VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14.. slabo disperznih materija!a. praskastih i sitnozrnastih.Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14. posto se materijal premesta cevovodom malog precnika.1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a. nag- . npr. smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno . koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala.higijenskih uslova rada.

i pored svega. .1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a .relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu.. . uprkos ukazanih nedostataka.396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 . kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo).smesa -. 14.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala. vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3. 14 put a potrosnju energije pri mehanickom. koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija). . kla5icnom transportu istih materijala.usisno . pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. Pod dejstvom atmosferskog pritiska.visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera. koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti.. odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport.1. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport. a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema.:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh .1. J aj ad kompresora r. Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica.siroki dijapazon kapaciteta. preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta.5 km). Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1.1.kompresionog (porisnog). . Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: . veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca. pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko . koja nadmasuje 8 .2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha. pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje.1. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda.brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca. 14.neophodno je preCiscavanje vazduha. 14. U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno. b). b . a takoae i za istovar. uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine. Zbog toga. 14. a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni). 14. a transportna daljina do 1. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost. a) i kompresione (SI.materljal Sl. . odnosno narusava se proces transporta materijala.padaju.mehanicka svojstva materijala.mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar. 14. c . udaraju 0 zidove. kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh. usled koje se cestice materijala dizu po inerciji.pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a . Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1.. Meautim. u manjoj iii vecoj meri. eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na. c). Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. a pre svega njegova nasipna svojstva.usisnog. pa usled gubitka brzine . njegovo ispustanje u atmosferu.

Tablica 14.. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3. sheme instaiacije).40 kg I sloju materijala) .1 MPa. dospeva potom u filter 4. Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta. potisnog elejstva. a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. vakuumnog dejstva. pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. Kod instalacija sa vakumom. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno . a pneumatski transportni uredaji usisnog. Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala. do mesta istovara materijala. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7. a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3. 14. u kome se prcciScava.20 . gustom sloju U novije vreme. npI.. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. b). od mesta prijema materijala. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. odnosno istovarnih mesta. duzine transportovanja materijala. a praktieno oel 0. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma.. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l . Uredaji usisno . kompresori i ventilatori". vakuuma na kraju cevovoda. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. 0. dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska. tabliea 14. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5. Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu.1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta. na kojima se ostvaruje praznjenje. vazduilne duvaljke i kompresori. masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore. a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja.1. Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. u koju se materijal prinudllo dovodi. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju. sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha . vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage.7 MPa. izbacuje u atmosferu.potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. 14. a kod instalacija visokog vakuuma. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata.potisnog dcjstva. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe. preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda. to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina.1.1.. kod uredaja za otprasivanje.6 . koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter. a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju. svi aparati i cevovodi. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU. u kome se ostvaruje talozellje materijala.

Nakon podizanja pritiska u sudu do - . U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali. silosa. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu). . Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora. ne odozgo.1 fir St.l'en(il sigurnosri. Gubici energije sc snizavaju. vee preko prstenastog sektora 4. kako bi se sprecila zapusenja. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava. kao filterom.u gustom sloju. sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju. disperznog materijla. Sl. . tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka. 14. zasuna 2. iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja.2 1 ~ ce\'ol'od. sastoji se iz dva osnovna dela .. 14.. vozila za cement. . EIektromotorom 15. 5 . Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla.statora i [otora.4 IS Shema preno.3 Posuda 1. te se sabijeni vazduh prenosi u sud. jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1. Sf.2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog. 14. pneumatskog podizaca. 2 Shema preno. 3 .(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc. 6 7 . Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora. 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~.slacem. kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom.2 .posuda. Broj i precnik cevnih prikljucaka.3). pauk). sarze. tehnoloskog postrojenja. 4 .400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom. Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. 30 min-I... cisterne za prevoz cementa. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2. 14. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1. kao i sektora. Na taj nacin obezbeduje se konstantno.i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala. bez zahvata mao terijala. Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1. odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju.prUemnik. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport. postavljenog unutar suda (Sl. potpuno i ravnomerno praznjenje posude. sud 10 ispunjava se materijaiom. sode..4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine. preko reduktora 14. Pauk 5. .4. ( ~l == 250 . kroz razvodnik 5 (tzv. Na Sl. kao i sigurnosni ventil 3.disk. dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12. 8 -. Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju . zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije. 1. punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!.jilter. 14. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem. mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala. a materijal aerira koji se prenosi. kg I sloju materijala]. Kada je otvoren konusni ventil 1. 14.kOJ1usn(J slavinG.

ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd). t9pljenjem. tzv. usitanj. odvajaci. a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. uredaj za punjenje (dodavac). meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu. propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh. Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja). to je korak poslednjeg zavojka s = (0. to je bolja i hermetienost. 25 t/h. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih. paronit i slieno.60) D. Nakon 17 . karton. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza.. kod cevnih prikljueaka. da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). 14. a zatvara se sigurnosna slavina 9.transportnim. Brizgaljke se tako ugraduju. a eevovod za odvod vazduha u atmosferu . Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska. tj. komorni do- 14. 30 s zatvara se izduvni ventil. kako ne bi doslo do kondenzacije vlage. Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a. 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh.1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. cevovod za prenosenje materijala . U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora. to se u izlaznom otvoru materijal sabija. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha.55 '" 0. promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala..vruce vucenih cevi sa prirubnicama. pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. 20 s posto se otvori slavin a 9. povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11. aparatura za daljinsko upravljanje. Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda. Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom.. rade na zaustavnom principu. Izmedu njih je odredeni razmak. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 . prijemnik vazduha. trokrakih eevi i drugih izvora. unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena. Posle 25 . a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja.402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala). Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom. klingerit... cevovodi. 1. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese. promene smera strujanja.8 D. zatvara se izduvni ventil 4.. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih. filteri. ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0. besavnih . zatvaraea. kako bi se povecala otpornost prema habanju. preklopnika i drugih lokalnih otpora). 0. malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. brizgaljki (11 . celicnih cevi sa prirubnicama.2 ...35 MPa.. ako je korak zavojnice s '" 0..5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera.aspiracionim vodom.5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose..wa dodavani materijal preko puznog transportera. te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. lokalnih otpora. odnosno kod komore za mesanje smese. . Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 . ulje i odvajac vode. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15.. na ko!enu mora da bude povecane debljine.

a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje. npr. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m.t ?tJ(1 .. Q = f(Pk). 8 .6. povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm... 12 . 7· puzni konzolni tral/sporrer.portlandskog cementa).rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija .5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor.I 22 175 25 175 I .404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C.komora za me.. pritisak u komori za mesanje Pk = 0. Na dcsnoj strani grafika.3 I 110 200 30 0. Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 .6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm. Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 . tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda.u (BHllllIITMaIII . koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca.. C.. 5 . Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca.2 38 250 63 400 30 0.2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0.krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl. 12 mm. m Pritisak sabijenog vazduha.ca.ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala.oklop.hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe).I'elllil. 14. kretanjem od nje do krivih L = f(rik).J ~l 1. mm TA·14 (C-991) Tablica 14. a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h. m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda. MPa Radni pritisak u komori za mesanje. Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement. . od tvrdih materijala.\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl. JJ . 4 ~ kucq.4 0. snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW. Ip P. sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom. E. Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage. G i konstatuje se da je za L" =350 m. 2 .2 18 140 I 63 '. 2 mm).. D. 3 ~ ograda.4 0.spojn. a ponekad i dopunski magnetni separator (npr.4 0. 6 ~ zasun.2 I I . Pk = rOn) i koordinatnih osa.# /. 14. Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno.u). 14.tJ P/cW L.33 MPa. nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m. MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima. F. u tablici 14.brf\'ljenje I'rafi/a.4 0. 9 .4 0. moguce jc odrediti i ostale parametre. pritisak u komori za mesanje). kao i slucajni metalni predmeti. I 200 30 0. koji je dove den do pumpe. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker. m UkljucujuCi po vertikali. pri proizvodnji sljako .· Q .3 41 250 . nalaze se tacke B. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl. dllzina transportovanja.2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala..fte leiaja. 10 . za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje. Medutim.' 36 400 30 0. so 1(1 .. Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka.vanje smese. 14. 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 .

5 10:11). hidrodavac ispunjene komore se aktivira . a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca. Magistralni vod vazduha SI. 6 . Vreme punjenja je.podeona kutija. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa.--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja. Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha. kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 .7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu.100 t/h.' 4 . Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. 5 ureilaj za aeracijL<. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". Na S1.' 3 oslani podiza{.venti! Zil pllflje/Ije materija/om. Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk. Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno. Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha.odvodna cev. 7 .1 duzina sirina visina masa. doclavae TA . IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. . 8 . a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod . Separatori SU metalni. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. Q ] 25 t/h. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja. preko uredaja za aeraciju i brizgaljki. Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. Pogon clobosa je elektricni.na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn.406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14.kompenzalOr.14. 2 . Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore. kao po pravilu.hrizga/jka. u jedan iIi dva odvojena cevovoda. pri Lb '" 250 m.l gradcy. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1. min. 10 . Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9). pa lako i brzog habanja elemenata. Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew.rezervoar.2 ~=.kg Gabaritne mere. J 1 :filter za vazduh.razdelnik va=duha. celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. .~. Za to vreme prva komora se prazni. kW 30 1000 . odvojnica. otvara se konusni ventil i komora se puni cementom.3.. Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14. uvek krace od vremena praznjenja. 14. Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha. masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom.28 je kapacitcta Q . I Snaga. dancem. 14. Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon. pri Lh ::: 500 m. mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. odnosno Q = 220 l/h. prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja. hidraillil'ni predajnik: 9 . transportne claljine: tako npr.

Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom. tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole. Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja.4 0. Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra. unutrasnju povrsinll rukavnog filtera..3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. rednkovana daljina.I 4. Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc.65 I --j I I Zapremina komore.. sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor. Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. m [Masa. Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera. m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh.408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice. Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram. 0.4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6.6 Automatski I . .4 .5 15 . MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I . 17 0. Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI. Tablica 14.8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija . t/h Daljina transportovanja.9. . prc odvooenja oslobaaa se od prasine. kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen.3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18. Takav filter prikazan je na SI. 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe). kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi).17 15 ..4 . a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ).. 06 Automatski iii rneno do 0. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu. 14... 14. Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra. u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage.6 I 0..6 75 120175 ! 0. Sf.. m . na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine). Unntrasnji preenik transportnog cevovoda. unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri. Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. Radni pritisak sabijenog Ivazduha. pa se tako cisti filtcr. VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. 35 150 1 .3 _. na usisnom ccvovodu. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement).. Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 .. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha. mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14. 14. mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc.

Pokretanjem poluge. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. - ~:r oj SI.. njenog obUka. I' r:llt::1 :1' ": . " ~ . ....08 m/s.neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije.03 . poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom. Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova. Usled tTenja cestica prasine. koji se premesta polugom 3. Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine.. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2.. preko razvodne. istovlcmeno daje se i zYUcni signal..zapremina filtriranog vazduha. Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima.. Tako je rukavni filter gore zatvoren.... ! " " I ... Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. m /h.. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 . te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh. Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom. kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta. brzina filtriranja iznosi Vf'" 0. . odnosno druga sijalica. " o· i1 J n " t. elektromotora i slieno..11) namenjen je za promenu smera strujanja. a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca. odvodi se u atmosferu.. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni. preko ventilatora. 14. Pri daljinskom upravljanju. a dolc otvorcn.speeificno opterecenje.'. . Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine. PreCisccn vazduh se vcntilatorom. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta. Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme. . kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja. . Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama. koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem.":. zatvara se tanjirastim ventilom jedan. s= Vv q .14. U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna.220 m 3/h po 1 m2. uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera. Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu. Dvograni preklopnik eevovoda (SI.. a u sredini svakoga od njih nalazi se malo.410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima.. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv .... " I: • I" i i I.:. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom. .9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada. Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha. odnosno unosenje otvorenog plamena)... a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu. 0.. q . koji se nalazc na ramu postolja. 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •. b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine. Za vreme od 5 . dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom. okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa..1' ~ :. sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca. po 1 m 2 povrsine fiitriranja... " ' d :~l~~:.~ "':. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine. iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda...::.14. m 3/h.. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera.. shematski je pokazan dvograni zatvarac.. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 . r Ii' .:Y~~ . Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda.. . signalne i komandne table.1O b} SI. odnosno na glavni cevovod.

zivin kontakt se zatvara. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni. Kada je silos ispunjen cementom. Pokazivac nivoa.11 Dvograni preklopnik SI. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom.14.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor. 14. Kontakti. a to znaci i puznog tocka.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice.konsfrukciju sa plovkom.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom. . na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee. huska pokazivaca nivoa se zaohece. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo. Pokazivac nivoa na SI.12. b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti. odnosno ispraznjenosti silosa. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu. ono se zaustavlja.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl. h . Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. 14. a). 14. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. Pri radu sa cementom iIi peskom. Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica. konstrukcije sa plovkom (SL 14.' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI. te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt. puz se pomice u aksijalnom pravcu. 14.12). pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI. Zaustavljanjem lopaticnog kola. 12. cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14.

duzine vertikalnih deonica.. _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem. 10 8 . nejednakih dimenzija I I~. m..brzina cestica materijala. m/s. 20%. (14. mls. 14. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. m/s2.81 ubrzanje sile zemljine tdc. .. kolena. vertikalnih deollica. zbog kolena u cevovodu. Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda.. te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje.- . 35 20 8.. po otporima.2) Prasinasli Zrnasti.. i 2. m.. Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva.koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala. dvogranih preklopnika i drngo.. T = G. zbog preklopnika u cevovodu. dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima. Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima. dv/dt < 0. 90 - - I 60 .povrsina najveceg poprccnog preseka. VM ..telo se krece sa negativnim ubrzanjem.. . m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja). m. nej~dnakih dimenzija I 38 . dvogranog preklopnika itd. 8 5. SI. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje. m. jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt . za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. shema cevovoda sa predvidenim duzinama.45 70 . cestica ce se pokrenuti. to se ono nalazi u stanju mirovanja. Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L.pno komadni. pri kome cestiee vazduha. ekvivalentna duzina cevovoda Lekv. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. vertikalnih i kosih deonica.4 Vrednosti L ckk . mJs . 14. a takode. Tablica 14.t". broj i vrsta postavljenih kolena. 10 16 . U izrazu (14.. .gustina vazduha..10 - - I Sitno komadni. u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela.1) . kretanjem preko ove povrsine. 2: Lv . pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6. +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf ... m. menjaju smer svoga kretanja. g = 9. dvldt> 0. m/s. Amaxpp . . pada naniZe.relativna brzina vazduha. horizontalnih.. pv . odnosno: /tla/eriju/a 1.ako telo nema pocetnu brzinu. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha."R~radijus krivinc kolcna.. VI' .zbir duzina horizontalnih deonica.4..brzina vazduha..13) da se posmatrana cestica. pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni. tj. Dvograni preklopnik ekvivalentan je. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta. 2: Lekp .zbir ekvivalentnih duzina.414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14. usmerava u smeru kretanja struje. zasuna. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1.10 12 .1) je l: LII . Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije.. . navedene su u tablici 14.20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14.. cevovodu duzine Lekp = 8 m.5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h). jednakih dimcnzija 4. pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T. vv .vM . kg/m.... dvldt = 0. l: LeU zbir ekvivalentnih duzina. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I . uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . 80 * Primcdb.13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G. T> G.kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju. T < G. na duzini pravolinijske deonice. 16 28 . ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni.. odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m.:.) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima. .. 3.ubrzanje cestice materijala (tela).

koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 .5. 0. tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom. V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28. na potisnoj instalaeiji. od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C . a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja.1 Lr .57 I (14. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea.J! Vs = 28. 5C Da bi materijal moga.6). sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha. kg/m . m.koefieijent sigurnosti (n > 1). koja je iste zapremine i tezine.. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta. ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom. m.23. 5 . jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora. prasinastih materijala).0 0.. .45 s-\ . da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs.gustina cestiea materijala.4) ne uzima u obzir. od daljine prenosenja.4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{. naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0). Brzina struje vazduha vs. koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera. tj. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda.. Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem.64 0. stepen koneentracijc materijala u eevovodu). obicno se sabirak L/ u izrazu (14. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. daljina transportovanja. pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom.redukovana duzina cevovoda. koja odgovara ovome stanju.14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa. hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a. to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta. kao da cestiea lebdi. da su takve. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja. a pri T == G mogu smatrati. brzinom gde je n .4) pri tome je eM .14. Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju. . u odnosu na neki srednji polozaj. 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih. PM .3) 0. U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju.koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14. kod otvora za ispuslanje. pa je za cesticu L /'" .koefieijent. kg/m . Na S1.416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama. PM 3 gustina materijala. Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14.2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1.4dp J'vl . gustina cestiea.

manometarski pritisak.... 0..1 MPa]. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk. orijentacione proracune.019 koeficijent. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive. je razlicita. MPa..natpritisak . to je manja potrosnja vazduha. 16 17. Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve.5/l."-. koja je takode c10bijena opitnim putem. 3200 kg/m ). medutim. .lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji.az Z(J\'istlosli kueji..25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' . prema izrazu gcle je A.atmosferski (baromelarski) pritisak. otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. tj.1Pp~l.u' iznosi pri tome je QM . Na S1.22 22. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk . . a prema "BHHlIIITMalll" . Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha.0 1.koeficijent koncentracije smese.unutrasnji prccnik cevovoda. 10. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja. I I Srednjekomadni. Ostvarena vrednost koeficijenta A. MPa..cIjeJlla smese J.kapacitet instalacije.0 10 .15 Grujicrki pJ'i/:. naroCilo kod lokalnih radijusa... istovrsni Zmasti.15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala. kg/hi 0.LTv.. Navedene tvrdnje dokazane su opitima. = A. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima. istovrsni Sitnokomadni. izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14.. ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda. istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda. Vrednost koeficijenta CM. Koeficijent CM A. 14.. kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala.koeficijent otpora kretanja cistog vazduha. a koji se moze koristiti za prethodne. pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca.M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1. pb . 1.785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51.16). lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 .M Ilk..apsolutni pritisci na pocetku. a takode i za vla'lne i abrazivne materijale. tj. PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca).. 20 40 . 80 10 .418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase. .001 . de (14. 20 17. . 14..0 .5. a koji zavisi od velicine S. Sto je veCi koeficijent konccntracijc. Vv = rcd e Vv = O. 14.. zavisi od koncentracije smese A. priblizno je jednak 0..--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala. h°. istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max.~ Pk =O. nUll su pp i Pk . Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala). m. sto narusava normal an rad instalacije.6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti.. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine.5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 . koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -. de ... odnosno na kraju cevovoda..

cement . 14.1 MPa.. 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM .2 t/m3 . 1..17. gde je Lv duzina vertikalne deonice. odreauje se ' iz izraza . 300 mm. A AM flk. masinc za duvanje vazduha ..16 - _ P M- AMVk 60. .1 MPa (~:~J.15 . ~ 0. Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa.rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha. kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3.6 . Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM. pv = 0.75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora.koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu. adijabatski ili politropski proees). 300) = 6. -. a kod usisnog PI' ~ 0. 0.. pv' '" 1.kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha)..0 kg/m 3 . If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI. Orijentaciono s:. pM=a pp+l!. l!.atmosfer ki (barometarski) pritisak.kompresora (izotcrmski.420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14. saglasno preporukama je Lekp = 8 m. flk .2 kg/m~. preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 . 2..55 .portland... Prema tablici 14. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu.1 MPa (1 daN/cm 2) . uslovno se usvaja..5) i (14.. gde je a = 1.0"7 211 '\: i\. 0..7 .. radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja.02 ..4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m. pa se zbog toga izrazi (14.03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea). Ti = 0.. gustina cementa PM '" 3. Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza .6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl..... Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1... Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0.. a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja.srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj.. Yk . pv. . tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 . kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h. Za preklopnik.. Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S . Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala . m.. gustin3 vazduha pv= 1. . 10. 14. dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m.... m 3/min... sedam kolena.koeficijent koneentracije smese.7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25.25 . Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m. Pi.

0.tk 180000 = 257m 24.16) AM: AM = 1610-7 .2·33" koeficijent.kapacitet instalacije.2 t/m .usvojena gustina cestica cementa. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0. ~ .69 + 0.koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm. ~ .019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.. AM . 4. Py' = 1..9 kglm3 cevovoda (1. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a .. (8. =33331. 14.019 vvPvf. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1.3 daNlcm ).koeficijenti.55 . 1.. 0.koeficijent gubitaka u medaju za punjenje. de = 0. L\. Izracunavanjem velicine S.10 6 . Snaga motora komprcsora s=/lkLrv.25. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju. a odreduje se iz izraza .15 . AM . 2 7. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1. Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f.15 ·0.01' z 0.2572 24. ° gde je QM . eM. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\.785.4 m3/min Sl. MPa. 8. 2.6 .9·1.336.03 = 0. SL 14.teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha.tk..1= 85.7). 14. kg/h. odreduje se koriscenjcm grafickog (SI. odnosno na osnovu grafickog prikaza.stepen korisnog dejstva kompresora.019 ~ = 0.16) AM: prikaza gde je 11 = 0.14 m' Imzn . 14. a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.249 2 Pp = OJ 1 + 0.tk 1610-7 .pritisak na izduvnom kraju cevovoda. .257 '" 26.15): f.33.35.35 daN/cn? ). 14.4 x 1.1 = 77.257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6. Lr (pogledati SI..5/s0S.422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1. pv =' 3. hO.03 MPa (0.17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5.29 nt'ls = 77.. odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI.785 d/ vv = 0.9 = 1.0. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak).82 MPa .75 . de 0. gdc je 1 = Pk . usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~.16.0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2.

3 oluk (fff. supJjikavom pregradom. 4 .sirina oluka. Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja. 6 . kroz ispusni otvor .vazduha. sto podrazumeva da se. tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata. Filter se sastoji iz tkanine (sukno. kojom se obrazuje dno gornjeg olnka. neophodan period regulacije PTU. kapilarne raspodele.1 MPa (1 daNfcm 2).1 P _ 20834·85. U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka.. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja.82 = 20834Nm I m3 0.. 14. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0. sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja. Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost.ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. coja za filtriranje) i metalne mreZe. prodire Ll materijal i tako ga aerira./J). Ukoliko postoji . SI. Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£. Prema tablici 14.US. radi ostvarivanja hermeticnosli.18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker. a transportna daJjina iznosi 40 m. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna. 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h. 9 . kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu.14.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM. Da bi se ostvarila aeracija.6 -4 3kW. Vazduh se prenosi ventilatarom. Pb atmosferski (barometerski) pritisak.venrilator. e 5 . 7 priguJni \'enfi/.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o. 14.S/1. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu.pogonski eleklrol1)otor. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno .plter obliku tankog mlaza.{)(jn{/ eel'. 10 .o(h.. m. 2 . iznosi 0. 01uk je po visini podeIjen poroznom.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese. koja je bliska fluidnosti tecnosti. 405. filter. Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. pa i vise.isticanjem i 51. Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja). 5 . 8 rehrasfo crel'O. koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese.14 _ EM- 9 601000.1·1g 0. sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka .poro:l1(J pregrada.18 prikazan je aero zleb koji se. gde je B . U tom smislu. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta. Na 51. pri njihovom zasicenju vazduholl1.

103 Pa.20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J . a duzina je u granicama 10 . 13 . or:. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller. iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom... j 4 . sa ispupcenim dnom (Sl.' 14 sla\. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog.. manome/orski \'ukUummelar. pod uglom od 45 . zu(/nji osfonoC'.' 9" oprema pneumafske ko(nice.l\<ajcu. 4 . nalazi se povratni ventil. aeroo/uk .'od.primarnij7ller. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100. a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom. 16 . Sf.crel'o za pWljenje..40 m.'ljonje. 8 .oSOl'ino po/upriko/ice.¥ vlage j uljo. u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom.14. pod pritiskom.. 10 cislerna. 15 .. do silosa. opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine. 14. 50°.. sa obe strane su zavarene stranice. 7 . Unutar cisterne. a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala. kompresor.zas!irl1ik m/aznika.crevo. 2 . 13 . Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem. 2 .a.podes/. savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom.' 3" pneumatsku opre.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa. koji se prenosi od kompresora.' 7 . Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije. 8 . 4 . 11 ..... 5. )'en{i/ sigurllosli. zahvata se vazdusnom slrujom. 3 . 6 ~ teg!jac. a to su auto cisterne za prevoz cementa.uredo) za prozn}en}e SI. koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja.. 12 ... Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. 300 i 400 mm. takoae. 150. Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa.19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 . sekundarnj jUter. }O • OJlolli poi/upirac'. 103 .i/o za prel'oz cementa: cisterna. 200. 9 pokazh'GcY nivoa.jna za praznjenje.19 Vo:::. kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama. 250.. 12 . 6 crel'o za l'ezh'Gnje. Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade.. Na vazdusnom vodu. ko(nica za :(Jus'. 3 . 14. a pri prilisku od 2 . ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni.426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine.20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje. koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke.eel' za punjellje. preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju. . 7° prema slrani istovara.. !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima. odnosno sode..\'Uzi/utlli . 14.hla'ohron.:a illslalacija. Potrosnja vazduha iznosi 100 . navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama. kompreso)'s/. II . Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl. koje se prazne pneumatskim istovarom.na 10 prafnjel1je. Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika.

. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5. Umin -~. 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0.5 . pre nos om snage prcko klinasto .7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost. . sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca.. m UkljucujuCi visinu. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. 66 MM3-584 . 14. odozdo...428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11. Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca.remenog kaisnog prenosnika.npl ~dlazl u silos. 1. Zeleznicka cisterna za prevoz cementa..15 (1.21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0. Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6. punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje. Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje. u kolektor 11.1. m Precnik creva za praznjenje. dva su rasecena. odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15. .-w 0.5) 9255 2500 3600 10900 I . kg * Auto cisterna 7. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14.8 0.7.poklopc:ID 19. kao i pokrivenih vagona.1. kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke. m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta).1.15 (1. m 3 Kapacitct praznjenja. U srednjem delu cisterne.5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja.pumpe). sa bocnim nagibom. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa . I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14.::: ) 0.0 50 25 100 PK-9!1 9 0. dopremanja. sode. sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4.. koje je prikaceno na cevni prikljucak 9. t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc. potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate.5 .2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18. . koji je sfernog oblika.0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro.a prcvoz cementa sa ~.15 (1. a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. . pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum .3citet.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka. 14. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom. mm Kompresor: tip kqr. prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice.

8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja... . preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska. mm .potisnog dejstva lipa TA .. Precnik creva za istovar. ... Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter .. ..usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka.pumpom 7.. .. cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne. pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima... ... K onsna zapremllla clsterne.. . ..... .. 14. .. Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi. sirina ... Na Sl... unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom. Element! za . usisno ... t . izbocavanja.2 12020 3000 4627 25.22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo).. . . kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22. . . ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal..... .. .. pokrivenih ze!eznickih vagona.i polisne... .. . .430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11.. mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca.... Potrebna potrosnja vazduha...{lriva6) tnaterijala .. na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve. Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3... preko odgovarajuce vage.... pri nastanku pozara. . odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala. Karakteristike vagon cistcrne Nosivost. Usled potpritiska ostvarenog vakuum .... m .... da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a. veze. .. remont i zamenu elemenata. .... a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom.. Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme.. tako i na vagon cisterne. po vertikali. ..... Radni pritisak u cisterni. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa.. vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora.. .. ostvaruje se kontrolom tezine...l iz cisterne...... do prijemnih uredaja na skladiStu. sa podestom.. . ..6 Sf........ .. m3/min ..... ...1 1.. 3 . Za opsluzivanje.. t . ako ga je bilo. . mehalll~kom drlJacoll:.... a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala. .).. usled neispravnosti ventila sigurnosti. soda : s1.... . Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1. ... MPa Gabaritne mere. ..dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu... . kao po pravilll. sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih.. ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline.. rom: dliZina ..0 50 25 150 15 do 0. Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda..... odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja..... da Ii je odstranjen... .. a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao. . Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa.26 (Rusija). kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne. visina ...... kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca. in UkljucujuCi visinu.la m~g~ da se razvrstaju na: usisne.. 2. . 14...ari~aca. ..potisne . pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji.. m. Svi navedeni.. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra..22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~.. 14. koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule.....0 . Masa (bez tereta). preko potisnog voda istov.. te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent. pneumatski uredaji za praznjenje materija. .... Daljina prenosenja materijal:........ U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva... . 49...

23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora. Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost. 14.- TA-20 20 35 0. Istovarivaci usisnog dejstva.22.zavojnih podizaca navedene su u tablici 14. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1. kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo.23 Tehnicke karakteristike pneumatsko .5 I I 5. a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog. odnosno 90 t/h. Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu. . a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker).potisnog dejstva prema potisnom vodu.zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14.8.12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni).12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 . kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala.12 150 1000 17 670 0.18 iznosi 50.432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem. za razliku od istovarivaca usisno . tipa T A .9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom. 14. mm -1 IMasa.12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise).[15]. zavojnog podizaca. koriscenjem vazduha pod pritiskom.£!cra. TehniCke karakteristike pncumatsko . Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa. kW sabijenog vazduha. MPa I 0. kao i mogucnost daljinskog upravljanja. pri daljini prenosenja materijala do 12 m._-- I . LITERATURA [12]. mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora. T A . Shematski prikaz rada istovarivaca usisno .. Sf.portera. predstavljen je na Sl. m 60 35 I 100 35 0. pa se i proracun obavlja na slican naCin.27 ostvaruje 20 i 50 t/h. T A .potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m. t/h Visina dopremanja materijala (nominalna). Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala.17.8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva. a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa.[2. 14.14. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3. II DEO] . pri daljini dopremanja materijala od 40. tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom.8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 .[21].

prasinastih. kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom.betonske konstrukcije. kod stacionarnih instalaeija. zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa. privremeno odlozene kolicine materijala. ZATVARACI BUNKERA.1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni. zatvaraci bunkera.Bunked. annirano . praskastih i slienih materijala. Koriste se za meduprostorne. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15. . kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. BUNKERI. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu. Bunkeri manjih zapremina.

odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A. d). Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3.1 Sheme hunkera: a . d .81 m/s2 . P (15. A} = obim otvora. sljnnka. brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3. a ceona porvsina osta.25 (as!' +0. koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru. to se bunker prekriva resetkastim okcima. I-t . (15. a praznjenje materijala . m. zatvaraCi bunker a. g = 9.povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora. 15. konusni (SI. Sl.ugao unutrasnjeg (renja. 15.2) kOl1usni. Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji. m/s.6A v (15.piramidni. pokretljivosti). v . prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor. a): plizmaticno (S1. rn. tJ. Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6. <p . 15. kg/m 3.1.1. praskaste i zrnaste materijalc. kod sljake 1: = 70 daN/m 2.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta.1. m2.brzina kretanja (isti3 canja) materijala.j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita. 15.poprecna dimenzija karakteristicnog komada.2. a) iii hidraulicno praznjenje (St 15.4 . 15.08) tg <p. Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. m.1.konusni (S1. 1: . paraboloidni.2 nalazi u bunkeru. .1. h . Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala.4) gde su: asr . jednaka 0. predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala. 15. a takbde i kada su strrni zidovi bunkera. Pri normalnom praznjenju materijala.3 rn. za ugalj 1: = 40 daN/m ). kg/m .koeficijent isticanja (praznjenja). a takode i od zahtevane brzille praznjenja. b).22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale).1. cilindricno . 15. primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala.1) . Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI.2.hidraulicni radijus otvora Istlcanja.odozdo.2gR = 5.konusni. = 0. = 0. pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl.65'Afji.napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2. Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje.ramhini. cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko .2. 15. piramidni (SI. paraboloidni gde je A.5) pri tome su: a . 15.09 m 2. b). Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska. f). p ~ gustina materijala.ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora. p nasipna gustina materijala. Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo. e) i oblika rova (S1.ci/indrifno e .visina materijala u bunkeru. A.koeficijent uuutrasnjeg trenja.3) gde je h .prizmati(ko . 15. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A . = 0. R = A/A} . c). f· ohlika roWl (15. kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) .436 Transportni uredaji Bunkeri.3 x 0. 15. c).mehanickih svojstava (npr.za komadne matcrijalc i A. U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl.3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl. cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0.6 za veoma sipkaye. Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija.p. (' .

64 = 0. (15.visina stuba materijaIa.t.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl.22'" 0.133B 'p.25B (15.25D == 10'5D 3P.l . == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz .4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p . 15. nagnuta zida.438 Transportni uredaji Bunkeri.. tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J. Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0.10) 0. posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala.koeficijent unutrasnjeg trenja. j. a T == .11) Za kruzne izlazne otvore precnika D. 15. ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° .tako da je: ..rg8. J. m . Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J. pri zadatoj visini.ugao nagiba rebra.4.3525 (c/h). p . pa je prema tome R arctgJ2.t.J2 .8... (15.25B. m. 15. ~ (15.ugao izmectu strana bunkera). U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg.184 2 O.8) gde su: h . zatvaraCi bunkera.lG uz usloy da je G (sin 9 .12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora. slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j.. Il' m == 0... mj. prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI.srednji.. visine stuba materijala h m i njegovih svojstava. pa je 3 gde su: 0 .l = tg <p m = 1 + 1.. ' 0. tgO == tga / T==B pg·--".6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O.25 D. 60°. ~ . U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska.8·0.785D 2pg Q.184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna. smanjuje zap rem ina bunkera. m/s . tj. g . Prema tome. Posto se njegovim povecanjem.184 ° (15.7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl). Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja.m cos 9) = O.6)1.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni.28 -1. R hidraulicni radijus izlaznog olvora. pri tome su dimenzije c i h navedene na S1. vertikalni (normalni) pritisak materijala.2.koeficijenl pokretljivosti.9) Sl.gustina materijaIa kg/m .. 0.23. 15.t.

6. Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera.'cnfilski sa podupiracem. terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala). 15.. njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin. mehanicki iii elektromagnetni vibratori. kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala. kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 .6. nazubljeni (Sl. d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a . formirani svod razbija dugackim cuskijama. 15. 15.. 15. lancani (Sl. 15. dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a.ie svocI. tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje.llc cos a ). c) i horizontalni CSl. g)." f) p ~ hJ SI. Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a . h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno . prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca.6. zatvaraCi bunkera. 15. (15. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine. 15.renf. kaverni oblika svoda iznad grla bunkera.13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi.laktasti.. Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala.. a moze j rtlCllO. sto je veoma mukotrpan posao. ventilski sa podupiracem (Sl.cr/?' . M = 1" a. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva. npr. a upravljanje je daljinsko.sa . Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl. g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na . Da bi se Sf. e feljllsni.0. . njegovo aktiviranje. /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije. preklopn. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. poluzno . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala. 15. Ako se i pored toga obrazu. b . obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. f· sa hor.tski..6.•• . za zrnastc i komadne materijale.2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem. segmentni (Sl. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta.. treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente. a koji su poluzno .6.'. preko poluge i vitIa. neophodno . skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova. 2. koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja. d .6.. ravni verlikalni sa znpcaslom letvom.ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1.6.15. c .440 Transportni ureciaji Bunkeri. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila.6 i) 15..l. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal).5 . dvosegmenlni zatvaraCi.uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. i). kao sto je prikazano na Sl.fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu.. Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca. a. kada materijal pada sa veee visine. takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh. a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina. 15. 15.fr.T!Lc casa = l' (sina .6. ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. 15. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera.lakrastog obfika: h . odnosno da nije manji od 800 mm. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera.::/a:u. njegov protok. 5 puta vece.laktastog oblika (SI.'f-. . Gotovo sve vrste materijala.:<!.6. u odredcnom stepenu. e) su uravnotcZeni.6.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora. celjusni (Sl. kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera). 15.'ertikalnorn zupfastom leti'om. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. izvedeni su u tp' ~ ~:.segmentni..

15.18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P .c cos a ) . (15. g.6.6. b. koji se sastoje iz niza paralelnih. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~).16) 5U: k=:1. trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca.step en sigurno5ti. Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl. odnosno zalvaraCi sa lancem. Stoga je ~ .25 .6. d). AJ==2(a+b) i R = [ (15. a. Sl.65?c./)]' (15.J . (15. Kada se lanac podigne vitIom. odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor. primenJuJu se plocasti zatvaraci.!lc!ll sin~ + }J. koja je dovoljna da zadrzi materijal. za koje je povrsina otvora A=ab. Na dnevnim kopovima. flo - koeficijent trenja u zlebu. dobija se da je (15. nalazi se da je Na SL 15.17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J.JR. 15.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15.14) Tezinom poluge. g).lciT ) lp ('os a "b".19) gde je }J.21) Odavde.P)J.koefieijent trenja izmedu lanca i materijala.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G.15) (15. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih.sila. Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu.sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15.6.lcos~ +sin~).6. Za krupnokomadne materijale. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa. to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2. gde je k == 1.N cos~ +N}J.11) N = Gl cos (a+~).koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. M2 == T' c +1 ficlr.25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ . Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15. bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti.25 .23) (15.6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca. Sl. te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala. brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba.22) . Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15.18). slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu. 15. ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15. zatvaraCi bunkera. Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom. 15. materijal poCinje da se prosipa iz bunkera. polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a .6. Posto je v = 5.lcosa ).20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka. Moment usled tdine poluga. uvodenjem stepena sigurnosti k 1.442 Transportni uredaji Bunkeri. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' . 15. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15. strallice "a" i kT'( c + J. gde je Tfie . (15. prema (Sl.}J. c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica. dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala.\~ .poluga).

15. nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca. Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu. d .. d. a brzina trake 0. sirine 0. SI. rasti (oblika diska) (SI. f predstavlja gusemcl1l zatvarac.c/oho§ni.! se nade izmedu lopatiea. celjusni zatvaraci.7. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca. f).krh'ajnn . 15. SI. 15.444 Transportni uredaji Bunkeri.4 . Pod dodavaca je sirine 0. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje. kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera. e) primenjuju se kao doz~tori.8) se primenjuju za ravnomerrlo. primenjuju se pri radu sa mlevcnim. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima.' d) dodavaci.l'ihracioni. Segmentni zatvaraci. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca.05 . Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita. c . radi ostvarivanja malih brzina. industrijama gradevinskih materijala i slicno. g . Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl.8. kojima se dobro doziraju materijali.6. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci. tzv. pri kapacitetu do 300 m /h.3 DodavaCi Dodavaci (Sl. prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena. 1.. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°. Brzina do- 15. Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala. 15. p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama. 15.1(JJ~iir(}sN.plncos!.. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl..8.5 . b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban.ma. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi.6. 15.8.a krupnoce do 100 mrn. f .trakaste transportere (Sl.7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51. 15. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15. h . kao ! Vlbracioni (SI.8. specijalni pogon. 0. 15. Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina ..lopaticni dodavaCi (51. a koriste se za predaju komadnih materi- 51. :.8.no ko{ic. te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko]. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa. te se tako oslobada otvor bunkera. obicno ustavljacki. 2.8. 15.6. gornji deo trake pomera se udesno. Duzina dodavaca je do 18 m. e .8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h . Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona. 15. c) i tanji- .usral'fjacki pogon frakasfng . Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. 15. Dobosno . 15. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. a) iii plocaste transportere (Sl.. Sl. 3 od prasinastih do srednjekomadnih. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca. e). drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju. Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera.pri okretanju za neki ugao.8.. 15. tj. odnosno zatvaranju manji. Radni deo trake podrZava se valjcima.2 m.4 m.. pri kapacitetu do 1000 rn Ih. a koji su ugradeni na postolju.::al'qjni.. Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom.. g) dodavaci. zatvaraCi bunkera.5 m/s. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca.

8. d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce.32) m (f/ R = m g Ill.koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu. a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h). Dr iznosi: (15. moze se primeniti krivajno .5 m .. h). Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima. odakle je ucestanost obrtanja Il. kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h). Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala. 15. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2).gustina materijala u kg/m3 .J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr .446 Transportni uredaji Bunkeri. 7 mill.8.potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja. B . (15. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem. tj: (15.29) Njegova zapremina.02 do 0. b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca.8. a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz. a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 . zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani. Il koeficijent trenja materijala 0 traku. uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika.brzina trake dodavaca. to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15. a. tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera. odnosno plocastih w '" 0.snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje. a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a.ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu. v . a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element. It gill Dr + hctg'Pl ' (15. pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0.27) Ovde su: T .26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15. 15. Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca.. Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl.: 3 p p = TVI-l 1000' (15. a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa. . praskastih i zrnastih materijala iz bunkera. koji je siSao iz bunkera na noseCi element.8. 15.. a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). rnin.31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom. Precnik diska je do 1.33. Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera.2. zatvaraCi bunker a. Tanjirasti dodavaci (Sl.33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama.strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m.4 m/s. (15. III . (15. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima. a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka.28) pri tome su: p . Pp . Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m). Snaga pogona. c) postavljaju se radi isporuke sipkavih.30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l. granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja. Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp . dobija se da je snaga Pp u kW.sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera.

Broj hodova je 20 .masa dodavaca u kg.L2 .41) Dobosni dodavaci (St 15.sirina stoia u m.38) gde su: z .l. kao i zbog ostalih uslov..hod stoIa u m. pri tome su: B .36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac.~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12.ucestanost obrtanja. . n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min. (15. 3 (15.37) (15. 112 . za kapacitete do 150 m 3/h. ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15. e .34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju. J.precnik dobosa u m.8 .t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ....koeficijent ispune. 0.1 . pri tome je Dsp .8.spoljasnji precnik zavojnice (spiTale). n .0. Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja.ekscentricitet ekscetarskog mehanizma. Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h .39) (15.7 .8.35) gde su: Go . Rad sile trenja materijala 0 /1r .koeficijent trenja u rukavcu dodavaca. 60 u minutu.05 . \jf = V .1.2 m. =2 e . usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0.2. \jf 0. Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n. 1. Dd .. f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona. (15. Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ . priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm. Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h.25 .9 ' koeficijent ispune kolica materijalom.7 ' 0.uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom.visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15.15.40) sto za jedan obrt iznosi: (15.8 .broj pregrada. min..iznosi: p A.zapremina jedne pregrade u m 3 .448 Transportni urec1aji Bunkeri. osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih. S V \jf 11. dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m. Snaga pogona u kW: M'n p=-. rukavca je: FT= 11 D/p. = 0.0. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne.2 m. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min. Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po. e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala.8.. zatvaraCi bunkera.a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1.9550 . hod 0.koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala. Sirina kolica iznosi 0.

obicno 15 '" 20 m/s. kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje. za nasipanje rude u sloju.priguravanjem. 2) zahvatanjem . Sila opterecenja F . Medutim.kao i spremiSta . potrebna je i velika dliZina masine. (15.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI .kocficijent unutrasnjeg trenja.i do peCi. Masinu sa pravom trakom (S1. tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja. L . razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj. kao i u plovnom transportu .. u zeleznickom transportu. pri izvodenju utovarno .duzina oluka (zIeba) u m.za utovar pokrivenih vagona . Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom. pri izgradnji kolovozne konstrukcije.450 Transportni ureaaji Bunkeri . sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 . Po naCinu delovanja. u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje).25 iznosi : 2·s·n p = 60.4.koeficijent otpora premestanja kolica. bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala.8. tj.sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera.u N. nasutih brana itd. koja treba da bude mobilna. medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. 15. u metalurgiji. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala. u N. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima .imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje. koja se premesta velikom brzinom'. Go .42) 15.masa dodavaca u kg. b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w.9. za dopremanje sarz.44) Kod vibracionih dodavaca (S1. 3) kombinacijom oba nacina. razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti. 30 m).istovarnih radova. na skladistima uglja. delimicno jednim i drugim nacinom. 112. (kod masina za nasipanje zemlje).1 . Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1. Prema rez.43) gde je: w z 0.15.9. koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g..potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru). kao i nekih drugih ruda. da bi se ostvarila takva brzina [ereta. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom.4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15. zatvaraci bunkera. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude. (15. lopaticni i oblika diska. a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na . g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala. trakasto dobosasti transporteri (S1. kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. pri skladistenju-odlaganju rude. te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede.1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra. 15.a) predstavlja kos transporter sa trakom.

sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. a u drugom. brzina 18 mis. 15. mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine. teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. pa time i gustine. rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku. TreCi tip konstrukcija masina . Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm.452 Transporni uredaji Bunked. 15. razlikuju se od horizontal· nih po tome. c) izbacivanjem materijala. Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti. G. kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta. a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku.?' maferijalom .15. disko. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. b) i gornjim (SI.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom. sto se Sf.9. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu. -) S1. klizanjem duz zida prijemnog levka. rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama. postavlja se poseban elektromotor II. trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta).5 kW.15. vertikalnu iii kosu osovinu. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce.15. Na Sl. kapacitet masille iznosi 80 m3/h. Pri tome je teret veee zbijenosti. b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. transportovanog tereta.15. podize se lopaticama od centra ka periferiji.10. zatvaraci bunkera. c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. Lopatieni dobosi masina . mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja.9.izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom . Snaga svakog elektromotora iznosi po 5. 15. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena). b i c . zaokretanjem Citavog tela.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. a zahvata se trakom 3. teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava. vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake).1O. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne. die. 15. die· /opaticna ir%rna) if . Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta. Tetina masine iznosi 95 daN.9. masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1.15. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. iii ako nema plasta.rna. Na sI.9. kuciSta plasta dobosa. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI./opaticna masina za snabdel'anje . Nasuti teret proJazi kroz levak 2. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine. d . kao i trakaste masine.bacaca materijala. transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom.10. koja naleze na diskove 1. sa dobosem na zajednickom vratilu.(1 Simens-Marfinove pec. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5. c. a snaga elektrodobosa 8 kW. f) .1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . Sirina trake je 500 mm. pljosnate iii konusno obrtne diskove.

sto je prikazano na S1. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal.rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja.454 Transporni uredaji Bunkeri .46) gde je An .1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _.istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca. Kod trakastih masina. broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 .1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ). Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom .EkO = An. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih. 0. Na SI.. vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika. 15. za produzenje eksplatacionog veka trake.2!-lgl. SI. 3.10. samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I. a kapacitet izbacivanja iznosi 0. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka.45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze. posebno u slucaju komadnih.Va. naroCito semenskih kultura). moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2. Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera. kojima se visc osteeuju transportovani materijali. d . Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13.7 t/min. sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ).6 .pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15.. koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll..47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15. a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine. 15. ani od visina hl i h2. (15.. tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije). za razliku od prethodnih. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih.11. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H. ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora.1.pri silasku sa doboJa._2smcx2 Ek. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).10. tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh . 15°..lS. pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI . kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu.2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara . b . d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee. kao i od brzine kretanj a cestica. c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla. abrazivnih materijala.. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens . sa visine h = hl + 112 (SL 15. C.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll. (15.5 mIs.Martenovim peCima. d. Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° . zatvaraCi bunkera.ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a .4.pri kOlrljanja reslice po obimu. Il(upeHKo.

53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera. cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2. kretanp cestice materijala parabolicna. .49) Ovo rastojanje nije veliko.' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era..: za Vr 1 mls i /..48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala.?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · . odnosno.vI a po paraboli y . 15. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl. = 0. te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra. Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. zatvaraci bunkera. Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl.odvaja od povrsine noseceg uredaja. sto zavisi od brzine.l. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15.spo.rtovani. a nosed uredaj se krece brzinorn \'. granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe. F. moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15.~.ama materi.81 =0. a za velike brzine . U Ja a lzn051 '"' = tr . Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju. do odvaj.konveksni deo na kome se centrifugal..17m Posto ostvari brzinu v.51) Na putu duzine I energija koja se predaje. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama.9. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v.0.~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter. Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI. Pri malirn brzinama noseceg uredaja.ce~tic. krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek.anja .atenJala preel put. tra~. sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera. Prema tome je: (15.a.~ .456 Transporni urcdaji Bunked.1:. 15. a potom nastavlJa slobodan let. .r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15. l' . r . odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l. za h 2: r.11. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. b). to ce za vreme t c~stlca m. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan. ~ako je tr~JektonJ~. cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr. SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15. A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera.3 je rastojanjc s : v2 12 Vr . odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja. ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern. s= 2~g 2. . c) ~?ja je nagnuta pod uglom . 1 .silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno.50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar .prema inercijalnom obliku premestanja. transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni .3. nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15.52) mv 2 Fc == .

sila trenja F. s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1. prelaskom na diferencijalni oblik. diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15.sile trenja Fir i sopstvene tezine G. u smeru kretanja noseceg uredaja transportera. zatvaraci bunkera. a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine. cestice kretati sa ubrzanjem a. Za j3 = O.8<p = 0. 15. a linearno ubrzanje.konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg. moze se napisati da je: (15. sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen.18/ sin24°) = 0. mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R . Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera . Medutim. tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl. koje deluju na transportovanu cesticu materijala.sinj3) = sin48°(0.i. moce se dobiti da je: (15. komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja.577.577 cos24° L '" 0.r iznosi: (15. g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill. konkavan oblik nosece konstrukcije. Ako na izdubljeni .458 Transporni uredaji Bunkeri . . tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v. kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0.0743vi + 0. ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt). bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini. kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR).59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: .11. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente. uproscavanjem prethodne jednacine. 0.57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2. d). posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin.8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 . centrifugalne sile (15.09 Posto je Fill = ma.089".58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca.54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ .sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p. promenjivom brzinom vp.bacaca cestica materijala.55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) .

Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake. dui radijusa R..3.. resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. a iz odnosa. deluju tri sHe i to : 1) G == mg .63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L. a prema prethodno navedenom izrazu. odreauje se i vrednost odakle je: 15. a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s). zatvaraci bunkera.Ugao obuhvata trake dobosem precnika R.60) (15. C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15. 0. Tada je: 0) = 0)2 ell} g .) . Y .normalna sila reakcije na traku 3) Fir .12 (15.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ. Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll.1' 11 = FN II SI. ako je poznata vrednost ugla y. ~g III - . za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR. Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp.1 + 0. a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl. tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu.1-r-.460 Transporni uredaji Bunkeri. dobija se da je tJ == y/O) . iznosi 0. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15. 15. a).arctg U)2 R -g H' R .4. 0)2 (iIi se unapred zada).tdina eestice 2) FN . odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova. sa obe strane poprecnog preseka. posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP.2. smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile.62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala. 0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom.12.15.

(15.8 mIs. spro~estI zamenu v '" U. Uzi- Oznacavanjem izraza 15. jednaCina dobiia jednostavniji oblik. : Vk = Vp ella.69) Ako se izraz 15.66 i 15.462 Transporni uredaji Bunkeri .75.68'.) v .73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15. K = 0. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala.35 m. dobija se da je: (15. 2· . ti.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc.71) (15.72 zameni nadena vrednost konstante C.68) (15. na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15.75) = R<p v (15. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku.66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15. R v . a prema jednacini 15. u srednjoj zagradi sa K12.-mgslIl<p dt ' R v2). nalazi se da ie: dv . za istu vrednost Vp iznosice Vk =13.cos<p . Tada je za Il = 0. drugi clan podkorene veliCine izraza 15.73. a posto je s majue: da je v = dsldt. i ako se u tom slucaju zanemari.76. dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1.( mgcosCf!+m. (15.4 m/s ~ Vk = 14.64. to je: dt = ds v = Rep. tJ. zatvaraci bunkera. dv m-=M.68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s.69 zameni u 15.2'" 30°.70) (15.SlI1Cf!).8 .61'. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M. odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15.6 (za komade rude) 0:1 '" 60°.= M-v 2 + gR( M-cos<p .76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik. to ce biti ds = Rdep.75 postaje relativno mali. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15. pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15. za vp =: 5. (15.SUl<p d<p . (J.67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15.67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15. R =0.

ZICARE 16. u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano. Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze. UsvaJan~e. (15. . a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15.licara. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena.komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha). ako se stavl da Je y '" O. komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno. a mogu se savladati i veliki nagibi.464 Transporni ureda. do 45°.[10].1 Osnovne napomene U nizu slucajeva. LITERATURA: [9].eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. Medutim. bez velikih investicionih ulaganja. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m. Transportne daljine su cesto velike. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama. vrste i oblika materijala koji se transportnje.naga trans?ortne. Jer t~ dovodi. kao i povrsinski kopovi. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa. a.ie leret koji se transpolluJe -. menja se i povrsina poprecnog preseka. pa je zbog toga. veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju). Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju.[51]. ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica . za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. " S. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da . Jednacina putanje cestice .[54] ..[ 15U26]. vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude). shodno tome.ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s. m"asine . tako da se prevoz sirovina.77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15. a u nekim slucajevima i do 3000 m). primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. prirodna bogatstva zemlje. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne.[40]. ekonomienosti. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima. preko gusto naseljenih mesta itd. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km. Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk.77. rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel.trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se . kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine. pa i viSe. Prema mestu ugradnje.[50].~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije. u zavisnosti od reljefa lerena. zahtevanog kapaciteta. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama.[27]. za ugao bacanja (X2 (SL 15. ako Je sltnozrnasti materUal).78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°. b) iznosi 16. eksploatacionog veka prirodnog nalazista.12. pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje.

7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta... kao i njeno prenosenje na novo mesto.2.. ostvaruje istim uzetom dYe funkeije. Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI. sa duzinom jednog poteza od 2 . turistieke itd. odnosno casovni kapacitet).upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo. a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8. te je to uze istovremeno i nosece i vucno.ek? celicnih (reele drvenih) stub ova. uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare)..1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno . kruzno savijene sine utovarne staze 2. Takve zicare nazivaju se prenosnim. . sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6.5 . Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7.. .0 m. tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon.ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta. kao i profil terena. noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj. 3 mis.ispra~njeni.karakteristike izabranih vagoneta. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene)... uz brzinu kretanja vagoneta 1. linija kretallja. Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") . 16..ena su pr. Postoje i specijalne konstrukcije zieara.16. 300 111. istoyarna stanica. ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta. u smeni. Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti. npr. 3.. putnicke. Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 .vazdusne zieare sa jednim uzetom. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2. pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta. ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 . a izuzetno i 30 tlh. tako da se ove zicare mogu brzo montirati.. ureelaja za punjenje vagoneta.. moze nastaviti. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1. 10 km. te su i manjeg kapaciteta. Prazni vagoneti se krecu dalje sami. odnosno sa jednim vucnim ureelajem.. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 . 10 . Linija kretanja je na stubovima 4. a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare.2 Objekti i uredaji zicara 16. Kapaciteti ovih zicara su 20 . b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke).1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme.. Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: .... po drugom . 3 km. 16. sto zavisi od konfiguracije terena). jer je viseci kolosek izveden sa .izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine. skoro neogranicena. a na drugom sc zateze tegom 10. 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h).1) su: utovarna stanica. . Prazni vag?neti na .lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica). .466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: . Duzina trase ovih zicara je prilieno velika.5 .kapacitet zicare (godiSnji. Najcesce se primenjuju za privremeni transport. Prema karakteru kretanja vagoneta.rastojanje i visinska razlika stanica. ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta. 15 t/h.vazdusne zieare sa dva uzeta. 2 mis. dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9.

Na SI. krecu sc vagoneti kao po sini. koja je istovremeno i pogonska. otvorenog skladista. kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva.) na uredaju za vesanje. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani. a desno povratna. kocnica sa papucama. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom. --J:L I Sl.16. i prazni se krecu ka izlazu. 4 kom. gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega. 16.4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) .istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica.~>If.163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara.). Pogonski uredaj je elektrornotor. pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2.3 izgled utovarno . posto puni vagollcti nalc. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom). 16. 16.povrafllo. Po ovako zategnutim uzadima. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn.istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka.2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela.2. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna.finama: le\'o .:u na kolosck vclikom brzinorn. Na istovarnorn delu. Na sl. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne.{lrnim bunkerom u Sl. dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj. kamioni i sl.4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. 16. reduktor. sa deponije. a na S1. odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta.pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn.16. a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace.J!ljca sa is/o).468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %). pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca.ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim .2 Krajnje slan. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja.2 prikazane su utovarno . Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana. jedno je noseee. a drugo vllcno. te se ponovo ukopcavaju. desl/o . pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici. :alezn{f . kocnica sa lrakom.

.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom. c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. 6 zupcasti prenosnik.5n.5..5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a.m utelom Na S1. Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare. Na SI. pri tome su pogonske obe uzetnjace. 16.zastitna teretna kocnica. a kreeu se preko dva iii cetiri tocka. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva .j 6 a) r~ .5 Sizemats!. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni. b) a. u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta. TIT Na SI. 16. 3 reduktor. pUl'eC(}uja o/.5. 5 . slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta). 7 . Na SI. vagoneta... 8 .16. 16. pogone se odvojenim motorima. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN. (c).7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta.5.16. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi). koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare. .do 20 kN. e . na krajnjim stanicama tockie (t).i pr£ka::.pomocna uzetnjaca. a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom. = 1. =2n. Pogon. Ostalc sheme (0.redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze.pogonska uzetnjaca. Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu.skretna uzetnjaca. SI. U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu. c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace. 16. nailazi na krivu sinu.prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 . te su oni sa dva zieba. 3n). d) a. Meautim. '" n. Pri uglu obuhvata ex = 2n. 16.=3!r SI. 2 . i to automatski. a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane. 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI. 16.elektromagnetna kocnica.6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija. koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll.UhWJltlOg ug/a _ \'w. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje.prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n).5. kod zicara sa dva uzeta. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici. SI.470 Transportni uredaji Zicare 471 + . c) a.6 i 16. Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u. a sa cetiri tocka . 4 . Vagonetima se prenosi materijal. d .'rl1og uzefa 16.3 Vagoneti SI. Na S1. celjusti se otvore i vagonet napusta uze. Na S1. 16. posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku. ex: = n. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. 16.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka.elektromotor.

nepomicne 2 i pokretne 3. i uze se steze kleStima.7.7. moment stabilnosti je veCi. te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj.. bez materijala u njemu). a kada je vagonet ispraznjen. korpa. 25 mm. ... tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta. 16. Na SL 16.c. Poluga pokretne . Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega.ima polugu 4.2 t za kapacitet 400 . Kod vagoneta sa cetiri tocka. a koji su pricvrsceni za osovinu 7. celjusna hvataljka. b i c) Cine pokretna kolka. a k?ji . Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie. koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom. 16. vesaljka. to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16. a). klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine.472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica.8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3. 500 t/h. 16. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku. Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu. Osnovni delovi vagoneta (Sl.7.. b i c) sa dve celjusti.ljust zavarena je za ram kolica 5.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8. Pokretna b.8 Vagonet nosh'osf. Sl.16. da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja.16. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno). postavljanjem narocitih prepreka na putu.2 t bJ St.7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski. 3. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove. I~IJ Sf. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 .

..' c .. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova..--_. --- . ..474 Transportni uredaji Zicare 475 11. Stuboyi imaju dye konzole. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem...: ::-:..:. ugaone stanice sa kruznim sinama... 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista.papu(Ya za I-A uze Celicno ._--.4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv.6 . -.. Medutim.. 8 m.ops!i ob/iJ... Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu.5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova.. montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom. a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka.. 16..... Temelji stusova su od betona.. -.~ -- ~ ~ --..16. i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli. Stubovi se izraduju od metala. ako je teren tesko prislupacan. . b ~ gornji deo..9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare..10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a ..r --. a u dolinama moze biti i mnogo veca.. Duzina papute krece se u granieama od 0. da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare. kao i njihova visina.. ..... papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze..---=+4F...~~-'+.. . Glava stuba izradena je takode od celicnih profila..~~ I -'''"'- .. glave stuba... " .:.../ SI... a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad.." '-8 t n()se(~e <.: ~_r16..resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba.. a mogu biti i drvene konstrukcije.0 m. .9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·..5)JO 0) b) 16.16.. ". Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze. Na brdima visina stubova moze biti 3 . ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad. Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu.. Na Sl.... ... Visina stubova na ravnom terenu je 6 . celicne konstrukcije.5#& SI.. '"'. 2.... za nosece..

otl'orel/(J .. b) konstrukcije. tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. koja se prebacuju preko koturova.11... to: zatvorene i 1"I!:._ . Ponovno... Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda.: II . 18 = 37 ziea. glatke je povrsine. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 . Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica..16. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju.. dok je sarno prslen. po kome klizi Vllcno uie.6 Diad kod zicara 16.6.. pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi.12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova. 16. Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta. a.11 VrSfe noseCih U:(J(/. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI. za razliku od noseceg je savitljivo.'..2 VUCllO uze Yucno uze. Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom..12.. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika. zicc ulaze jedna u drugu. Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta. da jc konus sa blagim nagibom. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee. Yodice za vllcno uze najceSce se i. a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi. SI. a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima. kako bi naleglo na kotur.. Sl. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova.. pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba. sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja. =. kao sto je navedeno..ol .6. Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa. a sib zatezanja ostaje konstantna. i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se.(egovi. koje su tako izradene.da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja.. 16. 16. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji . odnosno vucnog uicta.5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika. = 19 ziea. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. b . koji SU. postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta.16.oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka. 16. krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima.raduju od okruglog gvozda precnika 16 . odize od vodeCih koturova. Pored svakog kotura nalaze se yodice. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka.¥i$ $i S55R Zat\. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni . Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -.476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 . . 20 0. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S". 3. od celika.'Zatl'orena.

a = brzina vucnog uzeta. gde je d" . Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2.008 koeficijent otpora premestanja vagoneta. 16. daN/m.03 . °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta.6) .5 .'. daN. (16. vagoneta. 360v' (16. Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 .. uzetnjace Wo=Sn-Ss. = 90°.. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 . pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h).. VI. 0.5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella. Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go . a pri CI. potorn se pravi proracun vuce..tezina vucnog uzeta. 2 daN/m. Kada napravi jedan obrt. tada se deonica razbija na delove.tezina vucnog vagoneta.sopstvena tezina vagoneta.04 .. 1. (16. . Pm 'V a (m) . a (16.4) gde su: So . SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu. minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 .3) w' = 0. daN. 3.. pa se potom sabirajll. na utovarnoj. zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta. to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll. Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta. Wk = (0. duz linije zicare). Interval nailaska vagoneta iznosi 30 ..75 mls. t/m3 . odreduje se sila pogonskog kotura.1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~). sto se ostvaruje automatski (ili rueno).5 . 150 m.. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN). G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' . a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika.precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze.. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa. = 180°.0 mIs.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke.478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova.nasipna gllstina materijala..broj vagoneta... gde je SI/ . odnosno istovarnoj staniei.. prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji. odnosno prema profilu trase. a koji se primenjuje i kod trakastih transportera.05)SI/. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra.. sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici.koeficijent ispune kofice vagoneta.. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice. .04) SI/.sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe. 0. 0.. 50 s. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0. da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta..2) z G . . a pri automatskom obilasku iznosi 1. (16.. Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. (16.006 . daN. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica.sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom. 800) q. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. Wk (0.. Pri tome.

ugao podizanja linije iicare. a Jl koefieijent trenja.15 za dad zatvorenog tipa i 0. daN/m. obrce se podsinhronim brojem obrta. Snaga pogonskog motora zicare O..7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16.480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura. m.5 .10) Tmax= To + q"uH + Tr r .9S prek Tmax =--K-gde su: 0. usvaja se da je jednak 3. m. ~ .08 za neobloienu uzetnjacu. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza. kao i uzduina reakeija vucnog uzeta.1.visinska razlika. a rastojanje izmedu vagoneta. savladavajuCi trenje u svim osloncima.0. jednak je 0. U slucaju kada se iicarom spusta teret. pri tome je Wo (kN). iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze. uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe. gde su: Lh Jl .za otvorenu. Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu.tdina jedinice duzine noscceg uzeta.12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta. asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu.9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea.13) . za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0.18 .stepen sigurnosti uzeta. broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc). iz uslova veka eksploataeije zicare (16. H Ttr ..prelaznih oslonaea. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta.9 . razlika nivoa iznosi H.duiina horizontalne deonice zieare.6) nalaze se vrednosti za Ss is. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta. 2 daN/m . (daN). v(m/s). (16. Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN). izmerena po horizontali (horizontalna projekcija). . to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. Resavanjem jcdnaCina (16.koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) . to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16. a iznosi 3.tdina zateznog tereta. kada dospe na poslednji raspon.8) qu" . m. tezina vagoneta (bruto). (daN). daN. daN. p (kW). iznosi 3.. daN/m. zavojnu mad. kada se llzme u obzir sila trenja. 3.odnos sile kidanja uzeta K II (16.. (16. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi.tdina po duznom metro vucnog uzeta. gde su: To . T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN). . - sila trenja u osloncima.5) i (16.. Pod dejstvom tezine vagoneta. . koeficijent neravnomernosti.75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta.0. gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu. (16.16 i Jl = 0..koefieijent sigurnosti.11) Odakle je (16. kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0.

19) . .Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare. daN. 2 A o cos/-' +--'tm . 0.0... Lh'~' Tablica 16.tdina jedinice duzine noseceg uzeta. cos ~ (tablica 1?1). to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h. w> ~ 2':0. sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova. Ho .13) i iznosi TJ. it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja.. m. Tfllill=T.horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN.13 gde su: q"L = 8H' .45 .6 .16.4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin.18) (16. . Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16. obrazuje ~a horizontalom ugao ~..6 0. prema profilu prikazanom shematski na S1.maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta..-:+q"+q. koje se posebno zatelu tegovima. Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max.1.1 a I .. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov .16) gde su: f max ' . Go -.20) Primer . f max "-. Prema tome. (16. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca. I' Jmax l SI.17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" . a drugi jos ne stupi ullutar raspona.maksimalni ugib od vagoneta.3 (16.1 cos ~J 2 (3 . daN/m. u kojoj je: a . x (16.rastojanje izmedu susednih vagoneta. 'tm -- koeficijent popravke..482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona. ") I <0..duzina raspona.15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja.tezina vagoneta (bruto). I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 . (daN). b..2. horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ . U zavisnosti od profila terena zicare. (16. 16.+qIlH. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI. tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!. tj.3 " (G .14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja. 16. maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta.45 0. 4Ho Gol (16.

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu. zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika. a upravljanje je daIjinsko. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta. postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc. po prstenastoj povrsini dati su na S1.17.496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1.175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam. (b) 51. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima.17.por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi.S c i d.. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije.. d) pravougaonog poprecnog preseka (. NajceSce se obrtne cevne kliznicc. zbog povecanja veka eksploatacije. 30 mm. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 .2. plocama od hrom-nikla.7 a i b. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji. brzi113 materijala na kraju zieba.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje. poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba. legiranog liva. c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka. praskastih. SL17. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova. Na S1. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje. I suprolno . Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni. a) b) c) d) 51. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu. kao i remont oluka. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. na istovarnom delu transportnog zieba. Pri transportu abrazivnih materijala.17. 7 Shemtll. b) kvadratnog poprecnog preseka. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi.17. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH .l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu. b) pravougaonog. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku. .. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti. npr.

...•••......... kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice.........•••..•............ kg .................. ...... 9· driac...... 15 Snaga elektromotora...................17......... 5 ........... min'! ............ S1..... 380 -.••....... konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice........... 20 ..................... min'! ............ Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / ..... ........ 1... 1400 Masa ccvne kliznice.. obrlni slo................. 1000.............18 Broj obrta elektromotora.. 900 Sila otpora vodenog stuba...................... ................. rad.•.. .......... ................. kg........ ...... 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc.. 7· usmcravajuCi {oCkid.............c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova ........... ispod vage nosivosti 20 t........ 10 osiolJ8....... ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema............. 12 Precnik istovarnog levka'..... Broj obIta cevi.........................498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1........................17............. precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice............... mm ............................................ 0............... mm ... 650 Broj obrta frikcionog tockica.........•••••........ sa elektncmm pogonom..9 prikaza~a je...... :............ . milf! .... pogOIJ pOSlrojCJJjH... Masa.... Na S1............. ..............Jcna na automatskim siiosima....... Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta. 3 osloI1i lockid....... Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm............nica sa krajnji ) ckktric':....... 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja.................. pnmen............................. m ' jh ..•........... 6· ulovarni Icvak..•.........'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei.. obrlIJIl ccv. kruzni razdcJI1ik.. 380 211: (3600) Ug9 obrtanja.............. ...•.........178 Obrl1W CCVIJ3 kJj.3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha.]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C... 2 ........ mm . 300.... 4 ............. 1200 ~a .kW ..8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem....... 0.........................

.. konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc.. krompira i krtolastih plociovado skladista. poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta..nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk.. bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju. Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v).... Pri transportu sitnijih matcrijala..13... umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala.). mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama)....4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala... na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi. Da bi se smanjila brzina lereta pri padu.. sanduka itd.. vertikalno na nize. Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske.10 i 17.. u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara. S1..l7. Aim se dopusta velika brzina tereta.. .. zahvaljujuCi.. u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade..dzakova. 70 Masa pogonskog postrojenja.. odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17..1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane.. .. na prcgradu... . S1.. vee sc koriste kombinovane kliznice.4. od vrste podloge. Osim toga. i. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom.a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc. SJ. b . 1 puznog reduktora. Na SL17.. bale i dzakovi prebacuju sa pregrade.. i. .. SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa. poljoprivrednih kultura. odnosno spremista...500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica.... te sc tako sprecava hab~nje pregrada.. _.... posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice... poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize........ U princi]Yii.. kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine. mm ..17..varuje manju brzinu krelanja... . klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8.... a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova. Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih.. bala . te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl. SL17. do haja istovarnog levka.J 7. Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht. odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine. Ipak se krivolinijske kliznice. huga (cilindrincne povrsine) i parabole....17..... ..12. kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala. 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja.10 i 1711. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama...11. diRkuV3. . I i/~ l~ a) b) SJ..3 i 17.. daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika. obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica. pakela vreca.. ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu.... kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika..2...12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7...... .r. ... preko kojih se krupnokomadni tereti . . .

smanjiti masu valjaka. kao i od reZima optcrecenja. Za premestanje posuda sa bocama.poduprt je centralnim stubom.3 duzine tereta koji se transportujc). Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0. S1.:tt'l1!. Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta.3. korak zavojnice iznosi 7S0 mm. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip . jcftinije su izrade. Duzina valjaka llsvaja se za 100. 0.. a nedostatak im jc veca sila otpora..sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka. a (vidcti 12. cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc. kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove. Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51).2. Ram sa valjcima . mase preko 20 kg.17. te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter.kc kJiznicc 17.5 Valjkaste zavojne kliznice . S1..14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika. ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm. 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta.nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju.. Sl. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice.2 . 3 m. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta.2). Ugao nagiba zavisi od oblika tereta. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera.12.502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1.. u puniocima boca. Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc.1nlQ <.17.. 17.. mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini. gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc. zbog male ugaone brzine valjaka.14 S]u:mal.. korak zavojnicc iznosi eca 900 mm.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i.

16. kosi iIi krivolinijski. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub. npI.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC.17.jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:. pri dopremanju praznih kalupa. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom). pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski. kruznog ili kosougle kontllre. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina.~jc. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica). u 17.15 Shematskiprika. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima. b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli.lni. celika. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja. Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka. Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize. UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine.2.inc. S1.504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema. Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. skladista odlivaka itd.l7. S1. h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta. u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom.b).).·lva ullutra/injcg trallsporla. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" . vreca ambalaziranog brasna i secera.d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:.. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka.17. aJuminijuma iIi plasticne mase.17.:i po zav(. odnosno izvodnice putanje: pray. u obliku prcsovanih sekcija. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera.17. Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama.17. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom. u pogonima remontnih radionica. Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova. pri njihovom zalivanju itd.15.:.l7. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51. Trakastim transporterom tereti se podizu. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar.. transportu i hladenju odlivaka). kao i u prehrarnbenim pogonima. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga. velike duzine. te se za njih koristi termin olucaste kliznice.6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala.17. te je tako poprecni presek klizne povrsine. u silosima). strmo nagnuti. od livenog gvozda.9dd8V8I1jC tcreta. kao i drugih proizvoda.a) iii dvohodna (S1. a) u) b) 51.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII .

prikazana je polovina.17.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima.porl dzakava.17.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli.20.17. 17. ba/a i vJ'eCa S1. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1.17.17.506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i . octnosno mehanizma. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje.: a) jcdnobodna. 19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije.17. POOLED "CO S1. Ii) dvo/JOdn8 Na S1. S1. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju.18. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice. kao i U odsustvu pogol1skog motora.. sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda. S1.

Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice. za kretanje sanduka. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama.J.. za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi. za vee navedene vrste transportovanih materijala. respektivne vrednosti uglova nagiba iznose.diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17.18°. odnosno ~=34° . te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine.21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J. 20°.21 iznosi: ~=25° . 110 III (17.3 . tj. minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° .17.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala.22 (17.. Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117.17.5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora....: II L EkJ . . 26°.508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce.2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'. kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala..1 cos f3)t + x.3) (17. (2 .22). S1.7/a SH Ta. 13°.22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t. a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1.17. \3=30° . U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala.£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17. lako se moze odrediti odnos L i H. kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa.port mEltcrij.EkO = A(m· g) + 11 f FNdx.3.. g( sin f3 . elemenata kliznice.. Mo ~" 17... (17.1) 51. zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala.. 60°.1cosf3). Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu. Za povrsinu kliznice od drveta. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba.4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta. odnosno \3=36° .17. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI..

lj.6) clok je normalna komponenta brzine: V. !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica. a na osnovu jenacina (17.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno. kada su: vkr>v p . a da se brzina u funkciji vremena menja linearno. S1.510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17. kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L.eo .: L>-T'p._ strme kliznice ( vkr ). nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J. v od duzine L Sl17.:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn. HiS. cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti..-'--~'--c_. II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v. sa promenom vrednosti kocficijenta trenja.17.l7. Pri klizanju tcreta nallize. Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 .2S..l7.==Vk. U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku.ako ubrzano kretanje.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S.8) 51.j3>p.17. . kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ. oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v. a i b. I slucaj: Jedn. ~-4.24. (2 2) /imgL.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H.=v r . visokootporna plasticna mas a itd. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica). > 2. Na dijagramima.23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L.. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice.L.(Jiu.: gnlvilll(. H=jJ.1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku.24. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17. kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. S1. j3=p.04. tgj3=jJ..L.26. posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice... odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost. npr. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali.. kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p. a..88 6. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta .17. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. legure aluminijul11a. Pri udarnom kontaktu. odnosno.. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3.:llJ1lja [creta Prema SI. Visina spustanja tereta.23 Zavjsnast proflu:Ilc br. H>jJ. izraduje se sa .___ H dop -v~ 12g (1..24 ShCl1111tskiprika.h.j. moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: . S1." 2. S1.<vp: U slucaju da je vp=O.l7. odnosno kada je tgj3>jJ. kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta.·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter..1ctgj3) (17.26.17. tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3. (17. Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter._ L[m] H max = ----. odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice. Izlazni cleo kliznice.ln~') v._ "- . S1.

«ll..+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.17.L_=--.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala.anje materijala / /~ ~ / Prema S1.' I / / 17. tako i za vertikalni transport matcrijla.26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni. Za kosu kliznicu.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala." odnosno !l. Sl. dok su ccvi zatvorcnog preseka. za vp=O i vk. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc..17.25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri. +1)' (17.9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l.=O je: L= H(k.b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: . . . koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17.. iN-'l' .17. 1z izraza (17. to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.3 a) b) I ..17.17. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon.10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T.'porter 51. b. oblika cevi.3..27.2 Proracun ilebova.i!a. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l.ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~.17.l7. (17. Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea. c 51. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17. krace zadrzavanje i meduskladistenjc.16.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}. cevi za gravitaciono spust.3 i 17. S1. S1.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd.12) gde su: ~=GlsjnfJ.26.l~L.11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice. (17. ~v ~ c) ~ 51.13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O. a. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi.27 .sa razlicitim koeficijentima trenja. koc!iclicl1!a In:n.

1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom. b Da bi. Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. a ne pravolinijski. relaIlJe silosima vol . konacna brzina ne sme da bude velika. SL17. odnosno vrecama. vp .16) gde je C . g ...14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice. se odredila konacna brzina cesticc potre. krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' . kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine. ' 1 lstovara. . V kr . koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h. da bi se ccstica kretala k .konacna brzina cestiee. roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . .18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17. .l)no . ". da se ne bi ostetila ambalaza trenjem. pocetna brzina vp . iz .17. -vir (17.27.17) Ek2 . . . b. (17. moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog. re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k . S1. .). tJ.27. kroz cev dolazi do pojave raz 'ct. c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima.pocetna brzina ccstiee. Ukol'k " T N k ' . Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka.. npI'. II dl1. og toga Je rzma transportovanog .E"I =: 6Ek I~J ±A(F. iii pravougaonog. analog no izrazu (17. l' Ii . ~. k' .: y.514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp. (17. ukoliko nema dovoda vazduha. . pi lVanJa. O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om . " -' Yt U b)' . mesto pregiba cevne kliznice. te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba.17. C=O. a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' .15) Prema rezultatima sprovedenih is or . " . je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme. I 0 JC >~l . Pri projektovanju oluka kliznice. .Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v.. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' . ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. k' k 0 b' . . Ako su poznati: ukupna vis ina H. Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni. b moze usvojiti na bilo kojoj visini. 1" t" d k' . pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O. d b" . pn transportu zrnastog materijala ° '.17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17. S1. c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17.65. .isinu tranasporta materijala. koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja.80.14) gde su: m . I' . Prema tome.27..masa cestiee. I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e.

m: 0.....32 0.4SO .. dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°...... .....0 0. 0.. c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene.0 0.62 0...19) brasno i praskasti materijali .76 4....56 l5 0.5.45.... .... strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a.45° .54" A ~. tako npr.91 1. oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi. 0: 30 nd = nJ¥ = 3. 50° ...51 20 0.JA 1 . utoliko moze biti manji prccnik cevi....27 Faklor kapacitcta: ().. Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7.. Tako npr.13 )l 1... 0... gde su: nd . .. m.34 45 1. 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H............ za otpatke i prasinu.....79 0. to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H. kgls.60° sitna prekrupa (griz) . tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti...... . tj. . kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog. 70° .85 0.. u zavisnosti od kapaciteta... tada se iz izraza (17... 1V~0. . 80° proso (mekinje).. potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°.... . . odnosno a: 1.00 0...93 0. .51 0.33 ct. . sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem.0 0. Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI.......40 1.uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I ... Tako vazi jednakost. Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti. Q =2 -1L....19 d= (4A 1/--..povrsina cevi kruznog poprecnog prescka...51 0..2 ..... .-' m'.... tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali. b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi..fA . \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice. .. ..4 . ..... rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice..-· V-. Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka.36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17....5 1...0 37 39 1...... potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine... za zrnaste zitarice iznosi: 0..fA.13.... kg/m .... tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi.70 0. a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°.45 50 0. . ....m: 1..~ oelnosno.. ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm.....47 0....4 90 2.09 1.70 0....17 41 43 1..20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA .. m.2 0.47 25 0. mrs. v ....36° d~ (4A=2 fA =2l V--... A ... za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala.25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica.brzina transporta materijala kroz cev. Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice.19) i (17...... 50° zrnaste poljoprivredne kulture .. nego za izradu kruzne eevne kliznice. myp V'7ClYPV ~2gH(1. kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a..80 0. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°.25.67 10 0.... m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka...50° krupna prekrupa ..... . 4.obim cevi kruznog poprecnog preseka....58 0...09 0..... ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus. pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka.S5 3... .0 1..0 O.pctgf3) ... 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala.516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka... ti.:=: = ..5 1... 3... Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q ..0 2. za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka.... 33 36 1.70 5.....p " to Je: ----.. Inace.=..kapacitet cevne kliznice..

21) .kruzni luk i prirastaj kruznog luka. Prilikom transporta zrnastih kultura. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta. 17. Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije. 8 .20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica.3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17. odnosno cilindricne povrsine i parabole. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l. R. Prema tome.13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17.ih gravitacionih kliznica..poluprecnik cikloide. S1.13. kruznice.t. koji su dobri provodnici elektriciteta.= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica..23) -+-v= dv . Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka.2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17.28.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j.3.poluprecnik kruga. S1.l'lf/<p. a. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1. r .19) i (17. Pri kretanju duz zatvoreq. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi. pn koe[lclJentu 'trenja j.tFc' odnosno: (17.518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17.. p .. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti.17. bez demontazllih radova.centralni ugao kruznog luka duzine s. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna.23) i (17. te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica.l7.centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta.' yt . I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije. b ~ 2 _.t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom.28. te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih.28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet. gr( . secera u prahu i s1. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice.17./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1. <p.17..24) su : s. na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. narocito u dOlljem dclu kliznice. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .. b) kosa dkJoiun8 kliznica. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r.17. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu. dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini.ds .24) d<p 2 y c . peos 13) . v-+ JL. (17. je oblika dv v . S1. brasna.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled. utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. SL17.22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide. 80 .

.24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O.520 Transportni ureda. te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti..:nicc 51. '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1.17. Parametarske ]cdl1acme ~ikloide. na pravce normale i tangente (SI. Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice. 5f.29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli. Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ .om jednaCinom kretanja [54). prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret. e.l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i.30) (17. 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja. . u jednacini (17. (17.-:n . takole u ta-ki K. ~~rT""T~1.28) u (17.. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde.'tlFN . (17.30. Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0..55 .b"":-""'"~.17.+.. (17. "'''. s=O. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka."" ---------r---------r------I .00 : I 1-'=0 > 2. Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17. '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN . .25) odnosno za eikloidnu kliznicu.17. . kao i 11a primeru kruznice.:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine..27) dohija se : (17. koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi.24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p .27) . brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada.23).----------j (17.23) i (17. za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~.. .29) pri tome je: odnosno (P=7i:. u jednacini (17..-------..28) ~=eo (za 8=0). Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::.--.ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17.t!:""~~":2:-. Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje.. te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost.QIa -.------. !1'=0. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici). <p=0. L (m J ).29).26) 6. pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. pocetna ugaona brzina ~o = 0 ). uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O.

8 ---------r-. ----1"'------"1I .32.. b.--------.& : 2 •• c. {erela dll:! raZfl()vr.:R-2.33 dat je graficki prikaz promene brzine sp. povrsina po kojima se krece teret.{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1. .tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica..1II : 1. . Na SU 7. 3 .111 ---------j---------j---------- (17. I 1. ---------r---------r-.·2 . odnosno cikloide.kruzIJlce Na dijagramu.522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54].32) . . ------_. J b) (17.. I -----1 . . " I I I • 1 .35.--. .:. b . a. kruga.ustanja . I I I ..---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17. <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ .31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR..5jc-R-3j 12. razij61<.I'll za J1=0.. ! Vr.. ____ 1 .. ':. ..wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena.' 4 . 51.<j:> s 2 (17.. s{rJ1Joj povr. I I I ! fl.prv()ljnij:~ka kli.~~. za (=0. . i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0. ..mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 . I .34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 ... .17.t=0.. I I I .. parabolicnojpovdjJ1J. konacno se dobija: . ..po pravoJ.' .31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr.17. . .• . VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a . .33. S1..f __ .33) u (17. . Kao 1kod kruznice.33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an. ------r---------r.. a j b. a na S1.. ."". . za..:+. .32 v == == 2R sin. --------l 1 .\'in/ Punc IjJ1Jjc ..00 51..mic8/9j Na S1. za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f...O. . ---.'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l. Rk cfj 4. I . . I I I . primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.po kruin(!i .17.5j+-R-2j . J t.i...2.17. S1. . a isprckjdaIlc za J1=O.34) 51.po ciki()idi. . .35)... ... ! •.17. ---------r"-------2 (17.17. . . kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu.~.mjca: 2 . dobija se: mi..CIKloidIla klj. . . : I ._j---------.33) N 1 : I I I ... . . za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R..krllzna kljzlJiea.iI...32.32. za fl=O. .34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t.:. .32).po . S1.. .. .35) Zavi. --.17.~~. ~----M--l _L _____ .cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 .17..r.-<'..ciklOlde.17. C. I .. 2 . . prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena.

524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17.korak zavojne povrsine. b i c.38) gde SU: lo i bo .odgovarajuca duzin3 i sirina tereta.36 i 17. radijusa r. a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R. odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina.. a. SI 17. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja. b iznosi: (17.17. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R.35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a .17. dok je najveCi pored stuba. do R. s=40 .15. koja ce biti utoliko veca. pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17. 1 . Usled promene radijusa zavojne putanjc. U protivnom.37) gde su: H . 5117. pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu. to saglasno izrazu (17.37).radijus stuba.15. te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc.:nicc. s .. moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice.15. sa najveCim radijusom R Sl. zavisi od polozaja.6. Sl. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI. pri krctanju tereta po nosecoj povrsini. 80 mm. b.35.rastojanje od stub a do tereta. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent . Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose. Naime. od sluba. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania.: b . Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila. U smeru prcma periferiji kliznice.4 Proracun glatldh zavojnih.lS. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee. r .:aviy'm) kli. do poduzne osc zavojne povrsine..shemEi dcJovanja .. odnosno klizanja terela. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei.. .I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici . Ova sila dclllje U praveu izvodnice. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece. zbog pojave hocne silc trcnja. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. a. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine.3.2. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja.35. ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine.rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 . S1.36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17. a prema S1.17. usled smanjcnja centrifugalne sile.17. sto opet prouzroknjc smanjenje brzine.l7.35). .17. S1. 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji.8V(ync /infic."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu. Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja.1S.projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan. 1=10 cos~.17. teret ce imati razlicita uhrzanja. S1. Ro .cvo!vcn{a 7. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc. NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice. cija se vrednost menja u granicama od r o.

rnada se desava da je f. SL17.komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize.35.39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja. b . L'.sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice. ivicu kliznice.lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1.+a nuLt ) + ( -2. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine.? : tgp =f.17. b.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 . b): Rmin gde je: _ - max (rO+c. tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am".1) .. prema (17. cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17. 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee..36 OdJ10.S1. (17.17. moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija. tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu.36 i 17.526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine.40) treba da i. 80 mm.le IrilJl. Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f.rastojanje od ose kliznice. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o.. odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice.lz.J. polreban zazor c" S1. ~l .) 2 b 2 .16. prema izrazu (17. Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n . a nalazi se obicno u granicama L'.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko.=flGcOSjJ .. zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1. R .40) gde su: G1=GsinjJ .37. na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna .41) odakle se dobija da je: H ?: f.36.. i b". Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja. pod dejstvorn centrifugalne tereta. Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu. 2rcRmax (17. do centra tezista tereta. . koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor. duz kliznice.17.=40 . pira se u zavisnosti od dimenzije F.17.37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp .17.sila lrenja tereta g R sile.L.37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini.".koeficijent trenja tereta 0 kliznieu. za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = .garantovani zazor izmedu tereta i ivice.L21tRmax .ma radijus R: F2 = f.L G ~ . (17. odreduje se iz izraza [29J: 51.36) i (17.

20°..52 ~-O.49 ~-0. c.[45].1 . precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R. S1. ~=15 . . . To maci. pod dejstvom normalne komponente sile tde. v = (17. 1 mv 2 .30 ~t-0. Tablica 17.41) moze se oc!rcditi H.. Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno. ..528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je.[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc. vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s.cosB = const .15.. 13=19 . J (17.. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala.[16]. ~=20 .45) LITERATURA: [2]. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama. Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu. centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli. u zavisnosti od vrste transportovanog tereta. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 .34 ~-0. 1z izraza (17. ~=-O.0.43) Razume se. te je zbog toga.[40].44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const .[501. sa uglom nagiba ~.cos~ ( J= const.[51]. gde je Fe =2R+2R' S1. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno..17.17.27 ~t-0.42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( . (17.31 ~-0. .46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-. te je [9]: (17.15.. prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja.[9].61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice. 23°.2000mm.45 f· t. sanduka sa bocama.t-0. ako je duzina zavojne kliznicc kratka.24°: sanduka. u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova.

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere. ito: sina.vijadukti. kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. rudarstvu. objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca. mctalurgiji itd. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l. drenazni rovovi i potkopi). drenaze. skladista materijala.<·. prenosnice. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. razna osiguranja trupa pruge itd. oblozni i potpor~i zidovi . kolosecnog pribora i zastora. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn. estalcade.1. 6-. Inace. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge. d) vitIa i utovarna sredstva.1. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih.'trqjfl. a to su: mostovi. c) lokomotive. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. snega 1 lav1l1a.. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. procesnoj tehnici. propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena. kako prilikom nabavljanja potrebne opreme. normalni sirine 1435 mm. akvadukti. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. 5-pod/07J7H 1. pragova.Jg· 3-pTag. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8. skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a. ukrstaji. 51. kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. dodavacima i transporterima. kolske vage. dru~~ postrojenja. odnosno vagoneta. tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. SL 1. e) manevarska j pomocna sredstva. gprnji stroj pruge. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg .finc. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. . sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine. poveeanjem brzina transporta. . 4-. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina. nadvoznjaci i podvoznjaci. okretnicc.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. kompozicija vagona. 2-nfl. galer:ije.<. Kaopo pravilu. tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. IUneli. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. kao sto su skretnicc. b) prikljncna oprema.

. 51. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila. . J-prdg. SI.:'1IJt1 prag. e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta. odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S.os tali v .=1067 mm S. c . sledeca: Tabliea 1. 2-nasip.3. obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0.. zastora. 6-. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine. 0. '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava. Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija.= e+x =: b+2c +x. 1. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1.. iiljake i peska.definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi. ako je moguce.=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 . Inace... a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga.sirina zeleznickog koloseka. oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka .zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti.. odnosno vllcne lokomotivc. I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati. ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine. dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . pragovi.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je. S1..ica d(}f~ic. kao sto su vijuganjc. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta . mm (11) gde su: S.sloj. . '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini. Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd..40 em veca od duzine p~ligova. sine.=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S. 20 mm. +5 ll1ll1. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka). zaokrctanje i ljuljanje. Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze. slroj/:l.normalni kolosek .1.siroki kolosek . i uticu na povecanje sila otp. odnosno vucnc lokol11otlve.1. a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni. gl.3 m. Profil koloseka mora biti ravnomeran.poslUi. a sine i pragovi . Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge.1. a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka. a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova. i spojevi sina sa pragovima. Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika. projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm.filla jJosfav!. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena.=1676mm S.0JJ3IJlfJ 1.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja). dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge.2 IDdustrijski koloseci i sine ..uzani kolosek .=1435 mm S. Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge.. Sirina zelezmckog kojos~ka . sto minimalnije radijuse krivina. 4-sjnc. S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska. 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se . ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna. tako i sine. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo".sirina oboda tocka.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1. odnosno drugll sinu. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu. zaseka.3 Par ~'{jllskjh tockova f13 . odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine.2 .1.. nasutog slop. Ze!eznicka pruga. ' v S. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina.sa sine. Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 . odnosno izradomnasipa. zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1. 40 mm i peska 3 . zelezicki koloSfk.siroki kolosek .uzani kolosek .ora kretanja kompozicijc.=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S. ll..

B i C prcm3 Sl. 1..<"'ck.. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em. Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1.0 km pruge).l'inc tip. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1. a dimenzije za obI ike A 13.. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine. .5. Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600. I _ a -4 I ~~ 511.:::==------+. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49. 4 W. l)IC 60 znaci da su mase oko 45.4 OhHci poprecnog prc.84 62..? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T.. C i Delate Sll tabelarno.3 u em.iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade). Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi.. sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16. anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka).34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine. h ± 1 em..5 45. stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu. Z~.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka. Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A. sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih. 1.2 prema SL 1. te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti.5 513 67 67 70 72 53. a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici.5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka. .86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341.55 69. 49. drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da .e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. sine tip a 4. h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ .'>. Sme v~.(m).?skom priti~ku.ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta. .'> m.4 date Sll U tabliei 1.536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi.. a u tablici 1. gde je l-dnzina praga. tablica 1.. lJ tablici 1. b ± 2 em.43 57. lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge.44 49.+ 511. kao i na masu po duznom melru.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga.. u kompoziciji je naJteza 10komotIva.'>4.43 60.. a mogll bili j metalni. 2 I.3 417.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49. . Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g.. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine. 60 kg/m.81 54.5 Poprecni prcsek fe!cznicke .97 68. UIC 54 E.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma.4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng.34 76.cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o. Na s1. k{. Tabliea 13 h1 1. em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih.4. Deo. 49. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje. Inace.. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva.

Seslostrana navrtka 4 . 1. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!.l..7. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l . odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI .b. onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka.' Ako je n:oto~na. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni..eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:.~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru.. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora.'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51.7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec..: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1.624 7. 600Nfmm2. da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo .6.6 VrsLc normaJnih sasLava .090 8 4 2 " 539 4.635 0.i. kontaktom. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka. 125 - . mm 65 91 90 107 Tablica 1.. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ.510 0..a. U nasoJ '1 .6. konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti.za up~trebu na drvenim pragovima. izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ).kg broj komada 2 4 4 Tablica 1.304 0.020 2. sprave protiv bocngg pome.8. 1. b) . kN 30 .208 0.etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina. . 1. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata.Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 .302 0.6. U nas. 1ma. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima. b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen. onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera. jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu.r~nJa pl:gova ~ dr.360 - fJ edinicna masa sine.a I.datak kolo~ec!log pribora je raznolik. gr~?e..6 Prfcvr.1.6 masa. da srnan'i kOjl sma prellosl na prag.. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K.40 65 60 ..se sm.156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1.538 0. 59 90 . Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" . kgiIn 8 15 18 24 Visina sine.kg 15. .1. ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac. a sastoji se iz: podlozne ploe. koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj.oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K . a i b..e medusobno povezllju. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. Za. zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina.a podloska Topolov umetak 0. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga. zbog toga treba vrsiti ceste ko trol .slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m. Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina. .540 1. dopunsko pntezanJe. H. u pnmem samo normalni sastavi sina. kao sto je prikazano na SLl. b) spojni pribor kOJlm . Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze.. pa je dvostruko veca sila otpora.1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta . Danas s~."lila: a-naspramni. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova. zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine. n e1 ~la. Lose strane su velika masa kruto tlpa K. koja npI. odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag.538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast.n. 511. a i b. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU. nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika. 1 . " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine.u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 .'.

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc. a i b..135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()(). sa visine do 2.(. kao i pneumatskim koclOmm slstemom. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc . ons ru :lje I. stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ. 1. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m . korisne nosivosti 601..nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f. 51.~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. . a zbog znatne visine vagoneta.'wvim. nosiv()sti 60t .132 stT/:lile sanduka /t. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace.35.lovar: o.552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a. . zavarene . a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t. Ram sanduka izradcn je od [ 24. a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza). 1. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I.33.t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. tip a poluvagona. lCne. Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''. 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ. 1.krece 1 malerlJal se automatski isipa. (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" .ka .0 m pri utovaru bagerom. Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila.. postoljc sc osl. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine. a) 51. SI.34 prikazal1 je vagOll prevrtac .(c/c. pod se izraduje od trostrukog sloja lima. Ilosivosti 50 i 90 1. . ktp~r-vagoU!.. S1. Na S1. te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h.

~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~. Vazdusni transportni ureaaji.. v. A. 1m. V. Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) . Cement se utovara u ~agon odozgo.d zeleznicke ~ruge.36 60 t 7. tako i pri utovaru.3) 1.. pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. . Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. motorom) i elektricne 11m. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru. zelezmcama .brzina e1ektricne lokomotive. gas a u cilindru motor a SUS. pare u parnoj masini. mls. l1~dostat~k primen: ovakvih vago. sila rcakcije i sila vuce lokomotive.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. z.sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO.4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m . Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa. koja prcdstavJja spoljasnju silu. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive. smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne.radna struja elektromotora. 555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla. Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW. odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. 1. (12) N. a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. akumulatorske lokomotive ).bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. odnosno: gdc jc F WL .<. noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju. p= z·U". Medllti~. S11. ·Im . preko krova.slepen korisllog dejstva motora i prenosnika. a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima. ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. napon na kontaktima motora.'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '. (1.broj elektromotora elektricne lokomotive.554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne. a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. kroz utovarni levak. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. Da bi lokomotiva mogla da se kreee. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore. a to znaci i da za sobom povuce vagone.ca zaprasenost matefljala. . ~os vagona . Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar.

(1.7) v. Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-. 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije. kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l. kN.P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine..N.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT . 70%. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu.. Q c tezina lokomotivc. a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem.5) F.. Fw 1 . osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora. lranslatomom kretanju.4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha. Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora. em. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20. m/s. Fws' Prema tome. d. Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). fl. D.. N kN' (1.·d (1. N. kN. a za klizna leZista veca je za 50 . Qv. Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ. stanja povrsine sine.' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina. W. h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama. Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem).stepen korisnosti prcnosnog mehanizma. cm. kao i od hrzine kretanja lokomotivc. . Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl. Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w. FT =1000·Fpo ·W.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom.koefieijent trenja kotrljanja. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D ..tdina vagoneta ( bruto ). F w.precnik locka. v " (1. nepravilne ugradnje para tockova na osovini. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w . Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije. em.vertikalna sila optereccnja osovine. konienih kotrljajnih povrsina tockova. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima. N. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima. Tlm.lha proporcionalna je kvadratu brzine. N. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc.preenik osovinc tocka. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka.brzina motorne lokomotive. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara.ukupna sila otpora kretanja kompozieije. kN.N. 30%.koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine ).8) f. IV.

Fwu =(QL +Qv)'wu . 1z jednacina (1.37).14) sledi da ie wu =1000i=io . navode se u lablici 1..31 51. m. kN.nagib pruge. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja. kN. odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem.0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem.1. u zavisnosti od brzine kretanja. .7 6...SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1.brzina kretanja kompozicije. m/s q.1.. Qv. Zapremina vagona m3 3.11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i.. a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista.nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu. Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1. N/kN.poluprecnik krivine.. Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm.1..4 7.38. smanjc:r. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1. R.9) Takoje (1.N.12) gdc je W u .3 N =2.bruto tdina vagona (vagoneta) . na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka.tdina lokomotive. Shodno tome. S1.6 w.8 8. gde je io.0 5. m'.12) i (1.0 5. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1.specificni otpor krctanja na usponu.13) gdc su: 51.14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona. za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7.0056·v + .10) gde su: v. m.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima. gde ie i. N/kN. kN' q+0. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l. kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini).16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije.38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL.8. wo. - -350 S.3+0.zapremina vagoneta.sir ina koloseka. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1. 'R' N kN' (1.5 6.1. wo. (1.37 SlJCll18 delovanj" ". Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje).15) gde su: S.

matcflpla papuce kocl1Ice. .22) . ~oeficijent . dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije. dv g dt ' gde su: (1.560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'.~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l. Ako ne bude ispunjena nejednakost (1.0. nastupice ustaljeno kretanje. (1. nego pri relativl10m mirovanju. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw . ' .koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju..O.koeficijent athez~je izmedu tocka i sine. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom. kada je BK".:renja pa~uce 0. FT = L Fw tangetna sila vuce. N. N i sib kocenja. km/h.20 . potrebno jc da sc ispuni uslov (1. ukljucujuCi i silu kocenja. N. --'-="'--':::::-"-'.17) (1.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1.5 .dv cit 0. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'.23) . ounosi1o vagoneta. spccificnog ?TItIska. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::.ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja. v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije. te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona.0 pUla manji. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v).21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu.ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije. Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1. Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima.7. Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O. 0. f1 (1. N. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v).20) Meclutim.19) liZ .ie dt < 0 i brzina se smanjuje.0015v.18) L Fw. gde je \V'. Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna. dv L Fw . tj.. gde je v-brzina kretanja.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc . odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. 2. kg. L FI!' IOOOQLO.. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova. kN.17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice. koefieijent trenja papuce 0 obod tocka. Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine. ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja. 1000QL Ij/ = 0. \V. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0. ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska. to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti. . posto .

Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3. 10 t (sp?IJ. postavlja se preko . Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3. preko. te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin. pa n<lvise). molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora. Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja. crepova i opeka itd. do iivinog ispravljaca 5. .1. naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala. Na prug. a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam. zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina. sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom. po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve..22) i (1. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina. 1. . KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. Na S1.. dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive. Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske. kao i zbog promene profila prnge. odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina.. broj i raspored osovina. ?og. 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje.~abla 6 dovo. cementa. . Obrtno.ne tezme 70 . Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka . (1. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu.'kjpIika. t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika.39 S}](. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 . te se nece r<lzmatrati.. n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija. Posto se struja pretvori u jednosmern~.5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS. lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije. lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina. znpc~lllka U su kretllnjc. '.S1.: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. Itl pri polasku. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t. 22 kW ). druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina.. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta. naftom. Tako npr. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na . ' . 74 kW) i velike snage (74 kW. sa koga se struJa kablorn 4 dovodl.kohca medus obno . a aktiviranje koclllca. Da bi motor startovao u praznom hodu.562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1.5 . Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon..40. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica). 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a .f: lokomotive je elektricno.slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog.on]eno g rnen]acem.6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje. a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina... usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije. npr. a koIica se medusobno povezuju znakom +. KO. na prugama normalnog i uzanog koloseka.. vrSl se ruc~oi Os~:t~~.:nwl. oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. 1. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla. k .21). 1.dl se do kontaklnog provodnika 7.23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe . srednje (22 .ClOlll v.

va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. 1. a potom se osigurava civijom. . a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora.'7J 7-konlaklni vod. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka. a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka. Sf. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici. Na SI. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom. pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole. panlografi i sl.smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste.reko zasebnog ektromotora. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko. kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora).1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h. Tako.O!lr){II. 8-linc. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom.42. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. Svaka osovina pogoni se r:. 5-livin ispravliRc: ()-.1. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata. sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon. kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim.130 mm. vil.'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom.okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator.42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi.1klj1. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era. preko kojih sc 1. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«. S1.. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI. stubove i sl.4-ilJlOuni kRhl.koji su islov[emeno odbojnici. pomocu zavojnicc i sistema poluga. ito. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole.. Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore.1. 1. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1.564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«./c:kfriC7JC /okomofivc .60 mm.

5000 10000 FI == -2.aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael. a elektromotor se takode reostatno koCi.5 . Kroz nadene lacke povraci ~e " . 1.ll~ vue.43) nalaze se na krivo' ko' a . 1. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom.: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna. Kod elektromotora je clc~tr. ' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s..1 m. d ' . pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje. pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr. Veza izmedu kolica i tockova...566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh.m~ment pn pustanJu u pogon.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr. to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora.kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru . .0J.Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. 1. 1. pnmen. v na ordinatnoj osi.~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1. A. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t . Na SI. vce brzina elektricne lokomotive.4. le je broj kolica-2. 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan. Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW. Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" . OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a ."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51. N. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu.== 2500N = 250daN. gibnjeva (amortizera). \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k . F. Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon. a na vertikalnoj osi sila vuce F. a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive. Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera. b .43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora. ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga. a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza.== 5000N = 500daN . . odnosno par osovina cine jedna kolica. S1. a na usponu 10000N. Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora. lzmc.ic. a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. == -2..ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll .nihb IO~lomo:kiva j~dnak. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3.1.44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja. Na SI.cne lokomoti.43 Efckfro[J]chllI71Z'i. Elektri. Na. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza .

Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki. za usvojeni tip vagona. na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike.28) gde su: 01.te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine. + Il 0. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1. odnosno vagoneta. b) prema poznatom profilu pruge. kN Ako su poznati tezina kompozicije.15. If' .27) odakle tezina voza iznosi (1.30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize.proseena tezina tereta u vagonu. m/s. kN. Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu.koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja).II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza. Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge.20 m/s2). + w. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1. .29) ql .tezina optereeene kompozicije vagona . ubrzanje voza pri polasku. 0. to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000.2 (obicno se usvaja u granicama v = 0.koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova.26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona. Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---. Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m.. odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. . odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc.spccifieni otpor krelanja pri polasku voza.26) (1. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i.=a - P dt 0. pri minimalnom radijusu . uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila. tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge. kN. kN. .24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI. Ovr. Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1. duz nagiba. QL .25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge.08 . elv .. +qv pri tome su: Q (1. ~V.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1.7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei. a p ) (1. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca. If' + (QL + Qvr ). q. Taela je (1. za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi. kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta). Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge.proscena tezina praznog vagona (vagoneta). odnosno tezina lokomotive. q.

u.Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~. t 511. kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge. Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0.kN.vjlio.cni vagonetj .37) (1.33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog).36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja.45. Obicno se pri uglovima veCim od 25°. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc . va) P~i1ikOl~ koc:.34) II d Sila k~cenja.35) Prilikom kocen" k' Ck . Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta. 1. a pogoni sc vitlom preko llzetnjace. Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima.. primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi. N.570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1. koeficijenl athezije.:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc.8. kN. vcCi od proracunatog.32) K ~ (QL + QVK ).koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja. kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0.. tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn..tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine. kN. b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5.koje deillju na zelezniekll kompozicij. . tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama.45°. Q!.ll. pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' .31) gde Sll: K . pri llglu nagiba 40°. Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1. te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka. se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1.dvouzellw vuea: 1.. tako i koCionih tockova vagona (. U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala.. ~n.nja tockovi kako 10koll1otivc.Y. g~ne1a) ncv s.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. .30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj... <5 . a odreduje se iz izraza (1. k . Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1.uze. 1. ~cnJ. V' odaklc je (1.zbirna sila pritiska kocionih papuca. neprekidni transport. " .ll1eJu da klIzaJu po small1a. (1. . 3optcn. it . Sl. k~o i drugc siI? .tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama. 2 . \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom. odnosno: oc ova 1 sme.45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a .18).8 QVK .

odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. sa jednim dobosom (S1. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja. b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie. 1. 3 . N. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja.47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a. N: S. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 .1. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta.sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta. te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o. a . 145. S1.pagon. iIi klinaslim steznim uredajcm. dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. 1. dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia. momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu. b. a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom.l.sila zatezanja u silaznoj grani uzeta. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. p . 3-povrafllo uie. Zamenom vrednosti S" i S. 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima. b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom. koristc se dva uzeta. 145. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu. 2~radJ1(J U7. rad. premestanjem vagoneta u oba smera. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta. Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama. a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju.i F Sn-S.1 uznici uzetnjace iznosi . kOla. a to znaci i si'" trenja.kra/f70 liic): a .preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc. a drugo povratno. S1.C. b). za vueu rasterecenih vag on eta.Cllljlu'~C b) S1.. plasticna mas a itd. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl . tj.47. ukljucivanjcm frikcionog ureda]a. Na SI. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta). prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima. jedno radno. tako da se kreeu jedni prema drugima u susret. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge.obuhvatni ugao uzctnjace.krc1jnj!111ifc/ni?cEI.:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}.48 c) vlIcnog ufeta (bC5. Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi.zfI{czni ureda. dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine. Sn .Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1. deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta. c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1. 4-kotllr. trenjem uzeta u uznici uzetnjace.).45. \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom. a). Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala.

kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa. za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1.574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' . N. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta. a takoele i koeficijent otpora premestanja .slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa. q" .40 m. s. I) . s. iz izraza fJ .interval pristupa svakog vagoneta.koeficijent otpora kretanja vagoneta.masa tereta u vagonetu. Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta. Go . .rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta.1. t. to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji.0 m/s. kada se premestaju dYe posude. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta. e) pomocni uredaji (tocki6.). hvatac Uleta na steznom uredaju itd. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda.42) aL Tc =-+tm. b) vitlo. LITERATURA: [1].nosivost vagoneta.s. gde su: v. t/h. m.broj vagoneta u kOll1poziciji. p= Fwo'v g gde su: Z . v (1. g n . Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-. a=v{ . v.[3].39) i (1. Iz izraza (l.[5].brzina kretanja vucnog uzeta. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta. odnosno pruge vagonela. N. t ..pIOsecna brzina vagonela. iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. . . a (1. a=1. !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 . 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas.[4].. t.broj vagoneta. tm . a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom).koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta.ugao nagiba transportne staze vagoneta.transporlna duzina vuce vagonela. kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn. m/s.39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c . U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze. i usvaja se granicama 30 . 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva. stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta. t/h. moze se izracunati vucna sila uzeta. L .41 ) gde su: G.potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce.8 . . Q = 3600Gv .tezina materijala koji se prenosi vagonetom.40) gde su: a .43) Ako je poznat broj. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1. (1. Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta. 'j 'j -b IOJ.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju. Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go . Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje. N/rn. povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. G. mls.sopstvena tezina vagoneta. m. a=2. c) zatezni uredaj.[2].tczina jedinice duzine vUCllog uzeta..[6] z. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta.40 $.

ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka. postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila). dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . . hidraulieni transport. te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora".1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima. transport stabilnim masinama . Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. transport mehaniCkim transporterima.. transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport). ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. b) gornji stroj pruge. 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v. transport lokomotivama. 2. vrsi izdizanje spoljnje sine. ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge. Za transport . Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. te se tada vIsi nadvisenje koloscka. Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. transport skreperima. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom. odnosno ono sto saCinjava ko1osek. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila. koje deluju U 5vim smerovima. Gornji stroj. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. kada vozilo stoji na si11ama. pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. transport clektricnim'jamskim kamionima. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama. . Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. transport. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. slepim Ok111ma. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom.2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. koja deluje i kada kolosek nije opterecen. . 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm. U mirnom stanju. kolosecnog pribora i zaslora. koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona.na 0 tkoplm~vl.jamske zicare. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima).576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2. 111skoplma itd. tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. pragova. bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. 2.

Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. zbog prosirenja koloseka.. zavisc od velikog broja faktora. 2 Pri tome je Sv . . kao i zbog temperaturnih promena. kao i klizanje lockova zbog nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. nalece na svom pu~u obodom spoljnog tocka prednje osovine na spoljasl1j~ ~in~ (t~cka A). Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni. Shoclno tome..1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivinu. zadnJ~ osovina vagoneta. Neclovoljno naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine unutrasnje sine. Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara Prcma S1. dok je u pravcu zl1atno l1iza. kao sto su opterecenje po osovini vozila.cvrsta osnova. MN ON ' Sv gclc je ON""R. oclnosno MN = . zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora. te I Zachlja OS~~1l1a :ezl da zauzme bocni polozaj. kao i drugih faktora. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika. stanje bandaza tockova vozila. ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu. te ce se zbog toga relatl:no skretatl. odnosno vagoneta nastaju dinamicki uslovi opisivanja luka pri kretaIlju vagoneta u krivini. stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja. posto se krece pravolinijski. kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta.1) Minimalni radijus iznosi . Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile.'. narocito zbog malog poluprecnika krivine R. pored poluprecnika krivine. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja nadvisenja spoljnje sine u krivinama. U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine. S1.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta. odnosno po tocku. Na vcliCinu prosirenja utice. vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju. U zavisnosti ocl brzine kr-ctanja vagoneta u krivini razlikuje se opisivanjc luka pri stalickim i clinamickim lIs10vima kretanja.578 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 579 Ove sile su promcnljive. Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu. a ~. a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip. SU){P"" ip bllclc sto jc mogucc manji. komponenta sile prikopcavanja vagoneta) ne moze da izvecle vagonet iIi lokomotivu iz ravnotezc u vertikalnoj ravni. uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine. Staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju vagoncta odnose se na OIlLl brzinu pri kojoj centrifugalna si1a u poreaenju sa drugim bocnim silama (si1a trenja. Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka. cia bi se olaksao proJaz vozila i smanjio otpor od krivine i da bi se smanjilo bOC110 ojedanje venea tocka i sine.MN sledi: . 2.lalicki!ll W. kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu. oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive. p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~.ad~Ja osovina se jos uvek krece u odredenim granicama pravohl1lJskl. a un~traSn!l tocak zaclnje osovine pritiska glavu unutrasnje sine u tacb C. smrp =_v_.2.35% od osovinskog pritiska. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne).. Pri veCim brzinama kretanja lokomotive. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc. S 2·R (2. sinusoiclnog kretanja v07ila. odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog. Daljim kretanjem. Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu. u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara. Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina. kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti. PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi·30% . S1. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na p