UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

........3..................................................................................2.................... 424 14.......................................... 476 16.........4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) ..................................... ................. 363 12.................2 Osnovne sheme i klasifikacija ................ 391 14............................. 389 13............ 399 14.......................... 395 14.......................................vni kliznice ............................. 476 16.................................3 Vagoneti ............ BUNKERI........... :..................................1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene .....................6 Uzad kod zicara .................... ...............................1 Vi.......... 493 17.......................2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L............................... 387 13........................ 343 11.............. 474 16......................... 368 12...... 376 '' 15...................................8 Pneumatski islovar materijala ....... ........................... 465 16.......................................................... 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) .........................................1 Tipovi konstmkcij(1 ......3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja .......... 467 16......... 367 12............. 376 12..... 486 16.. 17..5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) ...............................2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!..............2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera .....5 Stubovi zicare ..............................7 Os nove proracuna dvouzetnih 7...................j'Jorteli .. 435 15.1 Opsta razmatranja .........4 Pomoeni uredaji za utovarno ..................3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<...F ...............................................................6.........4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja ...4...................... 373 12.............................................................. 385 13............ V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT............................... 467 16......................2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera.......8 PUlnicke zicare ..........2 Latvaraci hunkcra .................................. 469 16................ gustom sloju ....................... .... 477 16.......................... ................ 454 15..2.icara ........................................................1 Opste karakft...........3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri . 494 ......4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri ...............tovarna st(1nica ............. 487 17......... 431 14.... 337 11........... 451 l:l..... 426 14.................2 Objekti i uredaji zicara ..............1 VJ:5te i opste napomene ....{ov3ra matenjaia dodavac(1 .. .... .....................................................................................478 16...................................................4............. 435 15... HIDRAULICNI TRANSPORTERI ...........................................................XII XIII 11........................................ste plimene konstrukclja .1 Osnovni fipovi............................2............2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja .....................................................................9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ..........................1 Opilte napomene ........ 440 15.........tlke i vrstc konstmkcija ........................................................ ............. 432 .... V ALJKASTI TRANSPORTER!...................2...........:ri..........1 Utovarna stanic(1 ...........................................................4 Ugaone stanice ........4..... BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE ... GRA VITACIONI TRANSPORTERI ....3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti......................pretovarne radove pri prenosenju materijala .........4...................................... 340 11.......................... ....... 397 14.1 Nosece ute ................. ZICAR.................... 470 16... 368 12..........................................................................................2.....4................... ...2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri .........1 Osnovne napomene ............2 J<................................................................................k(1jllCim dobosem ..............6..............................................2 Vucno llze .4 Vibracioni transporteri ...... 367 12................................................ ..................................3 Dodavaci ..................................4............................... 474 16........... 402 14..................................................... 395 14..... 451 15.........................................................................1 Osnovne podele ......................... BUNKERA... 465 16....... 385 13..1 Bunkeri .. 493 17........................... ............... 461 16........................... 337 11.................................................... 444 15............................................................................7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara .......3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom......4................................ 494 ~ 13.............9 Pneumatski podizaCi materijala ......

.......... 603 2....................................yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala ............................................................................................................... 618 LITERATURA ......klll kliznica za spustanje matcriiala ..................... 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1..................................3.........................3 Proracun gravitacionih kliznica ............................. 577 2....1 Gpste IJapomenc ............ 549 1..................... 524 2...... 568 1......3........................................................................................ih gravitaciollih klizI1ica ......................... 600 2......................2 Kom.......................................................................... 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ......5 17...................... 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA ................................................... zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji.................. 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT ........ ~ ......... 534 1............2..............2 Industrijski koloseci i sine ........ 532 1..........................................................1 Opste napol11ene .........................:......... cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:...............1 ProraculJ kOSlll pravolinij:...... ................... ................................J..............................4 2.................................XIV XV 17...............................2.3................. 49) 17............................................6 Elektricne lokol1lolive .......2 ZJcbovi kao uLred....3.......................5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ......................... 502 17............................ ........5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ................................. ..........................3..........3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd .......... 508 17...........4............................................................. ......4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama ........................................2 Transport prugom ............................................. 501 17..... 518 17...7 Proracun vuce .......................................3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia ......................3............. 603 2.............................. 605 2.3......3..... 513 17......................... IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA .......4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica ........ 554 1..... 562 1........ 582 2...........2 2............ 563 1......2 Proracllfl z!t:bova........ 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde ...........3 Vagoneti ...............................................................................trukClja i proracull osnovnih masinskih.1 Opstc napomene ..... 576 2.............3 V ozila sinskog transport a .........4 Lokomotive .6 Glalke zavojne kliznice ..........1 2...........2........flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia ...... 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct..... 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta ....................3........................8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ...2.................................3 GSllovne llapomclle .. ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive .. 496 172... 504 2.... 532 1....................4........ 576 2......5 vJ...4 ProracuIl glaLkib............................................................ijkasle za VOjilC kliznice ................................... 508 17.....

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

lovarna (prcsipna) sipka.a voznju.most portalnc dizalice.) materijala.uradaj I. 3 . 6 .pn.1. 5 . /.transportt. sa pripadajucim elemcntima i sklopovima. 4 .teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala. 2 . St. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta. a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1. podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne. kornadnih i s1. za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane. Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac. UVODNA RAZMATRANJA 1. 7 . Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina.sine .r sa prctuvarnim koiicima.slaci()narni (ncpokrctni) transporter.revcr/jbilni pokrclni transporter. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta.Uvudna razmatranja 3 .1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 .

11 .srcclnji lc'i. 3 . 9 . Cprijcmni) leva/-:·.korak spiraic trallsporln o g puza: 8: . 1.lk: 2 ..J~ __~.. 6 levilk. 3 . 1.pogoJ)ski doh()s~ 9 .7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'. :1 ..slog sa nosc6m vaijcima: R . 10 .P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci .. 4 .dovodni (prijcmni) Icvalc 2 .6 a Dodaro(:i sa trakom 1 .iransporlna Lraki1: 4 ..2 Utov(Jrivat... 6 .rogonski rCVlT/.(1 rrakOtfl Sf.3 flO <(!name.6 b Puzni dodm·a6 1 . 5 .kolosck < 7 noscCi valjci.i trak()rn~ za \'()~:nju. 7 .regulalor dcbljinc slnja.siog sa po\'rarnim valjcima: 11 .noscca konstrukcij. (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae). 2 obrtni slo (venae): 3 . 345 .rogonski urcdaj: 4 .aj (medllI6aj) Sf.pogonski urcda. 4 ..io (venae). 3 lranSporlna lraka: ~ .d(wndni ICY. j.ihilni urcuaj: 8 .i: 7 .s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 . za vnznjll St. sa {rO!1sp()rtcrim.J1ogonski UfC{taj: St.ispllst iz . clilnje. 4 .ni urc{j.povratni dobos.l. 3 .vratiln puza.kT~inji Jcyaj.4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 .okrctni .pognn za ()Orlanjc. R .korak 'piralc puza. 7 .urcdnj zo dizanjc. () . ::.urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm. II hrod jarjJni: 2 .({ovodn.pognr.8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 .ufcCfaj 73 nnlczanjc.portcro Sf. ..l.nlldclnik. 3 .. za ()hrtanjc. 6 pogon za voY_nju 1 1 . 1.prcn0sni-rcvcf.odvodna sipka: 10 . 1..:ihilni transporter.usmcriva(~i..iran"'purlcr sa lrakom SI.lnwspnrlna trHka: 5 .transporter sa 6 .dnprcmni tranSp(1rtcr.tockovi.pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia.povfalni valjci~ 7 .nnscc.povratni doho~.15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 .dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 .! konstTukcijel lTCll1<.natczni urcdaj: 6 .dnvotini levak: 2 . Y .lOCKovi: r fi SI.:l %a utnv.. J. 1. 5 . 5 korito.na1c/.pog(ln Iii ok.'" korila.Uvodna razmatranja 5 Sf.

4 .uoscca 6 . 1.noseCi valjci.ouvuJui zkb.pogonski Jobos. 8 . . natcznl uf()(iaj.:daj.:n! un.tockovi: 4 vcsaljka~ 5 .uc1vudna .noscCi Sf.r1O korilo~ 4 .noseCi valjci.transportna traka. SI. 7 .Iluscca konslrukcija. 8 . 1. 6 . 3 povralui dobos. 2 . 2 .iim pogunorn.pogonski urcdaj.sa za dj.nu. 5 .zatvorc.uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 .ani transporter 1 . 2 transportna traka.izyozno uzc.puvfallli valjei.U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 .tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 .uzetll. 8 . 6 .. l. 5 . vJ. 2 .povratni lockici.lraIlspurlIla lraka. 8 .Ilut->eca konstrukcija.JO lzvo:::..urcdaj I. 3 .natczni urcctaj. 9 .p()vrall1i dobos.nate.natGznl 7 . 7 . 3 . 7 nosat UZcllljw:.prcklopni dovodni Icvak.14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 .iaca: 9 ure(taj (viLlo). 1U .a pr~noscnjc lockiCi.!pka. 1.ll()Se~a konslrukcija.uno.Balewi uredaj.celiena lfanspurlna lraka . 8 .ojacano k01cllU korita.pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf..vl)(:iica skipa.dohos sa unutrasnjim pogonom. 5 . 6 . 10 . SI1 Irakum 1 . 7 ~ p()vratni valjci. 9 Ilosac . 3 .povralni valjd. 7 . 2 povralni Job".9 J(oritasti zatvorelli lUllL'.I. Sf.noseca kUl1slrukcija.uuvoulli lcvak.pugonski urcdaj. 4 . 1. 6 ~ noscca klizna pillca. 6 noseci vaijci. 4 .pogonski uredaj.-..7 Sf.skip: 3 .anic J Sf. 5 . 5 .uobos sa unutrasl1.povraLui uobos.12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 .13 Prev()zni trl1nsporter.c: 8 .logovi sa nosccim valjcima.

5 .ravna 'pruga.urcuaj za islovar transportcnl.pogonski uredaj. 7 . 4 .povratni d()ho~.dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 .povratni valjci.lransporhi lanac. staza (ravna).zahvatni svornjak.1. 2 . .horizontalnil krivina 9 . l. 5 . potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 .:a. 8 Zlcana transporlna lraka St.transportni lanac~ 6 ..noscCa kOl1slrukcija: 8 .. 5 .krivinc: 4 . 5 .. 7 .pOliSne . 4 .natezni urcuaj. 10 .Uvodna razm.vagoDcl (kolica). 4 povratni valjak. 11 .-r •• Sf.18 Dvoflani tran. g . U5 Transporter. 7 .1<1iI1l8.un_. 3 .zahvatni element.nosaci (guraci).daj %'11 rcgulisanjc visinc.19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 .urcdaj za istovar ~.klizna karika. 1.HGl':ni urcctaj../6 Utovarni Iransporleri (utovarno .konstrukcija.noseei valjci.k3. 1. 9 .""'-.prerm'{lrni transporlcri) 1 .vertikalna krivinn: 10 . 8 . 9 .20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 .n!:l staza.sporter sa SI.kJizna ploca.urcdaj za voznjll i dizanjc .pogoDski uredaj.lanac. 7 .gurac. R urc(iaj za utovar.lransrorlna 1rfl.lanac.konslrukcij.~ " Sf. 3 . 3 . 2 -" na1ezni uredaj~ 3 . 4 .~: 3 .rtI'mlja 9 SI. 7 . 1.natczni urc<1aj..kli.vcrtikalna krivina. 2 povnttni d()h(). 5 natemi urcdaj.gurac. n.pngonski d()h()~. 10 .podesavajuci den lransportera~ Sf. 5 .~~~ ~- .pogonski urcdaj. 2 . ~ . noseci vaUd. 8 . sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 . 6 .ipkc (prci"kc).srcdnji urcdaj za voznjn.nalezni uredaj..krivina. 9 .~ ./7 sa ufcdaj: 2 .pruga.Ih)rizonlalna krivina._Slw.. 6 . staza. 3 . 9 ufc(1aj za utovar. 10 . 6 .vagonc\ (kolica). . 6 .slanica . 2 .

4 povralni valjei.31. a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake. <. klizna ploea za lraku. 4 kOllslrukcija transportera. 5 . . Plocaste transportere. 6 .24. 2 .1.urcdaj za ucvrsClvanje '. beskonacna lanca. 7· klizna ploea. sa trakama 1 .povralni dobos.pogollski dobos.27. - 6 N N. 5 .vodec.. 3 .1.. Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). 2 . 11 .nzdnzni sto . SL 1.transporlna lraka... valjei (za ravall lransporter)..zaslitna ograda. (1 . SI.lransporlna lraka SU. Grabuljaste transportere (strugaci). 6 .jama (udubljcnjc). 7 .pogonski medal.konslrukeija. lanc:a iIi uzeta.natcznl urcdaj... Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj. SI.21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 . 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI. 2 .22 Stac.'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja. koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn.iSlovama plol'a. 2 .: Sf. b) Transporlni vucnog elementa. - '\-~ ttl·· 1ff m. 8· nalezni nreda].olklonski <lob os. UpI. kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna. uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji. 7 . 8 . 5 .23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka.nalczni dobos.nalcwi urcdaj.pogollski uredaj. 3 . tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'. 9 . 1. a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja. 5 . .~--'. Trakaste transportere.riogonski dobos. i -_. 4 .nosda konslrukcija.Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom. 1. Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta.- i . 1.~~ '-. valjei.lockov. 3 .gurac. S1. noseea konslrukcija.' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera. 9 . kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca.pogonski dobos. 10 .unami (nepokretni) transporter. 8 ..lauac.noseCi valjei (za ravan transporter)..noseCi vaIici (za koritaste transporterc)... 4 . 9 . IlOSCC.22.. J .

5 ni1{czni urcoaj: 6 . 4 .lanae: 4 .. mogu se primeniti kako za dizanje. 9 uzduzoi sto SI.pogon<..129 Prevozni tra/1.lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 .-:nH ploca za Lrak u: 4 .3 . _______ .pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 .· 7 .12 Uvodl1u '-·>7.'a ('.uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc). 1.natezni urcnaj.nalczni urcdaj: 3 . koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali. 1.ki u[u1aL 2 . . burad i slieno).3. primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o . :.\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf.l plocH za lri1ku. 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 .pog(]nsizi dohos. Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno . Ii .kl1Z0..tran5portnc ploec.1 . 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k)..natGzni uredaj.transportnim stranlcama: 1-4 . 4 . Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni.pogonski urcdaj.27 l811C1..nr dnh(.transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC._1~_____ · _______ • 2 .7. sanduci.2 prckrivnc cclicnc <.konstrukcija. 8 - ccIicna lransportna traka.kIi'. 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 .1ockovi za v(1(]cnjc: ploca. 3.ieana transpoTlna traka.25 Sto e". tako i za spustanjc malerijaJa.prcldornc ccllcllc pJoCc: 3.26 S[O .vodaslc plocc: 3. .ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 .3stitna ogrnda.svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2.nc lranspnftnc: ploec: 6 . 6 .prek Jorne cclicnc rayne p!occ.zastitna ograda~ R z.lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil. 1.vojnim vTctCI1nm.J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 . a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise.cdr<ln SI..konlintw.pognnski urcn-aj. a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva). 2 .vndCC<l 3 .krivina: 7 . :) . 3 . .noscca knnstrukcija transp()rfera . . 2 . 2 .~. 5 . Elev3tore.vodica lanea.cli(no!l1 transportnom trakon7 1 .pruga (5ta2a).konstrukcijn: 5 . 9 uzduzni sin Sf.dnvodni levak.nalezni urcLlaj 11:::\.nalc.. 9 noscca konslrukcija Sf. bale...

8 . 4 za lraku iii lanae. () . odnosno koji je hranitelj). 4 .natezlli llrcdaj.Iloseca konslrukcija-~ 9 .urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 . 9 . 'C<.SI. Visece transportcrc . duboka kofica (vcdrica).pug.32' Elevator sa kojicama devatora. J.noscca konslrukcija c!evatora. 2 .rtI. 7 . Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc. 3 lanac sa skn. U obliku Sf. La lraku. 1. Il . nalczni "rcdaj za traku iii lanae. 6 . 1.rlSJ·}{)j·[prt St. 10 . 7 .vodica .31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor. lanac . U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. 4 .i:.::pcrilna (slruga6irnu). nalczni urcdaj. 3 .lctvicc sa zah \ dLuim r"brom. let. 4 .. vodica lanca.. 6 . 1.noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom. 12· laneanik (zvt:zda) Sf.krajnji olvuri.33 3.zat voreno korito. 8 . konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru. 3 nutczni Iancanici. dno. Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova.pugonski urcdaj. 9 . levak (sipka). natczni nredaj.. .pogonski uredaj. (ockovi. 7 . 2 . lanei. 2 . 9 . lanae. "tkIons!. koficc (vcdricc) sa lanc<. pogonski urcdaj..30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 . 6 • plitka kofica (vcdrica). koji u tom slucaju prima materijal od elevatora. 8 prcklapajuca korica.dazlli utvor.. traka. 5 . 5 .onski iancanici.:<:\. doho.m.. 7 . 2 obloga cl"vailllra: 3 .sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea . odnosno na: ravanske prostorne trallsportere.

7 . 3 ploee. 10 . 4 .pruga.nosecc sipkc.veSaljke. 4 . 5 .pogoI1ski uredaj. 3 .pogonski toeak.lanac.lanac. 7 .horizontalna krivina. 5 .pogonski urcdaj. 4 . urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) .dvojni uredaji za krctanjc.natczni toeak.automatski urcaaj za istovar. 11 . 9 .noseCa konstrukcija 1 . 4 . 2 . 8 . 2 SI.pogonski uredaj.urcctaj za automat ski utovar.1.otklonski toeak.vcrtikalna krivina. 10 .rednj. 7 . 6 dzcpovi. 3 . 8 .35 Kruzni vised transporteri .1. 9 .16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI.pogonski uredaj. 6 .kOI1strukcija 1 . 2 natczni uredaj.37 SI.natczni uredaj.povratni toeak. 6 . staza (ravna).stanica za ruen! utovar.natczni uredaj SI. Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 . 3 .34 Elevator sa diepovima 1 . 6 .pogonski laneaniei.natezni toeak.nosac. 5 .lanae..1.36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci.otklonski lancanici.pogonski tocak. 12 .uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc. 5 . 1. 2 .

11 . 4 .. staza. Primenjuju se za transportovanje materijala. 13 . Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad.stanica. a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu.hvatac.vertikalna krivina.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze. 2 . Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. za koje se prikopcavaju.skretnica. 9 . 1.18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl. 14 . 2 .40. sa vucnim lancem 1 .1.vucni lanae. ski liftovi) na vrlo velika rastojanja. 6 .ravna pruga. a praznih u tacki 7. vucno uze se oslanja preko koturova.. a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega).1.natezni urcdaj (natezna stanica). kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10. 12 . tj.horizontalna krivina. 8 .urcctaj za kretanje (vesaljkc). Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi. 1.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . 10 . 8 . rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare.Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta. slaza.vagonet (kolica).40 Zicare . 7 . 3 lanac. a koja prelaze 15 . 3 -lanac. 9 . a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13.noseca kolica.pruga za kretanjc lanca.pogonski uredaj.uredaji za kretanjc (vdlaljkc). Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament. S1. 5 .urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: . a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta. 10 horizontalna krivina Sl.ravna pruga. a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu. preko odgovarajuCih koturova. na pogonskoj stanici.vucna karika. Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12.pruga za kretHnje kolica (staza za teret). neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze.nalczni urcdaj.pogonski uredaj. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5. b) SI. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2. 20 km. Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6. 6 . 7 . odnosno vucnog meta. 4 . 5 .vertikalna krivina.

6 . 9 povra!ni valjak Ii '\ .pogonski zupcanik. susedni valjak. dobijena silorn inercijc u radnom hodu. 7 .noseCi valjci. 8 .l. 2 . 4 .korito.pogonski urcctaj. ·.srcdnji (meun) 9 .urcuaj za pritiskivanjc. 1.dovodni lcvak.44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj. 5 . 10 .pokrivna ploca kori!a. a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega. 1..1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 . 5 ecvasto korito.zatczni dobos.45 Transporteri .lransmisija. 6 . 8 . 5 .IcZajni prstcn. lancanici.Slc'or. 3 . 8 .izlazni lcvak Sf.20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1.avojni transporter (puzni) 1 .m.J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4. 4 . 4 . Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn.. 2 . 3 .puz sa lrakaslom spiralom.pui za uviacenje (dodavanjc).pogonski urcctaj.pogooski dob08.l.za prenos kornadnih tcreta.cev sa unutnlsnjim puzcm.konstrukcija rnJI.pogonski ureuaj.valjak za pritiskivanjc. 2 pogon. 2 . 6 . Ii pogonski urcuaj. tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala.LlJfL n itr-tr.tr--~ Sf. Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni. 7 . 3 .IPr 7. ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna). 7 .zalezni urcctaj.43 Vertikall1i !'uzni lran. Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga. 1.. 4 .42 Puzni cevasti tramporter 1 .41 SI.ulazni Ievak. 2 . 5 . ~ . odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. 11 .potporni valjei..ispust. Razlikuje se tako radni i povratni hod. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala. Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke.ozubljcni venae.zastilnn ograda. 6 .dovodni lcvak (altcrnativno). 3 ... 2.PU? sa punom spiralom. Sf. 7 . 5 punom spiralom i lopaticama.korak spirale puza sa 3.krajnji IcZaj. SI. 3 . duz noseceg rarna.gonjcni noscCi valjak. 4 . Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi. doyodni lcyak.lporter 1 . a sa dYe zavojnice . tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi.pogonska traka.puz za dizanje.

49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 .ecv (ornotai' valjka) SI. cevi.22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom.50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 . odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta . 2 • tockiCi. 3 .pogonski uredaj. 5 .silosa. 5 . 2 .1. 1 SI. 9 . 2 .noseCi vaJjci SI.1.48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 . brodova. 5 ·odstojnik 4.1. zatvorenih vagona itd.spojnica (vczni deo).ravni deo. 7 . 4 skretnica.osovilla. 3 .oSQvina. ldaji sa kuCistern. Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove.krivina.47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 . 10 .konslrnkcija.transmiiija. 2 . osovina.konstrukcija.ravni valjak.razdc!jeni ravni valjak S1. 6 . 4 .spojniea (vczni deo).valjci. Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome. .1.yodice. 6 .prcklopni deo.nosaci. 4 . 3 .).46 SI. sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta. 8 .granicnik.frikcioni valjci. 4 . 7 . 3 . konusni valjak. J .

pumpa ----t---SI. valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona. zavisi i od vrste materijala koji se prenosi. npr.Uredaji za skladistenje materijala. 5 prikljucni deo (spoljni clement). 6 . 4. 5 .protivteg. 2 . 3 . Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala. kao sto su bunked i slicno. 6 . .transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom.52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo. 7 . 6. J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. 2 .1.nivo vode. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji. pri vaaenju. 4 nosae sa tllckiCima. refuliranju peska i sljunka iz reka. zavojni oluci. U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja.zastitna obloga. Primena odredenog transportera kao prefovamo . SI.dovodni levak. SI. uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta.tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom. Razni tipovi zatvaraca.53 Hiclraulicni transport 1 . pretovarno .rasterctni deo 3.dr2ac. 2 . 5. a primenjuju se i motori SUS.'Tanicnik SI. 6 !.noseca konstrukcija. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja. postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera.razdvojni deo. Tako na primer. 1. 8 . Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica). kao i zit masovni iskop zem:lje. Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi).mlaznica za visoki pritisak vode.50).zid bunkera. 7 . c) Pomocni ureaaji. mehaniCki zatvaraci itd.ispusni (iz!azni) olvor.1.transportnog uredaja.24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI. 4 .resctka.svornjak 5. kao i odgovarajuCih temperatura.ojacani zidovi. 3 .51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima. Pogon transportera. 1. SI. 2 .54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 . Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu.: rucni zatvaraCi. 5 .58. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj.opruga.sarnir. 4 . 2 . 1. ili komadna roba puznim transporterima. 3 . 5 .oslonci. 4 .kana! ili korito.l.

1. 6 _ segmenl zalvaraca.celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni). 2 . 6 .za vertikalni transport). grabuljastim transporterima. 2 . tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno .lockovi. 3 . puznim transporterima. a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki. elevatorima. a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera. 2 _ !chji.segmentni zatvarac. 5 " ploca zatvaraca. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar. 9 . kOJe imaju posebne osobenosti. 7 . te da nema univerzalnih pretovarno .i. .lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo. Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice . kako u konstruktivnom izvodenju vucnog. 5 . ele:at~r~ma. pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar). postoji i niz podvrsta.u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera.55 Silos S1.transportnim uredajima neprekidnog. 7 . 4 . plocastim (clankastim) transporterima. 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima. lancanim transporterima 1I okloPll.mi (ispusni) olvor SI.transportni radovi. 2 .26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII. 4 .pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). 6 _ zupcanik i zupcasta poluga. 3 .57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 . 3 .scgmcnt zatvaraea (zatvarac). 6 . 4 _ konusni deo (konus).ploCa zatvaraca.hidraulicni cilindar . zavojnim transporterima i inercijalnim.zupcantk 1 zupcasta lctva 1 .silo~ sa jednom . 5 noseea konstrukcljU.58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci.kontrolni otvor. 3 .1. 8 izla:. 8 .otklonski dobo. dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 . 8 motomi pogon (moto-rcduklor).plocasti zalvarac.I. scgmcntni zat varac.silos sa vise celija (visecclijski silos). . Transporlerima se ostvaruju pretovarno . tako i drugill karakteristicnih delova. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala. plocasti zatvarac. 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo). uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu.ispusni deo. cilindricni silos.pogon prelovarivaca.ulaznr (naslpnr) otvor. 7 vodica. odnosno vibracionim transporterima.transportnih masina. 7 . Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu.konslrukcija prelovanvaca Sl. dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje. Investiciona ulaganja IllSU vehka. pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl. Razume se. kontinuiranog dejstva. odnosno radnog uredaja.

::0:!.. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob.e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r.56 . 96:..7-=c5:.:::. 1 I 1090 .0_1~0~. 930 IKlinker.6=5+_-_+.::02. Cije su kose. Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma.7 I I?lina suva u komadu I 1000.:. Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti. za vreme mirovanja. krecn~_ 1600.:. d ....::=1_!ir__----J-.7 ..c ..3. S1. •Alabaster..:.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni.... suvi 11400 . Tablica 1....:. 900 ..--+-------1 1400 . uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao). 1500 - I Ii I 1300 .2050 45 30 Pesak sitan.:.. kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine..60.61 . Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala.:O-+_....5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil..16:.8 0. busen II 1 1 650 . vlazan I 0. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre. abraziji itd.-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-..poprecni preseci.::. b. 1.sa poprecnim pregradama. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala.. kom.28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1.ica... a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize. 1 i 0.-----.64 j Oblici oluka (ilebova) a. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja. u koji se usipa materijal. usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje... kao i od meausobne povezanosti cestiea. ponasanju na mrazu.440 40 45 0.40~_+.poprecni preseci.. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala... C . kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala. gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI.____+-----. cemelltni IKamen. pri tome je... vlaznosti. e .. gustini..::..:.8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi. 1600 ' I 0.1.1. 1900 30 45 G?esak krupni.59 WwW oj b) c) SI.60 800 .I mirotanJu I vanju . Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni.dm 1250....3'--'-0'2. razlicte vlaznosti Pesak sitan. k()madni 330 . ~gao 5U U tablici 1.0. prZcni komadni Drobljeni gips.:0:. usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P.59. odnosno (pkret '" 0. e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja. .75 0.1.:.sa slojem od nasutog matcrijala _.. d . prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a..64~ :. 1~~r. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.:4.. 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-.:.7 1280 . Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala.0_t--. Koeficijent trenja ----~r--------r------------..::. 1650 Treset suvi.sa poprecnim pregradama... 1.84 1 0. 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o..::. oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni. J. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama. a potom se ciJindar pazljivo podize..... Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1... 1900 I S-"' _ Krec. odreauje preko polueilindra. 2000! 30 45 1 0. 0..b.. tg <p '= /1.7---1 Kameni ugalj. 1200 - I .. sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 . 850 I I 30 45 I i 0.. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe.cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi. kao !ito je poznato.2. [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500.

60. Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea. Kod nekih transporter a. A . kofka). 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu.6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog..koeficijenl zariha. b i c. 0. otpornih na habanje. 1.... na primer. duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze.. tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. 1.6 - 0. Tsm .. 1.6 - 1 0. Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna.1) Sf. kosa.3.. zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri). S1.60. a. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima. kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje. topljenjem tvrdih legura.5 . 1.61 gde su: k = 1. trake.5 .63 0. Oblici nekih oluka prikazani su na S1. ploee.6 0.. 1600 1200 . 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka..66 0. I dIVO guma 0.. 0.61). pri premestanju komadnih tereta..3 0. 1. uze). 1000 1500 . Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: . kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h). S1. Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa.61. funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI. tlsmeni. koji obavlja premestanje materijala (tereta). Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala). unutar kosog oluka sa pregradama. na primer trakastih. odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji).trajanje smene. 1800 1400. zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa.kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu. d iii bez pregrada... savitljivog vucnog uredaja (traka. ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1. odnosno nagomilavanje materUala. 0.. 1. 1..3 . a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja.5 . e. Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh).2 .30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a. h.60. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa. kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 . lanae. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj. posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala. 1..

. a). tp . L .62. kompozicije vagona.trajanje ciklusa.1. t (unutar zapremine vagona. (1. svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna.kompozicije sa teretom.6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena.3600 Q . a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala. Ako se teret krece brzinom V (m/s).e. SL 1. kg/m 3 (tablica 1.1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala.. 1.ia 33 L.6v a . 62. b. 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. . kg/s. 1.masa tereta u posudi za transport materijala. (1. to je gde je 'If . l: t . kosa pretovarne masine i slieno). to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv. m/s..32 Transportni uredaji Uvodna razmatran. kofice.6Apv . h.60v .koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu. s. rastojanje izmedu kofica je a. energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala.n -. zavisi od trajanja pojedinaenih operacija. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q.. dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3. susedna tereta a. 3. 1'2 srednja brzina kretanja suda . tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-.5) q=JL.3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1. m/s. u m ( korak kofica ). Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3.2) gde je Gt . a (1. (1. 1.4) (1. kg/m (Sl. prema zapremini koficc.vreme praznjenja suda (voza). a po 1 m' (S1. VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije).62. S1.62 . a easovni SI.t .7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io.vreme punjenja posude (kompozicije). s. s.4. m. U opstem slueaju je: gde su: to .3).daljina prenosenja materijala. a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv .62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti.6io p'lf . n 3600 _ 0 _ 0.

d .slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. u zavisnosti od materijala. m. F = GbJ b). Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja. pri ustaljenom kretanju transportera. pneumatika i putnog zastora. 1. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem.12) f- gde su: J. w' D (1. dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima.5.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni . slo se moze prihvatiti uslovno.10) i (1. 1. a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima. energija se trosi na podizanje tcreta. u opstem slucaju. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja.63.63. 1. konstantnom brzinom. zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1.IJ). vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d.l . a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN. postoji relacija: ·1. 1. tocka i povrsine. 3 i 4. m. koeficijent trenja kotrljanja.= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine. posto pri velikim oplereeenjima osovina. sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru. po stnnoj ravni ( Sl. pokrivaca itd. koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. 2. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike.koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. 1z uslova ravnoteZe 1: X.precnik osovine. kao i sila trenja W. 1: 1".koeficijent trcnja klizanja.34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta). 1. D.11) gde je w . Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja.63 (1. b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju).8) SI. trasa transportera (Sl. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu.1.9) gde je 111 .) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu. (LlO) Na SI. (1. W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ).precnik locka. odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera. koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje. a). na tela deluju sila tdine Gbr (bruto).l. kao i na savladavanje sila otpora. SI.= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1. Iz uspostavljcnih relacija (1. m. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala. sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne.koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima.65): .11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J. masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja.l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J. 1.= 0.64). a takode i kocficijent trenja kotrljanja f.64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice. Iz uslova ravnoteZe 1: X.

.no je da se umesto dva koeficije. c . amasa jedinice . stacionarnih oslonih valjaka (S1.13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'. Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a . d). a). duz nepokretnog oluka.14) SI. (1. Prenosenje nosecom povrsinom (plocom).koeficijent otpora u rukavcima valjka. qo .13) i (1. kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka.65.64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih. opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane.65. SI. opsti koeficijent w'. a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI. komponente teline trake i tereta koji se transportuje. ncpokrelnog oluka: d .kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" . Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj.14): q . r i [" .otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1.masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera.65.65. kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake.odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' .1. c). koja je pricvrscena za vucni uredaj. (1. Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1. 1. = Gv G'v i G"v . odnosno matcrijala. /" valjaka na radnoj i povralnoj grani.1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'. 1. koji se eksperimentalno odreduje. b). pri tome su u izrazima (1.masa jedinice duiine transportovanog materijala. a). 1. 1. koja se krece preko nepokretnih.mase obrtnih delova osJonih valjaka. 1.65. .pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka. e . w'" . opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka. q'v i q"v = G v .nta w" i w'" uvodi jedan. b . nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri.36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom).koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera.65.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1.15) U prakticnim proracunima uobicaje. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W. 1.pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka.koeficUent otpora kretanja trake. St.vucom radnog urectaja du:!.

1. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska.19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama.+1. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~).20) i (1. otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl.17) = 180°. otpere kotrljanja valjaka duZ vodica.38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem.23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala.22) Wz = So (K1 -1). 1.27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku.61. (1. za vreme ok- 2 +~ 2 . (1. Pri tome su (SL 1.16) (1. a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica. odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) .18) (1. (1.ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca. e) dobos. pa je rad sila otpora. kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac.24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) .d} _I_I + S. c.65. karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1.65. koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. a znak . Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem. 1.d !.21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) . Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake. odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni. = Sn+1 .Sn ..21) znak + se stavlja pri podizanju tereta. pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake.25) ali je W. b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~). pri tome je N . usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu. ) (J.koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1.65. Sl.1 = q g (jl cos (1. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom. tako da se dobija jednostavniji izraz Wl.26) (1.20) (1. (1. Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl. Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu.05. to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ . odakle je U izrazima (1. Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom. (1. Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl. stoga se u proracunima koristi izraz za . (1. e) sHorn koja iznosi N fz. PYi tome je KJ ..pri spustanju. koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne.

ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). - ugao obuhvata urad. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'. Od taeke 2'. vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'. 5{1 i Ss . tada je (1. tacke spajanja ovih deonica obelezene su. 3'.2 (odsecak l' . obeleZava se u smeru kretanja trake.3.sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi. 3' i 4' povezuju se pTavim. Kod zatvorenih kontura.03 .72 . Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera. sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). 1.64. 3' .. 1.tacka. 2'.4 (odsecak 2'.28) gde je K2 0. Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J. = S"eJlC( . a negativni . 1.29) iii (1. 0. Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 .05..30) gde je e = 2. S1. 2'. crtanjem dijagrama sila zatezanja.31). od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 .64. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde.. Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski.64. tako i geometrijski. 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi. veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde"). Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake. pa se tako obelezava presecna tacka 2'. 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era. Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki. (1. Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 . Tacke 1'. 2 .30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri. pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S. S1.31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja. Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa. Linije 1'.dole u odnosu na tacku 1. 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize..+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu. (J. prema S1. Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera. otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1. Pozitivni otpori prikazuju se navise. Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose. sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera.64.osnova prirodnog logaritma. 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 . Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize.1 N). Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja. vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno. S1. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce ").. pa se tako fiksira tacka 4'.2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N . 1. (1. traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice. LITERATURA: (12]. Sledeca oznaka .40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. Wkr = S" (e wa -1) .[21]. Ako se u izrazu (1. povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4.3 i 4.. traka zadovoljava uslove evrstoce.[42] .

Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2. vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije. odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom . kao i svojstava materijala koji se prenosi. Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja. Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta.1. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2. kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala. pri odrZavanju radne brzine uredaja. Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala.

(2.8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama.1) V = 3600 Ao v \jf . to je za korak kofica ak (m).K T ' e e (2. pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet. t/m .6-vp = 3. VslJ1 (m 3/sm) . sa normalnim pllnjenjem.3) Q=3.6-v ap mz (2. (2.44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. iIi q' i brzine v (m/s) . qzv.vp =36 I (2. koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji. mz (2. t/h) (2. Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi. U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta..punjenja ureclaja K n . sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m).9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine).ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja. i q' u izraze (2.5) q' := 1000 Ao P\jf . ak (/k i i (2. . (2. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) . a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3. tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf . opterecenjem je Ke = 1. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom. preseka A (m2 ) .gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje). leh K . 3) premestanje komadnih tereta. na primer QSIJ1(tlsm). a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna. Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q. Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja. jednak iii veCi od jedinice). vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja. --:: 1000 .6. a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf .3600qz v .3) i (2. tad a je Ke < 1). a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme. koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja . iii a kapacitet (t/h) q=(/p .1 0) V = Ve~ _ Vsm .12) V .tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja.. Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz.!Lp~fV.13) . (2.4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2. tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p .6) (2. 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama. tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m. na primer koficama. 11m) iIi mase (q'.6 . Ako se kapa~itet navodi za smenu.2) 3 i casovni kapacitet (m /h.7) Zamenom vrednosti q.. kg/m).6 2 v ap Q=3. zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ).4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) .3. zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2.11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju..

a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). negativan iii jednak nuli. odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh). pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. koji se karakteriSe novim obele'ljima. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala. kao i rastojanje. tako i u horizontalnom pravcu.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja. H = 0. tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). tj. korak izmedu dye uzastopne posude.3600 = QH 360' (2. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena.46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem. krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. Ako se teret horizontalno transportuje. nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa.15) gde je T] .17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2. 2. koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom. Stoga se uvodi novi koeficijent.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2. geometrijski parametri su zapremina posude. tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0). stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel. u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. Izborom radne brzine. Ipak. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne. koji je veCi od nule. na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. tj. Kao sto je poznato u tehnici. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. U posebnim slucajevima I . te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja. koji premestaju komadne terete. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja. rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta. oblik oluka itd. ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW). Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta. koja zavisi od tipa transportnog uredaja. Ako transportni uredaj. tereta. kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. sirina trake. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena.stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. navise iii nanize iii cisto horizontalno.2. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta. sto nema fizickog smisla. Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. kofice za nosenje tereta. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost. prema sili tdine tereta. odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine. u opstem slucaju. koji moze biti pozitivan.

ostvaruje kruzno kretanje. tada je snaga P < 0 [izraz (2. L (m) . dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli. vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom. a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto . Obicno je kretanje u jednom smeru. tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw').17) i (2. Prvu grupu Cine trakasti. a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2. moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala. Savitljiv vucni element (lanac. izraz (2. u7. a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik . tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece. 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske. 360 (2. na vucni element deluju koncentrisani otpori. pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici.20) L.21) 2. kotur deta. koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa.18)].zvezda. Otpori. dobos trake). a druga zatezna. P" = 0 i P == Ptr. Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi.duzina transportnog uredaja i w' . koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici. traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa. 360 (2. viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima. a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici). Na taj naCin. Pri H == 0 (horizontalno premestanje).18) H == 0. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w. a pri kretanju nanize .18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'. Kod strmih deonica.1 '11 (2. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice.e. Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja.ukupni koeficijent otpora. 1z izraza (2. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu. te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice.. Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori. p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 .sa negativnim.==2. Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'. Kod transportera prve grupe trans- . to je u izrazu (2. od kojih je jedna obicno pogonska. takode i Tj tezi nuli. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . treba da se ostvari prikoCivanje. plocasti (sa pokretnim bocnim stranama). U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom. utoliko je manji w'. paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke .stanice.iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja.koficasti transporteri. i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w.48 Transportni uredaji Opsta teori. manje iii jednako nuli.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2. a u obrtnim tackama (stanicama).20) sledi da $to je vece Tj.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih). lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw'). Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne. U zavisnosti od nacina premestanja tereta.3. pri kretanju (ereta navise. koficasti. dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera. kao i koficasti eleva tori.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni.

. tj. . b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase.11. . smatra se. a kod transportera druge grupe . . pa je 4 b .d+2J 4 b . pravolinijskoj deonici. koja je postavljena pod uglom nagiba ~. a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere.koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina. c) grabuljasti Put kliza . a drugi se primenjuje kod trakastih transportera. 2. Air i odgovarajuCi fad '1' . Ako se tra . valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0.sila pritiska na vaijak. tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J. a) ili preko stacionarnih valjaka..1. moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2. J. kreee preko stacionarnih. Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1. nepokretnih valjaka. b).22) '-t fqst1Sf. gde je: c . usled trenja oboda valjaka 0 vooice. . Ako je F .22) stavija da je qt = O.ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini. S1. (2. a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt. .50 Transportni uredaji. wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J. 2.sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera.koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima. rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2. d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1. kod kojih se traka.11. koja nosi teret. . Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) .srednji precnik vaIjka. 2. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja .precnik valjka. =-D--+3" Dill sznp. d .12).23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3. Moze se odrediti otpor na nagnutoj. dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)]. 2~ . kl" izmedu teret· . nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k . terei: se ne kotrlja sarno. Otpor kretanja pravolinijske. 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora. D . vee i kliza po putu. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2. f -koeficijent trenja kotrIjanja.. Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J. put trenja klizanja krajnjih tack a oboda. a negativan na kretanje nanize.2 a). D .razliCit koeficijent otpora. V' . . zbog centriranja pokretnog vucnog elementa. A tr Prema tome . za jedan obrt valjka.2.1 .1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi.precnik rukavca osovine valjka. 2. po kome se. b) trakasti. koji predstavljaju oslonce traka.

Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. duz citavc linije trase transportera. Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila.2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. 2.1. d. Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa. po ivici krivolinijskog oluka (S1. . Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni. a znatno rede . pokretnim delovima transportcra. Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila. . tako i sinske staze.3.navise.2. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. 2.3. ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. zbog cega su slozenije konstrukcije.klizanjem duz krivolinijske yodice. e). u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni. c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 . odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti).3.koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka). a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. Sl. 2.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca. konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa. opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. i veti radijus zaokretanja. zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene). a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja. preko pokretnih valjaka. na primer po sini. Zbog toga. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu. krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom. kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. po radijusu .26) SI. Sl. 2. 2. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera. pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: . kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'. (qt +qo)cos~ (2. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. medutim. odnosno nanize. . Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine). b).3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2. N/m. vertikalne deonice. . c). a u imeniocu . 2.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka. kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa. koji su postavljeni duz konveksne krive.l2 .sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka.koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice. preJw 0510nih valjaka.3.52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni. Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine.25) gde je p . koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J.po prostornoj krivoj. povecanjem otpora usled trenja.kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka. a). a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl. takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske. 11-2 .kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom. Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2. kako valjaka. vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima. zatvorenoj konturi. Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. 11-1 .

Integraljcnjem ove jednacine. ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla. kao i kod transportera sa kolicima na dye sine. da. elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da . Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata. Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici. masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera. uz navedene ogranicavajuee uslove. 2. tj.koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka.4. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi.odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska.konveksna. . odnosno zbir dF' + dF".27) gde se S's i S'n . tada i dalje vaii jednaCina (2. a. odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS. obrtnih oslo nih valjaka. to se u jednaCini (2. odnosno silaska sa krivolinijske deonice. bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. kada je dodatni koeficijent otpora w". iIi (2. treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena .28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3. gde je B. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise. 2. dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4. koji se nalaze na krivolinijskoj deonici. a koja je ispupcena gore (Sl. Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane.28) (2. u granicama promene ugla od 0 '" a. dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda. Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. a vucni element nije vezan za oslone valjke.In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a . a). odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . na toj deonici. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. pod dejstvom momenta preturanja. dF' = (qt +qo) Rw'da . Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka). a negativan na kretanje nanize. radijus.ugao nagiba. po luku. preko vertikalnih osovinama. Dkupna sila otpora kretanja. kao i sile zatezanja S od S'n do S's. sa centralnim uglom da. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl.radijus krivine deonice. .na beskonaeno maloj deonici. Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n. tako slo je qt O.4.54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali. . sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici. postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. odreduje se otpor kretanja po luku. SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. koje su spojene sa vucnim elemenlima. 2. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o. u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. vee kliza.28). J dS (f. gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe. dobija se da je S'. gde je R . Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera.3) iznosi Wkr = S's . pri prelazu na krivolinijsku deonicu. Shodno tome.28). otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera. kao i ugao krivine. 2. silama koje su usmerene ka centru krivine.S'n . Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S. vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka. gde je w" . a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1. jednaka je Sda.

31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem. Posto se sila tdine tereta. skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta./w/noj rani. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine. tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka. oba clana desnog dela jednaCine (2. tako da je 7. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2. 2.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'. na primer. koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno. koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a . a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a.48 za rasterecenu granu. koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu. oj Sl. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica. na gomju vodicu. Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1. to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2. moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2.24 za opterecenu i Kr = 0. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom.31). drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'.23)]. otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0.5. Kod rasterecene grane u jednacini (2. 2. kao sto su visina i oblik oboda tocka. izraz [(2. Kod jednoosovinskih kolica (S1.2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine. Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka.29) Ako je kretanje naVlse. poc!mazana).32) . b). kada je centralni ugao a (2. tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica. 2.29) je ql = O.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. e) su zn3tni. usled zatezanjavucnog elementa. (2.30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe. Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc. stanja sine (suva. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2.30) manji od nule. Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) . a negativan na kretanje nanize. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora. krivolinijske sinske staze. tj. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima). 5. da nema pritisk8.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q. + qo) R (ew'a .30) U izrazu (2. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova. a ne odozgo. 6. Prakticno.4.1) .3. pokretnih delova. Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2.3. mokra.

pri savijanju i ispravljanju lanea. - ugao obuhvala dobosa. (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k .38) Otpori kretanja na koturovima.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama.koefieijent trenja u zglobovima lanca.58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa.otpor savijanja lanea. a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C .lancanika. za lance sa okruglim karikama. to je za dobose (2. D . Ilv . Sila zatezanja silazne grane sa dobosa. U opstem slucaju..precnik dobosa.prccnik valjka zgloba. zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance.) . iii zvezde (lancanika).48Sb Wkr -qo R(J. Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom.' (2. iii zvczde vucllim eJementom. 25) pri tome je !. dobosi se primcnjuju za trakc. kod lanea je (2. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2. zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2.25 Shema odredi).(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2.01).koeficijent krutosti trake iii uzeta.40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI.. npr. odnosno preko zvezde .lanca. vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa.. iii kolurace sa pravolinijskim granama.. odnosno zglobovima lanea Ill.35) gde je WI .s'n sila otpora na dobosu. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51.koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca. prirastaj sile zatezanja. gdc je III .za lance dugih karika.d D' n:. 8 . koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima. 0. ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2.33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr .+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd . dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a . . odnosno silaska .41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje. iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta. tj. kOlurovi sa pm'alelnim gran am a . prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0..34) K=l+vv. R (2. kao i za lance sa okruglim karikmna.36) . +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J. a posto je K> 1. ( W+-. S' (2.precnik rukavca.39) Wv = I(S +S +G d )fl. trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska. d . Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika.

kada nema podmazivanja .. .. odnosno i + 1.. Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi".+1...kada je periodicno podmazivanje .. v ...15 . koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni. iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke.. . (2.koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona.. u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde. 0. 0. prikazan je dijagram sila zatezanja transportera... ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu....I is... 1.02 . U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin. S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'. Na S1.vucna sila... N. Numeracijom tacaka duz zatvorene konture.. odreduje se vucna sila.43) 8' tj.. S .. a Wi _ (i + 1) . .ukupni koefieijent otpora na dobos.. kada su niske temperature. obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa... (2. .45) SI. kao i obrtnih mesta. spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta). 0... mls.... prema tacki nailaska... Za ista ispitivanja.25 0.. Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica. od- gde je Wo .07 (gde je nosno zvezdi lancanika)..... Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture.... u eksperimentalnim uslovima.S1 .. . a sila zatezanja silazece i nailazece grane S. .2. 2......45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.. kao i uslova rada.... a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane.. . navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 .25 . ...sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i.2 0.15 .. 0.. poluzitkih maziva .kotrljajne (svedeni koeficijent)..... gde su Si i Si+l .... S6.. pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja. 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'.. 0.ja 61 fly: za lezaje: . tj.. Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki....1 . a potom i potreh • snaga motora.... odnosno... . sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj .... . snaga maiara.. odnosno dobosima iii zvezdama. .. a primenom obicnih. mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 .. S3 =SaS2.. koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature...... SS=S7+(qt+qo)L"w .....6. nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama. 1.. 55 = S 180 S4...60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda.. horizontalnom (pravolinijskom) delu...sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici ..6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune. Tako sledi da je (2. 0... Pogon transportera nalazi se na prednjem.... Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila.. kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture.. . (2. S1 0 'h=Sa.kada je kontinualno podmazivanje .03 ..tacki i sile otpora razmatrane deonice. S2 = S1 + qoL"w..44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 .. a druga horizontalno. tako sto je jedna postavljena koso..skoro dva puta.25 0. 11 .....06 0...klizna le2:ista ..03. a deoniee su povezane koturovima...Ss = S..... tada je ukupna vucna sila Wo = S" ..42) . K/ = S18CJ' = 1... odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1..brzina vucnog clementa....l.Q3 .. 30%..

kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. SI. koje se neposredno prenosi na pogon. Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0.7. kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica. koji je neophodan za pIenos pogonske sile. a u suprotnom slueaju. vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona. tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene. llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). kod koga se teret krece naviSe (Sl. da se. odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja).4. dole . 2. Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi. neophodno je da se pogon tako postavi.7.n treba postaviti u eeoni deo transportera. tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa.7. na primer.7.Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). kod pogona. 2. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice. kod pogona. b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. postavlja u ceoni deo transportera. a . a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole. opsluzivanja. pogon je na zadnjem delu (SI.kod krajnjeg. d). jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom. .7. a pri postojanju kose deonice . a teret se premesla horizontalno iii koso. Kod kosog transportera. sa strane silaska sa pogonskog uredaja. Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera. postavljanjem masinskog ureclaja na fundament. Zbog toga. 2. (q. navise (S1. u zoni smanjene sile zatezanja. Kod transportera sa dYe paralelne grane. taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. paralelne grane. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom. a i b gde je P . ukoliko je to moguee. 2. Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. sto je takocle opravdano. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa. c). zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke. 2. tj. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice. tad a pogo. zadnjeg dela. kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. 2. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. 2. na silaznoj grani. c). 2. u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja. d).iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. na kraju opterecene gnne. kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. Prema tome. tj. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa.sin ~ + wcos ~) L > 0. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske.7. kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. i tada se pogon.d). graclevinskim. a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla. konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima. 2. kod eeonog kotura transportera (Sl.62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 .S1 = S/1 . dok kada je w < 0 kocnicom). eksploatacije i odrzavanja. pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture. sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani. na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). kao i sila zatezanja na obrtnim mestima.6.7.2. a koji se ispunjavaju.pogon). sa uglom obuhvata od 180 . sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja. dok je u suprotnom slucaju. Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni. Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno. U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a. Kod kosog transportera. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. kada nije veliki ugao nagiba. tj. takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja.

tj. a takode i vucnu silu na pogonu. b). U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa.46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a . na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v). dugackih. dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . 2. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. 2. sila na __~r--=~. kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~. rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu. 2.u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu.9. koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= .'l1 == qo H + Smin .ostaje jednaka.9. tj.kod. to je W o > 0. Na S1. odnosno suprotnom hodu transportera. nailaska. DB. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj). dvostrukoj vrednosti ordinate. dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. ti. Pri reverziranju. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa.ceonoj ili zadnjoj. Na taj naCin. na primer kod dugackih trakastih transportera. zatezni ureclaj montira se blize pogonu. tj. koji se nalazi na obrtnom mestu. Sila na zateznom ureclaju.2. kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. U principu. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona". Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4. dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju. menta dobija oblik izlomljene linije DBE. smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta. 2. to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. Vucna sila u oba slucaja. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4. kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. Wo . moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju.8. a ako je EF < GD . silu na zateznom medaju. Najmanja sila zatezanja vucnog element a .'l4 == Smin + (qt +qo) H. vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC). povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja.9. Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera. pri kretanju tereta duz strelice v'. veea nego u tacki silaska 4.7. a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera. zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. koje deluju na vucni element. Kod horizontalnog transportera (Sl.3) dobija oblik izlomljene linije ABC. e). tj. (2. Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ.8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD.8. (S"max> S'max). Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. a na SI. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!. . a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). Zbog toga. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. odnosno veea je od DB. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda . U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise.64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja. zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost. 2. sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. ponekad (na primer . Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. pri tg ~ > w. tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila. pri tg ~ > w.'lmin ne menja svoj polozaj.pri usmerenju "ka pogonu". Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera.r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize. prikazuje se linijom ABC. a i a'. a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa .

u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja. Transporteri sa vise pogona 2.H. pri velikoj transportnoj duzini. ka tacki nailaska. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. eesto se transporter razdvaja na deonice.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q. ako je duzina transportera velika i slozene konture. na ceonom dobosu. Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2. prim. za veliCinu qoH i shodno tome.5. kod obrtnih mesta.H + Smin. == qo. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2. Tako kod slozene konture transporter a. u _ Hqo (2. sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja.5. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja. kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona. od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja.H. Ako je q. tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona.1. kao i kod poeetka krivolinijskih deonica. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa. Odakle je 111----.48) i (2. Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma .Smin == q. Medutim. maksi- . mora se napomenuti. a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture. smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska. nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa. otklonske uredaje.ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja.u tackama 4 i 6. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/. nego pri postavljanju pogona gore. (2. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa. (2. 2. a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara. Ji b) c) SI.2. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. uravnotezava silom teline rasterecene .9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera. nemaju prethodno navedene nedostatke. moguce je transportovati teret znatne rnase.47) q. a ~SminHtft-::-~ .49). znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne.46). U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo.

.. ". na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. pri jednakoj velicini Ss: (2..68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. posto je i sila otpora svih deonica jednaka. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. 1100 1Il00 [K~ -l]W' .lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera. Na S1. omoguceno DUagram .. a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila. kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj). 2.. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon..50) gde je W' . vertikalnim odreskom 3 . Svi odresci su istovetnog nagiba.V I"" A 1 .11. razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona.. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane.10. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona. Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju.3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). meausobno povezanih obrtnim tackama. Zbog toga./ . a koja nastaie.41)].' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2. to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona .. sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja.jednake. a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom. tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona. Kod transportera sa i pogona jednake snage. ukoliko ie to moguee ./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + . na ovim mestima treba da budu. pogonima. Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2. iii nesto mania instalisana snaga. za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II . 2. oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona. a to znaci i sa istovetnim. kao po pravilu. Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora. maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona. 2. umesto na jedno. sa jednim i sa tri pogona. posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K. postoje tri iednaka maksimuma. Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile. nego kada je jedan pogon (HB).. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. V . 2.V . 2.54) L W' 0= iW'o. teze je opsluzivanje. u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu. pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a. analizom tehno . .40) i (2. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta. c) prikazuje se linijo:m 1 . Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'.. D F 6 .52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post.. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove. b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax . do tacko nailaska. / C . a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji. ako je moguce. a visina "stepenika" se postepeno povecava. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta. . a). dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica. umesto jednoga znatno veeeg.sila otpora na odvojenoj deonici.11.2 . sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G.. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2. .ia 69 Mora se naglasiti.. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa.. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona. Kada su tri pogona.3".11. ti. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima. If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-. Potrebna je ista.53) a ukupna vucna sila iznosi: (2... prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica..10 je gona transportera. a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama. meautim. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta.

4'. poklapaju sa pravam~ 2 . neoptereeenoj grani za 2.3 1 3 4. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani. U zavisnosti od uslova rada. 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona. b. a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX. a. 5 . 4 . Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer .2. Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera.ze u drugom slucaju. Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om. 7 i 1.trase. ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije .11.(JJJja I'LU.vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2. c) Sl.11. Sl.'1. pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera. moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora.v. 2. prenose vucnu silu sllprotne.poveeanje duzine transportera. c.2'. b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona. neopterecene grane. da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. a i b .5. Na shcmatskol11 prikazu transportera.2' . 2. pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase.12. 4.3. na grani koja se kreee nanizc.11. qt +qo (2. pet pogona . Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. a. nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih.5 puta manji.2 i l' .ate. a u drugom slucaJu . Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim. odakle je L'= L(qt +qo) > L. 4".9.Najveee . rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki. prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase. cetiri pogona.3' i 4' _ .12. ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane. b. 2. 2.duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri. ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen.:. na obrtnim mestima. tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma. 3. tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. . Na Sl. duz.2. nego na optereccnoj grani). a deonica 3 .viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti. na pnmer. kada nije velIkl ugao nagiba ~.3' . neoptereeene grane 8 . ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2.12. U tom~ slt:caju.7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne.'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t. kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj.I pogo/w . Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st. ako je moguee. 2. a II nekim slucajevima i potpuno. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno. . Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja. kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja. odnosno da su paralelne).10. 2.6. Medutim.4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane. suprotne grane 9 . 3.11. prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. Na suprolnoj grani.70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' .55) Na Sl. Kao po pravilu. Na transporteru shematski prikazanom na S1.:rece?e (suprotne) grane (prave 1 . kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj. ~o. S1. cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane. tada se sila kretanja na silaznoj grani. pri tome ee vertikalni odresci 2' . kao i na S1.12. Dconica 6 . kod trakastih iii plocastih). Kod kosih transportera. ostvariti transporter veee duzine. 2.Jl DijagraJlJ silo . pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax. 2 .2.. Na Sl. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage. (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~).ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude.5_2. 2. na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 .le. tj. u razmeri si. kod transportera pri kretanju lerela nanize.

Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno . v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2. broj osoblja za opsluzivanje. koja se prenosi sa suprotne. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera. 2.13. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl. a Smax u tacki 7. Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake.fe pogona 2. a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. kao sto je poznato.kao na neopterecenom transportern. Sila za ostvarivanje pogona. Smanjenjem broja pogona. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja. kao po pravilu ukupn~ masa i c.i. tj. C. Na SI.13. usled savlaaivanja ele ktricnih atpora. pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera. nego kod potpuno opterecenog transportera.2. 2. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl. 2. na drugim dconicama .ena (motora i reduktora). ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke. 3. Suprotna. pogonskih urcclaja. koja je po velicini veca.4. Kod transporter a velikih snaga.5.13. 3. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera.13). a shodno tome i njegova masa. Sinhronizacija rada pogona Ako se.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice. na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture.. a prema tome.12 Sf.12. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja.3.1. sto je uobicajeno. to.13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja. .2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika.ekonomskih proracuna. ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta. 2. smanjuje se. U prvom slucaju same na deonici 1 . neopterecene grane. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila. kao i cena. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin. 51. nalazi se najveca vrednost Smax. a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. 2. c). neopterecena grana. deluju veca optereccnja. Primenom kliznih motora iIi normalnih. ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 . 4 i 5. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa . za istu ukupnu snagu.cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4. Meautim. Meautim. b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. 2. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine. to. sa pogonima u tackama 2.5. kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone.

a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora. Na Sl. dejstvuju i "usputni" faktori. 2. pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne. sto je veCi ugao nagiba transportera. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. c i d).14. a kod kosih lransportera. 2. Ovirn je uslovljen.14. 2.14. 2.14.f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St. a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI. rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane. uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era.14. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. primenorn frikcionih prenosnika.14. a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern. kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile. pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa. odnosno Sllli". kada se teret krece naviSe. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. 2. a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. znatno uproscava. Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika. Kao lito se moze videti sa SI. Na taj nacin. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. I I I t I I . koji se moze primeniti u datorn trenutku.14. ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf. e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. e). e. koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage. 2. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake. 2. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona.w cos ~ )L'r. 2. povecavaju se i gubiei energije. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa. a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti. koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci. eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode. Kao po pravilu.5. sila mora da bude utoliko veca. I I ! j .14 Sheme pogon. kao i rastojanja izrnedu njih.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). ~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ . It). koji priteZu kraj trake (Sl. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element.t I. U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. odakle je I I I } I. 2. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl.1.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera. u datomslucaju. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera.14.5.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) . Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. a u tablici 2. 2. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera. kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. g).

.14. a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze.14. g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1.ie zt 2% I (2. Ako se usvoji da .14. trakasti pogoni. ZahvaljujuCi navedenim prednostima.f).6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera. z -broj zubaca lancanika (zvezde). h) ITraka (kontakt po ivici. pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu.poluprecnik osnovnog kruga lancanika. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1. 2.2.56') .14. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc . sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika. sto poskupljuje izradu transportera.2. Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom. a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj. S1. e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase. t .j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31.5.. ukoliko je moguce.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera.14.2. odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2. Kod sprezanja Ianca i lancanika .2.14. 2. bez radikainih rekonstrukcija.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa . usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera. kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm. gde je R .zvczde. poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima. ravnomernog kretanja vucnog lanca.14.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1. g). tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu. a koji obrazuju petlju (S1.24 d) Pogonska traka (81.14.korak Ianea. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije.2.14. tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. za pretovar transportovanog matcrijala. Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta. c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31. 2.2. 2.2. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera.

valjkaste osoviniee istog precnika..2. za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika. n Z . prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika. da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca. pa do tcmena. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt. odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika. suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca.5) . kao i u zupeirna i zglobovima lanca..57) 1 = 1 (k +0.16. a). .56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(. susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2. Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. Da bi se ovo izbeglo. 2.. Daljim obrtanjem lancanika.. zadrzavanjem jedllakog koraka lanca. tj: (2. U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca. koriscenjem jednacina (2. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove.upravljacki hvataci.78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu.\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 . 2. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele . tj. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde).. za iste vrednosti: Ro. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca. kako se zglob koji nailazi u spregu. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca. b). koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. kao i zbog smanjenog haballja. ima u odnosu na njih prednosti. tj. . sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea.16. obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice. 2. kojom se prikazuje zub le visine. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona. sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji. 51. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica. kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51.15. 400 mm. korak je u granicama 800 . profil zuba prikazujc se evolvcnlom. krece po zupcu lancanika navise.58) 5 tim u vezi. Odakle.56) i (2. Rs = 1.45 Ro). (S1. radijus spoljnog kruga R s. a) cvrsto iii pomicno (zglobno .15 b) R/ = 12 + R}. zit. a kada sn dva lancanika. 2.15. Kod lanaca bez supljih osovinica. veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6. moze se pokazati da evolventa. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju. 2. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0. a raslojallje izmedu njih treba da iznosi . tj. Dva lancanika (zvezde). 900 mm.15).. Prj tome zub postaje lanji ka vrhu. a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. b). llego kada je jedan pogonski lancanik. Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca. a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine. u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja.45 Ro. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima.

Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila. I (2.2. Prema tome. . na primer..18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna. ) • \\ 0) ""11 . (2. prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca. Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r. -. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile.2.-_. gde je i-ceo broj Na taj nacin. 2.t--+. duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno. pri zadatoj brzini vucnog lanca v. .61) =-"""':--'-':':" . brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2. . odgovarajuce konstrukcije. Ako je zadat korak vncnog lanca tl. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1. radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca.59) ~. /" f • P vcos(a + ~l) casa . a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi. 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome.+. sto se ostvaruje.60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!.59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca. 2. Meautim. to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl.r.59).16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) .17). 2. SI.zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. -. b) . U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI. . V1 "PC IJ ~ 51. Kako pokazuju istrazivanja. vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A .cvrsto.80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine. -.korak pogonskog lanca .. b) <ACB=90o+a. primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1.17. . 51.2.h. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. a 17rema njemli .~?=P.16.. pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca. to je: th = t I cas( a + ~1) (2. za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub. <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin./' : . Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu. kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege. . U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja. / ! . vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu. mora se obezbediti kontinualno sprezanje.(c:eni Tako se koriseenjem (2. b).

2. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj.l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~. na primer: 15. b). u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog . a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh. a). a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca. Ubrzallje lanca af za isti period.33. at =-=-Rro sm<p..~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla. a na pocetku sledeceg perioda (3). Vucna sila predaje se preko zuba 1. a). na kraju perioda sprczanja.6.62) gde je <p . DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~. Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana.ma). v •• v . koji obrazuje radijus 01 i osa Oy. Pri kO.:uba lancanika sa zglobom lanca. Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika. 2. Takvi prolzvodl1110gU bItl. pove. a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. razmatranJe (zanemaruJu se) . ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo. 2. Na taj nacin.19. iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element. odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p . ne same duz radnih dconica. Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac. 2.27. al = 0. a takode i rastojanje izmedu hV~laca.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 . kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. . dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem .18.25. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. 2. pokazani su na Sf. 2. zub 3 sa zglobom 3~ itd. 2. da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna. mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 . . deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. 39 ltd. vee i na mestima nailaska na lancanik. 35. visina hvataca. pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). Poloiaj 3: ..21. brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. . Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako. pre nego sto karika lanca. Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea. a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . (2.18. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n.promenljivi ugao.17. koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~. Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax.lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s. DinamiCke siIe ne same da. Na S1.19. vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe.radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika. vec i usled uzastopl1lh. srediSni ugao ex.:znatna masa transportera i lereta. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza. nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno.19..1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1. U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan. Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao. Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila. Brzina lanca. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. utohko veCih po velicini. Utvrdeno je da je najmanja tj. Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u . za koju je hvatac pnevrscen. sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu. ako se zane mare elasticna svojstva lanca. najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to. konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R . b. koji odgovara jednom koraku lanea tl (J.. brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1).. dt (2.

:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera.r + C2mr) almox. ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox .maksimalno ubrzanje lanca transportera. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm. (2. proporcionalno sa drugim stepenom brzine.65) Pmax = C1 (m.srednja (radna) brzina lanca. njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera). a sto se u jednaCini (2.19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2).ucestanost obrtanja lancanika. koje ucestvuju u kretanju. tj. ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik.64) koeficijentom Cl 1. gde su n v . relativno U odnosu na premestanje transportera. m. mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija.<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika). 2.64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika. Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca. Prema tome. a direktno je proporcionalno koraku lanca. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae. . mtr i mt .20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--. Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) . m/s. istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca. 2. a i b). U vezi sa elasticnim osobinama lanea. na kretanje ceonog (. f! korak lanca pri sprezanju. masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize. vee sarno neki njen deo. .koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta. a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. ako se uzme u obzir da je Sf. ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). 1 Sf. u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem. koji se ohuhvata u jednaCini (2. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase. Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine.. tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba.broj zuba lancanika. 2. Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja. ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika. pri konstantnom precniku lancanika.mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox.84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax . nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl. C] i C2 .64) gde su. u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. kao i cene lanea). Masa lanea zavisi od niza faktora. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2. pri konstantnoj brzini i precniku lancanika.20. sa malim brojem". min-\ .

vucni clementi. a drugi deo . Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2..:. pri pustanju transportera u pogon... asinhroni elektromotori sa faznim rotorom. Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se. Ugaono ubrzanje. kao elementi za kretanje. odnosno niegovog kretania. naprotiv. kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica. a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina.ucestanost obr. a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2.'t. -1 tanJa motora. kao po pravilu. n .- ).22 Dijagram ubrzanja.inD. tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. Kod transportera sa vucnim elementom. kocione delove). deo ovih mas a ima translatorno kretanje. 2.. p- IX k ~k V. Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga./ . ".. zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma. -::.lancanika). koje zavise od vclicina mas a koje se krecu.68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v . 2.7. jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO . odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora. kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje. br:. kod kojih se traka krece vecom brzinom.21).'" ".22.. u periodu zaustavljanja.P """ M V.precnik pogonskog dobosa (zvezde .. sveden na vratilo motora. = iTCn Tada je dm 30tp .21 Meh(fnh~ke Sf. E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon). a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka . kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti).prenosni odnos mehanizma pogona. mm M .~ ~ l I\. """ 6IJ . JE const.. - .? ~ -. Translatorno se krece citava traka. ti. Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora.obrtno. zupcanik. Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa. na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile.moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno. oV IOO .e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera. a.2. uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/. Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J ..ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon. '"" M. U tom slucaju./ r--.67) gde su: Dd . u preJaznim rdimima rada... Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin. • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 .66) at = 2i ' Mdin '= '= (2. b) .86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2..22.'" '"'" aJ --------- t P / t 'II. i . pJatno transportera. b.brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju.. moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI. (2.rolni. ti. koji se pustaju u pogon preko reostala. fl. tako da je moguce da se smatra da. . U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija. Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera./ t SI. zavise kako od veliCine pokretnih masa. V al at 2. kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju.

' moment pustanja motora u pogon M. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv.stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora. dobija se da je .8 . Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r .. proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom. kao po pravilu.. osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera. fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2.75) gde je OJ . tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2. dobos): (2.translatornih delova.. 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera. valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera. ITJ (2.r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata. Promenom po zakonu prave. Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise. a koja se menja po pravolinijskom zakonu.73) La D GD M . ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv).70) gde je T1 . Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se. U tom slucaju. ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm. g gde je L duzina transportera. korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane. pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno ..69) Smax = Sst + Sdin = Sst + . Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter).71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se.. jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp.ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon. svedenih na vratilo motora. tp: (2. N/m.lancanik. tada u izrazu (2. at = 2i nostl ' nalazi se da je (2.. Kod transporter a sa premestanjem tereta navise. kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera. Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka. 2.68).2) I.M st + [(qt +2Qo) t d +--.77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno . u periodu pustanja transportera u pogon. moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja. tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila.. 2 navodi se u katalogu motonl. velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon. Kod transportera kojim se materijal premesta nanize.72) '1' 11. Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice.-+J £. Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2.. zvezda . tada se.translatomih i obrtnih masa transportera.." i jacine struje 1.88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2.J:. jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element. .76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1. Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma. automatski kocioni iii zaustavni uredaji. na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2. kao sto se moze i uociti. Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2..

kao i pokrctnih dclova transporlera.80): 1z izraza (2. lj. apsorbuje se kineticka energija lereta. tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc. kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja. moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera. a urnes to E . (2. Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize. pri istoj radnoj brzini I'.njegovu vrednost iz jednacine (2.25). kao i u razmalranom slucaju.79) 1z izraza (2. od llormalnih radnih vrednosti v do nule. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s).73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2. 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i". vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~.kincticka enc. drugi . nakon iskljucenja motora .74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1. m. a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta".malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z .i ) v2 = 0] .84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'. . 2 .82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s. pri pustanju transportera u pogon da je konstantan.slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila.83) U izrazu (2.. put kocenja u periodu zauslavljanja s (m). a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera. Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora.prccnik radnog. nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera). tj. LITERATURA: [45] .hoda "zaleta". 2gsK (2. Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera. odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera. Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2. tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine). n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu.80) .78). U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora. Ako se kocnica. Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2. to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2.' Cije maksi. s-1 W=--.90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd . kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora. a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i".84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora. Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine . kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora. li. ~ 0 J. 1. Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno . 2s (2. koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2. obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera. kocioni moment moze se smatrati. pogonskog elementa. vee kao sto je uobicajeno.1 ". koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1. uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2.l:gUa mas~ koje se krcell translatorno.kineticka energija obrtnih masa.s!la tezme tereta zateznog urcdaja. odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina. uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev.83)..15).78) gde je 11m .77) i (2.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera. vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu.

Trakasti transporteri 93 3. v = 0. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera . dodavaCi (pomoeni transportni uredaji). 0. vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji. Brzine kretanja su male. do nekoliko stotina metara. a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome.. sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka. Matedjal se nasipa utovarnim oln. Trakasti transporter .dodavac moze biti horizontalan iii kos.1 .25 ". od 5 m. 0. povratne grane nema nikakvih oslonaea. a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom . koji su madusobno razmaknuti na I = 0. a ponekad i komadnih tereta.1. relativno mirnom i besumnon radu. koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija. a koje se kreeu u sirokom dijapazonu.3 mis. odnosno ugradnjom bocnih straniea.. ostvarenju velikih duzina transporta materijala.dodavacem).3 m. Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva. sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala. za nasipanje. jednostavnom odrzavanju itd. odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era.dodavai'a. velikom kapacitetu. dok ispod neoptereeene. a kod dnevnih kopova i do vise kilometara. TRAKASTI TRANSPORTERI 3. Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala. Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara.kom iz bunkera. DodavaCi se primenjuju za trans- . horizontalnom iii kosom transportnom trasom.

element masine. Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9. Jedan od dobosa je pogonski. elektroprivredi. 3. prema tipu i vrsti trake. gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos. 2 .noseca i donja . obicno na kraju. primenom vage i s1.porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8.1 Shcmot.1) preko kojih je prebacena beskrajna. a eventualno i sitnokomadnih tereta. b) SI.dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake.:aslili Iransportera . Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. a drugi je zalezni. prema nacinu osl varivanja pogona transportcra. PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra. fabrikam3 cementa. prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra . Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama.. -+- ~" J S1. dok se obe grane transporlne trake (gomja . livnicama.~ S~ 5 - ~..2 a.---+- . rudarstvu. C Ob/lei Iruku tra/. na primer: u gradevinarstvu. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. b. prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd.. 3.povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5.:o. Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima. moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom.94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. 3. prehrambenoj industriji itd. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj . elasticn3 traka 3.! . metalurgiji.l:.\Ki prikaz trakas/oR Irall. poljoprivredi.

2 . Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. 51. Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI. A2) ugao obuhvata se povecava. c) 3.sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A).prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. tako da iznosi U =350° . c) sa dva pogonska dobosa. U ovom slucaju se praznjenje .3 a. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta. c. a . izmeau dva dobosa.sila nailazne trake na dobos. b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera.sila silazne trake sa dobosa.3. d .prikazan je shematski horizontalni transporter.3 je 5n . d. a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja..reduktor.istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane). b. 3.elektromotor. c. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. 3. 3. sa naboranim ivicama i pregradama. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice. obezbeauje vee a sUa trenja. 4 .3. b. c. Sl. cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake. zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. 2. d. b i c.4.shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu.4. 480°. h. a.4. Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu. dul. 3. 3.. 3. d.2. tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada. transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne. b) sa metalnom trakom. na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet.2.3. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake. Na Sl. Na SL 3. 3. 3. te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake. Olucasti profil trnke. za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona. Transporteri veCih kapacitela. 3. e. Na SL 3. a.3. c. bilo povecanjem ugla obuhvata. Prema vrsti pogona (SL 3. b . 3.2. e Vrsre pagana trakastih tronsportera . 3 . a na SL3.3.pogonski dobos. 3. a. a . gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). konstruktivno se izvode prema S1. 4. S1.prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 .prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. a. d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom.2.3. kao i sa veCim uglom nagiba. kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 . tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake. c. Na S1. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka. a. b. kao i transporlnih duzina. e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. olucastc i spccijalnog oblika.prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake. a 5s . kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona. e . sa metalnom . ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos).ravoa traka. kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom. a time i mogucnost primene motora vece snage.mrezastom trakom. die. i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem.3. b . oj d} b) c) Na S1.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1. je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A). a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona. Prema obliku. c . SL 3.3. Na SL 3. Na S1. bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa.

S!. cak i veCi od ugla trenja <p. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja).4. 3. 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni. S!.2 . rad. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0.. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° . prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. 3.1. b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. 3. "J.!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn. te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom. a) b) '. SI.. 3. koji se mogu posta viti i na kolicima. S1.4. 3. 3. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika. ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci..5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci. 3. a moze i pomocu pogona same trake. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn. zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala. a kraCi se premeSlaju ruellO. c.4. Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI. 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka.4 i'r. a. 3..92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij . odnosno pomocu posebno ugradenog pogona. Dobosni skidac materijala sa trake. 5 15 111. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa.22) Jr. pa zbog . mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake.. kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci.4. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera.) Sf. a i h) koji se montira na noseCi ram transportera.\fe iI'U/1spor[cru pre.. Kako pluzni. SI. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa. Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc. 0.4. ako su manjih duzina.: : kome meslu preko istovarnog uredaja.

.. d.8 .horizontalni. sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila. Na S1.5 .6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake.0 . Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova..6 1. S!. Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti..0. uredaja za utovar i istovar materijala..6 . 1. .9 2.2 . drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja. a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm.4. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci. vrstc transportcra . pomesan sa jSljUnkOm Pesak.. . komadni IKoks. u prvom.0 0.. Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala.2. cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf. 3.2.75 .8 0.. Sljaka od kamenog uglja Kamen.9 0. stubovi i poprecne veze.8 .53 0. SI.100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji. Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze.2 0..6 1.6 1.0 1. pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd.0...1. .. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem.7. Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport.7 1.2. kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter.. vlazan I' ~uhinjska so. b) bobicastu.0 1..7. 1.7.Cement 'i Glina i.0.45 ... c) prugastu povrsinu. SI.5 1.5 . redu od: oblika i vrste transportne trake. 0.7. .0 2.5 . e) klinastu povrsinu. d) rebrastu povrsinu.65 ..0..1. IUgljeni prah . S1..1.. b (iii sa padom).... Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake.6. .4 . sitni i SJjunak fTroska Pesak. c iii sa vise promena pravca. suv.. 0.8 0. . kosi iIi kombinovani.. Tablica 3.2. 1. 0.65 . 1. 3. kombinovani transport sa jednom.2 0.6 Oblici pm'r§. urcdaja za podrzavanje transportne (rake.4 . 0. 3. odnosno od cevi... 3..5 ..85 0.1 Materijal Gustina materijaJa 0.6 0. 14° 12° 24° . 0..6 1.8 ..0 0. vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad.1.w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks...45 .85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj.8 . lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton.36 . kosi transport sa usponom.8 0. 3.1.. a...55 1.3 .. .. 3. 0.. 1.4 0..

Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima.t:. Lanene. jer se skupljaju i brw se habaju. dugi vck trajanja. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala.\tih Irwuporlera . proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. mogucnost noscnja lransporlovanog materijala. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. od jute. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima.8 je sastav gumiranc trake. vlagu. obicno od jllte. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine. Broj slojcva trake (S1. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu. 12 slojeva. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ .. e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima.. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva. St. Orijcntacione vrednosti sirine trake.+~ I I 1 I tabelarno.2. transportne trake. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3. kidanje. a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru. kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. Traka transportera. h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju. najvise 10 . . oni su razliCiti. kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih.celicne. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake. 3.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake. Verc trajnosti. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. . Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI.2. tako da postoje: gumene. a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra. kudeJje.ic 52. lanene i s1. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. 3. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja. . habanja i ostalih Illehanickih ostecenja.7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako. metalno . 3. c1ebljine . rasutih materijala. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage. a sto se lice matcrijala. Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci.mreZasle. Na SI. tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. metalno .

izraduju se i gumene trake (St. a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab.25/4. a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do ... dakle lakse konstrukcije... .3.75 I 2..!!'...514. 6.2511. podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s..5 i i i 0*"" b.3 S.5 1. kao i broj njenih slojeva.75 2. zicanih strukova precnika 1. .5 1. 3.. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj.. [mm] 300 400 500 3 .0/1.0 1. sirina transportne trake je B > 2000 mm.0/4. u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3.. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci.512. 6 500 650 T650 I I i 3. najlona iii perlona.0 3. 12 7 . drobljena truda..5 2.." k" Vrsta materijala Tablica 3. od 150mm Koks. 5 4 . u komadima krupnoce do 150mm : Kamen. 3.5/4. 1200 1200 .:W!!!!:mm!!!::::::::'. 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E. ..::::: 1:1:.. .0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa.5 I I I - 1.. kao i od sirine trake 8(m). umetaka.013.512. sljaka. osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret. moze da se smanji sirina trake 8.75 1.lT i maksimaine brzine vmax. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka.0 2. odnosno prilikom silaska materijala sa trake. niti niza od _15 0 C. 10 16 .7512.2512..0 I 1. pesak i slican materijal koji se sitni 1..4 z I 3. raz i 51. 1.!".. koji prelaze 10000 t/h.25/1.0/4..un> t"k'""J 800. 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1.0 -1.513. - I I I 1. Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r.0 1. I ruda vece krupnoce . sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku. 13 I Sljunak. 3 . Brzina transportne trake Tabliea 3. : : : : :::::::.012.0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune..t%tt:j!] SI.5 2. koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako .0/1 .0 i II Eroj slojeva trake.:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :.:~.5/2. kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake..5/2.:::::: il:: jl::: it::::: :::'"".25/1. broo> t"k.104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit. 8 15 . so.lignit (komadni). krecnjak. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C. .. sortirani ugalj i sl....8 5 6 U tablici 3.0 3.:...9) sa uloscima od celicnih. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa. Nije preporucljiva brzina trake ispod 0.tl:f.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::.0 I 1. Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala.2 .75 mis.25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C.0 1.::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::.25/3.0 1. a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa.75/2..doj.45° C.. i sl.:. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta.2 400 1600 Ugalj.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr.5/2.0/1. 4 mm. pa time i jeftiniji. 'i :'. 12 8 . - I 1. Ako se poveca brzina trake.

. iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog. S1.. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A.!. odnosno istovarnog dobosa.11. a na 51..H. 3.10. ukoliko jc potrebno.menzije komada. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom. sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna . 11. = 30 e .. 120 0 C. h. c je transporter sa olllcastom (rakom. 50 pula. iz preseka nasutog malerijala. Nalaze primenu u procesnoj induslriji.. sIjunak.. c) d) SI. U lablici 3. ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 . 3. 1.::E:.transporler sa oillcastom trakom.106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::.9 Pl'Orac'uII trake. Precnik cetke iznosi 200 . mm i najm<lnje sirine trake. m. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _. ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 . S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20. Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. zacijom. c i d. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 . 3.11. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj. d ... Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama. S obzirom na di.. 3. a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom. prehrambenoj i sl. 300 mm.. 3. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika.11... 3.. 3.11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc.::::f::::. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. Pri tome je n~ S1. jedan sa drugim.:::::fr::::. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° . 5° manji nego kod gumenih traka. pesak i s1.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa. Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica. na S1. 5000 casova rada. proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake.:::::f::::E:7B Sf. upotreblj a va se celicna traka debljine 0.6 . lako ela. a u oblikll slova V. 3.2 mm i sirine do 800 mm. a. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja._.

kolicina (masa) transportovanog materijala. Vrednosti faktora f iz tablice 3.11.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1. tj.1.4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3. Tablica 3.3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3. navedene su 1I tabliei 3.4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f. u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o. 3.2 1.93 14° 0. SI. kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A.8 . 3. c i d. B[m] 1.11.=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0.05 0. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka..1) V' A Q p v .95 12° 0.0. 3.brzina trake. . . a prema izrazu (3.0 1 4° 0 . m2.. .99 6° 0.9 16° 18° 20° B [m] 0.5 0. a.98 8° 0. b== bI +0. Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3.5. . S1.zapreminska masa (gustina). . a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0. prikazanog na SI.0 1. f .aktivna sirina trake.6. sirina bI pokrivena nasipom.4 0. u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku.97 10° 0. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3.108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake.=:20° Olucasti A.povrsma prese k ' a naslpa.faktor oblika preseka nasipa.6 vaze za ugao nasipa 15°.11. 3. 3.9 (3. transportovanog materijala. Tablica 3.11.8 I Najmanja sirina I I trake . m/s. t/h. . koji nisu prikazani na SI.65 0. a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu. b. Za druge uglove nasipanja. 1.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI . m. t/m 3. . za cetiri najcesce primenjena preseka.koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera.11.koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake.

8. u jamskim oknima. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora.. m/s. - G H V broj cistaca i slicnih uredaja.5) . Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3.':.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera).9 2. kNlh. kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt .j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka.7) .85 lOOO 1250 32 4() 6 5. Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3. . gdc su: Pd 11 (3.':'~~_.5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2.W L [m] 800 c 1.15 gde su: Pho Fbo - (3. .9 16 3. .koeficijent trcnja u lezajima dobosa..7 c 32 2.0 i 100 1. kN.12 i I ! 7. [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12. kao i sile potrebne za podizanjc. kN/m. m. vucna sila na obodu dobosa.74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1. do ose dobosa). b . kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.37 1.visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake). kW. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc.::''1. tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L.110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima. kao sto su skidaCi malerijala.dodatna snaga.1 4.tl~li~m~~~~:!:!. m.45 L em] 321l 400 c 1. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y". CislaCi (rake i sl.5 c 5.6 6.6 2) I 3.stvarna sirina trake. kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala.) odreauje sc prema izrazu It I --. tezina pokrctnih dclova transportera (trake.7. valjaka itd. Tablica 3.leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat. bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1.23 I.6) (3.6hl'n kW. potrebna je dodatna snaga. Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv.. odnosno spustanje tereta na traci.brzina krctanja trake.08 i 1.6 I 63 SO 2 1. za transport "malerija1a sa nC7na.~~_.~~: ::?:"::':'::l:'.8) .4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa. Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama. m. (3. koja otpada na 1 m duzine noscnja trake. - Pd=1.64 1. u zavisnosti od uslova rada.I1og lransportcra. isr·4 . kW..2 I [~JJ I I 125 160 c 1. dobosa i va1jaka). ako je transporter nagnut.::'':':. . a koje su navedene u tablici 0.29 1.53 1.duzina nosenja trakc (od 05e. __"_---j1 II ___-'v1.3. . P" = 0. vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%.

11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0.. 3 _ za trake preko 0.. __ 1-1" za razliCite vrednosti !J.. 4 (3.1 ' za 300' 1. daN/em....8Ft +1. md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka.12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa..45 0.64 0..~efi.. Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0. z K (3. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9.40 0.22 Dobos glalko ostrugan.ta" .64 0...46 0.10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3...97 0..40 ~ 0..8 m Sirine . ugao obuhvilta trake na dobosu.. Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9.9) gdcje (3.n 0.... . rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan.15 1 ..14 0.. /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake..14 0.32 330' 1.. starenJe materijala.18 0.65 0.koefieijent sigurnosti.. bcr m (3. udari pri padu materijala na traku pri utovaru. mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI.is 0. izrazen u wdijanima.15 0.15 0...- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3. ..30 0.71 1..64 0.15) m ..vlazna (J.13) gde su. rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom..9...54 0. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2.28 OJ3 360' 1.112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3.. clJcnt trenja jJ..25 1.23 270' 1. IK.39 0.50 0.sirina trake.20 2..92 1.11 Dobos oblozcn drvctom.14) I I 0.40 0.. povrsina icnjiivo .66 1....19 0.09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja. odnosno uslovc racla 210' 240' 1...30 I 0. em.50 0.10 Tablica 3.84 0....18 0. _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka... stavlja se uvek sarno jedan umetak.broj umetaka. Ukupna vucna sila na .12 0.30 0...24 0. Vrednost izraza .8 m sirine . neravnomernost optereeenja svih ulozaka.76 0.10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa)..36 jDObOS gl~tko ostrugan...8F b (J (3. (3.1 0.26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl.. i razlicite uglove e>lU.35 0.

Usled povecanog otpora i to na jednom . 3. 1naee. prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. SI. 1400 mm.kraju noseceg elementa. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil. raslerecellu granu trake (4). 3. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina. oko nepokretne osovinicc. pohabanost trake. Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. koji se izraduju livcnjem.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. Duzina vr ). Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. mali vaijak. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. potrosnja eleklricne energije transportera. c. 25 m. prcsovanjem iIi zavarivanjem. te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake. opterecenu granu trake (2) i doujeg. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge. a.12 transportovanog materijala. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni. koji nosi praznll. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra. S1. i oslonih valjaka koji nose praznu. neoptereCionu granu transportne trake. Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima.. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica. a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. kao i si1e zatezanja u traci.. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake. opterecena grana koja se podrzava valjcima. a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. trajnost trake.13.opterecenu granu trake. .12. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. Kao sto je prethodno navedeno. S1. oslonog valjka (3). 3. iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka.. zeljeni polozaj. 3. b. povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl. sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja.. SI. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci. u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI.12. 3. od gume iii plaslicne mase). tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil.4. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine. Speeijalni valjei. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila.114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3. Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja. Cime se povecava lrajnosl trake.3. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1.12. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem.. Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea. moze da ima ravan iIi olueasti prom. na svakih 20 .14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu.

200 mm. Sl. 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3. Sl.13 SI. 3. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala. Za celicnu traku segmentnog oblika.. Sl.116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika.. 100 rnm. Sl. ima oblik vratila. ~elicne trake.3..15. na kome se nalazi nekoliko diskova. Osioni valjak raYne.14 . a precnik valjka iznosi 80 . a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju. 3.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta. Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera). 3. 3. 3. 3.16..15. LeZaji su kotrIjajni. d. tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake. a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika. a. da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 .16) Sf. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju. c} oj SI.15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli.

sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom. kao sto je vee navedeno. povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom.Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali.m.. ako se usvoji !IiIOX = 0. 2. prema nejcdnaCini: (3.16) i (3.17) : Sfllin = (5 .3.!.16 na oslone valjke. 51.25 .22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3.ake Sill ill . tada je I = --1.tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake. tj.tczina noseeeg valjka.2 ..21 ) m (3. IS. tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku. .02 I.18) (3.118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ . To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ .0A)S .025) 1. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake.0125 ..tdina jedillice duiine transporlne lrake.: !Jo: = (0. negativno utice na kapacitet transport era. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma. kN/l11.!!.. (3. nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka..ie G\' . odnosno gde . koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl.5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane.... kN. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku.. U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake. (0. nInz qo +q{ 1605 . podataka iz lictralure.17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja... a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera. Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake.19) . Sve to.16). prouzrokovanog stvaranjem trbuha. (3. u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja. a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom... dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3. Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera. 10) (qr+qo) t. kN/m. qo +qr (3.20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka.. .. a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera .!J.

. Fb p --. f max=0. Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci. daN.3.za celik I--------~-----~~ SI. moze se uzeti da iznosi .. (B) - = 0.duzina dobosa. daN/m2. 3000 . lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr. tada je duzina dobosa (l) za 150 . 3. tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera. kao i tezine same trake. izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika. P = 5000 .005 B. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa. Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa. ---- II .. Pogonski dobos.za rejon. m. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini.25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p.. Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake. gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm. kN. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa. kao zavarena konstrukcija. ti. koja je za 100 .17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos.---. zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera. Pogonski.~vilno vodenje trake.----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~.23) Pri tome je B . ako su trake veee sirine . a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini. odreduje se iz izraza: (3.. kako traka svojim ivicama. 200 mm veea od sirine trake. f. liveni dobosi. s obzirom na otpore usled savijanja. .sire od 1000 mm. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih. p = 2500 .precnik dobosa.. perl on. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 . odnosno zateznog uredaja. SI. 6000 . Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao. D= 360Fb P'lt® ' (3..---------~ .moe prenosenja sile sa dobosa na traku..120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. treba proveriti da Ii je: (z) treba da se .obodna sila na pogonskom dobosu. a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa.-r---~~~----~-------~~ .005 . razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima. ne bi pravila zareze na dobosu. Obodna sila Fb.5.. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 . (3.sirina dobosa.17.24) - . 200 mm veca od sirine trake (B). Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_.-~~~ gde su: D . trenjem izmedu dobosa i trake.. posto je od tvrdog materijala. tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci. 2000 - za pamuk.. a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume.

30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J. a drugi dobos usvaja se kao i prvi. n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::.33) FR =F)2(1-cosa). koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa. a kod ostalilt elobosa (zatezni. sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf. a . pri tome je FIIIUX.sila na nailaznom. elaN . zatezne i otklonske dobose. SI.r (0.28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S. otklonski. 0.34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3.26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3..05 . 180 0 11: (3.18. slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ. 3. + e tla .D2. koji je jace opterecen. ..1 .18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.9..18) z .065 ...65) z .25).29) gde je F/ . ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux . -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f.min-1 . 3. Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0.za rad transportera izvan jame (X.ne prekoracuje vrednost F IIWX. a koja se prikazllje tebelarno.za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella. gdc je FI!.za rad izvan jame Izmedu (3.. Postupak je ielentican onomc. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo.. = (X--. Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0. je (J.F mux . -1 (3.31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ ...125) z .18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!.19. 0. gde je n = -.broj obrta dobosa.32) (3.10) z .. 0... 0.najveca sila koja delujc na osu dQbosa.. za oelbacivanje) F=F2. (J. SI.27) i (J. Dobos se llsvaja iz tab lice.08 . 0. rezultanta sila prikazanih na SI. FR.125 .06) z . - FJ = Ph (1 1 ). b: (3.za rad transportera izvan jame D ~ (0. 3.fa prj dvodo/JO. s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f. pri jcelnodobosnom pogOllu.. Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: .35) (3. tablica 3. D ~ (0.Fb. 3.lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos.\ naveelcnc su labelarno..24) i (3. 0. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_.05 . postoji sledeca relacija (J.. (3.sila na silaznom kraku trake. u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske .060 u daN.' a F2 .18. JUS M.

3.m 23.08 3.77 7.50 16. I Stalno i jednako zatezanje trake. 3.27 8.31 I' 0.20 Sf.71 3.87 2. SL3.12 1.14 --------'-=-1 3.4 I 3.00 1.69 2.21 Sf.33 5.00 13.11 5. kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka.08 3. 1.31 2.00 18. a donekle i pomocu opruge.87 J 1.87 2. 3.19 3.20 6.52 4.21.03 2.81 6.25 2.30 15.35 19.51 '.44 1.02 110.00 3.5] 1 Sf.33 9. 5.57 4.69 I 2.22 28. preko zateznog vretena. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave.51 6.20.61 4. SL 3.73 2.85 4.35 [ II 0.57 3..34 12. 3.52 1.1 0.63 7. dodatnim tegovima oblika diska.37 1.00 4.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih .19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.78 2.51 2.36) Sf. Sl.84 10.60 I.35 I 11. SL 3. SL 3.21.23.3 I 0.22 2.19 12.37 3.59 300 0 330 0 360 1. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera.50 ~ 0.22 ili opruge.56 3. 3.34 I i I 3.33 14.31 1.33 9.15 = . 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.01 I 380 I 400 1.51 10.21. SL 3.20 i 3.04 8.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa. SL 3.19 2.85 4.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3. Prema SL 3. iii vertikalno.23..16 5.50 I 1. tako sto se teg moze povecavati.2 4.01 2.60 2.

Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm.25. 3.26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha. 51.24..kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: .. 3. 3 . S1. (3. gdc je najmanja sila zatezanja u traci.zaleZlle opruge. 4 . Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 . S1. 1. 100 m.24.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 .3_26 Pri tome je v . b_ SI. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt. a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera. Zatczni urcctaj sa oprugom.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc.zateznog dobosa.5% od ukupne duzine trake. 3.3. odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake. Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara. _ _ Ss _5 oj 81.22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera. Sl. 3.klizaca.24.24. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 . Povratni i otklonski dobo. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa. 3.zalezllog vretena. 51. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj. tj.m. tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni. SL 3.promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. s Cfo v. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona .klizaca. 3. sinc. a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 . 2 .21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja.zalcznog vretcna. na kojima se nalazi zalezni dobos.zalczne llavrlke. a navrlka se ruCllO prileic.323 sn ~ros~ b} SI. 3 . 2 .324 . C. omogucuje automalski jcdnako zalezanje. 4 . 3. SI. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa. pri tome je razmak l' SI. SL 3.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon.Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka. C) kolica.37) Preko otklonskog dobosa.. a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom. SI... b ostvaruje se skrelanje trake. alucaslag p rofil a.fi . Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S.

. kada traka ponese materijal. Meclutim. nepravilnog oblika.00 .u pocetku.. a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih.. Otvor na.28 St..05. Skretni uredaj moze biti jednostran. tueanik. u obliku klina.30. a po duzini iZllosi eca 1. S1.30.. kao i levak III od dasaka.rijal~: ugalj. sljunak.6 .. 27. te se stoga neuporedivo cesce i koriste. .. koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku..za <p 129 =7° . 20° .l den transportera. S1. sa obe stranc. iIi dvosmeran. ~gao nagiba treba da bude za 5° . ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. tako i komadnih tereta sa trake.27 nute ~rema horizo~tali. 3. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je .10. SI. odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala.. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera... v = 1. 15° . S1.29 . v = 1... 0.. sa strane. 3.. 3.6. Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta . odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. 3.. 3. kao sto su: ugalj. koji je na tockovima. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima. preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake. 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka.. naroCito pri utovaru tvrdih. 3.za prihvatanje tereta. SI.. SI. kako bi se ublazio.da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci.. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): . Na kraju trake.. a .na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm. neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni. Saoniee se izracluju od lima. ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja. preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev. pesak itd.... b .. L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta.65 sirine trake B. ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka. Tockovi se oslanjnju na ram transportera. s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom). Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru.. kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom.. krupne komade. komadnih tereta.. lstovar tereta sa trake. 1.. odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje.128 Transportni uredaji Trakasti transporteri . a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake. iitar·ice u zrnu.. pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja.0 m. Kra] lev. 150 rum. ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku.ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica. zahtevani kapacitet transportera. a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu . komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake. 3.. 2 metra.. Utovar materijala.a ko]! se slpa na traku. Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St. pesak... eime se mora ostvariti i planirani. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake. razne rude itd. sa levkom. 3. Utovar rasip~ih mate.. = 16°. 3. U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume. ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei.27.. a visoke su 100 ....levku (dno levka) iznosi 0.i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake.kojim se materijal skrece sa trake.. duz trake _ za 1 ..za <p .28.sastav~.

:. Sl. trausportera. 3. Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake.30.31. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara.I'(cdu.us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca.ial~ sa trake slozenija.30 b SI . 3. sa celiri clobosa (Sl. 2 . b.30. uslcJ trenja stila 0 traku. 3. a i b. 3. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina. Sl. Na Sl. b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane.3.YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO.331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi.31. koja se kreCu duz j'"I11. 5 bUIlAer. 3.~a /opa!oJll :!. SI. 17 nalazi se na koiieima.vni l'en!!/: 7 _ rw..31. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp . na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::. 3. kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo./nu.' 4 _ eel'i l'O(/U.29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet.ILl /el'/. no (j SI.. 6 . 3.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u .'ficu .130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake. Sl. Dvosmerni skretac. odnosno desno). sa dva ispod lrake. UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima. Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom.pncwno!sk/ cilindfl. dvosmernog izbacivaca krela. u oJnosu na poduznu osu trake.SkFefa(~: 3 . a kocl pokretllog.ic kocnicom.31 (f SI. te tako mozc da dode do osleccnja trake. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl. SI. tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu. JcJan od tockova na kolicima opremljcn . bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia. a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa. koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S". koji treba da podrzavaju traku.

5 ".122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa. Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-. N: f. SI.32).tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica. Gk .tdina istovarnih dobosa. nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 .koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea. poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni. a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po .41 ) .. 3. Provera polozaja pretovarnog levka.f = 0. N. 3.kW k - IOOOT] . = 1. c). Gd . 3. Proracun .sirina transportne trake. Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku.40) istovarnih kolica. (3.31. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh. c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3. m.odnos precnika osoviniee doboSa. 1.15 D .tdina istovarnih koliea.0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica. sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI. em .06 .00 ". = 0.('.31.38) gde su: B . Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica.00 N/cm). parabolicnoj putanji visine h. koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ). urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3.331 c !stm'qrn.mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica..i. (3.brzina transportne trake. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po. v . qt .k' v P . U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku. P0. Pri tome. mls. ransportera (sl. prema precniku dobosa Wk. brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3. w"=0. kao i trenja u lezajima dobosa.c. Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m.85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica.39) gde su: Vk =0.

. 3.7.36). prelm'uflwg lel'ka 3. sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca. 3.a. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku. Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja. .34 . Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja.d.333 SI.. Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI. koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom. kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0. SI. oclnosno sile otpora. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)". najcesce od gume. koel povralnog dobosa. polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. trake sa njene spoljne. kao kosi transporteri.3.za vlazne malerijale.a koja se odreduje iz izraza: SI.5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° . predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera.klizne stmne.. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi.7%. pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a .33 iIi pomocu rolucione ('elke. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp. ispred pogonskog dobosa. SI. trake. za suve materijale..42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc . bilo spoljni iIi unutrasnji. SI.34 .:.8.:. tako i sa unutrasnje strane. odnosno: ! s.0 . sa unutrasuje slram. OCigledno je da su kocnice. ispred dobosa na raslojanju oel 1. te se brzina islovarnog malerijala V3. SI. pa bi lraka krenuJa u suprotan smer. 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° .3.3.32 Shenwtski jJrif.35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom. 3. za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica.. ONO LEV1<A (3. dok brisaci trake. odnosno iz horizontalnog u olucasti. kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. 1. 3. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i. 3.. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos.· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona. Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv. POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni. 7° (S1. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa.134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1.35. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada. ustavljaCi. noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa .

40 055 0.20 1. srednjem poprecnom preseku.3qt) I. pri tome je: I . staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3. Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake. Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B.00 1. 'A . Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka.proveriti vek trajanja lezaja. odnosno 25 .. . m. za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake. I i 20 0. bm = 0.9. (3. kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara.015 . 3.60 1. m.44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l .25 G . pa ce prema S1. 70% ukupnog statickog opterecenja.izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom. .50 1. I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ".25 1.----. Proracun sloga nosecih valjaka bill .80 2.rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga.nagib noseCih valjaka (0).00 1.mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 . Ako se slog sastoji iz tri valjka . staticka opterecenja krajnjeg. zbog smanjenja vrednosti napona u traci. 30° i 45° za trapezni profil trake.85 1. odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0.60 Na utovarnom delu." \ \. bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne.za pamucne trake.60 085 1.136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3.N. odnosno kod povratnog dobosa..duzina jednog noseccg valjka .za sinteticke trake. N. proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu).. bm pri tome su: a" .10 ~ I I I ~.75 e trakc Ie 30° 0. = 0..004 . 15% .m. potrebno je: .020 .- .37 [7].40 1.65 0. preostali procenat. a krajnji valjci. Ie = 20 e .koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0.za trake sa jezgrom od celicne uiadi.12 \ -. opterecene grane.43) 3.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC.- -- 2.~""~~~ SI. 2(1-cosle) -----. prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa.

.. (3. ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\. prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ ..45) Dinamicko opterecenje krajnjih. tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm. brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala. 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL.N.N. odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku. tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem). u zavisnosti od odg0v.• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a).. ). Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ .{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja. 3.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB.1 Ffv A daN cm (3. UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja.1 = 3. (3. koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1. odnosno ku = 2.N .m.50 G .52) 3 red 3· .47) jerje FN = GA sinA. ~~)~~ A (3. .46) (3. za trake sirine ispod 900 min.cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I .. 4 godine. GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3.51) nOfmalna sila F'N . GB := ku GI.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3. k4. l~zaja sre?!lj. Sf. .37. precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka. tako da su: s Odnosno.N b (3. Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 . Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1..5. rukavca noseceg valjka.138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0. sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans.49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1. . debljine i krutosti transportne trake. U tablici 3.arajuCih parametara. +k4 = 39 . Teorijski.cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 . Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera.13. FN := FN .48) GA =ku GA .. W1.

10.:6 j) 3 SI..8 1 ugalj 8 1 025.. kao vucnog uredaja.. kao i sile zatezanja trake.5.-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I.. I B I I I I I a J - .-..140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 ... 23 3 jJesak 0..f. 15 2 16 2 08 . Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama.D 3 ~ 1 ---"...L.-_--. vrsi se provera cvrstoce trake... Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake. nanose sve naredne sile koje deluju na traku.: Wp<D of ·t-'--'----+--. a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1... 3./"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------. casa I 03 . Na SI. Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1... Sila zatezanja 1.m 3.30 3 3 3 kamen 2 .L...Y-O . iduCi po konturi ....Jll Wp > 0 Wo>O ----j.::UL I) g) h) H---...--t='--. te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama. ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada .1 odgovarajucoj razmeri . Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise...1 karakteristicnim tackama.. I+---. 16 ! 2 koks 4 24 1..338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake ..4 ffi 1 2 2 ...l!JJl c) d) I I --..-... 0..13 ..I.. 1. dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake.38). 3.6 . Koeficitezina Koefici.. duz linije trase transportera.:~......G Tablica 3.... nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane ). e) f' IJ d .::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1. lfI .38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera.jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I.. 075 1 I 1 075.1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake. Tako se.. Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W...Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi..

2-3 i 4. traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. specijalnim lepkom. Takode. 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . 3' -2". Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem..ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). odnosno. tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti. a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa.38. nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o. odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake. sto se predstavlja odseckom l' . odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake. .11.5 . U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba. na dmini L povlace se vertikalne prave 1. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 .11. Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise. Brzina trake ovih transportera iznosi 1. Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. a ne i vucni. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'.3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini.. 3. 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100. u proizvoljnoj razmeri. 3. 3"). zlebovi su na manjem rastojanju. u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0.3" povlaci se horizontalna prava do.3' i 4' spajaju duzima.. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane. koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja. bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos. Na unutrasnjoj strani. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. Na 51. Linija 1'. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja. navise iii nanize.lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj.38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O. Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja).. sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. u odgovarajucoj razmeri. Potom 5e od tacke 2'. osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe. . 2' . 2 .39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti. odnosno moguca je primena jeftinije trake. Zatim se tacke l' . a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake. 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. kada je Wo > 0 i Wp > 0. c i d. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4. Od te tacke. Kako nema apscisne ose. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba). 3'. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. gledano upravcu kretanja radne grane transportera.I". Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja.. 51.200mm za manje opterecene. a presecna tacka se oznacava tackom 2'. Rastojanje izmeau susednih obrt. Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka. a presecna tacka je oznacena sa 4'.) mis. 3. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. hladnim lepljenjem. posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. 3. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu. 3.. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice. a negativne namze. a sirina do B =2000 mm. Kroz dobijenu tatku 2".l1ih tockica predstavlja korak tockica. Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake. kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka. kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake. a ako predstavlja optereccnu-radnu granu. Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake.1 Trakasti sa vl. 3.142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. kod traka pod nagibom. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani).

Sl. Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja. 3.40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi . Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi. sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog). . 1. 3 . Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter. tehnoloski su slozene izradc. odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl.40. 35mm.a. odnosno uzctnjaca. ~.. 2 .40.). dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h . Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja). .fransportna (raka ..poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. 4 . a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake. tako i zatezne stanice. Vucna uzad su precnika 0 25 . Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake. Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: . Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. manji broj oslonaca toekiea.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca. a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. . te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji.Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~. te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima.l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi. (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca. transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca. izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa.39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St. o~nosno zatezn~ koturace. Vuena uzad se brzo habaju. sto zavisi od uslova rada.144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St..311: rad."uen~ uz~~ izra. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske.obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. 3. Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije. 3..nosera konsrukc(ja sloga tacklea. sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka. .d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (. Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano. od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1. Osnovne karakteristike prora{una.1'UCI10 ufe. ~. 5 . .

Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51. 3. koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka). a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . .3. 3.146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc. 6 . na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere. gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica .) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera. -pogonski /tJllc(J/lik. ZU zt.amortizera.prema broju lanaca. SI. yodice 3.\}octica. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0. kisa. Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja.. tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad.:j l'oIIjo/':. Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka .244 rad.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem.nosac trake. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51.01.41.. . sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim . Traka se pokrece preko pogonskog dobosa. 5 .015)1.l1osef.53) Pri tome je qu . Broj ulozaka trake iznosi 2 .l. odnosno 0. na otvorenom prostoru .ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2.prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca).. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: . suva iii podmazana.!leztli uredaj .2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj. Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama. I'u("ni la11oc'4. Janca 4. Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0.0. prasina temperatura vazduha).02 za celicne. trake 2. a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca. zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi. valjka 5 i nosece plocice . a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona.3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3. 3. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi.prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima.. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika.!anac.1I0S(I(:"'( trake. gde je /3 .3 . I -nose. vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0.IroKa. 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca .. Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 .tdina uzeta po duznom metru.11.41 a i b ) noseceg valjka 1. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom.013 . . na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac.11. odnosno w =0.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima.:a p/o{ica .valjci 1. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg.l'aIjIlJ:. m. kao i zbog prosustv. 4 . N/m. Olucasti oblik trake f?rmiraju. Na meslu utovara i .015..i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake. 0) shematski prika:. te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl.4 i trake su jeftine.027 za lockice oblozene gumom. Krupnokomadni tereti (blokovi i sl. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi". m.: trall~porlera: D . a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem. a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f. 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj.. Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51. Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2. 3.ubrlni dobo~\' PLJ: PL2.nosaca trake 6.delovima. koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima.. 0. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima. (3. b) deo Irake 2. . Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca. 2 .

Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf...skol'(f oj . prika:: \'isedh Iransportn. 3. N/m. Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake.koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. ispred pogonskih dobosa. 25° primenjuju se specijalne trake. Savaladavanje velikih nagiba. 3. 3. 3.jedinicna tezina trake. Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima. Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica. c). Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi. Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada . a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl. N/m..ma .148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja. 0. primenom vise oslonih diskova (Sl. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0.43 Shematsk. Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake.{en}e krupnokomadnih blokom . qr .43 a.sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m. rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji.. !rakom prehacfllom preko d. pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea.44). i !-L = 0.54) qo . 3.11.42 (3.tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci. kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 .. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje.35 za rnokru traku.n :lebOl'.J1 fraka sa O/U(\lst. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni. Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima. b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. Sf.jedinicna tezina lanca.58 za suvu trakll.02 .njihovog kapaciteta i do 50%. N/m. Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama. a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci. b) .zadriaca na nosecoj grani trake. !-L . Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti. postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna.?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja .025. qO(! . postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. Pri tome je !-L .43. silom. pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj .55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno. nosecoj transportoj traei.koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0... dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake. (3. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt . Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake.

(3.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J.l + qop qt (J. ukoliko J. cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom. N (3.l + J. npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem. 3.3. 'lIke. odnosno ugJa nagiba trake p. transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti.45. siobodno nalegala na teret. izuzetno velikim uCinkom. uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika.mestu.46.kopaeu. pa potom u oblik cevi i obrnuto. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se. (3.57) a ~oja se povecava sa porastom qt.l pi ). nosecu traku. potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta.150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi". N SS = qop (sini3 . Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka.11.59) (3. Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3. SI. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini . sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. cevasti transporteri sa vucnim nzetom. 3. tg~ ~ J. prc svega.58). na pogonsku.lpl cos~) L. pri veoma velikom nagibu transportnc staze. Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa. prikazan je na SI. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3. pri tome kod nosecih valjaka. duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J. Ako se usvoji da na ton: . kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet. 1z izraza(3.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane.lpt i quI' budu vece vrednosti. kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje.w cosi3) L.58) Kako bi p:itisna traka. 3.% • SI.lpt cos!). preko tereta. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize. kuke ili drugi elementi (SI.44) koji povecavaju silu pritiska trake.60) 8-8 gde je w . Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom. kao zaddci tereta. delovi Ianca. 3. napustanjem povratnog dobosa. nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: .14.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci.

:·ii'-'s"-'e:. .46. 9.0 2.___+_::. . imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ.. 7.. .46 m Osnovni transporteri 1 16.-l-. 1~.6_"~. SI ' 1 po l r.~6~1 5 3..2-+ 53. pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.. kojima se Trakasti transporteri.14 Duzina Sir. 3.:"".0 22 8 19. kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca.8 2..5 2x170 4.3.6 3.46 2'.48 SI.c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~.8 i 1. 3.6 2.48..47 i 3..9 1-.4 2.c6J.5:.2 2x90 9 sr. 3... portera tr~l e trake.istovarne.152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3.6 .pomocne.46 m i ..0 28 i 1 2 .. 81. 81.4~~1~.45 Relativno velika brzina trake...::.visoka pouzdanost u radu..6~~1~3..1 2C 6' 84.1~.::6.-=--.2 1. iii za odlaganje materijala.5 2x500 2x240 120 1l--... duzine 150 . poz.. 200 m. trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.::3 .:7::. .48). sr. duzine do 120 m 81.49. m/s 3.·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29..----~ : 7 3.47 o / Z SI. pozicije 4. duzine 20 ..-.+-_::.mosni za transport od masine . 3. I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl.6". . 81. trake.3.21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja...2 m od gornje istovarne tacke..3iL. 6' i 8'. s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: . Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina.5 3. 50 m.3 5 2x150 3.5 120 8' 23.. za transport do magistrainog transportera.kopaca do magistralnog transportera.__. 3. oblik i polozaj ovih transportera.3. 3. m i m/s I 3. __+_.66 3 '57.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l . relativno male duzine.. 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+.::0-l---.~2~.5--i~2::.ina Brzina prema trans-' .:=2. mogu da se svrstaju u sledece grupe: .1 2.-+!.. 3.. 4'..::x3::.(~)~ __.konzolni.... Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama.pretovarni.relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak.5 3. sopstvena masa. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1.46 .0 38 1 i ~ _" 6"-.3 2...5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema._4~~~3~..2 26 3.16 1.6 I 2..-0_+___. 'te a trake .:8:.6-11 .

spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu. asinhronim elektromotorom. S1. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele. Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom.154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf.elektrotno{or.50 iii cetvorougaonog preseka S1. 3. 3.rukav(jc. 3. . jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora. 51. 5 . primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima. 4 ~ dobos.r! doba. Sf.proeesima utovara i isrtovara materijala. pozicija 1.54 SpecificnOSli proraclina.va: 3 . 3.50 Sf. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1. radi postizanja potrebne vucne sile. .prelaskolll trake preko sloga valjka. u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. .neravnomernoscu protoka transportovanog materijala. 3. odrectuje se elektromotorom. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. 3. ili hidromotorom. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla. . odnosno njegove funkcije. . 3. smestenim u sam dobos. 3. Njeno vodenje se. mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. 2 h plu.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku. 3.51 Kod transportera velikih ucinaka.redukfor. S1.ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka. posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: . a dopunskog dobosa. 3.53. Sf. Pri tome. Na sl.52. pozicija 2.49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje.prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje). St.53 J .

65) Pri tome je: v . ili stanja bliskih rezonantnim. Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3.11. PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita. u zavisnosti od slucaja koji se posmatra.63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0.stvarna sirina trake.61) 3.9 b -0.9 b .61): c .brzina trake. <p . m31h 3 (3.v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3.za olucastu traku sa bocnim valjcima. c: Qt = 900 v (0.05i(345 + 770 tg<p).9 b .72) .ugao nasipauja materijala.broj umetaka trake. izraz (3.9 b . m 1h (3.9 b . mls.0. sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. 0. ptr pter - jedinicna masa trake.0.156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera.-. pod nagibom Ie =36°: QI = v (0.9 b -0.za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu. jedicna masa transpoirtovanog materijala.9 b .05)2. m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0.odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0.11. pri tome su: S .12. .VI • 2v1v2 m S . m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: .70) trenutni modul elasticnosti trake. SL 3.0. 3. m . Sl. 3. m31h (3.66) EtrBtri m .0.rastojanje izmeau dva sloga. Sl. Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka. P .9 b . d: +v2 (3.za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0.05)2. odreauje se na osnovu izraza (3. kg/m. pod nagibom (p = 30°. a . lr . Qt = 427 v (0.34) moze da se napise u obliku: .05i( 245 + 840 tgqJ).sila zatezanja u posmatranom delu trake. v . b . m 1h (3.05)2.0.koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku. kg/m.62) .brzina trake.67) (3. m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0.05i.za olucastu traku sa bocnim valjcima. (3. N. Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu.0. ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°. Za tansporter duzine L.05)2 tgqJ . m. a predzadnjeg Ie = 18°: . kg/m. gumenu traku. m.69) (3. m31h 3 (3. sirina trake.05)2(390 + 725 tg<p).jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala.68) v =---.71) i . sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja.64) I p = 21)%'S q (3. m/s.11. N/m.

3. Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p. tlh Pri tome je p.05itg<p . pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0.0.8 . tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3.Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.76) (3.[8].05i(495 + 595 tg<p) .K2 pv (0.[55]. m lh.O.5.158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 .82) (3.0.m lh . tlh .05)2(410 + 710 tg<p) . .[21].85) LITERATURA: [7] .za olucaSlU traku sa bocnim valjcima.9 b .0.80) ° (3. dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: .05)2tg<p.9 b -0.9 b . a: Qth == 900 pv KJK2 (0.[46]. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°.8 . Sl. 0. tlm 3 ..[53].OSi(24S + 84S tg<p). tlh. tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3.[56] .9 b .9 b .[ 12].83) Qth = 856 P v KJK2 (0.05/tg<p. tlh (3.0.86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2.0.78) (3. obicno za 10 .9 b .11.75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada.u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0.0.OSiC495 + 595 tg<p) . 3.9 b .9 b .81) .05)2(345 + 770 tg(p) .05)2(390 + 725 tg<p) . Qe == KI' Qth . tlh (3. odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v .Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera. tlh (3.0.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0. tako je K/ == 0..0..05)2tg<p .84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0.9 b . tlh (3..9 b .[15 ].za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0. Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku.9 b . a predzadlljeg <p == 18°: .OS)2 K2(0..0. 20%.o. c: Qlh == KJK2 pv (0.9).74) (3.u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K. (3. iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0.79) .gustina (nasipna masa) materijala (3.11.77) .9. tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0.. pri transportu u usponu iii padu). tlh (3.73) (3.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°. Sl..tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0.OSi(41O + 710 tg<p).Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake.9 b .

a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI.podloge y 'y Plocasti transporter.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda. Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna.1. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. Plocasti transporteri opste namene 4. vucnog lanca. bez bocnih strana.t:aka. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod. a poveeava se i raVl1omernost kretanja. kontroli itd. masinogradnji. S1. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4. u pravcu uzduzne ose transportera. koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima.2. Vucni. pogonski 2. 4. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. obicno do 1. Pod je lzraden od odvo]emh ploca. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1. a koriste se u hemijskoj industriji. to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. ogranicena je njihova brzina kretanja. oslone valJke. razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja. SI. a u posebnim slucajevima i prostorna. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa. 4.4. otpustanju. a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. transported za prevoz ljudi. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. pa je po njima transporter i dobio ime. zbog ostvarivanja frikcionog pogona. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom. . Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu. kako sa jednim. element transporter a je jedan iIi dva lanca. kao i transporteri sa podom od slozenog profila. bojenju. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci. kao i u kosom pravcu. rede od drveta iIi je gumirani. ispiranju. hladenju. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. razlicitih rasutih i komadnih tereta. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca. .l. kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju. a suprotna grana krece se po sinama. od plasticne mase i s1. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ . sklapanju. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova. bas zah.1.t'1edutim. sa zateznim ureaajima 8. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. energetici.25 m/s . testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala.2. kao i ohladeni elementi). Prema konstrukciji poda ploeastog transportera. sastoji se iz nosaca. tako i sa nekoliko pogona. sa pogonom 9 i zatezni 7. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . kao i prema po:ozaju trase. 4. metalurgiji.

ravni . 4. ~OO mm.) materijala. sa ostrijim.tIL/gnu/I. pa su vece i njihove ccne.4). 4.: u) /. koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80. SOO. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. zbijeni. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. 4.: elementi masina za ugradnju. koji Sll povezani clemen tim a lanaca. c. Valoviti podovi bez bocnih strana. g) i h) plitki i duboki . 400. . d. Jedan lanac. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. c. ZU . razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima. su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 . SI. odlivei is!.S. kamen itd). lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. 4. a). Kada je pod gladak (S1. a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom . a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom. ravni podovi.valoviti. p/()(\/slih transporter(/.3. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih. kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera. V. kao i transportovanog matcrijala. a takode i zapaljivih. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama.\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa. mogu bili razliCite konstrukcijc poda. kao i bez valjaka. 4. 200. konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze.. 31S. S1. prcnosi na yodice trase transporlera. cilindricnog oblika). 4. u odnosu na trakaste transportere.3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. c) /.. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau..3.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. 4.2). c i 4. vidcti S1. f i kutijasti . neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka.:. kao i malerijala visoke temperatnre. 4. kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km).3.sastavljeni sa valjcima SI. Takode isti se podovi ko- Sf. sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika. Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih. d) ravni. .ravni. bocno ugradenim stranama. Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda. u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr. 630 i 800 mm.). pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca. bez primelle dodavaca. krupnokomadnih materijala.2. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl. primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. naroCito kod utovarnc sekcije. 4.3. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta.2. 160. 250. 4.162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih. j) isto. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem. 4. 4. pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje.3. kao i kod valjkastih lanaca. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera. SI. 4. 10 mm.. Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera.3. 12S.plitki i duboki. c) na suprotnoj.}()I()i.i do 2000 m /h. 100. ravni.tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. 8 m). bez bocnih strana . kao i sa manjim prevojllim radijusima (S .. sa bocnim stranama .3. 4. c) isto ali bez valjaka. 4. 100. utiskivanjem.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) . e) valoviti bez bocnih strana.orl:oJl/o/11I.talasasti. d) i e) .~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru. po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1.2. postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. zbijeni sa bocnim stranama. uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°). Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca. kao i visoke temperature (otkovci. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana. a iii od celicnih ploca. iz celicnih limova debljine 4 . Na SI. 4. Tako su na S1. b) nugllllli.1) J. S1. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda. abrazivnih (rude. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine. kao i sa bocnim stranama. kao vucni element. valjkasta lanca koraka t = 80. krupnokomadnih. videti SI. sirine do 400 mm. boce i s1. SI.3. a i b. sa jednog na drugi pravac. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. kao i valoviti ali sa nepokretnim.kutijasti.uJ'i:ullw/J/o .3. sa bocnim stranama. e. g i h. ravni sa razmaknutim valjeima.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca.:. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'.. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani. 4.4) sirine poda: 800.2 Shemafski prika:.

3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana.5.164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka. u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca.. 100. 1200.. 400. 6°. 450 i 500 mm. a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. Ii) pfilki i duhok. e) vafol'. kao i za ostvarenje veCih kapaciteta. a visine bocnih strana: 80. 250.. a) i b) Sf. neprckidni pod sa bocnim stranama. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike. c) iSfO. Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala. 800.h'(Jnje .4. kao i tipa poda.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i.. b. 160. sa hocnrm stranama. sa hotnim sfra/1amo' g) . kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom. 4. koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea. 1400 i 1600 mm.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama). 500.' d) ra)'ni.5 efemel1rima: 0) zbijtll. sa elementima::a I/o. 4. 200.ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta. zhijen. 125. 650. a za valovit e = 5° . 315. kao i elemenata celicne strugotine. valjcima.e f ovde jept . r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa. 355. 4. Sl. primenjuje so ravan.. Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400.. U svakom slucaju ~ < (<ilk . kada su veCi uglovi nagiba (45" . ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera.3). 1000. kada je glatki pod e = 9° . Sl.na podove sa bocnim stranama)l .5°). Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl. kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera. a manji .' tJ isfo. 4. 2 centraln. a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama.(enje to'eta i \'u(':nim Sl. 4. komadnih tereta. sislem za poc/mo7. Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt . Osnovne dimenzije poda. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje. 60°).fi he: hoff/ill Sfrana. odnosno transportera. . bet: l'aljaka..

iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon. f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni). Pri transportovanju komadnih materijala. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc.kosog pogona. da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika. pogledati S1.7.zvezde. 4. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma..3.. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile. Zatezni uredaj transportcra . Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika.4. 1000 mm. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva. a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija.6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom. b .zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI. S1.4. postavljaju se ograde. 4. ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. kao i sediSta za radnike. a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1. SI. Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. SI. Ploeasti transporteri veCih duzina. 4. Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije.ekcUe postolja ploc. b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI. kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine. Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja. metalne konstrukcije. kao i na postolju srednjih delova. sasloji se iz pogonskog lancanika . kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja.. duzine izmedu 4 . g i h. kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala .7. pogledati S1. posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava. 6 metara. koriste se ugaonici 1. 4. 2 koraka lauca). Profil zuba lancanika je standardizovan.3. 4..zavojni ili opruino .6 . kod transportera Jakog tip a. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca.optereccnih lanaca. prenosnog mchanizma i elektromotora.7). ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°... pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo..kriro/inijs/:. Kod krivolinijskih sekcija. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc. Jonih vodica pokrctnih lamica. rctko se izraduje od sirovog gvozaa. 60°.7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·. dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca. ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta. U svojstvu os- sine 2. a srednji deo plocaslog transportera. kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona..ploCicc.167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° . posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda. a . izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI. a sa strane radne grane . .srednjo. 4. kao po pravilu.a deollica Postoljc transportera. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom .'faslog trallsponera. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina.6). Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 .

. (4.8. (4.·' . Duz poda. m/s. C2 .4<p i b 0. a B _ sirina poda transportera. b i c .. a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim.4.9 0. Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara.85 I I 0.90 II I Medutim. m. Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0. ..1 ~n POD I JI 1.8 c) (4.koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0. se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl.2.1) . bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j.4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl.. SL 4.8.2) .85 S. \If = h3 . A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be. a). gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3. c .168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J. bocnih strana.sirina poda sa bocnim stranama.brzina transportera.. zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI.65 .sa nepokretnim hocnim sfranama (4. bez bocnih strana. 4. m. sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje .3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni). b sa pomerljivim bocnim stranama. tlm 3.nasipna gustina matcrijala.sirina poda transporters bez bacnih strans. transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka. Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera. Tabliea4.&).8. kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4. SL 4. 0.0 bez bocnih strana 1.koeficijent korekcije.95 0. P Kada je zadat kapacitct.3.. 4. valjkastim osloncima.20° Preko 20° 0.0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r . kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera.1) gde su: Bh .

75 i h = 0.25Bb2 B A . 3 kN. mls 2 Q.3) i (4. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana. <p = 45°.. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 . Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0.6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0. Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu.3. brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 . 300 mm.63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0.5 m/s.5) potrebno je proveriti saglasno .0 105.sirina poda. kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama.65 0. . Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera. vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ). Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta.2? m/s. dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1. 0.2 152 535 1.6v v (4. 3.koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2. za nesortirani je X2 1.gravitaciono ubrzanje. m 26.2 m.8 3/h Kapacitet. .koeficijent koji se usvaja prema tablici 4.5 238 67..0. SI. ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom.8 500 700 1100 preko 0. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4.3 Sirina poda.0 m/s). 15% I i Konacno se izabrana sirina poda. dok srednjeg tipa ..5 310 0. za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl. 4. A == Bbh\lf.7.4 207 665 1.za krupnokornadne. mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a. (4.za terete srednjih karakteristika. Upotrebom zavarenih. K~d~. lanaca malog koraka. -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2).0.2.~a.brzina kretanja plocastog transportera.9. obicno je Sm.nm.7). sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije. je t~r:~ ~rupno~omadni. okruglill kanka.4 0.4 416 1. f. kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno. otpor dill zasebnih.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim . tako da je u tom slucaju: A2 = 0. K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta...05 . male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa . kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju. nacmu nJegovog pakovanja.0. a \If = 0.4 172 44. dlmcnzljama komadnog tereta. tablica 4.. prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda. \If = 0. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2.8 .5 1.170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'.kao i kod trakastih transportera.. tIh v.8 700 1000 1500 I gde je X2 . rn 0. . Orij entaciono je qoz600B+A.8) gde su: g. pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3. O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a.. 0.01 ..1I =0 1 .4 .." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4. m 0..6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama.2m ! Obican materijal 16.5) = 3600 A v P = 3600 0. talasastim stranama. m.5 400 (4.. C2= 1.73-.7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4... prcma tablici 4. ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca.3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0.9 131 Prora{un vu{e. visine 0.kapacitet transporlera. mls . maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka. ISortirani materijal Maksimalna velicina "a".2 Sirina poda. . njegovoj koliCini . 1.65. u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era... Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4. b _.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

. 9 .' t) ~ 17 10 (0 oblika SI... od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a . 8 . Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice. Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica.:vlpnJa Ianca. 4 . S1.. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 . kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora.ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea.. sirina stcpenika iznosi 500 . . odnosno uljnim prigusivacem.se Izraduju od celika.14. amasa stepenika 25 . 60 kg.oSI1Ol'ni ..ad plasticne mase.. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku.eskalatora. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu.16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF. 4. sa svake strane po jedno. :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze. precnika 100 180 mm. nerazdvojivim spojem.) iii su od metal a sa obodom od livene gume.< 5 ~ ce. v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika. pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane).oslonac lanca.5. 8 ' o.4. Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 . te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·.caura.rase transportera . Pogoni. SI.pomocna valjka. 3 .vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. 6 . 240 N. tako sto se lanac pretho~~o :. duz Citave trase eskalatora (radne grane). 1000 mm. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru. Svaki stepenik. za vucne lance i druga dva . osigurac (uskocnik). 135 i 200 mm. a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4. 3 karkus.15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT . 4 .mvine wJI)af. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih. obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t. tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim. 4.suplji valpk.unutrasnja ploca.. Valjd..4. eskalatora: )'(lljak. 5 . Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom. potnocni )'a/jak. vlakana itd.valjcie (Tolna).17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita. Sl. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila..15. kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0.16 oslan]a se na cetm val]ka.2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima.184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1.6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora. karakterise se snizcnim sumom. kOJI se ! termlckr obraduju. Spajanje valjaka (kako supljih.J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. zaustavna podlo~ka. 4..3 ito: 1 spoljna ploca. b. ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu. a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure. Sl.:a l'uen! /(}fIOC. iii sa kose na horizontalnu deonicu.. 2 .f/ja. L~~el~stt lan:l. koja je istovle~eno I ogramclvac s. opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem.. podstepenika i cetiri valjka. 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea). odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora. 7. S!' 4. 7 -.:ateze. 11 opruzlU prstcn. svaki zasebno.' 2 ~ podstepel/ik. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom . b i C . koraka 100.osovinica za spajanje. Ubrzanje pri pustanju u pogon. Korak stepenika iznosi 400 . 4.

Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc.14. Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun. mora stepenika eskalatora. na aerodromima. ?.opruga sa tegom iii samo sa leg~m. sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati..0 m/s . 3 Iraka. '1 SI.1:i§/G/.. kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 .osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera. 4. (J zeleznickim stanicama. podesl. Masovno. Kod transportera manjih duzina. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja.4.6 . 1. ~ . Trnka iIi pod nn gornjoj. otpornih na koroziju.. v = 0.. ko. (4.. 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno .e.~A.dvn lanacana prenosnika.'ju .5 kg/Ill. 4. P.96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0.pokretni trotoari i putne pruge. r~i.27 .18).nt~lc kIet~nJ~. '. koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0. Q j - A-A """".a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine). koje se kreeu malom brzinom. Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0. 4.37. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta. '. kao i kod podzemnih pdackih prolaza. sastoje se iz sklopova .brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k . npr.ruko!JI'a/.. konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 . rukoh~a~o~n.. na sajmovima. Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase. 2.ek.11) as gd~ su: Ijf = 0.028.18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti. ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora. mahm pogollom. bez boenih strana.S ''''..' d . Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze. Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja. Valjkasti oslonci su pravi. a primel1juje se kombll1ova1l1 . sa 4. do 20 m. s.4 .prirw. noseeoj povrsini imaju uzduzne recke .5.. traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca. kao i kod plocastog transportera.4 mis. na rastojanjima od nekoliko kilometara..im o~novnog pogona.sekcija. brzinom do 1.25 .186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve. kao kod eskalatora.. 0. 600 mm. a.85 .\jJurlera: pORon. ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru.gl.. .'.0 Ill/s . kao kod stepenika eskalatora (prsten A . 6 .3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v. 0.nske zvezde eS~dIatola. za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki . stimieama metIOa. 7 . koje Cine sredisne del~ve tras.nr~cJe sc pokreee preko . masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1..grebene.6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om . S1. .. kao zateznim uredajcm.0 m/s) u kabinama.. kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora. U:'eda! sa.'''' m a Ila]e nom stepemku.zavojni. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori. Eskalator se montira iz tipskih. .. moduIskih sekcija. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature.. i 2 i 5 . Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora..18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ. kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres. preko vmtila po~ go. pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm. SI.. 500 m). 4 . potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora..u/uzi. S1.meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva.A. koraka 400 . .?ute:Jli ure(iaj.bro]' put'k . a Ila)mall)a. ravno sastavljeni pod. .transportni uredaji.'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill. 4. skupno . ?s.. Putnicki transporter.

snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 . kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase.90 . preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom.. 1130 mm.95 m/s..platnu.. LITERATURA: [21]..manji je od 80 dB.. Da bi se obezbedio normalan pristup putnika. radna sirina trake do balustrada 730. kako pri kontinualanom reZimu rada. 104 km predenog puta. 15 ..eksploatacioni vek 105 . Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon.. Transporter moze imati kako direktan hod. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 . 12°.. sa cesljevima kao i kod eskalatora. kao i za zaustavljanje. automotskog rezima rada. kao i izlazak sa putnickog transportera.0. i 1200 mm. tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan). nivo buke . 930. promenom smera obrtanja e1ektromolora. 1000. 300 m. 16000 Ijudi/h. Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje. a pridrlavaju se za rukohvate. Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora.. duzina transportera iznosi 12 . trajnost transportera ." . ugla nagiba 0 . ncposredno sa pulta operatora. 75 kW.188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi. ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista). a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja.[45] . Osim motornog.. tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . brzina kretanja pod a iii trake 0. ukupna sirina trake iii poda 800..

jedan ili dva. sa grabuljastim transporterom. Takode je i znatna potrosnja energije 5. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih. sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim.trugaca obhka pumh ploca.1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim.0Iuka (zieba). GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala. zalim sljake. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi. Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. pOtlsklVanjem du~ . Posebnu. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika . mokrih. a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . prasinastih. uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. ako se izvrse.prilepljuju se za strugace. predstavljaju osn0vne agregate podzemnog. specifcne konstruktivne modifikacije. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse. jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. Pozllati su lakodc i uzetno . Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. praskastih. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase. ukoliko strugac. ' Prema kar·.strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. pula ~anje visine od zieba. a bitno je da je za 3 . Povratno . Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima. iii eevi. osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s. konstru~tivnu. Transporteri sa niskim strugaCima. zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea).povratnim krelanjem slruaaca. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika. pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka. Vucni lanei. lomIjivih.. visina niskih strugaca bliska je visini lanca. zrnastih i komadnih tereta. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. translatormm ill translatomo . Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri.. primenjuju se za prenosenje razlicitih.lake grane transportera. kao i vrelih tereta. a mokri i lepljivi . metalne slrugotine.grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. lepljivih materijala. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel.kolutni transporteri.materijal se lakSe sipa u transportni oluk. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski. visoke temperature. SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. malih kapaciteta (do 5 m /h). Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude. poviS~nc temeperature. 6. Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala. kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. U slucaju da je radna strana transportera gornja . koji se primenjuju za prenosenje zavojne. visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea. jako vlaznih. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju. nose izmedu sebe ploee . kao i oluka. a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ . kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji.en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika. Ob~lk 1 vlslIla . posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini.trans latorno v~retanje. ukoliko je radna strana donja. pepela i drugih razliCitih materijala. jamskog transporta uglja u oknima.zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku.

koksa) i nedopustivo. Obieno brzina transportera iznosi 0.ljJorler sa )'jsokim srrugac'r.pr:gon. Sf.5.. 5. nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta. n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka.transponov~ti po donjoj grani.ma ohlika punih p{oca: P .nagnutom (Sl 5. Duzine transportera su do 100 mctara.2.192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk.2. ogranicavaju brzinu.2.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac.4 mis. a moze doCi i do lomova na transporteru. kao i habanje.. sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2. Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi. c) i horizontalno . tesko drobljivi materijali. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta. gornJoJ. pneumatskog iii hidraulicnog pogona.16 .pogon. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh. ZU . duzinu i kapacitet transportera.5 .l. 5.2. S1.horizontalnom CSl. 5.sa jec/Ilom granmn. preko pogona 3. b). rucnim iii daljinskim upravljanjem. a. hod :alezI/og uredaja . b. Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima. Osim toga. d) smeru. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca. a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca. a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1. Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera..1 Osnovna obelezja i osnovni parametri .1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4.. kroz otvore na dnu oluka. Sl. osnovne konstruktivne verzije. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca.7.' P . 5. uredaj: X . Sf.2. Ter~t se moze. 0. Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon. 5. ZU .1 5. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren).5.. izracluju se zatvorene vertikalne konture. ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6.2. a kapacileti su 50 . a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. Znatan otpor premestanja tcreta. h . a kod drugih nepozeljno.afe:ni urectaj. a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0. 5. 1. sto je kod nekih matcrijala (npr. ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka).gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma.2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5.. transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. a). . c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl. kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). p/OC\l: a .0 m/s.!. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog). pri simetricnom rasporedu strugaca. koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda. Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI. koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem...so dl'e grane .1. nagnutom (Sl.ma ohlika pun.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika. nagnuto . zale:I/. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica. kao sto je poznato.

kao po praviIu. pogledati Sl./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom. Ipak je primena horizontalnih. 5.. b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti. sirinom strugaca.3. 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0. Koriscenjem specijalnih. nalazi se iznad strugaca. Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima..zalvoreni. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 .1. sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). 315 i 400 mm. Sl. zatvoreni transporteri. kutijastih strugaca (Sl. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci. jednolaneanih transportera retka. Kocl transportera sa dva. l'iso/:im slruga6ma. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim. b i c ~ sa pokretnim bO(. po valjcima dui bocno usmercnih vodica. 5. a izraduju se i horizonlalno . 40°. lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se. kao i njegovo ubrzano habanje.0 mIs..194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° . v '" 0. a iIi je. kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera. 5. Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom.'flJim :ido\.5 '" 0. 250.3. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 .3. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta.1. Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl.1 i 5.. mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. 200.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160. Sl. Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5.200_. NajccSce sc primenjuju vertikalni. 1. zivolnih nal11irnica. c). be: bu(nih ::.. 5. otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala.1. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI.strugaca Korak cillnaku lancu t. Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni. lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti... mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip .63 m/s. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5..1 .1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca.2. a sa strugaCima sirine 400 .. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac. a. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- . pri transportovanju dubriva na farmama. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka. retko _ lanac ispod slrugaca. Kretanje. tiv. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera. 5. npr. 1200 mm.idm'a. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac.

5. pravougaonog. 5. a dvostruki .. Na strani pogona i prenosnih mehanizama. Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka.. 8 mm. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca.8. polukrufnih ploea 5. Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila...6 koraka lanca. StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 .dva lanca. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 .1. pogledati S1. a kutijastih . naroCito kada su uzani strugaci. Inace. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog.5.'V.0. povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem. ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1.. 5..simetricno za vucni lanac.horizontalno zatvorene konture. SI.. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac.visina strugaca. Kod posebnih konstrukcija plast transportera. 4) hs. mm. Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta. St. Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja. trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka..5 . polukruznog (S1. malo sipkavih tereta je 'V .. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm. b).. sa konzolnim stmgacima. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno .. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh). Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa. sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun ... Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI. b). gde je hs . Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom. lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca. 15 mm. a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti. npr. zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 . 800 mm) iIi as =0 (2 .. opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno. oluk se ponekad izraduje od drveta.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. a za vece sirine . posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. 5.197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera.. koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca.3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca. 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). komadni materijali (npr..: kuhinjske soli). Sa povecanjem ugla P nagiba transportera. zrnastih materijaJa itd). a ucvrscuju se rebrima. iz sekcija duzine 3 .500 . 1200 mm.4 izraduje se u obliku noseceg plasta.. ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca. 6 m.. a). a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr.5. b.2. Prilikom praznjenja zIeba rasuti. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom. 5. oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m.). koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi.d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom .. nemaju ove nedostatke. prekrivanjem. Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju. kao i transportcri sa jednim lancem . zatvarajuCi lanac i zleb. c. Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 .4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". Transporteri sa dva lanca. uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 .7 . kamenim plocama (od bazalta i s1.. Ko. Malo sipkavi.6 .zavojni. SI. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera. Nedostatak transportera sa jednim lancem. prema geometrijskoj zapremini toga sektora. Pri transportovanju abrazivnih tereta. zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje.a kod komadnih. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada. Lako sipkavi. 0. 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja. a hod zateznog uredaja nije manji od 1. 5. slucajnim preopterecenjima. 5. Vlsme strugaca i koraka lanca..5. naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa. sto nije celishodno.

65 1.75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn.5 a.0.. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 .6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom. sa kliznim lczistern iznosi WI = 0. kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5. = 2 .4) ... zaokruzuje se. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5. 3. = 5 . 0.5) as=i. SI. m.radna sirina i visina zieba.5... Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB.... Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0. usvaja se da je X" = 3 . pri tome se na opterecenoj. 2. Sn-J ... radnoj grani. koji se kreee bez klizanja WI = 0.Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5. 1. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje.50 I wiwr I . Eo i ho . . prilikorn rastereeenja transportera.1 1-1.2.-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h.60 I 0.2) Odakle je radna visina zIeba. Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea. m.sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru. sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera. 0..50 0. 4. (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera.10 .0 .koeficijent trenja tcreta po zIebn. u zavisnosti od tipa strugaea. N.3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 .0 1..13.prilikom spustanja materijala. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5. 25 mm yeca od visine zIeba. polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala. Dobijenu sirinu zIeba.63 m/s.0 I I I I I 30° 0. uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao .5.0 I I I 20° 0. ProraL'u!1 vuL'e. gde je 1-1 . Kod transporlera sa dva lanca..dnzina vertikalne projckcije . N.5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja. 7 i X" = 3 . a za slucaj obienog tereta je X. za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X. za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0.sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice..Njm (5.25 .5 Sht'IIl(l pros/ironja ra.visin<l sektora.koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala. ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5.1 '" 0.6 .7 a za druge malerijale je WI = 1.... odnosno punjcnja praznjcnja.za materijale : 1... Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2). m. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima. u zavisnosti od llslova rada. Olpor kretanja tereta..kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h . Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu. kao i korak strugaea.198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja. a znak "minus" .. polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa. 0. N/m.85 1.komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1.40. kod lanca bez valjaka.WI = 0.6) Sn = S. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5.... 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1.1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce .4 . . Ko = Eo = 2. 4. odnosno materijala koji se transportuje.7 . C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5. Preporueuje se da je: Bo=Xs a..lako sipkavc ..0 I 10° 0. 0.

kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji. pri proizvodnji vatrostalnih materijala.. za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 .za zrnaste materijale. = So t sinE. zrno). koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5. g i 11).9.... kg.7. dimenzija priblizno 5 . 5. . za neki ugao otklona f. cement). Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni . 5.3.9) horizontalnog transportera SI. a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr.'isoke slrugae'e Wh=g mtWt. industriji gradevinskih materijala (suva glina. kreda. Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala. (5. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. Uostalom.-. caj.j). Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm. horizontalnu. Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8.6).masa posude tereta ispred strugaca. (5. pa je tada W So ~19. drobina itd).9.8) gde je h .9') gde je mt . krec.. nelepljivi materijali. koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. _ W"ctgf t Sine. mirisnih i toplih rasutih materijala.. m..7 i 5.. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°.vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta. opiljaka livenog gvolaa. Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) .: tucanik.- > W h cose. (5. u drvnoj industriji . t . strugotine od drveta. brzina lanca iznosi do 0. Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda. ctg .vertikalno zatvorenu (Sl. za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2.. secer.6 Shemalski prika. Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno.1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter. 10 kN.korak clanaka (karika) lanca.pri transportu opiljaka. t (5. shob.ugao otklona elanka lanca.8 je zatvorene konture lanca 1. 1200. Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca.cirkulacionu (Sl. Sl. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki.empririjski koeficijent.. Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni. m. 5. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl. 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca).l2. kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 ..10) E = f = 19. rasutih materijala. u kombinatima stoene hrane.sirina strugaca.5. 3°. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije..--. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 . 5. 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi). Sl. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0. Mesto punjenja cevi materijalom je 4.56m/s).8 hs .. masa strugaca ne uzima se u obzir.200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke . 5. f . 5.10') Obieno je So = 3 . Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale. pesak.7). Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal. si/" koje de/uju 110 . namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih. Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl. da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost.1. prasine uglja i drugo.3 Cevni grabuljasti transporteri 5. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So. (5. m.. a . Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase. B . slad. Na kraju racine grane. u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu . kosu i kombinovanu. zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce.

. kao i na krajnjim sekcijama. . gotovih standardnih cevi i lanaca.n :::glubolll $it zu a) p . pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa. g i h .pogon. ZU .zy. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika).5. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI. u visokom koeficijelltu ispllne cevi.. P . Nedostatak cevnih transportera. pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate.8 (} i b Pu/. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub. mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata. na mestima utovara ..Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. temperature 700 . ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera. duz horizonlalnog.9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ. pouzdanoj hermeticnosli.ate:ni uredaj sr. njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom. a ispusta zagrejana. U sekciju se dovodi hJadna voda. U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova. Meautim. poduznih izduzenja.hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure. pri transportovanju abrazivnih materiiala.8. tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. Pri transportovanju vrclih terela. postavJjaju se kompenzatori toplolnih.::. ukljucujllCi i prasinasti.7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. 5. transportovani materijal. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih. mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima. a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa. pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta. 5.203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac. astataka sagorclog pirila). tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja. punih ploca po Citavom poprecnom presckll.:u!1I0 ZU!l'orelle }. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija. llOOoe (npr.5. Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera. ogleda se II habanju cevi i strugaca.oplerecenja grabuljastog transportera. pro. p z t) g) h) SI. SI. istom brzinom kao i strugac.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en.:on/ure kretallja.

mm: . Bilo koja da je trasa transportera.2 ~I Cevni transporteri.. 5.. debljine 10 .2 18. ravan izreza i zvezde ne podudaraju.4 0....3. Kacla je trasa sIozena (kombinovana). Kl = 2 . Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno). a parametri transportera u tablici 5.6 28.4 9... tablica 5.1 I 1O~1 20. okruglih karika.7 7.6 14.05 0. a obruc ..32.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca.3. 200 8. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla.0 2. iz odnosa (5.6 9 : 219/6 198 480 . maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m.8 2. 3. kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi)....6 16 i ii 5.2 26.2 4..2 4.2 0..8 iIi zavarivanjem. . gde su KI i K2 .16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 .400 160 .lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m. kao i precnika cevi D.4 I 203 2.1 30. c. medutim. prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 .7 4 159/4. plasticnc mase iIi gume.200 11. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja.4 3. a ponckad jc i uze vllcni element. 35 m3 /h). medutim to se ne preporucuje.. SL 5. Obrtne uredaje transportera. kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni.0 9.6 14. Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl. StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece. 4 i K2 = 1.8 1. mm Korak strugaca transportera. Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara. obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera. .6 5. 0.400 17. 108/4 Preenik strugaca.bandaz od gume iIi p!nsticne mase.25 0. a to znaci da su takvi lanci i skuplji. . U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. 5. Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl. koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima... korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca.10 0. m/s 0.. Kl = 2 .400 260. kao i land okruglih karika.. 6 i K2 = 2. mm .7 2. 100 mm ** Dcmnnl37. pri brzinama transportovanja od 0. 13. za pravolinijske sektore duzine do 60 m.0 40.30 111. I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1.0 I' 0. za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0. .0 .ia.8.ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01. Strugm"i sc izraauju od celika. kg/m 94 320 . Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca. meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca.4 25. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t.6 7..8. 51.0 I 254 I 305 .. Kod transportera prostorne.I I 3. SL 5.4 . 36. Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan...2 4.204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera .5 142 320 .125 0. a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera. c).3 I 10.400 mm. 600 320 . kod transportera kombinovane trase.16 .0. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi..0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima.8. kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda.20 TabJica 5. a zatvoreni su hermeticki u plastu na . nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca.03 0. .11) I 4.4 18. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca.1 20{).0 21.. to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera.15 0. kombinovane trase primenjuju se demontazni land..konstruktivni koeficijenti. 20 mm. Sl.4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala. koji sadrze vertikalne sekeije. kada lanae prolazi kroz srediste. savija i u levu i desnu stranu. centar strugaca iii bocno.kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **.horizontalnog . asimetricno. a cev oblozena.0 I 43. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde. odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 . Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni.8 I[ II.4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi.m/s. livcnog gvozaa. b).8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5. 5.3 22..10.

2 ..10 Shema e/emellaro gral. 30) zaohetanja strugaca..5 . Duz sekcija.pritisnuta pokretnim strugaCima.. a potom se on zaokruzuje na blizu.4 m/s.. 5. Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina). pogIedati glavu 2. Struska se montira na cev bez zazora..0.zavojni iIi je sa tegom. 219 mm (ponekad i do 305 mm).u punjenje. 51...7. 5.9. 0.. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno .. 51. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom. kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom. 6 IlUll. opruzno .13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda.e preseka cevi. suprotna grana Ianca . Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom. Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom.11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc.translatomo kretanje i osciIujuCi . Praznjenje St. 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 ..5. a za vertikalne deoniee je Wlv =2. Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0. zidova debljine 3 . Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom.0 m.. Hod zateznog uredaja nije manji od 1..11 je u zatvorenom plastu 1. 0... ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1. 5. 0.. Koeficijent Ispun.. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca.6 . Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika.5 . koji kIize po njoj.6. 5. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0.. 5.uredaj . 5. b i c . 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 . za strugac presvucen gumom w =Ig = 0. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih. 2. 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° . odnosno pogonskog kolura.... a frekvencija 750 ..3.1 . Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI. Urerlaj za 6J. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima.5.8 '" 0..3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera. na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena . SI. Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi... kada jc trasa prostorna... .uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J . Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51.'enje je vibracioni. standardnu dimenziju. zaseccnom civijom.11 (koji su posebno pnkazam na 51.12~ sa strugaCirna 2.taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2. 51. 0.obrlni uref... ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N.'ra . 1500 oscilacija u minutu)..11 1 zateznog 4 Iancanika. 3.1 5. usvaja se da IznOSI 0...6 koraka Ianea. te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa. predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera.. kao i u pIastu pogonske zvczde. 5. 1500 . nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala .4.206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc... 3 mm. ·. Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0. Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati. odnosno preko pogonskog 3.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5.trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 .3 .

5. veca za 2 ".14. 6 pula od visine strugaca. posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 . fig .14. 10 mm (SI.208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica.los i transporteri sa uronjenim strugacima. b .14. Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1.komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter.kosi.. Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna. pribIizavajuCi se visini strugaca. sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti.pogon.5. neprekidnom sloju.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava. SI.5.sa d1'o lanca . pa se i visina sloja tereta znatno snizava. sa urol1jenim struga(~ima. premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom. na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala. 6 . sekcija Iroll.ma: a . sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI.13 Pokretni cleo transporrera sa n. a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku. 5 . Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni. SI.zalezni urertoj.. Kod kosih zIeba. d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom. helmeticki zatvorena oluka (ccvi). jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi. Kod horizontalnog zIeba visina slo. c. 2 .dm sfrkugac. sa niskim strugaCima: a ___ . 5. ] . 5.. e . pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. sto zavisi od svojstava transportovanog materijala. sredllja sekcija. Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc . sekcija pogonskog lallL'allika. 5.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam.s/.sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom. gusto zbijenom sloju. c.14. Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba. Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane.14 SI. odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna. c .sheme transpnrtera.ija j: visina jed~ naka visini strugaca. 4 .J .. kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce . 5. b) SI. ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca.12 Grabuljasti transporter. Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena. t. odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala. Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca). Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka.posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p".cu .ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba./) . Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn.

2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske. 12 mm. 130 mm). kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno .zavojni.80 .3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk. veoma slpkavlh. kao I u prehrambenim preduzeCima... pn brzmama 0. izI~ska lanc. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 . ravl1lh strugaca.13. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala. a to su usmeravajuci koturovi. zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O. ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika. Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t. Kod transportera sa jednim lancem. na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu. koraka 160 iIi 200 mm.16 . zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! . 5.dva lanca... 500 x 320. 30°.ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih.. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[.habanje Janca.4 mis. zIeba Slrme 200 . profilisanih (S1. ograniCenost duzine trase premestanja materijala..1 .210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji . 320 x 200.. Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 .. Transporteri ovoga tlpa. od 8 . strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 . a koji treba uvek da se unapred pripremi. a u posebnim slucaJevlllla I do 0. S1.. sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine. mogucnost. ~ao . S1. Kod cevnog para: lanac oluk.4. 30 mm). 5..12..13.. sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI. Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama. duzine prenosenja materyala do 60 m. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora. tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca. kod blago nagnutih transportera. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5. odnosno zvezde i nepokretne sine. obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera. 5. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca. vukIjucujuCi i vrele terete... 65(] x 4(]0 mm. zbog ~eravnomernog habanja lanaca.13. temperature do 700 0 C. kapaciteta su 5 . praslllastlh. c). Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa. Primenjuje se . Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom. struaaca i dna olukva.. kod hori . posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim.a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera). potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20). b .d. jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke. od VlSll1e lanca (50 . Kolurovi. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0. 200 x 125. a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta.4.ZIna.om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini. Najvece je habanje elemenata zIeba. Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase. 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro.8 m1s. a za vece sirine od 500 mm ... pogledati glavu 2. profila i ceIicnih limova. zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine. Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza. sa uglom naglba od 20° .. a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. kao i nedovoljna krutost dugackih... 5. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba. 5. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI.. StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju. 5.. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. 400 till. 320 m 3/h. a).85. a kao ncdostatak .. . l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca.6 . lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade. 0.zvezde. a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala..14.4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa... strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca. u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima.13.. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI. dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca. 0. a I b).. b) iii limemh traka (SI. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka. 5. . 650 mm i kapaciteta 25 .. visina sloja materijala jednaka je visini strugaca.ukata . 0. g.. Transp~rteri niskih strug. kapaciteta 5.. c).13. 5.. Izraduju se transporteri niskih strugaca. zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0. kao i osloni valjci.

kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1. u direktnom smeru premn kraju transportera. kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika.4. :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l . otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije. izgled.ni urer1(~i.5. a vece na zrnasle materijalc). gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram.212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde. Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu.15. sa tri 1011co: d-e. b pocetkll transportera. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem". a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera. c.0. '" (0. 5.:.Oplf..4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona). 5 . c} 51.strugac.15 . plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal.9 0.fa!7(Jc. 2 :'.a donje i gornje grane fransportera. to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0. S1. Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom. ako je neophodno .l~a sa dl'a Janca. 4 . pri tome se ma. a.15. 51.zbog naredne tehnoloske operacije. 3 . terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru. Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. kao i svojstva transportovanog materijala. kod strmo nagnutih transportera.ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0. Lanac i strugaci.pugon. J . a i h. 5. 5.6) Bs. da iznosi priblizno 17.sirina strugaca.otuk . ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste. a odvodi se zagrejanil.poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111. gde je Bs . dno oluka transportera opremljeno . 51.2). 5.15. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca.01 0. odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu.3 '" 0.ate.c . :0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ. b .5.16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera. 51.8. prema eksperimentalnim podacima.

5. a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera. Prcnosnik pogona je reduktor. neopterecenoj grani. PogOtl . sa dva. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera.17). olucastog poprecnog preseka. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja. transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. od· nosno dva motora. 5. konzolno.a sa tri lanca og. Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan. SL 5.16. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde. .16: b i sa tri. c paralclno postavljena vucna Ian ca. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca). honzontalno zatvorene konture (SI. dva iii tri) je demontazni. e) i kombinovane konture.16. mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 . povecana cena. !rasa. kao i za pouzdaniji rad. a posebno njegove racine grane. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. Jezgro profilisanog strugaca je oblika. .214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. precnika jezgra 14 1 18 mm. podeljeni su na dva dela.eba. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl. odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor.16. visine priblizno jednake visini lanca. kao i masa transporter. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca. 5.5. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°. Sl.0 c. sa lri unutrasnje strane. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno). 18 kg/m. koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a. la~~~ (jedan. na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ.. a na suprolnoj.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli. Zleb se izracluje preso'vanjem. a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom). koraka karika 50 iii 64 mm. Sl. dva iIi tTi vucna lanca. a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije.16.5 m. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) . te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava. posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost. 2. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem..5.. d .5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5. nagnuta I hOflzontalno . elektricni. a . Vu~ni element . na prednjem. d).Trans~o~ter moze biti sa jednim. kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. tall. SI.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka. ojacane konstrukcije.hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure . Medutim. b i c . celicni.l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato. 5. Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi.a. Transporter se montinl direktno na pod okna. 5. 640 1 1024 mm. a Izradu]c se od termicki obradenog celika. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika. Kod poslednjih.4. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu. 5. pneumatski iIi elektrohidraulicni. StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1. zIeba izraduju duzine 2. materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka. portera. razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl.16. Korak strugaca iznosi 480.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a. SL 5.

afl'orelle kOl1{ure. hie). 5.: cementa: ugljvene. prasinastih. Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala. 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac.216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala.a/uk transportel'a. e . Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi. te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni. g.{. 2 .:a perUe. Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose. u. SI.onralno :afl'orene kon(ure. vertikalnim deonicama. prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru. 5. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima. . tj. 1 .rasterC(:e'~je. uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace.· h . materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima.\·port{)WJl~i(j materija{a. ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama. S1. kao i otporom khzanja cestrca. kosu. prikazana je na SI. b .verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g . d . SlpljlVOSC.18. 1 _ :afe:na zvezda. 4 .radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima. koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala. 4 .\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(.pogons/. 2 . !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala). Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala.ll (pokretljivoSCll). stvaraju i dopunski gubici usled kli. ./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51. 5 .l'erfikalno z. ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta. 3 . nego i u kosoj i vertikalnoj ravni. 5./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI.5. Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca.5.punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru. tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca. h .praznjenje fransportera ohlika elC!'otora. vezivnim svojstvima cestica.19.rasterecenje . a. a posebno na vertikaln?m sektoru.5. prasine itd).I!7()I'l'7 traSOIn rran.ohrfni doho. koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca. SI.19) mogu imati horizontalnu. hori::.:a z)'(~zda .17. veoma sipkavih materijaia (np~. z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:.19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f .ma: a .'(anik. 6 .18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () .prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran. veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka.punjenje fransportera nbfO. vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51.neoprere6ma grana /(lnca. Pn transportovanju suvih. od niskih strugaca punog poprecnog prescka.b. kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala. 7 .pogonska :l'eze/a. zanja strugaca po sloju materijala.ma.faJ1(.strugclt. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica. 5. Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala.rae/no grana lancel . 5. Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1.20.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(. c .

.. Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda. kao i prema obliku slrugaca.80. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala.silnokomadnih materijala. K t = 1.90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera..25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). . 0. .90 . obicno je Eo :. prasinastih. Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali. poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada. 5.17 i 5..strugace. kao i vlaznosl materijala. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem.1 . Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0. 0. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90. jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica. pri uglu nagiba ocl 16~ . K .218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih. r 'j zrnastih materijala. 320 x 200 mm. 14 m3/h. PfilSkastih. 200 x 125. oJ SI. s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala.18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja. _ [aktor brzine.20) 0. 10) a. . kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m.. gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka. 0. po kombinovalloj trasi.3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5.dodalni otpori. praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala).05 . Kv = 0. . Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca. . prema brzlIll lanca). a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc.:: (8 .punjcnjll bez primene doclavaca. b .... koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi. _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku. clejstvo korozijc..vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era. . samorcglllaciji opterecenja .. 5.5. veliki .10 _ sirina i visina radnih clelova oluka. .. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc).2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI. a za visine poclizanja do 20 m). kao i Iaka drobljivih malerijala. zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca.5. 22 m 3/h..060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v . m (vicleti S1. a manje na transportovanje prasinastlh.85 . 1. takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei..5.jedlla sekClja Irase fransporlera I I. Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi.. za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis. lepljivosl malcrijala za metal .12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt . (... Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta. 5. prasinastih 2. kako prcma nacinu izrade. obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 .. . zrnaslih i sort ira nih .200. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima).6 . . daklc male cvrstoce i tvrelace.. kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?. strugaca i oluka.21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ .elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. tako i prcma konturi trase. 5. raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni. karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa.. StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla. Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova. Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala.

6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata.. Za gornji horizontalni zid.2 kN. posto su zasiljenog profila. ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. npI.. kapacitet 3 je 1..5 .. dimenzija i duz:ine. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred. 5. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije. unutar koga se krece poluga 2. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka. Sitnez propada u oluk transportera..75 m. kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. precnika 0 76 i debUine 8 mm. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4.21. a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm. ' 10 m/min. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju.4 . Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka....bodlje. Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno . 5. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7. Sl. LITERATURA: [45) .. 75 m. te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera. 2.0 tlh (8 . Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1.. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge. odnosno strugaca. 15 m /h). 1. 3. izraaena od okrugle cevi. koja je nakvasena uljem i emulzijom. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina. u smeru radnog hoda poluge. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi .. kvadratnog poprecnog preseka. Poluzni transporteri su duzine 50 .translatorno. Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1. brzina kretanja je 5 .5 . Hod poluge iznosi 1. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije.220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase.

1.koficasti i koficasti transporteri prenose rasute.2. Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana).kujhYastih i !rumjJorlera. . KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI.koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p . oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~. Grabuljasto . Uprkos istovetnosti transportnih linija. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca. unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1. a kao noseCi element . T. SI. Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi. 6.KOFICASTI. komac1ne terete.koficasti transporteri 6. 6.:ule:lli ureduj. Pr i. c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto .222 Grabuljasto-kofiCasti. koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta. ZU . a transporteri ljuljaskari .2 k(~/h:(/Sfih d) Sf. SI.SIOl'Orll(f Jtunica - 6.zate':lIi Llredaj.oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police .isLovelne. SI.eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom. kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera.pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P . transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti. vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5.koficasti transporter. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2. Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru. zatvorene konture.. U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta.2 Grabuljasto . ZU .'hema grabllljas/o . koriste se grabuljasto . koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6.Ijuljaske. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija. koficasti. Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase.:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala.pogOl/.a transportera.1 5. 6.3 sastoji se iz dva beskonacna.' Shem({ grabuUos/o . 6.U!()\'(lrliU slalliea.1 i transporteri Ijuljaskari.' U utOl'onw stOIi/CU.. 6.koficastih i koficaslih transportera). pogOJ1. GRABULJASTO . Pr .1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto .6.2. kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera. a takode i transporteri .\tOl'anw sfonica .' U . koje se krecu c1uz horizontalnih deollica.koficasti.

600 mm.. pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu. Pagan . i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru.koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka. za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9...4. na istovetan nacin kao. Kofice su prizmatiCnog oblika. e~erg~e.fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 . 6. Potrebna zapremina ko. 2. 200... zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka.0 ko.-k. koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama . bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45". presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno. 25 Neelostatak grabuljasto .uju se z~ transportovanj.zavojni. a druga 2 jc zatczna. ko.e veoma sipkavih. visoka potrosnja pogonske.. Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B). ko.va transporter a u suprotnu stranu.. nizeg horizontalno. o .6.el zateznog uredaja iznosi 1. Grabuljasto . S1. zavarene konstrukcije.flcastl transport en se relativno malo primenjuju. Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3. 1200 m~. 2. 250.6vp'l' (6.~OO m 3/h' duzine ho.raka vucno.. a dubine su hi = 150 .luka. premda je ono. manJe . koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno .2. slicno strugaCima.1 primenj. SI. 6. zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala . Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje.1 ) . koja se izraduje od valjanih [ prorila.unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7.2.2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315.?el Q = . 6 i vodica kruznih sina..3 Shema grahuUasto . Usleel ovih neelostataka grabulJasto.tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm). a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A . Pokretne kofice. Na kraju donjeg.. 400 i 500 mm. Qa 3.A).:nJc. 300 mm.lClllh grabuljastih transportcra. doh vat ko. .fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = .koficastog transporte:-a o. strugaCima.. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica.g lanca.koficasti transporteri.Izr~zeno.5 .eelicnog lima elebljine 3 . neg~ ko. prasinastih.obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo. Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca.fl~a JC A = 300 .automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno.koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka.g sektora. 6 mm. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo. na kraju radne grane) jc pogonska. ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja. matcnJ3la ~ vertikalne zielove o._ gledati glavu 5). sirina kofica iznosi B = 300 . oel . Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8.elreduje se prema preporukama u glavi 2.rizontalnih deonica iZllose elo 100 m. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem. ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr. horizontalni sektor. a Vlsma podlzanJa matenJala m. '1 'f" 6.3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto. SI.. horizontalnog scktora transportera. droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala. a potom prelaze na gornji. pri kapacitctu transport~ra •. Ho. 6.d Ob.224 Gralmljasto-koficasti.

J. koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 . \jf . ' z pravo 111IJS og. 1avu 2) Sile otpon duX I. honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera. . 6 .1 Uredaji (6..226 Grabuljasto-koficasti. 6. .90 (manje vrednosti odnose se na komadne.6. pogledati glavu 5.koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k . 0 1'"zatvorene .'fni lanae. 3 kofice: 4 . . Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice. pogledati 51.3..vodice. 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu).koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2. 5 .75 '" 0. prevrtanjem kofica. k ' .vur. dProracu~ :uc~ grabuljaslo .obr/Ili ureilaj 6. tako da su i koeficijenti istovetni.u kgll. 3. v b ' .4 Elemenfi gru/Ju/jasto . 51.rasterec:ellje. 10 kN.dimenzija najveceg tipskog komada tereta. za horizontalne deOllice. ..pogol1sku zvezda. kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja.uredaj:o.0. n .l!t:q)orfera: a pokretJJi deu. J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI.1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju..konk kofl'ca' . 6. 6. 2 .. konture trase transporter a (pogledati a k "v. 0. Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T . prafnjenje . 0 ..rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0. uslov·. odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja.. II: I r' 1 '.u t/h'' ak . . Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba. b . kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje. gde su: Q. kao i grabuljaslo koficastog.' 1 . a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J.2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' .. B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima. m.zafezuo zvezdu SI. 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera. za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose. p .5. = 3 '" 5.16 ".koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak .. . . pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene .6 mls).3 Koficasti transporteri 6.kopeastog Irf.0).5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt. za dopremane po redu. tako i duz horizontalnih deonica transportera.5 . .

I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. 6. 6. 6.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta. SI. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje. kao i ureaaje za prevrtanje kofica.7. . a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna. Sl.315 m/s i \jf = 0. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje. mrn ak kofice. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0. 6. a i b i rastavljenim. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova. u proizvodnji hemijske industrije.3. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari. SI. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala. osIanjaju se preko osovina.. 500 tlb. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. SI. koje se pricvrscuju za lamele lanca. K?f. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. odnosno rasporedu kofica. do 150 m. C koficama. a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica. 630. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama. Prema gustini. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. 6. 500. 6. pri gasifikaciji koksa. de~nice . u fabnkama cementa.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315. SI. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama).6) Tablica 6. Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje. nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama.5. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno.7. zrnastih i komadnih nasutih materijaia. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. Zbijene kofice. 1 Korak vucnog lanca. kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . od ce1icnog lima. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta. obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih.7. pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . Lakse se.1 Sirina kofica B. prasinastih. pnmenJuJu se za transportovanje suvih. 6. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom.. Valjci SlI sa obodima sa kliznim. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. duzina horizontalne je. m I Masa I 126 1.8. odnosno kotrljajnim !czajima.. tako i pri eksploataciji transportera.. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera. S1. da nema prosipanja materijaia .4 m/s). 6 mm.228 Grabuljasto-koficasti.6 su zavarene. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala. 400. visina dizanja je do 60 m. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova. u eksploataciji ugIja. 800 i 1000 mm.1). Ko/ice. kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. I 1000 . a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. debljine 2 . t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0. 6. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja. bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera.5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A. veoma sipkavih. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a.

koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl.6. 2 kope'. tako sto se kofica naginjc. Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl.6) za prevrtanje ispusta na koficama.jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju. 4 . a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra. Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim. konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI.".urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI.:olica sa ~'{iJ1u. Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica. 6. sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I ..fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1. 6.6. Sl.ko/ica. 6. Sf.porlera . a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje.9. 3 . 6= . Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene.ikom l1a koficama.va/jei no koJicama.grlJlliL'{llik.9.7.9.a. 6./juk za pre\'rlall}e KOjica. ' Sf. 6.. ~ . 2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem.9 a .n . kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu. a i b). 5 . Sl. 3 ./. Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma. prevrtanjem preko sine za praznjenje.. b.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I . J . b i c . a iIi kOllzolllim valjcima.I'u(ni lanae.8 Ure(taj ZO punjellje tram.1)..kojh. prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl.'""- .ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l. koja se nalazi na kolicima. 6.grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim.' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje. SL 6. 6.6 Pokre!l1i deo aJ SI. .230 Grabuljasto-koficasti.

a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. sa . koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu.04. Vutni element predstavljaju dva lamelasta. .2). a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama. valjkasta lanca koraka (obicno) 100.4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare. e). Lh i Lx . Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki.6) gde je S = 1. m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} . (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6.11. .85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele). sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama.2. Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1. Trasa premestanja je slozena. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2. 250 i 315 mm. Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0.kolevki). g mk m.gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. 160. m. H .70 .visina podizanja (ereta. .02. kg/m. Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca.mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera. (6. i obicno ne prclazi 150 m. 0. zapremina kofice iz izraza (6.6t.:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea.5) Zatezni uredaj . - korak kafica. 6. dimenzija i mase transportovanog materijala.3000)B.1) iIi se odreduje iz odnosa: in .horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona. m. koji su ugradeni na vertikalnoj deonici.. kg.08 i 0. a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom. 6. Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6.. (6.a k .10) prema konslrukciji slicni su koficastim. za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0. Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije.. . 6. Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S.1).3.06.4 ) gde su: 6. Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki . pomocu razlicitih uredaja.9). elemenata masina. qo = (2500 . koji ce se razmatrati u glavi 9. kao i istovaru.3) B .10. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca...koficastih transportera. 0. m. 08 . usled agresivne sredil1e. ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta. tzv.. pri visini vertikalnih sektora do 30 m. 5iJa otpora H-:.3 (6. Ukupna duzina lr. obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena . Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0. knjiga. Kada su velike visine dizanja (npr. Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2). 200..koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja.ie zavojni iIi opruzno-zavojni.45). Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata. a .koeficijent ko.16 . 1.... 3 kN. 0. isto kao i kod grabuljasto.05 . 125. - masa kofiee. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. Ijnljaskama (kolevkal11a). kao i naeina njegovog utovara i istovara. Jik .=2 . LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga. srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0. Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka.232 Grabuljasto-koficasti. sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa.sirina kofiee. 0. rucno iIi antomatski. samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama. Pri automatskom utovaru tereta.D3 i 0.obodima na pokretnim valjcima. U kojim3 delnje korozija. u zavisnosti od oblika. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6.. Sl. Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima.ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde. .40 m/s. . 6.resetki.

S1. Prema tome. 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca. 6. I ! I :.resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera. sveznjeva.35 mIs.15) i (2. c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi".5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima".--~-----. tleo Iransportera sa Ijulja. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 . posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano. b kao i horizontalnih. .11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p..otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl..zatezni ureaaj.. 6.pogon. 6.12. koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena .-~-- Sf. bala. Prema tome. Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2. a korak popreenih sipki .fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . 7 pokretni deo (land so Ijulja. postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. 2 . S1. .vkamo sa d)'u !onca.ure(tuj:a iSfOl'or. St. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba..:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja. za koje su prievrsceni odresci platna . za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2). DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki. 4 .resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra.12. 6.jezgara iznosi 750 .10 TrOllsporler Uu/jo.12 nazvani su prema njihovom konstruktoru. sa supljim osovinicama. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca.I'odico. Tako se duz vertikalnih S1. obicno Jamelasta. 6.traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje). postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar. povrca itd).16). 6 . 3 uredaj!tJ uIOl'ar. 1000 mm. 6. Preko punih sipki slobodno su navucene cevi. 5 ..{kar: 1 . naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama. koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova.. plodova voca. Njihova brzina obicno iznosi do 0.234 Grabuljasto-koficasti.

2 x 1. pri neprekidnom ...eleva tori Transporter elevator iii" ". Pogon: P .. od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama. kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica. . transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr.13 povezan je se pogonskim zvezdama.ti f. a transporter se pllni dllZ svake etaze. transportera. b i c . masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg. Transporter . S tim u vezi.. I --~--r---~-.. kao police. Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina. za utovar i istovar brodova.elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta. tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno..transportera.pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg .efel'oror: P .5 x 0. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno .transporter. . od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3.zure:::n! uredaj 6. podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju.zaluzine.. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu). odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala. za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog. 6. obavljaju se rueno. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0.3 m/s. koraka 25 .12 Transporter Dona/fa: a ~ shema. Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda.13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora. ZU . a nalazi se na gornjem dell!. Noseca povrsina 1.kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda. sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera. I I . Slim u vezi.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2.13 Tran. razlicitih paketa. a drug a (zadnja) .i I I f . a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika. SI.\l){)rrer . 1. izmedu donje palube i dna broda. Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri. vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama).7 . c) Sl.. bala.pngon. vrste tereta.. elasticnie roJetne ..6. kao po pravilu. 100 mm.6 Transporteri . 6. SI. b) ~. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda. pretovarnog pros lora na brodu. 1000 kg. a predviden je za transportovanje dzakova.zavojnog zateznog uredaja ZU. nasipne dimenzije 0. trakastih iIi plocastih transportera.kontinuiranom iIi prekidnom transporHI. SI. Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni. debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka). Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu.spoIjasnjim lancima 4. npr.5 m. pogledati S1. 6. sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 .6. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu.236 Grabuljasto-koficasti..

..komadnih tereta.0 m/s.. 1000 kg.. Poznate su konstrukcije transportera . mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija.elevatora su: nosivost povrsine 25 .60 m/s. hrzina kretallja noseCih povrsina: 0.. visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m).elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza). koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera .elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera. Slim u vezi. siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati. transporteri . LITERATURA: [45] . .36 . kao i visoki casovni kapacitet. kao i praZnjcnja materijala . 2800 komada/h... Transporteri . 1. Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala.. za kapacitele 1300 .238 Grabuljasto-koficasti.tereta. 0. za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja. jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi". Prednost transporlera .elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m.16 . mase do 30 kg. kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno .elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama.. kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0..

koje zadrzava sav. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter. kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca). viseCih transportera sa neokretnim koficama. Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih. Kao sto je navedeno. Na SL 7. 7. na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni. ravnomerno. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima.1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. Na mestu . odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti.tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. horizontalnom delu. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama. u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu. Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. tako sto se okreeu preko posebnih. Kod koficastih. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije. npr.1 7. tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. odnosno zapremine kofica. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala. duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala. VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala . pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu. Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). tako i na vertikalnim deonieama. a to je na donjem. a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. te 5e tada i kofica prevrce.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. sto zavisi prvenstveno od velicine. SI. kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka. 7. sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama . ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe. za tu svrhu savijenih sina.izmeclu kojih nema zazora. Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano. kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti.k jena sina.

hori. a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. na kome koflce silaze nanize.koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0. 5 . Pogon se nalazi na kraju horizontalnog. 7. !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera. .3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe. i (tlh). postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama. dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera. tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter. 2 .. a na gornjern. 7. Sf. Na Sl. praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija.6~\!fPv.Pogon .':! transportera. kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji. (7.242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase.2 .\'erlikalni pIa. Medutim. horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. obicno na pocetkll horizontalnog dela. 7. MatenJal se oblcno na donjem..' 3 . ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica .oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb.pogol1ski lanL"onik.. U opstem slucaju. posto premesta materijal duz oluka . 7.65 .80.3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era. Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3..gurajuci ga koflcama [spred. Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. d) Sl. horizontalni oluk. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka. a i transportovani materijal manje se drobi i sitni. gde Je zatezna sila u lanell najmanja. sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta.1) gde su: \!f ak .koji'c{J. 6 .kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta.mik Kao !ito se moze uoCiti. a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera. Na Sl. dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora. odnosno ugradnjc ovih transportcra. jer su manji otpori. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f . 4 .ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera.zafe::ni /anCt. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc. prasinastih. 0. horizontalnom deIll trase doprema dodavacima.2 prikazane su razlicitc shcme izradc. dela.

kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice.. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii .6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava. a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. b adlikuju se velikam savitljivaseu.50 m/s.gustina materijala. to. za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike. . Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. laka sc vczuju za noseea kalica. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta. 3 . do. 7.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem. C St.5. taka da dastizu i vise hiljada metara.'itije. 7. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni.4 Konstrukfil'l1o i. recimo delova motora. 7. Na Sl.30 mis.5. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2. 7. Zavareni. na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje.. . Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje).korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice). pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca. za radove na montazi. 7. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. slozenim putanjama. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima.2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije. DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite. a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade. Sl. 7.brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min. sta znaci da se sam transpart obavlja po.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni. Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3..5 c. slozene putanje kretanja materijala. 7. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera. Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii.40 .zapremina kofica. 25 m/min. a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. I (dm\ 7. Sl. koji se izraallje kavanjem. Na Sl. S obzirom na navedene pr~dnasti. 0. tlm . pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1. kaa i od planiranag kapaciteta. a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba. m. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca. Sl. kaji se izraauje kavanjem. prcklopni lanac. 0. u fabrici motora. preklapni lanac. 7. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima.15 . Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni. . s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima.. Zavareni lanci. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera.5.

zvezda lancanik iii pogonski kotur.2) gde su: v m .tezina jediniee duzine lanca. kN Gn . .teZina llosiljke (korpe). preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik. kom.clanaka Janca. kapaeitet transportera. a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala. duzine pojedinih sekcija.rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe). gde su: Gk - lezina kolica. kao i njihovog izduzenja u toku rada. koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7. shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima. u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. . Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je.6 SI. (7.7. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera.3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri.5 Pri transportovanju komadnih tereta. 3600.brzina kretanja viseceg transportera. broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih. (7.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf. m/s.broj komada tereta na jednoj nosiljci. U slucaju preopterecenja. transportera. zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel. kN ql . lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma. kN/m. Clk . 7. visine odredenih vertikalnih deonica.3 Proracnn visecih transportera (kN/m) .v'm ak (komlh). Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika .

v . kN/m. Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera. vis ina dizanja iii spustanja tereta.2 . potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica. tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 .sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika. kN L . nosaca i vucnog elementa. Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta. - sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu. m.9) Sn_l . m.opterecenje praznog dela.04. tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1..02. kao i otpora usled teiine. m/s LITERATURA: [12] . kao i od uslova rada lransportera. Sila nakon izlaska transportera iz krivine. 1.7) + --'- G ak (kN/m). q . otpora usled savijanja lanca.8) pri tome su: 5n S. - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi). kao i otpor na kosim delovima trase transportera.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak .. <p = 1.rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe). kN.6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L. cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova. qo . . otpor na vertikalnim prevojima. Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7.stepen korisnosti pogonskog mehanizma. u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca.~N.koeficijent otpora.sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde.1.) moze uzeti da je w' = 0. otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova.5) = 1.q h ) . (7. t. SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) . otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama.brzina kretanja transportera.4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora. kN. (7. kN. povratne grane viseceg transportera.. Sn . .kW 11 (7.06 .04 . m. rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke. m.koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:... s= 1.07 . kN/m. p = 5 0 v .pogonsko opterecenje.duzina trase vertikalnog pregiba transportera. i usled krutosti vucnog elementa. u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret.sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica.' gde su: (7. Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje. pa te velicine sabrati. Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~. tj. (7. pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine.

ispod poda iii je viseCi. .povratno. pri zavrsnim obradama. kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja.dye krute poluge.~oracajuCi transporteri za rasute materijale. kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti.rezanih metalnih strucrotina (pogle. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje. kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca.Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene. neprekidnom brzinom. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda.P0stavljenoj stazi iIi po podu. Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih.na viseeoj stazi. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om . elektrokolica (elektrokare). Zatim. prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. kao viscCi transporteri. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan.dati gla~u 5). iIi klizanjem po podu. Sl. na linijama mOlltaze. ncophodnost vracanja praznih kolica. tehnoloskog procesa. transportenma sa vodenjem tereta. TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8.~abulpsto .pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno . Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno .llija trallsportera sa voclenjem tereta.1. Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu. obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. Transporteri sa prostornom trasom. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs. prilikom izvodenja remontnih radova. Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. malim gabaritnim rnerama. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei.1 Osnovni tipovi . liZe iIi kombinacija lanca sa jednom . Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7. 8.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. Mecl~tim. 8. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . KoracajuCi transporteri nemaju !coliea.roIni. puIsirajuCi. relativno niskoj celli. kada se vucni Ianac nalazi na podu. samoutovarivaCi. kao !ito su: automobiI. te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja. nepogonjenih vaIjaka . horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. preko sopstvenih tockova. a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. Sve utovarno .proizvodnog ciklusa. U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta. Kod transportera sa voaenJem lereta. sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica. pa tako nisu ni rasprostranjeni. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije.vom vucnog elemenla. KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene. Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . kao i regalne dizalice. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~. u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima. Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g. na kolica koja se kre~u po unapred .

2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija.8. automobil.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica. 51. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije. kod kojih trasa moze biti bez kolica. 51.2 Shema \'t.3.1 iIi sa kolicima. klizanjem (51.rtikafno .1) i obrtnih nreaaja 4. 8. 8.2. na 51. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po . oj SI. 8. na 51. zateznog ureaaja 9 (pogledati S1. 8. 8. na 51. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera.1 i pozicija 5 na S1. 51. koja se krcce duz ugradcne staze 7.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8.2). 8.1).8.8.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije. vagon. b pro]'(lcullska s!lema SI. na 51.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta.1 i pozicija 1 na S1.2) i zatezne (pozicija 8. pozicija 3. 8. po· gona (pozicija 2 nel S1.1 i 8. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v. koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze. 8.1 i pozicija 2. 8. 8. 8. 8.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2. tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1.) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. 8. oslone metalne konstrukcije 6 (51. 8.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8.1). za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor. SI.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51.2) zvezde. 8. izvan metalnc konstrukeije transportera. 8.1 i pozicija 4.2 sastoje sc iz: vuenog lanca.1) koja se postavlja direktno na pod. avion itd. 8.

8. Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem.1. kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora . Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno .2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa. Prema tome. koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina. 6. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova). odnosno prcko tockova iii valjaka . sa jednostranom zglobnom vezom. u livnicama.. 8.\'ezdo. Pagon transportera prenosi se preko reduktora. (8. Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI.1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ". Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera. sasija vagona. . pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima. Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1.) iIi kolica.i/jaku.3 vuclli 1011<. 8. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet. dopunski otpor je 8.. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika. 200 ml11. Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila. 8. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd. i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce.2.2 i pozicija 3 na S1. a pri prekidnom . Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom. 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI . za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1. b).opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea.1. [ profila koji su polozeni na podu.zate::}1a ::.rolni na podu.. pogiedati S1.1). supljih kalupa i slicno.4 WI. Na vucnom uzetu su vezane kuke. civije. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1.pulsirajucem taktu lransporta 6 . 8.254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka .gurac. 8. 4 .1(.1 . a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna). Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva. Duzina transportera dostize 300 m. oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane." 12 m/min. a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. pogledati S1.3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2.0 milllin.2...sila otpora premestanja tereta. kabina i slicno. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0. 8. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica.rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1. 8. to se ukupni otpor na radnoj . u odnosu na uzduznu osu lanca. 22 mm.. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze. 8. mini: ] . Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine.3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1. koraka 80 .zavojni.3.3.2 i pozicija 1 lla Sl.:a zi'ezda.. 2 . Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama. 804) iii preko kompaktnog poda. a ponekad je celicno uze precnika 15 . a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta. 8. staze se sastoje jz nosaca .npr. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka. Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine. 8.pogo!1s/. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca..

Polom.l na obiCne.0 m/min. menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj.256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji .25 . rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3... Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera. vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu. 0..Om.. koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura).. 8. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5. aktiviranjem automatskog iskljucivaca.rolni.suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru.. Sl. Sl. neoptereeenoj grani. 8 mm.. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj. armirano .poluzili element optereeene.1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta. a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona. pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile.0 m. 300 m. izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr. krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2.. Iancane. sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni.23). koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2.. a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke. zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta. jedan oel drugoga. Pri kotrljanju tereta preko valjaka . Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi. a guraci poll.23). i rukovnje je jeelnostavnije.. radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea . vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 .povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja). jed an za elrugim. paralelna niza poluga. 8. aviona. Na neopterecenoj. suprotnoj grani. Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem. ponekad je promenljiv korak guraca.. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju. Povratni .. duz sinske staze 9. koeficijenl otpora krelanja Janca.5. Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera.. masa transportovanog tereta komada iznosi 0.betonskih fabrikata itel). transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala. vee naizmenicno. 8. sa dva nezavisna.23). to se ona odreduje priblizno iz izraza (2. koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera. Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta. a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl. .3... Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu. 8. a ukoliko je to nemoguce. zeleznickih vagona. Brzina kretanja poluga iznosi 6. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima.0 m. kao i eskploatacionu eenu. pogleelati Sl. 30. duzina transportera iznosi 50 ..2 Elementi transportera Poluga transportera. Duzina svakog komaela lanea je za 2 ... 8. Vucni element krece se translatorno . narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja. 3.0 . 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera.3. ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima. jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina. a raelni hoel poluge je 5. Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon. 8. b). (jeelnostavnije su izraele). 8. preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica.poluga 3. 50 t (i viSe).3. Kombinovani laneano . Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera. bez elasticnih elemenata. koje predstavljaju celinu nekog tereta. moze se usvojili da je WI ~ 0.. koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. 15.35. platformi..0 . a premestanje tereta ostvaruje se guracima.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze. poluzni transporteri u odnosl.3 Poluzni transporter 8.0 .5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila.WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora ..5 . a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6. pogona i zateznog ureaaja.5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima.

3. . a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu. . isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7). kg. 8.5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze. me J.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca . 8.3) . 8. . S1.2. kg.broj kolica na transporteru.7.dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima. Kolica 7 kojim se transportuje teret.3).258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1. . 8. h. u prvom slucaju 8. .6. (8. Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom). Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad. 8.prema izrazu za silu (8.2) Pri povratnom hodu (8.koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda. SI. Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda. (I mt + n .1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima. pogledati 8.2).adresiranjem 8. g . 8. .koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga.25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8. Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem.7.6 i 8. m k ) + wp . mt n mki mp flo == 0. Wpr WI's S1. Sl.koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze.odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge . .1 0 .05 wki WI' .ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge). a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6. kg. lw k . a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu .m p + j. koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima.6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir). zbog vclike razlike relativnih izduzenja.ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije. ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera. S1.4.3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'.

b.'pod poda: J . a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge. a koji Sll postavljcni duz trase transportera. 8.7.i.lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta.Ul'r.n !(J!7cem: a . pranja itd). Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1.a vortenje !erda "utn.iskljui'i1'(1c.8 i 8. bojenja. za .poiuga. odnosno .i. a. 8.tehnoloskim linijama (na radovima montaze.i2 b) Sf.. SI. Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J. S1.7 Transporfer sa kolicima :. S1. 8. S1. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa.6 i 8. sa nadpodnim p%iajem fanca. Cijim podizar0em iIi spustanjem. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje.9. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3.. sa nadpodnim polozajem lanea i staze.7. 2. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale. susenja.'uclli ianac 'br . S1. kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju.6). koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima.7. kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija. 8. a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru. 8. a primenjuje se uglavnom na transportno . 4 . S1. 8. 8. te se pod lako odrzava. 8.koiica. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera. a prednost je sto nema zlebova u podu.6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. Transporter sa kolicima za vodenje tereta. 8. 3 . obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi. b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi. Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a. ispred skretnica lransportnih staza..//ar/ poda: b .260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu. Automatskim pomeranjem skretnice. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji..7. pere.6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf.

. a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda. Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0.8. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe. za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc. 8.do 15.. Utovarno . le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala.500 m. Sl. blalo i uzgredni predmeti. 47.. . vucne sile do 4. u zlebu.'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 . kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta. zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc. a sa viSe pogona . st. Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b ."kog sto})ari. c .\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm.. ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma. 125. a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80.5 m/min. opsluzivanju. u koji mogu da zapadnu prasina.pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem. a odatle se utovaruju u vozila . ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze.5 kN. a deponovanje .isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje. se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°. Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama.. 500. 2000 i 3200 kg.~/(j st. su nosivost tereta i vucni element. 8. 250.8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J. 8.pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima. kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom.3 . brzina kolica iznosi do 25 m/min. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu.9. 100 i 160 mm.9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n.262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera. lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl. adresiranje je beskontaktno. . 8.5). broj adresa .komi one.. uslcd postojanja zieba u podu.do 3 km. zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1. odnosno tereta.ca. a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a.. 8. 1000. kada je lanac polozen ispod poda.

c. zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda). Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja.6. Zatezni ureaaj moze biti zavojni. vee u ormaru. 8. kao i na visoku cenu. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. koraka 80. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira). pored pulta zaupravljanje.9. po podu koji je zaprljan uljem. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. 8..9. Duz trase transportera. Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema. a posle svakih 100 . Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu. 100 i 160 mm. isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . koji su razmatrani u glavi 7. Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja. narocito kada je manji broj adresa. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica. pre svega . strugotinom i hemikalijama. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima. dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera. Vuc"ni lanci . koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde. koja se uvode na trasu transportera. 8.zacepIjenom podu. pozicija 3). horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. a zadnji su kruto spojeni osovinicama. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. Kod kolica sa sest tockova.. Primenjuju se kako ugaoni. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje. tako i. 8.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu. Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula.4.zavojni iIi hidraulicni.6). koji su postavljeni dui trase transportera. koturova obrtnih zvezda. kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica. Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea.264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll. Nakon optercecnja kolica.pravolinijski pogonski lancanici. postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal. opruino . svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera . metalnim opiljeima. duzine sekcija od 3 . Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. . b.redllktorom. koji dolaze od specijalnog davaca . Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. na odgovarajucu adresu prijema tereta. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin.. b. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom. biraea. 6 m. a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica. ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca. dui slaze od mctalnih vodica (Sl. Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. 8. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija. koraka 160 i 200 mm. te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. dvoredni lanci su sa dva zgloba. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze. Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju..su demontaini. Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu. tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje. 200 m. a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. Sl.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera.9. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka.2 Elementi transportera Elementi opreme. Sl.

betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. na kojima lezi pokretni ram 5. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t. 8. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera. Duz trase transportera. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima. 8. Kada se poduelare civije sa magnetima. obicllO do to otvora sa svake strane. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa.povratnog. a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1. raziicite konstrukcije ovih transportera.12 na koji se postavlja teret. U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa. 8. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina. prema llnapred propisanom zahtevu.10.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2. S1. oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. 8.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. nosioca. b) i skakavicu 1 oelvode u stranu.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem . horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama. adresa. i davaci sa Citacima.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. u odgovarajucoj kombinaciji. a takode i pri fabrikaciji armirano . i pogona 6 za premestanje pokretnog rama.1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. 8. nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU. 8. c).8.8.fotoelektri6ni. NastavljajuCi krelanje.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa. opera- 51. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. kao i drugih proizvoda. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1. sa prorezima II koje. a potom su izradene i druge. dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake.10. na kojoj su olvori. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno . njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St.5. Poznati su kontaktni i bcskontaktni . a). KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski. Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8. 51. 8. KoracajuCi transporter. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. b) f::! R 7 () C) SI. 8.5 KoracajuCi transporteri 8.10. za montazu elektromotora.

kao i kocenja i zaustavljanja. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju. rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. a ukuDna mas\l. radni hod napred.. Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje. O~I . pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4. pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred. nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski). i sup rotan povratni hod. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama. S9x500 ::29500 2 ~ f . 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak. pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret. valjkastim transporterirna. tj.12).49 MPa. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram. hod rama transportera. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t. spustanje.12. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi. SI. transportovanog tereta 8. 8. podizaCi.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom .11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. transDortera iznosi 3.12. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. za rastojanje izmeau pokretnih pozicija.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon. odnosno korak tereta iznosi 500 mm. 8.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg.6 1:. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7.'Iporfer SI. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima.8. 8. Na SI.(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB. b).. . Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. pogoni.ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu. a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11. obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima. SI. 8.. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim. potezne poluge 5. b. 8.

. SI.. mas a transportovanog lereta 0.. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni. masa jedinice duzine transportera 200 . drllgi sa kalupom).. a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada. pri montazi. ukllpna nosivost 4 .. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima..5. Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa. LITERATURA: [45] . Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru. takt operacija 20 . ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1.klipnom polugom.14 Dl'{}etailJi kora(ujic. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi. pritiska n mrezi do 6. sa kojih se oclvode topiola i gasovi. pnellmatski iIi hidralllicni.povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. 150 m. 8.. npr. a na donjem njihovo hladenje. poboljsavaju se uslovi rada u livnicama. tako da se pri suprotnom . donji transporler. talasastim eelicnim [imom. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa. Kada se dostigne krajnji polo:zaj. 25 m/min.1 . preko Zllpcaste [etve). ct. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama. a drugi podiZe ohladene kalupe. sirina transportera na nepokretnom ramu 0. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa.5 t).4 .. "I" profila). 3.q trullsporler zu pre!lo. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. poslavljanje i nalivanje topionickih. a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine.5 m. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1. Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama. 6 m.2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije.3 . nego sistem zasebnih koracajllCih transportera. ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama.{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8.8.. a ram donjeg transportera lldesno. moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim. pri slicnim tehnoloskim uslovima. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi. 900 t. budllCi da se hladenje kalupa. koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. pod pravim uglom.. horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija . jediniea koracajuCih transportera. Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp. koji se sastoji iz nekoliko. lancanih iIi pnellmatskih podizaca. livackih kalupa.cluzine.... koji su postavljeni jedan iznad drugog. Kada nema prelovarnih punktova.. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma.5 t).. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina . od valjanih celicnih pro- profila. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s . broj radnih pozicija 4 . 8 min.270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu.. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje. Sistem radi na sledeCi naein.... Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera.14).. primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. otpome i nesavitljive. zavojni. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo. vee takode i drugih proizvoda. U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova. a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. Medlltim. Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice. 15 t. tada ee jedan transporter biti pouzdaniji. brzina premestanja ram a 1 . a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 . Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno . 700 kg/m.5 MPa. Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr. 70. 120 min.. Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca.

). a i b) iii se pridrZava (S1.. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno . kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. Ljuljaskari. stovaristima u magacinima. u hemijskoj industriji. brasna. u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode. treseta itd. sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 . sanduka. 9..tehnoloske linije.kontinuirano.1 Opste karakteristike i podvrste 9. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem. Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora.. u proizvodnji gradevinskih materijala. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. hemikalija. materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu. u susarama. sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca). koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6. 92. a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI.2 Koficasti eleva tori 9. c). Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka.lJULJASKARI iiJ 9.272 Elevatori sa koficama. metalurgiji. puni sc u kofice. a takode i odvojenih . pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . Koficasti elevator (S1. bala. Prema vrsti materijala koji se prenosi. zrnastih i sitnokomadnih (npr. viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama .2. podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora.Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova. ELEVATORI SA KOFICAMA.. Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih. 82°). 9. za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2. "stope" 10. pa i vise). pri oduzimanju vode. 9. u silosima prehrambenih kombinata itd. kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr.. neke transportno . Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake. kombinatima za oplemenjivanje rude uglja. buradi. Kod kosih elevatora neopterecena. sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. zrna. pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani. srednjih sekcija 4 i donjeg dela. Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom. kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 .1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1. Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12. zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde).. kao i industriji masinogradnje (pogona livnica). uglja. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja. Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama).1) i kosi (S1. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA .2. 50 m 3!h. eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste.2). kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje. 9. npr. sa fazonski oblikovanim koficama. 9. peska. Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima. laka grana slobodno visi (S1. pogonskog 5 i donjeg. cementa.. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida . viljuskaste i elcvatore ljuljaskare. . vucni element se obavija preko gornjeg. a prethodno. . 70 m).zasebnih elemenata na skladistima..pretovarne masine).

9. 9. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje). 9.. optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1.Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne . Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1. 9..3. Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje.2. b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi. 9. a. 9.2 M" c) ~ . a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI.1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna.3. 2.. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku. postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna. Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI..A:! ~u 0 0) {} b) SI. b i e.9. kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. dok je centralni polozaj na S1. 9.2.. '. opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka.. ti. S1. bocni polozaj prikazan jc na S1. c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj). b).3. b). viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .274 Elevatori sa koficama."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli. a). kada se povratna grana SI.sa dj'{j Janca.sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta.3.. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj. d. c . kada su postavljene tik iedna uz drugu.. kao i u silo sima .4 .5 mis.

2. fosforno brasno itd. !J .40 ICentrifugalni 1-"-"- .3. zemIja. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka. praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -. 320 0) b) d) SI...6 .. ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni. dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--.LD iLancani brzohodni. postoje specificne konstruktivne osobenosti. iIi punjenjem kofica materijalom (Sl.) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice. praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje . 9. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi.:. 63 6.40 Centrifugalni 3. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. a). 9. kao sto su: prasinasti. 9. drobljeni uga\j. 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m).Lancani sporohodni. a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4.d~ojel1im. TabJica 9. odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica.0 m/s). c. Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl.Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito..2 . Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica).ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :. . sa razdvojenim..0 m/s..2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice. pri transportovanju suvih. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu.. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1. ruda. b). tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3.9. Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. sIobodno gravitaciono (Sl. plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1.. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim.. 9. sa zbijenim.. c .3 .0 mis.. oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 . ostrouglim ikoficama tip a 0 I . zrno.~.a/lle sile. d) i usmereno gravitaciono (Sl.2 . pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni. 4. sa zbijenim.slobodnim padom. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!.0 .. strugotina.~-.8 .3. prasinasti ugalj. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta. .6 . 63 6. sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr.. a koje se kreeu u granieama 0. Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile. 9.3.:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a. sa zbijcnim.3 Sheme punjenja. pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa.pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak..3. pesak. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih. :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim. a).1 Nacin prazr.276 Elevatori sa koficama. cement. dubokim · I . kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc. praskasti. b). Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge.. koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde. . a kapaciteta su 5 . praskastih i prasinastih materijala.3 . 9.3. krupni ugalj itd.-. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju." 4.pUlljelljf! :asipol/jcm kojica.0 m/s.). 100 1. treset kopan glodacem. praznjenje ..

dobija se da je (9. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora. koja se naziva polom. kg. Shodno tome. karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m . sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1. kada 5e kofice clvoredno. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::. Kada je hI' > ra.4 i 9. kada se pol nalazi unutar kruznice (SI. Kada je rd < hI' ::. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene. 0. Kofice opterecene. prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B. 9. min-1. Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice. rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0. 9.5. nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice.ucestanost obrtanja dobosa.3.6 . cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. raznih hemikalija. a). c i 9. konzolno vezuju (paralelnim nizom. balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca.4 abrazivnih materijala (sljunka. a takode i krtih materijala (treseta. Uredaj za samopraznjenje (SI. to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. vlaznc soli. Medutim. 9.. (9. Vo . u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso.mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni.278 Elevatori sa koficama. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora. 9. pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne. S1.4. Medutim. m/s.4.3. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine.8 m/s). mokrih i pahuljastih materijala. teskih. krupnokomadnih ugljeva itd. koji se lako sipaju (npr.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici..radijus okretanja kofice.masa tereta u kofici. Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos. 9.4) .5. ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom. abrazivnih i delimicno kofica 0.: ugljcnc prasinc. Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta.2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9. m. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0. ra nastaje kombinovani . neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. r p tj. 9. proCi ce kroz .a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. d). penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid. tj. b). 9. kada su brzine dizanja 0. sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu. Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. sljake. zbijenim rasporedom kofica. Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. r . rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. a).2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 . okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9.3. b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora. pri transporlovanju komadnih.). Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora. strugotine itd.3) gde je n . kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih. c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica. veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine. obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove. c). Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc. sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke. drvenog uglja. tj.8 mIs.5. Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. rude. koksa itd). lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija. Prema tome.).

4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI..5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora. b . centrifugalna sila i sila inercije.6) .8) D b} c) SI.1. H.9. pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja..6v _ (9. vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa. o '" 'r (9.'el1}u . 1.pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog..280 Elevatori sa koficama.6.gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ . nasuprot tome. D d 2Bv g S. te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta.9. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine. 45°. 0.306 .2) dobija se da je: . 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl... DJ?:. DJ = (0. 9. c . b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° .6. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje. ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta.. 9. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . 9.za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9..za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1.4.204v 2 (9.kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3.grGl'itadnnog. a). suprotnu granu elevatora.286) /. prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice.ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9.. m/s. Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno . 0. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica.c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice.<l?a. kao i brzine klizanja Vk.n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s). .. Saglasno putanji kretanja ccstica materijala.. Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se.7) R ~ _.205 . srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1.5 a SUe ko}e deluiu pri raslere. za razlicite naCine praznjenja kofica: . O. hp<''a F R ~8 . PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~.0. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i. hp>1Q S.5 . Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku..6.K. (9.612) }.3 DJ= (0.

njegovih fizickih svojstava. kao i bez dna. 9.2.. neoplerecene grane. za povecane zapreminc materijala. sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl. Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine.7. II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl.projil plas'ta eleva/ora). 9. kao i materijala koji se lako sabijaju.shema s/aganja brzino cestica materijala. prasinastih. 9. na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd.. za prasinaste materijaIe. Na sekciji sa dYe . 4 . Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl.6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a . ostrih llglova...prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf.'I . duzina L i visina H.. zrnaste i sitnokomadne.. W c) .." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1.282 Elevatori sa koficama. b). cad. plitke (Sl. b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u. lalog kreca itd).7.. a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine. zrnaste..a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J . pesak.. sa zaobljcnim . sto doprinosi boljel11 praznjenju. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije.7. c . • ---t--Sf. (j) il!- . b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine.tri kofice koje nemaju zatvoreno dno.ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9.3 Elementi e1evatora Kujice. te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala. a). kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .cilindricnim dnom.7. suma pri grovitaciotlom prulnjenju .!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX. X t1 ~ ~. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. 9. 9. Konstrukcijc. odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala.7. y flo \ Bt .. IJ . Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja. sirina B.vanjan. odnosno praznjenja.praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju.. Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja . zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia. d). Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl.. sa dnom. a. gravilacionol11 praznjenju. pri siobodnol11. 2 . 9. olklonol11 lake. varijanta 3). c) i sa zaobljenim dnom (Sl.. 9. l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl. zemlja.. slabije sipaju. Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica.--O_-1-. a primenjllju se i sa zaobljenim dnom.Ijpral'ljena krlvo.. silan ugalj itd). kao i kofice oblika trapeza. kao i zaprcmina koficc.7.7.stopnlh polozaja kofica (1 . prijanjanja cestica materijala za dno.7 ! 0) Shema kofTca verli/.'::.. rasute malerijale (npr. 9. dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. primenjuju 5e za suve malerijale.IsIO. postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja . koji se lako sipaju. OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc. 9. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja.

4 0. Sirina trake mora biti za 25 ". a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima.6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14. Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal. a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala. staklcna vlakna) i od gume. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku.0 4. Primena plocastih lanaea. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea.8. abrazivnih matcrijala. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ". Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 .9.0 24..8. a). Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa. na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje. Pri transportovanju prasinastih i zrnastih. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli.4 .4 160 200 200 250 320 0.9.8) Tablica 9.0 28. istoga tipa. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika. pri tome je traka od valjane zice.66 rnm I Imina i. 630 mm.4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene.17 1..5 10.1 zaprc- illft" llmprcmina i". Vucni element. Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. prasinastih. a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ". odnosno slepljcni sa koficom (SL 9. 9. 60. 9. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9.75 1. mma in.8 6. te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0.. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi.284 Elevatori sa koficama.1 iu/ t" lin. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm.0 7.8 11. tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju.30 2. kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa. h) iIi trakom (Sl. b). koje su termicki obraiiene.2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm.5 5. 62.65 1.' I zapreI"ft" • 11m il/b.06 " u 2.. 150 mm vece dimenzije od kofice. mogu hiti zavarene iii presovane. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK . a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 . vijcima ili zakivcima.2 26. 0.5 0. takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala. Elevatori sa 13!leima okruglih karika.7 4.6 19. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala..3 12 16. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva). ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda.6 .8 18. c). 9. I 0.0 6.0 148. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina.. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno . Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9. 28 nun. a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3.0 70 60. I 0.0 12.4 5.24 0..2 6..1 !lmapremina in.zicane. zrnastih.~ 1. vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St.0 3. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom.2 0. kao sto je navedeno II glavi 3.35 0. 6 mm. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed.9. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea.2 0. a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 .0 4.0 16.2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake. a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature.5 I I ! 1.m.m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.4 2. c).0 8.6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji..8.upre· mlnH mm mm Zuprcmina i". kao i komadnih tereta. broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce. Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima.0 4.7. io. a) ili su umetei vulkanizovani.1 0. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala . primenjuju se gumeni umetci (SL 9.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9. Osnovni parametri kofica (prema Sl. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~.3 2. c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste).0 120 118.8 8A 10. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea.87 3. polazcCi od cvrstoce" trake. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ". sa sirokim koficam3.. pre svega sa caurama i rolnieama. kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode.

za premestanje tdih komada. 630..6). 500. kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). pogon je opremljen llstavljackim uredajem. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. Saglasno slandardnom nizu brojeva. Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora. a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku. praskastih i sitnonasipnih materijala. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 . kod novijih konstrukcija.. a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala.(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica. a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku.a dl'(J /anca oj b) Sf. 9. a takode i materijala visokih temperatura. Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora. Kako trakasti. 9.. '" (9. pogledati izraze (9. Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona.. 800. c :.reduktori. kao i od visine elevatora. Izmedu motora i reduktora. 9. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile.zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. Pagan. 9.. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI.. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica. kada su znatne vi sine dizanja materijala. 1000 mm. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. ako je moguce. 150)7. izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora. 20 zuba. za transport prasinastih. opruzno . U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla.8 a .10). a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i. montira se hidraulicna spojnica.9). Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile. Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul. mm. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete.11) iIi preko poluga. Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. Sf.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti. precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda).286 Elevatori sa koficama. Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se. 320. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota . Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama.9 Vezi). Zatezni uredaj. kao i povecanje visine elevatora. tako da je obicno Dd = (125 . Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. 500 mm. . nakon zaustavljanja elevatora. b ZL/jedan la/loc. 400. Primenjuju sc: zavojni (S1.

. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina. 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica. nalaze se otvori sa hermetickim vratima. 3. u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora. m. a ukrucenje se ostvaruje tako ::. tk . ' I I SI. Za zastitu pokretnih delova elevatora.L-'-_-"': . iznenadnog kidanja lanca iii trake. v .(I\'ojno . Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja.korak kofica. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9.vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama .brzina kretanja trake iIi lanea.. korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea. pri tonie je H ..5 . .ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop)..zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia . 2. Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali.korisna geometrijska zapremina kofice.gustina materijala. p . postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H. cak i pri smanjenoj brzini. Visina sekcije iznosi 2 .kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane. a kod elevatora sa trakom . Za opsluzivanje i remont. na nizem delu plasta .visina kofica. t/m 3. veza sekcija ostvaruje se vijcima..10). na bocnim zidovima.koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog. 9.10) I I I I I t. Visoki levak za punjet'/ie 9.to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku.1). a zbog veceg odnosa fa / tk. m/s .. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju.. kod kofica sa bocno usmerenim stranama. mogu da obezbede visoki kapaeilet. Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom. 9.12) sledi. 4 mm. Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. 'V .4 Proracun elevatora . Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara. da eleva tori sa zbijenim koficama. za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2. Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1. Osim toga.. koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora. a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci. Kod elevator a sa lancem.288 Elevatori sa koficama. 1 (pogledati tablicu 9.1O Niii den plaJfa i 7. Uredaj za zastilu.9. koji u slucaju cepanja. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9."stope".3)..0) H. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 . pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju. i sirine B (St.2.pogledati tablicu 9. m. odnosno kidanja trake (Ianca) ..1).. usvaja se prema katalogu proizvoaaca.3) i zadatog kapaciteta Q. 9. primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca.3.5 m.

1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql..L ?:'aXk. 9. 5).jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc. Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 . mm oJlrih agio v. 4 N' M IkoflCa asa trake. gde su: . kao i za 1. sitno . Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala. Proracul1 vue'e. koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za .2. Pri brzini kofica 1. Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .. .5 rasute.koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 . anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.. rastojanja izmedu kofica (koraka). 9. zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta.11) . D . brzine kretanja kofiea. . opterecene grane.komadne materijale. 1.25 .5. Nfm. . saglasno uslovu: (9.jaskama .12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a". stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama.koeficijent zahvatanja malerijala... gQ ql == 3. Xk . gde je L . viljuskasti eleva tori sa Ijul.. duboke. izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala.Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 .0 ..duzina kofice (dohvat). tipa kofica.firine kojice B (Iipol'i kojica: P . za rasute materijale u obliku praha. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora..12 5lJtJ B.. 2... 0 OK sa okruglim dnom Sf.0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St. (9.6v N'm N ..25 mis.290 Elevatori sa koficama. za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 .. plitke. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora. .

.plilka: 0 . 85 1 1.40 o. Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh.70 °I I I 1°. vIazan. m!evcno zrno (brasno. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9. 0. n 61 Posto je hI' < rei .3) D 0. visina dizanja H = 22 m.. 'I Proracun.25 ill...5. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1.I ~. mina 2 I.6 i I.Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9. sa bocnim usmcravanjcm.. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm. a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm.34l/m.0'1 ! = 0.63 i \jf=--. [ _II .obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea..' .gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0.". vcoma ! abrazivni Sljunak.r.6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id.65 . viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D . sljaka Igmvitacionim nJcm.: P . tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm. a radijus dobosa je prema tome rei = 0. Itrcset gloJacki.lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0. isto D O. D ." I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni.6 mIs.. m!s traku i I lannc I I 0. krcda u prahu: hcmlkalijc Br. . sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak. 63 3.£. Ucestnnost obrtanja pri v = 1. kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I .lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0.0 i 1. vcoma abrazivni I Kamen.6'1. Prema izrazu (9..40 . .1. I gravllaclOnllll pHlznJI.80 I 1. slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+.25 . pcsak. I I I i OK i 0.2.75 2. ruda.6 '1. Zrnasti i sitno1 komadni.2411'1.' [" Br. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1. a korak kofice tk = 0.6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9.> D I 0.l2'jC"'12'jc'-'nc.6.5 t/m 3 . pra-znjcnjem I Sporohodni sa I . [slcna .25 . dclimicno abrazivni f--_______--+p. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici. 0. TVcm r uga] I dnom.6vp1o = 0. Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca.4 m. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0.2 = -2..0. 2. 3.:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9.uuhok.0 .6 Br.. stocna hrana) Prasinasti i zrnasli.= 0.2 I I i 1 II ..13) pri 'If '~ T310zcni hee.80 II ! I I 0.3 ~. '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3.0.sa okruglim J .13. Primer.RO II 1..8 :.4-30 3.3..6".45). cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'. Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.0.2.7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1.odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0. ruda.::a"'y. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h.ostrih . Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja).'" i I ! i' ". 895 895 hp = .'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje.70 I 0 ~ a2 I I . stoga je traka sirine Br 1. 0.5·2 0. Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9.1 I I SrcdnjckomadnT. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1.60 1 0 20 ' ".8 .60 1°.0. 1.40 I 0. OK .3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII.85 I i I [ Brlohodni sa Suvo.8 . zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm.0 I I I HranIjivi p"rodukti. odnosno lrake.292 Elevatori sa koficama. zcmlja.prasinasti ICement.6 praznjenjem I . pepca.6 ·1. I ".1. koji sc slabo sipa Zcmlja.40 I 1 1. I I I ~'I suva glina gnjccena. 1. saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona. 1cvkom uglova ° I OK I 0.icnt I Ispune kofice I Tip I koefi.8 je 30 =4.6 m/s.I i t Prose-I cni I Brzinl-l.

Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3.55".25. posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa.25 odreduje se iz izraza Ke'W. = ( 5310 .l.08 So +3624. Usvaja se elevator snage P = 6. .S4 Tako je qu' g mil' 9. am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51.37·3876 = 5310 N 3.Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake. Ft = 5max = 5310 N. ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N.Ss e[1<X ..08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z . tako je: S3 = 5 11 = 1. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9.v 0. 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca.0850 + 104 + 160· 22 = 1. P == 100011 = 1.broj umetaka. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja.2876)Sl.85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376. odredujc se prema izrazu (9. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1.37 (So+ 2376). tada je: eiJ. Neka je K = 10. ili.08 = 2629 N = 1. crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka.sir ina lrake. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1. za razmatrani slucaj je 1.9.5 kW sa ucestanoscu obrtallja n . 25+ 9.13) z== F. = Sn = S2 + qH = 1. Obimna sila na pogonskom dobosu.13 b) z= 5310·10 =322.6618 kW = ' 1000·0. b = B = 300 mm. daN/em. za tde uslovc rada. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i.37 S4.37.81·3.koeficijent SigUfIlosti.37. 1. Ft = Sma. iIi u razmatranom slucaju.0850 + 2· 52 = 1. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku.13.294 Elevatori sa koficama.55 kg/m. b). 25 N/m.81· 2.·K shemi (S1.15).85 980 min-I.6 ·1. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja.S4)'(.81·30 -52NI qt m.S4= 1.38 kg. 9.6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe.1. 1. K .08 So + 3624 ::. Za celicne dobose. = 0. uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2. b . to se zadrZava traka sa cetiri sloja.0850 + 104. posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 . S3 ::. Proracun se izvodi u opstem obliku.<X . najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2.vucna sila u traci.2629.0850 + Kz qt 1. em. 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::.38 N 1m. te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N.1. taka da je: S3:S.6v 3. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . pri S = 1..

9. visina kofi~e (400 .14). Kofice 1 (SI..shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja. kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0. c . sanduka.15. deo.14 Vilju. 9. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj. Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane.4 m/s). c.. denjaka. 9. ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova. 2 2 OJ b) Sf.16). kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani.3 . temperature do 900°C.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda. a time se smanjuju otpori pri punjenju. 0... naroCito kada postoje dYe paralelne trake. 9..15.. Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno. kosi e/(n'ator.4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1.. 9. a) izractuju se od gume. Viljuskasti elevator (st 9..pokretn. zatvorene konstrukeije lanca. 9. vertiJ. ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. oj bJ Sl.I'ti eleraror: a . viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . odnosno donjeg lancanika. b). Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika.dzepove.Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9. opterecenoj grani.. koji su prebaceni preko gornjeg. Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika. klinker. 1600 mm). . b . a) sastoji se iz dva vertikalna.15. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se. sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. bala.. lako lepljivih briketa i vrelih materijala. aglomerat. visina dizanja do 3 55 m. c) i kosi (S1.296 Elevatori sa koficama. ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea. Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police. koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora. vertr'kalni e1el'afor: h .15 . 9.:alni na pm'r(lfl1oj . 710 mm).fku. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama. del Ova masina itd). a. 9. vee se materijal stavlja direktno u kofice . S1. kao sto su: prepecena opcka. 9.15.710 mm).. d . Osnovni parametri su: smna kofice (200 . korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 .proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a . Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi.14.

ta viljuske sa materijalom.pogollski lanc'(allik. d)..fkara Sf.' 3 ~ \'ucni lanae.l:.3 m/s). 1.298 Elevatori sa koficama. koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik. Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica. 4 . Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9.Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1.lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl.v/. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama . 9. a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl.pogon.rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!. Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj. 1. b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac .. Ako je m . a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi.9.masa tereta na viljusci (polici). Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2).16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac.sa jednim faflcem.14) gde je w . 9. 0.15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:. pomocu opruge iii sine za vodenje. (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake.koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica. b).ara: sa 0\'0 hmea.:.13) (9.2 .Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta.'fanik . 9.16.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja. kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9.16. Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0. 2 .15.to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf. 9. kao po pravilu. b . SI.

6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica.korpe I'agone/a fic'ure. bunker. Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f. 9 . h dement. 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora. korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura. 0. ispunjava utovarnll stopu eIevatora. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9. 9.19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane . 9.slol'Clr tere/a.300 Elevatori sa koficama.bunker.35.zi(aru. viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama. elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv.sfo za .SI01'(1'-.'ito :a ul01'(Jr M M M 4 . Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta.zal'ojni transporter.' 6 . C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I . b) sa konzoInim Ijllijaskama.. 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica .9. / I . 7 .18 c) 51. tada je w = 0. Iransporfera. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane. 5 Fu(t'ni lanac: 6 . .' I u!(warn.. Pritiskom na dugmc za llprnvljanje.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala. Za razliku od viljuskastih eleva lora. materijalom koji treba transportovati navise.. tada je w = 11 = 0. e/el'ator: 3 . i:gled. a) 51. a). 9. reSetkaste povrsine osnove. na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6).re. resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se. 7 .l'aijkasti transporter. 3 .filter.S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl. zavucnim jedno sa .17.fko. Nakon skidanja tereta sa stoIa. Ijuljaskama) 0 lance.Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2).. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem.Uufja.pogon. 2 . a razlika je sarno u konfiguraciji trase . pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora. Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. 0. 9. brasna.fetkasr.'l1a.utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima. II horizontalnom i vertikalnom smcru.17.kojfc':asr. 5 . podize dllZ llzlazne grane. prihvatajllCi teret sa stoIa. Proracun elevatora .elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise. slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj.pneurnatski transport re1'.eik/oll.25 . nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj. Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari. ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica. urectaja za Ufol'ar i . 9. 4 . Takav elevator (Sl.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje. 2 .05. 9. a transporteri naizmenicno.03 .zale:ni ure(taj. Za transportovanje Iakih materijala (npr. knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl.

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. b ima slican shematski prikaz pogona. sa postoljem 6. zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova.~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe . zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. samohodne konstrukeije.[27]. ugao iznosi 180°. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. na gornjem dobosu. kod stacionarnih vrsalica. npr. 9. kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena. Prenosni.l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm. Elevator prikazan na Sl. bez plasta. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . vodeCi dobos 4. kao i za njihova susenje ild. kojc se pokrecu auto masinom.27. 9. za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika.. koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama. za dopemu materijala do dozatora itd. ne~­ oliko radnika. 9. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu. Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o.27.27. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51.1 m/s.era moie se povecati do 6 m. 2100 kg/h. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. u indllstriji prerade stoene luane. 9. relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg). (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom. preko valjka 1. omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m. a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6. tockava . do bunkera..(pogon preko pedala). DuCina teleskopskog trakastog transport. tj. vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4. preko reduktora. rasterecena grana vucnog uredaja. a ne na vrhu. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e. sa n = 1425 min. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1. u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke.Lad.. obuhvata gornji 1 i donji lancanik.. 9. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8. Brzina kretanja kofica iznosi 0. u glavi.[58] . koja se pokazala dobro u eksploataciji. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac. trake 2 sa kofieama 3. ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji.[ 18]. u silosima. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom. 3. Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom. b). brasna). sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama. koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1]. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl. autora konstrukcije Krotova (S1.[26]. u dobrim rnaIievarskim sposobnostima. duzine do 300 mm. za do premanje materijala u bunkere. u istovarnoj glavi. Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito. 9. na speclJalnom va~Jku.i.8 . sa n = 970 min. konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji. do ambara. koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja. d.315 314 Elevatori sa koficama. Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. teleskopskog trakastog transportera 5. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. c).. tockovi se kotrlJ3Ju. npr. 10. a).[45].27.27. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. a visina se menja u granicama 0. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora.0 m. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. Obrtanie od tocka. porta proizvoda (51. pogon je postavljen u stopi. Koficasti transporter (51. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu.27. do odrcdenog mesta.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0. pri utovaru kukuruza u klipu.[28]. uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le.

osim toga. vrelih. 8 . praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih.2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. ~ rttalEJ 51. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. sto ce kasnije biti razmatrano.fni lew/k:sa prainjenje. a broj pocetaka jedan.pod uglom do 20° (osnovni tip). kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. 10. 5 .1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. /0· zadnii /efaj.sredi. 1/ . Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije. nasipnih materijala. 7· oluk.1 Zorojn. Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne. gabaritne mere transporter a nisu velike. 10. nadgledanje. tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. kao j materijala jakog mirisa.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu.spojnice. Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih. u obliku trake iIi isprekidana. povecanom habanju zavojnice i oluka.prednji leta). okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka.2). kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. mlinarskoj. 13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva. srednji /duj. 10.po vertikali). transporter: 1. 10.redukrar. 9 . razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva.316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m .e/ektro!l1otor.4 . znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala. /el'(Jk w punjenje. 3 . a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal. 6 o/\'or za pregler!. dobra je hermeticnost ovih transportera. kao i . kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju. sitnozrnastog. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka. a takoae i veoma abrazivnih materijala. koji S11 opremljcni zatvaraCima. Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja. pri kapacitetll obieno do 100 tlh. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala. kao i vertikalni i strmo nagnllti. 2. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10.l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo. duzina istovara materijala je prikladna. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac. 12 . Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna.

a koji nije podlozan sleganju. koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje.dozator u oIuk transportcra. da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila. Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka. odnosno lcrajnjih leiaja.ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0.7 20 0.m /h) zavisl od preenika d (m).2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali.6 1 0. ucestanosti obrtanja n. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni. sa koje se materijal premesta. d . 10.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera. naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj). /3 . . zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces. leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv .2 ZUI'ojni IrOllsporler: a . k . a zatim se elementi zavaruju za vratilo. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama.1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51.koeficijent korekcije. v=- 51.9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10. pneul11atskim transportom u cikIonu.318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu.gustina materijaIa koji se prenosi.projtlisulli Na S1. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. koraka t (m). C .I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom).sa punim :ir:.1).lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise. 10. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. na llosacu lezaja. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima.intenzivno mesanje. Mazalice se nalaze gore. iIi u obliku trake. on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10. leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida). (10. b . a takode su i kompaklne leonslrukcije. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu.8 15 0. za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje. iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac . Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera.1) gde su: p . 10. t/m3. Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg. min. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani.3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n. Ukoliko je moguee. Zavojnica transportnog puza je punoga zida. kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala.Irakasli.[opaticni. npr . Zavojnica trakastog.

a i b). m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0. Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I.elodavaca. 0.3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI.srednjem i krajnjem.elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi). Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 .25 0. strugotina. a) iIi dva odvojena (S1. tg <p = Ill. sljaka.cevi. Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala.0 I ~ 10. 0. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement.4.8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza. soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P . brasno. 0.koeficijent (pogleelati tablicu 10. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca. ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila. D 2: (4 '" 6) amax. <p .3) usvaja se ofijentaciono. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o . cx .3) gde je A . . a takode i otpore dizanja .. ukljucujuCi i oslone lezaje. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika. 2nn (10. 10. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala.4. b) pogona za oba transportnog puza. Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi. umanjuje se do t = 0. 0.koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma.8) D/2. koji se takocle okrece u cevi. Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 .25. 10. sa rastojanjem I izmedu oslonaca . transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza .. 0. KD "ele je r . ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D. mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r.8.lezaja.tg(cx+<p) (10. leao i jednog (S1. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala. 0. Ako je poznat koeficijent trenja. D . Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica.4) gele je a . Osim toga. bez prcsipanja materijala koji se premesta. a proverava prema jednacini (10.125 I 65 1.ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza. pesak.5 4.pri transportovanju navise materijala po nagibu. kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza.32.koeficijent trenja materi. A i w Tablica 10. (10. Takode.320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu .u m. uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa. koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak. I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka.u kW i 11. ugljena prasina.4. tada se mogu otpori izracunati. 0. Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10. A w 0. pepeo. r. Vreelnost D u jeelnacini (10. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja. vlazna gEna) 2.16.raelijus na komc dcluje sila Fa. Racunske vradnosti koeficijenata 0/. azbest. i b I . 12) a. Zamenom vrednosti w u izrazu (2. 0. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima. treset.1. komaelni ugaU. elrobljena ruela. a kada se transportuju tesko prenosljivi. -1 ucestanost obrtanja. n . Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta.5. a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka. 0.4 0. otpora u svim lezajima .63 i 0.1).1). jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali.32 0. gele je III .6) K ·D·tg(cx+<p)' . 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine. 10. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela..2. zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala. kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad. izvijanja pod dejstvom momenta Fo . Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0.4.2 1.18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW).5) (10.6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r.1). na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje.125.7 . glina. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja. ponekad se ugracluje srednji lezaj.

10.koeficijent trenja cestica 0 plast.e .rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka.+mg!lv COS a. ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni. Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta.masa cestice) i shodl1O tome. kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine . zavojni transporter sa elekl. mgsma.!lp COSCi. . rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza. Sl. 10. buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta. 10. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja..)ettika//Ji. .romolorom sa pnrubnim spojem. vo~recc se manJom. i druga . tj.5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G. tj. gde je!lp . od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza. od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza. b). duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a.lOm. K:'et~nje rasuto~ materijala navisc.IO.7) . prerna t~rne. koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza. b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. sheno nav. kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza. + P R mV.. = O.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a.4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m .322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu. Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom.5. ona je a .ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza. a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c. mVIr!l !lv sina.5). Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja. Kompopuza jednaka je nenta ove sile. odllosno R (SI. pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje.uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ.vllgaonom ?rZil. R (10. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja.4.se na sledee! naem. Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St.koeficijent trenja (S1. 10. gde je !lv .. tJ. .

Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje.1 v casa) J. I1kr. .-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. koji se uvodi u cev sa jednog kraja. lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije. IZO 1. duz ose zavojnice transportnog puza. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju. ti. ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala. a kapaciteti su ograniceni.)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn. kao i ncdostaci. 30 m pri transportovanju materijala u prahu. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala. a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment. Obrlanjern cevi. 10. a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi. npr: pecenja.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza. susenja.. zrnastih materijaIa. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice.IH fJ. sa obe strane cevi.S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece . Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10. Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1.1v sil1a) gdeje pv = arctgJ. Unutar cevi.fipke . odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta. cevi su glatke.anje materijala navise. valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a.M D. pri tome su duZine cevi 200 .-. Na mestu gde se oslanja na valjke. 10. tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. nasipni materijal. 10. aglomeracije. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi. U odnosu na koficaste elevatore.324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa.7 Zm'. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora. 1z izraza (10. 10. mesanja itd.9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise.6) brzo se obrce. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu .08 II. min-1 Sl. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1..4 Cevi za transportovanje materijala (10. 10. duz zida izraden je zavojni zleb. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera. obicno se ostvaruje visina od 15 . . a kao nedostatak.6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. kao i materijala koji se slabo sipaju.S.1v . sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka..0 J!on. dobroj pozudanosti transport a materijala.dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi. (lO. po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi. vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera. 10.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. T' Sf. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi. ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca.1p(cosa-J. cilindricne povrsine. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta. Prednosti ovih transportera.ie monliran radni medaj masine za busenje.

9.. 3 ..326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp .eel'.16) (10..prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka.sila tezine materijala u cevi. Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv. Iz jednakosti je: Go .14) b) 51. 6 .as/olio . Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0. odnosno okrece se zajedno sa njom.8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a .5 D.1). Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G.12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42.. 10. Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl. rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju. b) oj Sl.. 0. (10.sila uslcd ldine cevi. kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev. 30 sin( a -cp) (10.. Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d .50 .10) . a brzina transportovanja materijala v . ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0. 2J+wJ Dk M=G'a+2F .25 D). tada je moment u odnosu na osu cevi .. 10. (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l. polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10.pugoll.9. uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr. 2 .prema izrazu (10. P Dv 2' (10.us/olli l"a!jak. 4 ..3 1--'---''''Dsin<p = nn .15) L =v t". 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak. za ugao ex.2).3. to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10.l= (.2 . (10.11) . b . a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi. kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi). 0. = 0. koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0.3J D SlllCP ~ .9 Prorm. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki. a). I .13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10. do verlikalne ose.. 10. koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n.65 ) m. .. nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10. nalazi se da je n = 42. ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka.opJYi oblik.YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a . pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi. Gsinex= C+Gcosa)J.pOlporni \'(Iljri.os{oni ram sa \Ialjcima. Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka.

[45] . snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M . Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada). karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja. tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom.u hinizma. Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera. Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama. na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera. vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada. kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. OSCILATORNI TRANSPORTERI 11.trnllslatorno (oscilatorno) kretanje. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim.u Nm.328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev. Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno .koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11. LITERATURA: [21]. w . koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju. medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala. (10. tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti. kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska. danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima.17) s-\ T] .

navise. smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja.masa cestice materijala. a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl. Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji. sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno .330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~. za prenosenje prasinastih. hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y.1). gasovitih. Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih. pom~ra ?o povrsini.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine. otrovnih i vrelih tereta. sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St. Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla. odnosno spustanjclll pod uglom do 15°). k~mena. zakivaka. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa .ao SlntJ = . Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija.pravolinijske. otrovnih. do visine od 12 m. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka. a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll . g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze. blago nagnule (sa podizanjem materijala navise.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera.a (02 · · R . kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. na linijama mehanicke obrade i montaze. tj. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno. elemcnala aparata). kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera. Prema tome. a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11. . prost orne spiTale. mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih. janja od oluka. lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an. v 11. p:-emda oni. rezane. vlazne gline).1) Horlzontolna raYOn SI. vrelih. malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd. da se. stanJu. drob~ne. R (11. a reae komadnih tereta. prasinasti malerijali (npr. kamene sitndi. Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd.J priblizno do 400 rn 3/h.3 ) .a (02 sin<p sin~) (11. susenja. sljunka.1 Prorac. a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C. hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u. a mogu da budu i vertikalni. 11. koja Iezi na ravni. u masinogradnji. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere. pri kapacitelu do 20 m 3/h. kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije. posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. tada ce ceslica malerijala. cement). Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta.~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne. na linijama automatizovane proizvodnje. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe. pri izradi apa~ rata. u~lja. . J1. .2) ay = .'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m . tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade.

prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera. Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera.4) = cos 0° 1.3 onaj pri kome se cestica bez prckida.2 Shematsk. 2 za vreme t3 . Pri 1 < K S.:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 .vreme). . tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~.Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K. 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k). gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J. tp. smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka.3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako.ugaona brzina pobudivaca oscilacija.3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan. najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI. jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala. da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu. 11. . teret se brzo krece i otrze se od povrsine. pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise.3). Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru. kao i elemenata transportera. tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl.im inercijaln. <p (J)'1. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11. podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera .amplituda oscilovanja ravni. U gao <p menja se od 0° do 360°.bilo koji ceo broj. pa je koeficijent rezima . w .11. pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona.11. 3.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI. a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera. pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC.. A aw 2 Sln}J g (11. Sl. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja.332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a .ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama.h transportera). kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez. pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera).2). narocito pri K > 1. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1. zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1. za vrerne tp t2 _ 0. leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T. K = aw sinP. Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn. 11.t2. tj. potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW. kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine.fazni ugao osciJovanja (ovde je t .smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K. a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° .6) u gde je p . 0= pT (11.

.. Jezaja i drugih elemenata. za ~ = 30°).5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1. kapaciteta Q s 50 t/h Isto. 2.. Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene.5 I 1. 150 mr:n. Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala.3 Ekscentarski 1. vec'im od 6. I isto 2 .1).Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni. akumulirajuCi kincticku energijll.praskastih I' . raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan .. za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i.3 2. 1200 mm..0 11. za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!.. izostaje proporcionalno povecanje brzine. a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 . Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava.. 11.. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca. frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila).. a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I . polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer.. Osnovni pararnetri transportera Markus . samo konstrukcije teskog lipa.3) itd. brzina oluka se ravnomerno povecava. odnosno kada je tp = 2 T. 2.334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11..5 1. Oluk prolclizava ispod tereta.. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka. kocficijent rezima rada iznosi K = 3. kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera.. Prema tome. Oluk opisllje pravolinijsko.5 .. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11. pn povratnom llOdu. da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje.. kapaciteta T ! 1J .. iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom. 3. 2. tj. kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0. tada je K 6. kao i pri povratnorn kretanju. Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3. zatim se bIZO smanjuje.2 .3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala. prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala.36 (pogledati SI. U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka.3. lakog i srednjeg tipa.3 . visece i oslonjene kon. 3 ~~ije IS10. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka.3.a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 . pri K > 3.8 . duzina oluka. menjajuci svoj smer..8 . U toku odrclenog penoda. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka... kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim. 200 . tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom. a sal110 u toku l11alog . Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa. 2. matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem. 40 . ~ezlm.1 Pri p = 1. Q s 50 lIh. do 50 m (ponekad i do 100 m). lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred. samo konstrukcije teskog tipa. Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3. ne odvajajuCi se od njega. Oluk dobija oscilatorno kretanje od . prekida se klizanje tereta. Na znatnorn delu dircktnog.6 . a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost. brzina premestanja materijala.. Kad~ se brzina oluka naglo prorncni.vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj.elektromagnetm 3.. za kapacitete Q > 50 t.6 g.8 1. pri p = 2. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje.3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije. 2. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala. 85 min'\ sirina olnka. odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka. 2. kao i dvokrivajnog pogona.3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. pravolinijskog hoda. 30° prema vertikali..2 m/s. ...7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11. materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja..

15°. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine.. . ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi. vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom. 300 . te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka.. Elasticni nosaCi . potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. a ta energija se pretvara u potenci. fJ..4 Vibracioni transported 11. 400 min'\ sidna oluka.: (11. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca. blago nagnute i vertikalne. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju. podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka.4. u smeru upravnom na oslone nosace. neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe. srednja brzina krctanja materijala. Za kretanje materijala napred. na kosom transporteru. 0. elasticnim vesanjem . vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije). upravno na dno oluka.amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje. radnom hodu oluka transportera.. koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. kada se oluk kreee nazad (spusta).. 200 . za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa). vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti. obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. frckvencija oscilovanja. Pri povratnom hodu.. posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije.1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera.translatorno krctanje istog karaktera. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom.preko amortizera. kod horizontalnih transportera iznosi 0.336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona. kako u dircktnom. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije. dYe iIi vise masa. a . Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise.. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom. brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba. 1000 mm. Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka. a pri hodu oluka nazad . Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred.direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. (viseea. pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje.oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred. tako i pri povratnom hodu. eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim.8) gde su: n .. 11. dok se pri kretanju nanize oluk spusta.15 .nanize. ove sile su usmerene nanize.. a sila tdine .nanize. Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala. Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. ~ . 10 . te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju.2 m/s. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje). pri premeStanju oluka nazad. neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka. a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. pri direktnom i povratnom hoelu oluka. koji obicno ne prelazi 10° . koeficijent trenja materijala 0 dno oluka. Kada se oluk kreee napred. pri dopremanju materijala navise. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom. Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne..ucestanost obrtanja vratila krivaje. 20 mm. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu.

4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u. lativno lakog tipa. ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera. Prema karakt~ris.likama.nlno podesenog elastlcno~ SIstema. sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) . Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine. v!brosita za prosejavanjc materijala.338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. npr.. dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso. 400 min. t ransporten. Kod dorezonantnog podcsavanja. uravnotczenosl!'. 11. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima. 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 . pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). elektroekscentarski. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. namcn]em.klipno poluzni). 4) najmanja ukupna masa. Takva konstrukcija primcnjuje se npr. oscilacije su poduzne i kruzne). i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0. 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w). frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo). Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju. dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija. moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja.85 < co < 1.~).l . Prema tome. Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni. no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast.lc:lOg SIstema. 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera. za. le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-. Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima. uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju.. ~rem. udvoJcnc clemcnte. 11.' c) ubr::'llllja Rezonantn. kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance.. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI).ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton. .nrezonantl:og pode.I'cifacijama: a) pomerallja. mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost. duz vertikalne ose i kruzno.98. vee i na meduspratni prostor. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom. obrtno oko vertikalne ose (tj. ekscentarski (krivajno . 6) ostvarivanje malih gabarita po visini. Kod rezon. _ Pr.ansporteri _ sita za istovremen~ transport. Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa. eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h.koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0.. tj. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera). 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera. transportovanje materijala iii t. saglasno vrednostima amplituda). ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i .ce konstrukcije. b) brzine. frekvencija pobudne sile. kao po pravilu. 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a.4) sinusne promene pobudne sile. kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama.ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama. Kod Izv~.. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala. tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja. a oscIluJu kao jcdna celina.~avanja.o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera. Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera.b:lO vczanc. tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera.

. kada je brzina njihovog premestanja za 2 . 2 ...:a. koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica.5' l\ ~~ ~ .5 Upo!'edn. Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija... za visinu sloja od 50 .' 8 !'Yamot u prahu. 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () .5 111m ijrekl'encija f()OO .6 SI. cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja... 2 .. ... t--..fkriljaca (dimenzije komada () . ... O..koksa od . 3 pula manja..... 30 mm).'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m.. 7 ..f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a". brzina transportovanja.l'ill1eZ. kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis.silnokomadn(J !ilja/. Pri jednakim vibracionim parametrima. pri fratHportO\'anju: . takode i visina sloja materijala moze biti razlicita.5)... . .. Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0. stepent t-o 11011«• .. 3IJmm). '" '" i. . 5 _/osforno bra. 60 "' ~ "'" r-. .. . sljake..suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog. -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 . 60 mm. SI... 5 " drobljen lucanik. zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska.d%mit u prahu.2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera. amplilude oscilowlI1ja 12. 35 mm). prema brzini krelanja peska \'p. lJ... dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'. Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir. cementa)...05 mm (npr... Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala.. 11. .' ~ .. istim transporterom. istog oblika materijala praska. koji se mogu premestati razlicitim brzinama. te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1.. ampliluJa osciloml1ja a '" 3. nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala. t--.52) od ugla nagiba rrwuporrera. fino nasutih materijala. 10 mm). Povecanjem ampli tude oscilovanja.t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'. drohilla (dimel/zije () . "'" .....1 .... kamena . 11. 9 .......... ... Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih.5 l11/n. metodom vibracija. uglja itd ) i do 0..a).· 4 ~ kotnadni ugaU.. efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet..4./i·ehellcije 600 m..fno: 6 . prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't. 6 .340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 . mogu se transportovati razliciti nasipni materijali........... 10").. j pesak. koeficijellia rdima raJa K = 2. r\ "'" ....cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl.(lpati!.. :\ ... visina sloja transportovanog malerijala ltd.. 10 ~ rx6 1 .. efektivnost transpor- .. peska prirodne vlo:nosli....15 mis.. I\.II'/. kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala....6 mis. pri najoptimalnijem rei:imu vibracija. 85 dB. . 3 .krupnoce cestica) transportovanog materijala. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti.) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava . cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica. 0.. Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0.1l. Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og .sitl1okomadlla ruda. \ """ ~ .. 3 ..

medutim. a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1. ukoliko je moguce.. b) preko elasticnih veza . 1. 400 min· l ).uzrokuje oscilovanje .. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima). u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva. iste vrste i homogenosti. U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni. dobra se transporluju vibracionim transporterom. Lepljivi.. Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0.. brzma transportovanja je za 10 . da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° .sita. 11. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta. Raznorodni. koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1. Kombinovani materijali iz sIojeva peska. odsustvom sitnih cestica. a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija. Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje. medutim. npr... Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom. cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina. pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno.3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri. zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 . lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja.7. Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju. 15 mm. te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 .2 . vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°. cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike. 0. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~. Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni.7. te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. za svaki stepen povecanja nagiba (S1. debalansni) vibracioni pobudivaci..7. cisti pesak. 50°. 100 mm). prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal. glina. Pogon moze imali donji (SI. pogon se tako postavlja. bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima).2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja.30° prema uzduznoj osi transportera. . 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica. pod uglom od 10° . a prauzrokuju i habanje oIuka.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava. 11...nema. Sorlirani. Gustma trans~orlovanog v materijala ..7.. c). matenjala. nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom.. vibracio~~h trans~ortera . npr. 11.. sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje.5 . te se zbog toga.eliki uticaj na brzinu premestanja. kao po pravilu. ~od.vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile. 11. krupni i srednjekomadni materijali. Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru. koja-pro. sa dva oluka. a. Kod kosih transportera. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce. medulim nisll postignuli pozitivni rezultati.. Brzina transportovanja komadnih terela. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1.. frekvencije 500 .amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5.7. S1. Kod prasinastih malerijala. Zbog toga je celishodno. brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 . 5 %. sto je prikazano na (S1. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra. priblizno identicne brzine transportovanja. matenJala po glatkom dnu. transportovati prasinaste materijale koso. .6). koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. .4. cementa. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka.8. gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0. Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. razliCitim plasticnim masama i gumom. sIobodno okacenog (iii osIonjenog.. uprkos velikoj razlici njihovih gustina. medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. nanize. d).. od dva moto .. ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°.. 20% manja nego pri kretan]u.. u odnosu na sitnije cestice materijala. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. 11. strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala. kod kojih se materijal prenosi navise. v. centar inercije se podudara sa lezistem sistema. vlaZni vezivni materijali. takode je moguce i drabljenje komada materijala.lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi). oblika klatna. 11.. npr. pogon transportera mora da se taka posta vi. Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret.. 11. transportuju se veoma slabo..

11. !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno.ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa. . eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera. Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi.pUfem {prema iSfraiiw. 11. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans. m" .6 III K punjenje transportera iz bunkera).ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog.6 1. to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta. Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju. koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi. m . odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI.. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu. c . to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11.'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0. masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev.0 I.odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom.ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema.prora(>runska shema Ovde je: me .11.i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt. d): ~ " - (J (m+mo).8 izmedu bunkera i transportera. odnosno oluka.plasticne mase iii evrste tkanine. osa kaisnog prenosnika (SI. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl.ll. tako i transrnisije pogona.kOl1Sfruktil'!1e sherne.. na oslonce konstrukcije." 1.. ver0.7 Sheme s/o/... h. tj. rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI.61. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized.1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl. m[ .344 Transportni uredaji Oscilatorni t.1 . ro .'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca. pritisak primaju "0. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja.mjima B.empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI.K. a) od gume. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu. 11. koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala.7. frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile..7.1 1.fprenese na transporter. koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi.l1.+ 1.masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter.masa transportovanog tereta (cestica materijala). rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja. A . 0. 11.3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera. d . b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija. odnosno oluka. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-. neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:.8). Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera.7.8 1. r.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala. a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka. sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a.Janr portere bilo koga tipa. (11.9) gde je mo .10) Sl. nego i dopunsko obrtno oscilovanje.

temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e. 320 i 400 m. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera)..1l. a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. rezonantno podesenu elasticnosl sistema.346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m.vociklicni elektromagnetni pobudljivac. koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama. cija je masa za 3 .10. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2. Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere.sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji. I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu..2.. Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom. a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema. a takodc i ekscentarski. 11. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama. centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu.. frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja. oslonih elemenata 3.9. sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona. a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. 11.9. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni).sa dl'c mase. Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa). 50 m /h i duzina: 4 ..c). ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11. tako i oslonjenih. Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom.lO. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160. b). 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. pre svega. Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St. vibracionog pogona 2. 6m. oslonog rama 1. Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1.9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ. b). Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju. a). h . a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3. koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. .9.\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala. kako viseCih. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm.. b) SI. kapacilet: 6 . u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje. 10. sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera. Oslonjeni vibracion! transporter!. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl.11) navedene su u tablici 11. armirano betonske konstrukcije). a kao posledica toga. a . Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. 11. Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca.. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja. 200. neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera.. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl.. medutim sve to znatno otezava transporter. tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m. u relativno maloj masi. 11.

- .10.SCI dl'e mase. sa hcrmcticki ~ b) SI. H.lIetnirn) pogol1om. presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1.fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a . so cenfrUi.popre(n. 11.320 .sa l'j. ". c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr.2/3.1110 Sheme o:.:im pogol1om.. b . elekfrOll/il!. h .11. d . izmedu ./olljenih l'UJr(Jcion. oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1.Yklop e!asficYnog gumenog os/onca.0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2.5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska . (' . mm: A H L zatvorcnim olukom.sa ekSCe!11orskim pogO/10m.lcdatiSI.5110. J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7. c sa dw! mase sa re.517. d). 3 horizontalmm transpo~~c./1 transporfera: a . m /11 Snaaa elektromotora.rkim osfon. kW lMasa 1 m 1 transportera.rom. pU1..0 80/96 320 160 30000 32 5. e .a ~.ll.zoo KBIKr.sa jcc/nom masom.1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja.upsti i7.n ram om j ekscel1fars[. kg/m Dirnenzije.348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa . kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede.1'pOrler kO/1.lga/nim (if.11 c) SI.:g1ed. a u imenioCll.

druga cev se krece unazad. po jedllUCI duzine 36 .13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala. . . . 156 kg/m. onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. 11.w gurn. Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera. ratora sa ekscentrima .preko lisnatih opruga. a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e .152 .eliO .u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr. '(. kada se jedna cev krece napred. onW ~kCIJC. g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge. Za opisani transporter prema S1.l3 Klackalice 6 se zglobno. a ukrsna glava kretace za drug u cev. nizovana ' motovib. gibnjeva 5 (S1. )f >". _ . Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f ...9). 11. . centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin.351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon. masa transportcla svakoga motora iznosi 1 .meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::..translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 . Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice.12. dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI. . b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi. a nalazi se iznad iii izmedu cevi. to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1..iJlll od o::. I . a) odreduje se prema izrazu (11. 7. a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel . 11. SI. 11. OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1.12.snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik . S obzirom da su mase obe cevi jednake. / . 11.! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us. ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao .10.'. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5.. 11.. Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na . ' . " . 11. ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' .5 kW..e. tj. 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'. J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac. sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . 6 7 d).12 i paralelno 11. Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1. a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1.. a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1. 610 mm' duzlIla 12 .I(Y " ." . .amp!lfudu OSClfOl'(llIjU.. Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 .lI. preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4.. b) SI.Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y . raznodelL'pomerene za I 180 0 .lI '/ I po ugOtn _ krelal:om. udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J. cevi iIi oluka 7 i 3.centar inercija).12. . osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL. . koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza . ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto .10.:ru/o!ll .. a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka).'h "1 .. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1. a = 1'12).W ofJrur. c).12. .Ime. ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu. r . " ' celokupnog sistema. ~Ja se postavlJa preko . ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v .' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase. koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2. .radijus eA:SCellfra ' hro. . .... tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r).llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I.:. . (He ransportera sa i.. cevi .12 .12. J ne . Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . ".ci/u/ornih jJ](Jsu· a a . se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' . /. 11. Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi. posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev. b navedeni izraz daje pribliZno resenje. a olkloni obe cevi su jednaki.O. 0 I. 27 m. k . 11.

na]veca dalJma. kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture.imaginarna jedinica. Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. punJenJe. Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno . 850 0 C. lisnatim oprugama (gibnjevima). 150 m 3/h pri transportovanju peska.sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica. ('3). kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa . sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere. mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '. Yo . kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 ." In .UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema.10). Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h. zbo o kOllscenJ3 gonom.kruzna frekvencija pobudne sile.metalnim elasticnim sistemom (S1.sila deformacije elasticnih veza).12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema...85 < wlwo < 1. x . l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom). . . I r' .3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--. pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp.12.metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q. Da bi sistem bio uravnotez:en. Element za nosenje materijala izra. Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno . pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp .ose. imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi.. v. 11. sa jednim stepenom slobode (pogledati S1.ukupna sila (ovde je i ""J=1 . Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja. koji se oelnose na jednu masu.stdja) II Tablica 11. Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi. Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala. zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka. moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom.3. Kapacitet transportera je 15 . ~ podesavanju elasticnog sistema. R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D. b s dye mase s . Elementi transportera Elementi za no. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa.fenje (Yestica materijala. Takav J~dnocevl1l . transmaterijala elostize 60. Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl. l1'mtnom ekscentarskog pogona.13) navedeni su u tablici 11. Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka. no. .e . . neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala. (j) . mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0.. 220. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre. S .ostvanl]C duz cltave. 320 i 400 mm. c transportera proizvo d aa u·m d er (A u. c). .maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala).ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera.11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih . Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera. Po. bilo koje polo vine ovoga sistema.1 (11.auje se u obliku cevi kruznog.ukupni koeficijent otpora. kao i olucne transportere.::: gde su: m . l Jravnotezem SIS te .pomeranje centra inercije sistema duz x . a . a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi. 11.. II . C]. t duzme trans portera. po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:. za vremensko punjenje i praznjenje transportera.masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11. R v· • = iyoS . a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 . . Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11.352 Transportni ureda..

elektronska cev itd).50 Hz (3000 oscilacija u minutu). Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski. 11. odvojice se od statonl. Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom. 6 m koje se spaJaJu vIJclma.. b .gibnjeva (SI. Kao rezultat ovoga. U tom slucaju. i suprotno.podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera. odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom. Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija.krivajnog pogona.. odnosno druge kotve. kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga . pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz. Pri tome. 11. duzine sekcija 4 .. a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H). Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). 11. a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~).translatornog kretanja i. centrifugalni i ekscentarski pogoni. kao i maloj masi.translatorno kretanje jcdne.14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. njihov sustinski nedostatak . kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. skupa sa tegovima za regulaciju . lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. plastlcnom masom. Pagani.. povratno . elasticnih veza opruga 6. 11. ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz..Y : a .354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni.15. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi. <?evi. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta. pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje . kada se gornja kotva privlaCi ka staloru.principije/J/o shema. bj Sf. a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti. visece konstrukcije. poprecl1og nosaca 5. SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase. elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje. u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn. po!turetanom. prema tome. Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno . pri napajanju njegovog kalema monofaznom. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve.~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 . Uopsteno uzevsi. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom. sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog.. Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta. kuCista 8. te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje.14) sastoje se iz statora -. donja se udaljava. kotve 4. ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno . b).i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . dYe kotve 2. namolaja naizmenicne struje 3. pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija. naizmenicnom eieklricnom strujom. kao i kod transportera tezega tipa.kOllslrukcija .Ih). Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera. kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza. OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama. 15. njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta. 5 mm.

Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 . Stalnost frekvencije (3000 min-I). . Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p.). Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F. 11. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene).356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi. b).. velikim gabaritnim merama (do 20 kg . ..elaslicnim (St. Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu. 6. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca.16. pri snazi vibra(ora od 0.. Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11. 1. w .7.15) 2 aJ Sl.625 . 650 t/h. kao i amplitude oscilovanja. ro . Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11.14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11.ckscentricitet eksccntarskc mase. kao i pobudne sile (do 100 kN). u obliku dva ekscentra. kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca. jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. amplitudi oseilovanja 0. a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5. Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno .5 .25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I. kao i u jednostavnoj eksploataciji. a) i krutim vezivanjem.16.. iii odvojeni. praskastih i drugih nasutih cestica materijala. sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl..16.11. Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji.0 kW.5 ..prenetog materijala). moto vibratora. eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne). b .0 m). Ekscentarski.5 . Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine).16.... mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta. kao i male amplitude (0. 8.. vratila 3. kao i transportera malih duzina (2.. PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y. . a) sastoji se iz elektromotora 1. a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter. niskom nivou buke pri radu. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje. 11.15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo. Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta. 750 min.13) gde su: mo . b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2. c). mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 . Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p. sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11.debalans 2. (11.16.kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca. 11. Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata.2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih. a shodno tome i kapacitet transporlera se menja.. za svaku tonu na cas kapaciteta .masa cksccntra. na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar ..ucestanost obrtanja vratila.

koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga.. 2 godine) .spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl. Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem. a pri ustaljenom kretanju lransportera. d). cilindricno .16.358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm). kao i za transport malerijala duz oluka. a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 . pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad. koji je najekonomicniji i-.A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1. Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze . 11.najefikasniji. a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje.ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade. pa do potpunih radnih amplituda. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere. polukrutim i e!asticnim (SI. pomeranja. a sto je u funkciji siguruosti. c). Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. kvalitetno termicki obradenih opruznih celika. dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija.11. kao kruta veza. 11. posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje. 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl. da se pri njoj.. Kada se u transmisiji nalazi elastican element. klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo.metalni zglobovi (caure. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge.16. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera. odnosno cevi. Sl. 11. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon.17).17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l.. Kao elasticni elementi navode se takode gumeno .17 E. a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. d i 11. 11. frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu). Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih. 11. odnosno produzetka eksploatacionog veka.. ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema. .11. 120 MPa. b). sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 . klipna poluga ponasa kao elaticna. za vreme pustanja transportera urad.18. c). sa velikim (npr. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema. c i d . 11. tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. a). vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl.cenlrifugafni POgOIl. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne. Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon.18. lL18. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja.12. Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl. b .16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a. elasticni (gumeni) ekscentri.cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl.

.5 2..0 . Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost. c) optereceni su na smicanje (klizanjc). kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema. K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11. a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema. Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja.16) gde su: KJ i K2 . b .0 komadni 0. udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala. element .2. 1.4.0 .metalni paketi (S1.. 15. co. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera.1000 800. a . kao i visoki eksploalacioni vek.promenljivog opterecenja). kao po pravilu.0 1. .0 0...5).. 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala. 2.empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko ......75 . 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila.360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno . pogonska sila i elasticnost veza.80.gumetlo _ me/aln. otpora premestanja cestica materijala. ..2 .2. a biraju se iz tab lie a 11.amplituda oscilovanja. a takode odreduju se i parametri pogona. a . . kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI.mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1. proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta.0 IElektromagnetni I' Centrifugalni. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera.{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa. Kod e1asticnih klipnih poluga.' C . Gnmeno . kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera..18. pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C). Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera.1). Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa. staklo _ plastike. transporfera: a .ugao nagiba transportera. sto je ranije ukazano. drvene mase i slicno.0 5.18 Etas/ieni elemenf. Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama.mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11. pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera.0 ..3.metalni paketi. ostvarnju vece amplitude oscilovanja. 1500 1500 . I I I iI a (mm za cestice materijala) .J=i .0 ..1). 8. jednostrani i 3000 1800.4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala. 11.meta/no {aura (zg/ob).2 ' (11. primenjuju se gumeno .. 3.... Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11..0 4.450 I Centrifugalni. kao i njihovo regulisanje. 11. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera.0 2.

5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2. to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11.8.QhlI'IKOB i to za: . H . .6 .8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0..5 .kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti . 5 3. a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera.1 0. '..17) preko 50 5 . m. 0..9. 0.1. sa koso I . .. 5to je sitnija cestica materijala.. a) sastoji..0.0.. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala..7 5. prasinaste i praskaste. Q .2.16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa.... ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1. sa II centrifugalnirn pogonol11 5. mm 5 .. Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5..5 0. ..4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter ... za zrnaste i komadne rnaterijale. III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom. 5.. koji navodi B.4 i preko 50 .6.ono..racunski kapacitct transportera.1.6). 200 0... uravnotezeni..... I usmerenim nosacima .5 . sljaka.8 i za okrugle cevi \jf" = 0. 0.' ..5 .5 1.elevator (Sl..9 .3. za p nasipne rnaterijale. 1. 10 1O)K4+~J.6. kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B. ....5. a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement._------j - ... manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija.0 Tablica 11.50 I ~ 6 . ugalj. Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc...0 ~ 0.8 .za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni. 6 K4 ViseCi..0 0. L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala.5 1. 0. sa jednom masom. K3 i K4 . duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal. Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni.glbnjeVlma.L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) . . 5 0.5 .. oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk.5 preko 50 11.5 0. 10 5.K. koji su veoma povoljni za transport (pesak. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4.. . zrno). 0. t/h. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza.QMI'IKOB ...2 . 2.4. i - 0. 11. 6 3. sa jednom masom.).5 .K.19.. nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu... 3.5 .. usvaja se da je Cp 1. sa dYe rnase. 5. 12 8..18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport.5 7 .. 5 1.4 3 .5 . 10 0.16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll.a H B HHH nTMaw ... Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- .. sa ekscentarskim po. za pravougaone cevi \jf = 0.0 . . m.6 ...n 5. apatit).5 . sa centrifugalnim pogonom (11.. nanize).5 .. pa je brzina Transportovani materijal (11....6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5. 5 4.. ..5).4 .0 I ~ - Tablica 11..visina podizanja cestica materijala (za kose transportere)...koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11.36 (11...u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala.... Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0. uopstene vrednosti empir~~skil:.362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11.1 2.. 50 4. 0. 50 . C = 1. 50 10. 0.

0 mm. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi). ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru. najveca brzina transportovanja peska iznosi 0.ugao ugradnje ekscentara. korak zavojnice je 200 mm. 700 min. za osnovn plasta transportera. SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment.16). . kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp . sirina olu~a je 200 mrn.19. Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta. odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti. sistem je sa jednorn masorn. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F.5 mm. zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza). konSlrukril'na shema. duz zavojnice.shema v. sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW.2 2 £. umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice. brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11. Povezivanjem ovih oseilacija. koji stvara torzione oscilacije transportera. frekvencije su u rasponu 600 . sa rezonantnim pode~avanjem.19). obezbeauje se prenosenje materijala navise. dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800". vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose. b i R .poluprecnik inercije. na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7.15 m/s.. 8°. usmerene amplitude oscilovanja (st 11. sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m. koji ostvaruju tacno.19 a b) Vertika/ni l'ibracion. Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2. po zavojnici oluka. =45 0 . unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6. Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8..364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3. ro . PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora. za odreaenu frekveneiju i amplitudu. 11. 900 mm. spoljni precnik plasta transportera je 800 mm. sirina oluka 100 .visina dizanja cestica materiJala.19) gde su: m . gde je H .. b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5. Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11. 400 mm.5 . transporter.ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju. 8. tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf..8). a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m.dimenzije (em) prema (St 11. koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise.ekscentrieitet ekscentarske rnase. c) iznose a = 0. em.19. masa ]edinice duzine.1500 min-I. b . tako sto. odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. (PTJ cos bR . uzduzne i torzione oscilacije). Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn .. Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000". koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em). Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h.. koji iznosi rp = 4° ". (11. odnosno cevi. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO. Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 .:0: HIlO.700 min-\ zbirne. ' 2 + szn £. sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora. Pi .7 m. em. najveca visina transportera je 9..braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila. amplItuda os1 cilovanja 6. koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj.. a postavljaju se po dva..[45] . c .a je sa ekscenlarskim pogonom. £.

cevi. (abH lima. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala. oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava. sanduka. Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. valjkastim transporterima _~ .1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka. VALJKASTI TRANSPORTERI 12.Valjkasti transporteri 367 12.). buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta. Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri. cije su osovine obrtne u ramu transportera. Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. uzcluzna. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. valjanih profila. oslona rebra. kalupniea. pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta. Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka. Prcma naCinu transportovanja tereta. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka. kontejnera itd.

npr. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru.... Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi. koji sacinjavaju deo okretne glave.. 12... 12. b). a to znaCl. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta. umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska. dui kojih se kreee materijal.2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12. . tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI..3. ostvaruje se direktno. Na dnu svakog konte]~. pa prakticno. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze.. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko. 12. Valjci su. npr. U mnogim slucajevima. ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci... tako npI. naVIse.2. 12. U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala. "" . sto omogueuje mirnije kretanje tereta.na loekovima (Sl. ovo je rastojanje jos i kraee. poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina. a 1S- . a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima. sa nepokretnim osovinama. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil. jer su sa sfernim osloncima.368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso.1. 12.. 12...4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. II cilju postizanja mirnog kretanja tereta. pomoeu elektromagnetne glavc. sa jednorednim iii dvorednim lezajima. preko poluge za guranje itd."". Na SI. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne. cilindricnog oblika. .era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea. kod krivolinijskih trasa transportera.. " " ~ b) St. Kada uslovi rada nisu teSki. kodirana adresa transportera. a koje se aktiviraju automatski iii rueno. a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja. a) i pogonjene. ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu.. Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija.... transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi.. valjci se izraduju od sintetickih materijala. a). prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane ... ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera. Isto tako. takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova. . Ispred svake bocne gJave. a. dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta. Pri kretanju tereta preko njih.. koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12. Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima.... 12.3.." ~ pit .1 ... transport tereta ostvarujc se besumno.. i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka. a postojani su na koroziju. a. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija. mobilne . ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta. npr. kao po pravilu.. . okruglih celika i slicno. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl.. c.. !T"T"'I 12.. ... Na jednoj od ploCica ugraclena je. eevi. 12. sklo~ I). a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka. na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI.5. Oni su manje mase.. koji nisu teski. lancanim prenosom. a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva....1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. . . Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca. kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje). b). kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era. a izmedu nagrmtih osovina valjaka. u prostoru izmeclu valjaka. Transporter se izracluje iz vise sekeija. sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI.2) itd. koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama. ciji broj odgovara broju ogranaka.. mogu da se postave blize jedna drugoj.1. rucnim pogonom.. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika.1. primenjuju se valjci oblika c1iska..

ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji. a . 60. Fv = 0. 400. 100. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O. a korak valjka iz standardnog reda: 50. 1000. 250. duzina valjka. racunsko opterecenje valjka i masa b .12. b. Prema tome. 1200 mm. b c) s(fl'ije!l(J SI.SG. na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. 1. 650. 500. 200.33G. za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1.2 Tras(I frafJsporlera . kao i precnik krajeva njegove osovine.uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka. kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta. ugraden je uredaj za oCitavanje. 12. 0.5 Inm.\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska. za 411' < II < 511" F" = 0. . prema koraku valjka. a u zavisnosti od precnika. Mehanicki uredaji U obliku stuba. c). Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. pri 31v < II < 41". u obliku dvokrake poluge. 12. sa dva pokretno okretna kraka.370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera. . Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera. jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. 125.25G.. da bi se izbegli sudari materijala. ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli.fran. SI.5. lito zavisi od precnika valjka. na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera. 315.. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta. u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije. c ..2 . 250.123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a . 400.. 200.4 . Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka. Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera. Prolaskom tereta duz jednog transportera. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka. 320.5.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama.2 mm. 80. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka. 500. 160. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160. granicno odstupanje ne treba da prelazi 0. 630.skrefnica. 800. koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0.jJtul'olinijska. prikazan je na SI.

upra"Uaa.urectaji :a b/o/':iranje.prf!l'odna po/uga :0 premeltallje. a druga polovina . c . Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas. U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2. opisani ciklus se ponavlja iznova. 12.skrefn. do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka. Put svake tacke po obimu valjka. vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z..urectaj :w o6/al'(l!1je.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog. b . Dijagram obimne brzine valjka..4. 7 .6." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A.preme.5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a . a shodno tome i njegova ugaona brzina. prikazani su za ovaj slucaj na S1. 5 . po zakonu pravc Iinijc (OA na s1. Aka je G' . Posle toga. "NaCin premeStanja na tockovima". Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB).5 . Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia. a . na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta. Kao sto je poznato. nepogonjenog transportera. U pocetnom trenutku vremcna (1.povrsina OEAF).6. Nakon oslobadanja od tereta. 12. valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD). a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12.6.\·tm·!jac . okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. za jedal1 vremenski period.~tanje tere/a l/a skretni transporler. jednak je vt'112 (povrsina OAF).. 6 .stub sa dl'Okrakom polugom. teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja.koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta.kontejner.2. gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf.2. tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo.23).4 Nepogonjeni . 12. za kretanje materijala brzinom V (m/s). koja moze da se smatra da je konstantna.prfjemne sekcUe. Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi.u. J • e/ekfrh:na kolica. BIzina valjka. shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/.' I . odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA)..elektricna sklopka.sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo . 4 . transporter.. 2.razl'odni traJ/sporter St. dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v. 12.(] oCital'Gnje. kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka.u kineticku energiju valjka. prekida(.372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12. 6 . 3 . l'kJ'(Jni. 3 . 8 .2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2. 7 . 2 _ daw/('! 7.. a). a. povecava se lincarno.

0 4. praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0.6.400 'Yo rtera 1. ~~ __. Otpora usled klizanja tereta po valjku.0%.5 . Zbog toga se kod transportera sa valjcima. 1.. Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta.2) gde je f.koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru. koji su jednakih karakterislika..374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 . Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI. ..5 .12. preko valjkastog transportera. g . nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12. ako se teret oslanja na z' valjaka (12.1. Prema prasecnom nagibu transportera %. 0.3) Celicni lim: ispravijeni '. prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12.1) gcle je f . Otpora usled (renja u rukavcima valjka. .. a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az.. tereta preko valjka.0 2.6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12. ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji..1.0 . sto je manji oclnos FvlG. (dine G..50 100._.8 . 0..5. 2. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja. 1. m/s2. OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A.2.5 2.0 . tj.4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni..rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~.5. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0. nego u prethodnom slucaju. sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka. tako i potreban ugao nagiba transportera manji.ubrzanje slobodnog pacla.5 3.9. 12. kao i usled predaje kineticke energije valjku. sasloji iz sledeCih komponenata: 1...1 reta kg 30 30 30 30 30 10.5 .5 .koeficijent trenja u rukavcima valjka.4. odnosno veca tezina tereta. !ilo je prikazano u obliku dijagrama. 3. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12..L . glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: . moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta.~ 1.0. 3...5) Ako je.. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH.precnik rukavca valjka.1. b.5 3. Nije od malog znacaja i stanje lezaja. SI..0 0. a na osnovu podataka iz prakse. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera.koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka.0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog. kao i velicina precnika valjka D. d . lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12.. duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 . kg iz tablice 12. posto su kako sila otpora..

c) t d} SI..500 I 2.. cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni.5. .376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12.30 30 . za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala.5 1. 1. tako sto svaki lanac povezuje dva valjka. od jedne do druge masine za obradu drveta i s1..... b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca.1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera. pa se zbog toga. klinastim kaisevima iii trakom (SI. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma. prenosniri pogone S1'oki par valjaka. . Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3. 6 4 .0. obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke. 1200 1.. c . Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama. Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa. 3 .. 2. 7 5. 1.. d .pogonjellje "oljko IUllcelll.7...0 2.0 1..7)...0. u pilanama. 12.7 Shema pogona . 125 500 .7.l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h . pogonskim luncima. 25 II 12..5 2. Prema nacinu prenosenja pogonske sile...12.. 3. koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka..5.. a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika. Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada.. 2.3.3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12.'aljka.pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja.0 0. do makaza. 12.5 1. na kraju vratila postavljaju po dva lancanika. uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje.5. 150 150... razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom. 2. pri transportu dvrne grade. testera.l'fog fron.8 i I 8. pri rezanju i secenju profilisanih metala... Na sl.. 2. dasaka i brvana.5 6 ..... Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne.0. 1000 10.5 "\ Limeni kontejneri ... drvnopreradivackim preduzecima. 12...metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500... Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila.0. Na S1. a takode i do skladista gotovih proizvoda. a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima...5 ./ancan...1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10. 25 25 .

koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose. Posebne sheme lancanih prenosnika. Na SI.)njem po uzduznom oluku.2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer. duzina horizontalne projekcije Lh (m). lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. 11 . poveeava se snag a mot ora. Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta. U nekim slucajevima. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1. Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12.7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada.stepen korisnosti pogonoskog mehanizma.koeficijent otpora obrtanja valjka.6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera). Suprotna grana lane.9. 12. pokazane su na SI.23) pri f = 0.) kreee se kliz. dobija se iz jednaCine (2. na zajednickoj osovini ugrade dva valjka. visine dizanja tereta H (m). Medutim.8) T=~.7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om.11) treba usvojiti da je Zo = 1. Na SI. odreauje se iz izraza t=--. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. pa je shodno tome. tj. nego sa druge strane. Dve vrste valjaka za tde uslove rada.)v (12. kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva.8. svi valjci neprekidno se obreu motorom.7. u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom. otkrivenog tipa (bez poklopca). pogonjeni elektromotorima. odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1. Kod valjkastog transportera ovoga tipa. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake.7.3. 0. U tom slucaju u jednacini (12. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika. Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0. tad a je . Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter). pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter. Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije. ako se umesto jednogog valjka.. 12. Da ne bi spao sa lancanika. pri tome je w' .11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa. neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. w. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru. w'J . potrebna snaga (kW) (12. 12. kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI.. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m). sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N).10 prikazan je opsti oblik takvog transportera. v (12. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima. 12. broj valjaka transportera z. a u uslovirna visokoserijske proizvodnje. d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI. P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku. brzine kretanja tereta v (m/s). prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina.15)1.9) 12.10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw. =~ . oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti.v T Z·L (12. moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12.85. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L.80 . 12. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta.23)]. kada su potrebne vece brzine kretanja tereta. koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali. ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka.

kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak.translatorno ubrzanje tereta. tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ.inrlh'idua/nim 1.koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka. a valjci nastavc da se obreu.12) Ako se terel zaddava ustavljacem. krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka. bJ 51.sekcija sa prile'!l1im rockieima. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta.\'{J [Jogonom: a ~ grupnim. 51. tj. Kod radnih transporter a u valjaonicama. I v WI gde je fll . u zavisnosti od ubrzanja. ) D i 2' "WI (12. Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta. mogllea dva slucaia. b . .12. usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka.8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a . do hi se kad )'aUa/. U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja. c .12. odgovarajuce snage.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava.l1 + (KIG + F) ..14) m g 1"02 mao iii ao S g flo. a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12. neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja. Pri tome su.15) .-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja.]D .. 2' 1 I . sa cestim i brzim promenama smera kretanja.9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera . shodno tome. da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni.koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora. Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12.sekcije so skupom mljaka.13) Radni transporter. Ubrzanje tereta je a =g III (12. gde su: flo aD .380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F . do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2. b . tj: 02.

a 11 .ugaono ubrzanje vratila elektromotora. Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja. c .. (12.18') LITERATURA: [15].koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak.17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c. K' . jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil. Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1. K'GIlJ D ( ) (12. . ako je manji.19) Ako je ip . Kod grupnog pogona transportera. ako su motori ugradeni na osovine valjaka.8 . kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje.prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka. moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12. 2. SI. 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-.momenti inercije valjka.16') Kod zasebnih pogona.20) saglasno (12.--. [21].19) (12.stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma. koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka.0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju.Jco. to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.1 . odnosno rotora elektromotora. 19 2 (12.[45] . gde je f . Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12. tada je K'=l.. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta. tad a je K' < 1.koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1.ld ..10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12.18) +f.koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka. Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF.koeficijent trenja kotrljanja.2).12)].382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III . Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora. 1.1T) gde su: J v i 1m ..'D 2 =GF +(G+zF )f.12.ld IUl)D 2' J v (12.16) gde su: tm .

oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova. kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca. a) i na dodavace (SI.cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada.Hidraulicni transport 385 13. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J.1). Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska. prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova. . Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport. 13. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala. hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. HIDRAULICNI TRANSPORT 13. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu. b). U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. a takoae i prilikom transportovanja sirovina. 13.1. 13. meautim. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev.1. cementa. npr.

Ce1'ol'od pre6§celle vode. U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 . 13." 2 .Y z() dm'oc/ maferijala . na dnu... snage. koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine. S1. 7 .. .2. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi.sa komorl/jm r.15 . Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 ./or. dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6.. ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala. Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5. Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr. 4 "para! za sutell)e. odnosno od njihovih suspenzija. koji je vezan za prednji poklopac 3.pumpa. Sl. Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida. a u zavisnosti od protoka (napajanja).20 % veca).. 6 . obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine.dodol'ut. 5 .centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu.pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda. kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija.. otrzanje od dna. 13. a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida.. 2. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako. granulometrijskog sastava. koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0. pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola. 13. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda.hWlker.. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom. u skokovima kretanje. pritiska. Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi. kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala. koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija.talozllik. pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama..prOl'odJlik pulpe. b . jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju. moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica. a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja. grubo disperzne (0. a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice... gustine i oblika cestica transportovanog materijala. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em. Medutim. 3. 8 . to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima. kao i od poprecnog preseka cevi.. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. to je u sustini specijalna centrifugalna. Hidrosmese Cine vise disperznih sistema.1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom.15 mm).386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. zbog manjeg habanja cevovoda. 0. duz zida cevi .pumpa.0 mm).prijemni urutaj.. u opstem slucaju. 3 . tela pumpe 4. 1.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod.5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1...5 . Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2. a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida. 9 . 20 % vece od kriticnih.. tako 5e npr.dakle neravnomerno. 10 . respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora.05 ./al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J . 2. Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om. kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda.

(13. a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi.. Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe). .3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu. poroznost i drugo). brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi. tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta.2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. pa time i njihova primena. Sl. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi. a debljina uloska je u granicama 30 . gnstina. b) oj Sl. daljina transportnog cevovoda. zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja.razdvojive veze. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano ... odnosno vakuummetrom. menja se i napajanje pumporn. Efikasna je i primena armiranih kolena. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom. Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda.kape. Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi). kao i fizicko . 85 mm.388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg. 13. i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije. 13.nbfagana celi(nim segrnent"na. Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima.. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 .. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom.fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima. zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. koriScenjem odgovarajucih masina. Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora. 13. h oblagona sekcl.3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a .3)...mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca. Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc.. 13.1) . Takode postoje. transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja.700 rnm. a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. visina podizanja hidrosmesc. neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a .

. Koriscenje mekih stena iii plastienih.. mm gde su: hus . Vrednosti koeficijenata otpora za vodu.koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode. 3600v1t ' gde je v .zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13. navedene su u tablici 13.relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has. gde je Z . m/s.koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a).0155 I 450 I 0.0175 1 300 I 350 I 400 0. Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr.veliCina specificnih gubitaka u m.2) Za pribliZne proracune je hgm = 0. 30 Pa.4 2. a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa.0165 I 0. hI! .8 frakcija gline 2.1 hi. hg = ZPh (Pa).preostali nap or.2) Vkr. d - precnik cestica tvrdog materijala..2 3.1 '" 1. neelasticnih materijala (krede. Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 .4 I 3.gustina hidrosmese. Ie .. 50 Pa. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr.2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2.7 3. Pa. zavisi od pIecnika cevovoda.0 3. L .2.8 I 4..1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala.2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn.3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda.180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport.2 3.7 3.6 ~ D mm 150 0. Pa.2 I 4. Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13. h gm .gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda.0155 500 0.5 3.0150 600 0. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda. 12 hiljada tona sirovina. Pa. m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1. gline. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 .1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr. kao i njihov transport sa povrsinskih .8 2. t/m 3 Tablica 13.390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs.. Lokalni gubici su 1 2.1 2. za razlicite precllike cevovoda I 3. to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0.3 5. Pa. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S . m.4 1 600 gde su: io . (N/m ). hi .gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu. a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju.0145 0.gubici na usisnom delu.gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. Ph . Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost.0 2. Pa: 13. kao i posebnih oblika laporaca).0 2. Pa. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa.55 . PM . tvrdih cestica materijala. m.duiina cevovoda. na 1 m cevovoda.0185 200 0.razlika kota. hos . vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'.6 4.6 2.8 3. (13.4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 . Gubici pri podizanju.0160 - J ! I D=~ (13.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak. u zavisnosti od precnika cevovoda.brzina hidrosmese i iznosi (1.4 4. usponu pulpe.

. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0. pri jamskom otkopu.. 38 % transportuju cevovodom do fabrike.. pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc). 2.4 = 3 0. Odnos smese kreda .glina iznosio je 6 :! 1.5 MPa.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta.Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima. 2. Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana.. odnosno karoserije kamiona (kipera). te je zbog toga. Zbog toga. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca. kao sto je praksa pokazala. konzistenCija hidromesavine . naroCito pri pustanju u pogon.9 .45 MPa. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove...1 m/s.skriljci. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 . sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina. 40 s) inadmasuje za 2 . Na primer. Potrebna kolieina isusenog taloga. 3 MPa.. 0. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga. neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala..166 m .2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm. 3 : 1..02 .2 kWh...35 MPa. 1.4 . Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13. Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje. Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1.. a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2... pripremljena u dnevnom kopu. ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. prirodne vlaznosti 25 %.6 =13 0. u jednoj fabrici cementa. 2. iznosi 1200 '" 1400 m /h.2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1. sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje. posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona. 3 mm.. slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine. glina .3 . Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1. do suvog stanja. Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km. 3. 0. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0....2 m/s.... takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko. do fabrike cementa. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) . tj.5 puta radni pritisak. koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je. Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu. Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama.. jer dostize 2 . U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa. pri vlaznosti od 60 %.8 gr/cm3). apsolutno suvc gline iznosi 2. u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama.5 MPa. Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima.. 0.. pri d\.03 m.4 tlm3 .392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom. Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 . Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom. 1. pritisak pumpe za vodu iz~osi 0. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa.pulpe).7 . Pokretanje sistema taloga velike koncentracije. Dostava gline iIi krede od rudnickog okna. 0.fabrike). U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija. posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama. 307·7 1-0. velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 . sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. kao !ito je poznato. kao i elemenata hidraulicnog transporta. glina u obliku taloga..6 4..4+0. 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0.. 1. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga. cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja.. cvrsre sirovine (1. 0.166+0. vlaznosti 36 .6 'tlh 3.. pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa. pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja.4 . .. Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa.6 .4 : 2.. pritisak pulpe u cevima 1 . Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda . LITERATURA: [15] .

npr. posto se materijal premesta cevovodom malog precnika. ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine.mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom. slabo disperznih materija!a. . koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1.1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a. tako nutom i vertikalnom pravcu.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala. nag- . praskastih i sitnozrnastih.hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta.mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima. . za premestanje prasinastih.. smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno . VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14.Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14. takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera. . Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: . usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno.mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta.higijenskih uslova rada. .

c).2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. 14. a takoae i za istovar.. uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine. vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3.usisnog.padaju. a transportna daljina do 1. .relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija.mehanicka svojstva materijala. kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh. . koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti. pa usled gubitka brzine .pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a . usled koje se cestice materijala dizu po inerciji. 14. preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta. . b). Zbog toga.:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh . Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu. udaraju 0 zidove. Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: .usisno . u manjoj iii vecoj meri. i pored svega. koja nadmasuje 8 . Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport. pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje. pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI.smesa -.visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera.. a pre svega njegova nasipna svojstva.1.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala. 14.mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar. . pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko . 14 put a potrosnju energije pri mehanickom.396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 . koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija).neophodno je preCiscavanje vazduha. a) i kompresione (SI.materljal Sl. a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema. neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha. c . odnosno narusava se proces transporta materijala.1.1. kla5icnom transportu istih materijala.brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca. veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca. .1. Meautim. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport. U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno. a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni). Pod dejstvom atmosferskog pritiska. kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo).. uprkos ukazanih nedostataka.kompresionog (porisnog).siroki dijapazon kapaciteta. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost. J aj ad kompresora r. 14. b .5 km). 14. 14. njegovo ispustanje u atmosferu. Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1.1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a . Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1. Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni. eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na.

. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7. kod uredaja za otprasivanje. Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl.40 kg I sloju materijala) . 0. koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter. u koju se materijal prinudllo dovodi. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3.1 MPa. Kod instalacija sa vakumom. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. vazduilne duvaljke i kompresori. 14. od mesta prijema materijala. pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. a praktieno oel 0.. 14. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l . vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage. a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju. Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. Tablica 14. b). a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja.1. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata. sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha . masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5.potisnog dcjstva. a pneumatski transportni uredaji usisnog. Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0. dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu. tabliea 14. potisnog elejstva.. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda. do mesta istovara materijala.potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. odnosno istovarnih mesta. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja.1. sheme instaiacije). vakuuma na kraju cevovoda. svi aparati i cevovodi. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe. u kome se ostvaruje talozellje materijala. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU. dospeva potom u filter 4. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14.20 . Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu. a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. na kojima se ostvaruje praznjenje.7 MPa. kompresori i ventilatori".6 . duzine transportovanja materijala. vakuumnog dejstva.. u kome se prcciScava. npI. a kod instalacija visokog vakuuma. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno .1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta. Uredaji usisno . izbacuje u atmosferu. a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina. gustom sloju U novije vreme.1.

kOJ1usn(J slavinG... Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2. potpuno i ravnomerno praznjenje posude.i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala.prUemnik. Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju . U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava. preko reduktora 14. jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. sarze. Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem. bez zahvata mao terijala.4. kg I sloju materijala]. Gubici energije sc snizavaju. tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka.. zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. cisterne za prevoz cementa. 8 -. . 14. Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije. 14. kao i sektora.slacem.3). mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala.2 1 ~ ce\'ol'od. Na taj nacin obezbeduje se konstantno..4 IS Shema preno. vee preko prstenastog sektora 4. pauk). . kao filterom. Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore.4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. sastoji se iz dva osnovna dela . . sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju. Na Sl.3 Posuda 1. ( ~l == 250 . 5 . vozila za cement. tehnoloskog postrojenja.400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom.l'en(il sigurnosri. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih.statora i [otora.u gustom sloju. 3 . Nakon podizanja pritiska u sudu do - . dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12. Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1.. Kada je otvoren konusni ventil 1. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. 14. 6 7 . 30 min-I. Sl. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. Pauk 5. Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi. 14.2 . Sf. sud 10 ispunjava se materijaiom. zasuna 2. a materijal aerira koji se prenosi.jilter. Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora.(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec.1 fir St. 14. U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali. kroz razvodnik 5 (tzv. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine. navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora.2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu). punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1. 4 . iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja. 14.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc. kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. 2 Shema preno. ne odozgo. EIektromotorom 15. . Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . silosa. kao i sigurnosni ventil 3.disk. pneumatskog podizaca.posuda. odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport. kako bi se sprecila zapusenja. 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~. sode. disperznog materijla. 1. Broj i precnik cevnih prikljucaka. postavljenog unutar suda (Sl. te se sabijeni vazduh prenosi u sud.

odnosno kod komore za mesanje smese. uredaj za punjenje (dodavac).. celicnih cevi sa prirubnicama. odvajaci.. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja. usitanj. Nakon 17 .1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. ako je korak zavojnice s '" 0.wa dodavani materijal preko puznog transportera.5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera. Izmedu njih je odredeni razmak. Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha. to se u izlaznom otvoru materijal sabija. zatvara se izduvni ventil 4. malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. to je bolja i hermetienost. brizgaljki (11 . Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11.aspiracionim vodom. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 . Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren. pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja). te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. aparatura za daljinsko upravljanje. 1.60) D. cevovodi. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma.2 .55 '" 0. kako ne bi doslo do kondenzacije vlage. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci. a zatvara se sigurnosna slavina 9.... povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom...transportnim. ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0. meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza. cevovod za prenosenje materijala . Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda. 25 t/h. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese. promene smera strujanja. paronit i slieno. 30 s zatvara se izduvni ventil.vruce vucenih cevi sa prirubnicama. a eevovod za odvod vazduha u atmosferu . filteri. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih. a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja.5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. 14. zatvaraea. .402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala). promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala. Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a. kako bi se povecala otpornost prema habanju. U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora. ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°.. karton. zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15.35 MPa. Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom. Posle 25 . klingerit. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena.. tzv. Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom..4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh. da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja.8 D. preklopnika i drugih lokalnih otpora). ulje i odvajac vode. lokalnih otpora. 0.. ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). t9pljenjem. komorni do- 14. tj. Brizgaljke se tako ugraduju.. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 . Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska. kod cevnih prikljueaka. precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd). 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine. propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca. na ko!enu mora da bude povecane debljine. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. besavnih . prijemnik vazduha. trokrakih eevi i drugih izvora. to je korak poslednjeg zavojka s = (0. unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja. 20 s posto se otvori slavin a 9. rade na zaustavnom principu.

· Q .krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl.' 36 400 30 0. 5 . 6 ~ zasun.ca. koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca.4 0.u (BHllllIITMaIII .2 18 140 I 63 '. 8 . kretanjem od nje do krivih L = f(rik). npr. 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 . Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm. .2 38 250 63 400 30 0.4 0. 2 mm). Pk = rOn) i koordinatnih osa. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje.. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m. tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda. MPa Radni pritisak u komori za mesanje. 14.. Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem. moguce jc odrediti i ostale parametre.I 22 175 25 175 I . od tvrdih materijala. D. Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac. snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW. koji je dove den do pumpe. I 200 30 0. E.portlandskog cementa). 2 .fte leiaja. Ip P. 14. a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl.. nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m. Na dcsnoj strani grafika.33 MPa.spojn.3 I 110 200 30 0. pritisak u komori za mesanje Pk = 0. 14. Q = f(Pk). kao i slucajni metalni predmeti. 12 mm.vanje smese. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl.\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl.u). Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 .2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0. F. JJ . Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 . povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca.oklop.4 0.5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor..brf\'ljenje I'rafi/a. m UkljucujuCi po vertikali. 7· puzni konzolni tral/sporrer. pritisak u komori za mesanje).komora za me. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement.6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm.t ?tJ(1 .hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe).I'elllil. MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima. 9 . m Pritisak sabijenog vazduha. dllzina transportovanja.. pri proizvodnji sljako . Medutim. nalaze se tacke B. Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka.rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija . u tablici 14. so 1(1 . a ponekad i dopunski magnetni separator (npr.2 I I . za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje.6. 10 .3 41 250 .. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca. a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h. C... mm TA·14 (C-991) Tablica 14. 12 . sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom.4 0.4 0. 14. Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker. G i konstatuje se da je za L" =350 m. 4 ~ kucq.2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala.tJ P/cW L. 3 ~ ograda.ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala. m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda.404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C.# /. Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno.J ~l 1..

Magistralni vod vazduha SI.kg Gabaritne mere. dancem. odnosno Q = 220 l/h. uvek krace od vremena praznjenja. kao po pravilu. kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 .kompenzalOr. . 6 . Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk. u jedan iIi dva odvojena cevovoda.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu. 2 .3. Q ] 25 t/h.odvodna cev.venti! Zil pllflje/Ije materija/om. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo. a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1.na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn. a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca.28 je kapacitcta Q .' 4 .podeona kutija.razdelnik va=duha. doclavae TA . celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. hidraillil'ni predajnik: 9 . Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore.5 10:11).1 duzina sirina visina masa. Za to vreme prva komora se prazni. 14. Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala. odvojnica. hidrodavac ispunjene komore se aktivira . mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. 5 ureilaj za aeracijL<. masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom. prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja. 10 . Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew. 14. kW 30 1000 . Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu. Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno. 8 . otvara se konusni ventil i komora se puni cementom. .2 ~=. Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. J 1 :filter za vazduh.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon.hrizga/jka. Pogon clobosa je elektricni. pri Lb '" 250 m. Separatori SU metalni.406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14.l gradcy.rezervoar. IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha.100 t/h. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja.14. Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9).8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa. min.. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje". Na S1. transportne claljine: tako npr. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. preko uredaja za aeraciju i brizgaljki.' 3 oslani podiza{. Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. I Snaga.~. Vreme punjenja je. pa lako i brzog habanja elemenata. Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14. pri Lh ::: 500 m.--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja. pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. 7 . a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod .

Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere. kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi).6 I 0..9. Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh.. mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min . Unntrasnji preenik transportnog cevovoda.6 75 120175 ! 0. Takav filter prikazan je na SI. 17 0. MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I . Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra.I 4.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom. 14. m [Masa. u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage.. VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju.6 Automatski I .. kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen. 14. Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra. 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe). Radni pritisak sabijenog Ivazduha. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI. Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram.17 15 .8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija . a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc. unutrasnju povrsinll rukavnog filtera..5 15 . t/h Daljina transportovanja..4 0. unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri..3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. Sf.3 _."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement). Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri. Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 .4 .408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice. 35 150 1 . Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc. tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole. sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor.4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6. Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja. mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14. pa se tako cisti filtcr. na usisnom ccvovodu. rednkovana daljina. prc odvooenja oslobaaa se od prasine.. 0. . 06 Automatski iii rneno do 0. m .3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18.. na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine). U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha.. 14. Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera.65 I --j I I Zapremina komore. . a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age ). Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl.4 . Tablica 14. m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh.

" o· i1 J n " t. preko razvodne.. r Ii' . shematski je pokazan dvograni zatvarac. PreCisccn vazduh se vcntilatorom. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine.08 m/s. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom. Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. . uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera.1O b} SI. signalne i komandne table. I' r:llt::1 :1' ": .. .. Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda.. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 ... odnosno druga sijalica. odnosno unosenje otvorenog plamena).9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada..speeificno opterecenje. a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu. Tako je rukavni filter gore zatvoren.. Usled tTenja cestica prasine. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. ..03 ... 0. " ~ . U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 . koji se nalazc na ramu postolja. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta.. . zatvara se tanjirastim ventilom jedan. dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom. Pri daljinskom upravljanju. po 1 m 2 povrsine fiitriranja. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2.. s= Vv q . Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli.:..":.'. kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja.14. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera.. . Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama. ! " " I . brzina filtriranja iznosi Vf'" 0. q . koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja..410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima. Dvograni preklopnik eevovoda (SI. " I: • I" i i I. odnosno na glavni cevovod.. istovlcmeno daje se i zYUcni signal. odvodi se u atmosferu.. Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa. Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme.::... Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom.. a u sredini svakoga od njih nalazi se malo.neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije.11) namenjen je za promenu smera strujanja.. a dolc otvorcn.. a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu. - ~:r oj SI. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni. poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom. te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh. elektromotora i slieno.. kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta. 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •.1' ~ :. Za vreme od 5 .. njenog obUka.220 m 3/h po 1 m2..zapremina filtriranog vazduha.14. a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca. okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine.. m 3/h. " ' d :~l~~:. m /h. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova. preko ventilatora. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv . b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine... Pokretanjem poluge.~ "':. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine. iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda. 14.. sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine. koji se premesta polugom 3.:Y~~ . . . Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski.. Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha...

te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom. Pokazivac nivoa na SI.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom. Kontakti. 12. 14. odnosno ispraznjenosti silosa. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni. 14.11 Dvograni preklopnik SI. cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14. Pokazivac nivoa. b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti. . na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor.konsfrukciju sa plovkom.12. puz se pomice u aksijalnom pravcu. huska pokazivaca nivoa se zaohece.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl. zivin kontakt se zatvara.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice. Pri radu sa cementom iIi peskom.' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI. h . Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo. ono se zaustavlja. konstrukcije sa plovkom (SL 14. a). 14. Kada je silos ispunjen cementom. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu. a to znaci i puznog tocka. 14. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI.12).14. Zaustavljanjem lopaticnog kola.

- . pri kome cestiee vazduha. Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1. m. Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva. dvogranog preklopnika itd. 2: Lekp . 10 8 . Tablica 14.5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h)..13) da se posmatrana cestica.brzina cestica materijala.. +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf .) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima.. navedene su u tablici 14. m. jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt .. VM . 3.. l: LeU zbir ekvivalentnih duzina.414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14. g = 9. jednakih dimcnzija 4.. 16 28 . . . kg/m. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju.... mJs .. m/s. to se ono nalazi u stanju mirovanja.. po otporima."R~radijus krivinc kolcna. 10 16 .zbir ekvivalentnih duzina.. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. kretanjem preko ove povrsine. te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje. VI' . Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda.:.. shema cevovoda sa predvidenim duzinama.brzina vazduha.. m. u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela.telo se krece sa negativnim ubrzanjem. nejednakih dimenzija I I~. dvldt = 0.1) je l: LII . i 2. Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L. m/s2.13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G. dvldt> 0. T> G. vertikalnih deollica. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta. T = G. 20%. pv . m.ako telo nema pocetnu brzinu.20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14. m. pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T.81 ubrzanje sile zemljine tdc. ekvivalentna duzina cevovoda Lekv. mls. 90 - - I 60 . pada naniZe. na duzini pravolinijske deonice. odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m. za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije. pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m. m/s. . . 2: Lv . Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje. zbog preklopnika u cevovodu. 14.vM . vv .pno komadni.relativna brzina vazduha.. tj. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I .. horizontalnih. Amaxpp .t". usmerava u smeru kretanja struje.koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala.povrsina najveceg poprccnog preseka. dv/dt < 0. . 8 5. a takode. U izrazu (14.zbir duzina horizontalnih deonica. ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni. menjaju smer svoga kretanja..4. dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima. vertikalnih i kosih deonica. uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . 14.. dvogranih preklopnika i drngo. broj i vrsta postavljenih kolena. Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima.. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha. m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja).1) .kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju. _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem. SI. 35 20 8.... Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije. cevovodu duzine Lekp = 8 m. (14.10 12 .4 Vrednosti L ckk .10 - - I Sitno komadni.. kolena. . cestica ce se pokrenuti.45 70 . nej~dnakih dimenzija I 38 .duzine vertikalnih deonica. zbog kolena u cevovodu.gustina vazduha.2) Prasinasli Zrnasti. odnosno: /tla/eriju/a 1.ubrzanje cestice materijala (tela). pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6. T < G. Dvograni preklopnik ekvivalentan je. zasuna.. 80 * Primcdb..

PM .2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1. .gustina cestiea materijala. da su takve.45 s-\ . 5C Da bi materijal moga. jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera.1 Lr .57 I (14.koefieijent sigurnosti (n > 1). kod otvora za ispuslanje.4) ne uzima u obzir. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea. to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi. ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom. od daljine prenosenja. U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14. od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C . pa je za cesticu L /'" ..6). daljina transportovanja. koja je iste zapremine i tezine. a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja. stepen koneentracijc materijala u eevovodu).14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa. PM 3 gustina materijala.redukovana duzina cevovoda. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju.64 0. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta. kg/m . kao da cestiea lebdi. da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs..23. kg/m . brzinom gde je n . u odnosu na neki srednji polozaj. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja. a pri T == G mogu smatrati. tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom. koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala. m. m.. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14.0 0. sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha. Brzina struje vazduha vs.koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 .koefieijent. Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta. na potisnoj instalaeiji. . V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28. 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih. obicno se sabirak L/ u izrazu (14.4dp J'vl . hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a.5. gustina cestiea. 0.14. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda. 5 . tj. Na S1. prasinastih materijala).416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama.4) pri tome je eM . koja odgovara ovome stanju.koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14. naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0).3) 0. pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom.4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{.J! Vs = 28. Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem.

lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 ..u' iznosi pri tome je QM ..15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala.natpritisak . ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda.. istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max. orijentacione proracune. Vv = rcd e Vv = O. pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca.. de . otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha.. 0. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja. kg/hi 0. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. nUll su pp i Pk . I I Srednjekomadni. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk. prema izrazu gcle je A. 14. koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -.koeficijent koncentracije smese. MPa. Vrednost koeficijenta CM.. medutim.418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase.. sto narusava normal an rad instalacije. Na S1.kapacitet instalacije.5. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine.--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima.LTv. 20 40 ..M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1. to je manja potrosnja vazduha. Sto je veCi koeficijent konccntracijc. kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala.. 1."-.15 Grujicrki pJ'i/:. .az Z(J\'istlosli kueji.. 3200 kg/m ).manometarski pritisak.1 MPa]. h°.5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 .lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji.. a prema "BHHlIIITMalll" .. a takode i za vla'lne i abrazivne materijale. MPa. izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14..1Pp~l. 10.001 . a koji zavisi od velicine S.25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' . tj..apsolutni pritisci na pocetku.. odnosno na kraju cevovoda. priblizno je jednak 0.0 10 . pb . je razlicita.M Ilk.5/l. istovrsni Zmasti.. . m. Koeficijent CM A. = A.. 20 17. a koji se moze koristiti za prethodne. 16 17. . PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca).cIjeJlla smese J. zavisi od koncentracije smese A..unutrasnji prccnik cevovoda. 14.22 22. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive.019 koeficijent..0 1.koeficijent otpora kretanja cistog vazduha.0 . istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda. Ostvarena vrednost koeficijenta A. Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve. istovrsni Sitnokomadni. koja je takode c10bijena opitnim putem.6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti. . 80 10 . tj.atmosferski (baromelarski) pritisak. naroCilo kod lokalnih radijusa..16). de (14. Navedene tvrdnje dokazane su opitima. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk . 14.785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51.~ Pk =O.. Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala).

0.17.16 - _ P M- AMVk 60.. pa se zbog toga izrazi (14.. ~ 0..srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj.kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha)..koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu. Orijentaciono s:. Ti = 0. Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM.0"7 211 '\: i\. a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja. ..kompresora (izotcrmski..1 MPa (~:~J. m.. A AM flk.25 . Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa.koeficijent koneentracije smese. Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S . Yk . pv = 0. gustin3 vazduha pv= 1. Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1... pM=a pp+l!.. kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h. tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 .2 t/m3 .6 ... sedam kolena. 2. uslovno se usvaja. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu. Pi..cement . masinc za duvanje vazduha .2 kg/m~. If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI.. Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m. Za preklopnik.55 . dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m.5) i (14. adijabatski ili politropski proees).03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea). radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja. odreauje se ' iz izraza .. gde je Lv duzina vertikalne deonice. -. 1..atmosfer ki (barometarski) pritisak. l!.15 .portland. gde je a = 1.. flk .. preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 . 300) = 6. pv' '" 1.. Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza .. saglasno preporukama je Lekp = 8 m. 10.. Prema tablici 14.02 . 14. 0.0 kg/m 3 .1 MPa (1 daN/cm 2) ..7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25.1 MPa... a kod usisnog PI' ~ 0.. .75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora. 300 mm. Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0.6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl. m 3/min.rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha.. .4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m.. Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala . pv. 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM . kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3. 14..420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14..7 . gustina cementa PM '" 3.

usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S. Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0.9 kglm3 cevovoda (1.336.usvojena gustina cestica cementa. (8.. 4.tk. a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.55 .6 . 8. 14.16) AM: AM = 1610-7 .4 x 1.. Lr (pogledati SI..35. =33331. a odreduje se iz izraza . eM.785 d/ vv = 0.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~.35 daN/cn? ). odreduje se koriscenjcm grafickog (SI.14 m' Imzn . kg/h.16) AM: prikaza gde je 11 = 0.2572 24. MPa. SL 14.stepen korisnog dejstva kompresora.9 = 1.0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a . Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\. gdc je 1 = Pk .17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5.82 MPa . . Izracunavanjem velicine S.03 = 0. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak). ° gde je QM . hO. ~ .29 nt'ls = 77.785.tk 180000 = 257m 24. 14.10 6 .teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha. AM .16.. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1.019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm.koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm.25..koeficijent gubitaka u medaju za punjenje. 0.249 2 Pp = OJ 1 + 0.1= 85.kapacitet instalacije.15 . odnosno na osnovu grafickog prikaza. Snaga motora komprcsora s=/lkLrv. Py' = 1.15 ·0.9·1.3 daNlcm ).4 m3/min Sl.01' z 0.257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6. odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI.019 ~ = 0.019 vvPvf.03 MPa (0. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju.koeficijenti. pv =' 3.2 t/m . 2 7. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1.257 '" 26.33. Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f.2·33" koeficijent.1 = 77. 0.75 . 2.0.tk 1610-7 .422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3. ~ .pritisak na izduvnom kraju cevovoda.7). AM ..15): f. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1.69 + 0. de 0. 1. de = 0.5/s0S.. 14. L\. 14.

plter obliku tankog mlaza. sto podrazumeva da se. Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£. I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka . coja za filtriranje) i metalne mreZe. 8 rehrasfo crel'O. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese. m./J).. kroz ispusni otvor .1 MPa (1 daNfcm 2). e 5 .vazduha.. gde je B . sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima. Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. 01uk je po visini podeIjen poroznom. 10 .US.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM. U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi. kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu.14. Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno .1·1g 0.ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. 6 . 3 oluk (fff. Filter se sastoji iz tkanine (sukno.isticanjem i 51. filter. pa i vise.14 _ EM- 9 601000. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje.o(h. 7 priguJni \'enfi/. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna. 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h. Prema tablici 14. Vazduh se prenosi ventilatarom.S/1. a transportna daJjina iznosi 40 m. koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese.pogonski eleklrol1)otor. 14. prodire Ll materijal i tako ga aerira.. Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja.82 = 20834Nm I m3 0. 405. neophodan period regulacije PTU. 5 . Na 51.sirina oluka.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu. SI. 4 . supJjikavom pregradom. tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. kojom se obrazuje dno gornjeg olnka. Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost.18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker. kapilarne raspodele. sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja. iznosi 0. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0. radi ostvarivanja hermeticnosli. 9 .18 prikazan je aero zleb koji se. 14. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja). Da bi se ostvarila aeracija.venrilator.{)(jn{/ eel'. U tom smislu.poro:l1(J pregrada.1 P _ 20834·85. Ukoliko postoji . koja je bliska fluidnosti tecnosti.6 -4 3kW. pri njihovom zasicenju vazduholl1. 2 . Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja. Pb atmosferski (barometerski) pritisak.

Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja. a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom. 12 .40 m. navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama. zu(/nji osfonoC'. 15 . Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika.na 10 prafnjel1je.crevo.podes/. 13 . 150..zas!irl1ik m/aznika. koje se prazne pneumatskim istovarom. 7° prema slrani istovara.'od.hla'ohron. kompresor. ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. 200. odnosno sode.'ljonje... Sf. .. Unutar cisterne. a to su auto cisterne za prevoz cementa. 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade.. preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju. Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu.jna za praznjenje. ko(nica za :(Jus'.i/o za prel'oz cementa: cisterna.' 9" oprema pneumafske ko(nice. 16 . do silosa. 8 . nalazi se povratni ventil. 14..oSOl'ino po/upriko/ice. }O • OJlolli poi/upirac'.. pod pritiskom. 4 .. sekundarnj jUter. koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk. takoae.¥ vlage j uljo.primarnij7ller. 2 .7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa.\'Uzi/utlli . zahvata se vazdusnom slrujom..426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine. )'en{i/ sigurllosli... opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine. iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom. koji se prenosi od kompresora..' 7 . 14.. or:.20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje. 6 ~ teg!jac.' 3" pneumatsku opre. manome/orski \'ukUummelar. sa ispupcenim dnom (Sl. savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom. 12 .19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 . II . j 4 . koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke. 103 Pa. 7 .a.eel' za punjellje. 103 .uredo) za prozn}en}e SI.:a illslalacija.19 Vo:::. 9 pokazh'GcY nivoa. 250. 5. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100. 4 .14. illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller. Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije.. 6 crel'o za l'ezh'Gnje. 50°. 13 .. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni. 3 . kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama. aeroo/uk . kompreso)'s/.crel'o za pWljenje. !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima.. 2 . a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala.l\<ajcu. 300 i 400 mm. 11 .. Na vazdusnom vodu.20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J .' 14 sla\. a pri prilisku od 2 . sa obe strane su zavarene stranice. Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl. pod uglom od 45 . u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14. 14.. Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. 8 . Potrosnja vazduha iznosi 100 . 10 cislerna. Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa. a duzina je u granicama 10 . 3 . Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem.

sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl.7. kg * Auto cisterna 7.15 (1. kao i pokrivenih vagona.. m 3 Kapacitct praznjenja. Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5. dopremanja. Umin -~. Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa . odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15. mm Kompresor: tip kqr. 14.a prcvoz cementa sa ~. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc.1.1.7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost. m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta). Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje.-w 0.pumpe). .15 (1.15 (1. sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom.5 .. .5) 9255 2500 3600 10900 I .1. I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl. a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum . Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18.2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8. 1...21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0. pre nos om snage prcko klinasto . 66 MM3-584 .. koje je prikaceno na cevni prikljucak 9.5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11.poklopc:ID 19. . potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate.5 .3citet. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere. sode. 14.0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0.428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4. Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6. U srednjem delu cisterne.. m Precnik creva za praznjenje. sa bocnim nagibom.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka. . koji je sfernog oblika. u kolektor 11.::: ) 0. Zeleznicka cisterna za prevoz cementa.8 0. 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0.remenog kaisnog prenosnika. dva su rasecena. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro.0 50 25 100 PK-9!1 9 0. m UkljucujuCi visinu. Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14.npl ~dlazl u silos. prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice. odozdo. punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje. kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke.

. K onsna zapremllla clsterne.. t ..... mm ....... .. usisno .. ..2 12020 3000 4627 25. sirina . rom: dliZina . Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda.. kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22. ... . odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala.... .... 14..... . .. . kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca.. .potisnog dejstva lipa TA ... . soda : s1.. . Daljina prenosenja materijal:. a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala. MPa Gabaritne mere... da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a.. m.. mehalll~kom drlJacoll:...{lriva6) tnaterijala ..0 ... pokrivenih ze!eznickih vagona... ostvaruje se kontrolom tezine.. ..... po vertikali. visina .. remont i zamenu elemenata..26 (Rusija). . do prijemnih uredaja na skladiStu. 3 ...1 1.. . .... Element! za .. Precnik creva za istovar... Usled potpritiska ostvarenog vakuum . usled neispravnosti ventila sigurnosti.. veze. te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent. cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne... Na Sl. ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline... . . 49. . Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi. 2. ........ ako ga je bilo. preko potisnog voda istov.potisne .dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu. sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih........... . .. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa.. Potrebna potrosnja vazduha. kao po pravilll.i polisne. pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji. . in UkljucujuCi visinu... Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3. preko odgovarajuce vage.. Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1. Radni pritisak u cisterni. da Ii je odstranjen.l iz cisterne. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra. Masa (bez tereta).. .. .usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka.. Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme. Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa.6 Sf. pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima.. 14..). .. tako i na vagon cisterne...pumpom 7... vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora... m3/min .. 14. ......... . izbocavanja. ..8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja. Svi navedeni. ...... ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal.. t . pri nastanku pozara. unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom..... sa podestom. Za opsluzivanje. odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja... .. . a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao. Karakteristike vagon cistcrne Nosivost... . . mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca.... . .... pneumatski uredaji za praznjenje materija... U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva. m . . preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska... koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule.ari~aca. kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne..0 50 25 150 15 do 0. Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter ... ..430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11....la m~g~ da se razvrstaju na: usisne....22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~. na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve.. a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom.. ..22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo).... .

[21]. T A . m 60 35 I 100 35 0. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3. MPa I 0. tipa T A . 14.£!cra. Sf.14.8. Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala.23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora. Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost. . Istovarivaci usisnog dejstva.23 Tehnicke karakteristike pneumatsko .17._-- I .[15].. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m. kW sabijenog vazduha.12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise). odnosno 90 t/h. kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala.27 ostvaruje 20 i 50 t/h.22. zavojnog podizaca. a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa. TehniCke karakteristike pncumatsko . predstavljen je na Sl. II DEO] . mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora. t/h Visina dopremanja materijala (nominalna). 14.12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni). za razliku od istovarivaca usisno .- TA-20 20 35 0. T A . pri daljini prenosenja materijala do 12 m.[2. 14. pa se i proracun obavlja na slican naCin.12 150 1000 17 670 0.8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva. a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker).potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala.12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 . tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom.zavojnih podizaca navedene su u tablici 14.zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14.18 iznosi 50. mm -1 IMasa. koriscenjem vazduha pod pritiskom. Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1.portera. kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo. Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa. Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu.8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 . LITERATURA [12]. pri daljini dopremanja materijala od 40. Shematski prikaz rada istovarivaca usisno .5 I I 5.432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem.potisnog dejstva prema potisnom vodu. kao i mogucnost daljinskog upravljanja.9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom. a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog.

BUNKERI. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. prasinastih. Koriste se za meduprostorne. Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15. kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa.Bunked.betonske konstrukcije. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa. privremeno odlozene kolicine materijala. praskastih i slienih materijala. kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne. . kod stacionarnih instalaeija. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni. ZATVARACI BUNKERA. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15. zatvaraci bunkera. annirano .1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. Bunkeri manjih zapremina.

kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) . kg/m . praskaste i zrnaste materijalc.2gR = 5. odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A.1) . cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko . Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6. jednaka 0. = 0. primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala. konusni (SI. paraboloidni. pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl.poprecna dimenzija karakteristicnog komada. h . e) i oblika rova (S1. Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo.1. 15. c). tJ. U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. paraboloidni gde je A.25 (as!' +0. I-t . Sl. zatvaraCi bunker a. (15.1.brzina kretanja (isti3 canja) materijala. b). a) iii hidraulicno praznjenje (St 15.4) gde su: asr .1 Sheme hunkera: a . P (15. = 0.p. 15. a ceona porvsina osta.ci/indrifno e . 15. prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor.3 x 0. rn.3 rn. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian. piramidni (SI. pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl. kg/m 3.mehanickih svojstava (npr. pokretljivosti). c).ramhini. p ~ gustina materijala.povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora. za ugalj 1: = 40 daN/m ).koeficijent uuutrasnjeg trenja.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta. m2. A} = obim otvora. R = A/A} . sljnnka. a takode i od zahtevane brzille praznjenja. Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala.3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15. d .ugao unutrasnjeg (renja.konusni.4 .1.koeficijent isticanja (praznjenja).2. cilindricno .6A v (15. 15.2.436 Transportni uredaji Bunkeri. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI. <p . to se bunker prekriva resetkastim okcima. p nasipna gustina materijala. Pri normalnom praznjenju materijala. g = 9.22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale).3) gde je h . 15. 15. 1: .1.5) pri tome su: a . a takbde i kada su strrni zidovi bunkera. a): plizmaticno (S1. Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3. kod sljake 1: = 70 daN/m 2.za komadne matcrijalc i A.2 nalazi u bunkeru.hidraulicni radijus otvora Istlcanja. .2.09 m 2.prizmati(ko .1. koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru.napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2. Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska.08) tg <p. brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3. cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0.81 m/s2 . A. Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje.visina materijala u bunkeru. d).ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora. 15. 15.2) kOl1usni.konusni (S1. Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja. 15.1. Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva.piramidni. m. 15. Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji. Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. m. m/s.j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita.odozdo.65'Afji. predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala. f). (' . = 0. f· ohlika roWl (15. v . bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A . Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija. 15.6 za veoma sipkaye. a praznjenje materijala . b).

tako da je: .22'" 0.25B (15. 15. 15.25B.10) 0. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni. nagnuta zida.4. Posto se njegovim povecanjem. prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI.8·0.12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora. m. m/s . (15.t. U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska.t. j....t.visina stuba materijaIa.l . U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl. Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0. 60°. pa je 3 gde su: 0 .25 D.gustina materijaIa kg/m . vertikalni (normalni) pritisak materijala. ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta. pri zadatoj visini.6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O. Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) .133B 'p.8) gde su: h .4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p .koeficijent unutrasnjeg trenja. tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J.rg8. == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz . visine stuba materijala h m i njegovih svojstava. slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j.l = tg <p m = 1 + 1.184 ° (15. Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J.. tgO == tga / T==B pg·--".64 = 0.m cos 9) = O. ' 0.. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0. pri tome su dimenzije c i h navedene na S1.28 -1.785D 2pg Q.184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15.23. Prema tome.8. tj. ~ . smanjuje zap rem ina bunkera. 15. 0. m . mj.7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl).ugao izmectu strana bunkera). (15. Il' m == 0.184 2 O. J. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15. g .. p . R hidraulicni radijus izlaznog olvora.lG uz usloy da je G (sin 9 . posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala.11) Za kruzne izlazne otvore precnika D.3525 (c/h)... ~ (15.J2 .25D == 10'5D 3P.9) Sl.. a T == .koeficijenl pokretljivosti.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera. 15.438 Transportni uredaji Bunkeri.2. zatvaraCi bunkera. pa je prema tome R arctgJ2..6)1.ugao nagiba rebra. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° .4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna.srednji.

u odredcnom stepenu. ravni verlikalni sa znpcaslom letvom. formirani svod razbija dugackim cuskijama. prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca. Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca.0. M = 1" a. njegov protok.440 Transportni ureciaji Bunkeri. d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a .'f-.6. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal).sa . a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina.'cnfilski sa podupiracem.5 .2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem. Gotovo sve vrste materijala. neophodno ." f) p ~ hJ SI. kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera). Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti.lakrastog obfika: h . 15.6.. sto je veoma mukotrpan posao. a koji su poluzno . zatvaraCi bunkera.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje. ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. za zrnastc i komadne materijale. i). segmentni (Sl. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 . Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. g). kada materijal pada sa veee visine. npr. mehanicki iii elektromagnetni vibratori.'ertikalnorn zupfastom leti'om. ..13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi.. Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl. h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno .ie svocI. celjusni (Sl.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh. kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski.cr/?' . kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala..6 i) 15. 15.6. 15. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a .6.6.6. lancani (Sl. 15.l. odnosno da nije manji od 800 mm..ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1.•• .llc cos a ).6.:<!. d . takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca..6.. /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije.fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine. Da bi se Sf. dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a. nazubljeni (Sl.6. kao sto je prikazano na Sl.'.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora. b . (15.laktasti.fr... 15. preklopn. obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta. c . skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova. 15. treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente. g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na . f· sa hor. tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se.tski. a upravljanje je daljinsko. njegovo aktiviranje.renf. . Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera. Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala. e feljllsni.6.uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. preko poluge i vitIa. ventilski sa podupiracem (Sl. c) i horizontalni CSl. poluzno .segmentni. e) su uravnotcZeni. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila. 2. 15.::/a:u. terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala). 15.T!Lc casa = l' (sina . 15. 15. koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja. Ako se i pored toga obrazu. njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala. 15.15. kaverni oblika svoda iznad grla bunkera. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva. dvosegmenlni zatvaraCi. a.laktastog oblika (SI. a moze j rtlCllO.. 15. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera. 5 puta vece. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera. izvedeni su u tp' ~ ~:.

za koje je povrsina otvora A=ab. AJ==2(a+b) i R = [ (15. Kada se lanac podigne vitIom. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15.6.koefieijent trenja izmedu lanca i materijala. odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor. gde je Tfie . to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2. g. materijal poCinje da se prosipa iz bunkera.14) Tezinom poluge.23) (15. te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala.poluga).25 . trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca. gde je k == 1. Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl. Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu. d). Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa.sila. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih. polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a . (15. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J.22) .\~ .P)J. uvodenjem stepena sigurnosti k 1. 15. Moment usled tdine poluga.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl.lcos~ +sin~). 15.6. dobija se da je (15. koja je dovoljna da zadrzi materijal.6.11) N = Gl cos (a+~).21) Odavde. g). bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti.15) (15. dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala.6. primenJuJu se plocasti zatvaraci. Posto je v = 5.}J.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J.16) 5U: k=:1. ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15.JR. Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' .c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15.6.N cos~ +N}J. nalazi se da je Na SL 15.25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ . c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica.step en sigurno5ti. 15. zatvaraCi bunkera.lcosa ). Sl.18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P . flo - koeficijent trenja u zlebu. odnosno zalvaraCi sa lancem. slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu. (15. Stoga je ~ . prema (Sl./)]' (15. 15.25 .17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/. strallice "a" i kT'( c + J. (15. M2 == T' c +1 ficlr. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15. koji se sastoje iz niza paralelnih.!lc!ll sin~ + }J. 15.19) gde je }J. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka. Za krupnokomadne materijale.18).442 Transportni uredaji Bunkeri.65?c.6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca.koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga. brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba.c cos a ) .20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO. Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom.J . Sl. a. Na dnevnim kopovima.lciT ) lp ('os a "b".sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15. b.6.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~).

lopaticni dodavaCi (51.5 m/s.a krupnoce do 100 mrn. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju. f . f). bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi. Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima. gornji deo trake pomera se udesno. Radni deo trake podrZava se valjcima. 15. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca.8..! se nade izmedu lopatiea.1(JJ~iir(}sN.. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m. kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera. odnosno zatvaranju manji. 15.8) se primenjuju za ravnomerrlo. a brzina trake 0.c/oho§ni.::al'qjni.8. b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban.krh'ajnn . Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina . prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena. 15.. Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa. 15. kao ! Vlbracioni (SI. d . Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje. Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu. 15. kojima se dobro doziraju materijali. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl..pri okretanju za neki ugao. a) iii plocaste transportere (Sl. :.8. Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom.usral'fjacki pogon frakasfng . Sl. Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl.no ko{ic. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko]. g . f predstavlja gusemcl1l zatvarac. pri kapacitetu do 300 m /h. 15.6. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita.plncos!.5 . Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona. 15. rasti (oblika diska) (SI.. e).444 Transportni uredaji Bunkeri.8. g) dodavaci.trakaste transportere (Sl. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca. Duzina dodavaca je do 18 m. obicno ustavljacki. Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera..2 m. e . Brzina do- 15.4 . Dobosno .8. 15. 0. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca. pri kapacitetu do 1000 rn Ih.4 m. te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti.ma. tzv. 15. te se tako oslobada otvor bunkera.3 DodavaCi Dodavaci (Sl. h .6. sirine 0. c) i tanji- . drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima.8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h . SI. nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci.. 15.. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15. e) primenjuju se kao doz~tori.. Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala. d. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena.. 2. 15. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca.7.' d) dodavaci. 15. Pod dodavaca je sirine 0. 1.05 . c .7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51. p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama. primenjuju se pri radu sa mlevcnim.l'ihracioni. a koji su ugradeni na postolju. 15. radi ostvarivanja malih brzina.8. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°. a koriste se za predaju komadnih materi- 51.8. SI. zatvaraCi bunkera. tj. specijalni pogon. Segmentni zatvaraci. 3 od prasinastih do srednjekomadnih.6. celjusni zatvaraci. Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. industrijama gradevinskih materijala i slicno.

sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera.26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15. c) postavljaju se radi isporuke sipkavih. Pp ..5 m . Precnik diska je do 1. a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa. zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona. v .33. Il koeficijent trenja materijala 0 traku.8. B . a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element. tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata. a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a. a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima. moze se primeniti krivajno . Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp . b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca. (15. III . a. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0.8.29) Njegova zapremina. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera. h). uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika. 15..J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr . 15. a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 . a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h).. a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz. to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15. Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem. Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m).potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja.28) pri tome su: p . odakle je ucestanost obrtanja Il. Snaga pogona. d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce. (15. .446 Transportni uredaji Bunkeri. (15. a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. dobija se da je snaga Pp u kW. kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h). rnin. praskastih i zrnastih materijala iz bunkera. Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl. 15. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2). Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca.koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu.32) m (f/ R = m g Ill. 7 mill.31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom.8.30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama.4 m/s. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala. odnosno plocastih w '" 0.8. Tanjirasti dodavaci (Sl. pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0. It gill Dr + hctg'Pl ' (15. zatvaraCi bunker a.02 do 0. tj: (15.brzina trake dodavaca. Dr iznosi: (15.33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze. a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom). granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja.strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m.gustina materijala u kg/m3 . Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu.27) Ovde su: T .snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje.ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl. koji je siSao iz bunkera na noseCi element.: 3 p p = TVI-l 1000' (15.2.

ekscentricitet ekscetarskog mehanizma. 3 (15. za kapacitete do 150 m 3/h.iznosi: p A. rukavca je: FT= 11 D/p. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15.8..15. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne.9550 . J. 1. Broj hodova je 20 .8 .05 . Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja. ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15. Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min.masa dodavaca u kg.1.8. pri tome je Dsp .39) (15. priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm. Snaga pogona u kW: M'n p=-.~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12. S V \jf 11. \jf 0.37) (15.ucestanost obrtanja.9 ' koeficijent ispune kolica materijalom.2 m.zapremina jedne pregrade u m 3 .hod stoIa u m. 60 u minutu..L2 . 112 .2. osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih.. = 0.36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac. 0.spoljasnji precnik zavojnice (spiTale). pri tome su: B . kao i zbog ostalih uslov.koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala. n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min.. f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona.0. e . Rad sile trenja materijala 0 /1r .t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ.2 m.0. dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m.25 .7 . Sirina kolica iznosi 0. \jf = V ..koeficijent ispune. Dd . Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po.40) sto za jedan obrt iznosi: (15.8 . Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h .visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m.. zatvaraCi bunkera.7 ' 0.precnik dobosa u m. (15.a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1.broj pregrada..uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom. Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ .l.1 . Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n. hod 0.sirina stoia u m. usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0. min. (15. e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala.koeficijent trenja u rukavcu dodavaca.38) gde su: z .34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju.8. Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h. .35) gde su: Go . =2 e . n .41) Dobosni dodavaci (St 15.448 Transportni urec1aji Bunkeri.

u N. Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w. koja se premesta velikom brzinom'. Sila opterecenja F . Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje.25 iznosi : 2·s·n p = 60.9. koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g. Medutim. tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra. u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje).a) predstavlja kos transporter sa trakom..sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera. lopaticni i oblika diska.potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru). pri izvodenju utovarno . na skladistima uglja. sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 .8.4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15.. u metalurgiji. te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. da bi se ostvarila takva brzina [ereta.istovarnih radova.imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. 3) kombinacijom oba nacina.kao i spremiSta . u zeleznickom transportu. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala.masa dodavaca u kg. 15. Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1. b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. pri skladistenju-odlaganju rude. 15. 30 m). (15. trakasto dobosasti transporteri (S1. za dopremanje sarz. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude. za nasipanje rude u sloju. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede.15. kao i u plovnom transportu . nasutih brana itd. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima .za utovar pokrivenih vagona . potrebna je i velika dliZina masine.i do peCi. 112. Po naCinu delovanja.1 . pri izgradnji kolovozne konstrukcije. Prema rez. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala.43) gde je: w z 0.priguravanjem. koja treba da bude mobilna.koeficijent otpora premestanja kolica. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja.u N.450 Transportni ureaaji Bunkeri . zatvaraci bunkera. razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj. kao i nekih drugih ruda. delimicno jednim i drugim nacinom. (kod masina za nasipanje zemlje).4. (15.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI . pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje. razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti. tj.1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15. kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala. Go . L .9. kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje. obicno 15 '" 20 m/s.44) Kod vibracionih dodavaca (S1. a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na . Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom.42) 15. medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji. 2) zahvatanjem .kocficijent unutrasnjeg trenja. Masinu sa pravom trakom (S1. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom.duzina oluka (zIeba) u m.

bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena). Lopatieni dobosi masina . c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. f) . d . Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom. Na sI. Nasuti teret proJazi kroz levak 2. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava.15. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima.?' maferijalom . vertikalnu iii kosu osovinu./opaticna masina za snabdel'anje . -) S1.9.15.5 kW. Na Sl. mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine.15. pljosnate iii konusno obrtne diskove. Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu. 15. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati.10. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti. kao i trakaste masine. a u drugom. zatvaraci bunkera.1O. kapacitet masille iznosi 80 m3/h.rna. 15. Sirina trake je 500 mm. rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI. a snaga elektrodobosa 8 kW. transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom.9.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. 15. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. brzina 18 mis. trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta). a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne.9. G.(1 Simens-Marfinove pec.10.15. iii ako nema plasta. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu. transportovanog tereta. razlikuju se od horizontal· nih po tome. teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava. pa time i gustine. 15. rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama. Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta. c. die. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5. b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. c) izbacivanjem materijala.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5. die· /opaticna ir%rna) if .izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom . Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl.9. masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. b) i gornjim (SI. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. Tetina masine iznosi 95 daN. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15. zaokretanjem Citavog tela. koja naleze na diskove 1. a zahvata se trakom 3.1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine. postavlja se poseban elektromotor II. b i c . klizanjem duz zida prijemnog levka.15. mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa. podize se lopaticama od centra ka periferiji.sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. sa dobosem na zajednickom vratilu. sto se Sf. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI.452 Transporni uredaji Bunked. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. Pri tome je teret veee zbijenosti. TreCi tip konstrukcija masina .bacaca materijala. disko. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce. kuciSta plasta dobosa.

za produzenje eksplatacionog veka trake. Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera. ani od visina hl i h2.pri kOlrljanja reslice po obimu. Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° . Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens . za razliku od prethodnih.1.ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a ..46) gde je An . a kapacitet izbacivanja iznosi 0.lS. b . vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika. posebno u slucaju komadnih. 15°. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H.Va.. Na SI. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih. kojima se visc osteeuju transportovani materijali.pri silasku sa doboJa.. C.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll.6 . Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka. Kod trakastih masina.pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15.2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara . 0. samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I.11. 15.4.istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca. kao i od brzine kretanj a cestica. a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine. Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13.Martenovim peCima. kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom .45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze.1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _. sa visine h = hl + 112 (SL 15. broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 . Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal._2smcx2 Ek.rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja. tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh . SI.EkO = An. 3. tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije).10.. ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora.. d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee.5 mIs. (15. (15. abrazivnih materijala. naroCito semenskih kultura). Il(upeHKo. koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll. sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ).2!-lgl. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).454 Transporni uredaji Bunkeri . pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI . Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje.7 t/min. zatvaraCi bunkera.10.47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih. moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2. d . 15. c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla.1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ). d.. sto je prikazano na S1.

' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era.48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala. Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama.ama materi. za h 2: r.silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. .. sto zavisi od brzine.9.3 je rastojanjc s : v2 12 Vr .~ . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan.anja . granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl. r . Prema tome je: (15. nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15.prema inercijalnom obliku premestanja. tra~. a potom nastavlJa slobodan let.0. U Ja a lzn051 '"' = tr .~.rtovani. odnosno. s= 2~g 2.51) Na putu duzine I energija koja se predaje. Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. F. c) ~?ja je nagnuta pod uglom . l' .49) Ovo rastojanje nije veliko. zatvaraci bunkera.: za Vr 1 mls i /.81 =0.spo. cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera.1:. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera. transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni .ce~tic. . to ce za vreme t c~stlca m. .atenJala preel put. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2. 1 .52) mv 2 Fc == . moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15.456 Transporni urcdaji Bunked. 15.. te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra. cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr. ~ako je tr~JektonJ~.a.17m Posto ostvari brzinu v.konveksni deo na kome se centrifugal.vI a po paraboli y .11. odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l. Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v. Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI. sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera. krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek. 15. kretanp cestice materijala parabolicna. SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15.r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15. odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja.?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · .odvaja od povrsine noseceg uredaja. Pri malirn brzinama noseceg uredaja. = 0. a nosed uredaj se krece brzinorn \'. a za velike brzine . ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern.50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar . do odvaj. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15. A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek..~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter.53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera.3. b). Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl.l.

mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R .8<p = 0. u smeru kretanja noseceg uredaja transportera.r iznosi: (15.59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: . s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1.577.0743vi + 0. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom. kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0.konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg. uproscavanjem prethodne jednacine.57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2.bacaca cestica materijala. prelaskom na diferencijalni oblik. kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR). moze se napisati da je: (15. Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera . 0. . g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill. promenjivom brzinom vp. Ako na izdubljeni . Medutim. ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt).54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ . g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente. zatvaraci bunkera. konkavan oblik nosece konstrukcije. diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15. d). posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin.18/ sin24°) = 0. sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen. sila trenja F. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini. moce se dobiti da je: (15.58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. koje deluju na transportovanu cesticu materijala. a linearno ubrzanje. Za j3 = O.i.089". a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine. komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja. tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl.11.sile trenja Fir i sopstvene tezine G.8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 . cestice kretati sa ubrzanjem a. centrifugalne sile (15.458 Transporni uredaji Bunkeri .sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p.sinj3) = sin48°(0. 15.09 Posto je Fill = ma.577 cos24° L '" 0.55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) . tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v.

1-r-. odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova. dui radijusa R.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ. a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl.. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15. dobija se da je tJ == y/O) .tdina eestice 2) FN . Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp. C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15. a prema prethodno navedenom izrazu.63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L. resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake.3. a).12.2. Tada je: 0) = 0)2 ell} g . a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s).1' 11 = FN II SI. iznosi 0.62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala. 0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom. sa obe strane poprecnog preseka. smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile. posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP. Y .4.15.arctg U)2 R -g H' R . Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll.460 Transporni uredaji Bunkeri.Ugao obuhvata trake dobosem precnika R.12 (15. za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR. 0. 0)2 (iIi se unapred zada). zatvaraci bunkera.normalna sila reakcije na traku 3) Fir . 15. ako je poznata vrednost ugla y.1 + 0. ~g III - .60) (15.. tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu. odreauje se i vrednost odakle je: 15. a iz odnosa. deluju tri sHe i to : 1) G == mg .) .

35 m.462 Transporni uredaji Bunkeri .68) (15.75) = R<p v (15. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku. (15. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15.2'" 30°. jednaCina dobiia jednostavniji oblik.68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s.69) Ako se izraz 15. (15. Tada je za Il = 0.= M-v 2 + gR( M-cos<p . a prema jednacini 15.-mgslIl<p dt ' R v2).75.72 zameni nadena vrednost konstante C. Uzi- Oznacavanjem izraza 15.71) (15.6 (za komade rude) 0:1 '" 60°. dv m-=M. nalazi se da ie: dv . zatvaraci bunkera. spro~estI zamenu v '" U. tJ.64.68'.( mgcosCf!+m.73. za vp =: 5. dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala.66 i 15. K = 0.75 postaje relativno mali. za istu vrednost Vp iznosice Vk =13. 2· . (J. drugi clan podkorene veliCine izraza 15. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M. i ako se u tom slucaju zanemari.67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15.67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15.66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15. na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15.8 mIs.SlI1Cf!). to je: dt = ds v = Rep. u srednjoj zagradi sa K12.cos<p .) v .76.SUl<p d<p . (15. a posto je s majue: da je v = dsldt. : Vk = Vp ella.8 . pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15. ti.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15. odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica.73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15.76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik. to ce biti ds = Rdep. dobija se da je: (15.69 zameni u 15.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc. R =0.70) (15.4 m/s ~ Vk = 14.61'. R v .

Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze.[27].eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15. Transportne daljine su cesto velike. a. primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da .[54] . pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje.ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice. kao i povrsinski kopovi. ako Je sltnozrnasti materUal).77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama. veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju).464 Transporni ureda.~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije. UsvaJan~e. LITERATURA: [9].licara.naga trans?ortne.[50].trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se . ZICARE 16. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km. kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine. a u nekim slucajevima i do 3000 m). Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji. u zavisnosti od reljefa lerena.12. rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno. Medutim. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama. . pa i viSe. ekonomienosti.komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha).1 Osnovne napomene U nizu slucajeva. komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno. a mogu se savladati i veliki nagibi. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0. bez velikih investicionih ulaganja. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. Jednacina putanje cestice . takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. tako da se prevoz sirovina. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel.77. pa je zbog toga. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju. eksploatacionog veka prirodnog nalazista. prirodna bogatstva zemlje. menja se i povrsina poprecnog preseka. vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude). Jer t~ dovodi. " S. zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare. (15. b) iznosi 16.78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°.[ 15U26]. za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. preko gusto naseljenih mesta itd. ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica . Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk.[10]. vrste i oblika materijala koji se transportnje.ie leret koji se transpolluJe -. m"asine .[40]. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena. za ugao bacanja (X2 (SL 15. Prema mestu ugradnje. shodno tome. ako se stavl da Je y '" O. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m.[51].. do 45°. zahtevanog kapaciteta.

po drugom . a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare.ispra~njeni. 3 mis. kao i profil terena. Prazni vag?neti na .ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta. dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet.5 . 3.2. linija kretallja. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon. . 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta. Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI.kapacitet zicare (godiSnji.1) su: utovarna stanica. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme. Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7.. noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj. 2 mis.lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica). moze nastaviti. sto zavisi od konfiguracije terena).. a izuzetno i 30 tlh..16. te su i manjeg kapaciteta. putnicke. .. 15 t/h. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene). b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke). . pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta. Najcesce se primenjuju za privremeni transport. ostvaruje istim uzetom dYe funkeije.466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: . Duzina trase ovih zicara je prilieno velika. 10 . ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 . 16.ek? celicnih (reele drvenih) stub ova. tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza. jer je viseci kolosek izveden sa . turistieke itd. uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare).karakteristike izabranih vagoneta.. Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti. kao i njeno prenosenje na novo mesto. Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: . 10 km.2 Objekti i uredaji zicara 16...1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno ... a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8. te je to uze istovremeno i nosece i vucno. uz brzinu kretanja vagoneta 1..rastojanje i visinska razlika stanica.5 .. sa duzinom jednog poteza od 2 . kruzno savijene sine utovarne staze 2. 16. ureelaja za punjenje vagoneta. istoyarna stanica. tako da se ove zicare mogu brzo montirati. Linija kretanja je na stubovima 4. Kapaciteti ovih zicara su 20 . Postoje i specijalne konstrukcije zieara. ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta. a na drugom sc zateze tegom 10. u smeni.vazdusne zieare sa jednim uzetom. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta.1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja. Prema karakteru kretanja vagoneta. 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h).. odnosno casovni kapacitet).ena su pr. Takve zicare nazivaju se prenosnim. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1. odnosno sa jednim vucnim ureelajem.izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine.vazdusne zieare sa dva uzeta. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9.upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2. Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") . 3 km.. npr. ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI.. skoro neogranicena. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 .0 m. sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6.. 300 111. . Prazni vagoneti se krecu dalje sami.. Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 .

4 kom. 16.:u na kolosck vclikom brzinorn. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica. a desno povratna. pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca.163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl. 16. koja je istovremeno i pogonska. kamioni i sl. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana. reduktor. krecu sc vagoneti kao po sini. Na istovarnorn delu. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna.2 prikazane su utovarno . Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka. kocnica sa lrakom. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne. Na sl.finama: le\'o .ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim . posto puni vagollcti nalc.2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek. kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva.2 Krajnje slan. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. 16.J!ljca sa is/o).istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica.). sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj.istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom. Na SI. :alezn{f .{lrnim bunkerom u Sl. Pogonski uredaj je elektrornotor.2. desl/o . --J:L I Sl.pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn. odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog.16. pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici. 16. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace. jedno je noseee.povrafllo. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani.) na uredaju za vesanje.4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) . otvorenog skladista.468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %). pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2. Po ovako zategnutim uzadima. kocnica sa papucama. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. sa deponije. te se ponovo ukopcavaju.3 izgled utovarno .4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. a drugo vllcno. dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom). gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara. a na S1.~>If. i prazni se krecu ka izlazu.16.

16.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom.5.prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 . Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici.16. 8 . Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u. c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. na krajnjim stanicama tockie (t).UhWJltlOg ug/a _ \'w. 7 .elektromotor.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka. Meautim. pogone se odvojenim motorima. =2n. = 1. 3 reduktor.do 20 kN. pUl'eC(}uja o/.5n.redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze.. 2 . 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI. c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace.5 Sizemats!.i pr£ka::.3 Vagoneti SI. d) a. Na SI. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica.5.5.skretna uzetnjaca. SI. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi).. (c).. 16. a sa cetiri tocka . 6 zupcasti prenosnik. celjusti se otvore i vagonet napusta uze.470 Transportni uredaji Zicare 471 + .pogonska uzetnjaca. ex: = n.. Na S1. 4 .m utelom Na S1.j 6 a) r~ . c) a. a kreeu se preko dva iii cetiri tocka.6 i 16. Pogon. posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku. Pri uglu obuhvata ex = 2n. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. '" n. 16. u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta. a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom.zastitna teretna kocnica. SI. te su oni sa dva zieba. Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. 16.=3!r SI.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN. 16. 16. kod zicara sa dva uzeta. Vagonetima se prenosi materijal. i to automatski. b) a. koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare. koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni. nailazi na krivu sinu. a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane.elektromagnetna kocnica. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje.6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva . 5 . 16. Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare.5. Na SI.prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n). Ostalc sheme (0. d . slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta). 3n).5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a. 16.'rl1og uzefa 16. e .pomocna uzetnjaca. pri tome su pogonske obe uzetnjace. Na S1.16. vagoneta. . U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu. TIT Na SI.

Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski.16. b i c) Cine pokretna kolka. Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu.7. Poluga pokretne . Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie. 16.8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3. Osnovni delovi vagoneta (Sl. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku. klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine. vesaljka.7. 16. Sl..c.8 Vagonet nosh'osf. celjusna hvataljka. 25 mm. korpa.. a k?ji . tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta.16. Kod vagoneta sa cetiri tocka. Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega. b i c) sa dve celjusti. moment stabilnosti je veCi. te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj.7. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 .ima polugu 4.. 500 t/h. koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom. a).472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica. i uze se steze kleStima.2 t za kapacitet 400 . a kada je vagonet ispraznjen. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove. Pokretna b. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI. 3..2 t bJ St.ljust zavarena je za ram kolica 5. nepomicne 2 i pokretne 3. bez materijala u njemu). I~IJ Sf. 16.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8. Na SL 16.7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe. postavljanjem narocitih prepreka na putu. da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja. . to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16. a koji su pricvrsceni za osovinu 7.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno). Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta.

4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv.~~ I -'''"'- . -.---=+4F.. Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu. b ~ gornji deo.... -.. a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad. Duzina papute krece se u granieama od 0.~~-'+... Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze..ops!i ob/iJ... '"'. Na brdima visina stubova moze biti 3 .. a u dolinama moze biti i mnogo veca.. Stuboyi imaju dye konzole. za nosece. Na Sl.. Visina stubova na ravnom terenu je 6 ... 8 m...r --..9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·.. ugaone stanice sa kruznim sinama.:.5#& SI. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova. ". Stubovi se izraduju od metala.: ~_r16. glave stuba.9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare. " .. Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu. --- .. a mogu biti i drvene konstrukcije.....5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova..~ -- ~ ~ --.. a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka.. 2..474 Transportni uredaji Zicare 475 11. da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare.' c .--_. Temelji stusova su od betona../ SI. . montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom. papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze. Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem. celicne konstrukcije. ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad. ..10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a ..0 m." '-8 t n()se(~e <..._--. .... Medutim... Glava stuba izradena je takode od celicnih profila.resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba.6 .:. ako je teren tesko prislupacan... i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli.... 16...: ::-:.16... kao i njihova visina. . 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista......5)JO 0) b) 16...papu(Ya za I-A uze Celicno .16... .. ..

Ponovno.ol . postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta. .6.12. to: zatvorene i 1"I!:. Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova.16. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta. sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja. 3..6 Diad kod zicara 16. i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se. 16. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda. koje su tako izradene.oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka. po kome klizi Vllcno uie. Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom. od celika. 16.5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika.11. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni ... b . 16. dok je sarno prslen. a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima. pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi.: II . Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika.¥i$ $i S55R Zat\.6. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta. 16... koji SU.. = 19 ziea.. kako bi naleglo na kotur. 20 0. Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa. glatke je povrsine. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee.16. Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi.'. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova.. koja se prebacuju preko koturova. krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima.(egovi.2 VUCllO uze Yucno uze. Pored svakog kotura nalaze se yodice. za razliku od noseceg je savitljivo.476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 .raduju od okruglog gvozda precnika 16 . Yodice za vllcno uze najceSce se i. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju. =.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. Sl. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 . SI. da jc konus sa blagim nagibom. a sib zatezanja ostaje konstantna. pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba. zicc ulaze jedna u drugu._ . a.otl'orel/(J . Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica.. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji . Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S".. b) konstrukcije. Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -. odnosno vucnog uicta..'Zatl'orena.12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI.da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja.. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali. odize od vodeCih koturova.. 18 = 37 ziea..11 VrSfe noseCih U:(J(/.. tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi. kao sto je navedeno. Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije.

daN.. gde je d" .006 . = 180°. Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 . a pri CI. Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2. uzetnjace Wo=Sn-Ss. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0. °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta.nasipna gllstina materijala. a = brzina vucnog uzeta.3) w' = 0..5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella. na utovarnoj. daN.478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova. odnosno prema profilu trase.0 mIs...2) z G . .5 . Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. (16. 0. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN). 800) q. prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji.. (16..tezina vucnog vagoneta.05)SI/. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 .008 koeficijent otpora premestanja vagoneta. (16. duz linije zicare). Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra.4) gde su: So .sopstvena tezina vagoneta. 1. pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h). Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa. ...broj vagoneta. vagoneta.. odnosno istovarnoj staniei. SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu.. . pa se potom sabirajll.6) . tada se deonica razbija na delove.75 mls.tezina vucnog uzeta.sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. 0.. Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go . Pm 'V a (m) . sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici.sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom. to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll. Wk (0. 2 daN/m..... = 90°.'. G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' .precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze. zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta. t/m3 . 150 m. Interval nailaska vagoneta iznosi 30 . daN. gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI. 360v' (16.04 . Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. 16. Wk = (0.. sto se ostvaruje automatski (ili rueno). daN/m. Pri tome.5 . a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika. da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta. minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 . a koji se primenjuje i kod trakastih transportera. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe. potorn se pravi proracun vuce.03 .. a (16. gde je SI/ . (16. 3. VI.04) SI/. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke..1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~).. 50 s. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica. a pri automatskom obilasku iznosi 1. Kada napravi jedan obrt.koeficijent ispune kofice vagoneta. odreduje se sila pogonskog kotura. 0.

koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) . obrce se podsinhronim brojem obrta.duiina horizontalne deonice zieare. T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN).9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea. 2 daN/m . a iznosi 3.15 za dad zatvorenog tipa i 0. . Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN). m.75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta. iznosi 3. p (kW). . usvaja se da je jednak 3. za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0. to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16. daN/m. U slucaju kada se iicarom spusta teret. broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc). ~ .12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta.tdina po duznom metro vucnog uzeta. koeficijent neravnomernosti. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta. (16... Resavanjem jcdnaCina (16. kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova.tdina zateznog tereta. daN. Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu.visinska razlika. kao i uzduina reakeija vucnog uzeta.1.. a rastojanje izmedu vagoneta.11) Odakle je (16. gde su: To . savladavajuCi trenje u svim osloncima. iz uslova veka eksploataeije zicare (16. H Ttr . (16. v(m/s). gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu.9S prek Tmax =--K-gde su: 0. daN/m. - sila trenja u osloncima..za otvorenu.prelaznih oslonaea.18 .tdina jedinice duzine noscceg uzeta.7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16. uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe.. kada dospe na poslednji raspon.odnos sile kidanja uzeta K II (16.480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura. to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza. jednak je 0..stepen sigurnosti uzeta.0.koefieijent sigurnosti.5 .5) i (16.16 i Jl = 0. kada se llzme u obzir sila trenja.9 . pri tome je Wo (kN). zavojnu mad. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0. izmerena po horizontali (horizontalna projekcija). daN. m. gde su: Lh Jl .08 za neobloienu uzetnjacu. razlika nivoa iznosi H.10) Tmax= To + q"uH + Tr r .8) qu" . ugao podizanja linije iicare. iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze.6) nalaze se vrednosti za Ss is. Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta. 3. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi. asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu. (16. tezina vagoneta (bruto). (daN).0. Pod dejstvom tezine vagoneta. a Jl koefieijent trenja. Snaga pogonskog motora zicare O. .13) . m. (daN).

sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova. ") I <0.14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja.482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona. cos ~ (tablica 1?1). w> ~ 2':0. I' Jmax l SI. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca. Prakticno je neophodno da se ispuni uslov . a drugi jos ne stupi ullutar raspona.. Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16. horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ .13 gde su: q"L = 8H' . tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!.18) (16. b.rastojanje izmedu susednih vagoneta. maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta. .maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta. Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI. tj. Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max.13) i iznosi TJ. Tfllill=T. Ho .3 (16. x (16. Prema tome. 16.1 a I .Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare.15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice. daN/m. 2 A o cos/-' +--'tm . I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 ...tezina vagoneta (bruto).4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. Go -.1.17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" ..maksimalni ugib od vagoneta.6 . (16.tdina jedinice duzine noseceg uzeta.1 cos ~J 2 (3 .16. (16. 'tm -- koeficijent popravke. . Lh'~' Tablica 16.0. u kojoj je: a .horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN. 4Ho Gol (16.2.-:+q"+q.3 " (G . U zavisnosti od profila terena zicare.. to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h.. it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja.16) gde su: f max ' .45 0.45 .+qIlH. koje se posebno zatelu tegovima.. 16. 0. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja. daN.19) . (daN). obrazuje ~a horizontalom ugao ~.20) Primer .6 0. m. f max "-... prema profilu prikazanom shematski na S1.duzina raspona.

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

17. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu. I suprolno . zbog povecanja veka eksploatacije.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH .17. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 . postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje. SL17. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice. plocama od hrom-nikla.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17. 30 mm. a) b) c) d) 51.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu. b) pravougaonog. da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku. Pri transportu abrazivnih materijala.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova. npr. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc.7 a i b. (b) 51. praskastih. . Ukoliko je visina transport a mater~iala velika.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima. b) kvadratnog poprecnog preseka.175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam. kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika. NajceSce se obrtne cevne kliznicc. poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom. c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji.2.S c i d.17. manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi..por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu. Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi. legiranog liva. 7 Shemtll. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni. d) pravougaonog poprecnog preseka (.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka.496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1...17. po prstenastoj povrsini dati su na S1. a upravljanje je daIjinsko. Na S1. brzi113 materijala na kraju zieba. kao i remont oluka. na istovarnom delu transportnog zieba.

........ precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice........................ ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema..................... kg ... m ' jh .... 0................................... ................... 380 -....... Na S1............ kg.498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1................. S1.... 20 ............. 380 211: (3600) Ug9 obrtanja. 300.........................•......... mm ...... 1....... mm .... obrlni slo....•........178 Obrl1W CCVIJ3 kJj........ 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja..... 2 ........•••••.. milf! ....................... . sa elektncmm pogonom......... pnmen......kW ..... Masa.. .......................'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei.... rad..... 15 Snaga elektromotora................ 10 osiolJ8............. .............................. 5 ..... .... 1200 ~a .. Broj obIta cevi......... obrlIJIl ccv......•••..................•............. 1000.... min'! ........... pogOIJ pOSlrojCJJjH........8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem.. Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / ......3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha...... konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice............ 1400 Masa ccvne kliznice.........17..Jcna na automatskim siiosima........ 900 Sila otpora vodenog stuba..................... 650 Broj obrta frikcionog tockica.......•......]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C.. Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm....... 6· ulovarni Icvak........••.18 Broj obrta elektromotora... Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta.......•........17. .............. 3 osloI1i lockid.•••.....nica sa krajnji ) ckktric':.. 0. mm . 9· driac........ 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc................................ kruzni razdcJI1ik................... .................. 12 Precnik istovarnog levka'.. min'! ....... ..................c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova . 4 ........ .9 prikaza~a je...................... 7· usmcravajuCi {oCkid..... kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice....................... :.... ispod vage nosivosti 20 t..

U princi]Yii... posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice.17.13. Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske.... kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika. odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine.. Da bi se smanjila brzina lereta pri padu.. .l7.r. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama. bala .. . . Aim se dopusta velika brzina tereta... te sc tako sprecava hab~nje pregrada... .. huga (cilindrincne povrsine) i parabole.. Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama). . mm . .. 1 puznog reduktora... daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika. u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. zahvaljujuCi.... .... poljoprivrednih kultura.. klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8.1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane...varuje manju brzinu krelanja... do haja istovarnog levka. krompira i krtolastih plociovado skladista....).a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom. u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade..10 i 1711.... _.10 i 17. b . vertikalno na nize. i. SJ..11. i..... Na SL17. poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta. sanduka itd. ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu.. I i/~ l~ a) b) SJ... Ipak se krivolinijske kliznice......2. bale i dzakovi prebacuju sa pregrade. mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka.J 7... odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala.. od vrste podloge.. odnosno spremista.17..nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk. S1. SL17. konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc.... pakela vreca.12. vee sc koriste kombinovane kliznice....... poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize.. ..dzakova.... SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa... obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica. Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v). diRkuV3. Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht.. na prcgradu. kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala. 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja.. S1.3 i 17.. Osim toga... kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine.. umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala.. .... bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju... na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi.500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica.12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7. .4.u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17... Pri transportu sitnijih matcrijala. a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova.. te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl.. kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara.. preko kojih se krupnokomadni tereti . 70 Masa pogonskog postrojenja.. .

kc kJiznicc 17. kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. Za premestanje posuda sa bocama.12. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc.502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1. smanjiti masu valjaka.2).14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika. S1. jcftinije su izrade.. 3 m. S1. Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta.17. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta.2 . 0. a nedostatak im jc veca sila otpora. Sl. zbog male ugaone brzine valjaka..3 duzine tereta koji se transportujc). kao i od reZima optcrecenja. a (vidcti 12. Ugao nagiba zavisi od oblika tereta.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i. 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta. cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc.poduprt je centralnim stubom.14 S]u:mal. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je.3.1nlQ <. te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2.. korak zavojnicc iznosi eca 900 mm. u puniocima boca. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip . Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51)..5 Valjkaste zavojne kliznice .. Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. Duzina valjaka llsvaja se za 100. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc. Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0.17. 17.2. gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka..:tt'l1!..nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine. Ram sa valjcima . mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini. korak zavojnice iznosi 7S0 mm.. mase preko 20 kg. ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm.

9dd8V8I1jC tcreta. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub.17.d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:. u obliku prcsovanih sekcija.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII .17.17. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" . Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica). u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta. vreca ambalaziranog brasna i secera. kao i drugih proizvoda. odnosno izvodnice putanje: pray. Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka..504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima.inc. Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1. Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. kruznog ili kosougle kontllre. kosi iIi krivolinijski.lni. pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski.15. te se za njih koristi termin olucaste kliznice. b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli. u silosima). transportu i hladenju odlivaka). UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine.b).6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51. Trakastim transporterom tereti se podizu.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice.:i po zav(. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja. strmo nagnuti. pri dopremanju praznih kalupa. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred.jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:. velike duzine..17. h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom).~jc. skladista odlivaka itd. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc.a) iii dvohodna (S1.:.15 Shematskiprika.l7. Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama. u pogonima remontnih radionica. a) u) b) 51. celika. te je tako poprecni presek klizne povrsine. od livenog gvozda.).16.·lva ullutra/injcg trallsporla. S1. kao i u prehrarnbenim pogonima. S1. npI. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka. Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom. pri njihovom zalivanju itd.17. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera.l7.2. aJuminijuma iIi plasticne mase. u 17.17. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina. Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom.

: a) jcdnobodna.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1. sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda. prikazana je polovina.17..18. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice.17.17.porl dzakava.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i . 17. S1.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli. POOLED "CO S1.17.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije.17. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta. Ii) dvo/JOdn8 Na S1. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije.20.17. 19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama. S1.506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1. kao i U odsustvu pogol1skog motora. ba/a i vJ'eCa S1. octnosno mehanizma.

. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama.1cosf3).: II L EkJ . 20°..17.. respektivne vrednosti uglova nagiba iznose. (2 .3) (17.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI.port mEltcrij.. kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa. elemenata kliznice. Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117.17. 110 III (17. kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala.1) 51.21 iznosi: ~=25° . te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine.. 26°.. \3=30° .22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t. Za povrsinu kliznice od drveta.3 . minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° .17.7/a SH Ta. odnosno ~=34° . (17. tj. g( sin f3 .J. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora. S1. za kretanje sanduka.diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17.22 (17. za vee navedene vrste transportovanih materijala. . za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi. Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O.1 cos f3)t + x.. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba. lako se moze odrediti odnos L i H..5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis. Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu.17. zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala. a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1..EkO = A(m· g) + 11 f FNdx..4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta. Mo ~" 17. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice.18°..2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'. 13°. 60°. odnosno \3=36° .21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J.3.22).£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17.508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce..

==Vk. Pri klizanju tcreta nallize. odnosno kada je tgj3>jJ. tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3.=v r . kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ. kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta.(Jiu.l7.17. v od duzine L Sl17.8) 51.h.: L>-T'p.L..5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno.. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. ~-4.24.ln~') v. npr. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17. S1. kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L. kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p. HiS. cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti.<vp: U slucaju da je vp=O._ "- . posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice. a i b.ako ubrzano kretanje.l7. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice.17.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3.: gnlvilll(. Pri udarnom kontaktu. S1. a da se brzina u funkciji vremena menja linearno.24.17. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v. (2 2) /imgL.. sa promenom vrednosti kocficijenta trenja. nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J.. odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice. H=jJ. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica). II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v.24 ShCl1111tskiprika.-'--~'--c_.l7...·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter. S1.23 Zavjsnast proflu:Ilc br..:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn. lj. j3=p. > 2. legure aluminijul11a.26. oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13.1ctgj3) (17.L.___ H dop -v~ 12g (1. .1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17. kada su: vkr>v p .2S. kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize.j. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. a na osnovu jenacina (17.23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L.510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku.04. moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: . U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku. S1.7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H." 2. odnosno. I slucaj: Jedn. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta ._ strme kliznice ( vkr ). tgj3=jJ.88 6.. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije. odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost._ L[m] H max = ----.:llJ1lja [creta Prema SI.26.6) clok je normalna komponenta brzine: V. H>jJ. Na dijagramima. S1. Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter.eo . !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica.17. izraduje se sa .. (17. Izlazni cleo kliznice. Visina spustanja tereta. Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 . a. visokootporna plasticna mas a itd..j3>p..

Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea.17.' I / / 17. cevi za gravitaciono spust. 1z izraza (17. S1.sa razlicitim koeficijentima trenja.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka.17. koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17.'porter 51. c 51. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc. (17.17.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd.12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala.17.9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll. (17. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l.13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O. koc!iclicl1!a In:n. krace zadrzavanje i meduskladistenjc.17.3.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala. S1.25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.27 .anje materijala / /~ ~ / Prema S1. tako i za vertikalni transport matcrijla.26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni. to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17. +1)' (17.. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l. b. .l7...3 i 17.f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri..16." odnosno !l.i!a. .ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17. Za kosu kliznicu. Sl. za vp=O i vk. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}.17.2 Proracun ilebova. dok su ccvi zatvorcnog preseka.11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice.L_=--. oblika cevi.. a.=O je: L= H(k.27. iN-'l' .10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T.3 a) b) I .l~L.26.«ll.b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: . ~v ~ c) ~ 51.12) gde su: ~=GlsjnfJ. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon.+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.

. koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja. Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. l' Ii . analog no izrazu (17. Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni. da se ne bi ostetila ambalaza trenjem. se odredila konacna brzina cesticc potre.Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v. Prema tome.14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice. ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. Ako su poznati: ukupna vis ina H. tJ. b Da bi. b moze usvojiti na bilo kojoj visini.14) gde su: m . -vir (17. .17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v. . vp . te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba. relaIlJe silosima vol . . pi lVanJa. krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' . a ne pravolinijski.17.konacna brzina cestiee.16) gde je C . . npI'. Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka. " -' Yt U b)' . pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O. koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h. kroz cev dolazi do pojave raz 'ct.15) Prema rezultatima sprovedenih is or . da bi se ccstica kretala k .17. 1" t" d k' . k' . a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' . . b. og toga Je rzma transportovanog . . odnosno vrecama.27. S1.E"I =: 6Ek I~J ±A(F. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' . " . konacna brzina ne sme da bude velika. . kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine. . k' k 0 b' . re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k .isinu tranasporta materijala. Ukol'k " T N k ' .80. d b" . II dl1.17) Ek2 . I 0 JC >~l . ~. SL17. roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' . mesto pregiba cevne kliznice.masa cestiee. ". 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom.. Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17. V kr . (17..pocetna brzina ccstiee.514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp.18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17. S1. je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme. iii pravougaonog.27. pocetna brzina vp .).65. C=O.l)no . . c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. g . s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice. ' 1 lstovara. (17. I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17. pn transportu zrnastog materijala ° '.. c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima. . I' .27. Pri projektovanju oluka kliznice.: y. O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om .. moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog. iz . ukoliko nema dovoda vazduha.

.0 O.=.40 1. Inace.13...0 0. za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala..00 0. b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi. pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka..20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA .. tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi.54" A ~. 1V~0...45° .. Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI..25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica....pctgf3) .. kgls.. 0.. ti... potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°.. gde su: nd ..25.76 4. .obim cevi kruznog poprecnog preseka. v ..kapacitet cevne kliznice....S5 3. Q =2 -1L.... 0: 30 nd = nJ¥ = 3...... ..... 33 36 1... m..50° krupna prekrupa ..85 0..... 4. 50° zrnaste poljoprivredne kulture ...~ oelnosno. m.0 37 39 1.33 ct...0 0. ....... to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H.... \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice..JA 1 . .... . 80° proso (mekinje).13 )l 1... utoliko moze biti manji prccnik cevi.. dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°.80 0.45.... 3...70 0.36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17..2 0...19) brasno i praskasti materijali . Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti.. .povrsina cevi kruznog poprecnog prescka.. A . 70° ..47 25 0.......... Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7. ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus.....79 0.. .fA.-' m'... kg/m .56 l5 0..60° sitna prekrupa (griz) ...36° d~ (4A=2 fA =2l V--......... strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a...0 1. mrs... tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali.32 0... tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti.4SO ..93 0....45 50 0... za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka...0 2. u zavisnosti od kapaciteta. ...51 20 0........... kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a....17 41 43 1... tada se iz izraza (17..91 1. Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°. sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem... za otpatke i prasinu.2 .70 0.... .27 Faklor kapacitcta: (). . tako npr..4 ..47 0.. nego za izradu kruzne eevne kliznice. 50° ..09 0.... . Tako vazi jednakost.. myp V'7ClYPV ~2gH(1. oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi.. 0.:=: = .fA ..... 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H.51 0.....uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I ..19 d= (4A 1/--..67 10 0.m: 1.19) i (17. . ...-· V-.09 1.34 45 1..brzina transporta materijala kroz cev. ..516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka.4 90 2.5 1... c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene..58 0.51 0. . a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°.m: 0...5. odnosno a: 1... Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice..62 0.p " to Je: ----. ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm. m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka..... .. kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog..0 0........70 5. 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala. . potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine. Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q ...5 1.... za zrnaste zitarice iznosi: 0. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice.... tj. Tako npr.

velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet.24) d<p 2 y c .poluprecnik kruga.21) . U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1.28. Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o..17. Prema tome.13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17. <p. b) kosa dkJoiun8 kliznica. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti. Pri kretanju duz zatvoreq... te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica.l'lf/<p.ds . kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. gr( .tFc' odnosno: (17. 80 . kruznice.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r. pn koe[lclJentu 'trenja j. narocito u dOlljem dclu kliznice. p .28. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta.ih gravitacionih kliznica.poluprecnik cikloide. je oblika dv v . SL17.17. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu. S1.3. koji su dobri provodnici elektriciteta. S1.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j. te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih.518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17. brasna. na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. 8 ./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1. bez demontazllih radova. zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica.13. Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije. S1. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l.17.kruzni luk i prirastaj kruznog luka. Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava.24) su : s. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije.t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom.23) -+-v= dv . R.t.17. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka.3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja. (17.. odnosno cilindricne povrsine i parabole. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .. peos 13) .19) i (17. utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala.22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide. a.centralni ugao kruznog luka duzine s.l7.2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17.centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta.' yt .staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled. dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini.23) i (17.. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima. v-+ JL.28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica. 17. r . Prilikom transporta zrnastih kultura. b ~ 2 _.= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide. secera u prahu i s1. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna.

.30) (17. u jednacini (17.27) dohija se : (17.28) ~=eo (za 8=0).t!:""~~":2:-. brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada.om jednaCinom kretanja [54).29) pri tome je: odnosno (P=7i:.30. prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret.23) i (17.:nicc 51.24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p .00 : I 1-'=0 > 2.25) odnosno za eikloidnu kliznicu. (17. te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost. koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi. ~~rT""T~1. .QIa -.'tlFN .----------j (17.. <p=0. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde.------..17.520 Transportni ureda. kao i 11a primeru kruznice..:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine. 5f.--. te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti.. s=O..-------.27) . .29).29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli. Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje. Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::. L (m J ). '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN . pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. takole u ta-ki K. '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1.-:n . za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~.26) 6.l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i..17.55 . "'''.. pocetna ugaona brzina ~o = 0 ).b"":-""'"~. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka.. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici)... u jednacini (17. . (17. e. Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ .17. uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O.28) u (17. Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0.24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O. 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja.23). Parametarske ]cdl1acme ~ikloide. Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17. (17. !1'=0.ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17.+. Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice. na pravce normale i tangente (SI."" ---------r---------r------I .

33 dat je graficki prikaz promene brzine sp. --------l 1 .17.17.:..1II : 1.tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica. . . .. ----1"'------"1I .t=0.po . . ... I . .33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an. primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.33) u (17. konacno se dobija: ... J b) (17.~~.\'in/ Punc IjJ1Jjc .5j+-R-2j .34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 .---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17. 2 ..:. za fl=O...35). .00 51. za. ---------r"-------2 (17. S1. .prv()ljnij:~ka kli. ! •. ------r---------r.--. za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f. . 51.~. I -----1 . .& : 2 •• c.34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t. : I .111 ---------j---------j---------- (17. .. " I I I • 1 . a isprckjdaIlc za J1=O.32). ..po ciki()idi. S1.17.. za (=0. . I 1.. .. . Na SU 7. s{rJ1Joj povr.. .31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr.O.. a na S1.. I I I ..17. <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ . Kao 1kod kruznice. kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu.wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena..po kruin(!i . razij61<.32.i.po pravoJ.17. povrsina po kojima se krece teret.. . ':. ~----M--l _L _____ .ustanja . . .--------.522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54]. .. C. .mic8/9j Na S1.. . .17. . ---------r---------r-..CIKloidIla klj.32. parabolicnojpovdjJ1J. a.mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 .iI.:R-2... .2.:+.'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l. i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0... Rk cfj 4. ! Vr... za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R. VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a .33) N 1 : I I I .5jc-R-3j 12.kruzIJlce Na dijagramu.33.. ------_. . . b . ..32.cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 .• .<j:> s 2 (17. J t.35) Zavi.ciklOlde. --. I I I . a j b. I .. odnosno cikloide.' 4 .krllzna kljzlJiea. I I I . .17.. S1.32) .. I I I ! fl. ---..8 ---------r-. 3 .f __ .-<'. {erela dll:! raZfl()vr. . ____ 1 . .32 v == == 2R sin..17._j---------. .r.34) 51.35. I .{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1.. dobija se: mi. ..I'll za J1=0..31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR. b. kruga.' . .mjca: 2 . prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena..·2 ."".~~..17.

zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji. usled smanjcnja centrifugalne sile.17.35. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania.37) gde su: H ..rastojanje od stub a do tereta.radijus stuba. Ova sila dclllje U praveu izvodnice. ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine.1S. odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina.17. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI. dok je najveCi pored stuba. moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice. a prema S1.2. teret ce imati razlicita uhrzanja. to saglasno izrazu (17.cvo!vcn{a 7.korak zavojne povrsine. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine. b i c. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila. Naime. .:aviy'm) kli. s . Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla. Usled promene radijusa zavojne putanjc. zavisi od polozaja.36 i 17. te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc. a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17.37).l7. S1.shemEi dcJovanja ...8V(ync /infic.17. 80 mm. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose. 1 . Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H.38) gde SU: lo i bo . sto opet prouzroknjc smanjenje brzine.15. cija se vrednost menja u granicama od r o. pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 .35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a . SI 17. 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu. U smeru prcma periferiji kliznice. 1=10 cos~.15. NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent . Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice.. .lS. pri krctanju tereta po nosecoj povrsini. Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati. b. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja. do poduzne osc zavojne povrsine.: b . radijusa r. koja ce biti utoliko veca. Sl.4 Proracun glatldh zavojnih.17..rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi.17. a.35.:nicc. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee. s=40 .I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici . do R.524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17. 5117."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu. pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17. zbog pojave hocne silc trcnja.15. a.3.6. U protivnom. od sluba.17.36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17.projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R. Ro . odnosno klizanja terela. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R. sa najveCim radijusom R Sl. S1. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja.odgovarajuca duzin3 i sirina tereta. r . b iznosi: (17. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece. S1.35).

.=flGcOSjJ .17.37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp . tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am". rnada se desava da je f. pira se u zavisnosti od dimenzije F. odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice. 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee. ~l .17. ivicu kliznice. i b".l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o.16. polreban zazor c" S1.sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice.komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize. SL17.". koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor. b .le IrilJl. R . L'..39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja..37.ma radijus R: F2 = f. odreduje se iz izraza [29J: 51. zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1.1) .) 2 b 2 . prema (17.lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1. duz kliznice.36. do centra tezista tereta. a nalazi se obicno u granicama L'. na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna . Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f..L G ~ .41) odakle se dobija da je: H ?: f.17.rastojanje od ose kliznice.17.L.=40 .36 OdJ10.35. cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17.37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini. Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja.lz. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine.36) i (17. 80 mm. b): Rmin gde je: _ - max (rO+c. tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu. za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = . (17. (17.sila lrenja tereta g R sile.40) gde su: G1=GsinjJ . Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n . b.koeficijent trenja tereta 0 kliznieu.J.S1.+a nuLt ) + ( -2.526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine. 2rcRmax (17.17..garantovani zazor izmedu tereta i ivice. moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija.40) treba da i.? : tgp =f.L21tRmax . .36 i 17.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 . pod dejstvorn centrifugalne tereta. prema izrazu (17.

34 ~-0.528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je. vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s.[51]..20°.24°: sanduka. te je zbog toga..cosB = const .52 ~-O. prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja. u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova. .17.[9]. 1 mv 2 . . precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R.45) LITERATURA: [2]. . 23°. 13=19 .43) Razume se.[40]. Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno. ~=-O.[16]. 1z izraza (17.15.41) moze se oc!rcditi H..61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice. c.. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama. ~=20 . Tablica 17. pod dejstvom normalne komponente sile tde.45 f· t. gde je Fe =2R+2R' S1.30 ~t-0. . te je [9]: (17. ako je duzina zavojne kliznicc kratka. sa uglom nagiba ~. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno.15.[45].17.2000mm.. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala.[501. u zavisnosti od vrste transportovanog tereta.49 ~-0.t-0. S1. v = (17.[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc. Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu.42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( . To maci.31 ~-0. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 ..1 . J (17.46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-.cos~ ( J= const. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti.27 ~t-0. centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli.0. sanduka sa bocama. ~=15 .44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const . (17..

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

ukrstaji. pragova. poveeanjem brzina transporta.finc. skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl.<. akvadukti. sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine. 5-pod/07J7H 1. drenazni rovovi i potkopi). U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. skladista materijala.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8. a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina. 51. oblozni i potpor~i zidovi . kako prilikom nabavljanja potrebne opreme.1. dodavacima i transporterima.Jg· 3-pTag. rudarstvu. 4-. objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn. prenosnice. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). kompozicija vagona. okretnicc. tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. normalni sirine 1435 mm. SL 1. a to su: mostovi. propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. c) lokomotive. kao i uzani koloseci koji su manjih sirina.1. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. . e) manevarska j pomocna sredstva. dru~~ postrojenja.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg . razna osiguranja trupa pruge itd. galer:ije.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. gprnji stroj pruge. ito: sina. Kaopo pravilu. kolosecnog pribora i zastora.<·. procesnoj tehnici.vijadukti. d) vitIa i utovarna sredstva. 2-nfl.. snega 1 lav1l1a. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a. nadvoznjaci i podvoznjaci. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri. drenaze. Inace. odnosno vagoneta. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona. mctalurgiji itd.'trqjfl. tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. kolske vage. povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. 6-. U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l. kao sto su skretnicc. b) prikljncna oprema. a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. . kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. estalcade. IUneli.

= e+x =: b+2c +x. ako je moguce. e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta.=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja). ' v S. i uticu na povecanje sila otp. slroj/:l. 20 mm.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti. sine.normalni kolosek . Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd.. odnosno vucnc lokol11otlve. Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze. oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona.. odnosno vllcne lokomotivc. 0. pragovi.filla jJosfav!. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila.sirina zeleznickog koloseka. nasutog slop.1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je. zaokrctanje i ljuljanje. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge.2 .ica d(}f~ic. ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka . Sirina zelezmckog kojos~ka . odnosno drugll sinu. projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge.1. 40 mm i peska 3 .sloj. Inace. 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se .2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1. c . mm (11) gde su: S. 1. sto minimalnije radijuse krivina. 51.0JJ3IJlfJ 1. obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka.. ll.1. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm. S1. dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . gl.os tali v . iiljake i peska.siroki kolosek . Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika.definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi.2 IDdustrijski koloseci i sine .. zastora.zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti. 6-.. a sine i pragovi .1.siroki kolosek .. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka). . Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna.sa sine.=1067 mm S. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine.3.. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. +5 ll1ll1.3 Par ~'{jllskjh tockova f13 . '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini. zelezicki koloSfk. dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge. 4-sjnc. 2-nasip. odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine. '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava.=1676mm S.40 em veca od duzine p~ligova.. sledeca: Tabliea 1.:'1IJt1 prag.=1435 mm S. tako i sine.uzani kolosek .=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S. a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo". i spojevi sina sa pragovima.. odnosno izradomnasipa. S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska. Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija. a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga. I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati.sirina oboda tocka.uzani kolosek .. a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova.ora kretanja kompozicijc. kao sto su vijuganjc.=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 . Ze!eznicka pruga. zaseka.3 m. SI. J-prdg. odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S..1. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom.poslUi. . Profil koloseka mora biti ravnomeran.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1. a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni. zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1. kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta . Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 .. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena.

sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih. gde je l-dnzina praga.:::==------+.? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T.536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi.5 Poprecni prcsek fe!cznicke . em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b. te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti. Inace. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi. . .. h ± 1 em.97 68. a dimenzije za obI ike A 13. l)IC 60 znaci da su mase oko 45. kao i na masu po duznom melru.4 date Sll U tabliei 1. 49.<"'ck. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje.86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341.81 54..2 prema SL 1...4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng. Na s1.4 OhHci poprecnog prc.5 513 67 67 70 72 53.. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1. stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu.iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade).. anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka). Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom. tablica 1. Tabliea 13 h1 1.44 49. 49. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine.?skom priti~ku. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1. C i Delate Sll tabelarno. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49. 2 I. Z~. sine tip a 4. Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A.'> m. 1.5 45.4.+ 511. 4 W. h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ ... lJ tablici 1. u kompoziciji je naJteza 10komotIva.l'inc tip..ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta.. a mogll bili j metalni. lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici. B i C prcm3 Sl.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma.3 u em. k{. a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka.e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. a u tablici 1. .'>..(m).55 69..5.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga.84 62. I _ a -4 I ~~ 511. Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600.34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine..5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka. 60 kg/m.'>4. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da .cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o.43 57. .43 60. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine.0 km pruge). Sme v~.3 417. b ± 2 em. Deo. UIC 54 E.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49. drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em. 1. sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16.34 76. Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g.

624 7. koja npI.6 Prfcvr.. kN 30 ."lila: a-naspramni. a sastoji se iz: podlozne ploe. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine..5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine.538 0. . Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina. pa je dvostruko veca sila otpora.6 VrsLc normaJnih sasLava . Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj.~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru. Lose strane su velika masa kruto tlpa K.b.a. onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera.'. 511.090 8 4 2 " 539 4.i. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka. Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa.6 masa.304 0. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova.n. . U nasoJ '1 .6.u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 .oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K . kgiIn 8 15 18 24 Visina sine. b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d.kg broj komada 2 4 4 Tablica 1.40 65 60 . Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" ..'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl. Za. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag.r~nJa pl:gova ~ dr. 1. kao sto je prikazano na SLl. 1ma. 1. izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ).302 0.540 1.1. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze.635 0.538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast. kontaktom. H.l.. odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine. sprave protiv bocngg pome.020 2.208 0.. gr~?e. da srnan'i kOjl sma prellosl na prag. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~.e medusobno povezllju.. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K. a i b.. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. Danas s~.8.7. zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen. konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI . 1.eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. 59 90 .se sm. onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. . Seslostrana navrtka 4 . a i b. koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem.' Ako je n:oto~na. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU.: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1. b) . Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ. 125 - . zbog toga treba vrsiti ceste ko trol . odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag. b) spojni pribor kOJlm . a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove. U nas..kg 15. 1 .luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m. n e1 ~la.156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1. ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac.1. u pnmem samo normalni sastavi sina.a I.. da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo .Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 .6.. nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika. dopunsko pntezanJe. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!..slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51.za up~trebu na drvenim pragovima.510 0. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga.datak kolo~ec!log pribora je raznolik. jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu.etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina. mm 65 91 90 107 Tablica 1.6.7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec.1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta . zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l .360 - fJ edinicna masa sine.a podloska Topolov umetak 0. 600Nfmm2.

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

132 stT/:lile sanduka /t. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace. postoljc sc osl.34 prikazal1 je vagOll prevrtac . a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje. a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t. kao i pneumatskim koclOmm slstemom. . a zbog znatne visine vagoneta.552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a. 51.(.'wvim. Na S1. nosiv()sti 60t . Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m . Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila.ka .~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara.35. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine. stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ. a) 51.. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''.lovar: o. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc .33. Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l. pod se izraduje od trostrukog sloja lima. 1.. lCne. ktp~r-vagoU!. a i b.. Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l. korisne nosivosti 601.krece 1 malerlJal se automatski isipa. . te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h. 1.135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()(). (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" . 1. . 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ.0 m pri utovaru bagerom. SI. ons ru :lje I. Ram sanduka izradcn je od [ 24.nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I.(c/c. 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi.. Ilosivosti 50 i 90 1.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza). S1. Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm.t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. tip a poluvagona. zavarene . sa visine do 2.

pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). tako i pri utovaru. ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. odnosno: gdc jc F WL .sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor. l1~dostat~k primen: ovakvih vago. od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. (1.d zeleznicke ~ruge. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive. 555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar.. odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. mls. sila rcakcije i sila vuce lokomotive. (12) N.554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne. a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge. A.bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom. mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. kroz utovarni levak.'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '..36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1. Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom. Da bi lokomotiva mogla da se kreee.slepen korisllog dejstva motora i prenosnika. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne.~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~. akumulatorske lokomotive ). Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova. 1m. smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu. preko krova. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru.broj elektromotora elektricne lokomotive. a to znaci i da za sobom povuce vagone. zelezmcama .ca zaprasenost matefljala. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla. z. napon na kontaktima motora.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO. koja prcdstavJja spoljasnju silu. molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. Vazdusni transportni ureaaji. pare u parnoj masini. ·Im . Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore. gas a u cilindru motor a SUS. . 1. Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) .4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m . noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju.36 60 t 7. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa.<. 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW.radna struja elektromotora. V. p= z·U".brzina e1ektricne lokomotive. v. Cement se utovara u ~agon odozgo. S11. Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°. Medllti~. razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. motorom) i elektricne 11m.3) 1. . a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima. ~os vagona .

Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w. Tlm. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije.4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha. d. Qv.P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine. Fw 1 ..' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina. (1. N. cm.ukupna sila otpora kretanja kompozieije. N. v " (1. F w. Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl. kN. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ. m/s. kN.precnik locka.koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine ). . konienih kotrljajnih povrsina tockova. em.. osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora.lha proporcionalna je kvadratu brzine.vertikalna sila optereccnja osovine.8) f. Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora. stanja povrsine sine. 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije. fl. 70%. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima. D. W.·d (1. a za klizna leZista veca je za 50 . N kN' (1. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D .stepen korisnosti prcnosnog mehanizma.7) v.tdina vagoneta ( bruto ). lranslatomom kretanju. kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima. kN.. 30%. Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem). Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. Fws' Prema tome.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l. Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara. nepravilne ugradnje para tockova na osovini. a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem.N.brzina motorne lokomotive. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20.. h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT . Q c tezina lokomotivc. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w .koefieijent trenja kotrljanja. IV. FT =1000·Fpo ·W.5) F.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom. N. kao i od hrzine kretanja lokomotivc.. em.N.preenik osovinc tocka.

14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona.13) gdc su: 51.. - -350 S. wo. kN.6 w. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije.12) gdc je W u .0056·v + .16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije. Fwu =(QL +Qv)'wu .12) i (1. m.37). a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista.0 5.. (1. odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje).tdina lokomotive.8 8.sir ina koloseka. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja. N/kN. m. gde ie i. na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka. gde je io.nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu.N. .9) Takoje (1.SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i.15) gde su: S.nagib pruge.1..0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem.3 N =2.38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1. R.31 51.bruto tdina vagona (vagoneta) ..14) sledi da ie wu =1000i=io .poluprecnik krivine.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1. navode se u lablici 1. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16.11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i.5 6. S1. Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm. kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini)..1.brzina kretanja kompozicije.38. 1z jednacina (1.0 5.7 6. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1. Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1. wo.1.3+0.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima.1. N/kN.specificni otpor krctanja na usponu. kN.zapremina vagoneta. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l. m/s q.10) gde su: v. kN' q+0.4 7. Zapremina vagona m3 3. u zavisnosti od brzine kretanja. Qv. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1.. Shodno tome..37 SlJCll18 delovanj" ". m'. smanjc:r.8. za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7. 'R' N kN' (1.

kN. km/h. nego pri relativl10m mirovanju. gde je v-brzina kretanja. Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v).21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::. FT = L Fw tangetna sila vuce. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0. matcflpla papuce kocl1Ice.0. Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima. 0.20 . Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O.dv cit 0.. N i sib kocenja. spccificnog ?TItIska. gde je \V'. N.. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'. --'-="'--':::::-"-'. tj. dv g dt ' gde su: (1. to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc . Ako ne bude ispunjena nejednakost (1..~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l. v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova.0 pUla manji. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom. dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije.:renja pa~uce 0. kg. . ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja.ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije. ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja.7. Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1. posto .23) .18) L Fw.koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju. ' . koefieijent trenja papuce 0 obod tocka. Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna. kada je BK". (1.0015v. f1 (1. nastupice ustaljeno kretanje.koeficijent athez~je izmedu tocka i sine.17) (1.19) liZ .ie dt < 0 i brzina se smanjuje. \V.5 .22) . ukljucujuCi i silu kocenja. potrebno jc da sc ispuni uslov (1. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v). N. 1000QL Ij/ = 0. L FI!' IOOOQLO. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska. N. ounosi1o vagoneta.17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. . te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw . gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice. odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. 2. ~oeficijent .ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1.20) Meclutim.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1. dv L Fw .O.560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'.

Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja. te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon. crepova i opeka itd. npr.ClOlll v. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin. vrSl se ruc~oi Os~:t~~.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta. do iivinog ispravljaca 5. naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala. srednje (22 . druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina.ne tezme 70 ..22) i (1.~abla 6 dovo. lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog. a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina..5 .:nwl.kohca medus obno . 1. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3. te se nece r<lzmatrati.6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje.on]eno g rnen]acem. molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora. Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka .562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1. 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~. '. . a koIica se medusobno povezuju znakom +. kao i zbog promene profila prnge. lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije. Tako npr. Posto se struja pretvori u jednosmern~.. ?og. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja. Obrtno. Na prug.f: lokomotive je elektricno. (1. cementa. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51. k . sa koga se struJa kablorn 4 dovodl. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0. 74 kW) i velike snage (74 kW. t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika. Da bi motor startovao u praznom hodu.S1. oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina. sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina. usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije. Na S1.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje. po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve. dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive. .40.. n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija. na prugama normalnog i uzanog koloseka. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica). ..'kjpIika. a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam.5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 . KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. Itl pri polasku.21).23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe . Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu. 1..39 S}](. a aktiviranje koclllca. Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske.. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno. 10 t (sp?IJ. pa n<lvise). Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na . postavlja se preko . znpc~lllka U su kretllnjc..slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini. KO.1. broj i raspored osovina. 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a . 1. ' . odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina..dl se do kontaklnog provodnika 7. naftom. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive. 22 kW ). Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t.: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. preko. Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS.

Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive. pomocu zavojnicc i sistema poluga. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad. panlografi i sl. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka./c:kfriC7JC /okomofivc .1. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata.okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator.va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!.. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru. kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora). 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori. 1. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«.130 mm.O!lr){II.1. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. ito.42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5.42. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora. stubove i sl. 1. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi. S1. Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore.'7J 7-konlaklni vod. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom. a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu. a potom se osigurava civijom. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1.60 mm. sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon.4-ilJlOuni kRhl. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI.. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive. preko kojih sc 1. . Sf. Svaka osovina pogoni se r:. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«. Na SI. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu.'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda.reko zasebnog ektromotora. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. 8-linc.smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste. Tako.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll. pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole.koji su islov[emeno odbojnici. 5-livin ispravliRc: ()-. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja.1klj1. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici. vil. kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad.564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko. a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte.

0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon. Kroz nadene lacke povraci ~e " . 1. . pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi.== 2500N = 250daN. a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. a na vertikalnoj osi sila vuce F. le je broj kolica-2. vce brzina elektricne lokomotive. 1. Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu.~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1.. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza . lzmc. N. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga. Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr.4. F. to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora. Na. ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N.m~ment pn pustanJu u pogon. A. odnosno par osovina cine jedna kolica. b ..Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan. a elektromotor se takode reostatno koCi.1 m. pnmen. Na SI.cne lokomoti.43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora. ' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s.. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru . Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t . Elektri.43) nalaze se na krivo' ko' a . \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k .5 .aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael. .1. pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje. 1.44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa. d ' ."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51. 1. Veza izmedu kolica i tockova. S1.== 5000N = 500daN .ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll .kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni. gibnjeva (amortizera). Kod elektromotora je clc~tr. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a . Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW. Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora. a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza. v na ordinatnoj osi. Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln.43 Efckfro[J]chllI71Z'i.566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" . 5000 10000 FI == -2. a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive.: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a.ll~ vue.0J. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom. Na SI. == -2.. a na usponu 10000N.ic.nihb IO~lomo:kiva j~dnak.

+qv pri tome su: Q (1. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1. na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike.spccifieni otpor krelanja pri polasku voza. ..te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine. m/s.26) (1. Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki.24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI.20 m/s2). Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1.tezina optereeene kompozicije vagona . Ovr. ubrzanje voza pri polasku. kN. If' . Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---.29) ql .25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge. . to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000. .28) gde su: 01. Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu. If' + (QL + Qvr ).=a - P dt 0. + w. Taela je (1. elv .26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona. za usvojeni tip vagona. odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc.koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja).15.2 (obicno se usvaja u granicama v = 0. kN. kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta). odnosno tezina lokomotive. tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge. q. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i. a p ) (1. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca. ~V. odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila. Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1. Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge. + Il 0. pri minimalnom radijusu . odnosno vagoneta.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1. b) prema poznatom profilu pruge. q.7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei.proscena tezina praznog vagona (vagoneta). kN Ako su poznati tezina kompozicije.II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza.. duz nagiba.proseena tezina tereta u vagonu. za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi. kN.koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova. Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m.08 . 0. QL .30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize.27) odakle tezina voza iznosi (1.

Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima. 1.tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama. pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0.Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~. ~n. 2 . k .. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta.uze.dvouzellw vuea: 1.36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja. koeficijenl athezije.35) Prilikom kocen" k' Ck . .37) (1. " . V' odaklc je (1. it . tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama. 1. kN. <5 .u. k~o i drugc siI? . g~ne1a) ncv s. se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0. odnosno: oc ova 1 sme. Sl. neprekidni transport.45. te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka. va) P~i1ikOl~ koc:.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja..vjlio..33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog). . vcCi od proracunatog..kN. Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1. a pogoni sc vitlom preko llzetnjace.30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj.31) gde Sll: K . Q!. U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala. \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom.tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine. Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom.45°. tako i koCionih tockova vagona (.18)..ll.8 QVK . b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5. a odreduje se iz izraza (1..570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1.32) K ~ (QL + QVK ).34) II d Sila k~cenja.Y. ~cnJ.ll1eJu da klIzaJu po small1a. Obicno se pri uglovima veCim od 25°. (1.koje deillju na zelezniekll kompozicij.8.:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc. Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1. kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc . N. 3optcn. kN.zbirna sila pritiska kocionih papuca. pri llglu nagiba 40°.45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a . primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi.. tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn.koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja.cni vagonetj .nja tockovi kako 10koll1otivc. . t 511.

47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a. a ..zfI{czni ureda. dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju. odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ.kra/f70 liic): a . iIi klinaslim steznim uredajcm. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl . 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta.Cllljlu'~C b) S1. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom. b.krc1jnj!111ifc/ni?cEI. koristc se dva uzeta. S1. dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. p . U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge. S1. Na SI.1. a drugo povratno. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi. a to znaci i si'" trenja. 145.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 . Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o. 2~radJ1(J U7. a). deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta.l.). trenjem uzeta u uznici uzetnjace. b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie. Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka. a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom. c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1. a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom.:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}. tj.obuhvatni ugao uzctnjace. premestanjem vagoneta u oba smera. Sn . 4-kotllr. 3 . Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima. N: S. plasticna mas a itd. N. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo. 1. 1.1 uznici uzetnjace iznosi .pagon. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom. br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta. 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta). 3-povrafllo uie. jedno radno. te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu. 145.47. \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta.i F Sn-S.C. rad. Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama.sila zatezanja u silaznoj grani uzeta. ukljucivanjcm frikcionog ureda]a. dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine. b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom. b).preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc. momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu. kOla.sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta.45. tako da se kreeu jedni prema drugima u susret.Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1. Zamenom vrednosti S" i S. za vueu rasterecenih vag on eta. sa jednim dobosom (S1.48 c) vlIcnog ufeta (bC5. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu. prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima.

stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta. Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta.slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa. c) zatezni uredaj. moze se izracunati vucna sila uzeta. I) .40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju. N. Q = 3600Gv . Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta..40) gde su: a . iz izraza fJ . e) pomocni uredaji (tocki6.[5]. b) vitlo.41 ) gde su: G. (1. !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 . .574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' .rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta.interval pristupa svakog vagoneta.masa tereta u vagonetu.sopstvena tezina vagoneta. tm . 'j 'j -b IOJ.tczina jedinice duzine vUCllog uzeta.transporlna duzina vuce vagonela. t/h.tezina materijala koji se prenosi vagonetom.. a=1. kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa. kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn. Go .8 .ugao nagiba transportne staze vagoneta. t. odnosno pruge vagonela. . U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze. a=2.pIOsecna brzina vagonela.brzina kretanja vucnog uzeta.40 $.koeficijent otpora kretanja vagoneta. LITERATURA: [1]. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta. s.[3]. kada se premestaju dYe posude.42) aL Tc =-+tm. t/h.0 m/s. to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0. povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta.1. G.[6] z.40 m. a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom).). m.koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta. N. 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru. s. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji. N/rn. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje.[4]. gde su: v. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1.broj vagoneta. g n . Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta. a takoele i koeficijent otpora premestanja .potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce. Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go .nosivost vagoneta. . m/s. Iz izraza (l.39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c . i usvaja se granicama 30 . L . skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. t . mls.39) i (1. v (1. t..broj vagoneta u kOll1poziciji. q" . m. za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1. 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva.s. iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. v.43) Ako je poznat broj. a (1. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda. a=v{ . . hvatac Uleta na steznom uredaju itd. p= Fwo'v g gde su: Z .[2].

dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. 2. transport clektricnim'jamskim kamionima. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima). ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. U rudnicima sa jamskom eksploatacijom. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v..1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima.jamske zicare. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm. kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. U mirnom stanju. Za transport . koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. . te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora". a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature. Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. transport stabilnim masinama . ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge. koja deluje i kada kolosek nije opterecen. transport skreperima. postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila). " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport). b) gornji stroj pruge. transport mehaniCkim transporterima. Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom. odnosno ono sto saCinjava ko1osek. kada vozilo stoji na si11ama. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima.na 0 tkoplm~vl. 2. Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna .2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. te se tada vIsi nadvisenje koloscka. . kolosecnog pribora i zaslora. ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. hidraulieni transport. slepim Ok111ma. 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m. tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. transport lokomotivama. 111skoplma itd. pragova. transport. vrsi izdizanje spoljnje sine. pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. Gornji stroj. koje deluju U 5vim smerovima. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak.576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2. . bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama.

2 Pri tome je Sv . uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine. . kao i klizanje lockova zbog nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne). Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara Prcma S1.1 ShcmalsJd pdkaz api'ivanja Juka prj krclaniu vaguflcla u . kada pod clejstvoI11 centrifuga1ne.1 iz lrougla O. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak. kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti. pored poluprecnika krivine. Neclovoljno naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine unutrasnje sine. MN ON ' Sv gclc je ON""R. smrp =_v_. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja nadvisenja spoljnje sine u krivinama.578 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 579 Ove sile su promcnljive. 2. Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu. Ova sila je Llpravna na osu pruge.cvrsta osnova. S 2·R (2. odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile. kao i zbog temperaturnih promena.MN sledi: . te ce se zbog toga relatl:no skretatl. sinusoiclnog kretanja v07ila. odnosno vagoneta nastaju dinamicki uslovi opisivanja luka pri kretaIlju vagoneta u krivini. Shoclno tome.2. stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja. kao sto su opterecenje po osovini vozila. kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta. kao i drugih faktora.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivinu. i konstrukcija postolja lokomotivc i osovina. te I Zachlja OS~~1l1a :ezl da zauzme bocni polozaj../UvirlJ8 o Na S1. Ugao ip izmedu pravca uzcluzne ose vagoneta i pravca tangente na krivu. posto se krece pravolinijski. Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina. stanje bandaza tockova vozila. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika. a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip. p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc. Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni.. kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu. SU){P"" ip bllclc sto jc mogucc manji. savijanje i na torziju.'.1) Minimalni radijus iznosi . U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine. a un~traSn!l tocak zaclnje osovine pritiska glavu unutrasnje sine u tacb C. Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. dok je u pravcu zl1atno l1iza.35% od osovinskog pritiska. vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju. Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi·30% .. Daljim kretanjem. u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara. zadnJ~ osovina vagoneta. odnosno po tocku. nalece na svom pu~u obodom spoljnog tocka prednje osovine na spoljasl1j~ ~in~ (t~cka A). oclnosno MN = . Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka. Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog. zbog slabo pritegnutog pricvrsnog pribora. a ~. nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. zavisc od velikog broja faktora.lalicki!ll W. S1. naGin ogibljenja vozila. oclnosno rastojanje izmedu centara cvrsto ugradenih osovina koje cinc nosecu konstrukciju ram a vagonela iii lokomotive.ad~Ja osovina se jos uvek kr