UNI

UBEOGRADU

SIobodan B. Tosie

TRANSPORTNI UREDAJI
IvlEI-IANIZACIJA TRANSPORTA

MASINSKI FAKULTET lNSTITUT ZA MEHANIZACIJU Beograd, 19,99.

III

Dr Sloboc,!an Tosic, v. pruf. TRANSPORTNI UREDAJI
MEHANIZACIJA TRANSPORTA I izdanjc Recenzenti: Prof. dr h. c.Dragulin Popovic Prof. dr Davor Ostric .lzdavac: MASINSKIFAKULTET Univerziieta u Beogradu Beograd, 27. Marta br. 80 tel. (011) 3370-760 fax. (tif1 y337Q.-364 ;;.. '0 .~~-

PREDGOVOR
iV/go Til'lllJpOll11i Llrec/O/i' lIlehcl//iz£lC[jo IIl'l1lJpOll0 llOJ10fa/e Kao rezlIflallllq;/1z J'/j'egoc!t:Jr,,(ji/;. Il'ldova Ila ppq;eil0J'aI(jU i i(}11J'InlljYll(jil 1l1aJ'ii1£1 i lIIenonlzdllla za lileholl!iac[/ll Ilt:lI!spOlla. OSI10VlI %!(jXge L'iile IIJO.;t7 prec/aJ'aI(jo SllIdclIllilla MOJ'iilSi'og follillflla wlli'er:ilCIO tt iJeOl/lt7dlllt oli'lilt predlllelo TiYlllsporllli lIrec/a.Ii; fll-eJli7Snom70 Ila odseKll za MaJ'iiIJif.'e KOI1J'Irttk'cije i lllehaIJlZac(jll. . ' .. Ova K1(jiga /e pode(;t!lla II dl'a zoseb/lo de/o. 0 / delll se I"tlZlllall"tl/lI i"C.1fvi7(!!irtk'lle IIVlISp{)J111e 1Il0IIile iz oblosli llepl-eKidllog l/t:lI1SjJOllo, i 10, kllKO so J'ttc'lti/ll e/t;'1Il{!IIIOIIl, tOKO i bez VltCllog elf'll1elllo. TOKoc/e Stt Ivz/lloln7l1i i pOll1oeni IIVlIJpOlllli II1C'c/O/X ( blllll-e17; ZOIFClll'lCf: dodol'ocl), KOO i glt71'liaciolli irallJpOlleli Tit:lllSP0111li ttrec/O/X 11{'jJI-elimlog Ill'lllSpOlla SI'O/iill KOl7limllil'llli/ll lilc!OIlI'PJ1JlCll7l.lU zanleJ'olli KapaCliel Ill'lllspor/a zo Il'lzliCile dllffille Ill'lllsporla. PniJJeI{jll.li, se kao titmi'lauol/le llloJ'iile za pl-elloIelve 1l1aler(jola iii Kod prOlzvomlih lllaJ'iiJa za oJ1J'ani'al(j!'.' IlC'pl'l'.'IJmlog Plv/~~Fomlog PI"OCeJ'll, KOO i za Pl'l'.'}VZ (;um:-0.iJ;qJ,'1/;,:":tH2.1¥ se OJ/IOJllle pnillelle .S'ajJI'l'.'lllc'lliiz SiSfeJJla KOJJlpfeK.fI!e JJlelulI7izacije./'''JrP!-eKld'log Ilmlspolla, kl'l0 i Ollfolllolizacije IIprov(;al[/a ramlilll pl"OceJiIJ1a,).'a;;';cma/!li1ll Il'lJPo/'edoll! llii/ttL'iiwlva- pqjemillit ttred'O/o II zer/emlicKi rae/, sve II ci(ju Opfli/l/zac(je Iral/Jpol1llih lol.vFa malerijola II ttS/OFlilla FeiiloJ't?I;(jji:!'.' illdllJ1J;(jj'le PI'O/zvomve (;la hilijollla IllaJlilJ'k-e obll'lde, Illolliaze lid). PI'OIICaJ'aIl.le /Ileizamiacije Ill'lll,fPOll0 OlJlogltcl.lFa pl'O.leila;/11I d¢llirall/e sla;vo islow-eIlle710g lt7da vife IlmlSpOT/mit J'lt'tlJ'It.lH2 Jt7 SJ ~ill tjeJ.llilla IIfica.la- CUilaJJlic'i:l/;. pall'llllelara pn' b-elaJVu malel;(jala duz pJ()Jlol'lJ!'.' Irase. AlfiOJllalJio lIplvv!;olije Il'lcilllill proceJ'lilla o/llogucaJlll, porea pOJ'ec'OI(ja- KapoClil'.'la II'CIJISpOlla i lla/i'CICltWab/ije Ilj7I't7J'/;OIVe Kl'elaJ(jiiJla Illale/;(jo!a; ocbto.mo lelllj7a l'CIdo, il'lo i Il'ldol/oll/o Uk'(;Uc'I'J/alve po/eclzilliz Ill'lll.fjl0I1111it maIilla II za/edll/L'J:/ll'ld Zbog kli:Ieg s!zJWlaJVO izlozella Illaler(ja tt / de/II .Ie l'CIzJII'Slalla It /7 poglav(ja i PI·OPIt7C(:lla.le odgova;t7.1ilclil! bll'l.1illill Pl7ill!'.'l7iJla. Pn'IOZe/7.1e Fec/' blV/lablica i slicll, .i/o & IleJUm(;i'J'O i'O/illlii KaKo sllIde/llima za iZll'ldu zadalaKll, plv/dl'lla i ZOJ!l'J'Ill/;. d/plolllsl.'I/;, 1t7c/ova, 1£71-'0 ipl''O/dlallllilla pri L7l'ldi 1ae.lillit i glawlI/;. phyclald IZ oblasli lIlehalllZt:lc;(je Ilmlspollll, za polreb!'.' lildllJ'll;(jji:e pl'olil'ocbVe li lJldalopreJl'ld'iJ'ac'J:OIlI K'OmpklJ'lI, II prOCeJl/o/ lehiliCl; glt7c/!'.'villal:J'IJ1tt i /'l.tdaI'JIJ'a, omlosllo It J'aIIjJliJ'/'I'.'m; saobraco/u lid Pl-et:lllIel TivlIJpOl1lli tll-ec/O/i' k'O/i' pl-eda/elll tI V/ i V// selll~/nt Ila Mafli/SKOIJl j21Klllle!1I wi/ven/idO II iJeogll'lcil; obllizl'ala obfaJI l/f?jlrt'liaLlog IlLlilJ].J()lla KO/a se PI'/?IJICl Nos/m'l/f}111 plallli ip1VJ/lt7IJ11I pl"etla/e II V// J'ellleJ'IIU. Ovo obfosl izioZeI10.Ie II / dehili/./ige II p()glaJ,(;iilltl:.l, 4, _), .?; 8, .9, /(), / /, .12, .15 i /6 Ood/loslt Ila IJI-edhodlli lIdzbt'llIlc; Til'll/Sp0111ll 111-eC/O/l - IlejJl-eNdl!!' Ill'l»JpOll KO.//.Ie .fIaIJIjJall/< I'zdt71vu .A:faiiiIJ'Kog /ai'llhelo {/l/Ii,t!I'zliela II .iJeogll'ldll, .1990. god IZiJl:J'eile SI1 dOPIlIN! If. pogh7l'(;i/J/a: J. .9, /5 i /6, dok.le .17. jJogla)l(;e jJOlpllllO 1101'0. £)opII1Ve/l21p'OglaF(ja sam:!e i lSI/ode IZ Il'ldoJla Ko/e /e attlor ob/oJ!lo sa sClll'loitiCliJla II ['tI,Jv),lj'lil!{/ i Ila Ilatt('iIO-Jll'l1{'1l1ill Si/lj701'Iilla.

Za izdavaca: Dekan dr Dimitrije JankoviC, red. prof. Urednik: Dr Ncdeljko Plavsic, red. prufesor Prcdsednik Komisijc za izdavacku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Tiraz: 200 primeraka Stampa: Stamparija "PREMIS" Beograd, Cerska 70 tel: (011) 423-778 fax: (011) 414-684 . ISBN 86-7083-34S-X © ZabrauJcno preSlampavanje - fotokopiranjc. Sva prava zadrzava izdavac i autor

v
IV
IZVOD lZ RECENZIJE
U II tielll A:/;f;i'!!e, Ih1/l.fpol'/Ili !Il'{'r/qji' - l1!e/kllli:XI("ljr.( lif{Rr.r/l'[lrA«" i I'lIC/;IIc'l"oJ( .ft'lez/IIcl{)g 1!'t7!1,rj-Y)!/0 obl'Oae/Jo 111010(;'0 OblilJJ'olo {1i'O j7o/:lm'!/I!: .I. u'je:wicc' zo IIIJIIII'O.li{/i.j{lbn{"ii 11'<l/1,rj-l(JII Illdln(;'oir! i 2. Zekz/l/r-'lijt/lll.rAi !!f711.fpe!/.
Izloztcl/d Illdle/(;t!II II ti('/illle j7l'c'tiq/e se 110//Jm7il,JA'0!!lpil'ftilelllIllJeogl'lldllIt ob'lill pl'a/;/N'M /i't:llllpOlllli III'{',/qji' ali Il/oze j"O/imo j7o.r/;(:7ii ,{r;j"O .rlllt'ir'll!lil/(/ IlIr·'/1t·7I1,'2";'("/If' j7d iZI't:k/i (/;j.JIOIlMAil! l'OelOI'O iz obloJ'Ii iIIf'I!IJlr(/sA'og (/{l/!,rpOIIt1 1!({7/t'nj(J/(I, Ic/j{) i illZ{'l(/Cllil1o 1/ pl'O/c:i"kllll.rAim 01;S'ITlli::-or/;;711Ia pli IC'J'fTwmjtl Illr"iIt'111i?O{'/;i:' //'t:/II,rj-7()l'/r/ Illalelj;t/it! II J(l'oc/el'li!tll:r/wl, !'!Iriors/I'!!, jll'ore,mo/lel!//ici iiI/ MT J.TtVil J'I~7lt:~£( j7oglm'!./o d(1je se pdt'1:ZI!o lile1't7ll1l'O lola 1Il0ze OSIIOI't'1 4"(1 i::'lI('i:TI'OI(I(> 0!(!(fJn71'!illce obk1.,1i LlI'O/{'i:T11C o:moAt: li/{'fi1/1I/'{' poglm/io ,I'/{ iJ'IOJ'('lllr? J{) o;?/!olO!l!t'1 tiol/!Jl /{.fjll:rillli({'!'Clllle. i?erCllZe/I//1110 d;' It,c. Lkogtfllill£ rOpOI'lClI led. pnyeSO/lt ilfai'lils,'(-og /ohi/I(>/rz
1/

lleoJ;'I'O{/;/ II pellz(ji i ell' .007'017.1 OSllicll, I'ed. pl'q'eSOI'lI ilfafiil.rA"og phi/leliT 1-1 lleogt'OtR{ 1/ pnlZ(;/ iZI'Oi'aI'OI1l ..70ltJ ,[Z/;Io.rl I!O A"oliSl11ill plilllerfb(7111t'1 / j(tAu bl Oi'iZ j'f{/!~f(O SI'{}jiill tJOlill!}111 /,J'Oo7:fO/Ol1 Olio ,{,topO!pI!l1(/O iplillICl'ell/;i7 nitl(lO!, Ko;iSI!ill laj"ot:/t:c pli/i;(y clo zO/lJ'Oliill 11'01111 Ve(;X()l'icll, ,/;pl Jl/ci.f. 1m!, a,rir/e/!I!1 Pl'ipl'Ol'lliI'Y, IJ'I'{}jiill st7!'O,/;!iri!71o ilft7!j;(Jlli.orogircl'/rcllj.J1 !!lOs. Ii!:!., A't'llof/;I.ondirll o7pl maS. lid / ,5'fl,17' S'ol'i(jzl ,/;pl 1710S. Ii?:?, 110 l/loi'nlOll! Inl/lit i ifll'O/ilo,rlipli le/mlc:'l'Oj obrael/ 1'l1J."opistl, l,IO i o.r/sle/!Il£ IIII' AIeJ.:S'Cllll/;Y LlrK/al, ,/;jll Illas. IiI:!. ltyi'je /I!t;zio InlelIla ::m '!:171/l/l{)/lln)/;' 1!'A:r/a ,{1t'111ljJt7!J(}g lIlalnj;elitz ZaI!J'O(;iijem se I!t:/IJ1j7o!7ji FI?EilflS - Lkogl'OeI, l'itIJ'!!il'11 I ,/;i,:l/(}!'ll Pledl'ag/{ ;/JiiiClf, 11a IJlale/?jol!7oj ile/J;llC/m/polJloc7pJi IZI'Oo7' tJI'C b!lj'ge, bez j'O/(> OJ '0 b!ligo Si..£(fII'fIO lIe bibtla ilo.fllf/lIIO (yioo('filIO f{ OI'Olllln"li!flilt. KIllo A'f(li:£(o ,j'l'O/iill o/JlillOIII i .f(Jo7~%O/(>!!l II /(>C"/;(fJll1 clt'/;I Pj{ 1't1::l/':IZi /I:!c (dT;i-(' tldzb/.;'Il!kv /z tJve obloJII: 100/10 pl'CciJ'lov(;i:l irIOI'I,{,/!!OIO / A()fifllll .r11l/('llIIlik!'t71/(!'// I! ovo/ ,Jpeci;'7t'l!{}j' oblo.J1l: A:l0JwtY ,rll ,£(I,{,}X(" / lJec/t).flt!ri 10A"O do rll Ae70 (111/01' SCI ::-Clltl'r7/;10fcll pr///I,71Iii '>1,(, sIIJ'esl/;e;' A'Onjllii lit II /J;1t'/;lrY'll! !'mill, J'Io It/ (lllltlJ,'I/(-ilo ,kl 1/01'0 1~"(lol!l(: bllclejofJ.TI/ilielll(je
7

26.07..1999. l(od. Beograd

AliIor

... Predme/ re('('11ZUc je priprel71ljclli rukopis knjige - udibenika namenjen slucfeniima Ma.finskih jakllile/(J i dip/omiranil7l inzenjrril7la u praksi istrazimnja, raZl'(lja, projrkiOl·.'p)ja, kOllstruisanja i eksplo([tacije mafina i IIrer1aja i sistema Imnsporla i 10 spcciji{)l0 II oblasli nel'rckidnog lransporta. /'vfafaijal j," iz/oien nil 623 simnice teksta sa odgOl'amjllfim cndima (407), jotografiiama (2), {abelmlla (61), dijagramim(J (23) i dr. illistracijama. Spisak liieraillre rim je IW 4 stranice i sadrii 71 lIas/o\'. Posebl)o je na 3 stranice dat registar os nov nih j)()jmol'a. Knjiga je podeljena na dc/a. Prv; deo kl(jige praisrm'Ua popravUcno, doplll7jeno ; pro.fireno izdanje udibenika au/ora .' "Transporlni neprl'kid"i IransporE" koji je izdao Ma.finski fakullel /990. godir:,: U oc!nosu l1a taj udibenik II ovoj knjizi izvrsel1e Sll brojne inlcl'l'ellcije uleksill. (1:')I)lll7jena 3,9,15, i 16, i doria!o 1101'0 pogJal'Ue 17. Drug; deo!c/1jige oJm/z1'i1!a (/1a 92 stranice) pOSI'/mil materijll iz oblasti ielezl1i/kog (kolosernog) ll'an,ljJorta primenjenog U 177eh{1I1izanji 1II1l1/ra,fnjeg transporla It induslriji i mdars[\·II. Prvi t/co knjigc pod nasJol'o/17 "IVeprekidni transport" podeljcn je l1a ]7 poglavlja. Prvu ;)(',,'.',n1jl' "Ul'Odn?! ra:ii:'alranja" obllhl'ata preghd . klasijikacije transp0rlliih /iredajJ neprekidnog lranSpOrla sa ob/aslima primel1e, sa aps/im napo177l'na/))a a lTsla/))(J i osobil/ama l77alerijala koji se tral1sportuju ol'im uratajima. Takaae, data su ll1'odna razmatmnja pris!lIpa i metoda prom/una kapacitera i otpora krelanjll lerrla oc/nosno \'116lC silC' , O{l!lO.\IIO Olpol'(l krel(lI7ja pu/nog organa IIrec1aja. Drugi deo obrac1/1je op§le leorijske oSllove prora/luWl'anja kapaciteta, snage pogonskog mot ora, re§enja pogonskih i zaleznih mehanizama, osnol'ne probleme kon('('pcijc pogona i reguiisGI(jc pu.flanja i zallSlavljanja lransponera. /510 tako, date su oSllove proracunal'Clllja siali/kill i dinal71i/kih oplererenja wI/nih elemenata Iransporlera. Poglm'Ua 3, 4, 5, 6 I 7 Iransporrere sa 1'II/nil71 organol7l. Za svaki tip Iral1sporll1ih IIrl'ctaja O1'e vrste delaljllo Sll obractcne mrijall/e konstrukcijskih re.fenja, prom/lin (JsIlO1'lIih pammerara kapacil('fo, snagI' za pogo/J, /latini prorahma\'onja slari/kih i c1illamii"kih oplcr(,(ccnja elel71enala kOllslrukcije, re.ifcllja konstmkcije gl{f\'l7ih ./ill7kcionolnih sklopova I specijalnih elcmenala, kao i pregled re.fClija za razii6te namcne i el'l:nlllalnih spl'cijainih konsfrukrijskih iZ1'O£fc"nja. Pogl{/1'!je 8 olJl1hm/a istll malcrijll samo za transportne urertaje sa vU/l1lm orga/)om, ali sajiksnim l'O(tclljC/17 fal'la. Za m::lilm od pogim'Tja 3 7, II poglal'Uu 9 obractcl1i SIt U svel71l1 IW isti na{in transporlni IIl'cctaji za \'I'rlikoilli transport e!e)'a/ori. Poglal'!ja 10, Jl i 12 oiJrac1l1j71 rran.lporlnc IIrc{tqje bez 1'1I/nog organa - puini (::al'Ojni) , osciiarorni i m!jkasti lransporleri, Poglal'!ja 13 i 14 oi7raallju lrallsportnc IIrectajc pnellmatskog i hidrallii/llog lransporla i njihova osnOl'nf1 konstl'llkcijska re§cnja, mplode proraru))G1'anja kapaci/I'ia i ,\'/Iage, kao i ,Ipccifi/nosli ri'.fl'nja kons/nl":cijl' I'lcl71('nata ifunkcionisanja, Pog/m'Ue 15 oimhmll/ kOllslmkcije i prorahll1e lJl1l1kl'ra, z(J{m!'(J/a, dozalora i doda\'O/a kao i pol/)oc'n(' 7II'('{loje za operacijc ll/om/'{J - is/omra koji sc primcnjujll U sistemima n('prekic/nog IrallSporla kao i eieml'nala za oiJezbc[tenje junkcionisanja i rada Irallsporfnih 7Iredaja transporla,

VI
Kao specijihw podrui'je lrallspormih uredaja Ileprekidllog lransporla poglavlje 16 obraduje :iL'are. Obu!ll'a(clli SlI svi problemi i reo"enja trallsporta koji se rda\'aju iii'arama, kao i .I've oSl1ove prorai'ullal'anja silage, OSllol'llih opterecellja eicmcnala iieare kao i IWI1SIl'llkcijska rdenja glavllih sklopova i specific'nih elemcllala. Poglavlje 17 je novo pogJavlje U odJ/osu na raniji udibellik i obuilvala specijic'iLO podruc"je gravilaciollog lrallsporla. Obractuju se prOraCltll krelanja i olpora, specifii'ne kOllslrukcije za re~c!lja opcracija trallsporla kod kojill se za pokrclanje matcrijala korisli sUa gral'liocije. Praktii'no u svim poglavljiljza .dati su brojni primer! rdenja kOllslrukcije i prora611lavanja, a posclmo se islii'u doplille koje sadric izvodc iz objavJjenih radova autora. Drugi deo kl{jige predslavlja kratke oSllove primcnc i korikenja ieleznii'kog kolosei'llog lranspOrla u re§e/{jima siwema mehal!iz(]cije ullutraj'njeg transporta u induslriji i rudarstvu. lzloicni su elenl<nli kuloseka, vuzila §inskog lransporla kao i pregled - osnovna upoZllavanja sa viic'nim ma§illama - lokomulivama primelljcnim u mehan/zadji Ullulrao"lljeg lrallsporiil. Materija obuhvata OSIlOVlle elemente proraeullavanja vuee - olpota, snage:, sile - oplere{ellja l1a elemente vagolla i vagonela. Posebno su dati opisi sphijic/lih lokomotiva - elektrii'nih / pogonjeJlih komprimovanim vazduhom. . . ,,'.' .' U celonz rukopisu nilsl:Jvi podnas/()vi su dati na jedinslveni nai~:ill, a podpodele udgovarajuobimu i speciji/Ily)stima pojedinih pog/avija. SlruklUra rukopisa udgovara sadriaju. Rukopis je pisan dqbrim jezikom, a stralli nazivi i imelia dati na jedillstvel1 /laCin kroz ceo rukopis. Pripremljeni rukopis je u potpu/lOsti spreman za §lampu i sa tehnic'ke sl/ane. Rukopis se zasniva 1l(1 s(1vrem(:l1im nautnirl i slrui'nim dosliglluCima U ovo)' oblasti sa doslednom prime/wm mernihjedinica i sirniJolima i nazivima priiago(tellim zakol1u i odgovarajuCim prcporukama. S~vi nazi vi struG'ne kategorije - procesi, ma§ille, i uredaji, fizic'ke veli6ne i dr. Sit kOllsekvenl!lO kori§L'eni fla jedinslvelt !latin, tako da je sa jasl1ll1l jezikom knjiga u celilli doslupna i lalw razumljiva i studclllima i dipiomiranim illicltjerima kao i dl'llgim iicfma koji je 11 delovima korislf II Sl'ojoj slruci. Prvi deo knjige II polpU/wsti prjkrira !laslw'lli program odnosnog prcdmela, s lim o"to u manjem dellt po obimu forma/no prelazi okvire naslavllog plalta, ali moie biti samo od koristi za laUe sal'lada\'anjc malerije silidenlima, ali zato za prakticYllu primellu predstavija veomali:orisnesadrzaje.in{ol.macije. opise i uputsll'a. Knjiga u cefini predslavlja Z(WL~a.ian doprinos obogadvanju udibcnic'kc i uop§te slruble lizeralure l1a visokolll slru(llom i lIau(nolll nivou /111 na§em jeziku u oblasti IranspoJ'tniil uredaja neprekidllog lramporta koja je jo§ uvek veoma oskudno zastupljena u lehl1ic'koj slruhwj lileraturi Ita srpsko/ll jeziku. Pored uloge udibenika za sludente Ma§inskog jakultela, hlljigo .ie pusebllo korisna za dipiomiranc iuienjere u praksi rda\'anja slozcl1ih problema mehanizacije transporta u indus/riji, rudarstvu, gradevinarslvu i poljoprivredi, kao i projcklovanju i kOllslruisanju, odnosllo razvoju ma§ina i ureLtaja neprekidllog transporla za sopstvenu proizvodnju, lako da se svesrdllo preporutuje svilll POlcllCljainim korisllicima. Smatram da rukopis moze da bude izdat i kao udibellik za predmet Transportni uredaji na maJillskim i drugim odgovarajuCimJllkullctirna.

VII

SADRZAJ
IDEO
NEPREKIDNI TRANSPORT
. J

r

f ~:

.rana

1.

UVODNA RAZMATRANJA .............................................................; ~ .. ,.. 3 1.1 Konstruktivna izvoaenja transportnih ureaaja neprekidnog ~ . transporta, podela i oblasti primene ...........................................¥, .... 3 1.2 Opste napomene 0 transportovanim materijalima i ureaajima .' ncprckidnog dejstva ................................................................ :.... , ..... 28 1.3 Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnili ureaaja ................................................................................ ,.......... :..... 31 1.4 Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaljenom kretanjli tcrcia u posudama odrcaenih zapremina ............... ,................. ,: ..... 33 1.5 Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera ................. 35 OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA ............................................... 43 O~rcaivanjc kapaciteta transportnih ureaaja neprekidnog deJstva .................................................................................................. 43 Snaga motora i koeficijcnt otpora kretanja ..................................... 46 2.3 Otpori, vucna sila i snaga motom za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom ............. ~: ..................................... ,...... 49 2.4 Pogonski i zatezni ureaaj transportera .................................. ........... 62 2.5 Transporteri sa vise pogona ........................................................ 'r .... 67
2.1

2.

30.07.1999.god Beograd

Recenzenli

VIII

IX

2.7
3.

OpravdanostpTimene transportera Sc7 .••••...... 67 2.5.2 Transporter pTavolinijske deonjcc sa pogonom II sredini........................................................................ ,............. 71 2.5.3 Sinhronizaci.ia Tada pogona .................................................. 73 2.5.4 Odredivanje brojapogona .................................................... 73 2.5.5 Uredaji pogona na srednjem dell! (rase transportera ........ 74 2.5.6 Pogoni na sredini linijf:l trasa trai([Jstih transportera i lancanih trf:lnsportcra ............................................................ 77 Dinamicke sile koje deluju n3 vucni element transportera sa lancem .................................................................................................. R2 Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera ................................. 86
2.5.1

4.

TRAKASTI TRANSPORTERI ................................................................. 93 3.1 Osnovne napomene 0 trakastim transporterima ............................ 93 3.2 Traka transporter a; proracun trake ................................................ 102 3.3 Proraeun snage za pogon transportera i izracunavanje vuene sile u traci, kao i broja umetaka trake ................................. 110 3.4 Uredaji za nosenje i upravljanje trake ......................................... 114 3.5 Pogonski, zatezni i otklonski (skretni) uredaji .............................. 120 3.6 Utovarni i istovarni uredaji ............................................................ 128 3.7 Sigurnosni i pomocni uredaji transportera ................................... 134 3.8 Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa ............................ 135 3.9 Proraeun sloga nosecih valjaka ...................................................... 137 3.10 Dijagram sila zatezanja transportne trake i izbor mesta pogona trakastog transportera .................................................... 140 3.11 Specijalne konstrukcije trakastih transportera 3.11.1 Trakasti transporteri sa vucnom uiadi.............................. 143 3.11.2 Trakasti transporteri sa vucnim iancima ........................... 146
3.11.3 Trakasti transporteri 7a premestanje

PLOCASTI TRANSPORTERL. ............................................................. 160 4.1 Osnovne napomcne 0 plocastim transporterima .......................... 160 4.2 PlocasLi lransporteri opste namene ................................................ 161 4.2.1 Opste nf:lpomene i ohif:lsti pIimenc .................................... 161 4.2.2 Elcmenti trf:lsportf:l ............................................................... 162 4.2.3 Proracun fJansportera ......................................................... 168 4.3 SaviJcni piocasti transporleri prostorne trase ................................ 177 Ureaaj za nasipanje (nalivanje) metala .......................................... 180 4.4 4.5 Eskalatori .......................................................................................... 181 4.5.1 Opste napomene ................................................................. 181 4.5.2 EJementi cskala10ra ............................................................. 184 4.5.3 Proracun eskaiatora ............................................................. 186 4.6 Putnieki transportcri ........................................................................ 186 GRABULJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) ............................ 190 5.1 Osnovne vrste i oblasti primcne ..................................................... 190 5.2 Transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploea .............. 192 5.2.1 Osnovna ohe/eija j osnOfmjparametri.............................. 192 5.2.2 Elemenri fransportera ......................................................... 194 5.2.3 Proracun transportera ......................................................... 197 5.3 Cevni grabuljasti transporteri ......................................................... 201 5.3.1 Opste napomcnc i parametri.............................................. 201 5.3.2 Elementi transportera ......................................................... 205 5.3.3 Proracun transportera ......................................................... 206 5.4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca ................ 207 5.4.1 Opste napomene j osnovniparametri ............................... 207 5.4.2 EJementi transportera ......................................................... 210 5.4.3 Proracun transportera ......................................................... 211 5.4.4 Osobcnosti konstrukcija tnl17sportera sa nisidm strugaCima 7a preno.<,'ieI?ic vrc}ih maten/aia ...................... 212 5.4.5 GrabuJjasti transportel] zapodzemni tramport ugJ;~q ..... 214 5.5 Transporteri sa profilisanim strugaCima ........................................ 215 5.5.1 Opste napomene j osnovni parametJi ............................... 215 552 EJementi transportera ......................................................... 218 553 Proracun tmnsportera ......................................................... 219

5.

krupnokomadnih materi.iala .............................................. 147 3.11.4 Specijaine transporlnc trake za sav/adavanje veiikih nagiba ...................................................................... 148 3.11.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinua/ni iskop materijaia tia .............................................................. 151 3.12 Proracun kapaciteta trakastih transportera ................................... 157

x
5.6

XI

Poluzni grabuljasti transporicr za prcnoscnjc zavojne mctalne strugotinc ............................................................................ 220

8.4

6.

GRABULJASTO - KOFICASTI, KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJUSKARI... ................ 222 6.1 Osnovni tipovi transportera ............................................................ 222 6.2. Grabuljasto - koficasti transporteri ................................................ 223 6.2.1 Uredaji i oblastiprimcne .................................................... 223 6.2.2 Elementi tnmspor[era ......................................................... 225 6.2.3 Proraclln !Tansporlera ......................................................... 225 Koficasti transporteri ~...................................................................... 227 6.3 6.3.1 Uredaji i oblastiprimcnc .................................................... 227 6.3.2 Eleme11ti {raI15portera ......................................................... 229 6.3.3 Proracll11 tra11sportera ......................................................... 232 6.4 Transporteri Ijuljhskart ....................................................................:233 65 Transporteri Donalta ....................................................................... 235 6.6 Transporteri - elevatori ................................................................... 236 VISECI TRANSPORTERI ...................................................................... 240 7.1 ViseCi transporteri za transportovanje rasulog materijala ........... 240 7.2 ViseCi transporteri ............................................................................ 244 7.3 Proracun viseCih transportera ......................................................... 246 TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI ..................................................... 250 8.1 Osnovni tipovi ................................................................................... 250 8.2 Transporteri vt-rlikalno zatvorene konstrukcije za voaenje tereta .................................................................................................. 252 8.2.1 Op§tc 11apoIllcne .................................................................. 252 8.2.2 Elementi transportcra ......................................................... 254 8.2.3 Proraclln transportcra ......................................................... 255 8.3 Poluzni lranporteri ........................................................................... 256 8.3.1 Opste napomcnc .................................................................. 256 8.3.2 Elementj transpor/era ......................................................... 257 8.3.3 Proracll11 transportcra ......................................................... 258

8.5

Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno voacnje tereta kod transporter a sa kolicima sa automatskim izborom pravca - adresiranjem ........................... 259 8.4.1 Op§le napomcnc .................................................................. 259 8.4.2 Elementi lransporfera .......................................................... 264 KoracajuCi transporteri ................................. ,.......... c••••••••••••••••••••••• 267 8.5.1 Op§le napomene .................................................................. 267 8.5.2 Elementi transportera ...............................................i... ....... 271

9.

7.

8.

ELEV ATORI SA KOFICAMA, VILJUSKASTI ELEVATOR I I ELEV ATORI SA LJULJUSKAMA - LJULJASKARI ........ , ......... 272 9.1 Osnovni tipovi i oblast primene .............................................. ,: ...... 272 9.2 Koficasti elcvatori .................................................................·........ ,... 273 9.2.1 Opslc karaktcristike ipodvrslc .......................................... 273 9.2.2 NaCi11ipwljenja i praZ11jenja kofica ........... :.~ ........ :............ 276 9.2.3 Elcmenti clevalora .............................................................. 282 9.2.4 PTQraCll11 elevatora .............................................................. 289 9.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa ................................................. 296 9A Vuljuskasti elevatori ......................................................................... 297 9.5 Elevatori sa ~juljaskama (ljuljaskari) .................................... :......... 300 9.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama ! u poljoprivrednoj proizvodnji ......................................................... 301 9.7 Teorii.ske osnovc analize procesa istovara materijala . lZ kohca clevatora ...................................................................: .......... 307 9.8 Primena elcvatora u poljoprivrednoj proizvodnji. ........................ 313 10.1 Oblici i oblasti primene ..........................................................: ......... 316 10.2 Horizontalni transporteri ................................................................. 317 10.3 Vertikalni transporteri .............................................. ,...................... 321 lOA Cevi za transportovanje materijala ................................................. 325

10. ZAVOJNI TRANSPORTERI ...................................................... ,.......... 316

11. OSCILATORNI TRANSPORTERI ....................................................... 329 11.1 Osnovni tipovi i oblasti primene ..................................................... 329 11.2 Dinamicki rc'limi rada oscilatornih td'nsportera .......................... 331 11.3 Inercijalni transporteri ............................................................. ,....... 334

............................. 431 14................... 399 14..1 Opilte napomene ............k(1jllCim dobosem .............................. BUNKERSKI DODA V ACl 1 POMOCNI UREDAJI ZA UTOV ARNO PRETGV ARNE RADOVE .............. 451 l:l. .4...... 461 16..............................................................................................................7 Os nove proracuna dvouzetnih 7............... 395 14..........1 Tipovi konstmkcij(1 . 470 16.... 424 14.....................................................................3.......8 Pneumatski islovar materijala ................ ............................................... 337 11....... 476 16........................3 Pogonjeni va:ljkasti transporteri ..........................tlke i vrstc konstmkcija ................9 Odreai"anje maksimalnih sila zatezanja vucnih uiadi pUlnickih zicara' sa vagonima koji se kreeu poput klatna ................XII XIII 11.....vni kliznice ............................ ...................... 397 14......... BUNKERI.... ZICAR............................................................2 Latvaraci hunkcra ...............................4 Hidraulicni transport koncentrisanih hidrosmesa (taloga) .........pretovarne radove pri prenosenju materijala .2 Nepogonjeni vaJjkasti transporteri ....... gustom sloju ............. V AZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORT....2....2 Osnovne sheme i klasifikacija ..... 376 '' 15...................................9 Pneumatski podizaCi materijala .............................................................4................ 465 16.1 Utovarna stanic(1 ..................2.......... 337 11................................................................................................... 432 ......1 Osnovni fipovi...................................................................................................................1 Bunkeri .478 16.......2 Uticaj nasu[ih materijala nfl cfekthnos{ rada vibracionih transportera................................4...............8 PUlnicke zicare ........... 469 16........................................ 454 15..................................................... 402 14.......................................................................2................4.................. 467 16......................................{ov3ra matenjaia dodavac(1 ................... 426 14...... 367 12.......7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinom istovara ........2 Ttajcktor!fc ccstica pri obav/ianjllutovara -L................ 494 ~ 13......................... V ALJKASTI TRANSPORTER!.... 474 16...........................2.................... 486 16.. ........... ......2 Vucno llze ............. .......................................................... 474 16.................................................. 391 14..............2 J<.......... 435 15....F ........................................2.........................4..tovarna st(1nica ................ 395 14....................6.. 367 12........ 451 15.ste plimene konstrukclja .. 476 16............................................ 465 16...........4 Vibracioni transporteri ..j'Jorteli ... 373 12..........1 Vi... ..................................................1 Nosece ute ............................. 477 16............................................. HIDRAULICNI TRANSPORTERI .................... 368 12...... ..................2 Pravolinijske konstrukciJ' e strme rC!.... 493 17.................... ........... 494 ...... 385 13............. 17................................................ ........1 Opsta razmatranja ..............................1 Opste karakft.............1 VJ:5te i opste napomene .. GRA VITACIONI TRANSPORTERI . 467 16..................................4 Osnovni elementi pneumatskih transportnih ureaaja ............ 368 12............................... 343 11........................ 440 15.............. .........3 Vagoneti ......................4 Vcrtjkalni f7ihracioni transporteri .........1 Osnovne podele ...................................3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja ........................................ 387 13................................................................. :..................................................................... 414 14:6 Vazdusni oluci (aero zlebovi) ..................................................................... 444 15................................................................................ 376 12..................................... 389 13.4 Ugaone stanice ............... 340 11.....................2 Oprema hidraulicnih tranportnih ureaaja ........................ BUNKERA......................................................................5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) ................................3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenjc materijala u zbijenom.. 487 17.............1 Osnovne napomene ........... 435 15.5 Stubovi zicare ...............:ri..........2 Objekti i uredaji zicara .....................4 Pomoeni uredaji za utovarno ..................4.3 Horizontaini i biago nagnuti vibracioni tran<..2 Proracul1 nepogonjeniiJ transportera ......................... 363 12........................icara .3 Dodavaci ........................4...........6 Uzad kod zicara ................ 493 17......6....... ...................1 Vrste kOl1strukcija i oblasti primene ....3 Odredivanje hrzine izbacivanj(1 m(1tcrij(1ia b(1c(1cem preko trakas{og fransportcra sa priti....................................................... 385 13..............

...............2 Proracllfl z!t:bova.... 582 SiJc koje deJu/u 11a vagoflct.................................................................1 Gpste IJapomenc ..........5 Motorne lokumolivc na industrijskim ze!eznical1la ....................3 Glud za gravitadoIJo spuiflallje 111aLcrijaia ....................... 577 2....................8 Vuca i izvoz vagoneta uzetom ........... 603 2...................................................................................................................................................................................3..............XIV XV 17.3 V ozila sinskog transport a .......2 Transport prugom ...............6 Elektricne lokol1lolive ....2 2.. 600 2..........2.........................2...... 508 17............ 583 OdredivaI1jc stablInosti vagoneta ......ih gravitaciollih klizI1ica . ...... 603 2.....2..................3 GSllovne llapomclle ....................... 549 1..................... IN DUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA ..................................... 576 2.... 563 1...............................3......................3 Vagoneti .. zdvojnih pravolJi1ijskih i krivolinJji.............. 524 2.....................2 Industrijski koloseci i sine ..................... 518 17............ 502 17...:. ...............3... 591 Vagoneti za prevoz ljlldi u Tlldnicima sa podze111no111 eksploatacijo111 Tllde ............. 501 17...................... 629 lIDEO MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA 1.................................................................2............... 532 1.................................... ele111el1ala i llredaja elektlicne lokoI1101ive .3.....klll kliznica za spustanje matcriiala .......................1 2.......................................................................1 Opstc napomene .................................................................... 582 2....ijkasle za VOjilC kliznice ...... 534 1...3.............................. cevi za gra vitaciono spuiftanje materijaJa:.....4 ProracuIl glaLkib......................1 Opste napol11ene ..................................5 Lokomotive pogonjene komprimovanim vazduhom ......................................5 17..............................4 PIimcfla klivohil1jskih gravitacio11ih klizflica .........6 Glalke zavojne kliznice ........3....................................5 vJ...................................................... 562 1................4 Transport lokomolival1la na industrijskim zdcznicama ............................ 513 17...................................................yi za gra viladono spustanje _ n1aterijala ... 554 1.................. 624 REGISTAR OSNOVNIH POJMOVA .. 618 LITERATURA ......................1 ProraculJ kOSlll pravolinij:............ ......... 532 1....... 504 2........4. 605 2................................3.. 496 172................... 508 17...2 ZJcbovi kao uLred............................. 571 ZELEZNICKI I JAMSKI TRANSPORT ....3.............................2 Kom.3 ProracuI1 klJivohi1ijskih gravitaciomi1 klizflIlicd ....3.....J.3 Proracun gravitacionih kliznica ...........................flepogOl~jefli roigaflzi za :'pllstaflje 111aterijaia ................ ... ..........4...............................................................................4 Lokomotive .... 49) 17................................. 568 1.............7 Proracun vuce .....trukClja i proracull osnovnih masinskih................................................................................ 587 KonstruKqje iproraclln osnovmb eiemenata vagoIJcta .................... 576 2.. ~ ........4 2.......................

IDEO TRANSPORTNI UREDAJI NEPREKIDNI TRANSPORT .

a u cilju prenosenja velikih koliCina razlicilih (zrnastii1.uradaj I. sa pripadajucim elemcntima i sklopovima. 5 .sine . /.r sa prctuvarnim koiicima. Primenjuju se kao nezavisne rnasine za prenosenjc rnaterijala iii kod proizvodnih masina.slaci()narni (ncpokrctni) transporter.1.a voznju.lovarna (prcsipna) sipka. 3 .most portalnc dizalice. Navodc sc l1cka konslruklivna izvodcnja urcdaja neprckidnog transporta.revcr/jbilni pokrclni transporter.1 Portalnu dizu/ica sa trunsponerimu '1 .Uvudna razmatranja 3 . 4 .) materijala. Konstruktivna izvodenja transportnih uredaja neprekidnog transporta. za oslvarivanje ncprekidnog proizvodnog procesa bilo kojc proizvodne grane. UVODNA RAZMATRANJA 1. Ovi uredaji svojim konlinuiranim radom ostvaruju poslizanjc odredenog kapac. 7 .teta bez obzira na daljinu transporlovallja materijala.transportt. 2 . podela oblasti primene Konslruklivna izvodcnja transportl1ih uredaja neprekidnog transporta oSlvaruju sc u zavisnOSli od oblasti primcne. 6 . kornadnih i s1. St.pn.

1.kolosck < 7 noscCi valjci.noscca konstrukcij.ispllst iz .dovodni (doprcmni) transporter sa prel()v(lrnim lcvkom: 2 . 7 .7 Sracinl1arni (ncl'okrernij transporter :'. 3 . 3 .i trak()rn~ za \'()~:nju. 5 . (rrijcl11ni) levak: 2 obrtni stu (venae). 5 .. 1.pogoJ)ski doh()s~ 9 ..dnprcmni tranSp(1rtcr.regulalor dcbljinc slnja.vratiln puza. 1.Uvodna razmatranja 5 Sf.6 a Dodaro(:i sa trakom 1 .J~ __~.io (venae).kT~inji Jcyaj.! konstTukcijel lTCll1<.dovodni (prijcmni) Icvalc 2 . 2 obrtni slo (venae): 3 . 9 .'" korila. Y .iran"'purlcr sa lrakom SI.siog sa po\'rarnim valjcima: 11 . 4 .urcdnj zo dizanjc..portcro Sf..prcn0sni-rcvcf.ihilni urcuaj: 8 . 1. 3 lranSporlna lraka: ~ . 345 .:l %a utnv. clilnje.3 flO <(!name..dnvotini levak: 2 . j. .korak 'piralc puza.urcuaj za v()znju (pokrclno posloijc): 5 trnnsportcr sa lraknm.ufcCfaj 73 nnlczanjc.aj (medllI6aj) Sf.odvodna sipka: 10 . Cprijcmni) leva/-:·. R .lnwspnrlna trHka: 5 .nnscc. :1 . () .P()goJ1ski dohos: 9 ndvndn:l 1() 01 klnnsk i 11 pnvTalni Vr):jci .J1ogonski UfC{taj: St.2 Utov(Jrivat..l.. 6 levilk. 4 .srcclnji lc'i. 3 ..15 Swcionarni I nCj7okrellli) od!agati 1 .usmcriva(~i.na1c/.4 Odlagac:i na /J/wu1!Iatici?l7[J c\ovoclni (prijcmni) Icvak: 2 ohrlni sln (vcllac)~ 3 .l. 7 .slog sa nosc6m vaijcima: R ..:ihilni transporter.lk: 2 .povfalni valjci~ 7 . II hrod jarjJni: 2 .pogon 'in ohrtn njc: 4 ufc(ia.tockovi. 10 .d(wndni ICY.iransporlna Lraki1: 4 . ::.rogonski urcdaj: 4 .8 Pokretni i rP1Trzibiini trallsportcri sa traknlJ] 1 .korak spiraic trallsporln o g puza: 8: .rogonski rCVlT/.pogonski urcda. 4 . 5 korito.s!ogoYi !-)(I fl' nosc6m valjcima: 6 .lOCKovi: r fi SI.natczni urcdaj: 6 .6 b Puzni dodm·a6 1 .nlldclnik.({ovodn.. 11 .i: 7 .pog(ln Iii ok. za ()hrtanjc. 3 . 6 pogon za voY_nju 1 1 .povratni doho~...transporter sa 6 . 6 .okrctni .pognr. J. za vnznjll St.(1 rrakOtfl Sf.povratni dobos. sa {rO!1sp()rtcrim.ni urc{j.pognn za ()Orlanjc.. 1.

2 povralni Job".pogonski Jobos.uoscca 6 . 6 .pugonski urcdaj.povralni valjd. 7 . 7 . 7 .puvfallli valjei.:daj. natcznl uf()(iaj.13 Prev()zni trl1nsporter.celiena lfanspurlna lraka .natGznl 7 .Iluscca konslrukcija.vl)(:iica skipa. SI1 Irakum 1 . SI. Sf. 10 . 9 Ilosac .sa za dj. l. 6 .ll()Se~a konslrukcija.. 7 ~ p()vratni valjci.pogonski urcdaj.noseCi valjci. 2 . 8 . 1.prcklopni dovodni Icvak.a pr~noscnjc lockiCi.JO lzvo:::.transportna traka.uovodni lcvak: 2 ~ transporllli lanae: 3 . 5 .p()vrall1i dobos. 5 .14 Tml1sporleri sa c'eli(flulf1 trakotn 1 .!pka.urcdaj I.lraIlspurlIla lraka. 4 .9 J(oritasti zatvorelli lUllL'.pokIelBi nosac sa uredajcm za tlizanje Sf.Balewi uredaj.iaca: 9 ure(taj (viLlo). 4 . 2 . .zatvorc. 8 .uobos sa unutrasl1. 3 . 2 transportna traka.tla sa aUlOmatskim iSl(HarOm skipa 1 .izyozno uzc.I. 1.Ilut->eca konstrukcija.iim pogunorn. 3 . 5 . 5 ..dohos sa unutrasnjim pogonom.skip: 3 . 4 .noseCi valjci.ouvuJui zkb. 3 .nu.r1O korilo~ 4 . 8 .uzetll.. 6 noseci vaijci.7 Sf.:n! un. 7 nosat UZcllljw:. 6 ~ noscca klizna pillca. 6 . 9 .12 Prevozni transporteri sa Ira/Will 1 . 8 . vJ. 1.ani transporter 1 . 8 .noscCi Sf.-. 3 povralui dobos.nate.uuvoulli lcvak.anic J Sf.pogonski uredaj.tockovi: 4 vcsaljka~ 5 .povratni lockici. 1.c: 8 .. 2 .ojacano k01cllU korita.uno. 1U .natczni urcctaj.uc1vudna .noseca kUl1slrukcija.povraLui uobos.logovi sa nosccim valjcima.U Frenosn! (puIIlCl!iivi) transporteri sa lrakoll1 1 . 5 .

./7 sa ufcdaj: 2 . 4 . 9 ufc(1aj za utovar.HGl':ni urcctaj.~ " Sf. n. 5 .1. 2 .ipkc (prci"kc).pogoDski uredaj.""'-. 6 .~~~ ~- .vertikalna krivinn: 10 . 7 .19 Donji tmnsporteri sa lanccm 1 .prerm'{lrni transporlcri) 1 .klizna karika.:a.nalezni uredaj.lransrorlna 1rfl.vagoDcl (kolica). 2 povnttni d()h()..rtI'mlja 9 SI. noseci vaUd.lransporhi lanac. 6 .horizontalnil krivina 9 . 9 . 9 . 5 . sa ih"ol1ol1'! IraKol11 1 .urcdaj za voznjll i dizanjc ..~: 3 .natczni urc<1aj.Ih)rizonlalna krivina. 1. ._Slw.kJizna ploca.zahvatni element.~ .noseei valjci.un_. 3 .konstrukcija. 4 povratni valjak.krivina.krivinc: 4 . 8 .sporter sa SI.lanac. 5 . 7 . 8 . 7 .urcdaj za istovar ~.. 10 .vcrtikalna krivina. g . 7 .transportni lanac~ 6 . potisnil11 §ipKal11{1 (pre{/wl11aj 1 .daj %'11 rcgulisanjc visinc. 10 . staza (ravna). 8 Zlcana transporlna lraka St. 7 . 10 .1<1iI1l8.pogonski uredaj.lanac. 11 .Uvodna razm. ~ .nosaci (guraci).-r •• Sf.natezni urcuaj.pruga. 5 .pOliSne .zahvatni svornjak. 6 .podesavajuci den lransportera~ Sf. 4 .povratni d()ho~. 4 . 5 natemi urcdaj.gurac. 5 .urcuaj za islovar transportcnl.pngonski d()h()~.slanica .n!:l staza. 2 -" na1ezni uredaj~ 3 . 3 . 1.konslrukcij.18 Dvoflani tran.dobos sa unutrHsnjim pogooom: 4 .ravna 'pruga.srcdnji urcdaj za voznjn.noscCa kOl1slrukcija: 8 .20 Donji (uiljebljeniJ transporteri sa tancel11 1 . 6 . . 1. 3 ..vagonc\ (kolica).gurac. l.k3. R urc(iaj za utovar..pogonski urcdaj. 2 . U5 Transporter..kli./6 Utovarni Iransporleri (utovarno . staza.povratni valjci. 9 . 3 . 2 .

5 .jama (udubljcnjc).riogonski dobos.gurac. Simko se primcnjnju zbog visokog eksploatacionog kapaciteta.nosda konslrukcija. 9 . 10 . 9 .- i .nalczni dobos. S1. 4 kOllslrukcija transportera. sa trakama 1 .nalcwi urcdaj.lauac. 2 . 5 .: Sf. Trakaste transportere.zaslitna ograda. 5 .iSlovama plol'a. 6 . beskonacna lanca. 4 .olklonski <lob os.pogollski dobos. 1.31.unami (nepokretni) transporter.~--'. 4 povralni valjei.'kao i zbog rdativl10 jednoslavllih konstruktivnih izvodenja. 5 .. (1 .. 7· klizna ploea.lransporlna lraka SU. a koriste sa za prenosenje materijala' na relativllO mala rastojanja. uredaji uredaji bez c) Pomocni uredaji.lockov.konslrukeija. kod kojih transportovani materijal lezi na koje su vezane za dva paralelna. 6 hririzonlalna slaw (pruga) ~ SI.noseCi vaIici (za koritaste transporterc). . - '\-~ ttl·· 1ff m. 4 . 1. kojima se Jastresiti malerijal transpOfluje premeSlanjern duz korita pomocu poprecnih grebaca koji su vezani za jedan iii dva bcskonacna vucna lanca.vodec. 2 . 8 .24. 1.1.povralni dobos. valjei. IlOSCC.. SI.pogonski dobos. koji materijal transportuju bcskonacnom tralcorn. lanc:a iIi uzeta. . b) Transporlni vucnog elementa...27. 3 . Plocaste transportere.noseCi valjei (za ravan transporter). Slo sa lrallsporlllom lrakom pugollski urc:daj. 8 . - 6 N N. 6 . UpI. <.22 Stac. 7 ..Uvodna razmatranja 11 Masine i uredaji neprekiduog transporta mogu se razvIstati u tri osnovne grupe: a) Transportni vucnim elementom. J . 2 . 9 ... SL 1.transporlna lraka.1.urcdaj za ucvrsClvanje '.natcznl urcdaj.pogollski uredaj. 7 . 8· nalezni nreda]. klizna ploea za lraku. valjei (za ravall lransporter). SI. Ovim transporterima prenose se komadni materijaii (tereti). 2 .pogonski medal.23 Tcleskopski lransporleri sa trakom transportna lraka. tako da se mogu razvrstati sledece grupe: L Transportcre koji premeStajv terete po horizontali iIi pod manjim uglom nagiba i ovi uredaji ne mogu'.22. 11 . 3 . noseea konslrukcija. Grabuljaste transportere (strugaci). i -_.~~ '-.21 Donji horizontalni lranoporteri sa lancem 1 ....nzdnzni sto . 3 .' da se primene za vertikaln6 prenosenje materijala: Postoji vise vrsta konstruklivnih izvodenja transportera. a) Uredaji sa vucnim elementom premestanje tereta ostvaruiIJ kretanjem beskonacne trake..

3 .l plocH za lri1ku. koji mogu da se razvrstaju na: Elevatore sa koficama kojima se prenose vertikalno sitnozrnasti materijali. . a vucni uredaj je gumcna lraka iIi Ianac Ldva).pognnski urcn-aj. tako i za spustanjc malerijaJa.kIi'. Eleviltori mogu hiti stacionarni iIi pokretni.26 S[O . 5 .25 Sto e".ieana transpoTlna traka.2 prckrivnc cclicnc <.pogonski dobns: fJ nak/ni dohos: 7 .. primcnjujll sc kilo samostalni prctovarno transportni uredaji iIi kombinovilno sa nekim drugim pretovall1o .129 Prevozni tra/1.natGzni uredaj.transportne tok-nve materijala komadnog oblika (VfCCC. 3.27 l811C1.12 Uvodl1u '-·>7.nr dnh(.kl1Z0.7.pruga (5ta2a). 5deo Plocasti tralls/7nrtcri 1 ..tran5portnc ploec.prek Jorne cclicnc rayne p!occ. 4 .konlintw. 9 noscca konslrukcija Sf.cdr<ln SI.pogon<. Elevatori sa viljuskama iii sa Ijuljaskama primenJuJu se za pretovarno .vodaslc plocc: 3. 2 . 128 Plo{asti (krulni) transporter! 1 . 4 . .lanae: 4 .vojnim vTctCI1nm..pogonski urcdaj.natezni urcnaj.ki u[u1aL 2 .. _______ .1 .~..nc lranspnftnc: ploec: 6 . . :..prcldornc ccllcllc pJoCc: 3.lalasasic celicnc plot\~ sa bocnim stranicamil. a za razliku od koficastih clcvatora kojima se materiJal prcnosi 5amo vcrlikillno ili koso navise.J1ogonski {aneBnid (zvczdc) 7 .-:nH ploca za Lrak u: 4 .dnvodni levak.lnnci SCi normalnim valjcjma~ 8 .\j)orteri sa /('[vicama ~ Sf. bale..uredaj za dizanjc (rcgnlisanjc vi'1inc).1ockovi za v(1(]cnjc: ploca.ya Zi(U110fll trans[Jorfnom traA(}rn 1 . 9 uzduzni sin Sf. 8 - ccIicna lransportna traka. 5 ni1{czni urcoaj: 6 .3. . 1.vndCC<l 3 .pog(]nsizi dohos.krivina: 7 .nalczni urcdaj: 3 .konstrukcijn: 5 . 2 ..konstrukcija.cli(no!l1 transportnom trakon7 1 . 6 . 1.transportnim stranlcama: 1-4 . burad i slieno). 2 . Elev3tore. 3 ._1~_____ · _______ • 2 .zastitna ograda~ R z.· 7 .. sanduci.noscca knnstrukcija transp()rfera . 4 po\'ratni lancanici (zvc7(k). mogu se primeniti kako za dizanje. :) .'a ('.nalc. Ii .vodica lanea.3stitna ogrnda.svodastc (korit<:lS1c) cclicnc ploce sa hocnim 2. 9 uzduzoi sto SI. 1.nalezni urcLlaj 11:::\.

..onski iancanici. let. odnosno na: ravanske prostorne trallsportere. 3 lanac sa skn. La lraku. 7 ..krajnji olvuri. 3 nutczni Iancanici.rlSJ·}{)j·[prt St.31 Grabuljasli transponeri (slruga6) ulazni (utovarni) otvor. 7 . 5 .:<:\. lanei.natezlli llrcdaj. pogonski urcdaj.32' Elevator sa kojicama devatora.. 10 . 7 . 4 . 7 . traka. 9 . nalczni urcdaj. duboka kofica (vcdrica). (ockovi. 8 . 2 obloga cl"vailllra: 3 .pogonski uredaj.sigufl10sni urcdaj pri kidanju lanea . 6 • plitka kofica (vcdrica). 4 za lraku iii lanae. doho. lanae. vodica lanca. () .33 3. natczni nredaj.SI. J.dazlli utvor. 5 .lctvicc sa zah \ dLuim r"brom. Il . . 'C<. konvejerc koji saCilljavaju urcdaje ncprekidnog transporta sa lanccm kao vucnim elemcntom i mogu se razvrstati na urcdaje koji rade 11 jednoj ravni i na masine kojc fadc 11 prostoru.m. levak (sipka). 6 .. 8 prcklapajuca korica. 1. 1.noscCa kOllslrukcija uredajern (prelovarnirn moslom ili U kombinaciji sa transportcrom. koji u tom slucaju prima materijal od elevatora.noscca konslrukcija c!evatora. 4 . lanac . dno.::pcrilna (slruga6irnu). koficc (vcdricc) sa lanc<.vodica . 4 . 9 . U obliku Sf.. U zavisnosti od vrste transportovanog matcrijala mogn se za rastresite i komadne materijale. 3 .Iloseca konslrukcija-~ 9 . 1.pug. 2 . 2 .pugonski urcdaj. 8 . "tkIons!. odnosno koji je hranitelj). Za dizanje komadnih tereta clcvatori mogu bili sa podiznim uredajcm dzepova.zat voreno korito. 12· laneanik (zvt:zda) Sf.urcdaj za prcvrlanjc koriea (vcelrica): 8 . 9 . nalczni "rcdaj za traku iii lanae. Elevator sa /Ijihajnim koficama iii ~iu(ja"kamil 5 dobos za punjcnjc.rtI. 2 . 6 . Visece transportcrc .i:.30 sa fetvicarrkl iii metalne) 1 .

uredaji za kn:tanjc ve!ialjkc.otklonski toeak. Transporter (konvejer) sa veSflljkama 1 .natezni toeak. 5 .37 SI. 4 .1.pogonski toeak. 4 .lanae. 6 .lanac. 2 . 2 .natczni uredaj SI.lanac.rednj.veSaljke. 9 .pogonski urcdaj.34 Elevator sa diepovima 1 . 7 .dvojni uredaji za krctanjc.kOI1strukcija 1 .pogoI1ski uredaj. 6 . 1.35 Kruzni vised transporteri .automatski urcaaj za istovar.otklonski lancanici.povratni toeak. 7 . 11 .1. 3 ploee. staza (ravna).pogonski uredaj. 8 . 7 .stanica za ruen! utovar. 5 .noseCa konstrukcija 1 . 4 .pogonski laneaniei.16 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 17 SI. 6 . 12 . 2 natczni uredaj. 10 . 4 .natczni uredaj.natczni toeak.pogonski uredaj.vcrtikalna krivina..pogonski tocak. 3 . 10 .36 Transporteri sa kruinim tokom transportni lanci. 3 .urcctaj za automat ski utovar. 5 . 9 . 5 .horizontalna krivina. 2 SI. 3 .nosecc sipkc. 8 . 6 dzcpovi.1. urectaj za krctanjc (vcsalica lanea) .nosac.pruga.

OSlanjaju se pt'eko papuca 9 na stubove 11 dm citave linije trase. Vucno uze se obavija preko pogonske uzetnjace (uzetnjaca) 6. 7 .40 Zicare .ravna pruga. Na krajnjim stanicama uzad se povezuju jednosinskim stazama 1 i 5.vertikalna krivina.skretnica. Duz linije zicare vucno uze pokrece vagonete. a praznih u tacki 7. 7 . a na zateznoj stanici metnjaca se preko zateznog ureclaja 14 priteze (preko kotura i tega). 11 . na pogonskoj stanici. tj. b) SI.39 Vise6 krufni transporleri sa dve staze.nalczni urcdaj. 2 . 9 . rude iIi za prevoz ljudi (turislicke Zicare.pogonski uredaj. 14 .vucna karika.1. neposredno pre nailaska vagoneta na nosece uze. 1. 3 lanac.urcctaj za kretanje (vesaljkc). Vagoneti dobijaju vucnu silu preko beskonacnog vucnog meta 12.vagonet (kolica). slaza.hvatac.38 Vise((i transporteri sa vucnim lancem 1 . 10 horizontalna krivina Sl. 1. S1. 10 . 9 . Nosece uze oplerecene grane 3 i rasterecene 8 na jednom kraju (iii deonici) zicare cvrsto je vezano ankerisanjem 4 za betonski fundament.. kojt su pricvrsceni sa obe strane stuba (stub ova) 10. 8 . a na drugom kraju uze je zategnuto protivtegovima 13.uredaji za kretanjc (vdlaljkc). 12 . sa vucnim lancem 1 . 6 .stanica.40.urcctaj za dizanje U grupu transportnih uredaja bez vucnog elementa mogu se uVrstiti sledeCi uredaji: . a koje zajedno sa nosecim uzetom lake i teske strane obrazuju zatvorenu konturu sa krmnim kretanjem vagoneta.18 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 19 i Sl. 6 . 4 . odnosno vucnog meta. 2 .1. Opterecenje i rasterecenje (utovar i istovar) vagoneta ostvaruju se njihovim kretanjem pomocu uredaja za guranje i delirnicno slobodnim kotrljanjem po jednosinskoj stazi. 3 -lanac. 4 . 8 . a otkopcavanje se obavlja pre prelaska vagoneta sa meta na sinu. preko odgovarajuCih koturova. a koja prelaze 15 . 5 . a pri povecanom raslojanju izmedu vagoneta i velikom ugibu.pogonski uredaj. vucno uze se oslanja preko koturova.. 13 . 5 .Viseee iicane zeleznice Zicare se mogu uvrstiti u ureclaje za neprekidni transport sa kruznim kretanjem vagoneta.ravna pruga. staza.natezni urcdaj (natezna stanica). Vucni i noseCi ureclaji kod zicara su uzad. 20 km.noseca kolica.vertikalna krivina. Prikljucenje opterecenih vagoneta za vucno uze ostvaruje se u tacki 2.pruga za kretHnje kolica (staza za teret).pruga za kretanjc lanca.vucni lanae. Primenjuju se za transportovanje materijala.horizontalna krivina. za koje se prikopcavaju. ski liftovi) na vrlo velika rastojanja.

zatczni dobos.ispust.dovodni lcvak. 5 punom spiralom i lopaticama. tako sto se ohrtno kretanje sa jednog na drugi.43 Vertikall1i !'uzni lran.pogonski zupcanik. 8 .pogonski urcctaj.urcuaj za pritiskivanjc. a sa dYe zavojnice .potporni valjei.pogonski urcctaj.puz za dizanje.dovodni lcvak (altcrnativno). 6 . 3 .ulazni Ievak.pogonski ureuaj.l.lporter 1 . 4 . 4 . 3 . 2.l. 7 . 11 .44 sa sa fancallim pogol1om 1meuaj.Slc'or. Valjd rnogu da se pokrecu i elektrornotororn.45 Transporteri .korito. 8 . Valjkasti transporteri (rolganzi) primenjujuse za prenosenje komadnih tereta koji se krecu preko valjaka poreaanih jedan do drugoga. 5 ecvasto korito.pogonska traka. a pri povratnorn hodu proklizava ispod njega. 4 .ozubljcni venae. 2 .1'0 valjcima i fJogollskom trakom 1 . Pri radnom hodu nosed element pokrece materijal koji se na njemu nalazi.zastilnn ograda. 2 . 2 ... 2 pogon. 5 . 4 .m. dobijena silorn inercijc u radnom hodu.LlJfL n itr-tr. 6 .pui za uviacenje (dodavanjc). doyodni lcyak. 1. Sf. 7 ..20 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 21 1. 3 ..IcZajni prstcn.. 6 . 6 .41 SI. ostvaruje preko lanc3nog prenosa (zglobnim laneirna). 2 .izlazni lcvak Sf. Zavojni (puzni) transported ciji se rad bazira na prindpu zavoJnIce i navrtke.pogooski dob08. 5 . 10 . 4 . 5 .cev sa unutnlsnjim puzcm. ~ ..zalezni urcctaj.srcdnji (meun) 9 . 8 .IPr 7.gonjcni noscCi valjak. Inercijalni transporteri tako su konstrnktivno izvedeni da radni.krajnji IcZaj.korak spirale puza sa 3.lransmisija. Ii pogonski urcuaj. Zavojni transporter sa jednom zavojnicom primenjuje se za transportovanjc rastresitih materijala.puz sa lrakaslom spiralom.pokrivna ploca kori!a.valjak za pritiskivanjc. duz noseceg rarna.PU? sa punom spiralom.za prenos kornadnih tcreta. SI.avojni transporter (puzni) 1 . 3 .noseCi valjci.konstrukcija rnJI. 7 . odnosno nosed element ovih tnll1sportera ima oscilatorno kretanjc. 1. susedni valjak.J¥Ttl~ )j 5 Ll_C4. 1. 9 povra!ni valjak Ii '\ . 7 . Razlikuje se tako radni i povratni hod. ·. tako da se u povratnorn hodu unekoliko srnanjuje brzina transportovanog materijala.42 Puzni cevasti tramporter 1 . 3 . lancanici.tr--~ Sf.

3 . 7 .nosaci. 1 SI.prcklopni deo. 5 ·odstojnik 4. J . sto se zahvaljujuCi savitljivim cevnim vodovima mogu lako dohvatiti i nepristupacna mesta.noseCi vaJjci SI. 4 .22 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 23 Teret se duz kosog valjkastog transportera moze kretati i pod dejstvom gravilacione sile iIi rucnom silom.valjci.ravni valjak. 2 .oSQvina.silosa. .). ldaji sa kuCistern. 3 . 3 . 2 . 2 • tockiCi.granicnik.46 SI.spojnica (vczni deo).frikcioni valjci. odakle je potrebno izvuci materijal (na primer iz skladiSta . osovina. 5 .spojniea (vczni deo).konslrnkcija. brodova.48 T ratlJportne staze na tOGYkiCima 1 .pogonski uredaj.ravni deo. 2 . 6 . 9 .krivina.1.1.osovilla. 5 . 3 . 7 . 6 . 4 .transmiiija.ecv (ornotai' valjka) SI.1.49 Zavo}ne transportne staze sa valjcima Transporter! sa valjcima safrikcionim pogonom 1 .konstrukcija.50 Transportna staza sa valjcima za transport gravitacijom 1 .razdc!jeni ravni valjak S1.47 Transporter! sa valjcima (transportne staze) 1 . 8 . 4 skretnica. Prednost ovakvog nacina prenosenja materijala ogieda se u tome. 10 . zatvorenih vagona itd. 4 . cevi.yodice.1. Pneumatska postrojenja kojima se ostvaruje prenosenje sitnozrnastog i praskastog materijaia strujom vazduha kroz specijaine vodove. konusni valjak.

2 .ojacani zidovi.zastitna obloga. 7 . a primenjuju se i motori SUS.noseca konstrukcija. 1. Uredaji za merenje tdine (vage) transportovanog materijala. Primena odredenog transportera kao prefovamo . .transportnih uredaja (neki autori nazivaju ove uredaje konvejerima) ostvaruje se elektriCnom energijom.sarnir. 5.dr2ac. 2 . Razni tipovi zatvaraca. valjkasti transporteri bez pogona (rolganzi bez pogona. pri vaaenju. U OVU grupu spadaju sledeci uredaji: 1 Gravitacioni uredaji.pumpa ----t---SI. 4.svornjak 5. 8 .1. 2 . 5 . SI.mlaznica za visoki pritisak vode. zavisi i od vrste materijala koji se prenosi. 4 . J harmonikasla (makazasta) lransportna staza sa valjcima. 5 . uslovljavaju se i odgovarajuca resenja tehnoloskog procesa transporta tereta. Tako na primer. 6 .: rucni zatvaraCi.tclcskopska transportna stazH sa valjcima sa komorom. c) Pomocni ureaaji. 3 .kana! ili korito. kao i odgovarajuCih temperatura. 3 .58. 3 .52 Transportna staza sa valjcil11(J sa preklapalljel11 prcklopni deo.protivteg. kao i zit masovni iskop zem:lje. rasuti materijal ne moze se transportovati valjkastim transporterima. 2 . refuliranju peska i sljunka iz reka.nivo vode. 5 prikljucni deo (spoljni clement). 6 . mehaniCki zatvaraci itd.l. 6. zavojni oluci. Na osnovu prikazanih slika transportera moze se uoCiti da prema konstruktivnim i funkcionalnim osobinama radnog uredaja. Hidraulicni transport masovno se primenjuje u graaevinarstvu.ispusni (iz!azni) olvor. npr.50). 4 .51 Teleskopska trallsportlla staza sa valjcil11a produzna transportna staza sa valjcima.rasterctni deo 3.Uredaji za skladistenje materijala.razdvojni deo.1.'Tanicnik SI.oslonci. Dodavaci (dozatori) predstavljaju ureaaje kojima se regulise ispustanje rnaterijala iz bunkera na odreaeni transportni ureaaj.54 Urectaj za sklaclWenje l11atenjaia (bunker) 1 . 2 .resctka.opruga. Pogon transportera. ili komadna roba puznim transporterima. Pokretni pretovarivaci (pretovama kolica). kao sto su bunked i slicno. 1. 4 nosae sa tllckiCima. pretovarno .zid bunkera. postoji vise vrsta (a meau njima i podvrsta) transportera. 1. SI. 5 . Kod ovih ureaaja materijal se transportuje pod uticajem sopstvcne tezine i tu spadaju: nagnuti oluci (zlebovi).53 Hiclraulicni transport 1 . 6 !.dovodni levak. 4 . 7 . U zavisnosti od konstruktivnih osobina radnih ureaaja.transportnog uredaja.24 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 25 SI. SI.

3 . te da nema univerzalnih pretovarno . elevatorima. 2 . 5 . dok se vertikalni transport materijala najcesce ostvaruje.58 Pokretni pretovarivaCi (pre to varna kolica) 1 _ noscCi valjci. 7 . 1.konslrukcija prelovanvaca Sl. 5 tspusm dec (pnkljUcn: deo).lockovi.56 RuC<ni zarvara6 bunkera 1 . puznim transporterima. pneumalski c~lindar (elektromagnclni cilindar).za vertikalni transport).mi (ispusni) olvor SI.ulaznr (naslpnr) otvor. 2 .lancanik i lanae za rucno pomcranje zalvaraca. Transporlerima se ostvaruju pretovarno . 4 _ konusni deo (konus). uglavnom u horizontalnoj ravni (izuzetak su transporteri u oklopu. plocastim (clankastim) transporterima. 4 konzola sa Iczajcm za cilindar. . 8 motomi pogon (moto-rcduklor). zavojnim transporterima i inercijalnim. S obzirom na obilje vrsta i pbdvrsta transportera jasno se namece zakljucak da svaki transporter irna najoptimalniju primenu za uzi asortiman transportovanih materijala.i. Pogodnosti resavanja problema prenosenja materijala trans porte rima ogleda se prvenstveno u njihovom visokom kapacitetu. .silos sa vise celija (visecclijski silos).hidraulicni cilindar . kOJe imaju posebne osobenosti. Razume se. 6 . 8 .ploCa zatvaraca.55 Silos S1. 2 _ !chji. 7 .transportnim uredajima neprekidnog.57 Mehanicki zatvaraCi bunkera 1 .plocasti zalvarac. dok se za pogon zahteva relativno mala instalisana ~naga i u odn?su na k~pacit~t im~ju malu jedinicnu tezinu.otklonski dobo. cilindricni silos. ele:at~r~ma. 3 . tada se moze uz odgovarajuca ogranicenja odgovoriti da su trakasti transporteri najblizi univerzalnim pretovarno . 3 . 5 " ploca zatvaraca. a I troskovl odrzavanJa transportera u eksploataciji nisu veliki.transportni radovi. odnosno radnog uredaja. 6 _ segmenl zalvaraca.transportnih masina. kontinuiranog dejstva. plocasti zatvarac. lancanim transporterima 1I okloPll. 8 izla:. 2 .1. 6 . Transport materijala u nekom tehnoloskom procesu ostvaruJe se bllo lsklJuclvo transporterima iii u kombinaciji sa nekim drugim pretovarnim ma~inama (na primer dizalice . 9 lanac za rueno pomcranje Pretovarno _ transportni tehnoloski procesi najcesce se obavljaju: trakastim transporterima. a sto je uslovljeno specijalnom namenom u eksploataciji ovakvih transportera.pogon prelovarivaca. Investiciona ulaganja IllSU vehka. 7 vodica. grabuljastim transporterima. 7 . 4 . 5 noseea konstrukcljU.segmentni zatvarac. postoji i niz podvrsta. 6 _ zupcanik i zupcasta poluga.zupcantk 1 zupcasta lctva 1 .kontrolni otvor. Ukoliko bi se ipak takvo pitanje postaviIo.ispusni deo.scgmcnt zatvaraea (zatvarac).u okvirll navedenih glavnih vrsta konstrukcija transportera. pa i pU7Jli transporleri) iii kosi transporl.silo~ sa jednom .pretovarna (prcsipna) sipka (lcvak). kako u konstruktivnom izvodenju vucnog. 4 .celijom ~ viseugaoni (mnogougaoni).26 Transportni ureuaji Uvodna razmatranja 27 2 SII. tako i drugill karakteristicnih delova. odnosno vibracionim transporterima. scgmcntni zat varac. 3 . 9 .I.

. abraziji itd.____+-----. u koji se usipa materijal.. 780 1_3_5_+-_5_0_+_--+--1--+-11-0-.::.:0:. 96:..:. za vreme mirovanja. 850 I I 30 45 I i 0.60. kako bi se spreCilo babanje oluka usled trenja transportovanog materijala.. Da bi se odredio ugao prirodnog pada pri kretanju materijala.1.::.poprecni preseci. 1900 I S-"' _ Krec..dm 1250. vlaznosti. d . e . a registruje se onaj ugao <p pri kome materijal poCinje da se pomera nanize.sa slojem od nasutog matcrijala _. uglu prirodnog pada materijala (naslpDl ugao). d .:O-+_.84 1 0..cuna 0 fizicko mehanickim svojstvima materijala: krupnoCi.. a potom se ciJindar pazljivo podize. suvi 11400 .7-=c5:..64 j Oblici oluka (ilebova) a..:. 1.. kom. bocne izvodnice nagnute prema honzontah pod uglom pnrodnog pada materijala.::02.60 800 . Koeficijent trenja materijala 0 razliCite povrsine odreauje se tako !lto se materijal postavlja na strmu ravan i postupno se povecava ugao nagiba ravni. 1.:.7 . odnosno (pkret '" 0.5 <po Nasipna gustina i koeficijenti trenja nekih materijala navedeni Karakteristil..61 .c .56 .. Materijal kg/m 3 I I I ! Pri Pri kre. 2000! 30 45 1 0. Obicno se ugao pnrodnog pada materijala.28 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 29 1. tg <p '= /1.3.e nasipnih matcrijala 'I' Pri izboru ureaaja za transportovanje materijala treba voditi r.. razlicte vlaznosti Pesak sitan. gustini.:::. [-' li_u_na_k _ _ _ _+'}500..::.. Koeficijent trenja ----~r--------r------------.59.. 1600 ' I 0..sa poprecnim pregradama.. b. odreauje preko polueilindra. Ugao prirodnog pada (0 ) Nasipnn gustma. Tablica 1.. C .:. Cije su kose..8 0.:. ~gao 5U U tablici 1. Pri tome nasuti materijal ~ormir~ zapreminu o~lika kupe.16:.40~_+... usled cega se ugao prirodnog pad a materijala smanjuje.sa poprecnim pregradama.. 1900 30 45 G?esak krupni. 1650 Treset suvi.1..2050 45 30 Pesak sitan.:. Stepen pokretljivosti zavisi od postojanja ul1utrasnjih sila trenja..1.. pokretljivosti i vezivni~ ~vojstvima rest.75 0.. vlazan I 0. pri tome je.razuJe slobodna povrsina rasutog sloja prema borizontalnoj ravni.. prikaza~i su oblici oluka (zlebova) i to: a. materijalima Noseca povrsina transportnih ureaaja koja prenosi materijal podvrgnuta je vibracijama.8 -~-+-~~~~-~__!-~-r__~~~~-+_----! Ivazduhom Shema odreaivanja ugla prirodnog pada materijala U galj suvi. krecn~_ 1600..::=1_!ir__----J-..6=5+_-_+. e sa slojem od nasutog materijala i koji se nanize prenosi preko pretbodno nasutog sloja.3'--'-0'2. •Alabaster.7 I I?lina suva u komadu I 1000.. prZcni komadni Drobljeni gips..-----.b.:.0_1~0~.59 WwW oj b) c) SI.poprecni preseci. gaseni u prahu 500 I Krec negascni 30 _____ ------1------+-------1 45 - t SI. kao i od meausobne povezanosti cestiea.-15-·2-0-+1-----'-----l-----+--'------+-. Ako je nepoznat ugao prirodnog pada pri kretanju materijala. S1.:4. 1~~r..64~ :.--+-------1 1400 .. kao !ito je poznato. 1 i 0.0... 1 I 1090 .0_t--. 1200 - I . Opste napomene 0 transportovanim uredajima neprekidnog dejstva Na S1.. usvaja se u zavisnosti od ugla prirodnog pada pri mirovanju materijala (P. 900 .. ponasanju na mrazu.. Sila trenja u opstem slucaju predstavlja otpor pomeranja nasutog materijala.. . J..I mirotanJu I vanju . kocflCl]entu trenp 0 tvrde nosece povrsine..2.::0:!.:...::...... Nasipni materijali su ogranicene pokretljivosti..440 40 45 0.. 0.. cemelltni IKamen.. 1500 - I Ii I 1300 . busen II 1 1 650 . oslona ravan (povrsina) mora da osciluje u vertikalnoj ravni.ica. k()madni 330 .7 1280 . 4{) Ii celik I drvo Ii Guma o. 930 IKlinker.. prirodnog pada materijala predstavlja najveCi ugao koji moze da ob.7---1 Kameni ugalj. sitan do velicine oraha Cement portlandski ICement od sljake 800 ..

.6 - 0.2 . 1000 1500 . uze). b i c.61. Vucnim uredajem ostvaruje se kretanje radnog urectaja (strugaea. tako da se moraju poznavati i zajednicka svojstva raznih konstrukcija transportera sa savitljivim vucnim ureaajem koji su prikazani na S1. duz kojih se materijal krece pod dejstvom gravilacione sile teze.koeficijenl zariha. odnosno gravitacione sile tde (gravitacioni ureaaji).6 - 1 0. a takode i formiranjem prethodno nasutog sloja. 1. a.6 0. 1. kamena sitnez Lomljeni kamen MaterijaI za opeke (cigIe) 600 ..60. 0..kapacitet transportnog ureaaja za jednu smenu. 1800 1400. Popreeni presek oIuka usvaja se u zavisnosti od potrebnog kapaciteta i velieine komada transportovanog materijaIa. funkcije vucnog i radnog uredaja objedinjene su samom trakom.... Tsm .. 1350 35 35 35 35 Pri mirovanju 50 45 45 45 celik Povecanje eksploatacionog veka oluka.. Neophodno je predvideti i neke zalihe materijala pri planiranju i projektovanju kapaciteta transportnog procesa. zapreminski V (m 3/h) pri pretovaru rasutog tereta i sitnokomadnog materijala koji se nasipa. Usmeravanje toka rasutog materijala do tehnoloskih aparata i transportnih urectaja ostvaruje se nagnutim olucima ili cevima.. S1. 1. kofka). ostvaruje se nanosenjem metalnog sloja preko povrsine oluka. ploee. Neki uredaji neprekidnog dejstva nemaju vueni urectaj. U gao nagiba oluka iii cevi mora biti veCi od ugla trenja. topljenjem tvrdih legura.5 .. otpornih na habanje. posebno usled transportovanja teiih i abrazivnih materijala. kapacitet se moze izraziti kao broj transportovanih jedinka za odreaeno vreme Z (korn/h). d iii bez pregrada.6 Mnogi urectaji neprekidnog transporta odlikuju se postojanjem elastienog. 1. 1600 1200 . S1. 1.30 Transportni urellaji Uvodna razmatranja 31 Ugao prirodnog Materijal Nasipna gustl11a.66 0. Oblici nekih oluka prikazani su na S1. 1. Potrebni kapacitct transporlnih masina moze se odrediti iz izraza: Q=-' Tsm kA (1.63 0. kosa. na primer trakastih.. kako bi se izbeglo evcntuaIno zagusenje. savitljivog vucnog uredaja (traka. 3 kg/m Koeficijent trenja pada (0) Pri kretanju Sljaka kamenog uglja Tucanik za tursku kaldrmu. I dIVO guma 0. koji obavlja neprekidno traI1slatorno kretanje (SI. odnosno nagomilavanje materUala.5 . na primer.3 .. lanae.. Kapacitet transportnog urectaja periodicnog dejstvaodreauje se iz izraza: .5 . h. 1.trajanje smene. Pri izraeunavanju transportnih masina i ureaaja treba teziti ka istovetnim metodama proracuna.60. trake.3.1) Sf. Transportnim ureaajima reSava se problem transporta materijala nekog tehnoloskog procesa i zbog toga kapacitet mora odgovarati unapred odreaenim potrebama za zadovoljavanje tehnoloskog procesa neke proizvodne delatnosti (ako je u pitanju transport materijala). e. zavojni transporter iIi uredaji kojima se teret krece delovanjem inercijalne sile (vibracioni transporteri). unutar kosog oluka sa pregradama. koji obavlja premestanje materijala (tereta)...60.3 0. 0. 1.61 gde su: k = 1. Kod nekih transporter a. 0.. A . tlsmeni. pri premestanju komadnih tereta.61). Uvodna razmatranja proracuna kapaciteta transportnih uredaja Kapacitet transportnih ureaaja moze se izraziti kao maseni kapacitet Q (tJh).

daljina prenosenja materijala. a).4) (1. 1'2 srednja brzina kretanja suda . Ako se teret krece brzinom V (m/s).n -. energija se obieno trosi na podizanje tereta i na savladavanje otpora koji nastaju pri premestanju materijala. 1000 odatle je masa jedinice duzine transportnog uredaja (1. svaki mase G i ako je rastojanje izmeclu dva uzastopna. s. (1.6) Masa jedinice dilline transportnog uredaja pri prenosenju nasipnih materijala kontinuiranim tokom. u m ( korak kofica ).. a po 1 m' (S1. kompozicije vagona. m/s.kompozicije sa teretom. t (unutar zapremine vagona.masa tereta u posudi za transport materijala. (1.62 Odrcdivanjc kapacitcta urcdaja neprckidnog transporta Ako se premestaju komandni tereti.6v a .vreme praznjenja suda (voza).6io p'lf .32 Transportni uredaji Uvodna razmatran.6Apv . a G L Q = 3600qv = 3' 6 qv . m. 62. s. s.koeficijent ispune kofice materijalom (noseceg uredaja) i predstavlja odnos zapremine materijala kOli ispunjava kofieu.t . a (1. S1.1."C' ' It brojciklusa u jedinici vremena.7) t Ako se materijal transportuje u posudama (koficama) zapremine io. a easovni SI. l: t . susedna tereta a. dobija se osnovni izraz za odrectivanje kapaciteta transportnih ureclaja i to: Pri transportovanju nasipnih materijala kontinuiniranim tokom Q == vp = 3. 1. VI srednja brzina kretanja praznog suda (kompozieije).62 .. Pri proracunu ureclaja neprekidnog transport a smatra se da se teret koji se prenosi ravnomerno (kontinualno) postavlja duz transportnog ureclaja i da je mas a jedinice duzine q.62.ia 33 L. 1. 3. kofice.1) q=Ap Pri prernestanju kornadnih tcrcta !'if Q= 3. (1.e. h. kg/m 3 (tablica 1.3). zavisi od trajanja pojedinaenih operacija. kosa pretovarne masine i slieno). a) moze se izraziti preko ~ovrsine poprecnog preseka transportovanog materijala na nosecem urcclaju (m) i nasipne gustine materijala.. SL 1.4.3600 Q . to je gde je 'If .3) Zamenom izracunate vrednosti mase jedinice duzine transportnog urectaja u izraz (1. . b.2) gde je Gt . rastojanje izmedu kofica je a. to jc sekundni kapacitet transportnog ureclaja jednak qv. tada je masa jedinice duzine transportnog urectaja q=-. n 3600 _ 0 _ 0.62. Proracun otpora kretanja (vucne sile) pri ustaIjenom kretanju tereta u posudama odredenih zapremina Pri transportovanju materijala.trajanje ciklusa. m/s. tp . kg/s.vreme punjenja posude (kompozicije). Pri transportovanju u posudama (koficama) odreclenih zapremina Q == 3. 1. U opstem slueaju je: gde su: to . kg/m (Sl.5) q=JL. prema zapremini koficc.60v . L ..

= 0. F = GbJ b).64) se l'azdvaja na pravolinijske i krivolinijske deonice. Kao sto je pozllato iz kursa Teorijske mehanike. kao i sila trenja W.5. W = Gbr ( W' cas f3 ± sin f3 ). posto pri velikim oplereeenjima osovina. vee i konstruktivni parametri tockova (odnosno d. u opstem slucaju. a takode i kocficijent trenja kotrljanja f. masti za podmazivanje i relativne brzine klizanja.12) f- gde su: J. sile trenja u 1ezajima 1ll0gU bili znatne. b) pri kretanju na tockovima (kotrljanju). trasa transportera (Sl. a prema usvojenoj brzini kretanja transportnog uredaja. Da bi se odredila opterecenja koja treba da se savladaju vucnim uredajem. Cesto se pri proracunu transportnih uredaja na pncumaticima ovaj koeficijent naziva koeficijentom kOlrljanja. 1.11) gde je w . sila vuce F koja je usmerena duz strme ravni u jednom iIi drugom sIlleru. Ako bi se teret premestao same u horizontalnom pravcu. m.8) SI. (LlO) Na SI. odreduje se i potrebna snaga motora za pogon transportera. konstantnom brzinom.63. 2. dobija se daje wcos f3 ± sin f3 ) Pri premestanju tereta na tockovima.= 0 projektovanjem sila na osu y dobija se da je N Isto tako je =Gbr casf3 (1.1. Iz uslova ravnoteZe 1: X.64). w' D (1. koeficijent trenja kotrljanja. zavisi same od materijala oscilujuce transportne povrSene. koje nastaju usled kretanja transportovanog materijala i pokretnih elemenata transportnog urcdaja. 1. kao i na savladavanje sila otpora.63 prikazano je odredivanje otpora kretanja tereta po strmoj ravni i to: a) pri klizanju. m. pokrivaca itd.= 0 dobija se da je Kocficijent trenja kotrljanja f zavisi od deformacije u tacki dodira tocka i oslone povrsine (celicnog tocka i sine. tada se energija trosi iskljucivo na savladavanje sila otpora (nema podizanja tereta). 1.precnik locka. na tela deluju sila tdine Gbr (bruto). tocka i povrsine.l" posto prcdslavljaju odnos sile olpora W pl'ema reakciji N ali u sustini koeficijent trenja J. u zavisnosti od materijala.l . postoji relacija: ·1.l. Posebno se na svakoj deonici linije trase transportera izracunavaju otpori kretanja vucn~g uredaja i to u tackama povezivanja pravolinijske i krivolinijskc deonice (tacke: 1. 1: 1".) i njegova vrednost menja se u sirokom dijapazonu. 1.11) uocava se da su u principu analogne velicine koeficijenla otpora w'i koeficijellta trenja klizanja J.koeficijent trcnja klizanja. po stnnoj ravni ( Sl. a na koeficijent otpora w' ne ulicu samo lrenja u JeZajima. SI. 3 i 4. d .10) i (1. Potom se izracunati otpol'i sabiraju i saglasno ukupnom otporu vucnog uredaja.65): . a koja dostizu na primer kod kamiona kipera na povrsinskim kopovima i 500 kN.koeficijent otpora kretanja transportnog nrcdaja koji je na tockovima. koja je suprotnog SIllcra u odnosu na relativno klizanje.9) gde je 111 . 1. (1.slucajevi premestanja nasutih materijala transportnim uredajima (Sl. slo se moze prihvatiti uslovno. a).34 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 35 Kada se telo lagano prelIlcSta konstantnolIl brzinom klizanjcm po nagnutoj povrsini (Sl. pri ustaljenom kretanju transportera.63. m. D.precnik osovine.koeficijcllt trenja klizanja u !czistima osovine. 1. Iz uspostavljcnih relacija (1. Proracun otpora kretanja vucnog uredaja transportera Pri transportovanju materijala.63 (1. 1z uslova ravnoteZe 1: X. energija se trosi na podizanje tcreta. pneumatika i putnog zastora. Otpon na pravolinijskoj deonici U praksi se susrecu sledeCi karakteristicni .IJ).

pri tome su u izrazima (1. 1.mase obrtnih delova osJonih valjaka.65.koeficijent otpora u rukavcima valjka. Guranjem (vucom) strugaca pricvfscenih za radni uredaj. Prenosenje nosecom povrsinom (plocom). 1.vucom radnog urectaja du:!.nta w" i w'" uvodi jedan. koji se eksperimentalno odreduje. . qo . kojim se uzimaju U obzir otpori u rukavcima valjaka transportne trake. d).65. opsti koeficijent w'.koeficUent otpora kretanja trake. r i [" .masa jedinice duzine pokretnih del ova transportera.masa jedinice duiine transportovanog materijala.1.odgovaraJ'uce mase po jedinici duiine obrtnih delova l' . (1. 1. duz nepokretnog oluka. q'v i q"v = G v . opterecenje leiaja oslonih valjnka opterecene grane transportera sastoji se od tezine valjka.13) = qo g (w" cos ~ ± sin ~) + q"l'g w"'. /" valjaka na radnoj i povralnoj grani. St. Sila otpora po duinom metru pravolinijske deonice opterecene grane (trake) odreduje se iz izraza W. odnosno matcrijala.64 Pri kretanju nosece povrsine preko stacionarnih. c). 1. w'" .13) i (1. koja se krece preko nepokretnih. = Gv G'v i G"v . 1. 1. a).14): q .65.65.pri krclanju trake prcko nepokrelnih valjaka. koja je pricvrscena za vucni uredaj.koraci valjaka-valjkastih oslonaca radne i povratne grane transportera.Vucom zarivenih strugaca (grabulja) po nasutom sloju materijala (S1. Odredil'anje ofpora kretanja l'UC170g i radl10g urea(~ia a . stacionarnih oslonih valjaka (S1.pri kretanju lrake prcko pokrclnih valjaka.kretanjcm lanea transportcra uronjenog u sloj gde su: w" .65. komponente teline trake i tereta koji se transportuje. nepokretnih oslonih valjaka (trakasti transporteri..65. amasa jedinice . ncpokrelnog oluka: d .1 = (q +qo) g (w" cos f3 ± sin a otpor neopterecene grane iznosi WJp 13) + q'vg w"'.14) SI. e .no je da se umesto dva koeficije. b). b . a koji je oslonjen na pokretne valjke (valjci se krecu dui vodica (SI. a). c .15) U prakticnim proracunima uobicaje. SI.otpori pri kretanju radnog urcctaja duz krivolinijskc deoniee (1. (1. kao i otpori usled previjanja trake preko valjaka.36 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 37 1 2 3 4 Premestanje nosecom povrsinom (trakom). opterecene (radne) i neopterecene (povratne) grane. Radni ureclaj sa strugaCima klizi dui oluka i gura iii pov]aci materijal (S1.

1.61. Pri tome su (SL 1. ) (J. Ciji rad se ostvaruje prema shemi na Sl.1 = q g (jl cos (1.koeficijent korisnog dejstva zvezde i iznosi K1 = 1.65.26) (1.22) Wz = So (K1 -1). Pri nailasku karike lanca vucnog uredaja na zvezdu. koja ostvaruje vodenje Za dati lanac sve veliCine mogu se usvojiti da su konstantne.05.18) (1.d !. N = Su A=(S +S n n+1 Wlp = (q +qo) g (w' cos ~ ± sin~). otpere kotrljanja valjaka duZ vodica. (1. Pri premestanju materijala grabuljastim tral1sporterom. c. (1.1 = (q +qo +q'v) g w' cos ~ Posto je tezina zvezde u odnosu na silu zatezanja lanca mala.20) i (1.25) ali je W. koji se maze odrediti na isti nacin kao i pri obavijanju zvczde lancem.20) (1.. (1. 1.Sn .65. Na zglob lanca deluje sila nOTmalnog pritiska. e) dobos. kaa i zbog unutrasnjeg trenja veoma je teska. odl1osl1o 13 ± sin ~) + qo g (f2 cos 13 ± sin 13) .65. (1. odl1oSl1o blisko postavljel1i osloni valjci (baterija valjaka) nepokretni. odakle je U izrazima (1. za vreme ok- 2 +~ 2 . Prema tome lanac savladuje trenje u Idajima vratila zvezde (Sl.+1.24) Odakle je Wlp =qo g (w' cos ~ ± sin ~) . Pri silasku sa zvezde lanac se ispravlja i karika se ponovo zaokrene za ugao <p i pod dejstvom sile SI1+1 nastaje sila trenja It SI1+J. (1.16) (1.17) = 180°. a takode i otpore usled trenja oboda valjaka duz vodica. to je Za ugao obuhvata IX retanja zvezde za ugao <P N '" 5n + ± (q ± qo) g sin ~ . kako bi se vucni uredaj preveo iz horizontalnog u kosi pravac.d} _I_I + S. a takode otpor se moze stvoriti i unutrasnjim trenjern izmedu ziea u uzetu iii usled delimicnog prelaska mehanicke energije u drugi vid energije (toplotna) izmedu slojeva (gornjeg i donjeg) trake. koja je jednaka sill zatezanja lanca S" i koja pri relativnom okretanju ostvaruje silu trenja fi Sn. Pri previjanjLl dobosa uzetom iii trakom. b Wit = (q +qo) g (w' cos ~ Rad obimne sile Wz pri okretanju za isti ugao ± sin~). = Sn+1 .19) Pri tome koeficijel1t otpora w' obuhvata trenje u rukavicama. usled trenja u rukavcima dobosa prouzrokuje se otpor na dobosu. stoga se u proracunima koristi izraz za .ukupna sila pritiska na osovinu i iznosi lanca. 1.27) 360 0 u odnosu na sledecu z kariku.23) Pri transportoval1ju materijala plocastim transporterima. Otpod na krivolinijskoj deonici slvaraju se pri obavijanju zvezde (lancanika) ili dobosa vucnim uredajem..21) a za neopterecenu granu Wlp = qo g (j2 cos ~ ± sin ~) . PYi tome je KJ .38 Transportni uredaji Uvodna razrnatranja 39 duzine oslonih valjaka pridodaje se masi pokretnih delova transportera. Teorijsko odredivanje gubitaka energije usled ~esavitljivosti trake. pa sledi da je: Sn+1 = KJ Sn. otpor po duzl10m metru pravoIil1ijske deonlce opterecene grane odreduje se iz izraza Wl. (1. tako da se dobija jednostavniji izraz Wl. karika lanca se relativno zaokrene za ugao <p (1.21) znak + se stavlja pri podizanju tereta. Sl. e) sHorn koja iznosi N fz.pri spustanju. a znak . pa je rad sila otpora. pri tome je N .

veliCina Ss i povlaCi horizontal a 1I ("osa Hakon silaska trake sa zvezde").sile zatezanja u delu trake iii lanca koji nailazi.30) gde je e = 2. sa oznakom 1 ("05a nakon oznaeavanja"). Otpori na dobosu iii zvezdi smatra se da iznose 3 . prema S1. Linije 1'. 3' .tacka.64. 2'. Pri kotrljanju vucnog uredaja sa pokretnim valjcima po nepokretnoj krivolinijskoj vodici koja ima centralni ugao (J. - ugao obuhvata urad. Sledeca oznaka . Ako osa cvrstoce prolazi ispod usvojene apscisne ose. 2'.03 .64. 1. Kod zatvorenih kontura. tacke spajanja ovih deonica obelezene su. (1. tako i geometrijski. od koje se u odgovarajucoj razmeri nanosi velicina otpora na deonici 1 .. Wkr = S" (e wa -1) . Pozitivni otpori prikazuju se navise. crtanjem dijagrama sila zatezanja. Ako se u izrazu (1. a negativni .2") i kroz dobijenu tacku 2 3" N N . pa se tako obelezava presecna tacka 2'.64. = S"eJlC( . 3' nanosi se velicina otpora na deonici 3 .. 3') povlaCi horizontala udaljena za Smin nanize.40 Transportni uredaji Uvodna razmatranja 41 odredivanje otpora u kome se usvajaju eksperimentalno odredene vrcdnosti koeficijenta Kl. ostvaruje se povlacenjem tri vertikalne prave kroz taeke 1.28) gde je K2 0. S1. tada je (1. Konacno se za apscisnu osu usvaja ona osa koja je nih (1 iii II). Koriscenjem ovoga dijagrama moguce je tako(te izvrsiti i proveru cvrstoce trake. (1.. otpor na krivolinijskoj deoniei izraeunava se koriscenjem istovetnog izraza (1.. ako je rastojanje izmedu dobosa L u proizvoljno izabranoj razmeri. pa se tako fiksira tacka 4'. S1. Potom se iz taeke l' nanosi sila koja odgovara silaznoj grani nanize. 0. 1.72 . Nedostatak ovog dijagrama ogleda se u tome sto zbog odsustva apscisne ose ne postoji mogucnost 'oeitavanja sa dijagrama velicine sile zatezanja..[42] . pa se za odredivanje otpora krctanja Wkr "" Sn+l Sn primenjuje izvedena formula Ojlera: S. Otpori na odvojenim deonicama transporter a prilikom proraeuna vuec mogu se sabirati kako algebarski.. vueni uredaj moze uz izvesne aproksimacije da se tretira kao savitljivo vlakno.05. povlaei se horizontala do preseka sa vertikalnom pravom 4. Dijagram se konstruiSe tako sto se veliCina sile zatezanja nanosi u obliku odseeka llpravno na konturu koja odgovara razmatranoj tacki. Ovaj naCin prikazivanja dijagrama sila zatezanja koristi se kod transportera. Tako se iz taeke maksimalne sile zatezanja trake (tacka 4') nanosi nanize veliCina dopustenog opterecenja trake SOPI i provlaCi horizontal a (" osa evrstoce "). 3' i 4' povezuju se pTavim. LITERATURA: (12]. 1. 1.3.1 N).31). Kroz dobijenu taeku 1 povlaCi ~e horizontalna prava do preseka sa vertikalnom pravom 2 .[21]. Tacke 1'.30) umesto koeficijenta trenja Jl stavi koeficijent otpora w. Od taeke 2'. 2 .31) Kada se vucni uredaj kotrlja preko baterije blisko postavljenih valjaka za usmeravanje vucnog uredaja. vrsi se tako sto se iz taeke koja odgovara najmanjoj sili zatezanja opterecene grane (taeka 2'. odnosno koji silazi sa dobosa iii zvczde. traka zadovoljava uslove evrstoce. 5{1 i Ss . odnosno koji silazi sa dobosa iii zvezde (ako je lanne vucni uredaj). Broj 1 odgovara tacki 5ilaska trake sa pogonskog dobosa.4 (odsecak 2'. sto se moze uoeiti na ranije navedenom primeru proracuna trakastog transportera. S1. (J. obeleZava se u smeru kretanja trake.29) iii (1.3 i 4. 3'.2 (odsecak l' . 5% od zbira sila zatezanja u delu trake iIi lanca koji nailazi. Crtanje dijagrama sila zatezanja trake transportera. traka se razbija na pravolinijske i krivolinijske deonice.64.dole u odnosu na tacku 1. 3' i 4' karakterisu zakon promene sila zatezanja trake duz transport era. Na vertikali 1 usvaja se proizvoljna tacka 1'.+1 Izbor polozaja apscisne ose na dijagramu.osnova prirodnog logaritma.

Na taj nacill tehnicki kapacitet transportnih uredaja odreduje se iz tehnickih parametara uredaja.Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 43 2. OPSTA TEORIJSKA RAZMATRANJA TRANSPORTNIH UREflAJA 2. Tehnicki i eksploatacioni kapacitet medusobno su povezani odnosom . Tehllicki kapacitet predstavlja kolicinu tereta koji se premesta u jedinici vremella pri potpUllOj (na bazi proracuna) ispuni elementa transportllog uredaja za nosenje tereta. kao i svojstava materijala koji se prenosi. Eksploatacioni kapacitet odreduje se tako sto se uzimaju u obzir i lokalni eksploatacioni uslovi.1. pri odrZavanju radne brzine uredaja. kao sto su: stepen ispune elemenata uredaja za nosenje materijala. odnosno stepen korisnosti uredaja u toku odredenog vremena (takode uzi" maju se u obzir i svojstva materijala koji se transportuje i to u slucaju da se u posebnim uslovima menjaju karakteristike transportovanog materijala). Odredivanje kapaciteta transportnih uredaja neprekidnog dejstva Kapacitet transportnih uredaja iIi masina predstavlja kolicinn nasutog (u jedinicama mase iii zapremine) iii komadnog (u komadima) tereta koji se trallsportuje u jedinici vremella. Razlikuje se tehnicki i eksploatacioni kapacitet transportnih uredaja. Zbog toga eksploatacioni kapacitet ne zavisi samood tehnickih parametara uredaja i svojstava materijala. vee i od stvarnih tehnickih uslova eksploatacije.

pa se zbog toga naziva jos i racunski iIi konslruktivni kapacitet.3600qz v . iIi q' i brzine v (m/s) .5) q' := 1000 Ao P\jf .tehnicki (maseni i zapreminski) kapacitet ureclaja. Ako se kapa~itet navodi za smenu. zapreminska koliCiria materijala (JIm) po jedinici duzine (m'): (2.1) V = 3600 Ao v \jf .8) Ako se nasuti teret prenosi u posudama. Prosecna kolicina materijala po jedinici duzine elementa za nosenje tereta izrazava se u jedinicama zapremine (qz. tada je povrsina poprecnog preseka materijala u oluku A = Ao\jf (m\ a koliCina materijala po duznom metru (11m iIi kg/m) qz = 1000 Ao\jf . (2. 11m) iIi mase (q'. a casovni kapacitet (rnJ/h iii tth) iznosi: Q = 3. a T(h)traJ3nJe smene u easovrrna..13) . a kada je opterecenje ureclaja nepotpuno i ureclaj u toku rada miruje neko vreme.4) 1000 ' qP 3 3 gde su: Qe(t/h) i Ve(m /h) . jednak iii veCi od jedinice). vremenskog korisccnja ureclaja Kl' i spremnost ureclaja Ks (pri neprekidnom radu ureclaja. a tehnicki kJpacitet (tlh i m 3th) iznosi Q = 3600 Ao v P \jf . VslJ1 (m 3/sm) . t/h) (2. na primer koficama..3.6 .3) Q=3. Ke _ ukupni eksploatacioni koeficijent koriscenja urcclaja.6 2 v ap Q=3.punjenja ureclaja K n . sa korakorn materijaia koji se prenosi al' (m). t/m . kg/m).6-vp = 3. . Ako se nasuti materijal transportuje ncprckidnim tokom i ako element transportera za nosenje materijala ima oblik olub iIi cevi. 3) premestanje komadnih tereta.12) V .3) i (2. zapremine io (I) pri koeficijentu punjenja kofice \jf (zapremina materijala u kofici iznosi i = io\jf ). (2. na primer QSIJ1(tlsm). koji prcdstavlja proizvod koeficijenta neravnomernosti opterccenja .gustina nasutog materijala (tereta koji se transportuje). tada je masa tereta koji se nalazi na duznom metru transportnog ureclaja (kg/m. (2.9) Prema svome znacaju tehnicki kapacitct odrazava glavne konstruktivne parametre ureclaja kojim se obezbecluje kapacitet jednog transportnog uredaja (preko geometrijskih mera elementa za prenosenje tereta i njegove radne brzine). U sva tri navedena slucaja osnovni parametri koji odrecluju kapacitet su: prosecna koliCina materijala po jedinici duzine elementa 'transportera za nosenje tereta i radna brzina kojom se ostvaruje premestanje tereta.K T ' e e (2. i q' u izraze (2.6-v ap mz (2. preseka A (m2 ) . koeficijent punjenja transportera materijalom je \jf (kod olnka je \jf manji.6) (2.6. --:: 1000 .vp =36 I (2.11) Pri premistanju krnpnih komadnih tereta prosecne mase m (kg) iii ako je u svakoj partiji z komada tereta koji se transportuju. 3 Qteh(tlh) i Vteh(m /h) . leh K .!Lp~fV. opterecenjem je Ke = 1. ak (/k i i (2. qzv.. sa normalnim pllnjenjem.. tad a je Ke < 1).4) dobija se da je Q = Qsm i V = Vsm e T e T' (2. Pri proracunu kapaciteta uredaja neprekidnog dejstva razmatraju se lri 05novna oblika prenosenja materijala ito: 1) prenosenje nasutog materijala neprekid~ nim tokom.ekspioatacioni (mascni i zapreminski) kapacilet urcclaja. Sekundni kapacitet transportera jednak je proizvodu q.7) Zamenom vrednosti q. tad a se srednji eksploatacioni kapacitet (t/h i mOth) odrecluje iz izraza gde je p .44 Transportni uredaji Opsta teodjska razmatranja transportnih uredaja 45 Qe Qteh =~=K ~eh e" Q = 3600q. iii a kapacitet (t/h) q=(/p . to je za korak kofica ak (m). (2. 2) prenosenjenasutih materijala u posebnim posudama.1 0) V = Ve~ _ Vsm .2) 3 i casovni kapacitet (m /h. mz (2.

odreauje iz izraza p n v pa proizlazi da je casovni kapacitet (kom/h) u tom slucaju = 10000H 100. koji premestaju komadne terete. koja zavisi od tipa transportnog uredaja. Jednak je odnosu site otpora koja nastaje pri prememstanju tereta. Transportna staza kojom se teret premesta moze da bude pravolinijska ili savijena. ponekad se iskazuje kao kolicina transportovanih komada materijala u jedinici vremena. negativan iii jednak nuli. koji moze biti pozitivan. U posebnim slucajevima I . na primer koficasti elevator iii vertikalni podizac prenosi vertikalno ili priblizno vertikalno terel. U torn slucaju je koeficijent korisnog dejstva neznatan (cesto i hiljaditi dec jedinice). rad koji se ula'le na savladavanje otpora znatno se t'ovecava i moze da bude visestruko veCi od potrebnog rada za dizanje tereta. sto nema fizickog smisla. krajnje tacke pri premestanju tereta nalaze se iznad iIi ispod pocetne. pri prenosenju tereta kako u vertikalnom.iznosi t== premeStanje materijala moze da se obavlja bilo sarno u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. Ipak. kao i rad na savladavanju sile otpora liSled trenja. a naroCito kada su vece daljine horizontalnih premeStanja u odnosu na visinu dizanja. kao i geometrijski parametri elemenata za nosenje tereta. Preko koeficijenta otpora posebno se uzirna u obzir rad dizanja. koji je veCi od nule.17) Pri tome je maseni kapacitet (t/h) mZ Q= 1000 (2. Ako se teret horizontalno transportuje. Kao sto je poznato u tehnici. koji je nezavisan od vrste uredaja i smera premestanja tereta transportnim uredajem.14) Potrebna snaga motora (kW) Z == 3600z t (2. ako se transportovanje tereta ostvaruje tako sto se materijal spusta (H < 0). tereta. Ako transportni uredaj. Snaga motora i koeficijent otpora kretanja U opstem slucaju prenosenje tereta vezano je za njegov transport bilo u horizontalnoj iIi vertikalnoj ravni. tj. tada stepen korisnosti u prethodnim izrazima algebarski dobija negativnu vrednost. kofice za nosenje tereta. Izborom radne brzine.46 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 47 Kapacitet transportnih uredaja neprckidnog dejstva. koji se karakteriSe novim obele'ljima. kao i rastojanje. a u slucaju da se premestaju zasebne kolicine materijala. Interval vremena (s) izmedu jcdinicnih opterecenja Hi partija (grupa2. Ako se krajnja tacka transportnog uredaja nalazi ispod pocetne.16) Z == 3600 3600v ap 3600zv (2. tada step en korisnosti u prethodnim izrazima takode tezi nuli (T] = 0). nalaze se potrebni kapaciteti za obezbedenje tehnoloskog procesa. ne uzimajuCi u obzir otpore (korisna snaga u kW). u jednoj ili vise ravni (pros(orna transportna staza). H = 0. u opstem slucaju.2. 2. 1z navedenog proizlazi da je kapacitet kod transportnih uredaja. a koji se naziva koeficijentoni otpora kretanja iIi ukupni koeficijent otpora transportne masine (uredaja). odnosno jedinicnog opterecenja i radne brzine.stepen korisnosti prenosnog mehanizma transportnog uredaja. na primer: dimenzije preseka oluka iii cevi. koji prenose rasuti materijal kontinuiranim tokom. tad a se potrebna snaga za podizanje tereta. korak izmedu dye uzastopne posude. pa je zbog toga potreban drugi pokazatelj. oblik oluka itd.3600 = QH 360' (2. sirina trake. te tada ne moze da karakterise meharucka svojstva takvih uredaja. tad a koeficijent korisnog dejstva mora da obuhvati mehanicka svojstva takvog uredaja. tj. Zbog toga stepen korisnosti ne karakterise u svim slucajevima mehanicka svojstva transportnog ureaaja. geometrijski parametri su zapremina posude. u funkcionalnoj zavisnosti od dYe velicine: poprecnog preseka elemenla za nosenje tereta. Geometrijske mere elemenata za nosenje tereta k8jim se premestaju krupni komadni tereti treba da odgovaraju dimenzijama tereta. Stoga se uvodi novi koeficijent. stepen korisnosti ureaaja ili masine odreduje njihoy stepen valjanosti. prema sili tdine tereta. navise iii nanize iii cisto horizontalno. tako i u horizontalnom pravcu. Ako se teret premesta naviSe do visine H (m) i ako je kapacitet transportnog uredaja Q (tlh).15) gde je T] .

Obicno je kretanje u jednom smeru. tada je snaga P < 0 [izraz (2. ostvaruje kruzno kretanje. 2) transportovani materijal se delimicno iIi potpuno ul10si duz vodica (na primer materijal je smestcn u oluku. i odgovarajuca snaga Ptr (kW): w. u7.18)].18) u kome rad koji se ulaze na savladavanje sile otpora i koji je izrazen preko koeficijenta otpora w'.20) sledi da $to je vece Tj. prema nonnalnoj komponenti silc tezine tereta i pokretnih delova transportera duz iste deonice. Savitljiv vucni element (lanac.19) Ako pocetna i konacna tacka transportovanog materijala Ide u horizontalnoj ravni. a koji se moze utvrditi izjednacavanjem desnih strana izraza (2.zvezda. a vucni element krece se duz zIeba oluka iIi po nekoj drugoj vodici).1 '11 (2.. a drugu grupu grabuljasti i grabuljasto . utoliko je manji w'. U opstem slucaju vucni element opterecen je uzdmnom komponentom sile tezine tereta i silom otpora kretanja pokretnih delova transportera. Ako se teret krece duz transportnog uredaja nanize (H < 0) i IHI Lw'. Pri H == 0 (horizontalno premestanje). koje se suceljavaju u zajednickoj obrtnoj tacki u kojoj se vucni element pregiba preko obrtnog elementa.==2. dok je kod reverzibilnih transporter a kretanja vucnog elementa u oba smera. dok je pri horizontalnom kretanju ova komponenta jednaka nuli.18) Ako Je kapacit"t transportovanog materijala izrazen u zapreminskim jedinicama V (m Ih).3. U opstem slucaju su vrednosti ukupnog koeficijenta otpora w' i koeficijenta korisnog dejstva Tj povezane odredenim odnosnom.koficasti transporteri. kao i koficasti eleva tori. pri kretanju (ereta navise.ukupni koeficijent otpora.stanice.20) L. paralelne deonice (opterecene i rasterecene grane) i dye krajnje tacke . a druga zatezna. Neopterccena (prazna) grana prihvata sarno silu kretanja vucnog elementa. treba da se ostvari prikoCivanje. na vucni element deluju koncentrisani otpori. Prvu grupu Cine trakasti. kotur deta. U opstem slucaju trasa po kojoj se materijal premesta sastoji se iz pravolinijske i krivolinijske deonice. izraz (2. Na taj naCin.duzina transportnog uredaja i w' . Kada se pocetna tatka transportovanog materijala nalazi na H (m) iznad konacne. a u obrtnim tackama (stanicama). lOq'Lw'v QLw' Tako je ukupna snaga (kW) polrebna za savladavanje sile otpora dizanja tereta i sile otpora trenja Q P ==Pn +Ptr =-(H+Lw').18) H == 0. a koji se nalazi na obrtnom vratilu (Iancanik . manje iii jednako nuli. tada se snaga iz prethodnog izraza odreduje kao (kW): P == ~(H + Lw'). Kod jednostavnih konstrukcija trasa transportnog uredaja sastoji se iz dye pravoIinijske. a pri kretanju nanize .17) i (2.e. traka) premesta se duz nepokretne yodice obrazujuCi zatvorenu konturu. takode i Tj tezi nuli.sa negativnim. pri H premestanje je Cisto vertikalno i tada je Otpori na pravolinijskoj deonici. dobos trake). koji predstavlja odnos sile otpora na odrectenoj deonici. a da bi se zadrzalo ravnomerno kretanje po njemu. koficasti. P" = 0 i P == Ptr.iska razmatranja transportnih uredaja 49 Ako se sa q' (kg/m) oznaci masa tereta po jedinici duzine trasportnog uredaja. od kojih je jedna obicno pogonska. Kod strmih deonica. Sila otpora kretanja uvek je usmerena suprotno od smera kretanja. 360 (2. tada se visina H u izrazima uvodi sa negativnim predznakom (znak "minus") i Pn < 0 ali P moze biti vece.21) 2. L (m) . i pod dejstvom vucne sile koja se predaje vucnom elementu. te se ispred nje stavlja pozitivan predznak. Takav urcdaj smatra se da je samodejstvujuCi. U zavisnosti od nacina premestanja tereta. Otpori. viseCi transproteri i transporteri sa tockiCima. poduzna komponenta sile tezine usmerena je suprotno od smera kretanja i uzima se sa pozitivnim predznakom. to je u izrazu (2.18): QH 360Tj ==~(H+Lw') 360 ' odakle je w'== ~(~-1) (2. moze se primeniti na sve razmatrane slucajeve transporta materijala. Za prikazivanje sile otpora na posebnoj deonici trase transportera uvodi se koeficijent odnosa sila otrpora w. 360 (2. tada je sila ot- pora trehja Wir (N): Wtr ==q' g L w' = 10 q' L w' (N) . vllcna sUa i snaga motora za pogon transportera sa savitljivim vucnim elementom Otpori na posebnim deonicama trase.48 Transportni uredaji Opsta teori. 1z izraza (2. transported sa vucnim elementom mogu se razvrstati u dye grupe ito: 1) vucni element istovremeno je i noseci element trausportovanog materijala. plocasti (sa pokretnim bocnim stranama). Kretanjem vucnog elementa duz pravoIinjske i krivolinijske deonice trase deluju kontinualni otpori. p ir WirY = 1000 ~ liiO(')' ~ 360 . Kod transportera prve grupe trans- .

2. terei: se ne kotrlja sarno. koja nosi teret. kl" izmedu teret· .sile teZine tereta i elemenata za nosenje tereta po jedinici duzine transportera. kreee preko stacionarnih. 2~ .50 Transportni uredaji. .sila pritiska na vaijak.srednji precnik vaIjka. D . zbog centriranja pokretnog vucnog elementa. Opsta teorij' ska razmatranja transportmh uredaja . . dliZine L' [duzina horizontalne projekcije L'h (m) i vertikalne H' (m)]. gde je: c . d . pravolinijskoj deonici. d Opunsk'1 k oe f'" lClJent otpora kretanja je (pogledati 1. 2. c) grabuljasti Put kliza . f -koeficijent trenja kotrIjanja.1 Shema opferecene grane transportera: ~ Wi c) Pozitivan predznak odnosi se na kretanje naviSe po strmoj trasi.24) x I nsportova!1l teret naIazl na elementu za nosenje materijala i na v • ' vucnom e ementu k . . . a) ili preko stacionarnih valjaka. a koji se primenjuju na primer kod viseCih transportera. nJa sa obe strane srednjeg precnika fir =2G}bSinP=(~}bSinP. nepokretnih valjaka.2. =-D--+3" Dill sznp. J.precnik rukavca osovine valjka. koja je postavljena pod uglom nagiba ~. Koeficijent otpora pri kretanju preko pokretnih iIi nepokretnih (stacionamih) vaijaka odreouje se iz izraza w=--"---"-'- a) plocasti. usled trenja oboda valjaka 0 vooice.precnik valjka. a negativan na kretanje nanize. tj. b). . put trenja klizanja krajnjih tack a oboda. valjak kotrlja bez klizanja (brzina klizanja Vkl = 0. Moze se odrediti otpor na nagnutoj. Kod pokretnm valjaka sa konusnim obodom (S1. 2. b) trakasti.22) stavija da je qt = O. A tr Prema tome . vee i kliza po putu. Otpor kretanja pravolinijske.11. Air i odgovarajuCi fad '1' .koeficijent otpora kretanja vucnog ureoaja preko vaijaka sa obodima.23) = (~)F7tblllSinf3 = 1tDF =3DfLlsmj3. za jedan obrt valjka. S1. . ..22) '-t fqst1Sf.. tada je koeficijent otpora kretanJ'a za · t ere t 1 VUC!1l element w = J.1 . 2. Prvi naGin odnosi se na plocaste transportere. po kome se. . Ako se izvrse sledeea oznacavanja: ql (N/m) i qo (N/m) .2 a). OJI lZaJu ~uz voolca i pri tome je koeficijent trenja J.d+2J 4 b . b sirina oboda preko koga se ostvaruje kontakt izmedu valjka i staze trase.11. pa je 4 b . wdop a ukupni ko f " e lCIJent otpora u ovom slucaju iznosi WO 1J. koji predstavljaju oslonce traka. (2.1. Ako se tra . V' . rastereeene grane transportera odreouje se tako sto se u izrazu (2.koeficijent trenja klizanja u rukavcima osovina. smatra se. 51 portovani materijal i vucni elementi imaju jednak koeficijent otpora.razliCit koeficijent otpora. a kod transportera druge grupe . moze se odrediti sila otpora kretanja iIi vucna sila (N): W'=(qt+q)L'sin~ +(qt+qo)cos~ W= (2. a drugi se primenjuje kod trakastih transportera. SI e trenJa khzan]a za Jedan obrt valjka D (2. a a 1 VOOlca ne ostvaruJe se kontakt. Ako je F .ugao konusa valjka i ~ll koet1cijent trenja klizanja po sini. Najtipicnije kretanje vucnog e1ementa prve grupe duz trase transportera odnosi se na kretanje preko pokretnih valjaka (S1.12). kod kojih se traka. D .

2. . Kotrljanje vucnog elementa po stazi sa jednom iii dYe sine. na primer po sini. opterecena je silom tdine tereta koji se transportuje. Otpori kretanja dui krivolinijske deonice. pokretnim delovima transportcra. Tipican primer ovakve konstrukcije je viseCi lancani transporter sa prostornom trasom. ostvaruje se silama koje se bocno prenose (usmerene su ka centru krivine) na yodice staze i prouzrokuju trenje i habanje. Zbog toga. Na krivolinijskoj deonici u horizontalnoj ravni deluje radijalna sila. e). preJw 0510nih valjaka. po radijusu . uz postojanje radijalne (bocne) sile naobodu pokretnog vaIjka (SI. zatvorenoj konturi. tako i sinske staze.2 Shema za odrel1i\'(I!7je afpora kretanja pokrelnih. konusnih mljaka Kod kosog transportera ovoga tipa. 2. zbog toga se ovi transporteri cesto primenjuju (siroka je oblast primene). b). u horizontalnoj iii vertikalnoj ravni.kotrljanjern preko pokretnih valjaka koji su postavljeni u horizontalnoj ravni (iIi su nagnuti). medutim. odnosno nanize. krivolinijske deoniec mogu da se konstruisu sa malim radijusom.1. kada je sila pritiska tereta 0 dno i zid p'. 11-1 .26) SI.sila pritiska tereta i vucnog elementa 0 dno oluka. a u vertikalnoj sila tezine tereta i pokretnih delova transport era. N/m. u kojoj sc traka oslanja preko staeionarnih valjkastih oslonaca.koeficijent trenja klizanja vucnog elementa preko yodice.po prostornoj krivoj. Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (SI. 11-2 . a koja se ostvaruje duz krivolinijske yodice transportnog uredaja. c) koeficijent odnosa sila otpora je w == Qo11-1 + P11-2 . 2. vucni element je sa ugradenim oslonim valjcima.3. povecanjem otpora usled trenja. odlikujc se malim gubicima uslcd otpora krctanja. Sl. preko pokretnih valjaka. odl1osno kada se zahteva sto je moguce jednostavl1ija konstrukcija transportera. pod dejstvom sile zatezanja vucnog elementa. zbog cega su slozenije konstrukcije. Klizanje vucnog elernenla duz krivoolinijske plltanje llsko je povezano sa qt +qo (2.koeficijent trenja klizanja tereta duz yodice (oluka). Takav oblik najsire je primenjen kod trakastih transporters sa radijusom u vertikalnoj ravni. a znatno rede . Kod takvih deonica otpor kretanja vucnog elementa povecava se usled nastanka dopunskih radijalnih sila. Kotrljanje vucnog elementa preko baterije (sloga) stacionarnih valjaka kao i u prethodnom slucaju karakterise se malim gubicimausled otpora kretanja ali je ovakva primena ogranicena svojstvima kotrljanja vucnog elementa preko valjaka. . kod koje lanae kao vucni element klizi po dnu i duz bocne strane oluka. U opstem slucaju vucni element prevodi se u krivolinijsku deonieu linije transportera na jedan od sledeCih naCina: . Kotrljanje vucnog clementa duz krivolinijskc yodice. . a u imeniocu .3.klizanjem duz krivolinijske yodice.l2 . Pri takvom naCinu kretanja vucnog elementa.kotrljanjem vucnog elementa preko baterije nepokretnih valjaka.3. a).kotrljanjem preko krivolinijski montiranih valjaka (u vertikalnoj ravni) iIi preko oslonih valjaka koji su povezani sa vucnim elementom. takav nacin kretanja vucnog elementa primenjuje se kada su uglovi savi- Vodica krivolinijske.25) gde je p . kao i radijalnom silom koja nastaje usled zatezanja vucnog elementa. duz citavc linije trase transportera. koefieijent odnosa sila otpora je qo cos~o!ll + P'J. po ivici krivolinijskog oluka (S1. kako valjaka. pri savijanju u horizontalnoj iIi kosoj ravni. pa se stoga ovakve konstrukcije primenjuju uglavnom kada je mali ugao ex. a Cije su osovine upravne na ravan krivolinijske deonice (Sl.navise. c).52 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 53 Pri klizanju tereta duz horizontalnog oluka (na primer kod plocastog transportera. (qt +qo)cos~ (2.opterecenje jedinice duzine dna i zida oluka. vertikalne deonice. . d. koji su postavljeni duz konveksne krive. sve sile nalaze se u vertikalnoj ravni.3. 2. 2. Krivolinijska deonica trase transportera postavljena je kao po pravilu.2. Sl. sa krivolil1ijskirn vodicama (duz slaze sa je-dnom ili dye sine). i veti radijus zaokretanja.26) navedan je ukupni otpor po duznom metru. 2.3 Shema krh'ofinUskih deoni('(J finUa rransporrera w== U brojitelju izraza (2.

vee kliza. D sledeeim primerima navode se i melode za odreaivanje otpora kretanja u nekim karakteristiCnim slucajevima ito: 1. koje su spojene sa vucnim elemenlima. dF' = (qt + '10) (±sin B+ w' cos B)Rda. masa transportovanih tereta i pokretnih delova transportera. J dS (f. gde je B. 2. gde je R . po luku. Otpor pri kretanju tereta preko pokretnih valjaka i vucnih elemenata. jednaka je Sda.4.28) (2. a).54 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 55 janja relativno mali. . dobija se da je S'. preko vertikalnih osovinama. kao i kod transportera sa kolicima na dye sine.radijus krivine deonice. a takode i slo je veCi koeficijent otpora kretanja dui staze i vodica sina. tj. obrtnih oslo nih valjaka. Pri kretanju navise ili nanize po krivolinijskoj deonici.4. a vucni element nije vezan za oslone valjke. u granicama promene ugla od 0 '" a. Integraljcnjem ove jednacine. ponekad se primenjuje kod viseCih transportera. pri prelazu na krivolinijsku deonicu. kao i sile zatezanja S od S'n do S's.3) iznosi Wkr = S's . Shodno tome.27) gde se S's i S'n . Otpor na krivolinijskoj deonici (SI. a. vee se kotrlja preko baterije stacionarnih nepokretnih valjaka. otpor usled sile teiine tereta i pokretnih delova transportera. . Ako se pri zadriavanju svlh uslova iz prethodnog slucaja vucni element ne kotrlja duz vodica sina preko oslonih valjaka.ugao nagiba. saglasno beskonacno maloj promeni centralnog ugla.In [( qt + qo)Rw' + Ss' w'J w" a . gde je w" . a takode i kada je mala sila zatezanja vucnog elementa nil krivolinijskoj deonici.S'n .28) veliclna w" zamenjuje sa fl· 3.na beskonaeno maloj deonici. Dkupna sila otpora kretanja. sa centralnim uglom da.konveksna. 2. koji se nalaze na krivolinijskoj deonici. odakle je In [(qt + qo)Rw' + Ss' w'] . kao i ugao krivine. uz navedene ogranicavajuee uslove. dF' = (qt +qo) Rw'da . jednaka je prirastaju sile zatezanja vuenog elementa dS. na toj deonici. sto su veCi: 5ila zatezanja u pocetnoj tacki S'n. odnosno silaska sa krivolinijske deonice. silama koje su usmerene ka centru krivine. to se u jednaCini (2. dS= dF'+ dF" = ((qt +qo) Rw'+Sw"Jda odakle je dS 4. postavljenih po jedinici duzine transportne slaze jednak je (qt + qo) w'. SmatrajuCi da je on ravnomerno rasporeden po citavoj duzini Iuka. a koeficijent trenja klizanja iznosi fl. Kod tranportera Ciji se vucni elementi kreeu duz horizontalne staze preko pOkretnih valjaka. a negativan na kretanje nanize. odnosno zbir dF' + dF". . gore ili dole i kada je kretanje navise iii naniZe. Pri zatezanju bilo koje taeke na luku vucnog elementa silom S. Razmatrani nacin kretanja vucnog element a. Ako se zadrie svi prethodno razmatrani uslovi iz prvog slucaja. ugao nagiba obrazuje tetivna prava sa horizontalnom pravom i pri tome u jednaCini pozitivan predznak ispred sin Bodnosl se na kretanje navise. da. odgovara beskonaeno malom cenlralnom uglu da. odnosno kada su veliki radijusi krivolinijskih deonica. tada i dalje vaii jednaCina (2. pod dejstvom momenta preturanja. radijus.28). odreduje se otpor kretanja po luku. bocne (radijalne) sHe pritiska prenose se na vodicu sine. Pri kretanju vucnog elementa preko pokretnih valjaka po krivollnijskoj stazi koja je u vertikalnoj ravni. 2. = fda S'n (qt +qo)Rw'+Sw" o.koeficijent otpora kretanja oslonih valjaka. sila pritiska na sinu (koja se takode smatra da se prostire po citavoj duzini luka). elementarna sila otpora kretanju iznosi dF" = Sw" da .odgovarajuee siJe zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska. tako slo je qt O.28). Na krivolinijskoj deonici rastereeene grane. u opstem slueaju je promenljiva veliCina ali za uproseenje proraeuna usvaja se da je B= const i kaosto je prikazano na SI. Tako je otpor na krivolinijskoj deonici datog tipa transportera utoliko veCi. a koja je ispupcena gore (Sl. kada je dodatni koeficijent otpora w". treba razlikovati krivolinijsku deonicu koja je ispupeena . iIi (2. sila zatezanja utacki silaska sa krivolinijske deonice nalazi se iz izraza (2. 2. Pri tome potrebno je obezbediti stabilnost pokretnih dclova transportera.

3. tako da prakticno nije moguce odvajanje (rasklinjavanje) tockova od sine.29) Ako je kretanje naVlse.3.31) Pri kretanju jednoosovinskih kolica koja imaju tockove sa vencem. Orijentaciono se velicina Ss' moze odrediti preko izraza (2.30) manji od nule. u ovom slucaju ugraduju se sine sa vodicama sa obe strane i to sa malim zazorom u odnosu na veliCinu tocka. stanja sine (suva. izraz [(2. Kada je slaba sila zatezanja vucnog elementa S i velika raspodeia sile teiine tereta i pokretnih delova transporter a (qt + qo) ili sarno pokretnih delova transportera (qo) . kao sto su visina i oblik oboda tocka. + qo) R (ew'a . na primer. 2. Dopunski otpor kretanja dvoosovinskih kolica proporcionalan je odnosu krutosti os nove Sb (baze) prema radijusu krivine staze R (usled "rasklinjavanja") w' = r (2. krivolinijske sinske staze.30) U izrazu (2.Transportni uredaji 56 Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 57 da se ugradi vodica odozdo. Stoga u proracunima nije potrebno uzeti u obzir uticaj radijalne sHe na veliCinu otpora. skopcano sa mogucnoscu oscilovanja veliCine S i premestanja opterecene grane bez tereta.48 za rasterecenu granu. b).4. e) su zn3tni. otpori usled "rasklinjavanja" kolica duz krivolinijskih staza sina (S1. drugi clan moze biti pozitivan iIi negativan i Ss' So'. poc!mazana). Ako je krivolinijska deonica ispupcena (konveksna) sa donje strane (S1./w/noj rani. d) pri kretanju na jednom iIi dva tocka koji su izmedu sine. usled zatezanjavucnog elementa. Dopunski otpori nastali usled sile trenja zavise od takvih faktora.5. Kod rasterecene grane u jednacini (2. a ne odozgo. 2. kao i radijaJna sila prenose na sinu preko istih pokretnih tockova. tako sto se desni deo jednacine uvecava za koeficijent K 1. Posto se sila tdine tereta.1) . koja prima radijalnu silu i koja se sa pokretnih tockova prenosi na sinu. 5.23)]. tockovi se izraauju sa vencem sa konusnim obodom.29)su pozltlvna i uvek je S's > S'" a pri kretanju nanize. a negativan na kretanje nanize. oj Sl. 2. Moze se smatrati da se osovina jednoosovinskih kolica postavlja radijalno. tad a sila usled teiine tereta i pokretnih delova transporteraumanjuje silu pritiska pokretnih valjaka na sinu koja je voaica.30) pozitivan predznak ispred sin 13 odnosi se na kretanje naviSe. Tako je otpor kretanja opterecene grane dill krivolinijskog puta. Sabiranjem oba otpora i resavanjem diferencijalne jednaCine nalazi se da je (2. da nema pritisk8. to se veliCina sile zatezanja S's dobija iz jednaCine (2. pa je stoga odredivanje ovih otpora veoma tesko. (2. koji karakteriSe pove¢anje otpora u odnosu na otpor kretanja duz pravolinijske staze sine. a njih ne povecava bit no radijalna sila pri relativno velikim radijusima krivina R i malim centralnim uglovima a. koja je posledica sile zatezanja S vucnog element a iznosi elF" = S w" d a .31). Ako se kretanje ostvaruje duz horizontalnc. moze se pokazati da je drugi Clan na desnom delu jednaCine (2. 6. Elementarna sila otpora elF" usled pritiska valjaka. kada je centralni ugao a (2. (reba razlikovati kretanje jednoosovinskih i dvoosovinskih kolica. kod nekih tipova p[ocastih i lakih transportera sa kolicima). Pri koriscenju dvoosovinskih kolica sa tockovima sa obodom (sto je karakteristicno. oba clana desnog dela jednaCine (2. nema dopunskog klizanja dclova oboda tockova zbog dodirnog kontakta sa povrsinom sine ali se ostvaruje klizanje venaca tockova.32) . Kod jednoosovinskih kolica (S1. U tom slucaju neophodno je Krsb R' pri tome je na osnovu eksperimentalnih istrazivanja Kr = 0. tj.a koeficijent otpora kretanja iznosi w'. Prakticno. tako da je 7. na gomju vodicu. pokretnih delova.28) i iznosi S's =S'n ew'a +(q. mokra.2A b) Sheme krj1'olinijskih deonica trol1sporfera U l'erf.24 za opterecenu i Kr = 0.29) je ql = O.

35) gde je WI . R (2. zvezde se primenjuju u opstem slucaju za zglobne lance.koefieijent trenja u zglobovima lanca. kod lanea je (2.39) Wv = I(S +S +G d )fl. iii zvezde lancanika moze se korektno odrediti kao proizvod sile zatezanja nailazece grane i ukupnog koeficijenta. prirastaj sile zatezanja usled lljihove krutosti moze se smatrati da iznosi 1% od sile zatezanja nailazece grane (k = !"sn' = 0. gdc je III . U opstem slucaju.za lance dugih karika.s'n sila otpora na dobosu. odnosno silaska . pri savijanju i ispravljanju lanea. - ugao obuhvala dobosa. . iii kolurace sa pravolinijskim granama. zavisi od sile trenja u zglobovima (zglobnog lanea): (2.+Rj IS' n Pri tome veliCine u zagradi predstavljaju geometrijski zbir sila zatezanja vucnog elemcnta u tackama nailaska Sn' i silaska Ss' i sile tehne dobosa iii zvezde Gd .36) . kao i za lance sa okruglim karikmna..lanca.34) K=l+vv.koeficijent trenja klizanja kliznih lezista iIi koeficijent trenja kotrljanja u lezajima sveden na precnik rukavca.01).40) Tako je kod lanac~ a kod traka i uzadi je SI. odnosno zglobovima lanea Ill.38) Otpori kretanja na koturovima.37) WI = Wn = Otpori kretanja u obrtnim tackama.25 Shema odredi). a posto je K> 1. a za razlicite temperaturne uslove rada (ako je temperatura okoline u granicama _5°C ..prccnik valjka zgloba. Ilv . npr. 8 .precnik dobosa.48Sb Wkr -qo R(J.) . d ..(Jllja ofpora krel(1J~ju oko oiJrll1og S's = K/S'n = S'n [1+ ~ (Sin~d!lv +kJ J (2. prirastaj sile zatezanja. Sila zatezanja silazne grane sa dobosa.lancanika. dobosima i lancanicima (zvezdama) stvaraju se u principu usled nastanka otpora trenja u lezajima vratila i otpora usled krulosti (otpora savijanja) vucnog element a . Koturovi sa glatkim obodom primenjuju se za uzad iIi za lance kratkih karika. za lance sa okruglim karikama.33) Sila zatczanja vucnog elemcnta u tacki silaska sa krivolinijske deonice staze S's W = (S '+S ') !ll(} Ins D' = S'" +Wkr . koji zavisi od njihove konstrukcije i debljine. Kod trake ili uzeta otpor se moze u opstem slucaju odrediti iz izraza (2. S' (2. Na obrtnim mestima koja sluze za povezivanje dye susedne deoniee trase transportera koje se nalaze jedna u odnosu na drugu pod uglom.41) uredaja Prema eksperimentalnim ispitivanjima koeIicijellti trenja u lezajima vratila Ilv. ( W+-. odnosno preko zvezde . vucni elemcnt se savija preko kotura sa glatkim obodom Hi prcko dobosa. iii zvezde (lancanika). trake iii uzeta prilikom savijanja u tackama nailaska. ako se zanemari sila tezine dobosa Gd i prihvatajuCi da je priblizno Sn' ~ S8' (2.precnik rukavca. dobosi se primcnjuju za trakc. D .d D' n:. kOlurovi sa pm'alelnim gran am a . 0. +400 C) nalaze se u sledecim rasponima gde je (J. Kod traka iii lanaca saglasno eksperimentalnim ispitivanjima. 25) pri tome je !. Otpo]' u lezajima horizontalnog vralila (51. (S'fI+S'S)~ = 2S'n ~ D D gde je k .. iii zvczde vucllim eJementom.pri prelazu sa obrlnog na pravolinijsko kretanje.otpor savijanja lanea..' (2.58 Transportni uredaji a na raslerecenoj grani otpor krelanja izn~ Opsta teorijska razrnatranja transportnih uredaja 59 Otpor usled krutosti vucnog elementa. tj.koeficijent krutosti trake iii uzeta. to je za dobose (2.

. 0. 55 = S 180 S4. Ako se transporter sastoji iz n pravolinijskih i krivolinijskih deonica.. .. Pri odredivanju sile zatezanja u svim tackama zatvorene konture koriste se opsta pravila: zatezanje vucnog element a u svakoj narednoj tacki pri obilasku duz zatvorene konture jednako je zbiru sila zatezanja u prethodnoj tacki.... 1. tada je ukupna vucna sila Wo = S" ..ja 61 fly: za lezaje: . 1. 0..sila otpora izmedu ovih tacaka na razmatranoj deonici . N. spajanjem pravolinijske i krivolinijske deonice konture transportera (ukljucujuCi i obrtna mesta).brzina vucnog clementa...06 0. gde su Si i Si+l .....15 .03 .... U svim slucajevima korisno je otpoceti = Smin.koeficijent korisnog dejstva prenosnog mehanizma pogona.... sila zatezanja u svakoj narednoj tacki konture jednaka je razlici izmedu sUe zatezanja u prethodnoj .. Numeracijom tacaka duz zatvorene konture. 11 . Na S1.07 (gde je nosno zvezdi lancanika).skoro dva puta.. . tako sto je jedna postavljena koso. navedeni koeficijenti povecavaju se za 20 . Dijagram se erta pocev od tacke 1 (tacka silaska vucnog clementa sa pogona) i u tacki 1 je zatezanje S] = Smi". odnosno. a potom i potreh • snaga motora....42) .. snaga maiara. a iz razlike sila zatezanja nailazece i silazece grane. koji se sastoji iz dye grane u vertikalnoj ravni... horizontalnom (pravolinijskom) delu..... kao i uslova rada... prema tacki nailaska.... 0.Q3 . ... 56 = 55 +( qt + qo) (sin 13 + wcos 13 )L'.15 ... ukljucujuci gubitke na pogonskom vratilu. S .. u eksperimentalnim uslovima. a primenom obicnih... mote sc prihvatiti da su pri odgovarajucem uglu obuhvata vucnim elementom ad 90 i 180 .kotrljajne (svedeni koeficijent).S1 .. odreduje se vucna sila.44) Potrebna snaga motora odreduje se iz izraza (kW): p= Wov 1000'11 . iIi da se isti postupak obavi iduCi od tacke do' tacke.ukupni koefieijent otpora na dobos.. Tako sledi da je (2.....Ss = S.... . (2. u zavisnosti od precnika dobosa iii zvezde...2 0... odnosno i + 1.. v . K/ = S18CJ' = 1.6. 30%. .. kao i obrtnih mesta..kada je periodicno podmazivanje ... odnosno dobosima iii zvezdama. . SS=S7+(qt+qo)L"w ....25 ....I is. Za ista ispitivanja...... prikazan je dijagram sila zatezanja transportera. a deoniee su povezane koturovima.... 0... kada su niske temperature.....45) SI. poluzitkih maziva . S3 =SaS2. obilaskom konture suprotno od smera kretanja vucnog elementa.. ..25 0.60 Transportni uredaji Opsta teorijska razIDatranja transportnih ureda... S1 0 'h=Sa....45 obilazak oko konture pocev od tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja.vucna sila...6 Graficki prikaz sila zatezanja VUCl10g elementa fransporlera Za priblizne proracune. 0. pocev ad tacke silaska vucnog elementa sa pogonskog uredaja. 0. .. koriscenjem specijalnih masti otpornih na niske temperature. mls.. Sile zatezanja u karakteristicnim tackama konture transportera odreduju se iz sledeCih izraza Vucna sila. a druga horizontalno.25 0.2.kada nema podmazivanja ... .. ... odgovarajuce vrednosti za K t i KI sledece: Kt = S90° = 1.tacki i sile otpora razmatrane deonice.1 .. nalazi se odgovarajuca sila zatezanja u svim tackama......sila zatezanja izmedu dYe susedne tacke zatvorene konture i..+1... od- gde je Wo ... .l.02 .klizna le2:ista .... 2.. S2 = S1 + qoL"w. a sila zatezanja silazece i nailazece grane S.. . tj.kada je kontinualno podmazivanje ..03... Za odredivanje ukupne vucne sile transportera sa vucnim elementom prakticna je primena metode doslednog obilaska oko zatvorene konture. a Wi _ (i + 1) .. (2.... S4 = S3 + qo (-sin 13 + wcos 13 )L'..... Pogon transportera nalazi se na prednjem. (2. S6.43) 8' tj... kao i sHe otpora deonice izmedu dye uzastopne tacke konture...

Kod transportera slozene konture vucnog element a i koji je poslavljen u horizonlalnoj ravni. 2. a koji se sastoji iz veceg broja obrtnih mesla. dok je u suprotnom slucaju.sin ~ + wcos ~) L > 0.7. taeka najmanje sile zatezanja nalazi se gore. Poseban slucaj odnosi se na ugradnju pogona transportera. Zbog toga.7. kao i mesto maksimalne sile zatezanja vucnog elemenla. a pri postavljanju pogona gore najmanja sila zatezanja je na optereeenoj grani dole. Za postavljanje zateznog uredaja obicno se ~oristi jcdllO od obrtnih mesta kotura vucnog elementa. na kraju opterecene gnne. tada je ukupni otpor optereeene grane veCi nego neopterecene. Kod takvih transportera opravdano je ugraditi pogonski ureclaj pre nego sto vucni element naide na obrtno mesto (to udaljenje je na bliskom rastojanju) i pre krivolinijske deonice. Ponekad je opravdano ugraditi pogonski ureclaj odmah nakon pravolinijske deonice. opsluzivanja. takocle treba respektovati i pitanja pogodnog upravljanja. kada se leret krcce nanize i kada je pogon postavljen dole (SI. sa strane silaska sa pogonskog uredaja. Ako se teret premesta duz kose grane nanize (SI. Pogonski i zatezni uredaj transportera Opsti uslavi. vucni element ima najmanju silu zatezanja u blizini pogona. tj. c). Kod transportera sa dYe paralelne grane. tad a pogo. na primer pri projektovanju prostornog viseceg transportera slozene trase (konture). 2. tj. b) i kada jc olpor rastereeenc grane qo (. koji je neophodan za pIenos pogonske sile. 2.n treba postaviti u eeoni deo transportera. kako bi se ogranicila potrebna sila na zateznom uredaju. sto je takocle opravdano. 2. sto eesto pruza mogucnost da se izbegnc dOPUllSko povecanje sHe zatezanja putem opterecenja zateznog ureclaja.kod krajnjeg. kod pogona.d). 2. kao i odgovarajucih krivolinijskih deonica.7 Shemalski prikazi ugradnje pogonskog i za/e:nug ureilaja transportera reZimom. pogon je na zadnjem delu (SI.iIi kod pogona na silaznoj grani iIi kod donje taeke jedne od deonica sa kretanjem dole (na primer kod transportera prikazanog na SI. jer se na tim mestima obrtni elementi obavijaju vucnim elementom. kada se sila pogona preko vucnog elementa prenosi trenjem. neophodno je da se pogon tako postavi.pogon). graclevinskim.4. dok kada je w < 0 kocnicom). 2. kod pogona. smanji najveea sila zatezanja vucnog elementa.2. na silaznoj grani. kod koga se teret krece naviSe (Sl. Pogon transportnog ureclaja monlira se na jedno od obrtnih mesla. Kod kosog transportera. a pri postojanju kose deonice . lacka najmanje sile zatezanja nalazi se na neoptcrecenoj grani. ukoliko je to moguee. zatezni ureclaj se obicno postavlja kod obrtne tacke.6. Montaza pogona transportera cesto je uslovljena lokalnim. sa suprotne strane od pogonskog ureclaja (Sl. konstruktivnim i eksploatacionim zahtevima. llajmanja sila zatezanja moze biti u tacki 4). postavljanjem masinskog ureclaja na fundament.Ss predstavlja VUCI1U silu Wo transportera. sa uglom obuhvata od 180 . u zoni smanjene sile zatezanja. U opstem slucaju je opravdallo zatezni uredaj ugraditi na mesto najmanje sile zatezanja vucnog element a. c). a koji se ispunjavaju. pogon radi sa motornim Od izbora mesta pogona na zatvorenoj konturi transportera zavisi sila zatezanja vuenog elementa odreclene deonice konture. odnosno na krivolinijskim deonicama (na kojima su otpori proporcionalni sili zatezanja). kao i dovoda eleklriene energije do transportnog ureclaja ild. +qo) (-sin ~ + W cos ~) > qo ( sin ~ + w cos ~ ). a i b gde je P . kao i sila zatezanja na obrtnim mestima. 2. a . Respcktovanje poslednjeg zahteva je veoma vazno. kada nije veliki ugao nagiba. u generatorskom (brzina vucnog element a reguliSe se Tacka "a" prcdstavlja mesto najmanje sile zatezanja na konturi vucnog elementa horizontalnog transportera i ona se uvek podudara sa tackom silaska vucnog element a sa pogonskog uredaja. koje se neposredno prenosi na pogon.62 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 63 Razlika S8 . na primer. a u suprotnom slueaju. 2. da se.S1 = S/1 . . eksploatacije i odrzavanja. Kada se duz transportera teret premesta nanae i kada je ukupni otpor w > 0.7. tj. u jednoslavnijem slucaju transporter se sastoji iz dye pravolinijske. kod eeonog kotura transportera (Sl.7. tc uslcd veoma vclike sile otpora naslaje znalua sila zatezanja vucnog elementa. d). i tada se pogon. Pogon se postavlja u zonu velike sile zatezanja vucnog elementa.7. zadnjeg dela. d).7. SI. dole . postavlja u ceoni deo transportera. navise (S1. (q. Kod kosog transportera. 2. a teret se premesla horizontalno iii koso. Prema tome.7. paralelne grane.

2. . a' pokazane su za liniiu transportera u razvijenom obliku (u proizvoljnoj razmeri crtanja). b). da bi se zadrzala nepromenljiva potrebna sila zatezanja. kod koga kretanje niz pokretnu granu nastaje pod dejstvom komponente sile tdine (SL 2. koja predstavlja mesto nailaska vucnog elementa na dobos: Smax= .8. vee i maksimalna sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska 11a pogon (KJ > KC). 2.9. Sila zatezanja vucnog element a dobija maksimalnu vrednost Smax u tacki 4. dijagram sila zatezanja vucnog ele- -e 2 6·~~---- 3 Ako je reverzibilni transporter sa jednim pogonom na kraju. Kod horizontalnog transportera (Sl. a takode i vucnu silu na pogonu. koji se nalazi na obrtnom mestu. Sila na zateznom ureclaju. tj. 2. tada pri promeni smera transportovanja materijala moze da nastupi preraspodela sila.8. Na taj naCin. dijagram sila zatezanja vucnog e1ementa pri istoj sili zatezanja S'min premestanjem iz tacke 1 do tacke 4.3) dobija oblik izlomljene linije ABC. moze se primeniti zatezni ureclaj promenljive sile: 2DB pri premestanju tereta usmerenog ka pogonu i 2DF pri reverzibilnom premestanju. dvostrukoj vrednosti ordinate. Vucna sila u oba slucaja. Znatno manju preraspodelu sila zatezanja vucnog elementa predstavlja slucaj kosog reverzibilnog transportera. kosih ili vertikalnih transporter a) svrsishodno je postaviti pogon kod sredisne tacke opterecene grane. dobija se u obliku izlomljene linijc EFG. smatraee se da su iednake nuli sile otpora kretanja kod obrtnih mesta.'l1 == qo H + Smin .'l4 == Smin + (qt +qo) H. zatezni ureclaj montira se blize pogonu. povecava se ne samo sila kod zateznog ureaaja. To se moze razmotriti na primeru horizontalnog i kosog transportera. a i a'. rad pogona transportera odvija se u pogonskom rezimu. Wo .u koCionom (iii rekuperativnom) rezimu. odnosno suprotnom hodu transportera. e).pri usmerenju "ka pogonu". pri tg ~ > w.'lmin ne menja svoj polozaj. Pri reverziranju. tj. priblizno je jednaka dvostrukoj vrednosti sile zatezanja vucnog elementa na tome mesh!. tj. a) pri usmerenom transportovanju materijala ka pogonu (streiica v). Ovo ce se razmotriti na vertikalnom transporteru i radi uproscenja analize. zbog cega se postavlja spec~jalna petlja na silaznoj grani vucnog elementa (Sl. odnosno veea je od DB.9. 2. treba odrediti za slucaj kretanja tereta navise.9. pri tg ~ > w. pri kretanju tereta duz strelice v'. a ako je EF < GD . silu na zateznom medaju. na primer kod dugackih trakastih transportera. a sile zatezanja obeleZene su na shemi konture transportera.8 Promena sile zatczanja vucnog clement a kod horizontalnih i kosih rcvcrzibilnih transportera Ako je ordinata FE > GD. da bi se izbeglo znatno poveeanje maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. dijagram zatezanja sila vucnog elementa (ako se zanemare otpori na obrtnom mestu 2 . menta dobija oblik izlomljene linije DBE.ostaje jednaka. kod kosog reverzibilnog trasnsportera ugla nagiba ~. silu na zateznom uredaju treba odrediti za slucaj transportovanja materijala u smeru "od pogona". sila zatezanja vucnog element a je u tacki 1. (2. kao i najvecll silu zatczanja vucnog e1ementa. Na S1. (S"max> S'max). veea nego u tacki silaska 4. ponekad (na primer . Najmanja sila zatezanja vucnog element a . Minimalna sila zatezanja S'min je na mestu tacke 1 (mesto silaska vucnog elementa sa pogona). Zbog toga dijagram sila zatezanja pri kretanju prema pogonu ima oblik HFJ. a na SI. Osobenosti ugradnje zateznog uredaja kod reverzibilnog (povratnog) tl'ansportera.46) SHa zatezanja u tacki silaska vucnog element a . prikazuje se linijom ABC.2. koje deluju na vucni element. ti. na silaznoj grani vucnog elementa kod pogona.kod. U tome slucaju sila na zateznom ureclaju treba da bude jednaka dvostrukoj vrednosti ordinate DF. U cilju eventualnog smanjenja maksimalne sile zatezanja vucnog elementa. Slucaj kada je pogon u sredini transportera. U principu. 2. U tome slucaju dijagram sila zatezanja vuc110g element a pri kretanju navise. U razmatranim slucajevima pogon je postavljen na jednom od krajnjih dobosa iii na jednoj od zvezda .ceonoj ili zadnjoj. Dijagram sila zatczanja vucnog e1ementa pri ugradnji pogona na ceonom mcstu prikazan je na S1. Ovim se ostvaruje mogucnost objedinjavanja vise funkcija sa jednog mesta (pregled i upravljanje mehaniCkim kompleksom transportera: pogon zatezni ureclaj). zateznom ureclaju zadriava svoju vrednost. to kod reverzibilnog transportera ova sila ne moze cia bude manja od 2DF. Ako se primeni zatezni uredaj sa tegom konstantne sile zatezanja. to je W o > 0. dugackih. a maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa . DB. Proizlazi da ista sila na zateznom uredaju mora da bude i pri tral1Sportovanju usmerenom ka pogonu. nailaska.r~1 H~~----~~~--~~~D A~=---~m-----~~ b) SI. sila na __~r--=~.7.64 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 65 Ponekad. nezavisno od promene otpora u nekim granicama na toj grani. Zbog toga. tj.

(2. znatno se povecava sila koja se prenosi na skretne. nego pri postavljanju pogona kod ceonog dobosa. na ceonom dobosu.66 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 67 SfTX1)( Wo '" -- malna sila zatezanja Smax je manja. kod kojih se vuena sila prenosi na vueni element preko dva iIi vise pogona. Medutim. a ~SminHtft-::-~ .H + Smin. moguce je transportovati teret znatne rnase. pri postavljanju pogonskog uredaja na srednjem delu linije trase transportera. +qo Sila zatezanja gomje taeke zatvorene konture SJ == S6 == qo H + Sillin. smanjuje se masa vratila i oslone konstrukcije. Transporteri sa vise pogona 2. zbog toga su potrebne odgovarajuce oslone konstrukcije koje mogu da prime navedene sileo Transporteri sa vise pogona. mora se napomenuti.:il/J1og [{aI/spot/era sa (eunirn i sredi§nim pug ullom VUCIla sila iZIlosi Wo ==S4-SJ==q. za veliCinu qoH i shodno tome. medutim time se ipak stvaraju odgovarajuca preopterecenja. Pogon se postavlja kod tacke na sredini opterecene grane.u tackama 4 i 6. a to je smanjenje sile opterecenja na vratilu gomjcg dobosa od vucnog elementa.49). maksi- . Prema maksimalnoj sili zatezanja odreduju se i dimenzije vucnog elementa.48) i (2. kod obrtnih mesta. sila zatezanja vuenog clementa ima maksimalnu vrednost u tackama 4 iIi 6 ali u oba slucaja. tad a je sila zatezanje obe tacke jednaka i gotovo za 50% je manja.49) Tako dijagram sila zatezanja opterecene grane dobija'stepenast oblik sa dva maksimuma .1. Ako je q. Kada se kod trakastog transportera ugrade frikcioni pogoni na sredini linije trase transportera.48) U tom slucaju je sila zatezanja vucnog elementa u tacki nailaska na pogonski uredaj (2. a sto se moze uociti izpostavljenih jednaeina (2.9 Pri ugradnji pogona na sredini linije trase transportera. nemaju prethodno navedene nedostatke. pri velikoj transportnoj duzini. a prema ukazanoj potrebi teret se moze podizati do znatne visine bez pretovara.2.Smin == q. ka tacki nailaska. tako da se sila usled tezine opterecene grane koja nailazi iznad pogona. Da bi se izbegle suvise velike sile zatezanja i opterecenja vucnog elementa. od taeke silaska vUCnog elementa sa pogonskog uredaja.5. vucna sila zadrZava ranije navcdenu svoju vrednost Wo == S4 -S5 == q. Polozaj pogona na srednjem delu linije trase transportera poseduje jos jednu prcdnost. prim. kao i kod poeetka krivolinijskih deonica. u _ Hqo (2. U zavisnosti da Ii je qt vece iIi manje vrednosti od qo. otklonske uredaje. == qo. u kojoj je obiCno maksimalna vrednost sile zatezanja.47) q. Odakle je 111----. ako je duzina transportera velika i slozene konture. Ji b) c) SI. nego pri postavljanju pogona gore.ena pogona na sredini linije trase transportera iziskuje slozenija konstruktivna resenja i zbog toga je efikasna same u odredenim uslovima.H. Dijagrum silo zalezanja I'u(nog eleJJlf!n/a kad l'erti/.H. eesto se transporter razdvaja na deonice.suprotne grane Opravdanost primene transporter a sa viSe pogona Sib zatezanja savitljivog vucnog elementa u opstem slucaju povecava se od taeke silaska sa pogonskog vratila ka taeki nailaska. uravnotezava silom teline rasterecene . (2. a to znaGi da se na tim mestima povecava i sila otpora trenja.46). 2. Tako kod slozene konture transporter a.5. a koji se postavIjaju na sredini Iinije trase transportera zatvorene konture.

. pri jednakoj velicini Ss: (2.. potrebno je ostvariti moguenost preraspodele Silage i vucne sile izmeau ureaaja sa vise pogona.V . sila zatezanja vucnog elementa povecava od tacko silaska sa pogonskog ureaaja. +K1 (Kn W' =Ss K n-1 + -'--K----'-l~ -l)W' 100 II ..54) L W' 0= iW'o. maksimalne zatezne sile kod odvojenih pogona. a takoae je i zbir vucnih sila transportera sa tri pogona (DC + FE + HG = =3DC) manji. Pri tome je koeficijent povecanja zatezanja K> 1 [pogledati izraze (2. tada je sila zatezanja nailazeee grane svakog pogona. analizom tehno .. postoje tri iednaka maksimuma. u svakom posebnom slucaju potrebno je proveriti opravdanost primene transportera sa vise pogona. Dopusta se da su sile otpora svih pravolinijskih deonica jednake i cia iznose W'. V . za jednim i sa Iri pagana istu maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa. meausobno povezanih obrtnim tackama.11.. . teze je opsluzivanje. posto je i sila otpora svih deonica jednaka.. na ovim mestima treba da budu.. D F 6 . posto se pri jednakom koeficijentu povecanja K. umesto jednoga znatno veeeg.10 je gona transportera. do tacko nailaska.. Kod horizontalnog transportera sa jednim ceonim pogonom (Sl. pri ugradnji nekoliko pogonskih ureaaja transporter a.68 Transportni nredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih nreda. meautim. b) sa vucnom silom jednakom otporu rasterecene (suprotne) grane i ako se zadrzi ceoni pogon isle vucne sile i iste maksimalne sile zatezanja Smax .. Zbog toga se kontura trase transportera razbija na odreaene deonice sa jednakim silama otpora.41)]. nego kada je jedan pogon (HB)./ ~ ! -"" Kada je jedan pogon S" = Ss Kn-l + W' +K W' +K2 W' + .V I"" A 1 . 1100 1Il00 [K~ -l]W' .2 . omoguceno DUagram . Zbog toga. u tacki nailaska vucnog elementa na pogonski dobos ili zvezdu.sila otpora na odvojenoj deonici. Svi odresci su istovetnog nagiba. iii nesto mania instalisana snaga. Kod transportera sa i pogona jednake snage.' s K-1 ( Kn -l)W' Deonfro konture (2. Za odredivanje moguceg smanjenja sile zatezanja vucnog elementa.ia 69 Mora se naglasiti. Unekoliko se takode smanjuje i utrosak energije na savladavanje otpora na obrtnim mestima. Vucna sila Wo prikazuje se u ra"meri sile.40) i (2.52) Ugradnjom jednoga iii nekoliko post. c) prikazuje se linijo:m 1 . prikazan je dijagram silazatezanja vucnog elementa transportera sa 12 deonica.ekonomskih parametara svih varijanata koje se uporeauju.3". vertikalnim odreskom 3 .. sa jednim i sa tri pogona. Pri tome se maksimalna sila zatezanja vucnog elementa smanjuje za vise od tri puta. Mogu se prikazati i izrazi za maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa.11. Prakticno pri ugradnji i pogonskih ureaaja smanJuJe se maksimalna sila zatezanja vucnog element a nesto vise nego "i" puta. a u prvom redu je njihova veca cena u odnosu na transportere sa jednim pogonom. sila zatezanja vucnog elementa menja se po pravoj liniji A C D E F G.3 (otpor na obrtnom mestn 2 se zanemaruje). pogonima. na obrtnim mestima otpori se poveeavaju proporcionalno sili zatczanja vucnog elementa. 2.lila zatezanja \'U(J1Og elemenfa sa povecanje duzine trase transportera. kada su deonice koje odgovaraju n svakome pogonu istovetne (smatra se da je i> 1 i i ceo broj). ukoliko ie to moguee . a to se najpre odnosi na najbolje iskoriseenje zatezne cvrstoce vucnog elementa pri njegovoj maksimalnoj sili zatezanja na odvojenim deonicama.. . kao po pravilu. a to znaci i sa istovetnim. ti. zbog dovoda elektricne energije na nekoliko mesta. 2. a koji se sastoji iz n naizmenicnih pravolinijskih deonica. oa postoje i nedostaci transportera sa vIse pogona. a visina "stepenika" se postepeno povecava. Potrebna je ista. 2. Kada su tri pogona./ .11. Smax = S" i vucnu silu W0 0 W' o =S' n -S' S =[K~-1_1]S S +~--'-K-l (2. dijagram sila zatezanja vucnog elementa (S1. / C . a). 2. razmatra se proracun uslovnog transportera sa jednim i sa nekoliko pogona..53) a ukupna vucna sila iznosi: (2.. na racun smanjenja sile otpora na obrtnim mestima i na krivolinijskim deonicama. Na S1..50) gde je W' .. ".. ako je moguce. Prilikom projektovanja transportera sa vIse pogona potrebno je respektovati odreaene osnovne uslove.. a takoae smanjuje se i ukupna vucna sila. Izlomljena linija AB pokazuje poveeanje sile zatezanja vucnog element a kada je jedan pogon. a koja nastaie.. Ako se kod zadnjeg dela transportera postavi drugi pogon (S1. 2. If) W = Sn o S =-(i n-1 -l)S s + -'-----'-. umesto na jedno.jednake. To se moze razmotriti na primeru pravolinijskog transportera sa dYe paralelne grane. to se dijagram sila Vucna sila svakog pogona .10.

.12.2.3 1 3 4. 5 .11.2' .Jl DijagraJlJ silo . 2. pri jednakoj makslmalnoJ sllI zatezanJa Smax.3' .4'. pri tome ee vertikalni odresci 2' . b i c prikazane su sheme ugradnje pogona kosog transportera sa vise pogona. uzduzna komponenta njene sile tezine prcnosi na uzlaznu granu i moze delimicno. a deonica 3 . 7 i 1.2. pogoni na sredini Iinije trase postavljaju se sa jednc iIi obc grane transporlera. Na Sl. kada nije velIkl ugao nagiba ~. 3. a.2'. Sl.vucnu sllu pnhvata same optereeena grana: v - 2. 2. 2. kada su jednake vrednosli vuene sile i makslmalne sIle zate~anja.ina tran~porlera sa dva pogona moze da bude. Ako se oni nalazc u konlaktu sa obe grane transportera. kod koje je sila specificnog otpora manja nego na oplereeenoj. b.2 i l' . prenose vucnu silu sllprotne. 2.v. Kod transportera koji se sastoje iz dye paralelne grane (na primer. 2..:rece?e (suprotne) grane (prave 1 .:. duz.viseCi transporteri) pogon u sredini treba posta viti.'1.6. a i b .7 se prcko eeonog kotura uravnotezava silaznom dconicom prazne. a. poklapaju sa pravam~ 2 . prikazana je shema postavljanja krajnjih i pogona na sredini Unije trase.12.2.12. a pri jednakoj maksimalnoj sili ~atczanJa S/IIUX. 5 i 6 prenose vuenu silu optcreeene grane (ispunjene transportovanim malerijalom) a dva pogona.9.'lJOg e1emenla sa jedJJim i sa d!'t. rastojanjc izmedu pogonskih uredaja usvaja se rcspektovanjem sledeCih uslova: vucna sila i pogonska snaga treba da budu jcdnaki. 4. S1.Najveee . U tom~ slt:caju. Jednaka dvostrukoj duzini transportera sa jednim pogol1om. tako da predaju pogonsku snagu islovrcmeno na obe grane. Kod kosih transportera. qt +qo (2.3.70 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 71 zatezanja prikazuje linijom l' . kao i sa strane optereeene grane (a u razmatranom slncajn ovaj usloy je iSplll1jen ako je specificni otpor na suprotnoj.10. 2. moze da se ostvari kada su obe grane transportera jedna~o~ otpora. tada se narusava jednakost pogona opterccene i rastereeenc grane. Ovakvi pogoni nazivaju se uravnotezavajuCim. ako se transporter kreee neoptereeen iii nepolpuno optereeen. kod trakastih iii plocastih). ler u prvo~ ~lucaJu: SL 2. ako je moguee. uravnolciC1va silaznom dconicom rastereeene. svi pogoni na sredini linije trase transporter a se ullificiraju prema svome konstruktivnom izvodenju i jednake su snage. 2. Na suprolnoj grani.le. kao i na S1. Medutim. nego na optereccnoj grani). b. a II nekim slucajevima i potpuno. odakle je L'= L(qt +qo) > L.11.11. ostvariti transporter veee duzine. Transporter pravolinijske deonice sa pogonom u sredini Kod transportera slozene konlure trase (na primer . c. 3. 4 . tj. ~o.12. 4".trase. neopterecene grane. c) Sl. da uravnoldi na datoj deonici vucnu silu uzlazne grane. Na shcmatskol11 prikazu transportera. cetiri pogona. . neoptereeenoj grani za 2. suprotne grane 9 . kod transportera pri kretanju lerela nanize. Na transporteru shematski prikazanom na S1.ate. ponekad je potrebno ugraditi kocione uredaje za kocenje pogona na sredini linije . neoptereeene grane 8 . prcdstavljati vuenu silu zadnjeg i eeonog pogona. 2. cconi pogon prenosi vucnu silu na obe grane.55) Na Sl.11.3' i 4' _ . odnosno da su paralelne). na horizonlalnom i kosom transporteru sa vise pogona. U poslednjem slucaju pogoni mogu biti razdvojeni iii zbirni ali dvoslrani. 5 i 6 predaju sile za krctanje na deonicama opterccenih grana i to redom: 1 . a u drugom slucaJu . Oboslrani pogoni sasloje se iz: jcdnog radnog uredaja. u razmeri si.4 se preko zvezde (lan~anika) koja se nalazi na srednjem delu linije trase transporlera i koja je u kontaktu sa obe grane. ako se kretanjc ostvaruje pod dejstvom sile tdine neoptcreeene grane.(JJJja I'LU.ze u drugom slucaju. na grani koja se kreee nanizc. (qt+qo)(wcos~ -sin~)=qo(wcos~ +sin~). koji je sa obe strane u kontaktu sa vucnim elementom iii dva zasebna radna uredaja koji su kinematski medusobno povczani preko prcnosnog mehanizma. U zavisnosti od uslova rada.5. tada se sila kretanja na silaznoj grani.5 puta manji.duzine transportera prikazane su u jednakoj razmeri. na pnmer. nema otklonskih dobosa za eliminisanje krajnjih. na obrtnim mestima. pa se na pravolinijskom ogranku deonice koriste specijalni pogoni u sredini linije trase.I pogo/w . Na Sl. 2 . Nije teSko UOCltl ~a se'pH lston: specificnom otporu (Olporu po jedinici duzine tr<1 sn portera) opterecene 1 r~st.poveeanje duzine transportera. Kao po pravilu. Dconica 6 .5_2. pet pogona .

Ako su mehanicke karakteristike pogona nejednake.i. to. a prema njoj odreauju se i dimenzije vucnog elementa.13. na motore prakticno deluju jednaka opterecenja. Shematski prika: ugradnje pog{ma i dijagrama zatezanjlll'u(nog ('Iementa horizontalnog i kosog transporlera sa . sa pogonima u tackama 2. Primenom kliznih motora iIi normalnih. broj osoblja za opsluzivanje. neopterecene grane. 2. 3.2 je povecana sila zatezanja vncnog elementa pod istim uglom kao i kod opterecenog transportera. Sinhronizacija rada pogona Ako se. kod svih pogona odrzava se pribliino jcdnaka vucna sila.12. a u tacki 2 je maksimalna vrednost Smax. 2. kao sto potvrauju eksperimentalna istrazivanja na pogone "krnCih"-karakteristika. 4 i 5. tj. pOJednostavlJuJu se i uslovi za ostvarivanje sinhronizovanog rada motora. a takoae i ceonog i krajnjeg pogona transportera i nastankom u proce"u rada razliCitih deonica transporter a nejednakih opterecenja.13.72 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 73 Kod transportera cija je shema graficki prikazana na Sl.13.3. U tacki 6 zatezanje je minimalne vrcdnosti Smin. ugradnJom prenosmh mehanizama jednakih prenosnih odnosa. 2. kratko spojenih motora u kompleksu sa hidrospojnicorri (iIi c1rugim tipom klizne spojnice) raspodela opterecenja izmeau pogona pri bilo kojoj raspodeli otpora duz odvojenih deonica transportera priblizno je jednaka za sve pogone. usled savlaaivanja ele ktricnih atpora. Odredivanje broja pogona Optimalan broj pogona transportera (iIi optimalno rastojanje iznieau pogona pri odreaenoj dciini transportera) odreauje se metodom tehno .12 Sf.. Opterecena grana podeljena je na cetiri deonice.5. koja je po velicini veca. neopterecena grana. U drugom slucaju Smin nalazi se u tacki 4.kao na neopterecenom transportern. a Smax u tacki 7.1.4. a shodno tome i njegova masa. a prikazan je c1ijagram sila zatezanja vucnog elementa pri jednakom opterecenju transportera duz citave c1uzine.ena (motora i reduktora). ovaj naCin usko je povezan sa neproizvodnim gubicima energije. Meautim. b) i sarno poslednja dconica 4 5 (Sl. Sve navedeno bice razmatrano na primeru horizontalnog transportera sa krajnjim i pogonima na srednjem dell! linije trase (Sl. 3. v\lcna sila pogona na srednjem delu linije trase transportera 2.cno opferecenje transportera sa viJe pogona 2. c). nego kod potpuno opterecenog transportera. a Ciji je otpor jednak 1/4 otpora opterecene grane. Od tacke 2 ka tacki 5 zatezanje vucnog elementa se smanjuje. 51. C. 4 i ceonog 5 delimicno je uravnotczena sHorn kretanja usled tdine donjih rasterecenih deonica suprotne grane. a koja se predaje na deonicama opterecenih grana predstavlja razliku maksimalne sile zatezanja vncnog clementa i uravnotezavajuce sile kretanja.fe pogona 2. na drugim dconicama . 2. ali kod odvojenih deonica nastaje preraspodela 1 sila zatezanja vucnog cicmenta.2. Smanjenjem broja pogona. Na SI.5. 2. Suprotna. a prema tome. to. Izjednacavanje opterecenja i u ovom slucaju ostvaruje se preko vucnog clementa. U prvom slucaju same na deonici 1 . . ostvaruje kretanje preko krajnjeg pogona 7 .13 Dijagram si/a zatezanja rucnog eleme~lfa kada je potpuno in delfm. smanjuje se. ugraauju asinhroni elektromotori sa kratko spojenim rotorom koji ostvaruju jednake mehanickc (vucne) karakterist!ke. kada nisu potrebne velike snage za pogonjcnje. Meautim. Crtanjem dijagrama i za ostalc moguce kombinacije postavljanja transportovanog materijala duz transportera. a pri koriscenju motora trofazne struje sa faznim rotorom. sa povecanjem rastojanja izmeau pogonskih ureaaja. kao po pravilu ukupn~ masa i c. pri tome se povecava najveca sila na vucnom elementu transportera. Prikazan je dijagram za slucaj kada je opterecena sarno prva deonica 1 2 (Sl. kao i cena.ekonomskih proracuna. sto je uobicajeno. nalazi se najveca vrednost Smax. prigusenje karakteristika motora i ravnomerna raspodela opterecenja motora ostvaruju se ukljucivanjem u kolo rotora dopunskih elektricnih otpora. 2. za istu ukupnu snagu. kao sto je poznato. deluju veca optereccnja. Kod transporter a velikih snaga. koja se prenosi sa suprotne. koje mogu da se bitno povecaju na odeljenim tackama konture. Pri jednakoj snazi svih pogona na srednjem delu linije trase transportera. Sila za ostvarivanje pogona. pogonskih urcclaja.13).

Na Sl. 2. a u drug om slucaju koristi se lanae ili traka. a kod kosih i vertikalnih transporter a povecava se poduzna sila otpora. Kod konstrukcija sa pogonskim tockovima.14. e. I I ! j . a i postavljen pred konstrnktora zadatak oslvarenja pogona dovoljno velike SIlage na srednjem delu trase transportera. c i d). kao i prema njegovom obliku na mestu prenosa pogollske sile.5. 2. U zakljucku moze se razmotriti odnos raslojanja izrnedu pogona opterecene (L't) i suprolne. kao i sile tezine tereta koji na njoj lezi (SI. traka koja nosi teret pritisnuta je usled dejslva sopstvene tdine. prikazane su sheme pogona na srednjem delu trase transporlera. znatno uproscava.14 Sheme pogon. 2. a prerna tome i vucne sHe svakog pogona W': Razlikuju se pogoni na' srcdnjern delu trase transportera koji prenose pogonsku silu preko zupcastih prenosika iIi proklizavanjern. e i /) iii obrazovanjem petlje na radnoj grani. 2. Ova karakteristika se ispoljava kao nedostatak razmatranog pogona. trake i lanci prema svojim svojstvima manje su prilagodeni da prenesu odgovarajucu pogonsku silu sa mesta kojc se llalazi na sredini linije trase transportera.a na srednjem Jelu trase fral1!JporLera Kod horizontalnog transportera je L' ~t= L' r Kod kosog transportera. svrsishodna je primena manjeg braja pogona uvccane snage. sila mora da bude utoliko veca. koji se mogu uzeti u obzir postavljanjem opsteg izraza za osnovne rashode. ¥~ oj _ flj:"bJW I Sf. kao i rastojanja izrnedu njih. dok se pri tome traka za nosenje tereta izraduje sa oblogom od mekog magneta. pa je u tom smislu za ostvarenje dovoljene vuclle site neophodlla i znatlla duzina trake.r qo(sin~ wcos~) (ql + qo )(sin ~ + wcos~) . 2. prema tlpU vucnog elementa za koji su predvideni pogoni na srednjern delu trase transportera. sto je veCi ugao nagiba transportera. Kao po pravilu. koriscenjem ovakvog tipa pogona mora da se ispuni uslov da je zavrsetak trake trakastog transportera osloboden od materijala koji se transporLuje na traci.14. 2. kada se teret krece naviSe. Drugi pravae istrazivanja n ovoj oblasti ogled a se u koriscenju asinhronih motora linearnih karakteristika. koji kod pogonskih elemenata obtno kretanje pretvaraju u pravolinijsko (Sl.14. Kao lito se moze videti sa SI.14. 2.5. ~ I i ~ W't = W'r = (qt +qo) (sin ~ +W cos ~ ) L't qo (sin ~ . U primeni je i frikcioni pogon na sredini linije trase transportera sa dva para pneumatskih pogonskih tockova. koji se moze primeniti u datorn trenutku.t I. Na taj nacin. e). odakle je I I I } I. dejstvuju i "usputni" faktori. I I I t I I . pri uslovu da su na svim deoniearna jednake rnaksirnalne odnosno rninimalne sile zatezanja Smox.14.w cos ~ )L'r. It).14. g). a u tablici 2. pri tg ~ >w Vucni clementi drugog tipa. odnosno Sllli". Ovirn je uslovljen.74 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 75 Povecanjem mase vucnog element a (ne previse). 2. povecavaju se i gubiei energije. Za povecanje sile sprezanja izmedu trake za nosenje tereta i pogonskih traka izraduju se pogonske trake na cijirn koturovima su pricvrSceni trajni magneti.1. Uredaji pogona na srednjem delu trase transp?rtera Tipovi pogona na sl'ednjem debt trase transportera. rasterecene (L'r) grane transportera sa dye paralelne grane. a kod kosih lransportera. koji priteZu kraj trake (Sl. Zbog teskoca koje nastaju usled problema pricvrsCiva!1ja magnetnih koturova za pogonsku traku. Nije retkost da su joil pre izrade idejnih projekata poznate unapred snage pogona iii karakteristike vucnog eiementa. 2. Pri tome se zadatak odrcdivanja optirnalnog broja pogona. a prema tome i sila zatezanja vucnog elementa. a i b) ili obrazuju na zvezdi ili dobosu obuhvatni Iuk (SI. navedene su njihove ka~-akteristike prema nacinu prenoscnja pogonske sHe preko vucnog elementa. uporedenjcm rczultata mogu se uspostaviti odgovarajuce reladje za odredivanje potrcbnog broja pogona transport era.14. kod nekih konstrukcija zamenjuje se traka laneem (kod opitnih konstrukeija guscniCni magnetni pogon). u datomslucaju. koja se formira obavijanjem trake oko pogonskog dobosa (Sl. eksploatacionc gubitke i teskoce vczanc za opsluzivanje. primenorn frikcionih prenosnika.14. Pri korisccnju prvih primenjuje se lanac kao YUcni element. 2.f i g pogonska sila rnoze da se prenese na pravolinijsku deonicu trakastog transportcra tako !ito se postavljaju ispod trakastog transportera iii pogonske trake iii valjaka (St.

t .14.2.poluprecnik osnovnog kruga lancanika.14. usled povecanja duzine transportera ili usled povccanja kapaciteta. c) b) Savijanje preko koturova i lanaca za oritezanie (31. e) Pravolinijski Traka Pogonski valjd (kontakt po citavoj (31.5. poduzna osa lanca u datom trenutku predstavlja diskretizovanu lancanicu (analogija sa zupcastom letvom kod zupcanika) i irna pravae tangente na osnovnom krugu zvezde. odnosno vazi relacija 21CR o == zt (2. g) I I Dva para pritisnutih I tockova (S1.korak Ianea. kako u periodu kontinualnog sprczanja zgIobova karika Ianca i zuba lancanika. g). trakasti pogoni. Osnovni zahtev koji se postavlja pred transporterom ove konstrukcije ogleda se u 0bezbedenju. pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra dobijaju veliku prakticnu primenu.2. sto dozvoljava da se obezbedi najoptimaInije postavljanje pogona. e najvise odgovaraju postavljenim eksploatacionim zahtevima.f).2. sto poskupljuje izradu transportera.]i ako se zahteva povecanje snage pogona transportera. Pravolinijski Dve pritisnute irubu) pravolinijske grane (S1. bez radikainih rekonstrukcija. tako 5to se izmedu pogonskih elektrovaijaka ugraduju tfi osiona valka roine. a za to se koriste: lancanik i gusenicni uredaj. Pri tome se za ostvarenje dovoljne vucne sHe ugraduje veCi broj valjaka duz trase transportera.76 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 77 Vrste pogona koji se nalaze na srcdini linije trase transportera Tablica 21 Vucni element Nacin transmisije I pogonske sHe vrsta elementa . . gde je R . za pretovar transportovanog matcrijala.14. I mcstu transmisije pogonske sile Pravolinijski oblik elementa na Vrsta pogona Sprezanjem Trenjem Gusenicni (S~~ Jedna ili dye zvezde Zvezda-lancanik: a) Savijanje preko Lanae i otklonskih dobosa I (Janci) Lucnim obuhvatom (S1.. 2. kao i ceonim postravljanjem pogona ostvaruje se samosprezanjcm. Njihova primena je efikasna kada je osnovna traka za nosenj)'! materijala ncdovoljnc poduzne cvrslocc . 2.ie zt 2% I (2.24 d) Pogonska traka (81. 2.14. ukoliko je moguce.2. Pri tome su korak lanca i izmereni korak po osnovnom krugu lancanika medusobno jednaki. z -broj zubaca lancanika (zvezde).14.14.14.14.56) Kao pogoni na srednjem delu linije trase transportera koriste se i pogonski eIektrovaIjci (S1.56') . h) ITraka (kontakt po ivici. a koji obrazuju petlju (S1.6 Pogoni na sredini Iinija trasa lancanih transportera Kod lancanih transportera pre nos pogonske sile pogonom na sredini linije trase transportera. ZahvaljujuCi navedenim prednostima.zvczde.2. tako i u trenutku njihovog ulaska u spregu. Ako se usvoji da .j) sirini) I J edan ili dva !LUCnim obuhvatom pogonska dobosa ! (31. Pogonski uredaji lancanika sa diskretizovanom lancanicom.2. ravnomernog kretanja vucnog lanca. S1. i) Pravolinijske grane Traka Pravolinijski sa elektromagncti~ Lanci sa elemcntima Pravolinijske grane Pravolinijski za zahvatanje sa elektromagnetim: Od razmatranih tipova !takastih transporter a sa pogonom na sredini linije trase transportera. Pogonski dobosi lla sredini linije trase transportera sa trakom za nosenje tereta. 2. Kod sprezanja Ianca i lancanika .14.2. ostvaruju najvecu vucnu silu koja se preko dobosa prenosi na traku ali je prisutan i veliki nedostatak ovakve konstrukcije. Pravolinijski pogoni na sredini linija trasa trakastih transportcra primenjuju se kod lancanih transportera slozene konstrukcije trase. a to je da transporter mora da ima ddpunski prostor na sredini staze.

16. Kao sto je pozllato iz tcorije sprczanja. obilazi oko ose simetrije zuba i da je njegovo konstruisanje nemogtice. ima u odnosu na njih prednosti. pa do tcmena.56) i (2. odllosno roillica se kotrlja po zubu lancanika.2. b).45 Ro). u sprcgu sa sledeCim zglobom nastupa naredni zubac zvezde (lancanika) i na laj naCin ostvaruje se kontinualno sprezanje. Valjkasti lanac pri ovakvom ponasanju.45 Ro. Potrebna visina zupca lancanika odreduje se preko radijusa spoljnog kruga zupea Rs (51. 51. zit. a znaci i visina zuba kada su dva pogonska lancanika dobijaju se manje veliCine. potrebno je koristiti lanae unutar koga su pricvrscene dopunske larnele . 2.15.upravljacki hvataci.. 2. Ona zateZe lanac u smeru ka podnozju zupca. tj.57) 1 = 1 (k +0. Kod lanaca bez supljih osovinica. Pri tome je 2 2 Rs Odakleje t ="2 ) ( +Ro· (2. a na koji deluje ukupna sila zalezanja lanca. tj. Odakle. n Z . Dva lancanika (zvezde). kao i sa supljim osovinicama (rolnicama) valjcic. tj. . a). radijus spoljnog kruga R s.15). suprotna strana lanca prellosi silu jednakll otporu kretanja lanca. postavljaju se fazno pomereni za POIOVlllU centralnog ugla zuba. sprezanje svakog zupca lancanika sa zglobom lanca zapocinje u tacki dodira ose lanca sa osnovnim krugom lancanika (SI. sto pri oslobadanjll zgloba iz spregt. Daljim obrtanjem lancanika. Hvataci se pricvrscuju za clanke pogollskog lallca (51. 2. tj: (2. zglob lanca krece se po profilu zupca i to od njegove osnove. kao kod zglobnog lanca (tako da se postize smanjeni korak sprezanja) iii se primenjuje pogon sa dva (reele tri) redno postavljena pognoska lallcanika. Nije Lesko uoCiti da je u odnosu na Ro. . sa Gusenicni pravolinijski pogonski uretlaji.58) 5 tim u vezi. kao i broja zuba lancallika (a shodno tome i precllika zvezde).56) se dobija da je sredllJem delu liJJije frase IraIJsportera sa jall/im j sa uva /W1(.15. U trenutku kada zglob lanca prilazi vrhu zupca. kao i zbog smanjenog haballja. kojom se prikazuje zub le visine. 900 mm. Kao rezultat postoje konstrukcije kod kojih je Ro do 1200 mm. Da bi se ovo izbeglo. veliCina Rs znatno vCGa (tako je za z = 6. korak je u granicama 800 . a raslojallje izmedu njih treba da iznosi . susedni lancanici 1110raju da budu postavljeni pod centralnirn uglom 21t/zn. koriscenjem jednacina (2. zahva[jujuCi smalljenju gubitaka usled trenja u zupcima.. visina zuba za obezbedenje kontinualnog sprezanja mora da bude jednaka 0. Pri odredivanju ukupnog slepena korisnog dejstva pogona.. kod koga sila zatezanja nije velika u OdllOSU na silu zatezanja [anea sa i bez supljih osovinica.5) . 2.. za ugao 2 U opstcm slucaju pri 11 redllo postavljenih lancanika. zadrzavanjem jedllakog koraka lanca. kako se zglob koji nailazi u spregu. Rastojanje 1 izmedu osa lancanika mora biti jednako u tom slucaju celom broju koraka k u zbiru sa polovinom koraka. 400 mm.. kao i usled povecallja odgovarajuceg stepena korisnog dejstva pogona. 2. koji ulaze u sprcgu sa zglobovirna iIi drugim elementima vucnog lanca. kao i u zupeirna i zglobovima lanca. a odrcduje se iz trougla AOB: Shemt: pogol/u 11(/ a) SI. Kod gusenicnog pogonskog uredaja kretanje vucnog lanca transporter a ostvaruje se pogonskim gusenicnim laneem koji se povezuje sa vucnim lanaeem preko hvataca. (S1. sa zupcem moze da prouzrokuje iznenadno ispravljanje lanca kao i uspostavljanje oseilacija lanea.15 b) R/ = 12 + R}.16. da bi se ostvarila konstalltlla brzina lanca. profil zuba prikazujc se evolvcnlom. Rs = 1. za iste vrednosti: Ro. a) cvrsto iii pomicno (zglobno . llego kada je jedan pogonski lancanik. moze se pokazati da evolventa.78 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 79 Kada je korak lanca jednak koraku lancanika po osnovnom krugu. prctpostavljaju se vrednosti gubitaka usled trenja u lezajima vratila lancanika.valjkaste osoviniee istog precnika.\lJIika korakom lanca jednog lancanika u granieama 300 . krece po zupcu lancanika navise. Prj tome zub postaje lanji ka vrhu. b). a kada sn dva lancanika..

59) nalazi da je jednacine Primenom sinusne teoreme dobija se da je casa Posto korak hvataca mora da bude deljiv sa korakom pogonskog lanca.(c:eni Tako se koriseenjem (2. 2. . . -. gde je i-ceo broj Na taj nacin. Pri uglu nagiba ~1 izmeau ose pogonskog lanca i ose vucnog lanca (S1. SI. sto pIOuzIOkuje stvaranje u lancu dopunske impulsne sile. na primer. mora se obezbediti kontinualno sprezanje. brzina pogonskog lanca vI' odreduje se prema jednaCini (2. (2. /" f • P vcos(a + ~l) casa . vee se menja po odreaenom periodicnom zakonu. duzina navedene deonice lanca zayisi od toga da Ii pogonski i zatezni lancanik sadrze paran il! ne17aran broj zub~ i kako su rasporeaeni sinfazno iii antifazno. 51. sto se ostvaruje. <BAC=900-{a + ~l) Na taj naCin.2. .16 Sheme gusenicnih pogona so hvataCima koji su pricl>r§ceni a) .2. pri zadatoj brzini vucnog lanca v.59). . Pravolinijski usmerena sina postavlja se paralelno poduznoj osi vucnog lanea iIi pod odredenim uglom prema vucnom laneu. kao i ravnomeran izlazak hvataca iz sprege..t--+. V1 "PC IJ ~ 51. ) • \\ 0) ""11 . -.2. I (2. Meautim.16.. b) . -. postavljene pod uglom prema poduznoj osi vucnog lanca (S1. primenom zglobnih hvataca i profilisane sine (S1.17 Shenw guseni(nog pogOl1a sa hl'a!a(ima koji su (Yrrsro priCI'r.59) ~. Radne povrsine hvataca mogu biti pravolinijskog iIi krivolinijskog profila.60) v vp sin(90o+a) odakle je v sin[900-(a+~d]' tp =!. to se karak hvataca til nalazi iz sledcccg uslova: u periodu kada se vucni lanac brzinom v premesta sa korakom tl. b) <ACB=90o+a. b). 170gonski lanac brzinom vI' 17remesta se sa korakom tho Prema tome. U dlju smanjenja neravnomernog obrtanja.cvrsto. 2. Prema tome. Ako je zadat korak vncnog lanca tl.korak pogonskog lanca . radne grane hvataca koja se nalazi pod uglom a izmeau komponente v1 i upravnog pravca na osu pogonskog lanca.17.18 duzina deonice lanca izmeau zubaea pogonShenw gusenh'!nog pogonskog urectaja skog i zateznog lancanika ne ostaje konstantna. prema zadatom koraku vucnog lanca odreauje se potreban karak hvataca.17). U tom slueaju brzina vucnog lanca v jednaka je geometrijskom zbiru brzina pogonskog lanca vI' i zgloba vucnog lanca vI.~?=P.80 Transportni uredaji Opilta teorijska razmatranja transport nih uredaja 81 Na radnoj grani pogonski lanae se usmerava duz pravolinijske iIi profilisane (jednostrano iii dvostrano) sine.h.+. .-_. 2. odgovarajuce konstrukcije.61) =-"""':--'-':':" . za vreme dok se lancanik okrene za jedan zub. / ! . Kako pokazuju istrazivanja./' : .r. a ponekad im se daje i oblik kukica kopCi..zglobno Pogonski lanac zbog male duzine u odnosu na vucni lanae transpartera odlikuje se cinjenicom da su njegove odgovarajuce tacke cesce u obrtnom kretanju i vise su sklone frikeionom i zamornom habanju. to je: th = t I cas( a + ~1) (2. vazi proporcionalni odnos: ~ 0) cy mv A . Razmotrice se jedan od cesto primenjivanih tipova gusenicnog pogonskog ureaaja: pravolinijski lanac sa cvrsto pricvrscenim hvatacima pravolinijskog profila kreee se duz pravolinijske yodice. . a 17rema njemli . pogonski lancanik transmisionog pogonskog lanca treba da ima sto je moguce veCi broj zubaca.

na primer: 15. kao 1 usl~ed ~remestanja mase tereta i samog transportera. Pri konstanlnoj ugaonoj brzini pogonskog Iancanika (iIi kotma sa pravolinijSklI~ grana. na kraju perioda sprczanja.ma).18. al = 0.62) gde je <p . Brzina i ubrzanje lanca za navedene polozaje lancanika imaju sledeee vrednosti: Polozaj 1: V = RWCOS(!!:)'' 1 2 Polozaj 2: Vj :::: R = Vmax. Izuzev uzd~zlle dmal11icke sile koja dcluje na Janac. zub 3 sa zglobom 3~ itd. Vucna sila predaje se preko zuba 1. u tacki nailaska lanca na lancanik deJuje dinamicka sila koja je nsmerena pod uglom ka osi transportera i prouzrokuje udar prilikom sprezanja svakog narednog .. konstalltna je i obimna brzina zuba Va = Rw (ovde je R . visina hvataca. DaIjim okrelanjem lancanika zub 2 ulazi u spregu sa zglobom 2~. vee i na mestima nailaska na lancanik. 2. iz uslova obezbedenja neprekidnog sprezanja I s. Dinamicke sHe koje deluju na vucni element transportera sa lancem . b. b). ako se sma Ira da se lanac krece priblizno translalomo. pokazani su na Sf. a). 2. deJslava izazivaju u vucnol11 lancn pojavn zamora. ukupan broj karika pogouskog lanca odreduje se kao pro~zvod. iii pri parnom braju zubaca lancanika i njihovim antifaznom rasporedu (S1.:uba lancanika sa zglobom lanca. mellja se po zakOllU sinuslle teoreme: dv 2 . Utvrdeno je da je najmanja tj.~era~nomernost kretanja VUCllOg elementa uslovljava nastanak u njemu dinar~Ick1h sIla. sto su veca ubrzanja pri periodicllom kretanJu. . DinamiCke siIe ne same da.17.. ne same duz radnih dconica. Oni se mogu posta viti :acunskllll p~tem III graficki iz crteza. koji obrazuje radijus 01 i osa Oy. brzina lanea VI menja se tokom perioda zaokreta lancanika za ccntralni. Zbog toga se pri odredivanju dll1anlJckl~ siia kOJe ~eluju na vucni element poprecne oseilacije ne uzimaju u .1ilkon sprezanja) po zakollu kosinusoide (S1. dva nep~rna broja: broja hvataca i broja clanaka lanca iZl11edu njih. Ubrzallje lanca af za isti period.6.33. at =-=-Rro sm<p. 2.19. koji odgovara jednom koraku lanea tl (J. vee' se samo u proracun uZlmaJU uz d uzne oseIlacIJe. za koju je hvatac pnevrscen. povezam ~~ odgovarajueim geomctrijskim odnosima. koji se ostvaruje metodom "obilaska po konturi"). ona se periodicno men]a (pulma) po odredenom kinemalskom zakonu. ugao nagiba pogonskog ~anca prema osi vucnog lauca rh. jer kod ovih 05e~laClj~ u~eSl~U]e n. Na S1. 2. oscllacije se ne prenose na dugacku deonicu lanea.25. Pri kO. odreduje se iz izraza VJ = Vo cos <p = R ro cos <p . srediSni ugao ex. Takvi prolzvodl1110gU bItl. a). a koja je posledica lleravnomernog kretanJa lanca. ako se zane mare elasticna svojstva lanca. v •• v .radijus pocelnog obimnog kruga temena lancanika). U oba slucaja braj brika pogonskog lanca dobija se kao neparan.cavaju ukupno dejstvo poduine sile na vucni element. koji ulazi u spregu sa zglobom Ianca 1~.lslantnoj ugaonoj brzini lancanika ro. a na pocetku sledeceg perioda (3). 2. dode u kontakt sa zubom lancanika (pogledati S1. pove.:znatna masa transportera i lereta.27. pre nego sto karika lanca. dt (2. 2.19. pri prameniugla <p u grallicama od -~ do ~. da sila zatezanja lanca pri silasku sa zuba bude po 1110gucnosli l11inimalna. utohko veCih po velicini.82 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 83 . Kada je veca brzina lanca ovi udan mogu ~a pncl:le razaranje zglobova. a tak~de 1 bro] hvataca ceo broj. Ugao nagiba radne grane hvalaca usvaja se tako. Ukohko je rastojanje izmedu hvataca jednako celom broju karika.19. .promenljivi ugao. Odredivanjem dinal1llC!e slle mogu se tacnije proracunali dimenzije vucnog lanca (u odnosu na proracun pl:ko ~tatIckih sila. nakon zaokretanja za polovinu centralnog (sredisnog) ugla ex (2) i konacno. a) iii pd nepamol11 broju zubaca i njihovom sinfaznom rasporedu (S1.. 2. 39 ltd. brzina kretanja lanca ne oslaje konslantna. razmatranJe (zanemaruJu se) . a koji odgovara jednoj karici (clanku) Ianca . Poloiaj 3: .21.63) Tri polozaja lallcanika ito: u pocetnom trcnutku sprezanja (1). pokazana je' shema naiIaska lanca na lan~anik iIi kotur sa granama (laka i teska strana). Rastojanje izmedu osa pogonskog i zaleznog lancanika. a takode i rastojanje izmedu hV~laca. 35. . najpovoljnija za lancanik promena duiine lanea lzmedu zubaca lancanika i to. Na taj nacin.18..l~b~~nog IZlasb hvalaca iz sprege. (2.. Brzina lanca. Trajanje perioda neravnomernog kre:anjil l~ll(~a Jedllako je vremcnu za koje se pogonski lancanik zaokrene za centrall1l (sredlsnI) ugao. a takode i da ostvare poprecne oscilacije l~nc~: M~dutm~. vec i usled uzastopl1lh.

mase del ova transp'Ortera i tereta koje se nalaze na transporteru i koje se kreeu ubrzanjem almox. proporcionalno sa drugim stepenom brzine. tad a treba primeniti lanae sa kratkim clancima (karikama) i lancanike sa veCim hrojem zuba.<:uba na lancaniku (fadi ogranicenja njegovog precnika). ako je to moguee (odnosno veeeg precnika). (2. Masa lanea zavisi od niza faktora. tj. istovremeno sa ulaskom u spregu zuba lancanika sa zglobom lanca. mtr i mt .. ukljucujuCi i silu zatezanja lanea na me stu nailaska na lancanik. U ciiju obezbedenja dovoljnog veka Tada transportera nije potrebno poveeavati silu koja deluje na lanae za neku propisanu vrednost.64) koeficijentom Cl 1. ako se uzme u obzir da je Sf. pri konstantnoj brzini i precniku lancanika. vee sarno neki njen deo.:lanka lane a ne utice ukupna masa pokretnih del ova transportera. a sto se u jednaCini (2. .64) uzima U obzir preko kocficijenta C2 ~ 1.koeficijenti masa pokretnih delova tTansportera i tereta. u zglobu lanca nastaje poprecno dinamicko optereeenje usled sudara zuba lancanika sa zglobom lanea pod uglom a/2. 2. masi lanea i masi tereta koja je usmerena nanize.maksimalno ubrzanje lanca transportera.65) Pmax = C1 (m. m/s. visestruka poduzna i poprecna dinamicka optereeenja izazvana dinamickim naprezanjima clanaka limea i zuba lancanika. Prema tome sledi da je kod transportera sa dugackim clancima lanea (koji se primenjuju u cilju smanjenja rnase. njegovim ugihom izmedu tacaka oslonaea (obrtnih mesta na konturi transportera). 2. m.19 Shema kretanja tonea po {anconiku 2 3i1 2 3 Maksimalno poduzno uhrzanje lanea jednako je Rei sin (a/2). U vezi sa elasticnim osobinama lanea. Teret kod nekih transportera (na primer kod koficastih elevatora) transportlJje se zajedno sa lanecm. . ubrzanje lanca u uzduznom smeru trenutno se poveeava do vcliCine 2almox . sa malim brojem". Ako se u cilju poveeanja kapaciteta transportera zahteva poveeanje njegove brzine. u trenutku kada zub lancanika ulazi u spregu sa zglobnim lancem. Odavde sledi da je najveee ubrzanje lanea (a shodno tome i najveea poduzna dinamicka sila) pri nepromenjenom hroju zuha lancanika i jednakom koraku lanca. a i b). neophodno smanjiti odgovarajueu radnu brzinu. na kretanje ceonog (. gde su n v .84 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih ureilaja 85 almax . Prema tome. koji se ohuhvata u jednaCini (2. 60v ztl Dinamii'ke sile kaje defuju na vucni lanae.20 Dijagram hrzine i ubrzanja vuc"Ynog [anca (J)=-' nrc 30 ' n=--. koje ucestvuju u kretanju. mogu posluziti kao uzrocnik njihovih deformacija. f! korak lanca pri sprezanju.r + C2mr) almox. ohrnuto je proporcionalno broju zuba lancanika. Maksimalna poduzna dinamicka sila odreduje se iz izraza (2. 1 Sf. min-\ . 2. Ovo predstavlja uzrok nastanka u laneu uzduznih dinamickih optereeenja.srednja (radna) brzina lanca. relativno U odnosu na premestanje transportera. a kod drugih (na primer kod grabuljastih transportera). a direktno je proporcionalno koraku lanca.64) gde su. kao i cene lanea).ucestanost obrtanja lancanika. Kao sto se moze videti sa dijagrama brzine i ubrzanja vucnog lanea (Sl. Energija sudara proporeionalna je kvadratu brzine zuba (v/) .20. nalazi se da je z Usled velike ucestalosti obrtanja. C] i C2 .broj zuba lancanika. pri konstantnom precniku lancanika.

Od obrtnih masa prakticno treba uzeti u obzir rotor elektromotora. zupcanik. oV IOO . koje zavise od vclicina mas a koje se krecu. br:. a obrtnog momenta i snage motor a P na SL 2..prenosni odnos mehanizma pogona. kao po pravilu. '"" M. mm M ..rolni.. b) .21). n .. Translatorno se krece citava traka.22. V al at 2. .. -::.68) EDd Mm '= iV/sf + JVIdin '= const. Pustanje u pogon i zaustavljanje transportera Prilikom pustanja u pogon i zaustavljanja transportera.? ~ -.moment inercije svih masa transportera koie se krecu translatorno i obrtno. sveden na vratilo motora...:. Kod transportera sa vucnim elementom. kao i ubrzanje pri pravoliniskom kretanju. JE const. = iTCn Tada je dm 30tp . a reele kod plocastih iii viseCih transportera Ciji su vucni elementi znatno manjih brzina. kincticka energija pokrelnih masa se apsorbuje. fl.precnik pogonskog dobosa (zvezde .2. Moment molora u periodu pustanja u pogon jednak je zbiru njegovog slatickog i dinamickog momenta: Mm'= MSf + Mdin. odnosno naknadno ukljucenog otpara u kolo rolora. pJatno transportera. ". Za tacnije proracune moraju se uzeti n obzir takode i mase: dobosa. b. kao i druge delove na vratilu motora vclike ucestanosti obrtanja (spojnica. pri pustanju transportera u pogon.'" ". a. E ugaollo ubrzanie vratila molora u periodu pustanja motora u pogon).ucestanost obr. a prema tome i vreme perioda pustanja u pogon.21 Meh(fnh~ke Sf. koji se pustaju u pogon preko reostala.. U tom slucaju.66) at = 2i ' Mdin '= '= (2.. i . U periodu pustanja motora u pogon saopstava se dopunski rad posto se masama saopstava kineticka energija. """ 6IJ .86 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 87 Dijagrami ubrzanja i brzina u tom pcriodu prikazani su na SL 2. naprotiv. kocione delove). Ispitivanja dinamickih procesa izvode se obicllO kod trakastih transportera veCih snaga.. a takode i mase pOkretnih i nepokrelnih valjaka .67) gde su: Dd .22 Dijagram ubrzanja. tako i od dopunskog (dinal1lickog) momenta motora u tom periodu. kod kojih se traka krece vecom brzinom. Kod trakastih transportera velikih snaga ugraduju se. • IS(} 1/ 100 rJ/ ~ II I J 40 r--li tiT & [7 . 2. zupcastih sklopova kao i delova prenosnog mehanizma. asinhroni elektromotori sa faznim rotorom. Ugaono ubrzanje./ r--. deo ovih mas a ima translatorno kretanje. tako da je moguce da se smatra da.'" '"'" aJ --------- t P / t 'II. p- IX k ~k V.brzina vucnog elementa pri ustaljenom i translatornom kretanju. kao elementi za kretanje. u preJaznim rdimima rada.P """ M V. - . jc konstantan: (j)=- nn 30' gde je CO .~ ~ l I\./ . -1 tanJa motora. kao i ubrzanja (pozitivne iIi tlegativne vrednosti). Dinamicki moment motora je Mdin '= JO £ (gde je J . na vucni clement osim statickih deluiu takode i dinamicke sile.7. a trajanje period a pustanja u pogon nn t =-=-""'-p at 30£' gde je v .e asinhrDl10g %/oJ'u sa j'a:nim roforoJn Pri jednako ubrzanom hetanju je Pustanje u pagan trallsportera. zavise kako od veliCine pokretnih masa.ugaona brzina rnotora u periodu pustanja u pogon.lancanika).inD. odnosno niegovog kretania. u periodu zaustavljanja. a drugi deo . uhr/nog momenta i sl/age mororo u periodu pUSlunja u pOgOll karakleristi/. (2. ti..22./ t SI. vucni clementi. 2.'t.. ti.- ).obrtno. Ubrzanje pri pustanju u pogon v (2. moment puslanja u pogon varira u neznatnim granicarna (SI..

osim obrtanja i premestaju translatomom brzinom transportera. tada se pri vecem obrtnom momentu motora narusava odredcna kinematska veza izmcdu ovih vratila.J:.stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma od pogonskog vratila transportera do vratila motora. g gde je L duzina transportera. Na pogone kosih transportera sa vucnim elementom postavljaju se." i jacine struje 1.ugaona brzina motora u periodu pustanja u pogon.. ovde je qv sila tezine obrtnih delova valjaka po jedinici duzine transportera. fDd zamenom vre d ' za al na osnovu izraza (2.-+J £.translatornih delova. Ovi izrazi daju mogucnost da se odrcdi sila najvcceg zalezanja u traei i vreme trajanja perioda pustanja u pogon t r . 2 navodi se u katalogu motonl. N/m.. U tom slucaju. u periodu pustanja transportera u pogon. Ako se kretanje ostvaruje peko pokretnih valjaka koji se.76) Kod asinhronog motora sa faznim rotoTom struja pri pustanju motora u pogon iznosi J = (1.75) gde je OJ . Kod transportera kojim se materijal premesta nanize. Kod transportera kod kojih se teret transportuje navise. . valjci krecu brzinom koja je jednaka translatornoj brzini transportera.. korniea iii ustavljac sluze za sprecavanje proizvoljnog kretanja transportera u suprotnom smeru pod dejstvom poduzne komponente sUe tezine tereta opterecene grane.translatomih i obrtnih masa transportera.77) Velicina u srednjoj zagradi predstavlja moment inereije pokretno . zvezda . kao sto se moze i uociti. tada se. moment sila koje deluju na pogonsko vratilo u smeru suprotnom od radnog uredaja. jaCinu s1Iuje I i trajanje perioda pustanja u pogon tp.. a koja se menja po pravolinijskom zakonu. Na vratilu motora sila Sdin stvara moment M'din = Sdin D2d (qt +2qo) La l (2. tada u izrazu (2. Zamajni moment rotora elektromotora GD Moment inercjje motora je g 4g (2. ukljucivanjem u proracun vrednosti maksimalnog momenta pustanja motora u pogon Mm. 2 4gi TJ 4g 2 J Zallstavljanje tmnsportera.68). at = 2i nostl ' nalazi se da je (2. dobija se da je . Navedeni izrazi povezuju maksimalnu silu zatezanja vucnog elementa Sma. velicina P dostize maksimalnu vrednost na kraju perioda pustanja u pogon. ITJ (2. tp: (2.. automatski kocioni iii zaustavni uredaji.88 Transportni uredaji Opsta teorijska razmatranja transportnih uredaja 89 (2.2) I. Ako se ta vrednost srednje zagrade oznaci sa Jsv..' moment pustanja motora u pogon M. dobos): (2. kao po pravilu.69) u zagradi treba da bude (qf + 2qo + qv). Ako se vucni element premesta preko stacionamih valjaka i ako se priblizno celokupna masa obrtnih delova stacionarnih valjaka moZe smatrati da je rasporedena po obimu valjaka. jednak je proizvodu razlike poduzne komponente sile tezine tereta i sHe otpora koja deluje na vucni element.... Kod transporter a sa premestanjem tereta navise.71) Ako je J moment inercije drugih elemenata koji se nalaze na vratilu motora. 2.72) '1' 11. na poluprecniku radnog pogonskog elementa (kotur.lancanik. svedenih na vratilo motora. Promenom po zakonu prave.. pa masu obrtnih del ova valjaka treba smatrati kao masu pokretno .r Prj tome se vrcdnost strujc Jusvaja prema ukupnom otporu reostata.69) Smax = Sst + Sdin = Sst + .73) La D GD M . kocnica sluzi za-"precavanje nekontrolisanog kretanja transportera.70) gde je T1 . tada je ukupni moment na vratilu motora u periodu pustanja u pogon m J GD 2 =-- (2.74) Sila koja deluje na vllcni element transportera u periodu pustanja u pogon: Snaga motora u periodu pustanja u pogon odrcctuje se iz izraza (2. Kod horizontalnog transportera kocniea se ponekad ugraduje radi smal1jenja perioda "zaleta" (kada su male sile otpora koje deluju na transporter).M st + [(qt +2Qo) t d +--.8 . proracun se obavlja prema maksimalnom momentu koji se prenosi spojnicom. Ako se na vratilo motora ugradi klizna spojniea kojom se obezbeduje da prenosnik na pogonskom vratilu transportcra ostvari obrtni moment koji ne prelazi zadate granice.

l:gUa mas~ koje se krcell translatorno.80): 1z izraza (2. kao i pokrctnih dclova transporlera.i ) v2 = 0] .. a prenosni odnos izmedu vratila motora i pogonskog vratila transpOrlera iZllosi "i". uyodi se na dcsnom delu jcclnnCine (2.njegovu vrednost iz jednacine (2. Ako se uz iZVeSI1U ap1'OkslmaCijll z<1nemari dclovanjc obrtnih masa[:L( E= w vw (2. U prakticnim proracunima mogu se uzeti u obzir samo momentl mercije 1'Otora motora i elemenata koji su postavljeni na vratilu motora.83) je prvi clan 1evog del a jedllaCine . vee 5e zaddava i cla radi u oclredenom rezimu. ako su poznate mase i momenti inercijc pokretnih delova lransportera. uz odrcdenu aproksimaciju mozc se srnatrati da je 11m 1.25). LITERATURA: [45] . Pri tome sc za odreaivanje potrebnog momenta kocenja Mk na vratilu motora moze primeniti jednacina (2.malno zatezanje u gornjoj tacki optereecne grane (ako je G z .80) . ~ 0 J. nakon iskljucenja motora . Ako se kocnica nalazi na vratilu lllotora.15). 1. obrnuto proporcionalan duzini hoda transportera. pri pustanju transportera u pogon da je konstantan.translalorna ubrzanja [creta i delova transportera. vee kao sto je uobicajeno.1 ". lj. 2gsK (2.prccnik radnog.78). moguee je eksperi:nentaino odrcclili ukupni kocficijent delovanja olpora w'. odnosno ustavljac nc nalazc na pogonskom vratilu transportera. kao i duzina hod a nakon iskljucenja motora.77) i (2. tada je staticki moment na kocnici iii ustavljacu (281) Prilikom izbora duzine puta kocenja treba uzeti u obzir ne same cksploatacioni zahlev.tada je gde je CD - ugaona brzina obrtanja vratila motora. nn vralilu motora (iJi na vratilu na sredujem delu linije trase transportera). apsorbuje se kineticka energija lereta. koji je postavljen u donjoj tacb lransportcra) za transportere sa uepokretaim valjcima iznosi Smax == Sst +Sdill == i (2.kineticka energija obrtnih masa. a urnes to E . tokom odredenog vrClllcna (na pUlu oclre(lcne duzine).78) gde je 11m . Obicno se unapred zadaje duzina puta s na kojoj mora da se ostvari prikocivanje transportera.74) mnozilelj C (orijentaciono je c = 1.' Cije maksi.. kocnicom se ne zaustavlja same transportcr zbog nekontrolisanog kretanja.hoda "zaleta". 8 prenosni oclnos izmedu toga vratila i eeonog pogonskog vratila transportera iznosi "i". Pri tome ostaju konstantnc i negativnc vrednosli ugaonih ubrzanja vratda i linijska pokretno . koe[lciJcnt K UZima u obzir povecanjc ukupnog olpora transportcra uslcd otpora na krajnjim tacka~na (K ~ 1. a kada su dva transporter a jcdnakih duzina "zaleta".79) 1z izraza (2. vee i prcoptereeenje vucnog ele1l1Cnl~. odnos koeflcljenla otpora proporcionalan je sa kvadratom oclnosa brzina.kincticka enc.84) moze se zakljuciti da je kocficijcnt otpora WI'. (2. drugi . 2 . s-1 W=--. Ako se kocnica. . to su llbrzanja na pravolinijskom putu "a" i ugaono ubrzanje E po svojim apsolutnim veliCinama (qt + qo)LCin0 -wcos0 (2. m.slcpcn korisllosti prellosllog mchanizma izmcdu vratila. n kod lrausportera vclikih kapacitcla i velike brzine preporucujc se poseban nai'ill izvooellja proracunu.83) U izrazu (2. kao i u razmalranom slucaju. Kod transporlera kod kojih se tcrct tratlsportuje nanize. Kod pojednostavljenih proracuna ovo je moguee uzeti u obzir tako Slo sc unekoliko povceava kocioni moment.s!la tezme tereta zateznog urcdaja. li.90 Transportni ureaaji OpStu teorijska razmatranja transportllih ureaaja 91 gde je Dd .73) u kojoj umesto M st treba zameniti njegovu vrednost iz jednacina (2. od llormalnih radnih vrednosti v do nule.82) Kod horizontalnog transportera duzina slobodnog hoda nakon iskljucenja motora odreouje se lako slo se izjednacava izraz za kineticku energiju pokretnih masa transportera sa radom sila otpora na duzini slobodnog hoda lransporlera: (c + 2c )Lv 2 It 10 2g +" ~ == W s = K(q/ +2qo)Lw s. put kocenja u periodu zauslavljanja s (m). 2s (2.83). tc se si1odno tome njihove brzine smanjuju po pravolinijskom zakonu promcnc. pri istoj radnoj brzini I'. pogonskog elementa.84) Od obrtnih masa treba uzeti u obzir masu (moment illcrcijc) 1'Otora motora. tj. Ako je period zaustavljanja transportera jcdnak la (s). a takoae i masu stacionarnih iIi pokrelnih valjaka transporlera. kocioni moment moze se smatrati. kao i eltiomellata koji su postavljeni na vratilu lllotora.

kom iz bunkera. a ponekad i komadnih tereta. koji su madusobno razmaknuti na I = 0.dodavacem).25 ". a razlikuje se od pretovarnog transporter a po tome.dodavac moze biti horizontalan iii kos. Prosipanje materijala je malo jer se sprecava oklopom transportera . relativno mirnom i besumnon radu. horizontalnom iii kosom transportnom trasom. a moze da se nabaeuje "hrani" bunkers kim samoutovarivacem (trakastim transporterom . Ipak ne moze se prenebreCi cinjenica da se trakastim transporterom ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnoloskog procesa pretovara. povratne grane nema nikakvih oslonaea. odnosno ugradnjom bocnih straniea. 0. jednostavnom odrzavanju itd. v = 0.1. a kod dnevnih kopova i do vise kilometara. Nalaze primenu za prenosenje rasutih materijala. Matedjal se nasipa utovarnim oln. od 5 m.3 m.dodavai'a.3 mis. dok ispod neoptereeene. sa manjim uglom nagiba (10° '" 28°). TRAKASTI TRANSPORTERI 3. sto je optereeena grana oslonjena na kliznu sinu iIi veCi broj oslonih valjaka. dodavaCi (pomoeni transportni uredaji). Brzine kretanja su male. koje se ogladaju u: jednostavnosti konstrukeija. ostvarenju velikih duzina transporta materijala. odnosno nabaeiv~nje materijala na transportnu traku transport era. velikom kapacitetu. Trakasti transporter . 0. a veei kapaeitet ostvaruje se nanosenjem debljeg sloja materijala.. a koje se kreeu u sirokom dijapazonu. do nekoliko stotina metara. Dodavac ima bocne straniee te deluje kao transporter u oklopu. DodavaCi se primenjuju za trans- .Trakasti transporteri 93 3. vee se II tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uredaji. Razlog siroke primene trakastih transportera lezi u cinjeniei da je ovaj oblik neprekidnog transport a praeen citavim nizom prednosti. Osnovne napomene trakastim transporterima 0 Trakasti transporteri se najcesce primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva.1 .. za nasipanje.

poljoprivredi.noseca i donja .! .1 Shcmot.porfera Pogonski dobos ostvaruje obrlno kretanje preko elektrol11ora 7 i reduktora 8. -+- ~" J S1. elektroprivredi. gde noseCi (gomji) deo trake nailazi na dobos. RcguIacija dovodenja materijala na traku transportcra .element masine.l:. a drugi je zalezni.---+- .1) preko kojih je prebacena beskrajna. prema nacinu osl varivanja pogona transportcra. prel11a razliCilim kriterijumima ito: prema obliku transportnc trake. obicno na kraju. koji sprecavaju stvaranje velikih ugiba transportne trake. 3. prehrambenoj industriji itd. elasticn3 traka 3. Trakasti transportcri primenjuju se i u unutrasnjem transportu iii za pretovar u mnogim privrednim granama.~ S~ 5 - ~. b) SI. Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja dobosa 1 i 2 (St. metalurgiji. Traka kod ovakvih lransporlnih uredaja jc ncprekidnog dejstva i istovremeno je vucni i noseCi uredaj . na primer: u gradevinarstvu. b. Rasuti materijaln3sipa se na traku kroz Ieyak 9. 2 . dok se obe grane transporlne trake (gomja .dodavaca oslvaruje se kliznim zatvaracem iIi promenom brzine trake. primenom vage i s1. C Ob/lei Iruku tra/. Kombinacijom mehanickih urcdaja za hranjenje transportcra sa aUlomalskim uredajima.:o.. Moze se sprovesti vise klasifikacija lrakastih transporlcra. 3. rudarstvu. livnicama..:aslili Iransportera .\Ki prikaz trakas/oR Irall. PoveCilUje obLlhvatnog ugla trake oko pogonskog dobosa ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski dobos). Jedan od dobosa je pogonski. moze se oslvarili potpuna mehanizovanost tehnoloskog procesa lrakastim transporterom. fabrikam3 cementa.povratna) krecu preko valjaka (rolni) 4 i 5.2 a. 3. dok strugac (cislac) 11 skida sa trake evcntualno nalepljeni materijal. a eventualno i sitnokomadnih tereta. prema nacinu istovara l11aterijala sa trake itd.94 Transportni uredaji Trakasti transporteri 95 port zrnaslih materijala. prema tipu i vrsti trake..

Povecanje ugla obuhvata ostvaruje se tako sto se OSilll pogonskih dobosa (A) ugraauje i otklonski dobos (C) (skrctni dobos) Sl. olucastc i spccijalnog oblika.2.3 a. Na S1. c) 3.3.prikazana su razliCita konstruktivna resenja sistema pogona i ostvarivanja potrebne sile trenja izmedu pogonskog dobosa i trake. c. e Vrsre pagana trakastih tronsportera . 2. tako sto se povecanjem ugla obuhvata povecava i sila trenja izmcau dobosa i trake. kao i transporlnih duzina. c. a 5s . 3. e. za ostvarenje kosog transporta veCih uglova uspona. b . b. 3. Prema obliku. 3. Sl.pogonski dobos.. S1.2.3. 3. Na SL 3.prikazan je trakasti transporter sa olucastim profilom trake.prikazan je shematski horizontalni transporter.istresanje materijala u bunker ostvan* preko dva kraka (sa obe strane). b) sa istovarom materijala duz raspona trase transportera. b) sa metalnom trakom.prikazana je specijalna gum en a traka pravougaonog profila. Na SL 3. e): a) pogon sa jednim pogonskim dobosem. a. 4. 3 . gde posebna zatezna traka (TI) pritiska radnu traku transportera (T) na pognoski dobos (A). 3. Transporteri veCih kapacitela. oj d} b) c) Na S1. d. 3. na taj nacin ostvaruje se i veCi kapacitet. tako da iznosi U =350° . SL 3. kada ugao obuhvata iznosi Umax = 180 . A2) ugao obuhvata se povecava. bez obzira sto je slozenija konstrukcija noseCih valjaka. 4 . b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a) sa ist()varom materijala na krajnjem dobosu.prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz slcdeCih elemenata: 1 . b .4.reduktor. a na SL3.. bilo povecanjem ugla obuhvata.96 Transportni uredaji Trakasti transporteri 97 1. kao i velikih transportnih duzina transportovanja materijala. d. bilo povecanjem pritiska izmeau trake i dobosa. pomocu specijalnih kolica za skidanje mat~rijala sa trake i c) sa pluznim skidaCima materijala sa trake.sa pritiskajuCim dobosem (8) koji preko op1llge pritiska traku na pogonski dobos (A).3. 51.elektromotor. izmeau dva dobosa. tako sto materijal sa obe strane trake transportera pada. Kod ureaaja sa dva pogonska dobosa (AI. c.ravoa traka. transportne trake mogu se razvrstati na sledece oblike: rayne. kao i sa veCim uglom nagiba.2. a . zahtcvaju ugradnju motora velikih snaga. kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za ostvarivanje pogona. a. je sistem pogona sa jednim pogonskilll dobosem (A). 3. c . d) sa jednim pogonskim dobosem i sapriteznim valjkom. Urectaj se sastoji iz dva dobosa koje obuhvata traka i pri prelazu trake preko gornjeg dobosa istresa se materijal sa trake u bunker. e) sa jednim pogonskim dobosemi sa priteznom trakom. te stoga je mnogo ceSca primena trakastih transportera sa olucastim profilom trake u odnosu na rayne trake. a. Prema vrsti pogona (SL 3.3. pri njenoj jednakoj sirini sa ravnom trakom.sila silazne trake sa dobosa. 3. a konstruktivno se tako izvode da se prilllenom slozenijih uredaja. 3. ~) pogon sa jednim pogonskim i jednim otklonskim dobosem (skretni dobos). a . Olucasti profil trnke. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom. c) sa dva pogonska dobosa. U ovom slucaju se praznjenje . a time i mogucnost primene motora vece snage. i duZ linije trase transportera pune se odgovarajuCi bunkeri. e . a. Na SL 3. h.3. dul. Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije noseCih valjaka.4.3. 3. 2 . Za ostvarivanje istih zahteva izraauju se pogonski ureaaji dobosa prema SI.4. b i c. obezbeauje vee a sUa trenja. a. sa naboranim ivicama i pregradama. d.mrezastom trakom. sa metalnom . cije linije se moze prelllestati ureaaj za istovar materij ala sa trake.sila nailazne trake na dobos. b. c. konstruktivno se izvode prema S1. ocigledno obezbeduje veCi kapacitet transportne jcdinice. 480°. Na Sl. d . 3.3. c. b. Prema nacinu istovara materijala sa trake (S1. a takode je i manje prosi· panje materijala sa olucaste trake. posto je U = UI + U2· Trakasti transporteri velikih kapaciteta. Na S1. die. a to je istovremeno i najjednostavniji pogonski ureaaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i manje snage pogona.shematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarolll materijala sa trake na krajnjelll dobosu.3 je 5n .2.3.

Teret se stavlja na traku POll)ocu utovarnog uredaja (SI. Ako je malerijal raVllomerno rasporedcll na traci duz eilave linijc trakastog transportera. Pokrclni lransporteri koji su duzi oel 5 111 nalaze se obieno na lockoyima.4. a mana mu je sto dosta haba traku uslcd klizanja maLerijala. 3. b manje habn traku ali se ne moze primenili za rad kada se transporluju komadni lereli. 3. izmedu materijala i Lrake (ugaa nasipanja). Pluzni skidac je jcdnoslavllc konslrukcijc..4 i'r. 3. cak i veCi od ugla trenja <p. b i c iIi na kraju transporlera preko pogonskog dobosa. SI.1. 3. rad. Istovar materijala sa transportera vrsi se na bilo Sl. c. 3. 3. mogu se premestati duz linije trnnsporlera bilo rueno. Dobosni skidac materijala sa trake. 3.2 . 'frakas(j transporleri mogu bili s(acionarni ili pokretni. te je potrebno za svaki poseban slueaj prethodno proveriti vrednOSl nasipne gustine matcrijala koji ce se transportovati trakastim transporterom.5 Praklicllc dozvoljene vredllosli ugla nagiba za glatku gUl11ellu traku (8) i ugao nasipanja matcrijala (~) navedene su u tablici 3. pa zbog . SI.4.4. zbog ugiba izmedu susednih nosecih cle111enala. a moze i pomocu pogona same trake.\fe iI'U/1spor[cru pre. ako su manjih duzina. S!.4. a) b) '. u slucaju da je hrapava noseca povrsina trake. 5 15 111..22) Jr. S1..4.5 i pri lome se moraju nzeti dodalni otpori koji se stvaraju pri skidanju materijala sa trake. zbog toga sto je slvarni ugao nagiba lralw u okolilli noseCih valjaka Yeci.!O llu61111 iSfOI'UI'(/ malenju/o U slucaju da se maLcrijal skida sa lrake ncgde na sn.) Sf. Pokretni transporleri obieno imaju za promenu ugla nagiba koji mora da bude za 7° . "J. a. a i h) koji se montira na noseCi ram transportera. tako i dobosni skidaei ugradeni na kolicimn. prilikom izbora pOlrebnog pogollskog elektromotora transportera. Ugao ugiba pluznih skidaca obieno iZllosi (0. Ugib trake je vcCi ako je traka manje zategnuta i ako je vece rastojanje izmedu valjaka.:dini trast: izmedu krajnjih dobosa. kao i nasipne gustine nekih rnaterijala koji se najeesce lransportuju p (tlm\ mcdulim vrednosti za p su sal110 orijenlaciotlc. 1011 manji od ugla trenja izmedu trake i terela koji se prelovara. koji se mogu posta viti i na kolicima. primcnjuju se skidaCi (grcbaci) pluzllOg oblika.: : kome meslu preko istovarnog uredaja.92 Transportni uredaji Trakasti transporteri 99 ij .. ugao 8 moze cIa bude i lleSto veci. 3. odnosno pomocu posebno ugradenog pogona.. Za navedene vrcdnosli uglova nagiba 8 " malerijal ne klizi po traci. a kraCi se premeSlaju ruellO. S!. Kako pluzni.. 0.

. redu od: oblika i vrste transportne trake.2 0.85 a) b) Ugao Ugao nagiba nasipa 20° 18° 17° 16° 18° 20° 20° 18° 17° 18° 15° 15° 17° 16° 18° 18° 17° 15° 18° 27" 20° 18° 16° 15° 15° 15° 18° 18° 18° 18° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 15° 30° 16° 12° 10° 40° Kameni ugalj..65 .5 .0. Kapacitet trakastog transportera uglavnom zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne uskladenosti osnovnih dclova. Na S1.6 1.7. kosi transport sa usponom. SI.2. komadni IKoks.6.4 .. .7. vlazan Ugao nagiba transportera sa specijalnim rebrastim ~ klinastim oblicima povrsina gornjeg noseceg sloja trake (sa poprecnirri rebrima i klinovima) moze da se poveca za rr/3 rad.. sitna Zitarice u zrnu Repa Secer Krec u prahu Ramovi se uvek izraduju od profilisanog celicnog materijala [ iIi L profila.2. 3. SI.2 0... ..7. Tablica 3.53 0.. Povecanje ugla nagiba ponekad moze da se ostvari i naslvanjem plocica na traku od koze. 1.horizontalni.. 0. kombinovani transport sa jednom.8 0.45 . sitni i SJjunak fTroska Pesak.8 .0. u prvom.4.8 0.5 . Cime se povecava trenje izmedu materijala i trake iii oblikovanjem povrsine gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake u ciJju povec'anja njene hrapavosti. S!.0.Cement 'i Glina i.5 . 3.2.6 1.. S1.1....100 Transportni uredaji Trakasti transporteri 101 toga stvarni ugao 8 treba da bude manji.85 0.75 .1. e) klinastu povrsinu.7.3 .. vijcanom vezom iii ponekad zakivanjem.9 0..0 0. pomesan sa jSljUnkOm Pesak. 0. IUgljeni prah .. a. Konstrukciju rama transporter a sacinjavaju poduzni nosaci..2 ..9 2.. 0.5 . kao i od toga da Ii je 11 odredenom tehnoloskom pTocesu potreban stacionarni ili pokretan transporter. 1.1.. vrstc transportcra .0 2.. 3. urcdaja za podrzavanje transportne (rake..1 Materijal Gustina materijaJa 0.. Ugao nagiba zavisi i od rastojanja izmedu valjaka za podrzavanje trake.1.. c) prugastu povrsinu..0 0. .55 1.... Sljaka od kamenog uglja Kamen.0 .6 1..6 0. pogonskog i zatcznog uredaja transportera itd. 0... kosi iIi kombinovani. 14° 12° 24° .0. Ram transportera izraduje se u zavisnosti od namcnc transportera i uslova transport a materijala. b) bobicastu.6 . cist Lignit i mrki ugalj Lignit susen Zemlja Galovina) Krecnjak Gvozdena ruda c) Sf.. c iii sa vise promena pravca.. Prema liniji transporta trakasti transporter moze biti za horizontalni transport. 0. stubovi i poprecne veze. uredaja za utovar i istovar materijala.8 .65 . lomljen u grudvama ! Glina u prahu IBeton..1. 1. suv. a njihove veze ostvaruju se zavarivanjcm. vlazan I' ~uhinjska so.6 Oblici pm'r§.8 0.0 1. d) rebrastu povrsinu.0 1. 3. drveta iii metala poprecno u odnosu na smer kretanja.4 .5 1...8 ...45 .w gornjeg nosefeg gumenog s/oja {rake e) I Koks. 1.8 . 3.. d.6 1.7 1. . . . odnosno od cevi.6 prikazani su obliei povrsina gornjeg nosec'eg gumenog sloja trake i to za: a) glatku povrsinu trake. 0. 1.. b (iii sa padom).36 . .4 0. 3.2.

7 Ob/lei lilllja hU/lSPOfltJ trako. Gumena traka sasloji se iz nekoliko slojeva tekstilne tkaninc. Eksploalacioni zahlcvi su: savilljivost trake. proracun trake Transporlna tTaka je istovremcno noseCi i vucni c!cment pa stoga predstavlja najodgovorniji clement transportera. a gumeni slojevi stite tekstilne uIoske od vlage.102 Transportni uredaji Trakasti transporteri 103 I 3. a ncdostatak im je sto nisu otporne na vlagu. a donji koji kEzi prcko oslonih valjaka i dobosa klizni cleo trake.mreZasle. Mogu da se iunde i od dlakc kamilc ali su one skupIje. mogucnost noscnja lransporlovanog materijala. 3.2.celicne. tako sto jc: iJ) gurnirana traka sa pojcdinacllo izrCZallil11 llioscima. kao i finih komadnih tereta u pokrivellim prostorijama. kidanje.ic 52. Sastoje se iz vise slojcva od jute (tekstilnc tkilDine) i vczivnog sloja od gumc. lanene i s1. mogucnosl prenosenja potrebne silc zatczHnja. habanja i ostalih Illehanickih ostecenja. . jer se skupljaju i brw se habaju. dobro su savitIjivc i relativno su male sopstvcne tdine.2.8 je sastav gumiranc trake. tako da postoje: gumene.. 3. a sto se lice matcrijala. kudeJje. Verc trajnosti. tI) gumirana traka sa stepenasto porectanil11 uloscima. Na SI. vlagu. h) glll11iranil traka sa uvijcnilll uloscima u sloju. Uz sve to mora 5C voditi racuna pri eksploataeiji 0 ceni transportne lrake. rasutih materijala. c) gumirana traka sa spiral no uvijenil11 uloscima. Gornji sloj koji nosi matcrijal je od gumc debljinc SI. olpornost prcmCl habanju i udarima prilikom transportovunja matcrijala..t:. . Tekslilni ulosci gUlllirane trake prihvataju i prenose zateznu siIu u traci. c1ebljine . kao i broj s!ojCV<l prikazane tabliea 3. a i otpornije su lrake izradelle od gUll1c. obicno od jllte.+~ I I 1 I tabelarno. transportne trake.8) uglavnol11 zavisi oel sirine trake.\tih Irwuporlera . e) specijalno gumirana traka sa azbestnim i pojaCivackim uloscima. od jute. 12 slojeva. Orijcntacione vrednosti sirine trake. kudcljne i od jute transportne trake nalazc primcnu pri transportu suvih. a takodc j sile udara od lcreta koji pada n3 traku pri utovaru. Izraduju se biIo tkanjcm iIi prosivanjem iz vise slojcva. stoga se i primenjuju u zatvorcnim prostorijama. St. Tako gUl11iranc transportne trake olpornc su 11<1 habanje. . Traka transportera. Sll ~ I ski dobos glava a) I I uredaJ ------------~~ . Lanene. oni su razliCiti. osim toga imaju i rclativno dugi eksploatacioni vek. dugi vck trajanja. najvise 10 . a sirinCl trake odrcdujc u najvecoj meri kapacitet transportcra. metalno . 3. metalno . Broj slojcva trake (S1.

::::: 1:1:." k" Vrsta materijala Tablica 3. .104 Transportni ureaaji Trakasti transported 105 (1) ~::::::HKt:::::::::: :::::m:::~::::: lit. izraduju se i gumene trake (St. 6 500 650 T650 I I i 3. 13 I Sljunak.t%tt:j!] SI. sljaka.::::: II:: i:: I::: ::1::::::: i::: :i:l::: :: ::::: I:::: II:l: i:~:» Kg::: ::] Xb :::::r.3 navode se srednje vrednosti brzina kretanja traka transportera vsr.0 I 1.. 1200 1200 . Napomena: Kod trakastih transporter a velikih kapaciteta.25/1.5 1. 12 7 . a na taj naein moze da se ugradi reduklor manjeg prenosnog odnosa. : : : : :::::::.. zicanih strukova precnika 1.012. 8 15 .75 mis.8 5 6 U tablici 3. - I I I 1.. pesak i slican materijal koji se sitni 1.. . I ruda vece krupnoce . najlona iii perlona.2 . drobljena truda.5/2. moze da se smanji sirina trake 8. 1600 vsrlv max [m/5] za sirinu trake 8 [mm] Broj slojeva trake Sirina trake E.25/3.5 2.0 i II Eroj slojeva trake.512.75 I 2.75 1.2 400 1600 Ugalj. [mm] 300 400 500 3 .5/4.9) sa uloscima od celicnih. odnosno prilikom silaska materijala sa trake.0 -1.25 Transportne trake normalne izrade mogu da se primenc u cksploataciji do temperature koja nije visa od 60° C.:.4 z I 3. - I 1.013.2511.lignit (komadni).3 S.5 1. pa time i jeftiniji.. a ispod njih u tablici date su i najvece vrednosti brzina VII/ax U zavisnosti od vrsta i od asortimana robe i tereta.0 I 1..doj. .:::::: il:: jl::: it::::: :::'"". u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi i sirine trake B (mm) u5vajaju se prema tablici 3. podlozni drobljenju I Zrna5ti materijali: psenica. sto je veoma vazno pri utovam materijaia na traku.0 ~ I Osim gumene trake sa tekstilnim uloscima od drvene vune.!!'... koji prelaze 10000 t/h. c) povecano habanje transportne trake na mestima na kojima materijal pada na traku. pri islovaru transportovanog materijala preko prednjeg dobosa. kao i usled materijaia koji se nalazi na traci. 1.0/1.5/2.5/2. i sl.0 Vrednosti srednje brzine kretanja transportne trake transportera V. 3 ..0/4.:::::: :i:i ii:: :::::: ::~ t§::::: :liC' :.:W!!!!:mm!!!::::::::'.....513. u komadima krupnoce do 150mm : Kamen. Specijalno izraclene transportne trake sa umetkom od azbestnog sloja mogu da se primene i do temperature od +100° C.0 3. so. a brzina kretanja trake je preko 5 m/s.. . 3. . sirina transportne trake je B > 2000 mm.0 1...0/1 . dakle lakse konstrukcije. 7 I I 800 i 1000 11200 1400 I 1. a izracluju se i transportne trake koje mogu da rade i na temperaturi do .. Brzina transportne trake Tabliea 3. koji se vulkanizuju u gumu i prevJace prelivom od bakra kako .:.75/2. niti niza od _15 0 C...::~9 i! " [f£!1!ttt':(:::t:t:):m::j::.5 i i i 0*"" b..0 1. 6.. sortirani ugalj i sl. a ne da materijal klizi niz traku i da tako haba njen gornji sloj. 'i :'.75 2. 4 mm. kao i broj njenih slojeva.. VeliCina srednje brzine trake treba da bude tolika da omoguCi odvajanje materijala od trake pri istovam prcko dobosa. osim kada se trakastim transporterom premesta komadni teret.25/4.5 I I I - 1. od 150mm Koks. raz i 51..0 3...!"..45° C.0 1.0/4. kao i na mestima na kojima 5e ostvaruje ciscenje trake.. Ako se poveca brzina trake.:: ::~} 3 2 1 S1 b) c) d) e) €~::::.2512. 5 4 .0/1.512.514.25/1. a koja na5taju zbog statiCke neuravnotezenosti valjab. broo> t"k. Nije preporucljiva brzina trake ispod 0.:~.un> t"k'""J 800.0 2. umetaka.3.. 10 16 . Maksimalnu brzinu kretanja trakastog transportera ogranicavaju sledeCi parametri: a) krutost materijala..5 2.. krecnjak. b) povecavanje dinamickih opterecenja Id:aja oslonaca noseCih valjaka. 3.7512.0 1. kao i od sirine trake 8(m).lT i maksimaine brzine vmax. 12 8 .tl:f.

Precnik cetke iznosi 200 . 1. 300 mm.2 mm i sirine do 800 mm. ukoliko jc potrebno.. odnosno istovarnog dobosa. ovorn se trakom oSlvaruje transport malerijala temperature 100 . a brzina krctanja celicne trake iZllosi do 1 m/s. Karaktcrislicno je da su: vrlo otporne prema haballju i visokim temperalurama. m. mogu imati vek cksploatacijc u dijapazonu 700 . lako ela. Transportovanjc mokrog matcrijala (ugalj.!. sIjunak. a u oblikll slova V.:::::f::::E:7B Sf. pesak i s1. S:l bOCnlITI valJclma koji Sll pod uglolll nagiba 20. Nalaze primenu u procesnoj induslriji. Spajanje slobodnih krajeva trake moze da se oslvari na razlicitc nacine i lo: vulkanizacijom iIi prosivanjcm spoja. a na osnovu izabranog tipa lransportera (sa ravnom trakom.11. prehrambenoj i sl... 3. Pri tome je n~ S1. a. 5000 casova rada.10 u normalnim uslovima eksploatacije gumirane trake. Sirina trake za prenosenje kOll1adne robe odreduje se na OS110Vll dimenzija lransporlovanih komada. S obzirom na di. a dozvoljeni ugao nagiba tih traka je za 2° . a na 51.4 daju se vrednosli najduze ivicc kOl1lada transportovanog materijaIa. 3.11. 3. proverava se da Ii je zaelovoljena vrcdnost najmanje sirinc trake.. 3. pa se krajevi potom spajaju vulkani_ _ _ _ _ _ _. koje se brzo okrecu i tako ciste traku ispod pogonskog.:::::fr::::.9 Pl'Orac'uII trake.. = 30 e . 120 0 C.menzije komada. Ako se trakastim transporterom OSlvarujc prenosenje komadnih malcrijala Cije su l1ajvecc dimenzije (duzina stranice) 100 mm i vise. ~ ~------~ ~------=1 lW/Zi SI. iIi se povecava sirina izabrane trake iIi se po potrebi smanjuje brzina trake transportera.H.. u odnosu nil gumirane trake sa obicnim tekstilnim uloskom. na S1. c je transporter sa olllcastom (rakom..::E:.106 Transportni uredaji Trakasti transporteri 107 G:£:::::*:::. c i d. U lablici 3. zahtevajLl vclike precnikc dobosa i vise oslonih valjaka na malom raslojanju. mm i najm<lnje sirine trake.. Zice se izractuju od visokovrednog cclika i ovakve trake su vece olpornosli na istezanje i lo 25 . 5° manji nego kod gumenih traka..10. 3.) na krace transportnc daljine oslvaruje se pletenim trakama od celicnih zica. 3._.11. 3.. 11. Najceice primenjeni oblici poprecnog prcseka transportera sa gumenoJ11 trakofl] prikazani SLl na S1. Sirina trake za prenosenje materijala u raslltom stanju izracUllava se na osnovu koliCine malerijaia koji se lransportuje za 1 sat (kapaeitet) i odabrane brzine i to na sledeCi naCin: Iz polrebnog kapacitda izracunava se poprecni presek nasutog rnalerijala na traku. iz preseka nasutog malerijala..11 U slucaju da gumirana traka ne moze cIa izdrzi odredene komadne malerijalc. zacijom. Ciscenje trake od ostalaka nalepljenog transportovanog materijala ostvaruje se kruznim celkama od zice ili dlake. upotreblj a va se celicna traka debljine 0. Posto so izraduju od ugUcnicnog i nerdajuceg celika. d .transporler sa oillcastom trakom. sa bocnirn valjcima pod nagibom od A.. Kod (raka sa 4 i viSe sIojeva vrsi se stepenas(o isecanje pojedinih slojeva oba kraja. aJ b) bi se postigla veca adhezija izmedu iiea i gumc. c) d) SI..6 . h. 50 pula. jedan sa drugim.::::f::::. sa trakom oblika V iIi sa olllCasloll1 trakom) izracunava se potrebna . u zavisnosti od VIste malerijala koji se premesta trakastim lransporterom. 3. S1.

Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 3. a potom se usvaja najbliza veca vrednost iz niza sirina prema odgovarajucem standardu.2) gde su: Povrsina poprecnog preseka raslItog materijala na transportnoj traei odredllje se iz izraza: bI .0 1.faktor oblika preseka nasipa..93 14° 0.99 6° 0. transportovanog materijala.kolicina (masa) transportovanog materijala. 3. .6 vaze za ugao nasipa 15°.6 Poprecni presek transportera Vrednost faktora f Ravan 240 Vrednosti zapreminskih mas a (gustina) nekih materijala navedene su u tabliei 3. 3.6.97 10° 0. Tablica 3.5.=:20° Olucasti A.9 16° 18° 20° B [m] 0.11.koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera. kao i ugao nasipanja materijala <po I I OIucasti Oblika V 450 A. .koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i nepotpunog nasipanja transportne trake.0 1 4° 0 . prikazanog na SI. a takode i najveCi dozvoljeni ugao nagiba trake 0. 3.aktivna sirina trake. m/s. . 3. S1.11.=:30° 1 465 ~ ! Vrednost koeficijenta Kl krece se u granicama: KJ == 0. Vrednosti faktora f iz tablice 3. kao i za druge ugJove nagiba vaJjaka.1) V' A Q p v . 1.9 (3. u zavisnosti od ugJa nagiba transportera o. 3. navedene su 1I tabliei 3.povrsma prese k ' a naslpa. za cetiri najcesce primenjena preseka.95 12° 0. b.brzina trake.5 0.8 I Najmanja sirina I I trake .11. m.11.3) KI K2 Stvarna i aktivna sirina trake prikazani Sll na SI.98 8° 0. m2. Stvarna sirina trake b izracunava se iz izraza pri tome su: (3.0. c i d. . Tablica 3. u zavisnosti od nacina dodavanja materijala na traku. t/m 3.. f .zapreminska masa (gustina). t/h. Za druge uglove nasipanja.4 Natduza ivica omada [mm] 100 Najmanja sirina trake Natluza ivica omada [mm] 400 500 600 - Tablica 3.108 Transportni uredaji Trakasti transported 109 smna trake. . a prema izrazu (3. SI.11. b== bI +0. Vrednosti faktora oblika preseka nasipa materijala f.2 1. B[m] 1.1. koji nisu prikazani na SI. sirina bI pokrivena nasipom. .8 . a.4 - I 150 200 300 1z preseka nasutog materijala na traku izracunava se aktivna sirina trake. .05 0.5 I Ugao nagiba Koeficijent K2 2° 1.4 0.65 0. treba odgovarajuce vrednosti fakotra f izracunati iz datih geometrijskih odnosa. tj.

dobosa i va1jaka). . Tako se obodua siia odrcauje iz izraza: Teorijska ldina za 1 sal transporlovanog materijala izracunava se iz izraza: gde je Yv. (3.37 1.W L [m] 800 c 1.8) . .leorijska tezina trallsportovanog materijalu za 1 sat. gdc su: Pd 11 (3. vucna sila na obodu dobosa.2 I [~JJ I I 125 160 c 1.08 kW (po jcdinici duzine trakastog transportera).15 gde su: Pho Fbo - (3. kao i sile potrebne za podizanjc. kao i broja umetaka trake Snaga za oSlvarivallje pogona optcrec.tl~li~m~~~~:!:!.6 I 63 SO 2 1.duzina nosenja trakc (od 05e. bcz dOpUllSkih olpora (skidaca matcrijala i s1. kNlh zapreminska teiina transporlovanog matcrijala.6 2) I 3.6 6.6hl'n kW. P" = 0.~~: ::?:"::':'::l:'. kN/m.5) . . valjaka itd. __"_---j1 II ___-'v1. Ako je transportnCl lraka sa bocnim voaicama.stvarna sirina trake.':'~~_.4) snaga na vrati1u pogonskog dobosa. - Pd=1. CislaCi (rake i sl.7 c 32 2. kOla se odreduJe korisccnjcm izraza: L Gt .9 16 3.::'':':. m/s.. kW.j Za postrojcnja koja rade u P~~:" cnim us10vima rada IZ~-lesk~-uslove rada (mogucnost prodiranja prasine u lepljiv matcrija1) Za poslrojenja sa kliznim1dislima Obodna vucna si1a jednaka je aIgcbarskom zbiru sile potrcbne za horizontalno kretanje oplerecene trake i za obrtanje will dobosa i valjaka. - G H V broj cistaca i slicnih uredaja. u zavisnosti od uslova rada. m.53 1.':.5 c 5.dodatna snaga. . koja otpada na 1 m duzine noscnja trake.45 L em] 321l 400 c 1. Pri nepovo1jnim uslovima uzimaju se i vece vrednosti za p'" (3. Proracun snage za pogon transportera j izracunavanje vucne sile u traci.85 lOOO 1250 32 4() 6 5.6) (3.::''1.64 1.faktor povecanja vucne sile koji uzima u obzir sporcdne otpore u pogonu transportera: Ako se l1a transportclu nabze ureaaji koji stvaraju dopullskc o:porc. kao sto su skidaCi malerijala.7) . za transport "malerija1a sa nC7na. kW. Tablica 3. do ose dobosa).9 2.koeficijent trcnja u lezajima dobosa. tada se za savladivanje otpora trcnja na vodicama mora dodati jos najmanje Vrednost [aklora c zavisi od duzinc noscnja L.visina dizanja iIi spuslanja lcreta na traei (visinska razlika krajnjih tacaka aktivnog del a lrake). u jamskim oknima. tezina pokrctnih dclova transportera (trake..brzina krctanja trake.74 I i 200 250 500 ()30 ~ 1. kN/m gde su: c 3 - G = 3600 A v Y".23 I.5 4 L L [m] 20 25 [m] 50 c 2.8. a koje su navedene u tablici 0. isr·4 ..110 Transportni uredaji Trakasti transporteri 111 Za trake koje su u cksploalaciji u rudnicima.3. vrednosti faklora c povccavaj"u se do 80%.~~_. Za ralicilc dllzinc noscnja mogu se u proracunu uzeti intcrpolaeijom dobijene vrednosti toga faktora.08 i 1. [~] 4 5 c 9 i L em] 8 10 12.. kN. odnosno spustanje tereta na traci.7.1 4. Za koeficijcnl lrcnja t vrcdnosli se usvajaju prcma lablici 3. kNlh. m.29 1.I1og lransportcra. m. b .0 i 100 1.) odreauje sc prema izrazu It I --. . ako je transporter nagnut.12 i I ! 7. potrebna je dodatna snaga.

84 0.15 1 ....54 0.sirina trake....64 0.50 0.15 0..11 Dobos oblozcn drvctom.15) m .. IK.1 ' za 300' 1..8F b (J (3. i razlicite uglove e>lU.is 0.09 I Preko koeficijenata sigurnosti K uzete su u obzir sledeee okolnosti: d~datno naprezanje zbog savijanja..64 0.10 Tablica 3.40 0..~efi..8 m Sirine . __ 1-1" za razliCite vrednosti !J. em.30 I 0.14 0.97 0..9) gdcje (3.22 Dobos glalko ostrugan.koefieijent sigurnosti.1 0.. stavlja se uvek sarno jedan umetak..30 0. 3 _ za trake preko 0.18 0.8Ft +1.12) gde 8U: koeficijent trenja izmeau trake i dobosa.26 C( - ••• Vazi za stanje povdlinc doboSfl.39 0.... Vrednost izraza .24 0.28 OJ3 360' 1.40 0.76 0.. 4 (3.66 1..14 0.45 0.8 m sirine ...35 0.. izrazen u wdijanima. daN/em..11) Broj umetaka ne moze biti manji od: a na osnovu toga odreauje se vucna sila u traci prema izrazu _ za trake do 0. rad u vlaznoj atmosfcri Dobos glatko ostrugan.- Vrednosti koeficijenatil sigurnosti u zavisnosti od broja umetaka navedene su u tablici 3.. Broj umetaka od vestackih vlakana odreduje se iz izraza: 0.. neravnomernost optereeenja svih ulozaka..12 0..vlazna (J..112 Transportni uredaji Trakasti transporteri 113 Snaga motora za pogon transportera odreauje sc prema izrazu: Broj pamucnih umetaka trake odreduje se prema izrazu: (3.46 0.36 jDObOS gl~tko ostrugan. rad u suvoj atmos[eri !DObOS obJozcn tkaninom. ..14) I I 0.25 1.... /zracllnavanje vll{ne site u traci obodu pogonskog dobosa iznosi broja llmetaka trake.65 0.10 C( u (0) Broj nmetaka z navedene su u tablici 3..... clJcnt trenja jJ..18 0...30 0.. Ukupna vucna sila na .... udari pri padu materijala na traku pri utovaru.. bcr m (3.64 0. md u suvoj atmosfcri Ako kao umetak sluzi celicna traka... _ cr m b zatezna cvrstoea po 1 em sirine umetka.. starenJe materijala.40 ~ 0.23 270' 1.32 330' 1.. Tada se potrebna zatezna cvrstoea po 1 em sirine celicne trake izracunava prema sledeeem izrazu: t =-- 9.20 2.. . mokra povrsina Dobos obJozen drvctom iii tkaninolTI..92 1. povrsina icnjiivo .13) gde su.n 0.10) 11 step en iskoriseenja mehanickog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog dobosa). z K (3.broj umetaka. rad u suvoj atmosfcri I z '" 9. Tabliea 39 Vrednost izraza 180' 2.ta" .15 0.9. (3.19 0. ugao obuhvilta trake na dobosu. odnosno uslovc racla 210' 240' 1..50 0.71 1.

S1. a. zeljeni polozaj. 3. neoptereCionu granu transportne trake.12. SI. u zavisnosti od tezine aJ b) cJ SI. koji se izraduju livcnjem. Cime se povecava lrajnosl trake. 3. jedan slog oslonog valjka sastoji se (S1. a bocne slrane valjaka su od ceJika iJi Jivenog gvoMa. 3. Drzaei se na odredenom rastojanju pricvrscuju za nosecu konstrukciju transportcra. Da bi se to spreCilo primenjllju se odgovarajuCi zaplivaei (labirintski. trajnost trake.114 Transportni uredaji Trakasti transporteri 115 3. odnosno prodor prasine u lezaje uslcd slabo izvedenog zaptivanja. Speeijalni valjei. 3. Slog oslonih valjaka sastoji se iz valjaka koji podrzavaju radnu . oko nepokretne osovinicc. te se tako i ostvaruje potrebno upravljanje trake.. Usled povecanog otpora i to na jednom . raslerecellu granu trake (4). povratna grana trake osJanja se na jedall ravaIl. Kao sto je prethodno navedeno. sto omogucavi< ua se ostvari ualcko lakSe podmazivallje lczaja. na svakih 20 . 3. prcsovanjem iIi zavarivanjem. silom trenja teze da premeste traku u pravcu upravnom na osu okrelanja valjaka (vektor Komponenta toga vcktora vrsina. Tako se raziiklljc slog valjka koji ima ravan iii olucasti profil.ecijalnih valjJka za centriranje trake i to duz opterecene grane. Od ispravnosti valjaka zavisi i velie ina otpora kretanja trake. Komplet valjaka koji saCinjava jednu osIonaeku jedinicu (rolllu) clrzi se preko specijalnih drzaea.3. od gume iii plaslicne mase). mali vaijak.opterecenu granu trake. c. Duzina vr ).. Na taj naCin moze se ostvariti da traka cclon'! svojm sirinom nalezc nC1 valjke. Valjci na radnoj grani I1logu da se rasporede II jednoj ravni.12. Rastojanje izmeGu valjaka na povratnoj grani dva puta je vece nego na rJdnoj grani. tada se traka bJago savija i tuko obrazuje olucasti profil. Prilikom rada trakastog transportera lraka moze dOl sPJdne sa valjaka kao noseCih clemenata. kao i si1e zatezanja u traci. a llcestanost obrtanja vaJjka nije veca od 300 min'l. Valjci se mogu izraditi bilo od cevi iIi IiveIljem. Transportna tTaka trakastog transportera krece se preko valjaka koji se okrecu preko kotrljajnih Iezaja. . 1400 mm. pohabanost trake. dok jc ncoptcrecena grana oslonjclla sarno na rayne valjke.. vuce traku u levu stranu i tako je vraca u centraIni.4. SI. b. stvara se moment otpornih sila koje zaokrecu ceo element za ugao a. Precnik valjka transportera zavisi od brzine kretanja trake. koja se izraduje prvcnstvel10 od valjanih celienih profila.12. rastojanje iZmeGll noseCih elemenata trake na opterecenoj grani nalazi se u granicama od 800 . prcma oblikll sloga valjaka moze da bude razliCitog poprecnog preseka. opterecena grana koja se podrzava valjcima. potrosnja eleklricne energije transportera. tada so ona osJanja svojim bokom na vertikalni valjak. Kod ccJicnih traka primclljuje se noseCi eleme'nt od spiralne opruge. pa tako izvodi ceo noseCi element iz ravnotcZe. slobodno se okreeu oko vertikalne osovine.13. Spadanje trake spreeava se ugraunjom sp. S1. Oplcrccena grana transportne trake koja se podrzava oslonim valjcima. 25 m. oslonog valjka (3). iii sredllji valjak moze da sc izvuce iz ravIli bocnih vaijaka. 1naee. U trcIlutku kada transportna traka bdi iz svog propisanog pravca. Valjci koji se okrecu oko svojih osovina.12 transportovanog materijala. opterecenu granu trake (2) i doujeg. Uredaji za nosenje upravljanje trake Preko oslonih valjaka ostvarujc sc oslanjanje trake transportera nel ram tTansportne masine. Na bokovima ovih valjaka nalaze se vertikalni valjci. i oslonih valjaka koji nose praznu. a raslcreccna grana trake (prazna grana) oslanja se sarno na rayne valjke. Kapacitet trakastog trallsportera povecava se ako se raclna grana trake oslanja na tri valjka koji obrazujll olucasli profil trake.14) iz gornjih osionih valjaka (1) koji podrzavaju radnu. U tom cilju treba tcziti da se kod svakog vaJjka transportera odstrani nezadovoljavajuce stanje lezaja osovinica. moze da ima ravan iIi olueasti prom. koji nosi praznll..kraju noseceg elementa..

na kome se nalazi nekoliko diskova.15 Traka se savija izmedu dva susedna noseea element a priblizno po paraboli. Sl. a precnik valjka iznosi 80 ..13 SI. 3. 100 rnm. Osioni valjak raYne.14 .. Za celicnu traku segmentnog oblika. ~elicne trake. 3. a klizna lezista valjka veoma se retko primenjuju. Sl. da krajevi valjaka prelaze sirinu trake sa obe strane za eea 50 . tako da ce se najveCi ugib trake ostvariti na mestu najmanje sile zatezanja trake. cime se stvara moguenost povceavanja debljine sloja transportovanog materijala. Sl. a. 3.15. 200 mm. poredanih duz vratila na odredenom rastojanju. 3.116 Transportni uredaji Trakasti transporteri 117 valjaka kod gumenih traka treba da bude tolika.15 b i c valjd se izraduju od zice u obliku spiralne opruge iii iz vise kratkih valjaka sa osovinom od celicnog uzeta. Sl. Ovako izvedene konstrukcije oslonih valjaka stvaraju moguenost da se celicna traka ugiba poprecno (u odnosu na poduznu osu transportera).16. a takode omogueuje se i formiranje oluka segmentnog oblika.. 3. d.16) Sf. c} oj SI.3. 1z Otpornosti materijala poznato je da se ugib (u ovom slucaju trake izmedu dva elementa) u temenu lancaniee moze odrediti iz sledeceg izraza: (3. 3.15. ima oblik vratila. LeZaji su kotrIjajni..

tada je I = --1. Negativno dejstvo ugla 13m"x ublaiuje se odgovarajuCim zatezanjem trake.3. dozvoljena sila u traei lz jednaGina (3. Ova zaiSIlosl se u litraluri prikazuje u obliku dijagrnma.Ovo ukazuje da se najveCi ugao nagiba trake 13max prema horizon tali....118 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 119 gde su: q{ .: !Jo: = (0. Eksperimentalno je ulvraeno da ugib lrake iZll1eau noseCih valjaka ne treba da bude veCi od 1. Kod trakastog transportera velike cvrstoee trake rastojanje izmeau dva susedna noseca valjka moze da bude veee na deonici na kojoj je veca sila zatezanja trake.. Cesto je slvarno raslojanjc izmedu 1l0seCih valjaka transporlera manje od optimalnog raslojanja odredcnog proracullom.tdina jedillice duiine transporlne lrake.!!. u oduosu na dconicu na kojoj je manja sila zatezanja. . (3.. Sve to. .22) Rastojanje izmedu noseCih valjaka transportne trake moze se odrediti i iz izraza za maksimalni ugib trakc (3.tczina noseeeg valjka. qo +qr (3. kN Treba napoll1cnuli da prcterano velika rastojanja izmcctu suscclnih noseCih trans'portne trake l110gu dovesti do otdC1nog ccntriranja trake.2 . a to ZllaGi i da je smanjcna elaslicllost ugradenog trakastog transportera .25 . tada se traka izmcdu njih znalno ugiba i moze dod do situacijc da Llgao kod noseceg valjka bude toliki da l11aterijal pocne da klizi niz traku.. negativno utice na kapacitet transport era.17) : Sfllin = (5 .02 I. nalazi na meslu nailaza trake Rastojanje izmedu noseCih valjaka najcesce se odreduje na osnovu eksperimcnlalnih podalaka.!J... Analilicki je veoma lcSko obuhvatiti sve Lllicajne parametre koji su relevanlni za lacno ulvdivanje rastojanja izmedu noseCih valjaka oplerecene grane trakastog transportera. podataka iz lictralure.. IS. kao i na bazi iskustvcnih podalaka iz prakse.. sto ima za posledicu da je veca cena Gitavog poslrojenja kojc se opsluiuje projektovanim lransportnim sistemom. odnosno gde .. prouzrokovanog stvaranjem trbuha.16 na oslone valjke.21 ) m (3. kao sto je vee navedeno.. Zbog toga lreba iZVIsiti korekclju rastojanja izmeau noseCih valjaka trakaslog transportera prcma dozvoljenom OplCICCClljU po jednom nosecem valjku. kN/l11.tezina materijala po jednom duznom metru opterecene grane trans- qo porlera.17) tako da se sada moie odrediti i llajmanja.ake Sill ill ..20) Kada su relalivllo veca raslojanja izmedLl noseCih valjaka. ako se usvoji !IiIOX = 0. 51. a sve bi to prouzrokovalo povceanu polrosnju cnergije za pogon transportera.0125 .m. (3. povecale bi se silc otpora zbog poslojanja vclikih ugiba trake.ie G\' . 2. kN. a sila zatczanja postize se poscbnom zaleznom napravom. To se rastojanje na opterecenoj grani transportera mozc odrediti iz izraza ~ . U savremenim proracunima raslojanje izmedu noseCih valjaka lrakaslog lransporlera najcesee sc odraduje u zavisnosli od nasipnc gustine transportovanog malcrijala i sirine trake..0A)S . koji nastaje zbog teline trake qo i tereta na traer ql kao i zbog minimalne vuclle silc transportne tl.18) (3.!. kN/m. prema nejcdnaCini: (3.19) .5 % od raslojanja izmeau dva susedna valjka opterecene grane.025) 1. 10) (qr+qo) t.16). nInz qo +q{ 1605 . tj.16) i (3. (0..

Pogonski. 6000 . Obodna sila Fb.17 S obzirom da izmedu precnika dobosa i broja umetaka u traci ispostuje odredeni odnos. odreduje se iz izraza: (3. RazliCita konstruktivna resenja kako pogonskih.moe prenosenja sile sa dobosa na traku.5. kN.duzina dobosa.. odnosno zateznog uredaja. 200 mm veea od sirine trake.---.. posto je od tvrdog materijala. m.obodna sila na pogonskom dobosu. trenjem izmedu dobosa i trake. tako da ukoliko je veCi broj slojcva u traci. a da bi se povecao koeficijent trenja izmedu trake i dobosa primenjuju se dobosi sa oblogom od drveta iIi gume.. perl on..120 Transportni uredaji Trakasti transporteri 121 3. Duzina dobosa za celicnu transportnu traku nesto je manja od sirine trake. daN. 2000 - za pamuk. Moze se staviti da ispupcenje odlivka dobosa u sredini iznosi IV? je 1 .23) Pri tome je B . zatezni otklonski (skretni) uredaji Pogonski i zatezni uredaji neophodni su delovi svakog trakastog transportera.za rejon. to ee u principu biti i veCi precnik dobosa. Traka kao vucni i noseCi uredaj transportera ostvaruje kretanje preko pogonskog dobosa. kao i tezine same trake.. Precnik pogonskog dobosa odrcduje se iz izraza: ---------_. tada je duzina dobosa (l) za 150 . gde Duzina dobosa (f) kod koga je gumena traka veea za 100 mm od sirine trake za trake sirine do 900 mm.25) '" t~-·----· --' Moe prenosenja sile p.-~~~ gde su: D .005 .---------~ . liveni dobosi. ---- II . kao zavarena konstrukcija.3. (B) - = 0. SI.24) - . izraduie se od livenog gvozaa iIi od celika. koja je za 100 . tako i zateznih dobosa diktirana su u prvom redu uslovima primene transportera.sire od 1000 mm. lOO+2OOmmr---------_ B Da bi se ostvarilo pr. Fb p --. 3. D= 360Fb P'lt® ' (3. .-r---~~~----~-------~~ . Pogonski dobos..17. Precnik dobosa zavisi od broja slojcva (z) u traci. u zavisnosti od vrste umetaka trake kreee se u sledeeim granicama: p = 1600 . s obzirom na otpore usled savijanja. treba proveriti da Ii je: (z) treba da se . (3. Sila pritiska trake na pogonski dobos posledica je tdine tereta na opterecenoj grani trake. kao i da se odredcnom silom pritiska ostvari sila potrebnog naleganja trake na povrsinu pogonskog dobosa. a takode i dobosi sa opsivkom od drveta izraduiu se malo ispupceno u sredini. 3000 . Da bi se ostvarilo potrebno trenje neophodno je da se traka obavije oko dobosa za odredeni ugao. 200 mm veca od sirine trake (B). f max=0.precnik dobosa. ti.za celik I--------~-----~~ SI.. moze se uzeti da iznosi .. f. a veliCina ispupcenja dobosa u sredini.005 B.sirina dobosa. a i usled sile zatezanja trake preko zateznog dobosa. ne bi pravila zareze na dobosu.~vilno vodenje trake... razlika poluprecnika dobosa u sredini i na krajevima. kako traka svojim ivicama. daN/m2.. P = 5000 . p = 2500 . ako su trake veee sirine .----J:~'---'--~"'r__---"'J ~~.

060 u daN. koja s6 izracunava prema Pored toga treba proverili da Ii rezullantna sila koja dclujc 11a osu dobosa. -1 za razlicite vrednosti ugla ficijenta f. lzraL'unovanje prdniku i oswlih karakteristika pogonskih do/Jo.18) z . 0.sila na silaznom kraku trake. ukoliko je ispunjcn uslov ela je Fj{ ~ Fmux . Vrednost za FR oelreduje sc prema izrazll: izrazu: (3. pri tome je FIIIUX.Fb. a koja se prikazllje tebelarno.125) z .05 .26) Usvaja se veca vrednosl za precnik pogonskog dobosa (D) iz (3. za oelbacivanje) F=F2.\ naveelcnc su labelarno.broj obrta dobosa.za rad transportera izvan jame (X.. a kod ostalilt elobosa (zatezni.25). 3. gdc je FI!.10) z .' a F2 . FR.34) vreelnosl za F/ odrectuje se prema izrazu: FJ =Fs(l+ e(lllad+~2a'2)_J (3.najveca sila koja delujc na osu dQbosa..125 . Dobos se llsvaja iz tab lice.. 3. b: (3. otklonski.18.05 . u zavisnosli oel vredllosli DiS i to za pogonske .18) z za rad transportera u jami (rudniku) (3.D2. rezultanta sila prikazanih na SI. SI. pri jcelnodobosnom pogOllu.. 0. koji je jace opterecen.06) z . + e tla .za rad transportera u jami 1 Vrednosti izraza ella.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 123 D ~ (0.32) (3. (3. 0.24) i (3.F mux . je (J..29) gde je F/ .za rad transportera izvan jame D ~ (0. i razlicile vreelnosti koe- Pf 60v S = _e_.19.. sto maci da izbor dobosa lreba obaviti na OSllOVU vrednosti n Sf..fa prj dvodo/JO.27) i (J.18.33) FR =F)2(1-cosa). gde je n = -.. elaN . 0.ne prekoracuje vrednost F IIWX. - FJ = Ph (1 1 ). . n reD' ProraClln i izbor zalcznog i otklonskog elobosa vrsi se na osnovu uslova da jc FR::.18 a taj izbor treba proverili na osnovu vreelnosti FI!. Ova vrednost odreduje se prema izrazu: D ~ (0. 0.min-1 .sila na nailaznom. D ~ (0... zatezne i otklonske dobose. 0. 180 0 11: (3. postoji sledeca relacija (J. 3. SI.30) Precnik zalezllog dobosa iZllosi (dobosa bez pogona): D ~ ugao obuhvata (J.28) Za izbor pogonskog dobosa potrebno je joil odrediti snagu po jednom obrtaju dobosa S..35) (3. 3..lIlOIll pogonu: Prccnik i oSlale karaklcristike pri dvodobosnom pogonu racunaju se sarno za prvi dobos. -1 (3.za rad transporter a u jami izrazcn u radijanima F2 = FJ .9. slim da je kod dobosa za ubacivanje materijab F=FJ. tablica 3.31) Precnik otklonskih dobosa odreduje se prema izrazu: D ~ (0. Postupak je ielentican onomc. JUS M.. s tim !ito se potrebni parametri izracunavaju na osnovu SIlage na vratilu prvog elobosa P'f.. a ..08 . (J.r (0.65) z . Sile F/ i F2 odrectuju se prema sleeleCim izrazima: .1 . = (X--. a drugi dobos usvaja se kao i prvi.za rad izvan jame Izmedu (3..065 .

00 18.3 I 0.50 16. Prema SL 3.19 2.33 9.37 1.77 7. SL3.50 ~ 0.87 2.57 4.61 4.4 I 3.14 --------'-=-1 3.20.03 2..52 1.01 I 380 I 400 1. I Stalno i jednako zatezanje trake.30 15.63 7.08 3.20 Sf.16 5.51 6. 3.51 2.20 ostvaruje se zatezanje trake preko horizontalnih .21.37 3..11 5.20 i 3.02 110.31 1.73 2. SL 3.87 2.71 3. Sl. bez obzira na istezanje trake iIi opterecenja trake od tereta ostvaruje se zatezanjem preko tega.33 9.27 8. tako sto se teg moze povecavati.04 8.19 Tablica 311 --+Sn I j j j Vrednost izraza za (X 11 I 0. dodatnim tegovima oblika diska. preko zateznog vretena.51 10.81 6.52 4. kao i da sprece formiranje veceg ugiba trake izmedu osIonih valjaka. iii vertikalno.50 I 1.00 3.33 14. 1.57 3.36) Sf. 5.34 12.84 10. 3.35 [ II 0.00 1. 3.20 6.35 I 11.33 5.00 4.35 19.56 3.69 I 2.59 300 0 330 0 360 1.94 I 0 I 420 I 0 450 0 1480 0 2.15 = . SL 3.01 2.2 4.22 2.60 2.21 Sf.31 I' 0. Zatezanje se ostvaruje preko tega i zateznog dobosa koji se horizontalno pomera.00 Uredaji za zatezanje trake treba da ostvare potrebnu silu trenja izmedu trake i pogonskog dobosa. SL 3. 3.00 13.85 4.22 ili opruge. 0 0 180 0 I 210 I I I I 0 240 0 2760 1.31 2.69 2.87 J 1.1 0.21.23. 3.21.44 1.m 23.5] 1 Sf.22 28.51 '. Uredaj se sastoji iz dobosa koji je pokretan duz svojih vodica i zatezne·naprave.34 I i I 3.Transportni ureaaji 124 Trakasti transporteri 125 Sila Fs ce biti (3.60 I. SL 3.78 2.85 4.25 2.19 3.12 1. a donekle i pomocu opruge.08 3.23.19 12. SL 3.

3 . 2 .. SL 3.26 ostvaruje se u obliku slobodno oblikovanog parabolicnog lrbuha. a iIi olklonskog (skretnog) dobosa. b ostvaruje se skrelanje trake.zalezllog vretena.24.25. 3. SI. Sl. 51. a obrnulo proporcionalan tezini qo po clnznoll1 metru. Zatczni urcctaj sa oprugom. 3. tj.klizaca. Zalczni ureaaj sastoji se iz: 1 zatcznog dobosa. tako da je zalczni dobos islovrcmeno i povralni. 100 m. odnosno prelaz trake iz kosog pravca kretanja trake u horizontalni pravac ali sarno kod rayne lrake. na kojima se nalazi zalezni dobos. Povratni i otklonski dobo.promena pravca kretanja lrake oslvaruje se preko povratnog dobosa. Najpovoljniji polozaj zateznog urectaja je onaj.22 primcnjujc se kod manjih duzina trakaslih transportera. Zatezni urcaaj sa zavojnim vrclcnom.fi .24. alucaslag p rofil a. Kod olucaste trake prelaz iz kosog Llspona . b_ SI. S1. 4 . _ _ Ss _5 oj 81. 3.Ll horizontalni pravac kretanja ostvaruje Se preko gusto postavljenih oslonih valjaka.23 ul1lcslo vrclena sa rucnim prilezanjcm navrlkc.3..5% od ukupne duzine trake. 1. 3.126 Transportni moedaji Trakasti transporteri 127 .324 . (3. pri tome je razmak l' SI.zateznog dobosa.3_26 Pri tome je v . s Cfo v. Isto skretanjc maze cia se oslvari i preko kliZIlt. kod slozenih lransporlera sa duzinom transporlnc linije 50 .24.24. 2 . a kojc funkcionise dobra i u slucaju kada je zbijena konstrukcija zaleZlle naprave ugradcna na malom prastoru i sastoji se iz: 1 ..zalcznog vretcna. a navrlka se ruCllO prileic.klizaca.323 sn ~ros~ b} SI. 4 . Hod zaleznag dobos3 pri zalezunju maze da bude do 400 mm kod transportera duzine 125 metara.. 3.37) Preko otklonskog dobosa.. sinc. a zalczni urcdaj poslavlja se obieno na kraju transportera.kocficijent koji zavisi od ugla nasipanja (trenja) materijala <jl i nalazi se u gnmicama: . Ciji je radijus krivine direktno proporcionaian sili zalezanja u traci S.21 primcnjujc se kod transporlcra Cija optercccna grana nc prelazi 80 me tara i kada ncdostajc prostor u horizonlalnol1l pravcu za monlazu zalcznog urcdaja.m.zaleZlle opruge. S1. SI. omogucuje automalski jcdnako zalezanje. Urcaaj sa vertikalnim zalczanjcm. 51. gdc je najmanja sila zatezanja u traci. 3 . C) kolica. Kod kralkih lransparlera duzinc do 20 melara hod dobosa je u granicama od 1 . 3. 3. SL 3. C.zalczne llavrlke.25 Prelaz iz horizontalnog pravca trake u kosi uspon.

. nepravilnog oblika. Skretni uredaj moze biti jednostran. sa strane. 3. 1. duz trake _ za 1 .. 3. Otvor na. Saoniee se izracluju od lima.27 nute ~rema horizo~tali.. te se stoga neuporedivo cesce i koriste.6.l den transportera. L~evak za ~tovar materijala izracluje se od lima (moze i od drveta. pa se tako stiti transportna traka od mehanickih ostecenja.30. koji je na tockovima.29 .128 Transportni uredaji Trakasti transporteri .. S1. 2 metra. 3. SI. tako sto ce se montirati na ram transportera preko opruga iii sto ce se obavijati debljim slojem gume. Meclutim.za <p .00 .. Skretnim ureclajima ostvaruje se skidanje kako rasutih. 3.ka se produzava niskim ivicama u obliku saonica. koso dno levka mora biti resetkasto izbuse:no kako bi propustilo sitan materijal na traku. naroCito pri utovaru tvrdih.. dok se istovar materijala bilo na kome me stu duz linije transportera.. 15° .30... a visoke su 100 . ukoliko se na traku transportera utovaruju teski komadni tereti koji pri padu na traku mogu da ostete mehanicki traku. b . neophodno je da valjkasti oslonci budu elasticni. odnosno arnortizovao udar prilikom utovara materijala.. aida se onemoguCi svako eventualno mehanicko ostecenje transportne trake. pesak itd.. kao i levak III od dasaka...28 St.. komadnog iIi rasipnog oblika ostvaruje se bilo na kraju trake. a . 3. Utovar materijala. S1. preko povratnog dobosa materijal se istovaruje kroz istovarnu glavu sa kliznim olukom iIi kroz kliznu cev. ukoliko je potrebno da se obavi bilo na kome mestu na traei. eime se mora ostvariti i planirani.. Kra] lev. preko povratnog dobosa iIi bilo na kome delu trake..u pocetku. Utovarni istovarni uredaji Uto~ar tereta .. Konstrukcija utovarnog ureclajn zavisi od vrste maten)3l... kao i od tehnoloskog procesa koji treba da se ostvan trakastlm transporterom. kao sto su: ugalj..05.levku (dno levka) iznosi 0. ..6 ... s tim 510 se unutrasnJ3 povrsma levka obicno oblaze limom).a ko]! se slpa na traku.. 0. sa levkom. 3... 3. kada traka ponese materijal. razne rude itd. 3.rijal~: ugalj. ostvaruje se primenom pokretnog utovarnog uredaja.65 sirine trake B. iIi dvosmeran. odbacivanjem materijala istresanjem sa trake. SI. kako bi se ublazio. = 16°.. Levak se preko kocniee moze pricvrstiti za odrecleno mesto duz linije utovara na transporteru. odnosno kako bi iskoriscenjc trakastog transportera bilo sto bolje.i ko)i je oblika koso postavljene pre grade (stita) preko Citave sirine trake. sljunak. S1. tako i komadnih tereta sa trake. pesak. U slucaju da se na traku utovaraju teski i tvrdi materijali. v = 1. 150 rum. sa obe stranc.. Prime nom uredaja za utovar materijala na traku potrebno je .. Skretui uredaji jednostavne su konstrukcije i jeftine izrade u odnosu na konstrukcije sa dobosima.0 m.na traku ostvaruje se odgovarajuCim uredajem koji predstavlja neophodm... 10° veCi od ugla trenja matenJ3la <p 0 dno I 0 bocue stranice levka. v = 1. Na kraju trake. a po duzini iZllosi eca 1. a koji pruza moguc'nost nasutom matenjalu da se razmest! po traci pre nego !ito dostigne brzinu kretanj'a trake... tueanik. 27. 20° . krupne komade. SI. 3. ostvaru]e se ur~c1aJIma za Slpanje ~ateriiala u obliku levka...za prihvatanje tereta.za <p 129 =7° . ostvaruje primenom uredaja u obliku skretnog uredaja iii izbacivaca koji sacinjava sistem dobosa i levka za odvodenje materijala. iitar·ice u zrnu.kojim se materijal skrece sa trake. Boene stranice levka koso su nag- Levak Tram St.10. a nedostatak ovih konstrukcija je 5tO postoji stalna mogucnost zaglavljivanja materijala izmedu . ~gao nagiba treba da bude za 5° .... zahtevani kapacitet transportera. Tockovi se oslanjnju na ram transportera.27. Utovar rasip~ih mate. a koji bi kao zastitini sloj prihvatio ostale... lstovar tereta sa trake.28. komadnih tereta.sastav~. u obliku klina.da se omoguCi kontinuirano dovodenje i formiranje sloja materijala na traci. k~ko bi se sip ani materijal pravilno rasporedio po traei (po sirini i duzini trake): .

SI./nu.~a /opa!oJll :!.' 4 _ eel'i l'O(/U.. no (j SI. 3.31 (f SI. b.30.us/irunjc lerela Prilikom iSlovara m3lerijaia preko skrctaca.31. 3. SI. kako bi malerijal mogao da skrene bocno sa lrake (levo. dvosmernog izbacivaca krela.29 U/O\'tlrtW JedJlosmerni skre/lj(r !ercla jet. odnosno desno).30.:.a ogrulli(cnje 1Ii\'(}U pUlljenja bunkeru N/UI'u . trausportera. 3. pa se zbog toga ccscc primcnjuju skrclaci sa dvoslranim stitom u obliku klina. Na Sl. bilo jcJnosmcrnih iIi civosmernih.130 Transportni uredaji Trakasti transporteri 131 skretac~\ i lrake. te tako mozc da dode do osleccnja trake.OI1l i k/i::llim U/Uk01J1 prilil'uhl!lje i ro::. a i b. 3. tako da se islovm sa trake moze ostv21riti bilo n21 kelt] mcSlll duz linije trakastog lranspOrlcnl. 3. u oJnosu na poduznu osu trake. 5 bUIlAer. 6 . koji su smcstcni jed an iznad drugog i koji skrecu traku U obliku slova "S". 3.3. na kojima se ucvrscuje dvos(rani slit. a prikazan je jednosmerni pokrctni iLbacivac tcreta sa dva dobosa. 3.31. b) materijal se sa gornjih dobosa izbaeuje u leVilK sa obe strane.'ficu . Sl.ILl /el'/.ic kocnicom. te je zato njihov rad savrseniji od skretaca i nema veclh habanJa tra~e all su zato skupiji i potrcbna je dodatna snaga za savladavanjc otpora usled savlJilllp . sa celiri clobosa (Sl. 17 nalazi se na koiieima. Sl.pncwno!sk/ cilindfl.vni l'en!!/: 7 _ rw.SkFefa(~: 3 .ial~ sa trake slozenija. 2 . Istovar rnalcrijala sa trake trakastog transportcra moze da se ostvan 1 izbacivacem Sa dobosima i racvaslim levkom.31.331 b Dl'osflJerni i:::bacil'u('r teretu sa tetiri dobuso Ociglcdno je da su konstruklivna resenja izbacivaca materi. uslcJ trenja stila 0 traku. bitno jc pravilno odrcditi llgao skrelanja materijaia. sa dva ispod lrake. KocnicO!ll se kolica za oclredc!lO meslo iSlovara. JcJan od tockova na kolicima opremljcn . UreElaj se nalazi na pokrctnim kolieima. Dvosmerni skretac.. koja se kreCu duz j'"I11. a kocl pokretllog.I'(cdu. Takodc mozc da nastupi i brzo halxmjc trake.30 b SI . tako da se malcrijal odbacuje sa gornjeg clobosa u lcvalc Levak potom prihvata malcrijal i iSlJcsa ga preko eevi na slranu. koji treba da podrzavaju traku.YllJcnJog dejs/I'{) I {J'OAO. KoJ jednosmernog skrclaca vise dolazi Jo zakoscnja trake. Sl.

(3. parabolicnoj putanji visine h.f = 0. 3.tdina materijala po duinom metru opterecene grane trakastog gde je: 1] - stepen korisnosti prcnosnog mehanizma pogona kretanja pogonskog mehanizma pogona kretanja istovarnih kolica. - sila otpora cistaca po eentimetru sirine transportne trake (Po.41 ) . kao i trenja u lezajima dobosa.sirina transportne trake. ransportera (sl. moze se nspostaviti slcdeca zavisnost: mgh. = 0. c ) moze se odredili iz izraza: Sila otpora kretanja istovarnih kolica odreouje se iz izraza: (3. Pri tome. brzina naiiaska materijala iz p'"etovarnog Icvka 1/3 treba da bude priblizno jednaka brzini prihvatne lrake V4 (SI 3. Gk . Koneentrisana sib otpora pri prelazu tereta sa pokretnih istovarnih kolica. Prilikom pretovara tereta sa jedne na drugu transportnu traku. poduine ose obe trake moraju da budu u istoj vertikalnoj ravni.mage motora za kretanje pokretnih istovarnih kolica. mls.tdina istovarnih dobosa..i. N: f. urertaj na pakretl1im kolicima odnosno: (3.39) gde su: Vk =0.85 N/em olpor jednosmernog savijanja trake preko dobosa istiovarnih kolica.00 N/cm). = 1.k' v P . m. Gd .32). qt . a pre no !lto padne na dno levka ( istovara se po . (3.5 ". U prvoj fazi pretovara tereta sa jedne na drugu traku.tdina istovarnih koliea. N.122 Transportni uredaji Trakasti transporteri 133 trake preko dobosa. 3.331 c !stm'qrn. 1. Provera polozaja pretovarnog levka. w"=0. SI.31. Snaga motora za kretanje istovarnih kolica !!-. koja je prihlizno jednaka precniku predajnog dobosa D ). Takode se povecavaju gabaritne mere transportera zbog visine izbacivaca i to za eca 2 m. Proracun . prema precniku dobosa Wk.31..odnos precnika osoviniee doboSa. nakon !lto materijal napusti predajnu traku brzinom V2 .0 m/s - brzina kretanja istovarnih kolica. sa trake na traku ili pri istovaru tereta kroz resetke u bunker iii prelovarivac (SI.c. P0.06 .15 D .kW k - IOOOT] . v . 3.('.brzina transportne trake.koeficijent trenja izmedu sine i oboda tocka koliea. c).00 ".40) istovarnih kolica.38) gde su: B . em .

Ugraelnja kocnice je neophodna ukoliko se transporlerom premdla leret nanizc iii ako jc komponcnla LeZine malerijaia u pravcu pada veca od sile trenja. kao i drugi spccijalni uredaji za zaustavljilnjc trake trakastog transportera prcma svojill1 komstruktivllill1 osobcnostill1a sigurnosni uredaji lransporlera. sa unutrasuje slram. ispred dobosa na raslojanju oel 1. prelazne duzine trasnsporlne trake Lp. te se brzina islovarnog malerijala V3. 3. kako bi se sprccilo nedopustivo iSlezanje ivice trake preko 0.34 . trake sa njene spoljne.. koel povralnog dobosa. 3. odnosno iz horizontalnog u olucasti.klizne stmne.35 Kako se transporteri izraduju i pod uglom.3.7%.:.0 . pomocu glfnlCIIOg hrisiU'a . 12° i verlikalnog nagiba u pravcu krelanja trake 5° . SI. trake. polrebno postepeno smanjiti nagib bocnih valjaka. Kocnica sc nalazi kod pogonskog urcdaja.134 Transportni uredaji Trakasti transporteri 135 U drugoj fazi teret se prcmeSta po radijalno zobljcnom dnu prelovarnog levka visine h1. sigurnost transportera postize se ugradnjom uslavljaca. najcesce od gume. odnosno: ! s. 1. kocnice iii specijalnog zauslavnog uredaja. pa se odgovarajucim pomocnim uredajima mora oslvariti Ciscenje trake u toku rada.:. SI..333 SI.· a moguci su izncnadni zasloji lrake bilo uslcd nestanka elcklricnc cnergijc Hi ako je veci ugao uspona. tako i sa unutrasnje strane. 7° (S1. predslavljaju pomocIle uredaje trakastog transportera.3. 3. Usled premcStanja trakastim transporter om raznovrsnih matcrijala koji se hvataju i lepe za traku.. prelm'uflwg lel'ka 3. dok brisaci trake.8. pa bi lraka krenuJa u suprotan smer.. ostvaruje sc pomocu slilnog skrctacaCistaca klinastog oblika koji sc postavlja odll1ah iza kranjeg dobosa. koji tame moze dOl padnc ili da Sf: zalcpi. Ovo se ostvaruje ostavljanjem tzv. kao kosi transporteri. to sc traka vremenom prlja i to kako sa spoljnc.42) Ciscenjc transportovanog materijala sa unutrasnjc . noseCe strane od lepljivih malerijala oSlvaruje se nit meslu iza utovarnog dobosa . SI.. bilo spoljni iIi unutrasnji.d.a koja se odreduje iz izraza: SI.35. Sigurnosni pomocni urecTaji transportera SI.3. za suve materijale. Proracun prelazne duzine trake ispred dobosa Kako bi sc pravilno dovela transporlna traka na pogonski dobos. POlrcbno je napomenuti da je pri prelazu lransportne trake iz olucaslog polozaja u horizontalni. za zauslavljanje transporlera potrebna jc kocnica. pre slupanja na prijemnu traku odreduje iz izraza: Kada se transportcrom podize materijal (kosi transporter)".za vlazne malerijale. Horizonlalna projekcija istovarnog levka jc duzinc L/i. ustavljaCi.7. 3. OCigledno je da su kocnice.32 Shenwtski jJrif. koja 1110ze bili trakasla iii sa papucom.5 m postavljaju se preiazni noseCi valjci horizontalnog nagiba bocnih valjaka od svega 10° . oclnosno sile otpora. ONO LEV1<A (3. 3. . SI. ispred pogonskog dobosa.a.34 ..36).33 iIi pomocu rolucione ('elke.

izvrsiti proveru opterecnja omotaca valjka u kriticnom.43) 3. Proracun sloga nosecih valjaka bill . 'A . 70% ukupnog statickog opterecenja.3qt) I. Ie = 20° i 30° za trouglasti profil trake. m..44) G = (qo+qtmax) I = (qo+l .za pamucne trake. 15% .80 2. pa ce prema S1.65 0.za sinteticke trake.~""~~~ SI.60 Na utovarnom delu.proveriti vek trajanja lezaja." \ \.koeficijent koji zavisi od vrste materijala od koga je napravljena traka i iznosi : bm = 0.duzina jednog noseccg valjka . pri tome je: I .136 Transportni uredaji Trakasti transporteri 137 Tablica 3. 3.----. N. zbog smanjenja vrednosti napona u traci. staticka opterecenja krajnjeg.10 ~ I I I ~. 2(1-cosle) -----.mm i nagiba bocnih valjaka ACO): Srednji valjak prihvata 50 . opterecene grane.- -- 2.85 1. bm = 0. kao i sile optrecenja rukavca valjka posebno je potrebno obratiti paznju na koeficijent udara. potrebno je: . prelazna duzina transportne trake moze se usvojiti manja za 20% u odnosu na duzinu trake kod pogon~ skog dobosa.004 .rastojanje izmedu valjaka dva susedna sloga..37 [7]. I~ II I Bmm 500 650 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 N~b bocnib valjaka tran~ortne ". = 0. I i 20 0.00 1.- . Ie = 20 e . odnosno 25 . Ako se slog sastoji iz tri valjka .25 1.60 085 1. proveriti osovine rukavca valjka prema susednom spoju (kod koso postavljenih valjaka u slogu). odnosno srednjeg valjka iznositi: GA = 0.12 \ -. m.25 G . (3. Pri proracunu sile opterecenja noseceg valjka.za trake sa jezgrom od celicne uiadi.020 . za olucasti poprecni presek transportne trake i iznosi: Ie = 0° za ravan profil transportne trake. bill Pri proracunu sloga noscCih valjaka transportne trake radne.60 1. 30° i 45° za trapezni profil trake.9. odnosno kod povratnog dobosa. .m. staticko opterecnje sloga sa tri valjka iznosi: (3.336 Usmeral'aju(i pre{azl/i l7ose6 \'(fljC. preostali procenat. srednjem poprecnom preseku. a krajnji valjci.N. ..40 055 0.nagib noseCih valjaka (0).75 e trakc Ie 30° 0.50 1. bm pri tome su: a" ..00 1.40 1.015 .20 1. Kao primer navode se prelazne duzine sintetickih transportih traka za odreaene vrednosti sirina traka B.

5.138 Transportni uredaji Trakasti transported 139 G := 0.• portera iznosice: RAl = GA COSA (b-a).cm 2 - povrsina opasnog preseska I-I .. ~~)~~ A (3. prema inostranim preporukama navode se vrednosti koeficijenata kJ .N .{ih valjaka transportera S~la o~:ei·ecenja. k4. debljine i krutosti transportne trake.N. U tablici 3.m. sile opterecenjabocnih noseCih valjaka u slogu trakastog trans. ako je zbir sva cetiri parametra manji od os\.47) jerje FN = GA sinA.1 Ffv A daN cm (3.. (3. . tako da su: s Odnosno. Sf.arajuCih parametara.52) 3 red 3· .50 G .46) (3. ). u zavisnosti od odg0v. FN := FN . GA 2sinAcosA COS A = GA SlnACOSA = --'-~---2 GA sin2A 2 (3.eg (najopterecenijeg) noseceg valjka u slogu RB.cm -otporll1moment rukavca noseceg val]ka A= re~r 2 .N. tada precnik valjka treba da bude 100 mm ( valjak sa kotrljajnim Jeiajem). 337 Shematskim prikaz oplere(tenja s/oga noseL. W1. Za transportne trake Cirinepreko 900mm precnik valjka nesme da bude manji od 127 mm. Prilikom proracuna lezaja usvojiti fabricki vek trajanja leiaja T = 3 . koji za rasute sitnokomadne i zrnaste materijale iznosi ku =1.5 za krupnokomadne transportiovane materijale ( krupne blokove i s1. . GB := ku GI.. rukavca noseceg valjka. (3. odnosno srednjeg noseceg valjka moze se odrediti mnozenjem statickih opterecenja valjaka koeficijentom udara ku. UZlmaJucl u ObZlf I opterecenJe valJka od bocne sile pritiska na valjak (G - Pri proracunu lezaja treba uzeti u obzir dinamicki faktor udara i dinamicku nosivost na osn9vu podataka iz kataloga prizvoaaca lezaja. za trake sirine ispod 900 min.N b (3. l~zaja sre?!lj.51) nOfmalna sila F'N .45) Dinamicko opterecenje krajnjih.48) GA =ku GA . +k4 = 39 .13.1 = 3.50) gde je moment savijanja za dati presek: 1230 (3. 4 godine. tada precnik valjka treba usvojiti 127 iii 152 mm.49) Ozanake a i b odnose se na odgovarajuce duzine krakova sila prema Sl. 3.. brzine kJizanja trake preko valjka i vrste transportnog materijala. odnosno ku = 2. Teorijski. . precnik valjka zavisi od rastojanja izmeau oslonaca valjka.37. Pravilan izbor precnika valjka (nosece i povratne grane transportera) bitno utice na efektivnost rada transportera. Uslucaju da je zbir koeficijenata: k/+ .. Napon u kriticnom preseku I-I usled momenta savijanja Mf i radijalne sHe: Reakcije oslonaca na mestu oslanjanja nosaca valjaka na uzduzne profile nosece metalne konstrukcije trakastog transportera iznosice: Ci =--+-SCidop'--z' M W1.. .

...6 .Vrsta Koeficikretanja Koeficitransportera i jent k2 materi~ala jent k3 materi.f.. casa I 03 . Njegovom konstrukcijom graficki se odreduju sile zatezanja 1.D 3 ~ 1 ---".. I B I I I I I a J - .:6 j) 3 SI..: Wp<D of ·t-'--'----+--..... iduCi po konturi .. 3.I. Koeficitezina Koefici.. ~ ! ! rOJ casova zapreminskaj Brzina rada .L..Y-O .....-~"-+!l I 4' 1~ Wo<O W<::O 3 7 I.-.. vrsi se provera cvrstoce trake...338 Konstrukclje dUagrama sita zatezanjo rransportne trake .m 3.l!JJl c) d) I I --. a odreduju se i minimalne sile zatezanja (S1.::c: Wp>O Wo>O 1 ----- '" ffi'-1..140 Transportni ureaaji Trakasti transporteri 141 23 .38)..Jll Wp > 0 Wo>O ----j. Konstrukcija dijagrama sila zatezanja transportne trake [7J graficki predstavlja zakon promene sile zatezanja transportne trake..1 karakteristicnim tackama. Dijagrami sila zatezanja transportne trake mesta pogona trakastog transportera izbor ~ 2 W.. Konstrukcije dijagrama sila zatezanja transportne trake vrsi se tako sto se na osu apscise... 3..jent k4 ~:e i jent kl jala II t?ku 24 tim I.L.:~. e) f' IJ d ..5..8 1 ugalj 8 1 025.... Na SI. 075 1 I 1 075..::UL I) g) h) H---.38 prikazano je svih pet moguCih varijanata dijagrama sila za zatezanje transportne trake koji se odnose na sve moguce lokacije postavljanja pogona transportera... 1. kao vucnog uredaja. 16 ! 2 koks 4 24 1.13 . dok se na ordinatu nanose sile otpora kretanja transportne trake../"j*" 1Wal>Wp -t----f----'f-'--'-JI[4 i) ~7 4------f-----+---Lm ~------.G Tablica 3.30 3 3 3 kamen 2 ..--t='--. I+---.10. 15 2 16 2 08 .. 23 3 jJesak 0. kao i sile zatezanja trake. nanosi ukupna duzina transportne trake kao vUCnog uredaja (opterecene i povratne rasterecene grane )..1 odgovarajucoj razmeri . te se zavisnost prikazuje pravim Iinijama...4 ffi 1 2 2 . nanose sve naredne sile koje deluju na traku... Sile otpora na pravolinijskim deonicama trase transportera direktno su proporcionalne njihovim duZinama.. duz linije trase transportera..-_--.1 svakoj narednoj tacki razlikuje se od sile zatezanja u predhodnoj tacki za veliCinu sile otpora izmedu dye posmatrane tacke na konturi transportne trake...-... Tako se.. Sila zatezanja 1. 0. lfI .

Zatim se tacke l' . 3.3' i 4' spajaju duzima. na dmini L povlace se vertikalne prave 1. 3.11. nije dozvoljeno da se dopusti mogucnost odvajanja trake od dobosa. zlebovi su na manjem rastojanju. a presecna tacka je oznacena sa 4'. Na 51. Brzina trake ovih transportera iznosi 1.142 Trakasti transporteri Transportni uredaji Pri konstruisanju dijagrama sila zatezanja transportne trake. Linija 1'.ka cvrstoca trake Sk i povlaci se horizontalna prava 1Il (osa cvrstoce). gledano upravcu kretanja radne grane transportera. osim u slucaju kada se teret transportuje naniZe. u proizvoljnoj razmeri. Od te tacke. odnosno. a presecna tacka se oznacava tackom 2'.. nanosi se sila otpora kretanja povratne grane Wp. u zavisnosti od toga da Ii su navedene sile otpora manje ilia vece od 0. U traci su vulkanizovane 11a odreaenom rastojenju poprecne sipke. Pri pravolinijskoj lokaciji pogonske stanice smanjuju se sile zatezanja trake. 3. Kroz dobijenu tatku 2". 143 Ako bi se izvrSila opsta i detaljna analiza svih pet mogtiCih varijanata odnosa sila otpora opterecene Wo i povratne grane W p . tad a je povoljnija lokacija motora na nizoj koti.. moze se izvuCi zakljucak: opravdano je postaviti pogonski motor na krajnjem delu transportera sa najvecom silom zatezanja. a naredne konturne tacke prikazane su odgovarajuCim pravama. i sile otpora na pogonskim dobosima i povecava se sigurnost da nece doCi do proklizavanja transportne trake. Na taj nacin omoguceno je smanjenje sile silaznog zatczanja.. Ako deo transportera 1 -2 predstavlja povl'atnu granu. mogu se konstruisati trakasti transporteri veCih dmina lraka. 2 . Traka je sa 1 iii 2 uloska i gumenim ornotacem. Specijalne konstukcije trakastih trnsportera 3. Rastojanje izmeau susednih obrt. 51. odnosno omogocava se primena transport11e trake manjecvrstoce. a negativne namze. to nije moguce ocitati na dijagramu vrednost odgovarajuce sile zatezanja. koji se na bocnim stranama zavrsava zlebovima preko kojih traka naleze na vuc11olize. sto sve dovodi do produZetka radnog veka transportne trake. Za osu apscise usvaja se konacno ona prava koja je niZa od dye konstruisane horizontalne prave. Na unutrasnjoj strani.38 je uslovno prikazno da je osa klizanja ispod ose ugiba.11. Zatvorena kontura transportne trake podeljena je na pravoliniske i krivoliniske deonice. 2-3 i 4.200mm za manje opterecene. a da pri tome 11e dode do proklizavanja transportne trake preko dobosa. Vrlo je vazno izvuCi i zakljucak : transportovani materijal svojim gravitaeionim dclovanjem mora da vrsi pritezanje transportne trake uz pogonski dobos. . 3'.3' i 4' odreduje zakon promene sile zatezanja trake po njenoj dnzini. c i d. a time je stvorena mogucnost primene tockica manjih precnika (po dva komada u slogu na nosecoj grani). 3' -2". Provera transportne trake prema kriterijumu cvrstoce vrsi se tako sto seod tacke 4' odmerava naniZe racuns. traka zadovoljava prema kriterijumu cvrstoce. Uporedenjem svih moguCih dijagrama prikazanih na 51. a takode smanjen je i broj nastavaka transportne trake.l1ih tockica predstavlja korak tockica.. Potom 5e od tacke 2'. a ne i vucni. koja ustvari predstavlja povrsinu izmedu ose apscise i izlomljene linije sile zatezanja. kao i vrsiti ' uporedivanje tih sila. Ako se osa cvrstoce nade ispod usvojene definisane ose apscise. sto znaci da je obezbedena veca vrednost koeficijenta klizanja transportne trake preko dobosa. Od tacke l' nanosi se nanize sila zarezaja u silaznoj tacki Ssmin i povlaCi se horizontalna prava I (osa klizanja). Pozitivne vrednosti siJe otpora na dijagramu sila zatezanja nan05e se naviSe. U opstem slucaju osa klizanja moze bili ispod iIi iznad ose ugiba. sto se predstavlja odseckom l' . Kroz tatku I" povlaCi se horizontalna prava do preseka sa vertikalom 2-3. nanosi se vrcdnost sile otpora uredaja trake na delu 1 -2.3" povlaci se horizontalna prava do. Tehnologija nastavljanja trake obavlja se hladnim postupkom vulkanizacije. posto se vucna sila ostvaruje preko dva beskonacna uzeta (SI. sto omogucava da su manji momenti savijanja nosaca tockica. 3. 80 mm kod vise opterecenih traka odnosno 100. odnosno u zavisnosti od mesta postavljanja pogonskog motor a za vucu transportne trake.5 . u odgovarajucoj razmeri. 3"). a ako predstavlja optereccnu-radnu granu.. Izbor ose apscise vrsi se tako sto se najpre od tacke sa najmanjom silom zatezanja na opterecenoj grani nanosi nanize Somin i povlaci se horizontalna prava II (osa ugiba). bez obzira na smer kretanja ( vuce ) i bez «bzira na odnose sila zatezanja opterecene i povralne grane. kod traka pod nagibom. a samim tim smanjena je i maksimalna sila zatezanja trake.. Potom se na prvoj vertikalnoj pravi 1 izabere proizvoljna tacka 1'. hladnim lepljenjem. Kao konacna vrednost pocetne sHe zatezanja usvaja se veca sila zatezanja od dobijenih vrednosti po kriterijumu proklizavanja i ugiba trake. 3' nanosi velicina sile otpora kretanja trake na delu 3 -4 (2'. navise iii nanize. kada je Wo > 0 i Wp > 0. njenog preseka sa vertikalnom pravom 4. 2' . 3. specijalnim lepkom. Takode. Vazno je da se pogonski motor tako locira da moze da obezbedi sto je moguce manjiu silu zatezanja trake. 3. Rastojanje izmedu poprecnih sipki iznosi 70 . Kako nema apscisne ose. .I".38. odnosno moguca je primena jeftinije trake.39) koja se duz linije [rase transportera oslanjaju preko tockica. nanosi se vrednost sile otpora opterecene grane W o.1 Trakasti sa vl. kada je motor na niZoj koti i kada je Wo < O. Zastita od dejstva korozije ostvaruje se tako sto su sipke pocinkovane iIi plasificirane.) mis. a sirina do B =2000 mm. kao i da se ne prekoraCi dozvoljeni ugib trake izmedu oslonih valjaka.lcnom uiadi Kod trakastih transporter a sa YUcnom uzadi traka je samo noseCi uredaj.38 moze se zapaziti da je ta povrsina uvek manja ako se motor nalazi na visoj koti.

o~nosno zatezn~ koturace.d~ju se istosmernim plctenjem jer sc tako ostvaruje glatkn pov:sma (.obrtnih toekiea kao noseeih uredaja. Obuhvatni ugao iznosi (XI =211: .nosera konsrukc(ja sloga tacklea. vucna uzad sa obe strane linije transportne trake moraju se kretati jednakom brzinom. dok se uZad preko koturaee usmeravaju na pogonske. Osnovne karakteristike prora{una. Trakasti transporteri sa vue nom uiadi mogu se pIOjektovati za obavljanje transporta materijala bez pretovara lll:l rastojanju i do 10 knr. Vucna uzad su precnika 0 25 . Olucasti poprecni presek ovih transportera je pliCi posto je potrebno obezbediti dovoljnu krutost inpregniranih sipki u karkasnom sloju trake. Sl.. Traka se sporo haba i niska je potrosnja energije. . izdiie iznad vucnih uzadi i ObaVI]a oko dobosa.311: rad. tehnoloski su slozene izradc. 3 .40. ..."uen~ uz~~ izra. a poveeani su 1 trOskOVl lzrade tockIca zbog plastificiranja omotaca toekiea. transporteri sa vucnom uzadi imaju manje sile otpora kretanja trake preko oslonaca. 3. odnosno dobosa pokretnih kolICa duz sma i tegova Sl.Glatka povrsina uZeta manje je Izlozena kId~n]u usled zamora materijala pri kretanju odnosno prclazu uieta preko mnog~~roJm~. 5 .a. te su zbog toga rclativno niske efikasnosti u eksploalaciji. .). Na krajnjim stanicama transportna traka se odvaja. Sirina trake odreduje se kao i kod obienih transportera. a uzad podmazuju kako bi se produzio eksploatacioni vek ~r~nsporter. od povrsinskog kopa do termoelektrane i s1. ~. Da ne bi doslo do zakosenja transportne trake. 4 . Uporedivanje sa klasienim trakaslim transporterima.40. sto bi neminovno doprinelo i poveeanju cena ovih traka. te sve ovo doprinosi veeoj efektivnosti primene ovakvog oblika neprekidnog transporta materijala ( uglja.i posebno zatezanje uzadi preko uzetnjaca. Ponekad se tockiCi oblaiu gumom III plastlenom mas?m. sto zavisi od uslova rada. a velika je i nabavna cena specijalne transportne trake.40 Shf'matski prikaz pogonske i zatezne stonier: Irakas/ng transporrera sa l'{a':nom [{!fadi . Kod povratnih koturaca nalazi se i zatezna stamca ~ kOJo] se ~rs.1'UCI10 ufe.sto ~lJe sluca] kod unakrsnog pletenja).poprecne Cipke kutijastog popre{J1og preseka. manji broj oslonaca toekiea. . 1.fransportna (raka .39 Shemafski prikoz transportera sa l'utnom uzadi transporfne (rake: St.l1ose6" i pOl'ratni /{)('(ki6 uzadi. 3. ~. Pogonski dobos travkastog transporlera sa vucnom uzadi moze se nalaziti ispred III lza pogonskIh koturaca. Pomoeu usmeravajuCih koturova na povratnoj stanici uzad se odvod~ lspod transportnc lrake. Medutlm OVI poslupci mogu imati i negalivne posledice: smanjenje koefl:l]et~ t~en]a na ~o~~nskIm uZetnJacama kada je uze podmazano. 35mm. tako i zatezne stanice. Vuena uzad se brzo habaju. 2 . . 3. sipke u karkasnom sloju bile bi blize jedna drugoj (postavljene bi bile na manjem koraku) iii bi bile veceg poprecnog preseka (kvadratnog iii pravougaonog).144 Trakasti transporteri Transportni uredaji 145 St. posto im je duzina radnog veka do 1600 l/h . odnosno uzctnjaca.. (ockiCi su znatno manie tdine po duznom metru transporne trake i omogucavaju duii radni vek u eksploataciji. Nedostatak ovih konstukcija u prvom redu se ogleda u einjenici da predstavljaju slozene i glomazne konstrukcije i to kako pogonske. Ako bi se transportovao materijal vece gustine transporterom sa vucnom uzadi.

kao i zbog prosustv.tdina uzeta po duznom metru. ZU zt. Vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi od atmosferskih uslova (sneg.2 Trakasti transporteri sa vucnim landma Kod trakastih transportera sa vllcnim lancima traka je sarno noseCi uredaj.!leztli uredaj . a vucnu ulogu vrsi jedan iIi dva lanca.. sa stacioniranim valjcima i sa kombinovanim pokretnim . Traka se pokrece preko pogonskog dobosa.53) Pri tome je qu .valjci 1. Minimalna sila zatezanja uzadi odreduje se iz izraza: 51.\}octica. trake 2. koje su medusobno povezane zglobnim iIi kalibrisanim lancima. . Janca 4. 5 . a Jl koeficijent trenja izmedu zlebova trake i uzadi. te je zbog toga potrebno ispuniti uslov: /3:S Jl. a na drugom kraju se zateZe zateznnim dobosem.dozvoljeni ugao nagiba glatke trake olucastog porecnog prescka trakastog transportera sa vucnim uzadima u radijanima. prasina temperatura vazduha)... zbog promenljive sile tIenja u valaznoj atmosferi. Takode vrednost koeficijenta trenja Jl zavisi i od stanja vuenih liZadi. a llmesto srednjeg valjka dolaze nosaci lrake . Transportnim trakama mogu se savladati velika rastojanja. sto doprinosi ceslom izbacivanju iz pogona klasicnih trakastih transportera sa viseCim valjcima.ubrlni dobo~\' PLJ: PL2. 0) shematski prika:.146 Trakasti transporteri Transportni uredaji 147 Granicni ugao nagiba ovih transportera zavisi kako od ugla prirodnog nagiba klizanja matcraijala koji se transportujc. gde je I raslojanje izmedu dva susedna tockica . vrednost koeficijenta otpora kretanja uzeta prcko tockica iznosi w '" 0. SI.015. 0.nosaca trake 6. Velicina ukllpnog koeficijenta otpora krelallja uzeta preko toekica iznosi w= 0.l.41 Trakast! tr{jnsporter sa l'u(Ynim /oncem. m.:j l'oIIjo/':. kisa. Trakasti transporteri sa vuenim lancem (Jancima) sastoje se iz (51. Mala je brzina ovih transportnih tIaka i traka se dosta brzo haba u eksploataciji.015)1. 6 - l1os{!'(:u ploc'-:jca . Krupnokomadni tereti (blokovi i sl. .: trall~porlera: D . N/m. Maksimalna vrednost nagiba uzadi susednih tockica iznosi f:S (0. Navedeni problem se donekle llblazava primenom valjaka . 42) kod kojih je traka noseci i vucni uredaj. Olucasti oblik trake f?rmiraju.i prIjavstine na noseCim elementima transportne trake.3 . 6 . yodice 3.nosac trake.prema broju lanaca. suva iii podmazana. m.) kod klasicnih trakastih transportera izazivaju koncentrisana opterecenja trake koja stvaraju velike ugibe trake izmedu susednih valjaka radne grane transportera. ukoliko transporter radi na otvorenom prostoru razliCite su vrednosti koeficijenta f. . tako i od mogucnosti klizanja trake niz vucnu uzad.11.01. b) deo Irake 2. .013 . Vucni lanac 4 vuce nosece plocicc 6 na koje naleze traka 2.ploCice 6 ispod koJIh prolazl lanac 4 sa slogovima koji se krecu po nosaCima izmedu vodica 2. 2 . 3. Za povoljne uslove eksploatacije transportne trake sa celiCim tockiCima sa obodom.l1osef.prema pokretnim delovima: na transportere sa pokretnim valjcima. 3. 3.:a p/o{ica . I'u("ni la11oc'4. -pogonski /tJllc(J/lik..l'aIjIlJ:.amortizera.027 za lockice oblozene gumom.1I0S(I(:"'( trake. a dliZ transportne Iinije transporter a postavlja se vise linijskih pogona.0.3. I -nose. koji se postavljaju na kracem rastojanju (manji je korak valjaka).IroKa. (3.244 rad. gde je /3 . Postoje inostrane konstrukcije za prenosenje krllpnokomadnih blokova (51.!anac.41. odnosno w =0. 4 .. Pomocu sile trenja izmedu trake i traverze pokrecu se i nosece traverze sa lancima.prema naCinu ostvarivanja veze izmedu nake i lanca (lanaca).3 Trakasti transporteri za premestanjc krupnokomadnih materijala 3. Lanci Sll na krajevima obavijeni preko lancanika. SIla zatezanja uzadi odreduje se "metodom obilaska po konturi". valjka 5 i nosece plocice .11. na transportere sa trakom koja slobodno naleze na lanac ili specijalne nosece delove i na transportere kod kojih je traka ucvfscena za lanac. Traka se prenosi preko lucnih slogova sa traverzama. odnosno 0. na jednolancane i dvolancal1e trakaste transportere. na otvorenom prostoru .41 a i b ) noseceg valjka 1. Nedostatak ovih transportera je nesigurna frikciona veza izmedu trake i lanca. 3. Broj ulozaka trake iznosi 2 .. Na meslu utovara i .02 za celicne.4 i trake su jeftine..delovima.. Postoji vise kriterijuma na osnovu kojih se mogll izvrsiti podele trakastih transportera sa vllcnim lancima ito: . Granicni maksimalan ugao nagiba vuenih uzadi poslrojenja ovakvih transportera iznosi 13m ax =14 0 .

silom.koeficijent trenja izmeou pogonske trake i transportovanog tereta !-Lpt _koeficijent trenja izmedupritisne trake i tereta. Pri tome je !-L .tezina korisnog tereta na pogonskoj ( donjoj ) traci. 3.55) tako se dobija ugao nagiba trake: Transporter za preno.44). qO(! . N/m. a koji se iskazuje preko nejednacine: gde su: qo fl.. dme je omoguceno njegovo transportovanje pod velikim uglom nagiba transportne trake. Ovim transporterima mogu se prenositi krupnokomadni blokovi i abrazivni tereti.54) qo .. postavljanjem poprecnih pregrada na tTaci. Kada je traka natovarena materijalorn veca je sigurnost da neee doCi do proklizavanja izmedll trake i slogova na lucnim traverzama.J1 fraka sa O/U(\lst. primenom vise oslonih diskova (Sl.. b) iii valjaka kao nosecih uredaja (SL 3. c)..?: (qo+2q'!) w born dolazi do opadanja . Takooe se povecanje sile trenja na trad ostvaruje prirnenorn rcljefnih omotaca i pregrada . Zbog toga se u tom slucaju prelazi na primenu specijalnih traka kod kojih se trenje povecava sa porastom sile pritiska na traku tako sto se stvara bocni pritisak iii se postavaljaju pritisne trake. Savaladavanje velikih nagiba. N/m. nosecoj transportoj traei. ispred pogonskih dobosa. Osnovni parametri pri proracunu specijalnih trakastih transportera velikiog nagiba koji treba da budu poznati jesu: qt . Da bi se u tom slucaju rnaterijal zadrzao na transportnoj traei potrebno je povecati silu trenja izmedu materijala trake.43 Shematsk. Pritisak rnaterijala vrsi se pornocu gornje. Do klizanja transportovanog tereta izmedu dye trake pod nagibom nece doCi ukoliko je ispunjen uslov: Osnovc proracllna. postavljeni su amortizacioni i prelazni valjei na veoma malom rastojanju. pritika ostavaruje se zadrZavanje materijala na strmoj .148 Trakasti transporteri Transportni uredaji 149 usmeravanja. a da se pri tome ne obezbeouje u potpunosti zadrzavanje krupnokomadnih tereta i blokova na traci.42 (3. Sf. 3.02 . Bocni pritisak materijala ostvaruje se kod visecih traka sa dubokim koritima. kao i transport krupnih komada tereta ostvaruje se primenom pritisnih transportnih traka (Sl. Koeficijent otpora kretanja tockica po sinarna iznosi tv = 0. qr .jedinicna tezina trake.43. (3.ma . Kod transportnih traka sa velikim ugi- Sf.4 Specijalnc transportne trake za savladavanje velikih nagiba Za savladavanje velikih nagiba od 18 .{en}e krupnokomadnih blokom . rrakom prch{!(>:e!7om prt'ko nose6h lY//jaka c). 25° primenjuju se specijalne trake. Tako je transportovani materijal zatvoren i pritisnut izrnedu dye transportne trake.sopstvena tdina pritisnute (gornje) trake N/m. 3.43 a. b) . Kod trakastih transportera sa pritisnom trakom.koeficijent trenja izmedu traverzi oblozenih gumom i transportne trake i iznosi: !-L = 0.35 za rnokru traku.njihovog kapaciteta i do 50%.58 za suvu trakll.zadriaca na nosecoj grani trake. Ovim transporterima omogucava se savaladavanje nagiba veCih od kriticnih za nekoliko stepeni.jedinicna tezina lanca. 3. prika:: \'isedh Iransportn..skol'(f oj .n :lebOl'. Dobra strana ovih tnsportera je sto se mogu ugraditi usmeravajuCi tockiCi s obe strane transportera koji se krecu po usmeravajuCim sinama na nosecoj metalnoj konstrukeiji..025. Sila pritiska na transportovani materij al kao i njegovo zadrzavanje kod transportera sa pritisnom trakom ostvaruje se pornocu gumene trake pritisnute baterijom gumenih tockica. Potrebno je obezbediti uslov da ne dode do proklizavanja izmedu trake i nosecih traverzi. !rakom prehacfllom preko d.11. !-L . pritisne gumene lrakc pomocu baterije gumenih tockiea. 0. i !-L = 0. N/m. bilo cilavom njcnom sirinom bilo sarno na krajevima.. 3.

transporteri promenljivog oblika trake pomocu pokretnih noseCih valjaka kod kojih se noseca traka pretvara iz rayne u oIucsti.l + J. 1z izraza(3.lpt cos!). nailazna i silazna sila zatezanja iznosice: . uz nju se vesaJu preko vulkanizovanib karika. kao zaddci tereta. Da bi se poboljsalo dejstvo pritisne trake.46. prc svega. Ako se usvoji da na ton: .150 Trakasti transporteri Transportni uredaji 151 aJ A-A +~. Osnovne karakteristike ovih transportera date su u tablici 3. kuke ili drugi elementi (SI. izuzetno velikim uCinkom. Postoje i druge specijalne konstrukcije trakastih transportera za savladavanje velikih nagiba. Najveca vucna sila kOJa se moze preneti pritisnom trakom.44 SpeciJa/ni Irakas!i trallspurter su pritis}lolt1 Irilkum b) S" = qop (sin~ + J. 3.11. odnosno ugJa nagiba trake p. 3. ukoliko J.56) moze se odrediti tdina po jedinici duzine pritisne trake. cevasti transporteri sa vucnim nzetom.w cosi3) L.l + qop qt (J.59) (3. na pogonsku. tg~ ~ J.3.58) Kako bi p:itisna traka.44) koji povecavaju silu pritiska trake. npr: cevasti transporteri sa vucnim lancem. (3. pri veoma velikom nagibu transportnc staze. Ukupna sila zatezanja obe trake umanjuje se za silu zatezanja prouzrokovanu pritisnom trakom. N SS = qop (sini3 . pa potom u oblik cevi i obrnuto. N (3. kao i koeficijent trenja izmedu pritisne(gornjc) trake i tereta koji se transportuje. Njegovo ostvarenje omogucenoje specificnom konstrukcijom uredaja za iskop i visokim performansama transportnih masina i uredaja smestenih na masini .lpl cos~) L.5 Trakasti transporteri kod masina za kontinualni iskop materijaJa tla (3. 'lIke.60) 8-8 gde je w . nosecu traku. a Cija se vrednost odreduje prema izrazu (3. Karakteristican sistem trakastih transportera na rotornom bageru velikog ucinka. (3. nema si1e zatezanja i ako se zancmare b'eznacajno male sile otpora na vaIJclma pn kretanJu pritisne trake nanize.% • SI. 3. preko tereta. Proracun nosece trake vrSi se metodom "obilaska po konturi". 3. siobodno nalegala na teret. napustanjem povratnog dobosa.45. pri tome kod nosecih valjaka.ukupni koeficijent otpora kretanja trake preko valjaka silazne grane. prikazan je na SI. potrebno Je da na tom mestu bude sto manje zategnuta. sila otpora kret3nja obuhvata obe trake i silu otpora vuce tereta. duzine L moze se odrediti iz izraza: Wop'" qopL J. delovi Ianca. Prednost transportera sa pregradama za zaddavanje transportovanog materijaJa.56) Prema poslednjem izrazu moze se zakIjuCiti da ugao nagiba trake moze biti utoliko veci.mestu. cevasti transporteri sa pneumatskima jastukom.58). kao i sa pritisnom trakom je mogucnosl primene za materijale rzliCitog granulometrijskog sastava i za relativno visoki kapacitet.l pi ).lpt i quI' budu vece vrednosti. N Masine za kontinualni iskop materijala tla ( rotorni bageri i bageri vcdricari ) odlikuju se. SI.14.57) a ~oja se povecava sa porastom qt.kopaeu.

2 1. 1~.5 2x170 4. 7..2 m od gornje istovarne tacke..0 22 8 19.47 i 3..(~)~ __..relativno male gabaritne dimenzije htevani ucinak.. sopstvena masa.5 120 8' 23.:=2.5 3.152 Trakasti transporteri Transportni uredaji 153 Tablica 3.8 i 1.46. relativno male duzine.___+_::.:7::.5 ostvaruje sprega elemenata transportnog sistema.6 3.21 1 Specificnosti konstruktivnih resenja.16 1.-0_+___. .0 2.45 Relativno velika brzina trake. 3..2 26 3. mogu da se svrstaju u sledece grupe: .kopaca do magistralnog transportera. m/s 3.14 Duzina Sir.6_"~.-+!.__..._4~~~3~.----~ : 7 3.c5-4~1=2~0~~4~'__1__4~.2-+ 53.. portera tr~l e trake.2 2x90 9 sr..66 3 '57.velika brzina vuce Snaga p~'\Vna ~ozn~ke I I Snag'l .49.5--i~2::.5 2x500 2x240 120 1l--.pretovarni. imajuCi u vidu za- i -_ _ _--~--~---_---~k"'oiJ. Prema nameni i konstruktivnim karakteristikama.+-_::. 81. kojima se Trakasti transporteri. trake.::x3::.-l-..48.::6.-=--..46 2'.0 28 i 1 2 . pravolinijskog iii krivolinijskog oblika putanje premestanja materijla (81.istovarne.c6J.. s obzirom na specificne uslove eksploatacije odlikuju se: . trakasti transporteri na bagerima za poprecni kontinualni iskop.. 9. 3.4 2.~2~.3. duzine 150 .1 2C 6' 84.6 I 2. .. sr..mosni za transport od masine . 2 II~~-+-··~=--+-~=--+-~=--~~~--+-~--+-~~+-~~+-----+.9 1-.6-11 . 3.3. 3.:8:.48).47 o / Z SI.46 m i .1~. 3..-. 4'.. .48 SI. omogucavaju odbacivanje transportovanog materijaia na rastojanju reda veliCine 1.4~~1~. za transport do magistrainog transportera. poz.. 50 m.·PlErosipa Transporteri za prenosenje materijala sa osnovnih transp~ 2' 29.. Trakasti transporteri koji se primenjuju kod bagera 'sa uzduznim iskopom materijala relativno su malih dliZina. SI ' 1 po l r.visoka pouzdanost u radu.6~~1~3. duzine 20 .. iii za odlaganje materijala.... 81..3.6 2. . kojima se obavlja transport u okviru masine·kopaca..5:. 6' i 8'. .::3 .pomocne. 'te a trake . 3.3 2.3 5 2x150 3.6 ..6".5 3.ina Brzina prema trans-' .:·ii'-'s"-'e:. 81.46 . __+_.46 m Osnovni transporteri 1 16.8 2.konzolni.. 3. duzine do 120 m 81.. m i m/s I 3.:""..3iL.::.. I pOkg<!:la (h !oznake Duzina I' Sirina Brzina 'prema transk Sl...1 2.0 38 1 i ~ _" 6"-. oblik i polozaj ovih transportera.~6~1 5 3.::0-l---. pozicije 4.. 200 m..

Elementi trakastih transportera smestenih na streli rotora bagera sa poprecnim iskopom. ZahvaljujuCi ovakvoj konbinaciji elektromotora. . 3. ledna od osnovnih specificnosti proracuna razmatrane klase transportera. 3. pozicija 2. Pri tome. 3. 3. Kod bagera sa uzduznim iskopom materijala tla.50 Sf. Pogon dobosa transporterolll kod bagera lllanjih snaga.neravnomernoscu protoka transportovanog materijala. posebno treba uzeti U obzir oscilovanje sistema izazvano: .154 Trakasti transporteri Transportni uredaji 155 Sf. 3.51 Kod transportera velikih ucinaka. Pri tome se pogon osnovnog dobosa ostvaruje sinhronini pogonskim motorom. 3. mogu primeniti i za proracun transporter a smestenih na masini za kontinualni iskop tla. St. .53.prelaznim rezimom rada (pustanje u pogon i zaustavljanje).rukav(jc. 2 h plu. S1. Sf. Postupci proracuna parametara stacionarnih trakastih trans- portera predhodno su navedeni ali se uz uzvesne dopune.ekscentricilctom i debalansom dobosa i valjka. 3. jeste neophodnost provere njihovog dinamickog ponasanja. radi postizanja potrebne vucne sile. odnosno njegove funkcije. a dopunskog dobosa. asinhronim elektromotorom. 3.50 iii cetvorougaonog preseka S1.54 SpecificnOSli proraclina. cesto se koriste transporteri sa ravnim profilom trake. u tomslucaju ostvaruje odgovarajuCim klinastim remenom. Njeno vodenje se.redukfor. oslanjaju se na nosecu konstrukciju same strele. S1. 3.va: 3 .52. Na sl.r! doba. ili hidromotorom.prelaskolll trake preko sloga valjka. odrectuje se elektromotorom. 4 ~ dobos. Sf. 3. spreceno je proklizavanje transportne trake na dopunskom pogonskom dobosu. . 51. . pozicija 1. .proeesima utovara i isrtovara materijala.Noseca konstrukcija transportera smestenih na odloznim strelama izvodi se kao prostorna resetka trougaonog S1.54 prikazan je presek pogonskog dobosa za ravnu traku.elektrotno{or. 5 .53 J .49 Konstruktino resenje nosece strukture transportera zavisi od mesta ugradnje. primenjujue se dvodobosni sistem sa odvojenim pogonima. smestenim u sam dobos.

v . c: Qt = 900 v (0. jedicna masa transpoirtovanog materijala. b . (3.71) i .156 Trakasti transporteri Transportni uredaji 157 Pri tome se narocita paznja mora pokloniti analizi sopstvenih frekvencija sistema i frekvencija pobude izazvane trakastog transportera. .0. d: +v2 (3.05)2.65) Pri tome je: v . Za tansporter duzine L. ptr pter - jedinicna masa trake. sirina trake.9 b -0. a predzadnjeg Ie = 18°: . m/s.70) trenutni modul elasticnosti trake.72) .05i( 245 + 840 tgqJ). a . 3.05i. m 1h (3.za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie = 20°. N.jedinicna masa trake iii masa trake i transportovanog materijala.69) (3.odreauje se kao 3 Qr = 900 v (0.67) (3.za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.0. Prekomernc amplitude poprecnih oscilacija trake moau u izvesnim sIucajevima da izazovu odbacivanje transportovanog materijala sa tr~ke.za olucastu traku sa bocnim valjcima.za ravnu gumenu traku: Qt =240 v (0.brzina trake. m 1h iIi kod ugla nasipanja <p = 15°: .9 b . Sl.0. m.11. sa ciljem da se sprece evcntualne pojave rezonantnih stanja. 3.0.11. ako je nagib zadnjeg valjka u slogu Ie = 54°.0.64) I p = 21)%'S q (3. mls. <p . sto se mora uzeti u obzir prilikom definisanja rastojanja izmeau slogova valjaka. kg/m. izraz (3. kg/m.koeficijent prijanj~nja transportovanog materijala na traku. Proracun kapaciteta trakastih transportera Teorijski kapacitet za ravnu. PolazeCi od izraza za brzine prostiranja talasa u radnoj (VI) i povratnoj (V2) grani transportera: Ako se racuna sa uglom nasipanja <p = 15° a sto je najcesCi slucaj na povrsinskim kopovima lignita.05)2 tgqJ . 0. m 1h iii za ugao nasipanja <p = 15°: QI = 553 v (0. u zavisnosti od slucaja koji se posmatra.ugao nasipauja materijala. m31h (3. pod nagibom Ie =36°: QI = v (0.05)2(390 + 725 tg<p).61) 3. m 31h iii za ugao nasipanja <p = 15°: 3 QI = 586 v (0.12.05i(345 + 770 tg<p).9 b .66) EtrBtri m .za olucastu traku sa bocnim valjcima.68) v =---.brzina trake.05)2. pri tome su: S .rastojanje izmeau dva sloga.v? Ptr +P ter S definiSe se svedena brzina prostiranja talasa: = (3. gumenu traku. m .9 b .9 b .9 b .05)2. N/m.62) . Sl.9 b .VI • 2v1v2 m S .sila zatezanja u posmatranom delu trake. srednja vrednost frekvencije osnovnog talasa odreduje se iz izraza: V * -1 S --v 2 Isr = 4L'S -1 (3.11. pod nagibom (p = 30°.63) pri cemu su: E lr B lr - QI = v (0.34) moze da se napise u obliku: . m. m 1h (3. lr . kg/m.9 b -0.0.-. ili stanja bliskih rezonantnim. m31h 3 (3. Ucestanost poprecnih oscilacija trake na rasponu izmeau dva sloga valjka. m31h 3 (3.broj umetaka trake. P .61): c .stvarna sirina trake. Qt = 427 v (0. odreauje se na osnovu izraza (3. SL 3.

5.. Teorijski kapacitet transportera treba izraziti u t/h: Q't==QI p.9 b . iii kod ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 472 P v K/K2 (0. pri transportu u usponu iii padu).gustina (nasipna masa) materijala (3.8 .[ 12].OSi(41O + 710 tg<p).0. obicno za 10 .[56] . odllosno umanjenom za koeficijent iskoriscenja vremena K v .75) Eksploatacioni kapacit~t transportera jednak je tehnickom kapacitetu na cas Cistog rada.Za olucastu traku sa viSe valjaka u slogu.85) LITERATURA: [7] .9 b .9 b . dakle tako sto se teorijski kapacitet umanjuje po dva osnova: ..77) .9 b .za olucastu traku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 20°. m lh.u slucaj u kada je slog sa cetiri valjka: 3 Qr == v (0.u slucaju kada je slog sa pet valjaka: 3 Qr == v (0.K2 pv (0..OSiC495 + 595 tg<p) . Tehnicki kapacitet gumenog transportera racuna se iz sledeceg izraza: za ravnu gumcnu traku. c: Qlh == KJK2 pv (0.0..74) (3.O. pod nagibom Ie == 30°: Qlh == KJK2 pv (0.[21]. tlh (3. tako daje se koeficijent K2 daje se u tablici 3. tlm 3 .05)2(410 + 710 tg<p) .u slucaju kada slog ima cetiri valjka: Qlh = K. Sl. kod kojc je nagib zadnjeg valjka u slogu <p = 54°.05/tg<p.9 b .11. Sl.158 Trakasti transported Transportni uredaji 159 .za olucaSlU traku sa bocnim valjcima. 20%..05itg<p .m lh .11.82) (3.[53].9 b . Qe == KI' Qth .[55].9 b .80) ° (3. 3. tako je K/ == 0.tlh iii kog ugla nasipanja <p == 15°: Qlh == 553 P v K/K2 (0.05i(495 + 595 tg<p) .05)2(390 + 725 tg<p) .05)2(345 + 770 tg(p) .9 b .05)2tg<p.84) u slucaju kada slog ima pet valjaka: Qth =K/K2 pv (0. tlh (3.OSi(24S + 84S tg<p).0.83) Qth = 856 P v KJK2 (0. a: Qth == 900 pv KJK2 (0.0.0.9 b . tlh (3.86) Tehnicki kapacitet transportera dobija se mnozenjem teorijskog kapaciteta koeficijentima KJ i K2.0.9 b -0. tlh iIi za ugao nasipanja <p == 15°: Qlh == 240 pv (0.[46]. (3.73) (3.9).8 .9 b . .. tlh (3. tlh .78) (3.. tlh iIi kod ugla nasipanj a <p = 15°: (3.Zbog neravllomernosli punjenja gumene trake. a predzadlljeg <p == 18°: .9.05)2tg<p .o.0. 3.[15 ].79) .9 b .76) (3. 0.0.81) . tlh (3. tlh Pri tome je p.Zbog ugla nagiba transportera prcma horizontali (kod kosog transporlera.0.OS)2 K2(0.[8]. tlh.za olucastu lraku sa bocnim valjcima pod nagibom Ie == 36°: Qlh == K/K2 pv (0.

od plasticne mase i s1. rede od drveta iIi je gumirani. kao i ohladeni elementi). Vucni. sa poveeanim uglom nagiba i pri relativno malim radijusima. kontroli itd. sklapanju. 4. ~a kOJu se preko specijalno vulkanizovanog podmetaca . . to plocasti transporteri mogu Imatl znatnu dUZlIlU transportne linije i pri veeim oplerccenjima jedinice duzine transportera. u pravcu uzduzne ose transportera. tako i sa nekoliko pogona. Nedoslatak ovih kOl1strukcija neprekidnog transporta oglcda se u slozenosti del ova koji se kreeu.4. Pl06ASTI TRANSPORTERI 4. ispiranju. a praznjenje se ostvaruje preko krajnjeg lancanika i levka 1.160 Plocasti transporteri 161 Transportni uredaji zidove poda. sa pogonom 9 i zatezni 7. kao i poveeanom zatezanju radnih elemenata. kao i prema po:ozaju trase. Plocasti transporteri opste namene 4. kako sa jednim."aljujuCi Cinjenici da se koriste lanci. a koriste se u hemijskoj industriji. Plocasti transporteri primenjuju se za prenosenje livenog metala (teeni metal. a poveeava se i raVl1omernost kretanja.2.podloge y 'y Plocasti transporter. transported za prevoz ljudi. a na krajnjim nosacima montiraju se dva lancanika.2. ogranicena je njihova brzina kretanja. Usled dejstva dinami6kih opterecenJ3 na vucne lance. obicno do 1. hladenju. Vertikalno spojeni vucni lanci opremljeni su oslonim valjcima i kreeu se zajedno sa podom duz linije nosaca staze 5. pogonski 2. Kod nekih pl~castih transportera kao vucni element koristi se gumirana ce~~cn~ . . zbog ostvarivanja frikcionog pogona. koje su pricvrscene za jedan iIi dva lanca 4. metalurgiji. bez bocnih strana. a takode i za transportovanje proizvoda unutar nekog tehnoloskog procesa. SI. S1. kao i transporteri sa podom od slozenog profila. otpustanju. oslone valJke. 4. Pod je lzraden od odvo]emh ploca. Radna grana trake sa podom oslanja se na prave.l. kao i u kosom pravcu. kao i za podvrgavanje transportovanih materijala odredenom tehnoloskom procesu: kaljenju. razlicitih rasutih i komadnih tereta. vucnog lanca. 4.t'1edutim. razlikuju se p~oca~:i transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za opstu namenu (osnovlll tIp) 1 saviJeni transporteri za prostornu trasu. Prema konstrukciji poda ploeastog transportera. rudnicima uglja i mnogim drugim industrijskim granama. a postoje i podvrste plocastih transportera kao 5tO su: eskalatori. pa je po njima transporter i dobio ime. bojenju.t:aka. masinogradnji. od jednog do drugog radnog mesta u serijskoj proizvodnji. a suprotna grana krece se po sinama. energetici. Transporter se puni prihvatanjem materijala preko nekoliko usipnih levaka 6 koji mogu da se nalaze bilo na kome mestu duz trase. Praznjenje na sredini linije transportera moguee je sarno kod onih plocastih transportera koji su sa ravnim podom. smanjenje mase transporlera i smanjenje habal1ja pokretnih delova. bas zah. sa zateznim ureaajima 8. Beskrajni pod 3 sastoji se iz odvojel1ih metalnih iIi rede drvenih ploca.1. Primena ovakvih traka dozvoljava poveeanje brzine transportera. a pod za nosenje tereta je od ne~avltl]lvog metaLI. Linija transport~ materijala unapred je projektom odreclena. Vucni land se savijaju preko krajnjih lancanika i nalaze se u sprezi sa njihovim zupcima.1. sastoji se iz nosaca.25 m/s . preko valjaka koji su pricvrseeni za Plocasti transporteri primenjuju se za transportovanje materijala u horizontalnoj ravni. element transporter a je jedan iIi dva lanca. a u posebnim slucajevima i prostorna. Takode se plocastim transportenma mogu ostvariti ostriji uglovi previjanja.1 P/O(\lsrj transporteri pncvrscuJe kutlJastl pod. Opste napomene i oblasti primene Osnovne napomene 0 plocastim transporterima Plocastim transporterima ostvaruje se neprekidni transport rasutih i komadnih materijala duz trase koja moze biti vertikalna. testo se plocasti transporteri koriste istovremeno i za tr~nsportovanje materijala.

Prevashodno su plocasti transporteri pOgOdlli za transporlovanje tezih.3. g i h. 4. zbijeni sa bocnim stranama. bocno ugradenim stranama. vidcti S1.tljci imaju vence za vodenje iii su bez oboda. primenjuje se sarno kod transportera lakoga tipa. 160 i 200 mm moguce je objediniti lanac sa podom (Sl. c i 4. mogu bili razliCite konstrukcijc poda. boce i s1. 10 mm. bez primelle dodavaca. konfiguraciji trase i naCinu rnonlaze.2. pa su vece i njihove ccne.tIL/gnu/I. U cilju bezbednog postavljanja tereta na pod plocastog transportera (npl'.~ Pod bez naslona primenjuje se za transportovanje komadnih tereta. 4. Prenosni transporteri korisle se kao utovarne i pretovarne masine.sastavljeni sa valjcima SI.i do 2000 m /h. Kotrljajni lezaji primenjuju se kod transportera tezega tipa. c.3.alezlli uredaj plocastih transportera ogleda se u Cinjenici da su znatne mase poda i lanca. uglovima nagiba (3S 0 ••• 60°). p/()(\/slih transporter(/. S1. Valoviti podovi bez bocnih strana. Na SI. e) valoviti bez bocnih strana. 4.}()I()i.2 Shemafski prika:.: u) /. prcnosi na yodice trase transporlera.) materijala. Za transportovanje rasutih tereta primenjuju se podovi bez bocnih strana. 4. b) nugllllli. Transporteri ovog~ ti~a (Sl. Da bi se spreCilo ispadanje materijala sa plocastog transportera. videti SI. ravni podovi. postavlja se dm poda nepokretna bocna strana od dasaka iIi celika. sirine do 400 mm. su sa podom koji sc pridrZava posebnim valjcima sa osovinicama direktno pricvrscenim za karike lanca iIi za pod sirine preko 400 . d) i e) .talasasti. krupnokomadnih materijala. 200. 160. Ovakv~ noseCi valjei lako se opsluZuju i podmazuju i pri njihovoj zamelll IllJC potrebno skrdatl lanaco Kod spccijalnih transportera lakoga tip a kojim se prenose komadni matcrijali manjih tdina (npr. SOO.3. Tako su na S1. kao i bez valjaka. 4. 4. 4.4) sirine poda: 800. c) isto ali bez valjaka..).uJ'i:ullw/J/o . Kada je pod gladak (S1. krupnokomadnih. sa ostrijim. iz celicnih limova debljine 4 .3. a).3. kamen itd). ravni . e. 4. a i b. c) na suprotnoj. 4. . a iii od celicnih ploca.valoviti. Pod kao element koji nosi teret plocastog transportera izvodi se sa bocnim stranama iii bez njih.2. 4. SI.. 12S. Pojedine konstrukcije transportera sa plocama bez valjaka i sa lancem okruglih karika. S1. ravni sa razmaknutim valjeima.3. 4. kao i transportovanog matcrijala. 100. 4. j) isto. 4. pri tome se za podmazivanje rolnica koristi centralni sistem za podmazivanje. kao i valoviti ali sa nepokretnim.. zbijeni. takav pod klizi duz metalne iii plasticne yodice tereta. ZU .2. kao vucni element. a mogu biti bilo samohodni iIi se prevoze vozilom. 4. 250. abrazivnih (rude. .4). sa bocnim stranama . a odlikuju se i vclikim 3 kapaeitetom .1) J.3 prikazane razliCitc konstrukcijc poda plocastih transportera: bez bocnih strana. Elementi transporta Vuclli element plocastog transportera Cine dva lamelasta. razmaknuti podovi bez bocnih straaa sa valjcima. pod se izraduje od profilisanog materijala u obliku podesljivih oslonaca. koji Sll povezani clemen tim a lanaca. 100. 400. sa jednog na drugi pravac. kao i sa bocnim stranama. Plocasti transporlcri klasifikuj u se prcm<l konstrukciji poda.ravni.orl:oJl/o/11I. d. a takode i zapaljivih.3 prikazani su podovi plocastih transporter a: a) i b) .S. utiskivanjem. oslone clemente cine nepokretni valjci koji su pricvrsceni za postolje. odlivei is!. 31S.2). u odnosu na trakaste transportere.3. sa bocnim stranama. ~OO mm. f i kutijasti . d) ravni. Takode isti se podovi ko- Sf. valjkasta lanca koraka t = 80. Nedoslatak Valjkasli lanci predstavljaju oslonc elemente preko kojih se sila tezine poda. kao i velikim lransportnim duzinama (neki plocasli transporleri duzine su i preko 2 km). sa kliznim iii kotrljajnim lezajima. naroCito kod utovarnc sekcije. 630 i 800 mm.:. 8 m).162 Plocasti transporteri 163 Transportni llredaji Plocasti transported za razliku od trakastih mogu da ostvare transportovanje tezih. Prema montazi mogu biti slacionarni i prenosni. tako da su slozeniji cksploatacioni uslovi zbog veceg broja Clanaka plocaslog transportera. c) /. SI.plitki i duboki. SI.3. neoplerecenoj grani pod se krece preko valjaka. Osnovni parametri (sirina i vrsta poda) stacionarnih plocastih transportera opste namene su standardizovani. 4. lOOO i 1200 mm cesto se koriste za transport tereta vlsoklh temeperatura. Usled velike cvrsloce vucnih lanaca i mogucnosli primene pogona u sredini dobijaju siroku primeau. duboki i kutijasti izraduju se izvlacenjem. kao i malerijala visoke temperatnre.~j fere/a nu nagnutoj sekClji transporteru. 4. Trase plocastih transporlera mogu bili veoma siozene (S1. kao i sa manjim prevojllim radijusima (S ..3. 4. Kod transportera sa supljim osovinicama lanaca. Ravan i glatki pod izraduje se od drvenih plocica. bez bocnih strana . po Cijel11 rubu se krecu karike lanca transportera (S1. V. ravni. u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala. Jedan lanac. g) i h) plitki i duboki . cilindricnog oblika). Dva lanca su sa valjkaslim iIi sa spljim osovinicama iii su lanci sa okruglim karikama. koji su sa ravnim podom oblika pctlje sirine: 80. c.\/o:el/{J (komhill{))'Olla) (rosa.. kao i visoke temperature (otkovci. kao i kod valjkastih lanaca.: elementi masina za ugradnju.. kao i zbog mirnog i besumnog rada i mogucnosti direklnog punjenja (samoutovarom) iz bUllkera.kutijasti.:.

500. sa hocnrm stranama.. 125. a manji . sislem za poc/mo7. 4. Sl. 355. a visine bocnih strana: 80. . a) i b) Sf. 650. a to znaCi i stvaranje mogucnosti ostecenja tereta. kao i tipa poda.e f ovde jept . e) vafol'. 6°.4. Osnovne dimenzije poda. 450 i 500 mm.3 su sirina B i visina h bocne strane (ukoliko je pod sa bocnim stranama). Kod glatkog i valoviiog poda ~ ~ Pt . 4.5. b. 1400 i 1600 mm. a kutijasti podovi sa bocnim stranama primenjuju se za prenosenje iskljucivo rasutih materijala. kada su veCi uglovi nagiba (45" . zhijen. 4. Ii) pfilki i duhok. r(~7~at:nU!j por/or! bez bocnih stroll a sa.ugao trenja tereta 0 pod pri kame sc obezbeauje pouzdani polozaj postavljenog tereta. 4.. b) razmakl1uli b) Radni dco rraJ7sporfera sa rm'lIim (Jodom aNika petlje.4 Popretni presek !"(JHsportera sa staciollarnim ()slo!1im \'aljcima: j ograda sa mrezom. neprckidni pod sa bocnim stranama. a za valovit e = 5° . kada je kosa nagnuta deonica plocastog transportera.na podove sa bocnim stranama)l . kada je glatki pod e = 9° . 160. kao i za ostvarenje veCih kapaciteta.fi he: hoff/ill Sfrana.. 4. 400. komadnih tereta. Sl. sa hotnim sfra/1amo' g) . 1200. koji su pricvrsceni za ploce vucnih Janaea.h'(Jnje . Podovi se izraduju sledeCih nominalnih sirina: 400.5 efemel1rima: 0) zbijtll. kUIlfaSli ' riste i za prenosenje: tereta visokih temperatura. primenjuje so ravan. 200. u snprotnom slucaju mogucc jc ispadanje tereta izmedu ploca. sa elementima::a I/o. c) iSfO. kao i elemenata celicne strugotine. Ugao nagiba plocastog transportera ~ odreauje se u zavisnosti ad vTste transportovanog materijala. Smer kretanja poda mora da odgovara tacno prema oznacenom smeru strclice (smer streliea prikazan je na Sl.(enje to'eta i \'u(':nim Sl.3 Podovi pfo(astih rransportera: rav!1i. Ploce bocnih strana pricvrscuju se vijcima iIi zakivcima iIi se z3varuju za ugaonike.3). 315. ovde je <ilk • ugao prirodnog pada tereta pri kretanju plocastog transportera. Vucni Ianci spajaju se cvrsto za ploce bocnih strana iIi preko osovina koje pro laze aJ SI.. 60°). bet: l'aljaka. pri cemu je pod izraden sa zglobno spojenim plocama.. U svakom slucaju ~ < (<ilk . valjcima. 1000. 250.164 Plocasti transporteri 165 Transportni uredaji kroz oba otvara na rastojanju jednog do tri koraka valjka. 100..' tJ isfo. Za transportovanje celicnih otpadaka limova u kovackoj proizvodnji. 3° ( veGi uglovi odnosese na podove~ bez bocnih strana. odnosno transportera.. 800.' d) ra)'ni. 2 centraln.5°).

da je istovelan poloiaj zuba i meduzublja kod oba lancanika. kao i tcie optereceni transportcri izvedeni su sa nckoliko pogona. Tako se ploCasti transportcri duiine do 2 km izraduju sa ugradenim guscnicnim mehanizmima kojima se oSlvaruje pogon. 4. koriste se ugaonici 1. 4. pogonski lancanici se tako vezuju za pogonsko vralilo. Tada se nn pogollskom gusenienom laneu ugraduju elcktromagneti kojima se osigurava prelazak lanca preko pogonske zvezdc. a i onemogucavanja eventualnog zakosenja lanaca. f Pogon plocastog transporlera koji je savijen pod uglom iIi je pravolinijski (gusenicni).. Hod zateznog urcdaja 1znosi X = 320 .. Zatezni uredaj transportcra . Kod krivolinijskih sekcija. kod kojih jc moguce samoslalno kretanje radnih elemenata. iIi usled prekida kinemalskc veze prenosnog mehanizma. Qsim toga izradujc sc i ozubljeni celieni venae koji se navlaCi na odlivak tela lancanika. SI. 6 metara. kao po pravilu.optereccnih lanaca. prenosnog mchanizma i elektromotora. duzine izmedu 4 .6 oj ~ Zalezni ureda}: ::'(Jl'ojlli: b) opru:no z(J\'()jni Prcnosni mchanizam pogona transportera sastoji se iz reduklora iii reduktora sa dopunskim zupcanim iIi lancanim prenosnikom. postavljaju se ograde. a sa strane radne grane . 4... Pri transportovanju komadnih materijala. u zavisnosti od potrebne redukcije ucetanosli obrtnja. izradujc se od ugaonika iIi eelienih [ 1'1'0fila (SI. pri slucajnom iskljueenju elektromolora usled nestanka clektroenergije..7 Me/ulna kOJlSfrukcija :·.kriro/inijs/:. Kod kosog transportcra iIi kombinovanc trasc. . pogledati S1. dok je druga slobodna zbog moguccg poddavanja polozaj~ clanaka Ian ca.zavojni ili opruino .kosog pogona. Ploeasti transporteri veCih duzina.. a srednji deo plocaslog transportera.4. Profil zuba lancanika je standardizovan. b iznad profila slaze transportera postavljaju se kontra SI. ukoliko se pravac delovanja sile (dine tcreta bude nalazio unular povrsine oslanjanja tereta.167 166 Plocasti transporteri Transportni uredaji Kod kutijastih pod ova za rasute materijale pod uglom nagiba ~ = 45° . 60°.6). kao i sediSta za radnike. Jonih vodica pokrctnih lamica. SI.ekcUe postolja ploc. kod transporlera leiega tipa primenjuju se [ profili iIi uzane pravolinijske sine.zvezde. S1. posto se teret SigllTllO zadrzava samo dok je u granicama visine oslanjanja 0 zidove kutijastog poda. U cilju ostvarcnja kontillualnog prenosa vucne sile. obieno jc sa pel do osam zuba izlivcnih od celicnog liva. 1000 mm. kao i na postolju srednjih delova. 2 koraka lauca). Kod transporter a dui pravolinijske prugc u jednoj ravni. Krajevi trase plocastog trnnsportcra izraduju se u obliku zascbnih konstrukcija ramova za nosenje pogonskog i zateznog uredaja.ploCicc. metalne konstrukcije.7.zavojni ugraduje se na krajnjim zvezdama (SI.7). kod transportera Jakog tip a. ugraduju se zauslavni uredaji uSlavljackog iIi valjkastog tip a iIi se postavlja e1eklromagnetn3 koenica. 4. U praksi se takode primenjuju i gusenicni pogoni sa elcktromagnetnim zahvatom clan aka lanaea transportcra.3. U svojstvu os- sine 2. 4. a . kada se na podu nalaze poprecni ustavljaCi materijala .'faslog trallsponera. posto Sll veCi uglovi nagiba (veCi od kapacitet lransportera se znatno snizava.srednjo. ugao nagiba transportera moze da se poveca do 60°. Pogonski lancanik kod pogona pod uglom . a na komc se ostvarujc oslanjanje poda izraduje se u obliku posebnih sekcija. b . rctko se izraduje od sirovog gvozaa.3. 4. pogledati S1..7..6 . Iedna od zvezda zateznog uredaja vezuje sc za vralilo preko klina. Ako je potrebna konlinualna regulacija brzine prenosIlog mehanizma.a deollica Postoljc transportera. g i h. a usvaja se u zavisnosti od koi'aka vllcnog lanca (obicno nije manji od 1. izmedu e1ektromotora i reduktora ugradujc se varijator brzina. sasloji se iz pogonskog lancanika .4.

1) . . Kod plocastih transporter a obicno je <pl '" 0. a kao sto je slucaj i sa trakastim transporterima sa pravim. m. valjkastim osloncima. sirina poda (m) bez b · strana ocmh izraza: B '" 0 dreuuje . (4. \If = h3 . a). bocnih strana.168 Plocasti transported 169 Transportni uredaji Vrednost koeficijenta c :J.0 -""--" sa bocnim stranama i I Do 10° l r .85 I I 0. SL 4. C2 . b sa pomerljivim bocnim stranama. Duz poda.8 c) (4.nasipna gustina matcrijala. transportovani rasutih materijal razastire se u obliku trouglastog poprecnog preseka. SL 4. zbog krutosti poda i njegove male brzine kretanja omoguceno je usvajanje ugla osnove trougla <pI.0 bez bocnih strana 1.sirina poda sa bocnim stranama. se lZ 648c2 vptg<Pl a) a b) Sl.sa nepokretnim hocnim sfranama (4. bez bocnih strana.povrsina poprecnog prcseka rasutog materijnln A jednaka je zbiru povrsina trougla A2 i pravougaonika A3.90 II I Medutim.4.2) . m.65 .brzina transportera.2. Proracun transportera Odredivanje osnovnih parametara. b i c . tlm 3. c ..4<p i b 0. kojim se uzima u obzir smanjenje povrSine rasutog materijala kod kosih plocastih transportera (tablica 4.. (4.20° Preko 20° 0. A A2 + Poprecni presek rasutog materijala dut poda plocastog transportera: be.85 S. bez bocnih strana iznosi: 2 I Kapacitet plocastog transportera: Qp 3600 Al P v gde su: p v 2 = 648 B p C2 v P tg~?j.9 0.&). kao i dimenzije osnove trougla b veCih vrednosti nego kod trakastih transportera.1) gde su: Bh .8. gde je <p ugao prirodnog pada materijala kada je u stanju mirovanja. m/s.. 4.3) Kod pada sa bocnim stranama (pokrctni i ncpokrctni).1 ~n POD I JI 1.8.95 0.. 4.·' ..koeficijent korekcije. 0.4) gde je hI visina trougla (pogledati Sl. P Kada je zadat kapacitct. Povrsina (m ) poprecnog preseka rasutog materijala duz poda plocastog transportera. a B _ sirina poda transportera.koeficijent ispune poprecnog preseka materijaJom do visine bocne strane h h (obicno se usvaja \If '" 0. Tabliea4.sirina poda transporters bez bacnih strans. .8.3.

K~d komadnih tereta sirina poda se usvaja prema gabaritnim merama tereta.5 1. kao i vis ina bocnih strana mora zaokruziti na najblizu (iz normalnog nizu brojeva) dimenziju. SI.2m ! Obican materijal 16. (4.4 . m. lanaca malog koraka.. Upotrebom zavarenih. a \If = 0. Tip poda Laki Srednji Teski ! Tablica 4.0 105.5 m/s. Brzina krelanja poda plocastih transportera usvaja se obicno da iznosi u granicama 0. za slucaj da se pod opterecuje materijalom po nJcgovoJ CJta~oJ sl. 4. nacmu nJegovog pakovanja. obicno je Sm.4 172 44.2 m.4 416 1.2 152 535 1. Maksi~alna sila zatezanja Janca na os!l0vu koje se vrsi izbor lanca i odreduju dimenzije elemenata moguce je da se obavi odreclivanjem sila otpora duz zasebnih sekcija plocastog transportera.3) i (4.7) Kapacitet transportera (tlh) sa podom i bocnim stranama Qb gde su: (4. mls . prcma tablici 4.. 3 kN.75 i h = 0.5) potrebno je proveriti saglasno . f. dlmcnzljama komadnog tereta. .sirina poda. tablica 4. 300 mm. Orij entaciono je qoz600B+A.9. ~ao 1 ~ahteva ka smanjenju dinamickih opterecenja usled neravnomernostJ kOJc nastaJu pri k:'etanju lanca. za nesortirani je X2 1.73-.05 .65. 0.~a. Kod plocastih transportera sa podom bez bocnih strana. dok srednjeg tipa .. rn 0. pravolinijskih sekcija odrecluje se na bazi preporuka izlozenih u glavi 3.170 Plocasti transporteri 171 Transportni uredaji IV'. kao i maksimalne dirnenzije "a" tipskih komada rasutoa tereta navedeni su tabelarno. mls 2 Q.5 310 0. m 0. brzine se usvaJaJu u zavlsnostJ od zadatog takta proizvodnje. otpor dill zasebnih. okruglill kanka.8 700 1000 1500 I gde je X2 .5 238 67... 1. visine 0.za krupnokornadne. tIh v.brzina kretanja plocastog transportera.63 m/s (granicne brzine usvajaju se prema normalnom nizu brojeva re~a 0.. D~bijenu sirinu poda preko izraza (4. A == Bbh\lf.7).0 m/s).. prema odgovarajucem standardu i{i katalogu proizvoda.. \If = 0. ~od plocastih tra~sportera sa Ian cern kao vucnim elementom.2. -a pocetna tacka je mesto najmanjeg zatezanja (pogledati glavu 2). maze se podrazwncvati da se teret rasporeduje duz poda ravnomerno I da Je pravougaonog poprecnog preseka.kapacitet transporlera. njegovoj koliCini .01 .3 Kapacitet horizontalnih plocastih transportera pri: V = 0. Usvaja se da minimalna sila zatezanje nije manja od 5% od dopustene sile zatezanja lanca odredenog tipa ali i da nije manje od 500 N po jednom lancu.8) gde su: g. K~d~. ISortirani materijal Maksimalna velicina "a".koeficijent koji se usvaja prema tablici 4.9 131 Prora{un vu{e..4 207 665 1.3 Sirina poda.5) = 3600 A v P = 3600 0. sa lancem kao vucllim elementom qo (N/m) odreduje se prema katalogu proizvodaca iIi na osnovu normativa i dokumentacije projektne organizacije. 3. m 26.3.6v v (4.65 0. C2= 1.0. u zavisnosti od sirine i tip a poda transport era. 0.kao i kod trakastih transportera.. vece zapreminske terete (p~2 t/m3 ).5 400 (4.2: B333 X2 a+200mm Orijentacione vrednosti koeficijenta A za celicni pod sa bocnim .8 . 15% I i Konacno se izabrana sirina poda.6) =0 i p~d:~va~<bcz 600 800 I I I I 0.1I =0 1 .za terete srednjih karakteristika.0.. zazar izmedu tereta duz transportera ne sme biti manji od 100 .8 500 700 1100 preko 0. Podovi lakoga tip a primenjuju se'la transportovanje zrnastih i sitnokomaclnih lereta. . male zapreminske mase (p~l t/m\ a teskog tipa . tako da je u tom slucaju: A2 = 0. Napomcna: KoJ bocnih stranu vrcunost kocficijcr:ata A trcba Ja sc smanji za 10 ." p~d' 11---- Kapacitet transportera i dopustene maksimallle velicine komadllog tereta i mlo " " " Tablica4. mrn 120 180 265 i 350 470 74 110 165 220 295 590 370 700 445 800 520 Sila usled tdine jedinice c1uzine poda plocastog transporter a.0.2 Sirina poda. talasastim stranama. dozvolJava se povecanje brzine plocastih transportera do 1.koeficijent (za sortirani materijal X2 == 2.25Bb2 B A ... kao i kod poda sa pokretnim bocnim stranama..8 3/h Kapacitet. b _. <p = 45°.gravitaciono ubrzanje. . O:ako male brzine uslovljene su zbog primene lanca kao vucnog elemen~a.nm..4 0.6 270 807 Bez bocnih strana Sa bocnim stranama.2? m/s.. Tdina jedinice duzine materijala (tereta) odreduje se iz izraza Qg Q qt =-=2.7. . je t~r:~ ~rupno~omadni.

172 Plocasti transporteri

173 Transportni uredaji

Koeficijent w - otpora kretanja poda na pravolinijskoj deonici odreauje se prema izrazu (2.23) iii se usvaja iz tablice 4.4. Pri proracunu w prema [zrnu (2.23) preporueuje se da se usvoji koeficijent dopunskog otpora usled trenja oboda venea o sinu C 1,1 ... 1,2; redukovani koeficijent trenja kotrljanja u IcZajima ~l se uzmeu obzir i otpor koji nastaje usled podmazivanja i zaptivilnja), za dobre radne us!ove, iznosi 0,01.. Za srednje uslove rada redukovani kocficijcnt trenja kotrljanja 11 izn05i 0,025, a za teske uslovc rada 0,045; koeficijenl trenja 11 za klizna lezista (celik po liven om gvozau), pri redovnom podmazivanju iznosi: 0,1; 0,15 i 0,2, a pri periodicnom podmazivanju konzistentnom mascu je 11 ~ 0,15; 0,20 i 0,25; koeficijent trenja kotrljanja rolnica f za dobre radne llslove iznosi 0,06 em, za srednjc 0,08 em i za teske je f 0,1 cm. Orjentacionc vrcdnosti kojeficijenata otpora w kod lamclastih-valjkastih lanaca
r.:'~-

III

_ koeficijent trenja rasutog materijala portera;

0

zid bocne strane plocastog trans-

- radna visin<l bocne strane (do visinc naslltog materijala) m;

-=-

..

I
f - I_ _ _ _ _ _ _

Tablica 4.4

': Uslovi rada trnsportera

--=0:..::..==="/-:::....:...:.:==

klizni 0,06 ... 0.08 0,08 ... 0,10 0,10 ... 0,13'--_----'-_ _

0,045
Shema
7.<1

SI.4.9
proraru!1 p/ocastog rra!7sporrera ; dijagro!71 :atezrmja far/ra

Otpori na obrtnim zvezdama odrcauju se prema izrazu (2.39) gde je ukupni koeficijent otpora KII = 1,05 ... 1,08 (manjc vrednosti kocficijenta odnose sa na dobre, a vece na teze uslovc rada tT<lilSportera). Olpori na krivolinijskim dconicama sinn odreauju se prema izrazll (2.39). Maksimalni! sila statickog zatezanja lanca plocastog transportcra sa po.krctnim bocnim stnmama iii sa podom bez bocnih strana moze se za prclhoclni proracun transportera, zbog odrcaivanja dimcnzija Janca, odredi(i opstcg, pribli7.nog izraza: Smox ~ i,(;5 {Smin+ w [(qt+ qo) Lh + qoLr 1± (qt+qo) H}, (4.9) gde su: Lh i Lx - duZina horizontalne projekcije optcrecenc i ncopterccene grane transportera, m;

p

- nasipna masa

matcrijala, kg/m ;

3

1 + sin<p njenje horizontalnog pritisb matcrijaia na bocne strane usled meausobnog vezivanja cestica materijala; za prethodni pror3clln usvaja se cIa je I1b ~ 1. U prethodna dva izraza su:
v - brzina krctanja transportcnr, m/s;

nb

v+l,2 <" = - - - _ 1 - kocficijcnt bocnog pritiska, kojim se uzima u 0 b zir sma-

<p

-

ugao prirodnog pada matcrijala;

H visina dizanja, m (kod kosih transportera). Znak "pills" ispred poslednjeg elana u izrazu (4.9) odnosi se na dconicu duz koje se podize materijal, a znak "minus" - na deonicu duz koje se materijal spusta.
Kod transportera sa ncpokretnim bocnim sUanama, pri prenosenju rasutih materijala, u razmatranim izrnima za otpore dodaje se jos clan, Wb - otpor trenja materijala 0 nepokretnu bocnu stranu 2 Wb=1l1hb pgn bib, (4.10) gde Sll:

lb - duzina bocne stnmc, m. Usvajanjem malog broja zuba laneanika, proraelln vucnog lanca za brzine Vece od 0,2 m/s izvodi se premo ukupnom racunskom oplereccnju, tako sto se uzimaju u obzir dinamicb opterccenja, prcma izrazll (2.69).
lanea Ako se vllcni element sastoji iz dva lanca, tad a se racunsko opterecenje jednog SrI odreauje iz izraza:

(a)

174
Plocasti transporteri

175
Transportni uredaji

gde je Sr2 - racunsko optcreccl1je radl10g dela, odreauje se kod transportera sa jednim tancem iz izraza:
Sr2 = (Sr+Sdin)max
~

Kd Sr,

(b')

Wv 0,16 67740 ..•. Usvaja sc rastojanje izmeau dva p = 1000 1000. 0,75 = 13,6kN.

uzastopna

gde je Sr - maksimalna staticka sila zatezanja lanca, odrcaujc se prema proracunu vuee pri normalnom optcrecenju transportcra; Sdin - rnaksimalno dinamieko opterecenje lanca; Kd - koeficijent dinamiekog opterecenja. Racunsko opterecenjc jednog lanca pri odreaivanju nosece sposobnosti lanca iznosi
Sr2 = (Snn+Sdin )Illax ~ Kd Srm,

odlivka na transporteru ao; za precnik odlivka 0,6 m je ao = 0,6+0, 3 = 0, 9 m. Brzina transportera iznosi
v -

_ Qmaxao _ 600·0,9 = 0 16

3600

-

3600

,

m s.

/

(b

n )

gde je Srm - maksimalno staticka sila zatezanja lanca, odrcauje sc iz proracuna vuee prerna proraeunu vuee pri rnaksimall10m opterecenju transportera. U izrazu (a) je en - kocficijent neravnornernosti prenosenja opterecenja izmedu vuel1ih lanaca; za jedan vucni lanac je en = 1; kada su dva vuena lanca, ell = 1,6 ... 1,8; zavisi od tacnosti izrade lanaca, kao i od montaze plocaslog transportera. Vucna sila pogonskih zvezda odreduje se iz izraza (2.40), a potrebna snaga motora iz izraza (2.45).
Primer 4.1. Izvrsili proracun transportera za prenosenje vrelih odlivaka u livnici, iz odeljellja za iSlresanje u odeljenje za odsecanje, Sl. 4.9, a.

Zadrzava se ovako mala brzina, buduCi da je u toku ostvarenja transporta materijala potrcbilo da se teret ohladi (odlivak).

lz izraza (4.7) odreauje se tezina jedinice duzine poda plocastog transportera sa lancima: qo ~ 600 B + A = 600r:, 0,8+1100 ~1600 Nlm Posto je znatna masa odlivaka, to se usvaja pod tezcg tipa prema tablici 4.3, A= 1100.
Tezina jedinicc duzine tereta iznosi
q = gmt = 9,81·180 = 2000N / m. t ao 0,9

Poznato jc sledece: precnik odlivka 600 mm, visina 250 mm, mas a odlivka ml = 180 kg. Kapacitet transportera Q = 300 korn/h, koeflcijent neravnomemosti nailaska odlivaka na transporter K" = 1,92; koeficijent pripravnosti transportera Kp = 0,96.
Proracull. PolazcCi od dimenzija odlivka, obezbedenja meduprostornog zazora izmedu tcreta i bocnih strana do 100 mm, usvaja se pod sa boenim stranama, talasastog oblika, sirine Bb '" 800 mm, sa bocnim stranama visine h = 100 mm i dopunski ukruccnirn rcbarima. Kako poslojc bocne strane, iskljucuje se mogucnost ispadanja vrelih odlivaka sa poda transportera, kao i prosipanjc zemlje koja se nasipa prilikom formiranja jezgara.

Proracun vuce zapoCinje od tacke najmanje sile zatezanja. Najmanja sila zatezanja lanca moguce je n tacki 1 iIi 5; u tacki 1 pri qo (11 + [2) w > Hq" (ne uzimajuCi u obzir otpore na krivolinijskim sektorima 2 - 3 i 4 - 5), u taeki 5 pri qo (II +12) w < Hqo. Prerna tablici 4.4, za tcie uslove rada (livnice, u kojima su visoke temeperature), lanaca sa rolnicama sa kliznim lezistirna w = 0,13. Tadaje
qo (11 +12) = qo(1O+13) 0,13 = 5,2qo < qoH = 10 qo. Prema tome, 5m in = S5; tako da se usvaja 55 = 2000 N.

Kao vucni element usvajaju se dva lamelasta lanca valjkastog tipa, sa kliznim leZiStem, Proraeunski kapacitet transportera odreduje se iz izraza
K Kp 1,92 0,96

Qmax = Q_11 = 300-- = 600kom / h.

Maksimalna sila zatezanja pokretnih del ova nalazi se priblizno, na osnovu opsteg izraza (4.9): Smax =1,05{Smin + IV [(qt+qo )Lh+qu Lx]+(qt + qo)}
=1,05{ 2000+0,13 [(2000+1600) 60+160060] + (2000+1600) 10} = 82500N.

Maseni kapacite, t/h - odreduje se iz izraza
Q = m Qmax = 180 600 t 1000 1000

U prethodnom proracunu moguce je zaddati se na ovom rezultatu, usvajajuCi prema njernu lanac i elektromotor za ostvarenje pogona ploeastog transportera.

= 108t I h.

Pri detaljnom proracunu vuce, duz zatvorene konture, po razdvojenirn sektorima, odreduju se adckvatne sile zatezanja lanca

176
Plocasti transporteri

177
Transportni uredaji

S6=S5+Qo 13 w

= 2000 + 160020 0,13 = 6160 N
Zbog male brzine kretanja lanca (v = 0,16 mls) ne uzima se u obzir dinamicko optereeenje Janca. Usv<lja se vueni !<lnac sa rolnicama, koraka t = 315 mm, preenika rolnica 21 mm, a Cija sila kidanja iznosi 315 kN i Ciji je stepen sigurnosti 315/41,3 = 7,63 pri maksimalnom knpacitetu transportera i Kn = 1,92 - koeficijent neravnomernosti nailaska materij<ll<l (ocllivaka) na transporter.

S7=K1S6=1,08 6160 = 6660 N S8= S7 + (qt+qo) 18 w = 6660 + (2000 + 1600) 20 0,13 = 16020 N S9 = S8 K2 = S8 e~a=S 8 eO,13 0,3 = 160201,04
SlO = S9 + (Q[ + qo)(ll I
)V

= 16670 N
6670() N

+ H) = 16670 + (2000+1600)(300.13 +10)

Sll=K2S;o=1,04 66700 = 69400 N
SI2

= Smax= SII + (qt+qo)hw = 69400 + (2000+1600)

IOO,13

74100 N

4.3.
Savijeni plocasti transporteri prostorne trase
Savijenim plocastim transporterima mogu se prenositi rasuti i komadni tereti, kako u horizontalnoj, tako i vertikalnoj ravni, zahv<lljujuCi podu u obliku ploce koja se moze savij<lti, SI. 4.10. Ovakvo svojstvo plocastog transportera ostvaruje se primenom specij<llnog lanca i pod<l u obliku ploea - kojim se obezbeduje ostvarenje sigurnosti pri prostomom transportovanju matcrijala. Savijeni plocasti transported primenjuju se u rudnicima uglj<l - za transport uglj<l duz krivolinijskc trase, takone plocasti transporteri primenjuju se i za transportovanje drugih rasutih i komadnih tereta, ukljucujuCi i transport prtIjaga na savremenim aeroclromima. Osnovna prednost prostornih transportera ogled a sc u bespretovarnom transportu tereta duz prostome , slozene trase , umesto primenom nekoliko pravolinijskih transportera, uz obavezan pretonr tereta. Neclostatak im je - slozenost konstrukcije i skuplje odrZavanje II eksploataciji. I pored naveclenog, savijeni transporteri se siroko primenjuju u svim industrijski razvijcnim zemljama sveta. Kao vucni element savitljivog transportera korisle se jedan iii dva specijalna lanca, lamelasta iIi okruglih karika (sa dugim karikama), kao i dvoredni lanci. Pod plocastih transportera moze biti razlieitih konstrukcija, izraduje se kao i'elicna konstrukcija. a tesee od metalnih ploea, r<lvnih iii sa naborima, S1. 4.11. Na ravnim deonicama (naziva se jos i "naborna tI<lka"). pod od celiCnih ploCa - lamela, pricvrscnje se za karike vucnog lanca. Kod posebnih plocastih transporter<l kod ko~ jih je pod sa elasticnim naborom, omogueeno je konstruktivno izvodenje transportera sa malim radijusom zaokreta 1i11ije trase u horizontalnoj ravni, a postoje i grebenasti nabori, za ostvarenje vedh uglova nagiba (do 60°). Pod transportera opremljen je valjcima precnika 50 100 mm, to su osloni valjci u horizontalnoj ravni, koji su usmereni - prema vertikalnoj osi obrtanja. Osloni valjci kreeu se duz oboda pokretnih staza, primaju vertikalno optereeenje, obezbedujuCi1':retanje poda duz horizontalnih i nagnutih kosih sekcija, koje su postavljene u vertikalnoj ravni, kao kod obicnog plocastog transportera. Valjci u odnosu na vertikalnu osu obrtanja kotrljaju se unutar ili spolja izvan krivolinijske Yodice, obezbedujuei savijanje poda u horizontalnoj ravni Radijusi horizontalnih krivina kod jednol<lncanih transportera su 4 ... 7,5 m; kod dvolancanih su veei i iznose 10 ... 15 m. Sirina poda iznosi 400 ... 1400 mm. Pralnjenje materijala na sredini trase transporter a moze se ostvariti preko po-

Uporedivanjem rezultata koji su dobijeni prema opstem izrazu (4.9): 82500 N i prem~ detal~nom p:~racunu vuce, koji iznosi 74100 N, moze se uociti da prethodni proracun daJe pnbhzan rezultat sile vuce, kojn je za 11 % uvecana. Sile zatezanj u taekama 1 - 4 odreduju se obrnutim redosIedom:

S4 =
S3

~=
K2

2000 = 1930N;

1,04
+ J600 JO
11690 N

= S4 - Qo i2 w + qoH=1930 -16003(0)3

53 11690 S2 = - - - = 11220N' K2 1,04 '
SI

= S2 - qo 11 W = 11220 -1660 10 OJ3 = 9140 N

Vucna sila na pogonskim lancanicima iznosi: W=SI2 - S1 + Wp = S12 - SI + (S12 + SI) (Kl _
= 74100 - 9140 + (74100 + 9140) N

Dijagram zatezanja lanaca transportera prikazan je na S1. 4.9, h. Potrebna snaga elektromotora, kada je step en iskoriscenja prenosnih mehcnizma pogona transportera 1] = 0,75, a stepen sigurnosti Ks =1,0:
Wv 0,16·67740

p
Stepen sigumosti K, malnom kapacitetu.
v •

= 1000 1000.0,75 = 13,6kN.
- zbog toga sto je proracun izveden prema maksi-

= 1,0

Usvaja se elekt~omot~r ~~age.P = 15 kW; nOli = 980 min-I. Takode se usvaja vucm lanae prema racunskoJ SIl! po Jednom lancu, iz prethodno navedenog izraza:

Sr, = Smax = 74100 = 41300N. en 1,8

1

178 Plocasti transporteri

179 Transportni uredaji

precnog nagiba poda; duzina sektora rasterecenja - praznjenja sa obe sil-ane oSlvaruje se na sektoru duzine 8,0 ill. Pogon je pod uglom ako se nalazi na krajevima lancanika ili je gusenicni - kod pravolinijskih deoniea. Pogonska zvezda je sa 8 ... 12 zuba. Znatno se vise primenjuju transporteri sa vise pogona. Zatezni uredaji su opruzno - zavojni.
Sl.4.10
Shema SUI'ljonja pro.storJlog /n.llI~purler(j: P - pogon; ZU - !(Jle:ni ure(/aj

Karakteristike savijcllih piocastih trallsportera
~~-

Tablica 4.5
.-

Parametar Sir ina poda, B, mm Visina
bo~rlih

I
i

Tip

slrana, h, mm

Kapacitet Q, t/h (za ugalj) c------' Brzimi kretanja poda, v,m/s
II Duzina lrase transporlera, L, m
I

IIY - 50 500 140 330 ... 500 0,8 ... 1,2 500 20

.." ... D- 80 D - 65 M 650 800 150 180 290 .. .450 500 ... 750 0,8 ... 1,2 9_,8 ... 1,2 1600 1100 20 50 50 185 242 30 60 40 192 330 86 23 5000

tralA~pv,

Parametri transportera nsvajaju se uobicajenim postupkom.

IIMinimalni radijus savijanja u ravni:
!--------

- horizontalnoj, R, m - vertikalnoj, R, m

I

50 50

NajveCi ugao savijanja u horizontalnoj ravni u stepenima (0) Ukupno instalisana snaga, P, kW Masa jedinice duzine transportera, kg/m Vucni element: kombinovani lanac sa okruglim karikama: - korak karika t, mm precnik karike, d, rnm - sila kidanja, kN
I

40 194
i

80 18 4100

80 18 4100

Brzina kretanja poda iznosi v = 0,5 ... 1,0 mIs, a u posebnim sluc,~evima i do 2 mls. Kapaeitet transportera sirine poda B = 1000 mm iznosi Q = 350 m /h pri hOTizontalnom transportovanju, odnosno do 190 rn3/h pri kosom (13 meterijala, brzinom v == 1,0 mls. 60°) pTenosenju

Proracun vuce savijenih transportera izYodi se na slican natin kao i proraclln kod visecih transportera (pogledati glavu 7). Plocasti transporteri uglavnom se izraduju sa metalnim podom, sa bocnim stranama i sa lancima okruglih karika, a valjci su sa obodnim vencem. Pogonski Iancanik je prednji iii je u sredini pravolinijske trase, _prenos snage je preko reduktora sa hidraulicnom spojnicom. Zatezni nredaj je hidraulicni. Plocasti transporter za prenosenje prtljaga na aerodromima, 51. 4.12 konstruktivllo se izvodi sa centralno postavljenim vucnim lancem, lanac je dvoredni, a ploce su pricvrscene za lanac. Ploce Cine ravan pod od gume ili plasticne rnase. Krajevi ploca tako se sastavljaju da slobodno prekrivaju jedna drugu dui horizontalnih okretnica, kao i na vertikalnirn prevojima. Lanac se krece unutar ugradene staze od savijenih celicnih profila. Transporteri za prenosenje prtljaga izraduju se slozene,

Sf. 4.11
Pros/ot'lJi p!o(asti IJ'tlllJpurler: Y a - popru ,,; presek; h - sekcija i sklopoI'i; I - pod; 2 - fwwc . . .a jJ01'e::unim /...:urikonw; 3 _ oslolli ureouj; 4 - kOlr/jajni Idaj

180 Plocasti transporteri

181 Transportni uredaji

utovarnu rampu zeleznickog.,· koloseka. Podesavanje brzine i pogona transportera ostvaruje se varijatorom brzina. Urcclaji za nalivanje mogu da koristc i dva urcclaja za nalivanje obojenih mctala, npr.: bakar, olovo iIi kalaj. Ureclaj za nalivanjc sirovog gvoZda sastoji se obicno iz dva kosa, paralclno postavljena transportcra duzine 40 43 m; kor3k posuda iznosi 315 mm; mase ingota sirovog gvozcla su do 50 kg, a brzina kretanja posuda je u granicama 0,1 ... 0,2 m/s. Kapacitet ureaaja je cca 120 t/h. Da bi sc ubrzao proces hlaclenja nalivene rnase, posude se mogu polivati vodom.

SI.4.13
Pokrerni deo rna/fine :(/ !1(1sip(ll~ie rlu/h'anje rncra{a

S1. 4.12
Transporter
Z({

4.5
Eskalatori
4.5.1

preme,ftoJ1je prrljaga na aerodrol1lu:

a - poprd'ni presek: b - shema trase

horizontal no zatvorene prostorne trase, sa zadatkom da se opsluzi nekoliko punktova, kako za prijem, tako i za izdavanje prtljaga. Kretanjc prtljaga duz transportera registruje se i upravlja korisecnjem elektronskog racunara. Osnovni parametri ovih transportera su: 5irina poda koja iznos1 0,8 ...... 1,0 m; brzina kretanja do 1.7 mis, kao i duzina trase transportera koja mozc biti do 250 m - sa jcdnim guscnicnim pogonom.

Opste napomene
Eskalator predstavlja' kosi transporter oblika stepenista, sa pokretnim stepenicama koje se podizu i kojima sc prevoze Ijudi navise iii nanize, sa jednog nivoa - na drugi (SI. 4.14). Eskalator se sastoji iz poda u obliku stepenica 3, sa dva vucna lanca 5, pogonskih 7 i zateznih 1 zvezda, pogona 6, oslone metalne konstrukcije za voaenje 8, ulazne platfollUc 2, balustrade (ograde) sa karkasom 8, meclaja za pridriavanje rukom - rukohvata 4. Eskalatori se primenjuju za prcvoz Ijudi na sektorima dill kojih se ocekuje velika frekvencija pesackog saobracaja, npr. na stanicama metron, na stadionima, u veCim robnim kucama, bolnicama, zcleznickim sta£1icam3, aerodromima, u veCim ustanovama itd. Prema mestu ugradnje i saglasno intenzitetu saobracaja - frekvenciji Ijudi, razlikuju se dve vrste eskalatora ito: etazni, u zgradama i tunelski - za metroe, tablica 4.6. Prema propisima 0 bezbednosti pri prevozu Ijudi, brzina eskalatora ne sme biti veea od 1,0 m/s; prema tome - poveeanjem radne brzine eskalatora preko 1 mls ne ostvaruje se i poveeanje kapaciteta , zbog otezanog pristupa Ijudi ria brzohodni pod eskalatora i silaska sa njega. Prema inostranim standardima brzina eskalatora se usvaja u granicama 0,5 ... 0, 75 m/s.

4.4. Uredaj za nasipanje (naJivanje) metala
Uredaj za nasipanje je u obliku transportera kod koga se pokreec pod, a sastoji se iz posuda sa odlivcima, SI. 4.13 koje se u pravilnom nizu jedna za drugom pune iz kosa teenim metal om, dok se transporter za. sve vreme ravnomerno kreee. Duzina i brzina transportera tako se usvajaju, da kada posuda docle do kraja trase, ispunjeni metal u posudi se vee ohladio i otvrdnuo do takvog stanja, pri ko~e se on moze u formiranom obliku istresti sa transportera. Mesto istresanja skladistc odlivaka unapred je projektom odrecleno iii se materijal istresa na platformu -

182 Plocasti transporteri

183 Transportni uredaji

o Sllovm parame t n. i z vedellih kOllstrukcija eskalatora
Tip eskalatora

Tablica 4 6
Ii

t

Eskalator TUllelski JIT-2 16200 65 1000 JIT-3 16200

~

Etazlli IJIll-6K JIfl-7K 9720
i

I JIT-4
16200

JIT-S

1/

II

~Maksimanlna vis ina
IdlzanJa, m

Propusna moe Ijudi; ljudi/h

4860

16030 II
IiI 1000 II

8
1000

I

12 666

I

45 1000

,

25 1000

12

~

Ilsil:ina stepenika, mm

.b)

SI.4.14
Es/.:.a/a/or:
a - shelllu esJ:.(Jlalora; b - s/temo pulanje f.:relullja slepenica po odre(teuoj trosi, sa zafe::llom zl'e:dom na

kmjlljem podes!u

Maksimalni ugao nagiba eskalatora iznosi 35°. Radi bezbednog pristupa Ijudi na eskalator, kao i u eilju bezopasnog silaska, eskalatori se izraduju sa horizontalnim ulaznim i silaznim gazislem - podestom, duzine 0,8 .. , .. .1,2 m (manji za brzine poda, stepenika do 0,5 mIs, a veCi za brzine preko O,S m/s). Eskalatori se sastoje i iz kosih sekcija, kosi deo je pod uglom 30" ... 35° duz Citave trase transportera. Gornji dec stepenastog poda prostire se horizontalno. Nerazdvojiv dec putnickog eskalatora predstavlja pogonski dec sa dva rukohvata, a to su beskonacne, gumirane (presvucene gumom) trake, specijalnog profila, koje se krecu duz bocnih balustrada - ograda, pored stepenica - u obliku naslona visine 0,9 ... 1,0 m od nivoa stepenika, kako bi plltnici mogli udobno da se oslanjaju rukama 0 gornju granu jedne od traka. Prirucja, rukohvati su jednake brzine kretanja, kao i stepenik poda eskalatora. Osim putnickih, primenjuju se i teretni eskaIatori - za transport tereta.
U zavisnosti od frekvencije putnika, eskaiatori mogu biti neprekidnog iIi periSI.4.15
JI T ~ 3: 1 - SpOUII(J proto; 2 - oS!OI1UC lanco. 3 - ulIutru§Jlja p/ota; 4 - i'cJljc.""iL: (r()/J/(J~; 5 - (aura; 6 - :(~p~ji vaUak; 7 - ::.auSlUl'IIU poJ/o.vka; 8 - oS())'inica::.u spujolljt': 9 - p/U('(u za spajuJ1jf:',< j() - pUll a OS{),'II1ICO; J J opru:'ni prslen, osiguruL' (usi:o(nik)
VU(Jii /WlUC

t!skafa/ol'u {;pa

-

Eskalator Etazni JIll-6K JIfl-7K 0,54 0,54 Tunelski JIT-2 0,90 JIT-3 0,90 JIT-4 0,90

Tip eskalatora odicnog kretanja. Pri maloj frckvenciji eskalator se' automatski iskljucuje davacem, preko fotoelementa - pri nailasku putnika, eskalator se automatski ukljucuje i vremen ski deluje za period koji je potreban da se putnik podigne iii spusti do zeljenog nivoa, a potom se eskalator ponovo automatski iskljucuje do !lailaska sledeceg putnika.

I .TIT-5
i

Brzina dizanja stepenika (kretanja); mJs

I

0,90

< 5 ~ ce.oslonac lanca.6 m/s2 Inostrane konstrukcije eskalatora mogu biti sa nekoliko pogona duz trase eskalatora.pomocna valjka. L~~el~stt lan:l.' t) ~ 17 10 (0 oblika SI. 240 N. 4. koja je istovle~eno I ogramclvac s.J7 Pod eskalatora c~n~ stepenice koje vezuju za dva vucna lanca. 4. 8 .ploea za spajanje: 10 _ puna osovlmea. 7. v Postoje i dvobrzinski eskalatori koji sc krceu minimalnom brzinom a koja sc automatski ukljucuje pri maloj frekvanciji putnika.se Izraduju od celika. :ito se postize odgovarajuCim savijanjem yodice staze. koraka 100. 4 ..14. Na taj nacin omogueava se horizontalan polozaj stepenika u svakom trenutku. Stepenik eskalatora sastoji se iz metalnog karkasa sa oslonom plocom cesljem koji je od plasticne mase iii drvenih letvica.ad plasticne mase. 4 .caura.4.Primenjuju se puini rcduktori iii su zupcanici sa cHindricnim zupcima. nerazdvojivim spojem.. amasa stepenika 25 . 4. Racunsko optcreccnje putnickih eskalatora iznosi 800 .eskalatora. a takode se od celika izraCluju i vaIJc! I eaure.valjcie (Tolna).f/ja. 11 opruzlU prstcn. Osobenost konslrukcije ovakvoa lanca ogleda se u mogucnosti osIanjanja na spoljnu plocu. tako sto se lanac pretho~~o :.) iii su od metal a sa obodom od livene gume. kaka bi'se o_bezbe-dilo ujednaceno zaustavljanjeoptcrecenih elektromotora.osovinica za spajanje. eskalatora: )'(lljak. odnosno uljnim prigusivacem. Pogon eskalatora ostvaruje se preko rcduktora koji ima izlazno vratilo sa jedne strane i sa dopunskim lancanim ili zupcanim prenosnikom.oSI1Ol'ni . 60 kg..3 ito: 1 spoljna ploca..unutrasnja ploca. 2 . Korak stepenika iznosi 400 .184 Plocasti transporteri 185 Transportni uredaji Na S1.rase transportera . 3 . a uldisteni su preko kotrIjajnih (kuglicnih) lezaja. te se taka lanae moie ~'cvijali sarno jednostrano·. 5 .15 prikazan je vucni lanac eskalalora lipa ITT . sa svake strane po jedno. . Masa jedinice duzine poda iznosi priblizno 200 . vlakana itd. zaustavna podlo~ka. ' Takode se primenjuju i eskalatori za rad na otvorenom prostoru. S!' 4.. Koriste sc takodc i reduktori sa dva izlazna vratila.15.' 2 ~ podstepel/ik.. kOJI se ! termlckr obraduju. svaki zasebno. podstepenika i cetiri valjka. Sl. Osnovni i pomocm valjci'imaju razliCite trase kretanja i krceu se duz cetiri yodice. obezbcduju neizmenjen polozaj lanea u slucaju nJegovog krdanjil bllo na kome delu t. 9 .16 oslan]a se na cetm val]ka. Pogoni.vNa vtaj na~lI1: ovi oslonci zajedno sa voClicom lanca.5. 8 ' o. 4.:ateze. osigurac (uskocnik). Valjd. Ubrzanje pri pustanju u pogon. kao i llsporenje pri kocenjri elektromotora ne sme da bude veee od 0. Spajanje valjaka (kako supljih. karakterise se snizcnim sumom. b i C . 1000 mm. 275 kg/m za eskalatore tunelskog tipa. od kojih S11 dva osnovna i Cije su osovine vezane Valjci sfepel1ika eska/afora: a . odnosno nizi je nivo buke pri radu eskalatora. za vucne lance i druga dva . 405 mm (ovaj korak mora da bude obavezno deljiv sa korakom lanea). sirina stcpenika iznosi 500 . opremljeni S11 kocnicama sa elektromagnetnim otkocivacem. precnika 100 180 mm. Primena valjaka od plasticnih masa kao i gumiranih. SI. duz Citave trase eskalatora (radne grane).2 Elementi eskalatora Kao vucni element eskalatora primenjuju se dva specijalna lamclasta valjkasta lanca.16 f ~ OS!101'fli Stepenik tune/sA-oF. Sl.. 3 karkus.17 se izraduju od plastiCne mase (karbolita..:a l'uen! /(}fIOC. S1. 6 . Svaki stepenik.:vlpnJa Ianca. ukljucujuCi i mcsto prclaska stcpenika sa horizontalne na kosudeonicu..mvine wJI)af. tako i punih) i caura sa lamelastim lancem eskalatora ~stvaruje se pres~vanim.suplji valpk.. potnocni )'a/jak. Umesto lancanog vucnog elementa ovakvi eskalatori pogonjeni su preko 4.. b.4. pa se odgovarajuCi lancanici pogone posebno (sa svake strane). 135 i 200 mm. pomocni )'aUetk sa gumenim obodom .. 7 -. iii sa kose na horizontalnu deonicu..

3 Proracul1 eskalatora Kapacitel eskalatora (ljudi/h) odredujc se iz izraza 3600ljfAv = 9000A\!'v. 7 . Eskalator se montira iz tipskih. obezbcc1ujuCi jcdinstvcnu brzinu celokupne arane pokrctmh stepemka eskalalora.4. i 2 i 5 .18 Shema pUll1iL'ikot{ IrWJ. na sajmovima. sastoje se iz sklopova ..opruga sa tegom iii samo sa leg~m. noseeoj povrsini imaju uzduzne recke .85 . koellcljent trenja klizanja duz yodice eskalatora iZIlosi 0.osloni Proracun vuce eskalatora obavlja se istovetno kao i kod plocastog transportera. (4..im o~novnog pogona. bez boenih strana.meh3nizov3no prevozenje velikog broja putnika na javnim mestima ostvaruje se pomoeu transportnih uredaja ncprekidnog dejstva.prirw. kao i kod podzemnih pdackih prolaza. a koje se razmatraju u specijalnim izvorima literature. stimieama metIOa.186 PIocasti transporteri 187 Transportni uredaji zupcastc letve. ko)! se ukljucuje prilikom remonla iIi kOlllrole rada eskalatora. U:'eda! sa.4 . P.gl. kao zateznim uredajcm.5. sa 4.25 . skupno .96 : koeficijellt ispune stepenika (najveCa je vrednost kada je brzllla 0. na rastojanjima od nekoliko kilometara. 4 .18 je vertikalni trakasti transporter zalvorene konture iIi je plocasti transporter kod koga kao noseCi element tereta pre svega sluzi traka (ccliena iIi rede gumirana) iIi je lamelasti.27 .14. mora stepenika eskalatora.dvn lanacana prenosnika. ?s.zavojni..u/uzi.. koraka 400 . npr. potreban je veliki kapaeitet transportera za prevoz ljudi.. S1.sekcija. brzinom do 1.11) as gd~ su: Ijf = 0. kO!1 se nalaze kod nagnute sekcije eskalatora. ~ ' k ' pesae og saobracaja na relativno malom prostoru..18). . v = 0.. kao i sa rukohvatom _ pnruqem ko)c JC gumom protkano. 0. Valjkasti oslonci su pravi. kao kod eskalatora..A. a pl:edstavlja verlikalan transporter zatvorel1e VlICl1lIl1 elementom I nosacem tcreta.0 m/s .pokretni trotoari i putne pruge.?ute:Jli ure(iaj. ko. do 20 m. Postoje i konstruktivna resenja sekcija koje imaju velike brzine krelanja. a. 600 mm..6 . '1 SI. Putnicki transporter. '. Pogoni rade sinhrol1lzovano Jedan sa drugun. '.0 Ill/s . podesl.nske zvezde eS~dIatola. preko vmtila po~ go.e. a Ila)mall)a. 0.'''' m a Ila]e nom stepemku. konstruktivne grupe: putnicki transporteri za prevozenje putnika na relativno mala rastojanja (300 . kao i kod plocastog transportera..brzina eskalatora' a = 04 0405 _ k k . 6 .37. sistemi transportera za prevozenje putnika vclikim brzinama (do 7. koje se kreeu malom brzinom. Masovno.nt~lc kIet~nJ~. (J zeleznickim stanicama.. otpornih na koroziju.bro]' put'k . Kod transportera manjih duzina. 1. a primel1juje se kombll1ova1l1 . Savremeni putnicki transportni uredaji mogu se razvrstati u dye samostalnc. Karakteristicno obeleZje putnickog transporter a ogJeda se u Cinjenici da postoje balustrade (branici) i pokretni rukohvati. rukoh~a~o~n.'. 4.. Kompaktno oslanjanje putnika preko gusto postavljenih valjkastih oslonaca omogucava udoban prevoz duz trase. 1 Zatezni uredaj eskalatora jc kao po pravilu opruzno . Zatezm uredaj optereeene grane smesten je kod otklonSklh ~otu:·ova.0 m/s) u kabinama. mahm pogollom. 4.1:i§/G/.. 4. s.5 kg/Ill.ek. 2. moduIskih sekcija.'ju . za horizontalno i blago nagnuto prevozenje putnika koriste se putnicki .. Za vertikalni i strmo nagnuti prevoz putnika koriste se liftovi i eskalatori. na svakoj sekcljl (ako jc eskalator veee duzine).. ~ .028. . Putne pruge odlikuju se veeim osobenostima konstruktivnih resenja.nr~cJe sc pokreee preko .grebene. 3 Iraka. Broj sekcija eskalatora odreduje se prema ~isini eskalatora. 4.4 mis. S1. masa jedinice duzine ~1I1UCP !ZllO~l 1.a odvojenim pog?llOm preko zupcaste letve sa svake strane poplecllO b plesekd.S ''''. koeficijcnt otpora kretanja poda iznosi 0.transportni uredaji..\jJurlera: pORon.. Trnka iIi pod nn gornjoj.. r~i.'unsko optereeenje jedinice duzine transportera eskalatol d lznOSl 60 N/Ill. koje Cine sredisne del~ve tras.6 Putnicki transported U savremenim velikim gradovima k 0)' I' se 0 dlrkuju velikom frekveneiJ'om . kao kod stepenika eskalatora (prsten A . 500 m). traka se kreee preko glatkih celicnih oslonaca. na aerodromima. SI.ruko!JI'a/. ?. .. ravno sastavljeni pod.~A. pogonski mehanizam eskalatora opremljen je i pOl11ocl1lm. . kada je v = 1 m/s)' A = 1 2 .' d .. a koje se kreee i podize duz metalnih vodica pres.. Plocasti pod pricvrseuje se preko dva lamelasta valjkasta lanca i kreee se duz odredene staze. Q j - A-A """". .

preelviden je i rucni nacin upravljanja pogonom. radna sirina trake do balustrada 730. 104 km predenog puta. 1130 mm. duzina transportera iznosi 12 . ugla nagiba 0 . promenom smera obrtanja e1ektromolora.eksploatacioni vek 105 . 15 . ugraduju se ulazno silazni podesti (gazista). ncposredno sa pulta operatora. a u slucaju bilo kakvih nepredvidivih poteskoca prilikom eksploatacije uredaja.. 930.. sa cesljevima kao i kod eskalatora.manji je od 80 dB.95 m/s.. 1000. nivo buke . tako i suprotan smer kretanja (reverzibilan). a pridrlavaju se za rukohvate. kojim se moze ostvariti zaustavljanje transportera bilo na kome mestu duz trase. 16000 Ijudi/h. kao i izlazak sa putnickog transportera.. LITERATURA: [21].[45] . brzina kretanja pod a iii trake 0.. Transporter moze imati kako direktan hod. 300 m. ukupna sirina trake iii poda 800..0.platnu. kako pri kontinualanom reZimu rada.. 75 kW. automotskog rezima rada. Izraduju se trakasti i plocasti transporteri sledeCih karakteristika: kapaci teta 8000 . trajnost transportera . Transporteri su opremljeni uredajima za blokiranje. Transporteri su opremljeni automatskim uredajem za pustanje u pogon.. tako i u zavisnosti da Ii su putniei prisutni na traei . 12°. snaga elektromotora glavnog pogona P =0 15 . Osim motornog. kao i za zaustavljanje." . Putnicki transporteri su pribliZno elva pula jeftiniji od eskalatora.188 Plocasti transporteri Putniei se prevoze stojeCi. i 1200 mm.90 .... Da bi se obezbedio normalan pristup putnika.

sa strugacima oblika punih ploca ili profilisanim. a mokri i lepljivi . Pozllati su lakodc i uzetno .trans latorno v~retanje. Postoji i odredena analogij<1 izmeou viscceg lransportera koji prenosi terel. naroeito pri transportovanju abrazivnih materijala. ' Prema kar·. Ob~lk 1 vlslIla .. Prenosenje materijala potiskivanjem ostvaruje se usled adhezije cestica sa laneem (obicno je lanae sa okruglim karikama) koji se krece u eevi.0Iuka (zieba). 6. lepljivih materijala. translatormm ill translatomo . a transportovani materijali mogu biti u teenom stanju. pravougaonog iii okruglog poprecnog preseka. pOtlsklVanjem du~ . jamskog transporta uglja u oknima. Tako se krti materijali mogu drobiti i sitniti strugacima.povratnim krelanjem slruaaca.en razvrstati na odredene konstruklivne grupe. Razlikuju se transpor~en kod kOjlh su strugaci oblika punih ploca iii su profilisanog oblika (konture obhka zagrade). mokrih. U slucaju da je radna strana transportera gornja . jedan ili dva. Prednost grabuljastih transportera ogleda se u jednostavnosli kOllstrukcija i uredaja za punjenje oluka materijalol11. a radna strana transportera moze da bude gornja iii donja. Profilisani strugaCi razvrstavaju se prema svome obliku. Nedostatak grabuljastih transportera je intenzivno habanje pokrelnih de1ova. pepela i drugih razliCitih materijala. koii se koriste· za transportovanie drvne mase i slienih materijala (drvo) u otvorenim olucima. pula ~anje visine od zieba.materijal se lakSe sipa u transportni oluk.strugaca cine glavlla obelezja na osnovu kojih se mogu grabuljastl transpor:. kao i vrelih tereta. kao i oluka. Takode su jednostavni i uredaji sa tacnim vremenskim razmakom za praznjenje materijala (oslin kod vertikalnog sektora). a moze doCi i do zaglavljivanja materijala duz neopterecene . predstavljaju osn0vne agregate podzemnog. Prednost je i u mogucnosti prenosenja hermeticki zatvorenog materijala: prasinastih. Transporteri sa visokim i niskim strugaeima oblika pUl1lh ploea medusobno se bitno razlikuju prel11a konstruktivnim karakteristikama. ukoliko je radna strana donja. Grabuljasti lransporteri osnovnih tipova i oblika. Nalaze 3 primenu lakodl: kratki grabuljasti transporteri. visina visO~lh strugaca priblizno je jednaka visini oluka i nekoliko puta je vece visine od Visme vucnog lanea.trugaca obhka pumh ploca. jer se u tom slucaju materijal moze prosipati kroz otvore na oluku koji se mogu rasporediti duz cit ave duzine transportera. ukoliko strugac. sa grabuljastim transporterom.190 Grabuljasti transporteri 191 Transportni uredaji 5. Vucni lanei. visina niskih strugaca bliska je visini lanca. uslovljavajuCi razliCite konstruktlvne paramelre transportera. osoben?st Cine ccvni grabuljasti transporteri kruznih iIi pravo~gaol11h s. GRABUlJASTI TRANSPORTERI (STRUGACI) nasipnog materijala. ako se izvrse.zvezde zateznog uredaja na zadnjoj slrani. zrnastih i komadnih tereta. metalne slrugotine. Grabuljasti transporteri ne primenjuju se za transportovanje krtih. poviS~nc temeperature. zalim sljake. a bitno je da je za 3 .grabulje kojim se ostvaruje potiskivanje malerijala duz oluka. koji saCinjavaju grupu grabuljastih transportera koji nemaju slrugace. nose izmedu sebe ploee . koji se primenjuju za prenosenje zavojne. konstru~tivnu.1 Osnovne vrste i oblasti primene Grabuljasli transporteri prema konslruktivnom izvooenju mogu biti razliCiti tra~sportn! uredaji. SlrugaCi su konzolno pricvrsceni za lanac i potiskuju maleriial duz nepokretnog oluka koji je ucvrscen na nosecoi konstrukeiji transportera. praskastih. karakleristicno je za poluzno gr~buijaste btransportere sa visokim strugacllna obhka punih ploca. Posebnu. Vucni lanci prelaze preko lancanika pogonske zvezde na prednjoj grani i preko Iancanika . Transporteri sa niskim strugaCima. malih kapaciteta (do 5 m /h). visoke temperature. Povratno . posto lada oluk moze da bude otvoren po celoj svojoj duZini. kod kojih se matcrijal pomocu pokrelnih strugaca premesta. a u veCini slucajeva i vucni lanae struze i trese oluk. SlrugaCi od punih ploca mogu biti visoki iii niski. Karakteristicna osobenost ovih transportera Je slroka umverzalnost konfiguracije trase duz koje se premesta teret potiskivanjem. Grabuljasti transporteri mogu biti i sa strugaCima specijalnog oblika.lake grane transportera.akleru kretanja razlikuju se grabuljasli transporteri sa kontinualnim. prasinastih.prilepljuju se za strugace. Takode treba napomenuti da je prafujenje grabuljastog transportera daleko lakse.kolutni transporteri. specifcne konstruktivne modifikacije.. tako da opada kapacilct transporlcra usled slabog praznjenja materijala na kraju trase. Transporteri kod kojih su strugaci oblika punih ploca (uglavnom niskih) korisle se za transporlovanje i hladenjc vrelih tereta. iii eevi. primenjuju se za prenosenje razlicitih. kod koga se iznad oluka nalazi viseca staza pruga sa vucnim lancem i vodicama (lanac se krece duz nepokretnih vodiea). lomIjivih. jako vlaznih. Takode je i znatna potrosnja energije 5. kao sto su materijali u hemijskoj proizvodnji i melalurgiji. zalim u hemijskoj i prehrambenoj induslriji. a koriste se u livnicama za prenosenje vrele zemlje _ . Veoma je rasirena primena grabuljastih transportera u rudnickim oknima sa zadalkom obogadvanja rude.

7. Transportovani materijal ubacuje se u oluk transportera (posto je oluk otvoren). koksa) i nedopustivo. ·~a prethodno zatczanje ostvaruje se posredstvom zateznog ureaaja 6.16 .nagnutom (Sl 5.3) iii sa jednim lancem koji je opremljen oslonim vaIjcima u cilju usmeravanja pokretnih elemenata u zoni prelaza preko obrtnih lancanika. d) smeru.1 5. zale:I/. Kombinovanje trasa moguce je sarno (St 5..2. b).!.0 m/s..2. 5.ma ohlika punih p{oca: P . 5. b.2. uzduz koga se krece eluz vertIkalno zatvorene konlure vucni lanae (iii elva lanca) 1. kao sto je poznato. . 5. 5. Znatan otpor premestanja tcreta.192 Grabuljasti transporteri 193 Transportni uredaji usled trenja transportovanog materijala 0 pokretne delovc i oluk.transponov~ti po donjoj grani. Eksploatacione teskoce stvaraju se kada se transportuju tvrdi. ostvaruje se kapacitet i do 700 tlh.2. nagnutom (Sl..ma ohlika pun. Kod transportera manjih dimenzija ponekad se primenjuje rucni pogon. Osim toga.5 . ZU . hod :alezI/og uredaja . pri simetricnom rasporedu strugaca.gram (kod ~onzolnih strugaca) iii istovremeno po donjoj i gornjoj grani u raziIcltlm smerovlma. a kod ccvnih strugaca (standarduog tipa cevi) i spoljasnji precnik cevi. gornJoJ. preko pogona 3. ogranicavaju brzinu.1) sastOJI se IZ otvorenog oluka 5 koji je pricvrsccn za postolje 4. Sf.2. Duzine transportera su do 100 mctara.52 Shema grabuUaslog fral1SpOrrera sa \'isokim srrugac. 1. koji se prekriva sibernim zasunom iii zatvaracem.2 Transported sa vi so kim strugaCima oblika punih ploca 5.1. a. Grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima oblika punih ploca. sa pricvrscenim na njcmu strugaclma 2. 5... Sf.2. a kod drugih nepozeljno. koji su prebaceni preko krajnjih (pogonski i zatezni) lancanika zvezda.1 Osnovna obelezja i osnovni parametri . ZU . n3 svakom utovarnom ~estu duz linije transportera i potiskuje se strugacima duz oluka. Grabuljasti transporter sa visokim strugaCima oblika punih ploca (SI.. a to su transporteri sa visokim oblikom strugaca. Obieno brzina transportera iznosi 0.afe:ni urectaj.l.ljJorler sa )'jsokim srrugac'r.horizontalnom CSl. a njima se ostvaruje GrabuUaSfi fra!1. Ter~t se moze.' P .5. c) i horizontalno . sto je kod nekih matcrijala (npr. h . pneumatskog iii hidraulicnog pogona. p/OC\l: a .. Kretanje vucnog lanca ostvaruje se duz nepokretnih voaica. a).5. nagnuto .4 mis. ~Iavni parametar grabuijastog transportera je sirin3 strugaca ili lanca strugaca (u neklm slucaJevima i sir ina oluka). nepozeljno je i sitnjenje i drobljcnje materijala pri lransportovanju pOliskivanjem tereta. Tada dolazi cIo znatnog ostecenja vucnog lanca.so dl'e grane . c i d) kod transportera sa cIva vucna lanca (Sl. tesko drobljivi materijali. 0. kao i habanje. a moze doCi i do lomova na transporteru. 5. Zatvarac se otvara pomocu elektromehanickog (zavojnog). a u posebnim slucajevima (kocI lransportera za ugalj) i 0. duzinu i kapacitet transportera. izracluju se zatvorene vertikalne konture.. Ovo sc moze izbeCi kod transportera koji imaju kutijaste strugace sa bocnim zidovima. kada se zaglave izmeclu strugaca i oluka (eevi). S1. osnovne konstruktivne verzije.sa jec/Ilom granmn. Praznjenje grabulJ3stog transportera ostvaruje se bilo na kome mestu duz transportera. kroz otvore na dnu oluka.pr:gon.pogon. transportovanje materijaia 'u horizontalnom (Sl. uredaj: X . Sl. 350 l/h (u zavisnosti ocI konslrukeije) I sarno kod transportera specijainih vrsta. rucnim iii daljinskim upravljanjem. a kapacileti su 50 .

1 Kapadtct (mJ!h) pri horizonhllnom transporttlvanju I I Dimcllzijc strugaca. 250. Kretanje. c).strugaca Korak cillnaku lancu t. Sl.1. jer se njegoyim povecavanjem kapacitet transportera znatno smanjuje. Kocl transportera sa dva. 5. kao dno sluzi nepokretan oluk transporlera.1 . 200. tiv. Teret kod kUlijastih strugaca ne haba bocnc zidove llcpokrelnog oluka i ne zagIavljujc se izmedu oluka i strugaca. npr. jednolancani grabuljasti transporteri sa visokim strugaCima koji se konzolno pricvrscuju za lanac.. kao po praviIu. retko _ lanac ispod slrugaca. 1.. strugaCima U oclnosu na transportere drugih tipova kod kojih lanac i strugae klize po oluku iii dui cevi transportera. Time se prouzrokuje povccano zatazanje lanca. zivolnih nal11irnica. l'iso/:im slruga6ma.. uz dobro usmercne nepokretne yodice staze transportcra bice dllgOVeeniji od lanca bez valjaka.53 {j ~ Pokrellli cleo gr(1hufjostih fronsportera: sa prol'()ugaonim.1.idm'a.2. Transporteri Ciji su strugaci siroki 200 ..194 Grabuljasti transporteri 195 Transportni uredaji Ugao nagiha grahuljastog lransportera obieno ne prelazi 30° . NajccSce sc primenjuju vertikalni. kod koga su lczaji valjeica pouzdano zasticeni. sirinom strugaca. sa tcrl11icki obradcnim elcl11entima. a iIi je. Koriscenjem specijalnih. Paramelri inostranih grabuljastih transportera standardne proizvodnje pravougaonog oblika strugaca dati su II tablici 5. pogledati Sl.'flJim :ido\.1 i 5.3. lako da dolazi i do prekida rada kada dode do velike zaprljanosti. otpadaka nekog tehnoloskog procesa i slicnih materijala. odredenim kapacitetom transportera i potrebnom cluzinom trans- . Pokretni deo lransportera krece se klizanjem lanca skupa sa strugaCima po oluku iIi kotrljanjcm valjaka lanca duz usmcravajuCih vodica staze transportera. Osnovni parametri grabuljastih transportera (prema SI 5 3) Tablica 5.200_. Ipak je primena horizontalnih. 5. Kod transportera sa jeclnim lanccm ver1ikalno zatvoreni vucni lanac prostire se po sredini sirine strugaca. 5. 315 i 400 mm.5 '" 0. 5. To je i znaeajno preimucstvo transportera sa visokim SI. a. pokretnih delova koje se ostvaruje preko pokretnih valjaka ima najvecu prednost. kutijastih strugaca (Sl. 320 111m ostvaruju brzinc kretanja 0. Ipak kvalitetno izradeni lamaasti lanac.. Zbog toga je polrcbno primenll specijalnih lanilca bez valjaka proveriti.zalvoreni. b) sa pokretnim bocnim zidovima ugao nagiba transporter a povecava se do 50°. Sl. 1200 mm.. Kocl zatvorenih transportera metalna konstrukcija se zalvara celicnim limom.3. be: bu(nih ::. a izraduju se i horizonlalno . lanca vlleni lanci imaju boeno poslavljenc strugace i krecu se. Transporteri sa visokim strugaCi1l1a primenjuju se kao otvorcni ili zatvoreni (sa otvorenom i zatvorenom ispunom transportovanog materijala). Takva konstrukcija obrazuje kompletan slog pokretnih otvorenih kutija bez dna (Sl.63 m/s. mm brzinom od O!5 m/s mm nasutog sortiranog u sloju 50 30 40 50 . Kod transportera ovoga tipa cIanci vucnog lanca sa unutrasnje strane izraduju se od limova jednake visine sa strugaeima. v '" 0. kao i njegovo ubrzano habanje. mm konzoh1i llroj vucnih lanata Najvecc oopustcne dimenzUc komada lereta.3. 5.. nalazi se iznad strugaca. pri transportovanju dubriva na farmama. b i c ~ sa pokretnim bO(.1. Tako se smanjuje otpOJ' premestanja tcrela i dozvoljava se upotreba kutijastih strugaca pri transportovanjll komaclnih tereta..0 mIs.. zatvoreni transporteri. Osnovni ncdoslatak lamelastih lan3ca ogleda se u Cinjenici da se prljaju gIavcinc i valjci. po valjcima dui bocno usmercnih vodica. 100 250 ' 125 320 400 500 650 160 200 200 I I I i ! I 320 320 500 160 160 1 1 ! I 30 50 60 konzolni konzolni konzolni i simctricni 60 SO 250 250 315 315 315 400 400 1 2 2 soo 630 630 630 800 800 too 125 200 250 400 630 180 120 150 200 220 300 350 kUlijasti 220 300 250 I 250 320 i kulijasLi kutijasti 2 2 HOO 1000 1200 I I 300 350 kulijasti kulijasti I 2 4()O I 2 I 400 5. jednolaneanih transportera retka. 40°.2 EJemellti transportera Vllcni element transporlera sa visokim strugaCim<l cine obicno jedan iIi dva Iamelasta lanca koraka 160./'mu (kulJjusli sirugac'i) Izbor broja vucnih lanaca (jedan iIi dva) uslovIjcn je potrebnom vucnom silom. mill visina Il" h" I [K i I$irina mm I ~tr~~:Ca ! I a" ~un I I k I Tip . a sa strugaCima sirine 400 .

Sa povecanjem ugla P nagiba transportera...visina strugaca. SI. npr.6 koraka lanca. 5. Prilikom praznjenja zIeba rasuti. 3 puta manja od njihove sirine (vece cifre odnose se na vece sirine). Prilikom transportovanja lakih materijaia (opiljaka. a hod zateznog uredaja nije manji od 1. polukrufnih ploea 5.. kao i transportcri sa jednim lancem .'V.: kuhinjske soli). Nedostatak transportera sa jednim lancem.a kod komadnih... ugla prirodnog pada) i brzine kretanja strugaca..simetricno za vucni lanac. mm.7 ..5. 5. 5. oluk se ponekad izraduje od drveta. Ko. kamenim plocama (od bazalta i s1. koji predstavlja odnos izmedu zapremine materijaJa na sektoru izmedu dva uzastopna strugaca. Postolje transportera izraduje se od valjanih profila. Oluk se izraduje zavarivanjem iii presovanjem od celicnog lima debljine 4 . 4) hs. sa konzolnim stmgacima. a takode i materijala koji izazivaju koroziju metalnog oluka (npr. SI. naroCito kod transportera srednjeg i tezeg (ipa.8... ugalj) transportuju se u sloju vece iIi manje debljine (S1. Obicno se korak strugaca as usvaja tako da bude jednak dvostrukoj vrednosti koraka lanca (320 . slucajnim preopterecenjima. povecanje eksploatacionog veka transportera ostvaruje se tako sto se dno oluka oblaze otpornim slojem. Visina strugaca obicno se usvaja tako sto je za 2 .. posIcdnji se primenjuju kod transportera sa dye radne grane (gornja i donja.5. koji su ugradeni na zadnjoj zvezdi. pogledati S1. gde je hs . Ugao nagiba duze strane ovoga trapeza <p' blizak je uglu prirodnog pad a materijala pri kretanju.. 5. zatvarajuCi lanac i zleb. Vlsme strugaca i koraka lanca.d transportera sa visokim strugaCima zatezni ureiiaj pored uobicajenih zahteva treba da obezbedi stabilan poIozaj strugaca (iskljucuje se Proracun transportera ostvarllje se na bazi eksperimentalno odl'eiienog koeficijenta ispune zIeba materijalom . Pogon transportera ostvanlje se elektromotorom i reduktorom..1. ogleda se U otezanom punjenju (pri gornjem polozaju lanca) iIi praznjenju (pri donjem polozaju lanca) oluka transportera.. Zapremina materijala koja se nalazi na razmaku izmeiiu dva uzastbpna strugaca zavisi od karakteristika materijab (velicina komada. Strugaci se izraduju razlicitog oblika: trapeznog.). Transporteri sa dva lanca.zavojni. Neki polukruzni strugaCi male sirine (do 320 mm) izraduju se od plasticne mase. b). Kod lako sipkavih materijaia usvaja se da je \jl =0 0. 6 m. b). polukruznog (S1. zrnastih materijaJa itd). posto je lanac polozen po sredini oluka transportera. Jednostruki strugaCi pricvrscuju se konzoIno.4 Grahuljasri rransporrer sa srrugae'ima oblika puni". naroCito kada su uzani strugaci.. iz sekcija duzine 3 ..dva lanca. Inace.197 196 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji portera.500 .. a kutijastih . tako sto ostvaruju ispunu Citavog prostora izmedu dva uzastopna strugaca.0. Lako sipkavi. Zatezni ureiiaj transportera je zavojni iIi opruzno . trapeznog iIi polukruinog (prema obliku strugaca) preseka.3 ProraclIn transportera Odret1ivanje Dsnovnih parametara. St.2. malo sipkavih tereta je 'V . Korak strugaca se odreduje u zavisnosti od veliCine komada tereta i ugla prirodnog pada transportovanog materijaIa. Zbog toga se za strugace sirine do 400 mm primenjuje jedan vucni lanac. poduznog preseka koji je blizak trapezu ncjcdnakih bocnih strana (SI.. sto nije celishodno. Pri vecem povecanju visine strugaca povecava se i racunska povrsina preseka oluka ali se povecava i konzolno opterecenje strugaca i lanca.horizontalno zatvorene konture.5. 5. opravdano je da se ugradi zastitni uredaj (zarezana sigumosna civija sa jedne strane iIi spojnica maksimalnog momenta) radi zastite transportera od 10m ova pri iznenadnim. 5. Kod posebnih konstrukcija plast transportera. b. a dvostruki .6 . 1200 mm.. nemaju ove nedostatke. 15 mm. Na strani pogona i prenosnih mehanizama. lako sipkav materijal moze cak i da se zasipa kroz cesalj pogonskog strugaca. zazor izmedu strugaca i oluka usvaja se jednak i iznosi 5 . 8 mm. zrnasti i prasinasti matcrijali prostiru se ispred strugaca posebnom posudom. zapremina materijala ispred strugaca se smanjuje. komadni materijali (npr.. Sirina ravnih strugaca iznosi zakljucno do 650 mm. a ucvrscuju se rebrima. a za vece sirine . oluk se sastavUa iz sekcija duzine 3 '" 6 m. a). prekrivanjem. pravougaonog. Glavna karakteristika 0 kojoj treba voditi racuna prilikom izbora vucnog lanca je stabilan polozaj stmgaca.4) iIi pravouganog (jednostrukog ilii dvostrukog) oblika. c. a sam proracun ukljucuje prosecne vrednosti. 0. uzimajuCi u obzir koeficijent ispune zIeba \)1 transportovanim materijalom. Povrsina poprecnog preseka zIeba transportera odreduje se prema zadatom racllnskom kapacitetu Q (tlh).4 izraduje se u obliku noseceg plasta.5 . 800 mm) iIi as =0 (2 .. StrugaCi se izraduju od celicnih limova debljine 3 .. sto se uzima u obzir uvodenjem u proracun . 6 mogucnost njihovog prevrtanja zbog kom:olnog dejstva opterecenja) na raeun povecanja sile prethodnog zatezanja. Malo sipkavi. 5. Pri transportovanju abrazivnih tereta. Za komadne terete korak strugaca mora biti vecih dimenzija od najveceg komada tereta. prema geometrijskoj zapremini toga sektora. Kod ostalih tereta izabrani korak strugaca treba da obczbedi najbolje ispunjenje prostora izmeau strugaca.

Olpor kretanja tereta...40. Sirina zieba odreduje se iz izraza Eo=Koh o (5. Kapacitet grabuljastog transportera odreduje se iz izraza Q=3600 A P v=3600 Bo flo 1jl C e pv = 3600 Ko h} C e P v (5.. a znak "minus" .. 0.25 . N. prilikorn rastereeenja transportera.0 1.sila otpora krctanja na pravolinijskom sektoru.5) as=i. Ispred trcceg clan a desnog dela izraza (5.. Proracun vuce grabuljastog transportcra ostvarujc se razrnatranjern zasebnih sekcija (pogledali glavu 2).4) .2.. (visina sloja materijala) Kocficijent otpora premeSlanja tereta po zlebn sa ravnim strugacima WI. Preporueuje se da je: Bo=Xs a.. za manji ngao i prasinasti malerijal WI = 0.-1 + Wp = SIl-1 + (w qoHVt qt) I ± (q [+qo) h.. radnoj grani.za materijale : 1. 3. = 2 . za transportere sa jcdnirn lancern odgovarajaLlce vrcdnosti su: X.. usvaja se da je X" = 3 .kocficijcnt odnosa sirine i visine zieba ho h . Cije su Sirina strugaca saglasl~o preporueenorn zazoru izmedu zieba i strugaea. 4.dnzina vertikalne projckcije . polrebno jc provcriti prema granulometrijskom sastavu transportovanog materijaIa.2) Odakle je radna visina zIeba.prilikom spustanja materijala. koji se kreee bez klizanja WI = 0. Dobijenu sirinu zIeba. 2.1 1-1. uzimajuCi u obzir otpor llsled trenja tereta 0 dno i 0 zid melalnog zIeba priblizno se moze usvojiti da iznosi:za veliki ugao .65 1.5 Sht'IIl(l pros/ironja ra.koeficijenti otpora kretanja pokretnih dclova i malerijala.50 I wiwr I . kao i pokrelnih delova lransportcra izracunava prema izrazu: (5. 0. N. odnosno materijala koji se transportuje.. odnosno punjcnja praznjcnja. Tezina jcdinice duzine q" (N/m) pokretnih dclova transporter a (Ianca i strugae'l) odreduje se na osnovn kataloga proizvodaca iii prema pribliznom odnosn qo~KeB.10 .WI = 0.13.Njm (5.5.4 . 7 i X" = 3 .0 I I I 20° 0. u zavisnosti od tipa strugaea.75 I I I 35° 40° I ~ gde su: Sn...6) znak "plus" se usvaja pri podizanjll malerijala transporterom.198 Grabuljasti transporteri 199 Transportni uredaji koeficijenta koji se dobija na bazi eksperimentalnih ispitivanja. 25 mm yeca od visine zIeba.radna sirina i visina zieba. polazcCi od najvecc dimenzije komada datog tipa materijala.5 a. Koeficijent olpora kretanja lanca sa pokrelnim valjcima.koeficijent trenja tcreta po zIebn. gde je 1-1 .6 .50 0.. zaokruzuje se.0 .. Kod kutijastih strugaca se koeficijent otpora kretanja tereta urnanjuje priblizno za 10 . m.... Ko = Eo = 2.5.0.. ProraL'u!1 vuL'e... . u zavisnosti od llslova rada. kao i korak strugaea... pri tome se na opterecenoj. 1. Sn-J .3) Konslruktivna visina strugaca II zavisnosti od nacina njegovog pricvrsCivanja za lana~ usvaja se da je za 20 . = 5 . Kod transporlera sa dva lanca. 15% i moze se usvojiti da je WI = 1-1. SI. sa kliznim lczistern iznosi WI = 0. m. a za slucaj obienog tereta je X. pri sortiranom rnaterijalu koji se lnlllsporluje.sile z'ltez'lnja lanca na kraju i pocetku pravolinijske deonice..visin<l sektora. 4. 0.7 .60 I 0. 0.duzina horizontalne projekcije segmenta trase transportera. kod lanca bez valjaka. N/m.komadnc i slabo sipkave gdc su: 0° 1.63 m/s. ..1) Ugao nagiba transportera f31 ( u stepenima) Ce ..5 posto lanac prolazi po sredini zIeba i pogorsava uslove optereeenja. Racunska povrsina (m ) poprecnog preseka malerijala u zlebu.Hllog ma/erija/u ispred punih I'isok//i struguc"u (5. m.1 '" 0.85 1.0 I 10° 0. Eo i ho . ako se uzime u obzir i koeficijent 1V: A 2 = Eo ho 1jl C e = Ko h} 1jl C e Tablica 5 2 (5. sUa lcZine jedinice duzine pokretnog dcla transportera.7 a za druge malerijale je WI = 1. Brzina kretanja strugaca usvaJa se u granicama 0.0 I I I I I 30° 0.. C e :S: 1 vrednosti date u tablici 5.lako sipkavc .6) Sn = S.

empririjski koeficijent. slad. obicno se usvaja da je jednaka visini strugaca hs za komadne terete iIi 0.za zrnaste materijale. 3°. za koji su pricvTsceni okrugJi iIi pravougaoni strugaci 2. Ovo zaokretanje se sprecava sHorn zatezanja lanea So (Sl.10) E = f = 19. Vucna sila i potrebna snaga motOfa odreauju se prema preporukama koje su izlozene u gJavi 2. brzina lanca iznosi do 0. krec. Cevni transporteri mogu imati razliCite trase: u vcrtikalnoj ravni . Sl. 2500 (vece vrednosti odnose se na transportere sa laneima povecane cvrstoce i na kutijaste transportere sa dva lanca). kada je potrebno ostvariti male i sTednje kapaeitctc pri transportovanju polufabrikata i gotovih proizvoda u hemijskoj industriji.. horizontalnu.. Potrebnn sila prethodnog zatezanja vucnog elementa So Za 3°. Sl. nelepljivi materijali. t . u horizontalnoj ravni horizontalno zatvorenn konturu . m.7. na mestu praznjenja montira se vibracioni uredaj 7 za Cisccnje lanca i strugaca od prilepljenih cestica matcrijala. drobina itd).3 Cevni grabuljasti transporteri 5. m.. cement).. u drvnoj industriji .6). .vertikalno zatvorenu (Sl.5. f . Sila prethodnog zatezanja lanca oslvaruje se preko zateznog uredaja 9. 1200. a . mirisnih i toplih rasutih materijala. 10 puta manjih od unutrasnjeg prccnika cevi).l2. proracun vuce kod grabuljastih transportera sprovodi se na isti nacin kao i kod plocastih transportera (pogledati glavu 4). 5.'isoke slrugae'e Wh=g mtWt.8 hs . Na kraju racine grane.. g i 11)..korak clanaka (karika) lanca. 5... (5.vis ina na koju deluje sila otpora kretanja tereta.masa posude tereta ispred strugaca. prasine uglja i drugo. 5. pesak.1. = So t sinE. Da bi se resavanje problema uprostilo usvaja se da je jednako zatezanje lanea na pocelku i na kraju Clanka i da iznosi So. Cevni grabuljasti transportcri prcthodno navcdeni. 5.j). za neki ugao otklona f. koji se nalazi na jednom iii dva donja obrtna scgmcnta cevi. rasutih materijala. za trensportere sa jednim lancem je Ke= 900 .200 Grabuljasti transported 201 Transportni uredaji gde je Ke .9') gde je mt .3. Najpre ce se razmotriti uslov ravnoteze sila koje deluju na strugac. a mogu imati i prostomu trasu kretanja materijala (Sl.- > W h cose.8 je zatvorene konture lanca 1.--. kg. opiljaka livenog gvolaa. Cevnim transporterima nije moguce transportovati lepljive kao i brzoslezuce materijale. kod transportera sa dva lanca je K" = 1500 . pri proizvodnji vatrostalnih materijala. zmastih i sitnokomadnih (komada male evrstoce. Cevnim transporterima mogu sc prenositi zitki i po!uzitki. si/" koje de/uju 110 .-. koje se postavljaju i na krivolinijskom sektoru cevi 5. ctg . Takode se primenjuju i za transportovanje lako lomljivih materijala iIi u prehrambenoj industriji (brasno. secer.7 i 5. a pralnjenje se ostvarujc na vise mesta dUl horizontalnc sckcije..56m/s). Sila prethodnog zatezanja lanca So odrec!uje se iz uslova stabilllosti strugaca.8) gde je h . 5. u kombinatima stoene hrane..ugao otklona elanka lanca. a takode i komadne terete velike cvrstoce (npr. Uostalom.. namenjeni su za transportovanje razliCitih prasinastih. Kretanje lanca obrtanjem pogonske zvezde ostvaruje se preko pogona 8. kosu i kombinovanu.: tucanik. _ W"ctgf t Sine.. 5.10') Obieno je So = 3 .9. Otpor kretanja tereta W u posudi koja se nalazi ispred strugaca u zlcbu tezi da zaokrene strugac i clanak lanea za koji je strugac pricvrscen. Otpor kretanja materijala (N) kod kosog transportera iznosi WIl=g Kod (B = 0) m[ (WI cosB+sinB) . strugotine od drveta. za siguran rad kod grabuljastih transportera je E ~ 2 . Potrebna sifa prethodnog zatezanja je u principll nedostatak transportera sa visokim strugacima. da je izmedu svih clanaka lanea ozbezbedena paralclnost.. (5. (5. Materijal se premesta duz horizontalne i vertikalne trase.. (5. t (5. 10 kN.cirkulacionu (Sl.7).9) horizontalnog transportera SI. m. dimenzija priblizno 5 . masa strugaca ne uzima se u obzir. caj. zrno).9. Cevni transporteri dobili Sll siroku primenu pri dopremanju krmnog bilja koje sluzi za ishranu u stocarskim farmama iIi za ishranu zivine (cev je precnika 60 mm.6 Shemalski prika.1 Opste napomene i parametri Cevni grabuljasti transporter. Mesto punjenja cevi materijalom je 4. B . shob.sirina strugaca. Obrtanje lanea u vcrtikalnoj iIi horizontalnoj ravni ostvaruje StO prcko obrtnih zvezda.pri transportu opiljaka. Lanac sa strugaCima krcce se unutar hermalicki zatvorene cevi. Hermeticnost cevnih transportera omogucava njihovu primenu pri transportovanju otrovnih. okruglog iIi pravougaonog poprecnog preseka i premesta kontinualnim tokom rasuti materijal. kreda. industriji gradevinskih materijala (suva glina. pa je tada W So ~19. Tako se dolazi do momentne jednaCine W h COSE 5.

Na taj naCin produzava se i eksploatacioni vek upotrebe cevnog grabuljastog transportera.n :::glubolll $it zu a) p . U tome je i bilna prednost cevnih transportera II odnosu nil transportere drugih tipova. pa se na taj nacin skracuje vreme trajanja odredenog tehnoloskog pracesa. 5. pa se zbog mogucllosti pojave ovakvih komada u ukupnoj masi tereta. postavJjaju se kompenzatori toplolnih. p z t) g) h) SI.5. tako 5tO se lanac kao i grabuJjasti transporter postavljaju unutar naknadno ugradenih sekcija cevnih omotaca kraz koje struji voda. pouzdanoj hermeticnosli. oclsustvu habanja lanca pri simetricnom pricvrsCivanju strugaca.:retni deD eel'nog grabuljas/ug !raJ/spottera: Jemon!o:ni /anoc prilagmten ::0 premesfClnje illadnih i l'relih muterijala: c ~ so lumelastim fOllcell! i z(Jsti(~en. a takoac i grabuljastih bilo koga Lipa.Horne {rase krelanja moferija/a deonica cevi moguce je ostvariti periodicnim zaokreLanjem cevi oko poduzne ose za odredeni ugao. U sekciju se dovodi hJadna voda. ugraduju resetke koje ne dopustaju prador nezeljenih komada materijala u cev transportera. Nedostatak cevnih transportera. pro.. ravnomerno haballie dd oravolinijskih b) SI. punih ploca po Citavom poprecnom presckll. Tako se istovremeno dok traje ciklus premestanja tereta ostvaruje i njegovo hladenje. duz horizonlalnog. llOOoe (npr.zy. ukljucujllCi i prasinasti.oplerecenja grabuljastog transportera. astataka sagorclog pirila). na mestima utovara .9 a _f - Shemats/':'i priku:i eel'nih grabuljustih Iransporter(J: l'erliJ. tako i vertikalnog dela trase transportera krece se bez zaastajanja. Prednost cevnih transportera og1eda se: II jednostavnosti konstrllkcija. istom brzinom kao i strugac. ogleda se II habanju cevi i strugaca. kod kojih Sll strugaci drukcije profilisani (nisu krllznog oblika). poduznih izduzenja. ZU .. P . temperature 700 . .203 202 Grabuljasti transporteri Transportni uredaji Takvi malerijali mogu da se zagl ave izmedu strugaca i cevi i tako da zaustavc lanac.pogon. ZahvaljujuCi postojanjll slrugaca oblika kruznih.8 (} i b Pu/. pa se tako obezbedujc kontinualna i intenzivna razmena toplate.hori:OIl/U/I1U ::a!l'orelle kOlllure. a ispusta zagrejana. njihovo hladenjc oSlvaruje se vodom.:on/ure kretallja.:u!1I0 ZU!l'orelle }. transportovani materijal.5. u visokom koeficijelltu ispllne cevi.ate:ni uredaj sr. llaJ'oCito 11(1 krivolinijskim sektorima. 5. mogucnosli llpotrebe unificiranih elemenata. kao i na krajnjim sekcijama. gotovih standardnih cevi i lanaca. Meautim. Pri transportovanju vrclih terela. pri transportovanju abrazivnih materiiala. Na mestu vezivanja cevi za nepokretan stub. mogucnosti ostvarivanja slozenih trasa za transporlovanje materijala. g i h .7 Shemo grabuljastog trompor/era s/o2t!ne. SI.8..::.

. Precnik strugaca se usvaja da je za 10 . za komhinovanc trasc transportcra II i Parametri eevnih grabuljastih transportera navedeni su tabelarno. koji su ulezisteni kotrljajnim Iezajima.. 200 8.4 25. Moguca su i povecanja vrcdnosti paramelara. mm Korak strugaca transportera.m/s. .125 0.2 Elementi transportera Vucni element cevnih transportera predstavlja jedan demontazni lameJasti lanac sa supljim osovinicama i korakom od 80. saglasno vucnim karakteristikama standardnih i demontaznih lanaca. 0. kod kojih se centralni deo plasta izraauje od celika ili livcnog gvozda.8 1. a to znaci da su takvi lanci i skuplji.3 22. 5.25 0. debljine 10 . kao i precnika cevi D.kombinovane trase Masa jcdinice duzine pokretnih del ova i transportera **.0 9.30 111. kg/m 94 320 . meautim to dovodi do znatno slozenijih konstrukcija lanaca. .4 3.8 I[ II. 6 i K2 = 2... a zatvoreni su hermeticki u plastu na . SL 5. Kl = 2 .4 . a ponckad jc i uze vllcni element. m/s 0. ravan izreza i zvezde ne podudaraju. okruglih karika.4 Kapacitet transportera (m 3/h) pri spoljnom precniku cevi.7 4 159/4.. c).. maksimalne visine podizanJa matenJilla do 20 m.0 2. Kada se strugaCi bocno pricvrscllju i kada se lanae obavija preko zvezcla. It Racunski kapacitet transportera m lipri brzini od 0. mm . SL 5..10 0.200 11. Kod transportera prostorne. U inostranoj praksi zglob lameJastog lanea stiti se kruznom gumom iIi plaslicnom masom (Sl. 36.2 4.. Korak strugaca as usvaja se u zavisnosti od koraka vucnog lanca t.. a parametri transportera u tablici 5.1 30. obrtnih uredaja unutar konstrukcije transportera.. Poznata je takode i primena dvorednih zglobnih lanaea sa osovinicHma i sferno zatvorenim zglobovima koji su demontazni.. kada lanae prolazi kroz srediste.6 16 i ii 5.. 108/4 Preenik strugaca. livcnog gvozaa.7 7.3 I 10. Kacla je trasa sIozena (kombinovana). odnosno 100 mm iIi je lanae kalibrisan.8 2.lljni precnik/debljina zlda) :1 duzina transportera iznosi do 80 m.0 I 254 I 305 . prema preporukama iz literature primenjuju se za oSlvarivanje malih i srednjih kapaciteta (4 . kao i land okruglih karika. Bilo koja da je trasa transportera.1 I 1O~1 20. kod transporterapravolinijskc trase (horizontalni i kosi). .konstruktivni koeficijenti.4 odnose se na cevrre grabuljaste transportere sa prostomom tr3som premestarrja materijala. 100 mm ** Dcmnnl37... kod strugaca sa simetricnim vezivanjem ovakvi izrezi Sll neophodni.0 21. Poznale su konstrukeije kombinovarrih strugaca. Sl.0 . a cev oblozena. kombinovane trase primenjuju se demontazni land..0. 13. a obruc .03 0.I I 3. gde su KI i K2 .2 18.6 9 : 219/6 198 480 ... plasticnc mase iIi gume. mm: .bandaz od gume iIi p!nsticne mase. a bile bi veee i mase pokternih del ova transportera. 5. b i c saCinjava kotur sa glatkim obodom iIi zvezde.6 14. centar strugaca iii bocno. .32. asimetricno..400 160 .5 142 320 .0 I Strugac sc vczujc za clanak (kariku) lanca vijcima.2 4. pri brzinama transportovanja od 0. b).7 2.0 I' 0..8.3. za pravolinijske sektore duzine do 60 m.2 26.204 Grabuljasti transporteri 205 Transportni uredaji Preporucene vrednosti parametara cevnih grabuljastih transportera . kod transportera kombinovane trase.05 0.400 260.. c. medutim to se ne preporucuje...2 4.16 m/s 3 /h * Deljiv sa korakom Janca 80 .0 40.8. tablica 5.10.20 TabJica 5..6 28. Parametri cevnih grabuljastih transportera prostorne trasc premestanja materijala Karakteristike transpor1 tovanog materijaJa (tcreta) Preporucena brzina kretan. savija i u levu i desnu stranu. 35 m3 /h). StrugaCi sa bocnim vczivanjem nisu pogodni kod transportera kod kojih se trasa zaokrece. 51.0 I 43. Kl = 2 .8 I I I I II Neabrazivni sa svojstvima ~ podmazivanja (tipa grafita) I II 5. I I' I' II Veoma abrazivni 102 I 152 i 1.4 I 203 2.8.3.400 mm.horizontalnog . 600 320 . Izrezi se ponekad izvode na samim strugaCima (pogledati Sl. 5.6 14. .6 7.1 20{).4 18.ia.. posto se moze dogoditi da se pri nekom zaokretanju strugaca.4 9. nisu potrebni izrezi za prolaz strllgaca.400 17. 15 mm manji od unutrasnjeg precnika cevi..6 5.16 . Strugm"i sc izraauju od celika.15 0. 20 mm. Parametar Tablica 5 3 I Dimenzije cevi (spl. 4 i K2 = 1.8 iIi zavarivanjem..11) I 4. medutim.ni Janac ~(l korakom cclicnih strugaca 01. Obrtanje danaka takvih lanaca stvara dopunske otpore trenja.2 0. Obrtne uredaje transportera. to bi zahtevalo veliko povecanje gabaritnih mera transportera. iz odnosa (5. korak strugaca mora biti deljiv sa dvostrukom vrednoscu koraka Janca.4 0. 3. koji sadrze vertikalne sekeije. Vezivanjc strugaca za lanae moze biti centralno (simctricno).2 ~I Cevni transporteri.

suprotna grana Ianca ...11 1 zateznog 4 Iancanika. odnosno pogonskog kolura..8 '" 0.5. koji kIize po njoj. ·.. .11 je u zatvorenom plastu 1. na kraju kretace je horizontalna letva koja je neprekidno priljubIjena .. 6 m izraduju sc od standardnih eevi SpoljllOg prccnika 108 .. 3 mm. 5...'ra .7. Opste napomene i osnovni parametri Transporter sa hiskirn strugaCima..6 . 30) zaohetanja strugaca.11 Transporter sa niskim strugaCima oblika punih p!oc. 219 mm (ponekad i do 305 mm).5 . 1500 . 0. Obrtni uredaji mogu biti i od kruznih.6. 2000 N posto je potrebno da se iskljuCi mogucnosl prekomemog (za viSe od 2° . Koeficijent otpora premestanja matcrijaIa kroz cev Wt odreduje se tako sto se uzima u obzir pritisak materijala tereta 0 zidove cevi. zaseccnom civijom..3 .. Vibracije se pobuduju preko elektromotora na cijem vralilu je pricvrScen ekscenlar sa hetacom.. Praznjenje St. usvaja se da IznOSI 0. Proracun vuee transportera ostvaruje se uobicajenim redosledom.obrlni uref. kOJe se mcdusobno spajaju vijcanom vczom.. Duz sekcija. Obrlanjem motora krctaca ostvaruje povratno . Hod zateznog uredaja nije manji od 1...e preseka cevi. 51.u punjenje.. b i c . Struska se montira na cev bez zazora.1 . Koeficijent otpora kretanja pokrelnih delova celicnih cevnih transportera i celicnih ili plasticnih slrugaca iznosi w = Is = 0.5.. a za vertikalne deoniee je Wlv =2. 2. 51.uUaSlih ce\'JJih Iral/spor/era: (J .zavojni iIi je sa tegom. pa se usvaja da je kod horizontalnih sektora transportera prosecna vrednost Wt = =0. a potom se on zaokruzuje na blizu. 1500 oscilacija u minutu). Unulrasnja povrsina supljih cevi transportera po potre~i cisli se SpccijaInim struskama (dve do tIi na transporteru) od gumc iii sa gurrural11m obodom koji je uvecanog precnika. nizi deo obrazuje zIeb za prernestanje malerijala .13) proIazl unlltar pIasta I obavija se preko krajnjih zvezda.4. kao i u pIastu pogonske zvczde. uzimajuCi u obzir i ispunu zbog Ianca i strugaca. Donja grana kIizi po dnu zIeba i premesta materijaI.3 Proracun transportera Prcma zadalom racnnskom kapacitetu odreduje sc unutrasnji prccnik cevi transportera... Brzina krelanja strugaca usvaja se u granicama 0.pritisnuta pokretnim strugaCima.. 5ekcije srcdnjeg dela transportera (horizontalnog i vertikaIllog) duzine 4 . ravnomcrno obradcnih cevi radijusa 1. Koeficijent Ispun. Zatezni LIreeraj je zavojni (za transportcre malih duzina).1 5. standardnu dimenziju..5 .6 koraka Ianea. 5.. 51.translatomo kretanje i osciIujuCi . predvidaju se hermelicki olvori radi inspekeijskog nadgledanja i odrzavanja pokretnih delova transportera.. 5. pogIedati glavu 2.. 0.4 m/s.taji 5naga elektromotora za pogon transportera odreduje se prema preporukama u gIayi 2.206 Grabuljasti transporteri 207 Transportni uredaji kome se nalazc otvori za nadglcdanjc.2 .0 m.. Elcktromotor se za reduklor vczuje preko elasticne spojnice iIi se veza ostvaruje kaisnim prenosnikom.. a frekvencija 750 . Pagan obicnog lip a transport0ra sa zvezdom i reduktorom opremlj0n je sigurnosnom. Urerlaj za 6J..4 Transporteri sa niskim strugaCima oblika punih ploca 5. 5. ~ila prethodnog zatezanja lanca kod transportera pravoIinijske trase usvaja se da Je Jcdnaka 500 '" 1000 N... 3. 6 IlUll.uredaj . SI.0. opruzno . te se na taj nacin strugaCi oslobadaju od prilepljenih ceSlica matcrijaIa. 5..3. Vuc~i Ian~e (iIi dva Ianca 51.. 5. kada jc trasa prostorna... Tako se dul' trase poslavljaju remontne sekcije kod kojih se poklopac moze prema ukazanoj potlebi otvarati. zidova debljine 3 .9.trese pokrctnc strugace (amplituda pomeranja iznosi 2 . 0. 0.12~ sa strugaCirna 2. za strugac presvucen gumom w =Ig = 0.'enje je vibracioni.11 (koji su posebno pnkazam na 51.10 Shema e/emellaro gral. odnosno preko pogonskog 3. 5..

5. Transporteri niskih strugaca mogu biti sa uglom nagiba do 60° (S1. 5 .ma: a . pribIizavajuCi se visini strugaca..14. veca za 2 ".. 5.komora zo rashladnu l'Oc/U Transporter.posfavljonje nTaterfjala duf hod::Ofita/ne ({eonice i p"./) . pre/asku sa horizontalne /10 kosu deol1. premeSta se lancem i strugacima u neprckidnom. Zbog toga se kod kosih transportera u nizu slucajeva usvajaju konstrukcije strugaca Cije su visine uvecane. Kod horizontalnog zIeba visina slo. Transporteri sa niskim strugacima izraauju se samo za vertikalno zatvorcnc konture kretanja vucnog lanca (lanaca). d i e) ida premestaju rasuti materijal u zbijenom. c .sa d1'o lanca . 5. sekcija pogonskog lallL'allika.208 Grabuljasti transporteri 209 Transportni uredaji nalazi se na gornjel11 delu pIa!':ta i krece se duz vod:ica.kosi.hori:ontall1l' sa jcdnhn lancam.sheme transpnrtera. ] .pogon. c. gusto zbijenom sloju. Posloje i konstrukcije transportera sa dva odvojena. sa urol1jenim struga(~ima. SI. ako se na preIaznom i kosom sektoru trase Vlsma zIeba smanJI do visine strugaca. Lanae ostvaruje kretanje preko pogonske zvezdc koja se okrece eleklromotororn.la transporlovanog materijala odreGuje se uglavnol11 na osnovu njegovih fizicko mehanickih svojstava.ija j: visina jed~ naka visini strugaca.. na cestice materijala deluje sila komponente tdine lransportovanog materijala. sa strugaCima pow:r["ane \'isine c) ~ f} SI. kao i na osnovu us!ova i naCina punjenja ( intenziteta) dodavaca.dm sfrkugac. 6 . 6 pula od visine strugaca. 5. pa se i visina sloja tereta znatno snizava. c. b) SI.14. SI.cu . b . Cija je visina na horizontalnom sektoru znatna. e . sarno su srncrovi prcl11estanja rnaterijala razliciti.5.J .13 Pokretni cleo transporrera sa n. posto se uveca za vcliCinu zazora od 5 ..14. odnosno prcko odgovarajuccg prenosnog rnehanizrna.5.ie zbog toga sto je sila klizanja (adhczije) delova materijala veca od otpora trenja materijala 0 zidove zIeba. Transporteri sa niskim strngacima punog metalnog preseka nazivaju sc .zalezni urertoj.s/. sa niskim strugaCima: a ___ .sportera sa komorom sa rash/ad!Jom l'odom.12 Grabuljasti transporter. 4 . 10 mm (SI. Kod nekih konstrukcija lanac se krece duz kompaktnog dna transportera iii se krece preko oslonih wlni. helmeticki zatvorena oluka (ccvi). Kod kosih zIeba. t.los i transporteri sa uronjenim strugacima. 5. sredllja sekcija. jer su strugaci uronjeni u malerijal koji sc prenosi. Ovakvo transportovanjc matcrijala moguce . Matcrijal koji se usipa bilo na korne l11estu horizontalnog zieba. fig . neprekidnom sloju. sto zavisi od svojstava transportovanog materijala. Za~ htevani kapacitet takvih transporler3 nije veliki ali zato ovi transporten nem3JU TIl veliku visinu poprecnog preseka oluka. a transporlovanjc malerijala sc ostvaruje istovremeno i po nizem i gornjcl11 oluku.14. sekcija Iroll.14 SI. odnosno za pravolinijskc (horizontalnc iii kosc) i kombinovane trase premestanja materijala. 2 .

Transp~rteri niskih strug. Transporteri ovoga tlpa. 30°.. 320 x 200..d. pogledati glavu 2.14. 0. b .13. tako sto se blokiranjem davaca iskljucuje pogonski elektromotor u slucaju prekida pogol1skog lanca.80 . praslllastlh.a iznad transportovanog malerijala (sto se ~paza kod dUZlh pravollIllJskIh deomca lransportera).. izI~ska lanc... kompaktnim sredstvima kako bi se obezbedila potrebna hermeticnosL Zatezni uredaj moze bili bilo zavojni iIi opruzno . visina sloja materijala jednaka je visini strugaca. sto ?OVOdl ~o snizenja njegove racunske povrsine. Kada su strugaCi sirine do 500 mm prirnenjuje se jedan lanac (SI. a u posebnim slucaJevlllla I do 0.. 4 mm iii u obliku dva posebna zieba koji se izraauju iz nosaca "[. i oblaganje dna oluka kamenim plocama od bazalta. 5. vukIjucujuCi i vrele terete. a za vece sirine od 500 mm . na pravac sa nagibom iIi sa nagnlltog pravca na pravolinijsku deonicu. Izraduju se transporteri niskih strugaca.. kod blago nagnutih transportera. g. lakav zlcb je komplikovan za izradu i remonl ali je manje mase u odnosu na masu zieba drugog naCina izrade.4 m1s za horizontalno transporlovanje materijaIa. . Za ciscenje lanca i strugaca od nalepljenih cestica materi- 5.. Zieb transportcra drugoga tipa obavezno treba da ima otvorc koji se hermetiCki zatvaraju. Pogon obicnog tipa transportera ostvaruje se preko reduktora.ukata .3 Proracun transportera Sirina zieba transportera odreduje se prema racunsk.4. 5. mogucnost.. struaaca i dna olukva. zbog ~eravnomernog habanja lanaca. 5.. Zleb prvoga izvodenja primenjuje se prilikom kretanja suprotne grane lanca preko oslonih valjaka..16 . a to su usmeravajuci koturovi. profila i ceIicnih limova. a kao ncdostatak .. Kod transportera sa jednim lancem.zavojni. ravl1lh strugaca. 130 mm). Primenjuje se ... 175 tlh naIaze siroku primenu pn liOI?Zontalnom ill poIunagnutom (pod uglom podizanja do 15) transporto~anJu zrna I pro.6 . 5. Kod hori~~ntalnih strmo nagnutih grabuljastih transportera visina strugaca Jednaka Je III lllza. 5. obrcu se preko kotrijajnih lezaja i njihova tela nalaze se izvan plasta lransporlera. 0.ZIna. profilisanih (S1. Ukoliko se lanac n procesu rad~ haba. jaJa koji se transportuje grabuljastim transporterom koriste se specijaJne cetke.13. strugaci se izraduju nelito vece visine od lanca (h s = 60 . Kod cevnog para: lanac oluk... 400 till.85.4. kapaciteta su 5 . kao I u prehrambenim preduzeCima.. Transportcri sa niskim strugacima su sirine zIeba u granicama 125 . 30 mm). Pogonska zvezda opremljena je viljuskastim skidacem kako bi se obezbedilo pravilno skidanje lanca sa. ~ao .4 mis. od VlSll1e lanca (50 . Povecanje eksploatacionog veka na ovim deonicama. a koji treba uvek da se unapred pripremi. c). 500 x 320. zIeba sirine i visine: Bo x h: 125 x ~O. 5.. termicki obradenog iIi se zlebovi izraduju od manganskih celika povecane debljine. S1. zontaJnih transporter a vis ina sloja hi uslovljena je svojstvima transportovanog ! .. Kolurovi. koraka 160 iIi 200 mm.dva lanca. 12 mm. kao i osloni valjci. zapremina koju ispunjava lanac sa strugaCima izracunava se tako sto se usvaja da je koeficijent ispune preseka : \1' = 0. b) iii limemh traka (SI. 1?0? mm i ostvaruju brzine transporta materijala 0.8 m1s. Najvece je habanje elemenata zIeba.. Mesto na kome se nalazi izlazno vratil0 transportera zaptiva se pouzdanim. kapaciteta 5. u zoni dodira Janca sa habajuCim elementima.12. prednost transportera niskih sLrugaca moze se navesti hermeticnost uredaJa pn transportovanju materijala.ac~ primenjuju se za transportovanje posebnih. c).. Povrsina poprecnog preseka materijala koji se transportuje usvaja se da je jednaka proizvodu !iirine oluka i visine sloja materijala.13. l11ogucnost zakosenja slrugaca kod transportera sa dva lanca.habanje Janca. kod hori .. 65(] x 4(]0 mm. a i tada se predvida mogucnost njihove brze zamene prilikom remonta. ograniCenost duzine trase premestanja materijala.. Kod transpol1era sa dva lanca strugaci se pricvrscllju za Clanke lanca pomocu punijih rascepki (SI. 320 m 3/h. 5.. 5. sa uglom naglba od 20° . duzine prenosenja materyala do 60 m. 650 mm i kapaciteta 25 . 0. StrugaCi se izradllju iz ravnih traka (S1.zvezde. . odnosno zvezde i nepokretne sine.. Posebni uredaji primenjuju se kod transportcra za zaokretanje i olklone linije trase. Kod lransportel~a za lransporlovanje zrnastih materijala primcnjuju se i lamelasli lanC! sa otvorcnlm zglobom. Kod transportera na stmlO nagnutoj deol1ici sa niskim zlebom. tako sto se uzima u obzir mo"ucnost slabljenja poprecnog preseka lanca. a). zIeba Slrme 200 . sa elevatora za transportovanje zrnaslih materijala u mlmarskoJ mdustnJI. potrebno je da se poveca stepen slgurnostl (do 20).. pn brzmama 0. kao i nedovoljna krutost dugackih. temperature do 700 0 C.. a zleb transportera Cisli se specijalnim strugacem sa ispustima. od 8 .13. poslcdnji treba da je duzeg eksploatacionog veka. 200 x 125.. Korak strugaca usvaja se obicl1o da je jednak koraku iIi dvostrukoj vrednostl koraka lane a t. veoma slpkavlh. ostvaruje se dernonlazom segmenata trase novim olucima od tvrdog manganskog celika.. S1..210 Grabuljasti transported 211 Transportni uredaji .2 Elementi transportera Vucni element transportera niskih strugaca predslavlja lamelasti lanac sa caurama I rolllicama iii specijalni lanac u oblikll viljllske.13. zrnastih 1 sltnokomadnih materijala u preduzeCima razlicitili indusLrijskih g!ana. posto je zamcna zIeba teza od zamene lanca rezervnim. a I b)..1 .om kap<:Icitetu i usvojenoj brzini. Zleb transportera moze se konstruktivno izvcsti na dva naCina ito: U obliku jednog zavarenog plasta ( za gornju i donju granu ) od celicnih limova debljine 2 . a sluze za osmatranje i remont pokretnih delova i dna zieba transportera. strugaCi se zavaruju za Clanak lanca uspravno iIi pod nglom od priblizno 85° prema uzduznoj osi lanca.. dna i krivoJinijske yodice pri prelasku (rase sa pravolinijskog pravca.

kada je visina sloja materijala jednaka visini strugaca usvaja se da je koeficijent Ce '" 1. c. Otvori za remont i osmatranje oblozeni su azbeslom. J . Kod blago nagnutih tmnsportera smanjenje kapaciteta uzima sc u obzir preko koeficijcnla C" koji iznosi: C" 0. Proracun vuce kod transportera izvodi se na istovetan naCin kao i kod transportera sa visokim strugacima (pogledati odeljak 5.15. kod strmo nagnutih transportera.01 0. prema eksperimentalnim podacima. a vece na zrnasle materijalc). b . 3 . da iznosi priblizno 17. Levak za punjenje je povczan sa zlebolll lransportera specijalnim pokretnim hermeticnim uredajem sa "pescanim zatvaracem".2).zbog naredne tehnoloske operacije.16 Poc/zemni urahu!jasli transporter. 5.15. kao i kod transportera normalnc izrade i primene ali se izraduju od specijalnih celika. kako bi se ostvarilo obezbedcnje od 1l10g11cih temperaturnih pomeranja. odnosno da bi se produzilo vremc za koje se leret nalazi u zlebu. :a rral15portol'(lIlje ug(ja If oknima: (l . a. otklonski koturovi i zvezde iste su konstrukcije.strugac.sa jedl1lm !anrem j hori:onfalJ70 Ul!l'Orenr konfure trallsportera sa jerlnrm /011('('111.c . plast lransportera izvodi 5e sa dva celicna zida izmedu kojih se stavlja toplotno izolacioni materijal. pri tome se ma.otuk . to se transportovanje tereta ostvarujc malom brzinom (0. gde se pretovaruje u zleb donje granc i transportuje 5e duz donje gram. 2 :'. Takode se hlade i vratiia pogonske i zateznc zvczde.pugon. 51.ate.3 '" 0. '" (0. c} 51.Oplf.:.15 . a u zavisnosli od ugla nagiba lransportera.. 5.9 0.16 m/s) i to u tankom (ne debljcm od visine slrugaca) i u vcCini slucajcva transportovani materijal istovremenD se nalazi i na gornjoj i donjoj grani transportera.ie rashladnom komorom u sekcije neprekidno dotice hladna voda. 5. b pocetkll transportera. a odvodi se zagrejanil. Da bi 5e proces hladenja transportovanog matcrijala u potpunosli obavio u zlebu.l~a sa dl'a Janca. 4 . Za hladenje vrelog lereta u procesu njegovog transportovanja.ni urer1(~i. a i h. Pri transportovanju lcreta visoke temperature grabuljastim transporterom. :0 rr(JnsportOl'(ff~je \Tefih fereta: 1'ode du: oluJ. 51. 51.0. ako je neophodno .4.sirina strugaca. 5ve os tale sckcijc su slobodno oslonjene preko kliznih oslonaca.15.212 Grabuljasti transporteri 213 Transportni uredaji materijala i usvaja se.4 Sipkav materijal Osohenosti konstrukcija transportera sa niskim strllgacima za prenosenje vrelih matedjaJa Prilikom transportovanja vrelih materijala mogu se postaviti dva zahteva: bladenje transportovanog tereta iIi njegovo uskladistenje u jos lop 10m stanju. gde je Bs . ali nije nih od visine strugaca (manje vrednosti odnose se na prasinaste.6) Bs.a donje i gornje grane fransportera. sa tri 1011co: d-e. terijal usipa u zleb na kraju gornjc granc i premesta se u suprotnom smcru. Lanac i strugaci. u direktnom smeru premn kraju transportera. izgled. 5 . S1. kao i svojstva transportovanog materijala.5. Noseca konstrukcija transporlera za transport vreIih tcreta se za posto\je nil jednom mestu (obicno kod pogona).poprec':ni presek srednjeg de/a l'errikalno :atl'orene konrure !ransp(~rrf'. dno oluka transportera opremljeno .8.5. 5.fa!7(Jc.

posto pri kldanju jednog lanca strugac ne gubi stabilnost. nagnuta) I savIJena u horizontaJnoj ravni (prostorno).eba. Pre~la polozaj:l vllcnog elementa (na radnoj i povrlnoj grani) . a transportovani materijal izmedu strugaca kao da je oblika posllde koja se kontinualno premesla duz horizontalnog sektora transporlera. povecana cena. 5. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred podzemne grabuljasle transportcre jeste minimalna visina transportera. Sl. te se tako radna sposobnost transporter~ ne nanlsava. Lanac se obavija preko pogollske i zatezne zvezde. 5.l~al1lCavaJu nJlhovu pnmenu. Jezgro profilisanog strugaca je oblika. materijal izmeclu dva strugaca skoro u potpunosti ispunjava poprecni presek oluka. Kodtransportera sa jednim lancem strugaci se mogu pncvrstlt: za vucnl lan~c simetricno (Ianac je u sredini strugaca). kr~jllja zvezda montirana je u ravni koja se nalazi pod uglom od 45° prema horizon. precnika jezgra 14 1 18 mm. Prcnosnik pogona je reduktor. Transport~r sa tn !anca moze da bude za vece duzinc transporta. Vu~ni element .4. na prednjem.1 Opste napomene i osnovni parametri Transporteri sa profilisanim strugaCima (nazivaju se i transporteri u oklopu sistema Redler po imenu njihovog konstrnktora) sastoje se iz zatvorenog oluka. lancima) kreeu po dnu otv?renog zl. c paralclno postavljena vucna Ian ca. kako bi se osl varila sto manja visina prilikom utovara uglja. a takode 1 kruto II! zglobno (sa jednOSlranim zglobom).0 c.16. olucastog poprecnog preseka. e) i kombinovane konture. PogOtl .16. koraka karika 50 iii 64 mm. transportera vertikaLno zatvorene konture za bespretovarno transportovanje ugl]a knvohmjske izra?e moze da bude: pravolinijska (horizontalna. celicni. od· nosno dva motora. portera.17 Pokrelni deo trunsporlera sa projJlisolJim slrugacima: a.a sa tri lanca og. 640 1 1024 mm. SlrugaCi su pricvrseeni za lance pod uglom od 45°. elektricni. a posebno njegove racine grane.17). a kretanje se ostvarnje preko pogonskog urecla]a. d . SL 5. pneumatski iIi elektrohidraulicni. razlikuju se po~zelllIlI grabuljaSl1 transporteri: vertikalno zatvorene konture (Sl.16: b i sa tri. Korak strugaca iznosi 480. la~~~ (jedan. SL 5. tall.a.5 Transporteri sa profilisanim strugacima 5. 18 kg/m. konzolno. odnosno zadnjcm delu transportcra ugradujc se po jeclan motor. Sl. Kod poslednjih. unutar kojih se krece radna i povratna grana lanca sa spe· cijalno profilisanim strugaCima (llazivaju se jos i konturni strugaCi. .l'crfika/no :utl'orene kO!l/ure kre/allja mater/jato. prema venikalnoj ravnL Vertikalno zatvorene konture transportera izracluju sc sa jedllim.16.. Ovakav strugac formira oblik nasutog materijala koji se premesta ispred svakog pokretnog slrugaca. a . a na suprolnoj. za koje su pricvfsceni mski strngaci I kOjl sc skupa sa vucnim clementom (lancem.16. 5. !rasa. dva iii tri) je demontazni. sa dva. honzontalno zatvorene konture (SI. na radnoj grani ugracluju se prema honzontalnoJ.214 Grabuljasti transporteri 215 Transportni uredaji 5. Siroku primenu dobili su pogoni sa jednim. podeljeni su na dva dela. Transporter se montinl direktno na pod okna. dva iIi tTi vucna lanca.hori:onfall1o ::'l1tl'(Hene kOlllure . koji su mDntiram ~a knljeVlma trase transporter a.5 m. neopterecenoj grani.16. Zleb se izracluje preso'vanjem. 5. kao i masa transporter. b i c . Uslov je da se pogon iz· vodi kao eksplozivno bezopasan. 5. koraka cl~l11ka 80 Il1m III J~ okruglih karika. sa lri unutrasnje strane.Trans~o~ter moze biti sa jednim. kao i za pouzdaniji rad. visine priblizno jednake visini lanca. a veza izmeclu elektromotora i reduk· lora ostvaruje se prcko hiclraulicne spojnice. 2..5. . nagnuta I hOflzontalno . zIeba izraduju duzine 2. Razllovrsni oblici radova u ugljenokopima uslovili su veCi broj konstrnktivnih podvrsla grabuljaslih trans. ojacane konstrukcije. a Izradu]c se od termicki obradenog celika.5. izvlacenjcm od celicnog lima sa zakaljenom radnom povrsinom iii se segmentnc sekcije. StrugaCi 5U ~ ~~~ a) b) d) c) S1. d). mas a jedinice duZine Janca zajedno sa strllgaCima iznosi prosecno 10 . Medutim.. SI.5 Grabuljasti transporteri za podzernni transport ug\ja Siroko primenjeni grabuljasli transporter za podzemni transporl uglja sacinjava grupu transportera sa niskim strugaCima ali lljcgova konslrnkcija znalllO se razlikuje od konstrukcl]a transportera koji su prethodno razmatralli. 5.

d .rae/no grana lancel . tako da se ostvari priblizno puni poprecni presek strugaca.pogons/. kao i otporom khzanja cestrca. nego i u kosoj i vertikalnoj ravni.19. c .ma. 1 . Transporteri horizontalno zatvorene konture obicno imaju pravougaonu trasu kretanja materijala. Pn transportovanju suvih. prcdnj("nje tra!1Sp()rfera no horizon to/nom sek{oru. Ova razli!ca brzine strugaca i materijala uocava se prilikom premestanja veoma sipkavih materijala.5.18.pogonska :l'eze/a. zanja strugaca po sloju materijala. 7 . Proces transportovanja materijala duz horizontalne ose. tj.radl/o gralla (laJ1(jc sa sfrugacima.rasterC(:e'~je.rasterecenje . kosu. S1. NaroCito je ovo zaostajanje izrazeno kod strmo nagnlltih i vertikalnih dconica.faJ1(.18 Popretni presek transporfera sa prqj1lisanim sfruga(fma: () . ispunom slobodnog poprecl1og preseka lransportera dopunskim vezama. h . Ovaj nedostatak pokusava se da se iskIjuCi povecanjem radnog obima transportera (obima profilisanog strugaca./ewlk Z{/ I'rac(lnje prosufog mofenja!o SI. u. . g.'(anik.punjenje fransportera nbfO. 5.I!7()I'l'7 traSOIn rran. te sc zhog toga u odreaenim uslovima dopusta transportovanje materijala ne sarno u horizontalnoj ravni. 5.praznjenje fransportera ohlika elC!'otora. vezivnim svojstvima cestica. 5. SI. z~a:nom stepenu uslovIjcn jc svojstvima materijala koji se premcsta: nJegov0rr:. koji se odlikuju vecom pokretljivoscu cestica i slabllTI veZIVanjem cestlca.5. od niskih strugaca punog poprecnog prescka. koji se nalazi II oluku sa glatkim zidovima. 5.· h . Transporteri vertikalno zatvorene !conture (S1.20 Element! Ironsporfera sa proji'/isanim srruga(.b.ma: a .verflkaiJ10 :WvrJrene kot1/ure: g .5.{. ukoliko se Olporu llslcd trenja dodaje komponenta sile tezine tcreta.: cementa: ugljvene. 3 .\·port{)WJl~i(j materija{a. b . prasinastih.l'erfikalno z. prikazana je na SI. materijal se krece manjom brzinom od Ianca sa strugacima. kada se povecava potrebna sila za transportovanje materijala.strugclt. 2 . 4 . uocava se zaostajanje materijala u odnosu na strugace.\JJOrfera sa kom/)hlO'\'(.216 Grabuljasti transporteri 217 Transportni uredaji Proces kontinualnog transportovanja materijala zasnovan je na Cinjenici da je otpor prolaska profilisanih strugaca preko nasutog matcrijala. 6 . e . koja je postavIjena u horizontalnoj ravni i cesto se primenjuje kao trasa za raspodelu ( distributivna trasa) mater~jala. vertikalnu i kombinovanu trasu premeStanja materijala sa strmo nagnutim i 51. 1 _ :afe:na zvezda.neoprere6ma grana /(lnca.19 Shema transporrera sa pro/flisanim slrugacima: a ··-f .afl'orelle kOl1{ure. veCi od otpora tTenja materijaJa 0 dno i zidove olllka.punje!~je fronsporfera fW hori:of}!a/nom sekroru. .a/uk transportel'a. 5 . !cad a se izuzev smanjenja kapaciteta (zbog smanjene brzine transportovanog materijala).ohrfni doho.:a perUe.17. veoma sipkavih materijaia (np~. vertikalnim deonicama. a posebno na vertikaln?m sektoru.prefer:: sa 1'ertika/ne -'w /lOrizollfa/Jlu deo!licl4 fran.19) mogu imati horizontalnu. Transporteri sa profilisanim strugacima mogu da se izraauju tako da se pokretni delovi postavljaju u vertikalnoj iIi horizontalno zatvorenoj konturi.onralno :afl'orene kon(ure.20. stvaraju i dopunski gubici usled kli. hori::./1oriz{}n/a/no zatl'()rene konture 3 g) 1 ~ 4 h) a) 51. a. hie). SI. 2 . 3 ~ neoprere(ena grana sa sfrugac. SlpljlVOSC. Profilisani strugaci mogu efikasnije da prenesu pogonsku silu na Citav presek nasutog materijala. 4 .:a z)'(~zda . prasine itd).ll (pokretljivoSCll). 5.

5. kao i Iaka drobljivih malerijala. jeclnoslavnosti urcdaja koji sc puni na sreclini horizonlalnih i kosih dconica.. tako i prcma konturi trase. strugaca i oluka. zrnaslih i sort ira nih . obczbcoUjllCi kapacitct tranSRorlcra pri prenoscnju zrnastih materijala Q = 4 . prema brzlIll lanca).. .200. koji se zaglavljlljll izmeou Slrugaca i oluka i na taj nacin nastaju novi. K . 5.. po kombinovalloj trasi.90 . za brzine krclanja strugaca ad 0)6 mis. clejstvo korozijc. 10) a.1 . Sirina oluka transportera treba cia se proved prema climenziji komaclnog tereta. kod vcrtikalnih i strmo nagnutih transportera sa kOmblIl?.. 14 m3/h.vltelt/u!ski prikaz !ranspor/era. veliki .. prasinastih 2.20) 0.18) i postoji vise kOllstruklivllih resenja..jedlla sekClja Irase fransporlera I I.dodalni otpori. 320 x 200 mm. 1.3 Proracun transportera Racunski kapacilel lTanSportera sa profilisanim slrugacima odreouje se iz izraza (5.25 m/s (manjc vreclnosli odnose se na prenosenje prasinastih malcrijala). a za visine poclizanja do 20 m).10 _ sirina i visina radnih clelova oluka.:: (8 . (. Tako se izraollju lanel zajcdno sa slrllgacima od kovanog gvozda. praskasllh 1 s lC1111 rasuv •• v tih malcrijala). Brzina krclanja strugaca obicllO je u grallicama 0. .elieni otkovci za koje se zavaruju profilisani strugaci. takooc se primcnjllju i viljuskasli Ianei. b . .5.. 5. daklc male cvrstoce i tvrelace. 200 x 125.silnokomadnih materijala. PfilSkastih. .. prasinastih.2 Eiemcnti transportera Pokrelni deo saCinjava vllcni lanC1c sa slrugacima (SI.6 . samorcglllaciji opterecenja . Preclnost transportera sa profilisanim slrugacirna ogleda se u: hcrmeticllosti prilikom lransportovanja materijala.. kao i predmcta sa tvrdim primesarna (saslojcima). a manje na transportovanje prasinastlh.. Kv = 0. kada je potrebno oSlvarili relalivno mali kapaeilct (priblizno do 60 tlh) i bela su malc eluzine transportovanja materijala (priblizno cia 50 m. .. kako prcma nacinu izrade. K t = 1. lepljivosl malcrijala za metal .90 Bo i ho Kod horizonlalnih i blago nagnutih transportera. Koristc se takooe i lanci ad okruglih karika za kojc sc zavaruju strugaCi.. 5.. _ [aktor brzine. r 'j zrnastih materijala. 22 m 3/h. karakterisc zaostajanjc transportovanog m~­ Kv tcrijala u odnosu na brzinu lanca sa. Transporteri verliblno zalvorcne konlurc krclanja sa profilisanim slrugacllna izraouju se sledecih dimenzija sirine i visine oInka (B x Ii): 125 x 90.. pri uglu nagiba ocl 16~ . obicno je Eo :. kao i prema obliku slrugaca.. 5.05 . s~rugacima Qednak Je odnosu brzinc materijala. Znalnc (cSkoce pri transporlovanju malcrijala transporterima sa profilisanim strugacima Cine abrazivni malerijali. a u nekim slucajcvima strugaci mogu biti i od plasticne masc (staklcnc vunc).punjcnjll bez primene doclavaca.5. Sva ostala oprema transporter a sa profilisanim slrugacima pIema svojoj konstrukciji je analogn3 oprcmi grabuljslih transporlera drugih lipova. _ koeficijenl zbijenosti materijala u oluku. povccana pOlrosnja eIektricne enernemogucnost prcnosenja lcpljivih materijala. . . . Kao nedoslaci mogu se navcsli: inlCnzivI10 habanjc Ianca. poslojanje u transportovanom materijalu krupnih komada.. 0. kao i vlaznosl materijala.060 0 10 (vece vrcdnostl oclnose se na transpOltovdnJe vanom tlasom JC v . zaostajanje prasinaslih matcrijala oel slrugaca. raznovrsnom poslavljanju trase za lransportovanjc materijala u jednoj ravni. oJ SI.218 Grabuljasti transporteri 219 Transportni uredaji Transporteri sa profilisanim slrugaCima primen)u]u se za lrallsportovanjc veoma sipkavih.12) Q 3600 A v P \jI Kl'Kt = 3600 Bo 110 v P \jI Kl'Kt .. uzimajuCi u obzir povrsinu ispune lanca sa strugacem. m (vicleti S1. .strugace.85 . gde su:' \jI' = _ koeficijent ispune poprccnog preseka oluka. StrllgaCi se izraduju oel celika iIi kovanog gvoZCla.21 Po/uilli grabufjasfi transporter :a prenostIJ/je :OI'ojlle me/aflle slrugoline: a ~ . 0.17 i 5.80.. 0. a primcnjuju se i livcni land bez abrade zglobne vczc. .

Sl. Sitnez propada u oluk transportera. Za gornji horizontalni zid. kao i mogucnost transportovanja zavojne strugoline bilo koje vrste. Pri povratnom hodu poluge strugaCi i trnovi .0 tlh (8 . te je ovo i osnovni nedostatak poluznog grabuljastog transportera. sto predstavlja bitnu nepogodnost pri transportovanju. Prednost poluznog grabuljastog transportera u prvom redu je jednostavnost konstrukcije. Konstrukcija je izvedena od zatvorenog celicnog oluka 1. Zavojna strugotina koja se dovodi u oluk zahvata se strugacima i trnovima (bodljama) premesta se napred. 5. ispadaju iz mase slrugotine jer su zasiljcni profili strugaca usmereni u suprotnom smeru pri povratnom hodu poluge. brzina kretanja je 5 .. posto su zasiljenog profila. Za polugu sc pod odreaenim ostrim uglom i sa odreaenim korakom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pricvrscuju strugaci 3. koja je nakvasena uljem i emulzijom... izraaena od okrugle cevi.75 m. 5. Resenje slozenog zadalka transportovanja zavojne metalne strugotine ostvaruje se poluznim grabuljastim transporterom originalne konstrukcije. 15 m /h). Pomocu hidraulicnog guraca 5 poluga se krece povratno .bodlje. kapacitet 3 je 1. LITERATURA: [45) .220 Grabuljasti transporteri Proracun YUce transportera ostavaruje se doslednim sabiranjem sila otpora duz odvojenib deonica trase. kvadratnog poprecnog preseka. zapusava voaicu poluge i tako se oteZava lcretanje poluge. Poluzni transporteri su duzine 50 ..translatorno. dimenzija i duz:ine.. PoIuzni transporter nije podesan za prenosenje sitnodrobljenih strugotina.21.6 Poluzni grabuljasti transporter za prenosenje zavojne metalne strugotine Od mnogobrojnih rasutih materijala jedan od najslozenijih za transportovanje je zavojna metalna strugotina zbog velike isprepletenosti i lancane povezanosti zasebnih zavojnib elemenata..4 . a dimenzije oIuka su: ~ 600 x 600 mm.5 . 2. odnosno strugaca... u smeru radnog hoda poluge. 75 m. 3. npI. Poluga se preko specijalne osione grede 6 oslanja na dno oluka i pomera po njemu u smeru 7.. Sile otpora se odreauju tako sto se uzima u obzir pritisak transportovanog materijala 0 zidove oluka. kao i za bocne vertikalne zidove oluka pricvrsceni su ostrougli trnovi 4.5 . precnika 0 76 i debUine 8 mm.2 kN. U sledecem radnom hodu poluga opet gura strugac napred i tako postupno strugaci premestaju materijal duz citave duzine oluka.. Potrebna sila za poktretanje poiuge transportera ovih dimenzija zahteva sill! po jedinici duz:ine transportera od 1.. unutar koga se krece poluga 2. Hod poluge iznosi 1. ' 10 m/min. 1.

. T.\tOl'anw sfonica .SIOl'Orll(f Jtunica - 6.koficastih i koficaslih transportera).3 sastoji se iz dva beskonacna. U grupu koficastih transporlera ubrajaju se takode i transporteri Donalta. 6.isLovelne.:ule:lli ureduj.1. koc1 kojih se umesto kofica primcnjuju platneni isecci koji obrazuju svojcvrsne c1zepove za nosenje tcrcta.2. unutar otvorenog iIi zatvorenog oluka 1. koriste se grabuljasto .koficasti. Pr i.1 Uredaji i oblasti primene Grabuljasto ..222 Grabuljasto-kofiCasti. kao i nekih slicnosti sa principima c1elovanja c1rugih vrsta transportera.:kode se ovi transporteri primelljuju i za prenosenjc vrelih rnatcnjala. transported ove grupe sac1rze znatne razlike i prednosti. koje se krecu c1uz horizontalnih deollica.pra:'f/~jeJ/je Itaf/sporterq" 0_ P . ZU . KOFICASTI TRANSPORTERI I TRANSPORTERI LJULJASKARI ~ IPr pC} r I - zu c) SI.koficasti transporteri 6.2 k(~/h:(/Sfih d) Sf. a transporteri ljuljaskari .kujhYastih i !rumjJorlera. Nec10statak ovih transportera ogled a se u slozenosti konstrukcija. kao i u povecanoj masi pokrelnih del ova transportera.oc1govarajuce kofice iii zglobno vezane (vesane) police . Pr .zate':lIi Llredaj.' U utOl'onw stOIi/CU.KOFICASTI.Ijuljaske. koficasti i transporteri ljuljuskari 223 Transportni uredaji p FiF-i ~lrr Pr rr b) a) U3 b) 6.koJh':(Jostih i koji(uslih Irallsporlera: p . Prednost ovih transportera ogJeda se u prenosenju materijala bez prctovara agregata po vertikaIlloj i horizontalnoj trasi.a transportera. a takode i transporteri .'hema grabllljas/o .koficasti transporter. pogOJ1. Uprkos istovetnosti transportnih linija.koficasti i koficasti transporteri prenose rasute. GRABULJASTO . Izbor poloiaja pogona transportera zavisi od rczultata analize sila zatezanja lanca na zasebnim dconicama trase.U!()\'(lrliU slalliea. SI.1 i transporteri Ijuljaskari.' Shem({ grabuUos/o .pogOl/. koficasti. 6. Najpovoljniji polozaj pogona odreduje se pre rna ukazanirn preporukama u glavj 2. Kao vucni elementi ovih transportera koriste se c1va lamelasta lanca. SI.2 Grabuljasto .' U .1 5. 6. oc1nosno vertikalnih (kod lransportera Ijuljaskara) c1eonica tra~.eleva tori sa horizontalnim sektorima c1uz kojih se os\varujc punjenje i praznjenje transpoIlera materijalom. SI. ZU .2. . a kao noseCi element . Jednostavno je praznjenje materijala u prostoru. vucna lanea 4 za koje su cvrsto pricvrscene prizmaticne kofice 5.6. 6. 6. Osnovni tipovi transportera Za transpoIlovanje materijala c1m SIOZCllC trase na horizontalnim i vertikalnim c1eonicama postavljenim obicno u vertikalnoj ravni (retko je prostorno orijentisana). Grabuljasto . c1uz citavog protezanja horizonCalnih (koc1 grabuljasto . zatvorene konture. komac1ne terete.

2. prasinastih... SI.elreduje se prema preporukama u glavi 2. 200.Izr~zeno.zavojni.. Na kraju donjeg. na kraju radne grane) jc pogonska. droblJcnJe I sltnJ:nJe transportovanog materijala.g lanca.obrtni moment prenosi se preko reeluktora na kome je u~radena kocnica i automatski ustavljac i na taj natin sc sprecava samohoelno kretanJe pokretnih elelo. 6 mm. a Vlsma podlzanJa matenJala m. SI. zavarene konstrukcije. S1. i strugaci grabuljastog transportera sa visokim strugacima (po..d Ob. manJe .-k.el zateznog uredaja iznosi 1. Ho. nizeg horizontalno. a potom prelaze na gornji.koficastog transporte:-a o.ntalnog sektora kroz otvore na dnu oluka. 6.3 Shema grahuUasto .eelicnog lima elebljine 3 . zrnastih i komaelnih nasutlh matenJala . zahvataju mater~jal (teret) i premestaju ga duz oluka.uju se z~ transportovanj. bocni zidovi kofica imaju ugao nagiba veCi od 45".e veoma sipkavih. ukoliko boefl[ zldoVI koflca IsklJueuJu tr. koji se prema ukazanoj potrebi mogu zatvarati zatvaracima. '1 'f" 6. Pokretne kofice. Vlazni i lepJjivi materijali se ne transportuju ovakvim transportenma zhog do slozenog praznjenja i eiscenja kofica. Zatezni uredaj je zavojni iii opruzno . presipajllCi materija! u oluk i premestaju ga tada slicno. na istovetan nacin kao.koficasfog Ir(l]t\pOrfera Rasuti materijal koji se transportuje doprema se u oluk eloelavacem (jedan iIi nekoliko) bilo na kome mestu nizeg._ gledati glavu 5).va transporter a u suprotnu stranu.. premda je ono.:nJc.?el Q = . za koju se vezujc i usmeravajuca staza transportera 9.~OO m 3/h' duzine ho. Da bi se obezbedIlo slobodno praznjenje. . koficasti i transporteri Ijuljuskari 225 Transportni uredaji na vertikalnim deonicama . ko.1 ) . matcnJ3la ~ vertikalne zielove o. Potrebna zapremina ko. Pagan .224 Gralmljasto-koficasti.A). neg~ ko. slicno strugaCima. Lanci se obavijaju preko obrlnih zvezda 3.2. Materijal moze da se prosipa bilo na kome me stu gornjeg horizo. 6 i vodica kruznih sina.0 ko.raka vucno. horizontalni sektor. 6. a dubine su hi = 150 .. ko. o .automatski zahvataju materijal koji se transportuje i podizu ga vertikalno. pri kapacitctu transport~ra •. strugaCima.5 . 600 mm. a na vertikalnim sektorima podizu se unutar usmcravajuce staze (presek A .4. Usleel ovih neelostataka grabulJasto. 300 mm. koja se izraduje od valjanih [ prorila. 250..koficastih transportcra u prvom re~u je povecano habanje kofica i oluka. Valjci su sa obodom i kliznim Iczistem.. Qa 3. Oluk i plast transportera vezujLl se za oslonu metalnu konstrukciju 8.3 ProracllD traDsportera Kapacitet grabuljasto. Grabuljasto .lClllh grabuljastih transportcra..tereta (dlmanzije komada su obieno elo 150 mm). visoka potrosnja pogonske.rizontalnih deonica iZllose elo 100 m. 1200 m~. Rastojanje izmedu kofica (korak kofica) nije manji oel elvostruke vreelnostl koraka lanca. horizontalnog scktora transportera.. 400 i 500 mm. 6.flcastl transport en se relativno malo primenjuju. Lanci sa koficama duz hClrizontaluih sektora krecu se eluz oluka preko pokretnih va!jaka koji sc kotrljaju duz usmeravajuce staze (presek B B). doh vat ko. iz uslova podizanja materijala koflcama na vertlkalnom sektoru. 25 Neelostatak grabuljasto . ledna zvczda 3 (kao po pravilu gornja. Kofice su prizmatiCnog oblika.2 Elemcnti transportera Vucni elementi satinjavaju elva lamelasta valjkasta Janca koraka t 315..koficasti transporteri.6vp'l' (6. 2.. 2.1 primenj. sirina kofica iznosi B = 300 . a druga 2 jc zatczna.fice nakon obrtanja lanaca preko zvezela 6 . e~erg~e.luka.unutar zatvorenog plasta za usmcrenje krctanja 7.g sektora.fl~a JC A = 300 .6.fice (1) odreouje se iz izraza: 1 = . pri tome usmeravajuca staza ne dozvoljava otklone kofica bilo na koju stranu. oel .

4 Elemenfi gru/Ju/jasto . 51. 5ila prelhodnog zatezanja lanca povecava se za: V' 5hematski prikaz trase koficastog transportera. . tako da su i koeficijenti istovetni. b .90 (manje vrednosti odnose se na komadne.16 ".' 1 . n .3 Koficasti transporteri 6. J I i R I I " ~ trJ 1 111 !iJ aJ b) SI. kao i prema naCinll premestanja tereta znatno razlikuje.koeficijent (za sortirane terete je Xk nesortirane je Xk 2. pogledati glavu 5. 2 . tako i duz horizontalnih deonica transportera.5 .J.. sVl'rl'na (zdrelo) kraja kofice IspunJen gde su: a Xk oblasti primene . Kod vcrtJka:ruh sektora slle otpora su jednake sili tezine pokretnih del ova sa teretom (za opterecenu gra u) d T .226 Grabuljasto-koficasti. 6 . 6..vur. 0. 0 1'"zatvorene ..koeficijent ispune kofice [ usvaja se da Je ~~dnak .0.5. 1avu 2) Sile otpon duX I. pa se na taj naCin obezbeduje paralelnost pri kretanju kofka i to kako na vertikalnim.u t/h'' ak . dProracu~ :uc~ grabuljaslo .rzma kretanJa I anca sa koflcama (usvaja se ~ grarucama 0.konk kofl'ca' .u kgll.vodice.l!t:q)orfera: a pokretJJi deu. Kod koficaslog transportera kofice se postavljaju takoae izmedu dva lamelasta valjkasta lanca ali se vezivanje za lance ostvaruje preko slobodnog sarnirnog zgloba. 10 kN.kopeastog Irf. = 3 '" 5. ' z pravo 111IJS og. prevrtanjem kofica.uredaj:o. kao i grabuljaslo koficastog.zafezuo zvezdu SI. m. 3...obr/Ili ureilaj 6.dimenzija najveceg tipskog komada tereta. . 3 kofice: 4 . 6. .6..2) Pri lransportovanju komadnih tereta lreba da bude' . B --t kao i kod grabuljastih transportera sa visokim strugacima. p .1 II principu je istovetan ali se u konstruktivnom izvodenju. .. a vece _ na praS111aste I zrnaste nasule materijale)J. kao i njihov automatski povracaj u pocetni polozaj nakon praznjenja. k ' .rasterec:ellje.koficaslih transportera ostvaruje se tako sto se d osle no SablIa]U sile otpo"j k . . za dopremane po redu. .1 Uredaji (6.6 mls). uslov·. v b ' . .75 '" 0. za horizontalne deOllice.pogol1sku zvezda. odnosno obezbeduje se potrebna stabilnost postavljenih kofica za vreme kretanja. .3. 6.5 Shemu koj7{as/og Iransportt!rt. 0 nosno 511 tezme pokretnih delova transportera bez tereta (za neopterecenu granu). II: I r' 1 '.. 0 . Osovine vesanja kofica nalaze se uvek iznad tezista kofice. \jf . koficasti i transporteri Ijuljuskari 227 Transportni uredaji So = Smin = 3 . 5 ..'fni lanae. gde su: Q. pogledati 51. za obezbedenje minimalnog otklona strugaca od vertikalne ose. prafnjenje .0). konture trase transporter a (pogledati a k "v. honzontalnog sektora odreduju se na isti nacl~ a? 1 kod gr~buljastih transportera.

obostrano neprekidnih ili konzolno postavljenih. t 60 630 103 200 125 126 54 I 500 i 160 1 I 96 630 165 149 1186 800 200 250 I I 800 ! I Zayreminski kapacitet transportera 1 65 (m Ih) pri v=0. Postoje i konstrukcije transportera kO]lma se Istovremeno ostvaruje prenosenje dva razlicita materijala na istom transpOI·teru (npT. mrn ak kofice. dok kod razmaknutih kofica postoji izvesno rastojanje izmedu uzastopnih kofica. a za~or izmeau njih se premoscuje bocnim plocarna. kao i u mogucnosti istovremenog zasehnog premcstanja razliCitih materijala. razlikuju se pokretni delovi transportera sa zbijenim. u sistemima za dopremanje goriva do elektricnih central a. SI. a takoae moze se koristiti i suprotna grana za spustanje drugog materijala. osIanjaju se preko osovina.. Ipak ne postoje striktne podele oblasti primena transportera sa zbijcnim i razmaknutiin koficama. mm Prednost prema prethodnim navodima koficastih transportra ogleda se u odsustvu drobljenja.7. S1. sto je i neophodno prilikom transportovanja gasovitih iii otrovnih materija. de~nice . od ce1icnog lima. koji obezbeauju ravnomerno doziranje matcrijala prilikom punjenja kofica. ostvarllje punjenje i praznjenjc kofica kada osovine ne prolaze Citavom duzinom kofice. u fabnkama cementa. pri odgovarajucem aktiviranju urcaaja za punjenje. Sl. odnosno kotrljajnim !czajima. koje se pricvrscuju za lamele lanca. I I Korak p arametar 400 470 500 30 I 500 595 630 J 650 595 630 72. K?f. C koficama. do 150 m.. 6. nije potrebno primeniti bocne ispuste i valjke za prevrtanje ispnsta. 6. bilo iz koga drugog transportcra iIi dodavaca. debljine 2 .3. Zbijene kofice. pribliznokg/m I ISO I 220 I 270 Kapacitet koficastih transportera iznosi 10 . a prema zahtevanom kapacitctu nije neophodno dn sc smanji korak kofica. Nedostatak je u izvesnoj slozenosti kako za izradu. Ko/ice. Osnovni parametri kofii'astih transportera (SI. 6. m I Masa I 126 1. sitnjenja i gnjecenja transportovanog materijala. 6.228 Grabuljasto-koficasti.4 m/s). Valjci SlI sa obodima sa kliznim. pnmenJuJu se za transportovanje suvih.315 m/s i \jf = 0. zrnastih i komadnih nasutih materijaia. I 1000 . visina dizanja je do 60 m.6 su zavarene. veoma sipkavih. odnosno rasporedu kofica. Punjenje zbijcnih kofica ostvaruje se direktno.1 Sirina kofica B.5 630 800 595 630 740 800 IDuzina kofice A. Metalna konstrukcija transportera moze biti otvorena (sa mreZastom ogradom) iIi zatvorena hermetickim plastom.7. a to komplikuje ureaaj za punjenje materijala ali se zato dohija jednostavnija konstrukcija pokretnih delova.5. a postavljaju sc gotOYO jedna lIZ drugu. Kada su kofice razrnaknute potrebno je da se punjenje tako ostvari. . pri gasifikaciji koksa.8. Rastavljene kofice se pune preko specijalnih urcdaja za punjenje. zhog moguceg Ijuljanja i meausohnih sudara kofica prilikom veCih transportnih brzina (veCim od 0.sto zahteva pravilno doziranje u jednakim koliCinama. kada dimcnzijc tcreta zahtevaju velike koficc. 500 tlb.6) Tablica 6. 6 mm.2 E1cmcnti transportera Vucni element sastoji se iz dva lamelasta valjkasta lanca koraka: 315. 6. 400. cime se sprecava eventualno drobljenje i gnjecenje materijala koji se transportuje.1). SI. 1 Korak vucnog lanca. Primenjuju se koficasti transporteri prost orne trase all su oni sIozene konstrukcije te stoga nisu dobili siru rasprostranjenost. 6.7. Transporteri sa rastavljenim koficama obiCno se primenjuju prilikom transportovanja komadnih tcreta. 800 i 1000 mm. SI. a to znaci da je i visoka cena transport a materijaia ovim tipom transportera: zbog vel ike mase pokretnih delova transportera. a takode i pri vertikalnom transportll llglja iz jamskih okana. koksa i krecnjaka ali u razlicitim koficama). 500. SI. 6. duzina horizontalne je. koficasti i transporteri ljuljuskari 229 Transportni uredaji Rasuti materijal puni se u kofice bilo na kome mestu donje horizontalne sekcije i premesta se duz horizontalne i vcrtikalne deonice bez prosipanja.icasti transporteri Ciji su osnovni parametri izlozeni tabelarno (tabliea 6. tako i pri eksploataciji transportera. Prema gustini.. Kofice se prazne bilo na kome mestu gornjeg horizontalnog sektora pomocu pokretnih iIi stacionarnih ureaaja za praznjenje. prasinastih. mm: redno slozen I Sortirani I 220 I 220 I I 160 1160 I 124 I ! I 250 I 250 I 200 320 II 2501! 320 komadni teret I 100 80 53 120 200 200 49 Dopusteno zatezanje pokretnih de'lova. zbog velikog broja zglobova i valjaka koji se moraju odrzavati podmazivanjem.. kao i ureaaje za prevrtanje kofica. da nema prosipanja materijaia . a i b i rastavljenim. 6.126 45 180 38 194 I 200 I I I I ! I 36 I 50 300 jedinice duzine pokretnog dela transportera. 920 1000 288 11000 310 I 740 i mm I 800 Geometrijska zapremina kofice. u eksploataciji ugIja. u proizvodnji hemijske industrije. kN Maksimalna visina podizanja tcreta gustine 1 t/m3 . 630. Lakse se.85 I !Najvece dimenzijc komadnog Itereta.

2 Pagan koficastih transportera ostvaruje se prenosom snage preko redllktora sa automatskim koCionim uredajem. Sl.n . 6.7 Shema pokrefnih delOl'eJ Iral1spotlera sa kuficama: I . prevrtanjem preko sine za praznjenje. Moguee je takode i da su sine za islovar staciol1arno postavljene.ispunjf!f1f! koJice !ral1sporter~l.7.1). b.'""- . 5 . Ja raslavijenim kojh:ama: aJ 2 ~ transporter sa ispuslhna za prel'rtallje kojica.porlera . kojima se daljil1ski upravlja sa centrall10g pulta preko tastera za upravljanje iii alltomatski prema zadatom programu. 6= . Prevrtal1je kofica ostvaruje se tako sto Sll opremljene krivolil1ijskim granicnikom. J . 3 . 6... 6.6. 6. a i b).a. konzolno postavljcnim valjkom 1 (poglcdati SI. a takode i preko sigl1ala davaca kojim se rcglliisc ispuna prijemnih blll1kcra.9 a . koja se nalazi na kolicima. tako sto se kofica naginjc./.jYino ::u pru:!njenje u radllom i 3' neradnom p%iaju.' c razmaknUlim Prevrtanje se ostvarllje preko sina za usmeravallje.va/jei no koJicama.urovorni trakasti /ran~porJer b) c) SI.". 6. 4 . SL 6..I'u(ni lanae. 3 . Kofice sa ispllstima (za pokretne delove sa zbijenim koficama) opremljene SlI lakode dodatnim. sprecavajuCi tako kretanje pokretnih del ova 1I . 6.kojh.ikom l1a koficama.8 Ure(taj ZO punjellje tram.9.6) za prevrtanje ispusta na koficama.grlJlliL'{llik. ' Sf.6 Pokre!l1i deo aJ SI.. prevodcnjem njenog prvog (koji naide) ispllsta iz gornjeg polozaja u nizi iIi se kofiea vIaea u transportni poIozaj (pogJedati Sl. Sina za istovar kofica pricvrseena je zglobno za kohca i moze se podizati 1I radni polozaj iIi spustati pomoeu cksccntarskog iii poluznog mehanizma.grallic'lIik pruzlljeJ1jo kofice (j ib ::bijeJlim.:olica sa ~'{iJ1u.9. a koja se pokrecu mehanickim pogonom dllz citavog fronta za praznjenje./juk za pre\'rlall}e KOjica. a iIi kOllzolllim valjcima. Prevrtanje ispllsta kod zbijenih kofica je neophodno 1I sIlIcaju da je trasa transportera tako postavljella da ima vise okretallja pokretnih delova preko zvezda na razlicitim stranama dllz Iillije trase transportcra (pogledati Sl. Sl. Sf.6. b i c . 6. . ~ .fockic za usmerm'Gllje koji"ce Shemo urectoja zo pm:/I}enje kojic'aslOg Ironsportef'{J: za podizanje i grallh~/1.9. 2 kope'.ko/ica.230 Grabuljasto-koficasti. koficasti i transporteri ljuljuskari 231 Transportni uredaji Praznjenje kofica jednog i drugog tip a ostvaruje se na gornjem horizontalnom sektoru transportenl.

a k . rucno iIi antomatski. Jik . ' Transporlcri Ijuljaskari mogu da se koriste i za mednspratno prenoscne tereta.3. pomocu razlicitih uredaja. Punjenje i prainjenje transportera Ijuljaskara ostvaruje se na vertikalnim sektorima. Vutni element predstavljaju dva lamelasta.kolevki). Pri automatskom utovaru tereta. e). kao i naeina njegovog utovara i istovara.6t.04.02. Proracnn transportera Kapacitet koficastog transportera odreduje se iz izraza (2.=2 . Sl. koficasti i transporteri Ijuljuskari 233 Transportni uredaji suprotnu stranu.6) gde je S = 1.sirina kofiee. 160. Kada su velike visine dizanja (npr. a takode i unutar tehno]oskog procesa u susarama. kg.mas a korisnog tereta na jedinici duzine transportera.resetki.koefieijent trenja krivolinijskog granicnika kofice duz sine za usmeravanje kretanja. valjkasta lanca koraka (obicno) 100. a kod rastavJjenih kofica mora da bude deljiv sa korakom Janca. 5iJa otpora H-:.koeficijent ko. 6. Nosed elementi sn u obliku ljuljaski (vcsaljki ... 0. a sastoji se iz horizontalnih i vertikalnih seklora postavljenih u istoj vertikalnoj ravni (videti 51. srednji i teski uslovi rada) sa valjkastim lancem i kotrljajnim lezajima i nalaze se u granicama W= 0. m.. 5naga pogonskog motora odreduje se iz izraza (2. 08 . . obicno se primenjuju Ijuljaske u obliku grebena . Najveca brzina usvaja se kada je lanac malog koraka. .4 Transporteri ljuljaskari Transportcri ljuljaskari (51. i obicno ne prclazi 150 m. (6. 1.5) Zatezni uredaj ... 0. sa .koficastih transportera.08 i 0. m Maksimalna 5ila statickog zatezanja lanca kaficastih lransportera orijentaciono moze se odrediti iz izraza: Smax ~ S{ So + w[ (qt+qo) Lil +q(~ x 1 + (qt +qo) H} . koji su ugradeni na vertikalnoj deonici. Brzina koficaslih transportera usvaja se u granicama 0.06. . kg/m.. LjuJjaske ovih transportera primenjuju se za transportovllnje-i premestanje razlicitih komadnih tereta u toku odredenog tehnoloskog procesa (prtljaga. m. Najmanja sila prethodnog zatczanja lanca iznosi S. (N) na uredaju za istovar odrcdujc se iz izraza (6. sanduka itd) koji su relativl10 mal1jih masa. - korak kafica. 3 kN.. sa nekoliko gusenicnih pogonskih mehanizama.ie zavojni iIi opruzno-zavojni. 0. U kojim3 delnje korozija. 125. g mk m.16 . dimenzija i mase transportovanog materijala.70 .40 m/s.2). . knjiga. 6.visina podizanja (ereta. Lh i Lx . Hod zateznog uredaja odrcdujc se iz izraza: gde je x :>:1.. samo sto su umesto koficama opremljeni zglobno vesanim policama. m. koji ce se razmatrati u glavi 9. tzv..10. zbog smanjenih dinamickih sila opterecenja lanca. Postoje takode i konstrukcije sa jednim vucnim lancem ali one se odnose na elevatore ljnljaskare. 5ila tezine po jedinici duzine (N/I11) pokretnih del ova transporter a usvaja se prema tablici (6.85 (manja vrednost odnosi se na komadne (erele). a .:\l1Sportera Ijuljaskara odreduje se prema jacini vucnih lanaea.4 ) gde su: 6. . Ukupna duzina lr.45). qo = (2500 . 250 i 315 mm.3000)B.11.10) prema konslrukciji slicni su koficastim. .. Proracun vuee koficastih transportera izvodi se doslednim sabiranjem otpora duz trase transportera (pogledati gJavu 2).horizontalne projekcije optereccnih (Lh) i rasterecenih (Lx) sektora transportera. zapremina kofice iz izraza (6.9). Koeficijent ispune zbijenih kofica usvaja sc da iznosi If = 0.3) B .1).D3 i 0. isto kao i kod grabuljasto. 0. 6.3 (6.2. usled agresivne sredil1e. (6.232 Grabuljasto-koficasti. - masa kofiee. Koeficijenti otpora kretanja w duz pravolinijskih sektora usvajaju se saglasno uslovima rada transportera (laki.1) iIi se odreduje iz odnosa: in . H . Pri transportovanju komadnih tereta dimenzije. pri visini vertikalnih sektora do 30 m. elemenata masina.. Korak zbijenih kofica jednak je koraku lanca. Ijnljaskama (kolevkal11a). 200. u jamskim oknima) poznata je primena transportera sa viSe pogona.05 .ii uzima u obzir lokalne gubitke pri okretanju zvezde. kofka treba da zadovolje navedene uslove (6.gravitaeiono ubrzanje zel111jine teze. Postoje veoma razlicita konstruktivl1a izvodenja noseCih elemel1ata.obodima na pokretnim valjcima. Trasa premestanja je slozena. za valjke sa kliznim lezisiima je w= 0. kao i istovaru. a ponckad se zatezanje ostvaruje i tegom. u zavisnosti od oblika. 6.

I ! I :. 6. 5 .zatezni ureaaj.vkamo sa d)'u !onca. 7 pokretni deo (land so Ijulja. S1.fkama) r : b) Urectaji za punjenje i praznjenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena .{kar: 1 . naspramne osovinice (ne sve) lanca meousobno se povezuju poprecnim sipkama.16). koficasti i transporteri Ijuljuskari 235 Transportni uredaji :± UreSaji za punjenje i prazlljenje transportera obicno se tako izvode (u obliku grebena . plodova voca. 3 uredaj!tJ uIOl'ar.10 TrOllsporler Uu/jo. S1. .:l'c::da ::0 prOmCI111 prow:a kretanja. 2 . za koje su prievrsceni odresci platna . 300 mm manja od rastojanja izmeau lanaca.11 ~roracun vu~~ i odreaivanje p. jer se platno pod teretom koji se transportuje ugiba.--~-----.12. 1000 mm. za tronsporlOl'C1nje cilinc!ri(nih elemeJlofo se na Istovetan naCln kao I kod druglh lancamh transportera (pogJedati glavu 2). Preko punih sipki slobodno su navucene cevi.. obicno Jamelasta. sveznjeva. postoje razliCite konslrukcije ljuljaski za rueni utovar i istovar. a korak popreenih sipki . Prema tome. c sektora transporter a obrazuju svojevrsni "dzepovi".resetkl) da se teret sa Ijuljaski automatski zahvata iii skida za vremc kretanja transportcra.I'odico. Kapacitet transportera Ijuljaskara odreauje se prema jednaCinama (2.. DuZina svakog odreska veca je od rastojanja izmeau punih sipki. bala.traka od debelog platnenog materijala (za jedrenje). .. 6 .15) i (2. 6.12 nazvani su prema njihovom konstruktoru. posto je automatsko iii rueno zah vatanje komadnih lereta pri veCim brzinama transportera otdano. St. 6.5 Transporteri Donalta Transporteri sa noseCim "dzepovima".jezgara iznosi 750 .otrebne snage pogona elektromotorom obavlja PUkrefJl.pogon. Prema tome.ure(tuj:a iSfOl'or.. 6. povrca itd). postoje razliCitc konstrukdjc ljuljaski za rucni utovar i istovar. 6..resetki) da se teret sa Ijuljaski automalski zahvata iii skida za vreme kretanja transportera. Tako se duz vertikalnih S1. koji su pogodni za polaganje i pakovanje komadnih tereta (dZakova. b kao i horizontalnih.35 mIs. Ovi su transported sa dva paralelna vucna lanca.-~-- Sf. sa supljim osovinicama. Sirina trake usvaja se da je obicno za 200 . 6..12. 4 . Njihova brzina obicno iznosi do 0.234 Grabuljasto-koficasti. tleo Iransportera sa Ijulja.

a transporter se pllni dllZ svake etaze. 1000 kg.6 Transporteri . za obavljanje utovarnih i istovarnih radova dllZ Citavog manipulacionog. bala.. ZU . kao po pravilu.. a drug a (zadnja) . a predviden je za transportovanje dzakova.zavojnog zateznog uredaja ZU. koficasti i transporteri Ijuljuskari 237 Transportni uredaji Transporteri ovoga tipa priblizno su istog oblika trasa kao i koficasti transporteri i primenjuju se uglavnom u lukama. koraka 25 . SI.6. obavljaju se rueno. za utovar i istovar brodova. Na vertikalnom sektoru spoljasnji i unutrasnji vucni land preko vodka (iIi obrtnih zvezda) obrazuju dYe vertikalne ravni.. elasticnie roJetne .7 . b i c . vertikalno zatvorene konture lanea (obii'no su lamelasti lanci sa supljim osovinicama i valjkastim rolnicama).236 Grabuljasto-koficasti. pretovarnog pros lora na brodu. tako da se nosece povrsine prostiru horizontalno.spoIjasnjim lancima 4.13 Tran. c) Sl. Noseca povrsina 1. 6.3 m/s.12 Transporter Dona/fa: a ~ shema. vrste tereta.13 pricvrscena je sa dye poprecne sipke 2. . Nosdi clementi obIika elasticnih pravougaonih povrsina. pri neprekidnom . Vu('ni element transportera sastoji se iz cetiri. sto predstavlja veliki nedostatak ovih transportera. transporteri se ugraduju na pokretne metalne konstrukcije (npr..ti f. Punjenje i praznjenje transportera (utovar i islovar) izmedu donje palube i dna broda. I --~--r---~-. 100 mm.5 x 0. S tim u vezi. pogledati S1.2 x 1.. na portalnoj dizaIici iIi pretovarnom mostu). .. 6. kao police.i I I f ..13 sastoji se iz dva horizontalna (utovarna i istovarna) sektora i vertikalnog (podiznog) sektora. podizuCi navise terete koji se na njih postavljaju.pokretni de/on· trallsportera Vertikalni utovarni iIi istovarni sektor transportera obicno se izvodi U oblikll slobodno viseceg . 1. Transporter je opremljen kocnicom i uredajem za zastitu. a nalazi se na gornjem dell!. b) ~. razlicitih paketa. masa transportovanog materijala ne prelazi 50 kg.\l){)rrer . a izraduju se u zavisnosti od mase i oblika. Konstrukcije takvih povrsma obezheduju noseCim elementima dovoljnu cvrstocll u poprecnom pravcu. Slim u vezi.. transportera.transporter. od komada tekstilnih traka (za terete mckane ambalaze i male mase) iIi od sIoga cvrstih letvica (metalnih iii drvenih) za koje se prievrscuju komadi eirade.6.eleva tori Transporter elevator iii" ". SI.kljuna i moze da se podize i Spllsta u prostor izmedu donje palube 1 dna b~oda.elevator na isti nacin moze da ostvari i spustanje tereta. Prethodno zatezanje lanca ostvaruje se preko zateznog iii opruzno . Transporter . SI. Punjenje i praznjenje transportera elevatora ostvaruje se automatski pomocll valjkastih.efel'oror: P . trakastih iIi plocastih transportera. 6.. Don]3 obrtna zvezda ovoga sektora priCvrscuje se za pod izmedu donje palube i dna broda.5 m. kao i veliku elasticnost prilikom prelaska noseceg elementa preko zvezde i vodica. sanduka i slicnih komadnih tereta mase 25 . debelog platna za jedrilke iii tekstilnog platna (za trnnsportovanje sanduka).zure:::n! uredaj 6. nasipne dimenzije 0. od kojih je jedna (prednja) vezana unutrasnjim lancima 3. odnosno za iskljucenje pogona pri havarijskim 10movima prilikom transportovanja matcrijala.13 povezan je se pogonskim zvezdama. Brzina kretanja lanaca iznosi do 0.transportera. npr. Pogon: P .zaluzine. I I .kontinuiranom iIi prekidnom transporHI...pngon. izmedu donje palube i dna broda.

kao i trgovillskim preduzeCima i skladistima ambalazno . 1.36 . 2800 komada/h.komadnih tereta. jer se primelljuju noseCi elementi elasticne povrsine "dzepovi". 0.elevatori siroko se primelljuju na skladistima visine do 36 m..elevatora ogleda se u tome iSlO su relativllo male gabaritlle dimellzije ovih transportera. kada je brzina dizanja materijala U opsegu 0. mogucIlOS( automatskog utovara i obavljanje prelovarnih operaeija. .16 . visilla podizanja materijala do 20 m (u posebnim slucajevima i do 50 m).60 m/s. koficasti i transporteri ljuljuskari Osnovni parametri transportera . za·transportov3nje dzakova prilikom masovnog otpremanja. mase do 30 kg.elevatora su sa produzenim frontom pUlljenja (duz etaza).elevalori veoma se siroko primenjuju u razlicitim privredllim granama.... transporteri .0 m/s. za kapacitele 1300 . kao i praZnjcnja materijala .. LITERATURA: [45] ... 1000 kg. Poznate su konstrukcije transportera .elevatora su: nosivost povrsine 25 ... Prednost transporlera . Transporteri .tereta. Moguda ostvare i funkciju sakupljanja tereta prilikom prekidnog transport a navedenih materijala. Slim u vezi. siroka jc lcpeza razlicilih predmcta koji se mogu trallsportovati.. hrzina kretallja noseCih povrsina: 0. kao i visoki casovni kapacitet.238 Grabuljasto-koficasti.

u okviru odredenog tehno!oskog procesa koji predstavlja posebnu grupu. pa je zbog toga potrebno postaviti veee kofiee. Na mestu . Materijal se prenosi u kofieama kako dill horizontalnih. za tu svrhu savijenih sina.1 prikazan je koficasti transporter S3 okretnim kofieama. te 5e tada i kofica prevrce. Drugi tip transportera primenjuje se za prenosenje krupnih komadnih tereta. Na SL 7. ~trans­ portuju materijal duz oluka potiskujuCi ga guranjcm isprcd sebe. koje zadrzava sav. Kod koficastih. Na delu transportera na kome se obavlja utovar materijala. Mogu da se razvrstaju na: koficaste viseee transportere sa okretnim iIi neokretnim koficama. 7. VISECI TRANSPORTERI ViseCi transporteri u zavisnosti od vrste materijala .1 Vised transporteri za transportovanje rasutog matedjala Rasuti materijali prenose se viseCim transporterima u koficama. a to znaCi da na ovoj deoniei transporter radi kao grabuljasti transporter.1 7. kofiee 5e krecu duz zatvorenog oluka. Na mestu prelaska kofica sa horizontalnog dela na vertikalni. horizontalnom delu. sto zavisi prvenstveno od velicine. duz citave trase transportera namenjene za istovar materijala. ravnomerno. kofice zahvataju materijal i prenose ga na odredenu visinu. Kao sto je navedeno. SI. odnosno zapremine kofica. a zasipanje kofiea prilikom njihovog punjenja ostvaruje se u odredenim kolicinama. a to je na donjem. kao i na viseee transportere kojima se pre nose komadni tereti. odnosno odgovarajuCi krivolinijski ispusti.izmeclu kojih nema zazora. tako sto se kofiee mogu okretati iii su neckretne. Navcdena dva tipa transportera razlikuju Je meclusobno po nacinu utovara materijala: kod prvog tipa dovodenje materijala ostvaruje se kontinuirano.tereta koji prenose iIi pretovaruju mogu da se razvrstaju na one koji prenose rasute materijale. a radi efikasnijeg i pouzdanijeg rada oblika su slova V. Kofiee su obicnim laneima zgl6bno vezane pa se tako kreeu paralelno same sebi duz svih deonica trase viseeeg transportera. a pri tome se kretanje viseeeg transportera ostvaruje tockiCima koji su ugradeni na vucnim lancima. vee su vezane direktno jcdna uz drugu i sa koficama vezanim sa vllcnim elemen tom na odredenom rastojanju.240 Vised transporteri 241 Transportni uredaji kofica prosipanjem na bilo kome zeljenom me stu. npr. tako i na vertikalnim deonieama. Kapacitet transporter a odrecluje korak kofiea (rastojanje izmeclu dye uzastopne kofiee). Koficc se praznc obicno na gornjem horizontalnom sektoru trase. na bocnim stranama kofica nalaze se specijalni tockiCi. tako sto se okreeu preko posebnih. Drugi tip transportera sastoji se iz slozenijih uredaja za dodavanje transportovanog (komadnog) materijala u odnosu na prvi tip.k jena sina. sto znaCi da nn toj deonici transporter radi kao elevator. viseCih transportera sa neokretnim koficama. specijalne sine se cesto postavljaju na pokretnim kolicima. na liniji montaze motor a u fabrici motora automobilske industrije. 7. kofiee su cvrsto vezane za lamelaste lance (dva lamelasta lanca). a to znaCi da se omogueuje istovar materijala iz Prema uzajamnom polozaju kofica na vucnom elementu vised transporteri mogu da se razvrstaju na dva tipa: sa zbijenim kofieama .

MatenJal se oblcno na donjem. a kod lransportera sa neokretnim koficama je \!f . a osnovni se ogleda u Cinjenici da su slozeniji uredaji za punjenje kofiea materijalom. posto premesta materijal duz oluka .. sto je i glavna prednost ovog tipa neprekidnog trans porta. 2 . tako da na ovoj deonici transporter ponovo radi kao ?rabuljasti transporter.hori. ako Za to posloje konstruktivne mogucnosti. 7. 7. . horizontalni oluk. 7. odnosno ugradnjc ovih transportcra. Na Sl. dela..kretanja viseCih transportera postavlja se obicno na njegovorn gornjern delu 1 to na ]ednom od kljucnih granicnih rnesta. Medutim. 0. (7.Pogon . a na gornjern. dok se zatezni uredaj ugraduje na ~ednom od donjih cvorova transportera.gurajuci ga koflcama [spred. zatezni uredaj viseceg transportera moze se llgraditi bilo na kome mestu duz trase transportera. U opstem slucaju.koeficijent punjenja kofica i usvaja se za visece transportere sa okretnim koficama da iznosi: \j1 = 0. horizontalnom deIll trase doprema dodavacima. koficasli transporteri 5e primenjuju za prenosenje rasutih. gde Je zatezna sila u lanell najmanja. kofice se zajedno sa vucnim lancem zaokrecu za ugao od 90° i tako prosipaju noseni materijal u gornji. Kapacitet koficastih transportera odreduje se iz sJedeceg izraza: Q=3. iz kojih se mOle uociti da plltanje vllcnog elernenta ~og~ da budu razliCitc.2 .1) gde su: \!f ak .3 K0l1strukth'1l0 hvoctenje jee/nag ko/ic"astog transportera Jw I'utlli howe. jer su manji otpori.':! transportera. 4 .2 prikazane su razlicitc shcme izradc.pogol1ski lanL"onik. a i transportovani materijal manje se drobi i sitni.. 5 .65 . obicno na pocetkll horizontalnog dela. prasinastih. i (tlh). Za prenosenje materijala koficastim transporterima sa okretnim koficama potrebna je manja snaga nego pri koriscenju viseCih transportera sa neokretnim kofieama. praskastih i slicnih materijala u vise pravaca i to bez medupretovarnih operacija.80.\'erlikalni pIa. 6 . Sf. na kome koflce silaze nanize.mik Kao !ito se moze uoCiti. postoje i nedostaci viseCih transportera sa okretnim koficama. ProraCl1n viseCih transportera kada se malerijal premesta duz horizontalnih deonica . horizontalnom delll materijal se rasporeduje po bunkerima pomocll zasuna ugradenih na horizontalnom oluku. d) Sl. dok su na vertikalnim deonieama otpori isti kao i kod elevatora.koji'c{J.ostvaruje se tako sto se otpori racunaju na istovetan nacin kao i kod grabuljastih transportera.oll/u/ni ::al\'oreni :Ieb. a zatezni uredaj je na pocetku vertikalnog dela transportera. Pogon se nalazi na kraju horizontalnog. 7. Konacno prosipanjc rnatcrijala se ostvarlljc otvaranjern zaSllna koji su postavljcni dill oluka. Na Sl.3 shematski je prikazano konstruktivno izvodenje jednog koficastog transport era..242 Vised transported 243 Transportni uredaji prelaska kofica sa vertikalne trajektorije kretanja u gornji horizontalni do trase.6~\!fPv.zafe::ni /anCt.' 3 . !ito prvenstveno zavisi od Iokalnih llslova eksploatacije vIseceg transportera.

Na adreaenim rastajanjima za koliea zglobno su vezani nosaci 3. S ohzirom da je veea dadirna pavrsina u zglobavima. recimo delova motora. 0.5. . to.gustina materijala. kaji se izraauje kavanjem.5 prikazana jc nekaliko karakteristicnih ablika vucnih elemenata: sa zglabnim lancem. kretanje kalica ostvaruje se taka sto su ana povezana vucnim lancem 1. . za transport ere sa okretnim koficama brzina iznosi: v =' 0. sto zavisi ad zahtevanih lokalnih uslova prilikam prajektavanja transportera. u fabrici motora. 0.korak kofice (rastojanje izmeau osa dye uzastopne kofice). kaa i od planiranag kapaciteta. Na Sl.244 Vised transporteri 245 Transportni uredaji v p ak iii . . Sl. na koje se pastavlja teret kaji 5e transportuje. 7.2 Vised transporteri ViseCi transporteri najsire se primenjuju za transportovanje komadnih tereta u velikoserijskoj proizvodnji neke industrije.. b adlikuju se velikam savitljivaseu. a i koji dazvaljava izvesna okretanjc susednih karika II ravni ase zgloba. kaa i jedan dea njegove horizantalne deanice. Ovi se lanei lako demantiraju (jednastavno je njihava spajanjc i razdvajanje). Na Sl. Zavareni lanci. se ana veama retko primenjuju kao vllcni element viseCih transportera zbog svog neprikladnog i teskag vezivanja sa naseCim kalicima S1. taka da dastizu i vise hiljada metara. laka sc vczuju za noseea kalica.50 m/s.. C St. Osnovna prednost viseCih transportera u odnosu na os tale oblike transport a materijala zasigurno je mogucnost njihove primene za najrazlii. Zavareni. lanci sa prcklopnim karikama 5e najcesce primenjuju kao vllcni element visecih transportera. a po nozicama donjeg pajasa kreeu se koliea transpartera sa dva tocka 2. 7. slozenim putanjama. nekalibrisani land pakrecu se trenjem izmeau glatkih vllcnih' koturava i karika lanea. a kod transportera sa neokretnim koficama je v ~ 0.. 7.. DuZine trase transpartera magu da budn veama razlicite. Vucni element viseCih transportera treba da je savitljiv u svim pravcima. pa su taka pagadni za primenu kod viseCih transportera. 3 . kaa i zbag rclativno male sapstvcne tezinc i niske cene izrade. S obzirom na navedene pr~dnasti. Sl. a i kaji dozvoljava izvesno okrctanje susednih karika u ravni ase zgloba.:l'o{lenje jcdnog koji"c'!astog lransportera Kaa vucni element viseCih transpartera primenjuje se i zglobni. pad uslavima da se vezuju za naseca kolica specijalnim karikama za vezu kaja imaju harizantalne zglabave (S1.brzina kretanja vucnog elementa viseceg transportera u m/s. koje prelaze pri tame i na vise etaze jedne fabricke hale. Kaa vucni element viseCih transportera primenjllje se i zglabni. 7.15 . 25 m/min.4 shematski je prikazan jedan prastorni viseci transparter. do.30 mis. kaa i da su laksa i jeftinija od svih VIsta lanaca. slozene putanje kretanja materijala.zapremina kofica.5. koji se izraallje kavanjem.5 c. Oblik i dimenzije nosaca tereta prvcnstvena zavise ad dimenzija i vrsta (creta. kao i da amagucnje savijanje i u dYe meau5abno ortaganalne ravni. 7. a nedostatak im je da se isteZu u radu usled defarmacija clan aka. Sl. za radove na montazi. to je manje habanje karike i zglaba ovih lanaea. pa je zbog taga patrebno da se abezbcdi znatna sila prethadnag zatezanja lanca. 7. sa zavarenim laneem i sa celicnim uzetam. Prernda su celicna uzad savitljiva u svim pravcim3. Brzina kretanja viscCih transpartera je u granicama ad nekalika em/min.6)c Savijanje lanca II vertikalnaj ravni pastize se uzajamnim akretanjem advajenih dclava lanca izmeau harizontalnih zglabava.4 Konstrukfil'l1o i. preklapni lanac. sta znaci da se sam transpart obavlja po. 7. Tako se viseeim transporterima mogu povezati jednim transportnim sredstvom nckoliko proizvadnih jedinica unutar jedne fabrike. Najcesce se viseCim transporterima ostvaruje prenosenje komadnih tereta. m. prcklopni lanac.'itije. Viseei transporter sastaji se iz noseee sine 4 koja je abicna ad I prafilil. tlm . I (dm\ 7.40 . a mogu i laka da sc abavijaju aka grupe katurova duz harizantalnih krivina. 7. s abzirom da je veca dadirna povrsina u zglabavima.5. Obicni zglobni lancimogll 5e primeniti kaa vllcni element kod viseCih transpartera.

kao i njihovog izduzenja u toku rada. 7. .2) gde su: v m .rastojanje izmedu dYe uzastopne nosiljke (korpe). kom. (7. duzine pojedinih sekcija. visine odredenih vertikalnih deonica. broj pojedinih komada tereta koji se premesla viseCim transporterom odreduje se iz izraza: z= Pogonski uredaji u slucaju primene kovanih. shema i duzina transportne slaze transportera sa naznacenim ulovarnim i istovarnim mestima. koja se odnosi na jedinicu njegove duzine (kN/m) moze se odrediti iz sledeceg izraza: 7.brzina kretanja viseceg transportera. U slucaju preopterecenja. (7. 3600. a to su u prvom redu: vrsta transportovanog materijala. lanci proklizaju preko glatkih koturova i tako ne dolazi do eventualnih lomova prenosnog mehanizma. preklopnih lanaca imaju jedan vucni Iancanik. kN/m. .7.5 Pri transportovanju komadnih tereta. kN ql . kapaeitet transportera.6 SI. Kod primene zavarenih lanaca pogonski uredaj je.246 247 Transportni uredaji Vised transporteri Mw~~ t~ Sf. kN Gn . m/s.teZina llosiljke (korpe). transportera.clanaka Janca. u odnosu na pocetnu visinu transportera ad poda. Clk .broj komada tereta na jednoj nosiljci.tezina jediniee duzine lanca.3) Za proracun viseCih transportera moraju se znati neki polazni parametri. zvezda lancanik iii pogonski kotur. ill Tezina qo pokretnih delova viseceg transportera. gde su: Gk - lezina kolica.3 Proracnn visecih transportera (kN/m) . zavisno da li se primenjuju kalibrisani iIi nekalibrisani lanel.v'm ak (komlh). Dobra strana glatkog kotura je ta sto valjanost rada kotma ne zavisi od tacnosti izrade karika .

07 . kao i otpora usled teiine. m. .sila u delu koji silazi sa pogonske zvezde. kao i od uslova rada lransportera. q .' gde su: (7.1.8) pri tome su: 5n S. otpora usled trenja kotrljanja tockova po stazi viseceg transportera kao i otpora trenja klizanja oboda tockova. i usled krutosti vucnog elementa. Sila nakon izlaska transportera iz krivine. tako se za transport ere koji rade u relativno teskim uslovima (u livnicama i s1. - sila u delu vucnog lanca koji nailazi na pogonsku zvezdu.06 .02. s= 1. u slucaju da za sva kolica nisu oznaceni nosaci za teret.. otpor na odbojnim koturovillla iii zvezdama.sila u kraku lanca koji silazi sa lancanika. kN/m.) moze uzeti da je w' = 0. vis ina dizanja iii spustanja tereta. Izraz za opsti otpor kretanja duz pravoiinijskog dela trase transportera sastoji se iz otpora u Iezistima tockova kolica. tj.2 .pogonsko opterecenje.koeficijent otpora vucnog kotura(ili zvezde) Snaga motora za ostvarivanje pogona viseceg transportera je:.sila u kraku lanca koji nailazi na lancanik. kN/m.248 Vised transporteri 249 Transportni uredaji ak . Otpor na odbojnilll koturovima iIi lancanicillla (zvezdama) nastaje zbog lrenja u osovini odbojnog elelllenta. (7. (7. SiJa koja deluje na opterecenom kraku viseceg transportera sastoji se iz sopstvene tdine pokretnih delova i tdine transportovanog materijala q = qo 511 = u slucaju spustanja je (j) «(j) 511 _1 + w' q L + q h) . 1. kao i otpor na kosim delovima trase transportera.rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke (korpe). - tezina tereta koji se nalazi na jednoj nosiljci (korpi).. v .koeficijent otpora. u slucaju dizanja iznosi: Ako sva kolica nisu noseca.brzina kretanja transportera. kN. nosaca i vucnog elementa.9) Sn_l .7) + --'- G ak (kN/m).5) = 1. pa te velicine sabrati. m/s LITERATURA: [12] . <p = 1. m. Sn . p = 5 0 v .stepen korisnosti pogonskog mehanizma. tako da se ukupni otpor na vertikalnim pregibillla dobija kao razlika sila u vucnom elementu gde su: 11 . Na vertikalnim pregibima otpor se sastoji iz otpora kretanja kolica duz staze transportera.6) 511 = pri tome su: (j) «(j) 511 _1 + w' q L. Ako su poznate velicine q i qo mogu se odrediti otpori kretanja pri radu transportera ito: otpor na pravlinijskom delu putanje. kN L . otpor na vertikalnim prevojima. otpora usled savijanja lanca. kN.. potrebno je posebno da se izracunaju: pogol1ske tezine kolica.kW 11 (7. cija veliCina zavisi od tip a leiista tockova. t. rastojanje izmedu dye uzastopne nosiljke. qo .q h ) . Zbirno su svi ovi otpori obuhvaceni koeficijentom otpora w~.04.opterecenje praznog dela.~N.04 .. povratne grane viseceg transportera.duzina trase vertikalnog pregiba transportera. m. pre ulaska u krivinu i posle' izlaska transportera iz krivine. .4) gde su: Gt ak (j) - koeficijent otpora. (7. m. Ovaj otpor je srazmeran sili u vucnom elementu (Iancu) i iznosi: h Obimna sila na pogonskom delu transportera (koturu ili lancaniku) odreduje se iz izraza (7. kN..

pretovarne operacije sa teretima mogu se ostvariti ovim transportni1l1 masinama u toku jednog transportno . pa tako nisu ni rasprostranjeni. Transported za montazu i druge tehnoloske operacije krecu se kontinuirano. Predl10st transportera sa vodel1jem tereta ogled a se u jednostavl1osti konstrukcije.rezanih metalnih strucrotina (pogle. Transporteri sa prostornom trasom. 8. a karakter kretanja transportera u prvom redu je odreden taktom tehnoloskih operacija. u re1l1ontnim bazama i na mehallizovanim skladistima. pri zavrsnim obradama. neprekidnom brzinom. sa automatskim adresiranjem putanje kretanja kolica.1. Nedostatak transportera sa vodenjem tereta je u prvom redu slozeno opsIuzivanje kada se vucni Ianac (i uredaj) nalazi ispod poda. U tom smislu su jedino nepogodni transporteri sa vucnim element om .~oracajuCi transporteri za rasute materijale.dye krute poluge. Pos1ednji bili su razmatrani u giavi 7.dati gla~u 5). malim gabaritnim rnerama.P0stavljenoj stazi iIi po podu. nepogonjenih vaIjaka . Teret moze da se premesta i kotrIJaflJem preko staclOnar~ih. Sl. Mecl~tim. te se zbog toga oni neee ni razmatratl u OkVlIU ovog pogIavlja. krute poluge iIi u kombinaciji poluge sa Iancem (vucmm u~etom) naZlVajU se 1 koracajuei. iIi klizanjem po podu.250 Transporteri sa vodenjem tereta i kOl'acajuCi transporteri 251 Transportni uredaji Prema polozaju vucnbg lanca transporteri sa kolicima za vodenje tereta mogu' imati vertikaInu. elektrokolica (elektrokare). TRANSPORTERI SA VODENJEM TERETA I KORACAJUCI TRANSPORTERI 8. prilikom izvodenja remontnih radova.roIni.na viseeoj stazi. na kolica koja se kre~u po unapred . transportenma sa vodenjem tereta. relativno niskoj celli. a premestal1je tereta ostvaruje se tako !lto se uzduzni ram sa teretom naizmenicno kreee translatorno . obezbeduju bespretovarno prenosenje tereta po slozenoj trasi. liZe iIi kombinacija lanca sa jednom . 8. kao i specipIm koraCajUCl transporten za prenosenje zavojno . Trasa ovakvih transportera moze da obuhvati viSe 'etaza gradevinskog objekta. Vucni element transportera sa vodenjem tereta moze biti jedan iIi rede dva Ianvc~. KoracajuCi transporteri nemaju !coliea. tehnoloskog procesa. kolica nisu pricvrseena za vucni element a premestanje se ostvaruje preko guraca iIi hvataca. puIsirajuCi. kao i regalne dizalice. kada se vucni Ianac nalazi na podu.~abulpsto . Transporteri koji kolicima prenose teret jednostavno se dopunjuju sa drugim sredstvima transporta materijala po podu. Zatim. Kod tr~nsportera sa voaenjem tereta prenosenje komadnih tereta ostvaruje se dejs. Saglasno tome razIikuju se transporteri sa kolicima za vodenje tereta. KoracajuCim transporterima ostvaruje se slicna oblast primene.vom vucnog elemenla. Kod transportera sa voaenJem lereta. kao viscCi transporteri. kao !ito su: automobiI. na linijama mOlltaze.proizvodnog ciklusa.povratno. kod transporter a vcrtikalno zatvorene konture kretanja. preko sopstvenih tockova. ncophodnost vracanja praznih kolica. . kao i na drugim slicl1im transportno tehnoloski1l1 linijama montaznih delatnosti.llija trallsportera sa voclenjem tereta. Transporteri sa VUC~I~ eI~mentom ~ ~bliku. Sve utovarno . Vucui lanci prema svome polozaju mogu da se nalaze ispod poda iii iznad poda . samoutovarivaCi. sredstvima za prenosenje rnaterijala vodenjem tereta ne stvaraju se zagusenja na transportnim stazama unutar proizvodnih povrsina nekog radnog. ispod poda iii je viseCi. Takode treba napomenuti da postoji siroka mogucnost automatizacije li.1 Osnovni tipovi . prema naCinu premestanja materijala njih nije moguce r:azvatl. U tome je i osnovna razlika lzmedu transportera sa voaenjem tereta i transporlera sa kolicima za nosenje tereta.Iancem iznad poda za vodenje tereta ali su takvi transporteri ogranicene primene. a u izvesnim slucajevirna sistem transporla je prekidan. horizontainu iIi prostornu trasu kretanja. Transporteri sa voaenjem tereta primenjuju se za premestanje komadnih tereta kod lancanih sistema proizvodnje. Posebnu grupu koracajuCih transportera predstavIjaJ u g.

8.8.2 Shema \'t.2 sastoje sc iz: vuenog lanca. 8.1 i 8.1 i pozicija 5 na S1. 8. 8.1 Opste napomene Transporteri za vodenje tereta vertikalno zatvorene konstrukcije. 8. zateznog ureaaja 9 (pogledati S1. oslone metalne konstrukcije 6 (51. guraca l'octenje ko/rca sa ferefom du: horizonfa/no z{f{)'(Jrcne (rase v.:afl'()rcne kosrf'ukcije fransporfera za Izlaz.2 kOji se obavija prcko pogollskc (pozicija 1 na 51. 8. klizanjem (51. 8. pozicija 3. 51. koja se krcce duz ugradcne staze 7.2). 8. kod kojih trasa moze biti bez kolica.8.1 i pozicija 2. Kada se premestanje ostvarujc sopstvenim kretanjem tereta.2) i zatezne (pozicija 8. b pro]'(lcullska s!lema SI. na 51. 51.1). 8. na 51. Prilikom transportovanja tereta kolicima (a takode i ako se teret transportujc klizanjem po .) premesta se sopstvenim krctanjem iIi na kolicima 3 (pogledati S1. na 51. 8. oj SI.2. tada se teret vezuje vucnim lancima kopcama (kukom) iIi zategom 5 (pogledati S1. koji se automatski iii rueno odvajaju od tereta na kraju transportne staze. avion itd.3.1 Transporter sa l'O(tenjem terda be: kolica. izvan metalnc konstrukeije transportera. 8. 8.1) koja se postavlja direktno na pod. 51.1).1 i pozicija 4. 8. za obal'ljanje mOflfa:e 'rak!o}"(f koji se hl'atu lancem lronsporfera Transportovani teret (traktor.2) duz posebno izvedene staze 10 (pogledati 51. 8. 8. SI. 8.1 iIi sa kolicima.8. po· gona (pozicija 2 nel S1. pa se tako omogu6uje znacajno uproscavanje i olaksanjc kOllstrnkeije transportera.3 Dconica po kojoj a Sf! krr6: transporter sa kolicima :a l'o(jenje {ereta: k0}1S1rukcija. na 51. automobil. l'erlikafno :afl'orene kO!1Sfrukije. 8.252 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 253 Transportni uredaji 8.2) zvezde. vagon.1) i obrtnih nreaaja 4.2) iIi kotrljanjem preko pokretnih valjaka 2.rtikafno .1 i pozicija 1 na S1.2 Transporteri vertikalno zatvorene konstrukcije za vodenje tereta 8.

Pagon transportera prenosi se preko reduktora. pre svega lamelasti lanac bez iIi sa supljim osovinicama. Na vucnom uzetu su vezane kuke. 6. supljih kalupa i slicno. Ova sila zavisi od nacina vezivanja vucnog clementa za teret koji se prernesta iIi za njegova kolica (ako teret nema tockova).1 . Zahvatni uredaj je na ramu kolica sa ustavljacem. pogledati S1. Vertikalno zatvorene konstrukcijc transporlera veoma se mnogo prilllenjuju prilikom montaze i remonta vagona i nosccc platforllle vagona. staze se sastoje jz nosaca .i/jaku.3. 804) iii preko kompaktnog poda. Za terete koji se prel11estaju prcko ugradenih sopstvenih tockova iii ako je teret na kolieima sa tockovillla bez obodnog venea.254Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 255 Transportni uredaji podu iIi kotrljanjern preko vaijaka .) iIi kolica.1.rolni na podu. b). 5 ~ usmerel1a staza fr(Jllsporlera pri tome SU: WI . Duzina transportera dostize 300 m.sila otpora premestanja tereta. mini: ] . kako bi se iskljucila mogucnost zaglavljivanja tockova tereta (traktora .zavojni. koji reaguje u slucaju da transportovani teret nije sisao sa transport era.:a zi'ezda.npr.3) iii se ncposredno oslone na teret koji se prernesta duz transportne staze.. 8..3) kojirn sc kolica zahvataju (pozicija 2 na S1. 8. Dkoliko se teret prelllesta preko sopstvenih tockova iii kolicima. 8. (8. a ponekad je celicno uze precnika 15 .2 Elementi transportera )/uc'ni element je jedan lanac bilo koga tipa. Da bi se ostvarila kontinuirana promena brzine ugraduju se varijatori brzine. Ovi se transporteri (nazivaju se takode i lancanilll guraCima) primenjuju pri transportovanju odlivaka.opterecenoj grani moze odrediti kao zbir odvojenih otpora tereta koji se premesta i lanea. 8.pulsirajucem taktu lransporta 6 . a rastojanje izmeau dva uzastopna guraca odgovara koraku transportovanih tereta.1) Shema l'erlikalllO zatl'OrelJe kon/ure Iraselransporlera sa l'odelljem terela "reko nepokrelllih ".. 8..pogo!1s/. 8.1(. 8. 22 mm.gurac. pogiedati S1. u celicanama za dopremanje ingota II peCi itd. 2 . oslvaruje se tako sto se pogon moze iskljuciti prskanjelll sigurnosne" zarezane sa jedne strane.zate::}1a ::. Obezbedenje transportera od havarija 2b) Wd = W ·Kd = WI ( h t SI.. 8. a u izvesnirn slucajevima se zatezanje rnoze ostvariti i tegom (kod transportera sa uzadirna). Prema tome.. [ profila koji su polozeni na podu. Kod transportera sa uzetnim pogonom koristi se dobosno vitro reverzibilnog (povratnog) dejstva.2 i pozicija 1 lla Sl..rolni) na vucni lanac rnontiraju se guraci (pozicija 6 na S1. Posebnu grupu cine vertikalno zatvorene konstrukcije sa vodenjcm tereta preko tockica (S1.2 i pozicija 3 na S1.1).3 Pro rae un transportera Osnovni parametri transporlera za vodenje tereta odreauju se iz izraza koji su navedeni u glavi 2. a mogu da se izrade i od ugaonika iii sina uzanog koloseka. Pogonski i zatezni uredaj ugl'aduju se ispod poda kako bi se obezbedio slobodan prilaz prilikom namestanja i skidanja tereta kao i odvodenja kolica. dopunski otpor je 8. 200 ml11. Prilikom [ransportovanja kolica sa teretom preko konzolnih guraca koji su vezani Ian cern (pogledati S1. lako sto je profil jedne staze okrenul za 180 0 u odnosu na [ profil druge staze cfl" i "LJ") pogledati S1. kao i njihovih elemenata i uredaja: tockova i osovina.0 milllin.2. a ponekad i preko dopunski umetnutog zupcastog iii lan¢anog prenosnika. Proracun VllCC se obavlja postupnim odredivanjel11 otpora na konturi duz posebnih dconica trase. 8. brzina pri kontinuiranolll neprekidnom kretanju transporter a iznosi 0. sasija vagona. u odnosu na uzduznu osu lanca.2. . 4 . 8.\'ezdo. za koje se vezuju poluge za vodcnje tereta koji tako ostvaruje sopstveno kretanje (S1. odnosno prcko tockova iii valjaka . to se ukupni otpor na radnoj . u livnicama. Kod poslednje deonice (pozicije) transportera obicno se ugraduje krajnji iskIjuCivac kretanja transportera. 8. a pri prekidnom ." 12 m/min. sa jednostranom zglobnom vezom.3. i ako je lanac sa guracima na sopstvenim valjcima iIi se vuce. Namestanje i skidanje tereta sa transportera ostvaruje se sredstvima za podizanje tereta iIi teret (na primer traktor) silazi sa poslednje pozicije transportera sopstvenim pogonom..4 WI.1. koraka 80 . Za premestanje vagona duz transportne staze koriste se ze1eznicke sine. neophodno je cia se uzme u obzir dopunski otpor usled opterecenja koje nastaje delovanjem konzolne iii kose sile Vliet.3 vuclli 1011<. Zatezni ureaaj moze biti zavojni iIi opruzno . civije. Ceoni gurac je zglobno iIi CVl'sto vezan za clanak lanca. pa se tako obczbeduje da se koIica sIobodno dokotrljaju do Ianca sa guracima. kabina i slicno. Staze za vodenjc pokrelnih ddova yodice izraduju se od nosaca [ profila.

. kao i eskploatacionu eenu. Povratni . 8 mm..23).0 m. Kombinovani laneano . 3 m veca od eluZine raelnog hoela transportera. jed an za elrugim. narocito u slucaju ela su veee transportne elaljine i kada su veea opterecenja. koje oelgovara koraku radnih pozicija transportera.0 . poluzni transporteri u odnosl. platformi.povralno i premesta teret sa jedne pozicije na drugu iIi se premestanje tereta ostvaruje preko oslonib kolica (jedna iii dvoja). Da bi se smanjila Vllena sila prilikom pustanja transportera u pogon. paralelna niza poluga... koje predstavljaju celinu nekog tereta. masa transportovanog tereta komada iznosi 0.23). izrade iIi remonta leskih i glomaznih proizvoda masinograelnje (npr. 50 t (i viSe)..3. 8. zeleznickih vagona. Duzina svakog komaela lanea je za 2 . a koje se pokrecu preko zajeelnickog pogona.rolni. aviona. pogona i zateznog ureaaja. Na neopterecenoj.. jednak je koeficijentu trenja izmeau podmazanih celicnih povrsina. . a guraci poll.. GuraCi se vezuju kruto iii zgJobno za oslonce u smem raelnog boda na oelredenom medusobnom rastojanju. transportuju se zasebni tcreti iii se transportuju odvojenc grupe materijala. Ovo je dozvoljeno kada se pri pustanju u pogon odmah ne transportuje ukupnn koliCina materijala duz oelvojenih deoniea transportera.suprotni hod ostvaruje se okretanjem molora u suprotnom smeru. a koji su medusobno spojeni [ nosacem ili je nosae u obliku prizmaticne Sipke..3. rastojanje izmedu poluga transportera sa elve poluge iznosi 3.5 sastoji se iz jednog iIi dva kombinovana vucna elementa koji cine vertikalno zatvorenu konturu sa guracima.0 ... Ukljucivanjem elektromotora pogona 8 krajevi lanaea sa polugama se pokreeu.2 Elementi transportera Poluga transportera. Primenjuju se za transportovanje posebno teskih i sirokih tereta.l na obiCne. Poluzni transporteri izraduju se kao poluzni.poluga 3..WI- 2b koeflclJent dopunskog otpora .. a ukoliko je to nemoguce.5. Kada se leret premesla preko svojih lockova merodavan je postupak odreoivanja koeficijenta eksperimentalnim putem..Om. menja ·se smer obrtanja elektromotora i poluge bez tereta vraeaju se u prvobitan polozaj. 3. Vucni element krece se translatorno . koeficijent otpora odreauje se prema izrazu (2. bez elasticnih elemenata. neoptereeenoj grani. 8. Pri kotrljanju tereta preko valjaka ..0 . Za polugu su pricvrseeni osloni valjci i guraCi. Pomoeu valjaka poluga se krece duz yodice usmcrene staze metalne konstrukcije transportera. 15. vertikalno zatvorene konstrukcije transportera za vodenje tereta imaju nizu proizvodnu cenu.. 8.. 8. Posebnu konstruktivnu osobenost predstavljaju poluzni transporteri sa zupcanim pogonom kod kojih se vucni element sastoji iz jeelne iii dye krute poluge postavijene uzeluz eitavog transportera.0 m/min. sa dva nezavisna. to se ona odreduje priblizno iz izraza (2.. jedan oel drugoga. Poluznim transporterima ostvaruje se premestanje komadnih tereta u proeesu montaze.. 8.5 .0 m. duzina transportera iznosi 50 ..23). vee naizmenicno. koeficijent otpora se takode izracunava iz izraza (2. a pokrece se preko guraea za vodenje tereta 6. 300 m.256 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 257 Transportni uredaji . Posebnu paznju treba posvetiti medusobnom usklaaivanju polozaja guraca obe poluge.. radne grane sastoji se iz nekoliko uzajamno povezanih nosaea .5 sastoji se iz nosaca koji se izraduje oel posebnih elemenata I profila.3. Pri premestanju lanca i kolica na tockovima. Brzina kretanja poluga iznosi 6. a premestanje tereta ostvaruje se guracima. 0. krajevi poluga vezuju se lancem iii uzetom 2.lga pomeraju teret napred za jeelan korak. preko kojih se teret premesta bilo na svojim lockovima iii preko oslonih kolica. ZahvaljujuCi cinjenici da je na osnovnom delu radne grane transportera lanac zamenjen polugama sa guraCima.betonskih fabrikata itel). Polom. aktiviranjem automatskog iskljucivaca. 8. 30. a rastojanje izmedu osovina sina koloseka iznosi preko bi h WI rastojanje izmedu valjaka i dohvat guraca (pogJedati Sl. armirano . sa jednim nizom poluga iii dvopoluzni. pa se na taj naein bitno smanjuju inereijalne sile. ponekad je promenljiv korak guraca. suprotnoj grani. pogleelati Sl. b). koji se obavijaju preko pogonskog I iii zateznog 10 lancanika (elobosa iii kotura). zamenjujuCi dinamometrom silu premestanja tereta.3 Poluzni transporter 8. koeficijenl otpora krelanja Janca. i rukovnje je jeelnostavnije. Iancane. a i ostvarivanjem jednostavnije vuce na suprotnoj. a raelni hoel poluge je 5. moze se usvojili da je WI ~ 0.25 .. Poluga 3 oslanja se na oslone valjke 5. 8.35. (jeelnostavnije su izraele). Sl. vucni element prima vucnu silu preko okrugle eeliene sipke 7 iii celicnog uzeta precnika 0 6 .poluzili element optereeene.1 Opste napomene Poluzni transporter za vodenje tereta. duz sinske staze 9. Sl.

Vucni lanac transportera moze da se nalazi iznad poda. (8. .05 wki WI' .5 S/w[]Ja Irallsporlcra sa dve po/up: Xli vodcIlje Icreta EIEls{icni vllcni eiemeIlt moze biti lanae bilo koga tip a iii uze. . 8. SI. pogledati 8. .7. kg. 8. Vze kao vucni element primenjuje se same kod jednopoluznih transportera jer kod dvopoluznih transportcra uzad.3) . a presek poluge za kretanje u suprotnom hodu . h. Veza vucnog Ianca sa opterecenim kolicima ostvaruje se na isti nacin kao i kod viseceg transportera sa guracem. me J.25 Dimenzije vucnog lanca i snaga pogonskog motora odreduju se prema sili (8. . kg.ukupna mas a elasticnih vucnih elemenata (lanca i poluge). g .2) Pri povratnom hodu (8.odgovarajuce mase kolica i poluge (iIi dye poluge kod transportera sa dYe poluge .2. Vertikaino usmeravanje lanca ostvaruje se preko usmerivaca pravca 6.7.6 iIi se veza zglobno ostvaruje (jednostranisarnir). a iIi ispod poda u uzanom podliZnom kanalu. Wpr WI's S1.1 Opste napomene Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kolicima po podu ostvaruju se transporterom sa kolicima. m k ) + wp .6 i 8. 8. Pogon i zEllezni uredEJ/ su uobicajene konstrukcije.2). kg. Sl. koji se nalaze na jednoj iIi nekoliko horizontalnih povrsina ali ·na razliCitim nivoima.broj kolica na transporteru. 8. mt n mki mp flo == 0.dvopoIuznih transportera) sa valjcima i guracima. .koeficijent trenja klizanja lanca i vucnog elementa duz vodica staze.3). Za Clanak lanca privezuje se gurac 11 (krutom vezom).koeficijent otpora kretanja lanca preko obrt~ih zvezda.adresiranjem 8.prema izrazu za silu (8. 8.koeficijenti otpora kretanja odgovarajuCih kolica i poluga. S1.3 Proracun transportera Sila pomeranja poluga (N) pri radnom hodu transportera odreduje se iz izraza W pr "" <'.1 0 . . u prvom slucaju 8.4. . ne mogu da obezbede sinhronizovano kretanje transporlera. Kolica 7 kojim se transportuje teret. (I mt + n .3.258 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 259 Transportni uredaji gde sn: S == 1. isto kao i kod viseCih transportera (pogledati giavu 7).m p + j. a sastoji se iz: vucnog lanca 1 koji je prebacen preko pogonske 5 i zatezne 4 zvezde i skretnih uredaja 2 i 3. lw k . zbog vclike razlike relativnih izduzenja.ukupna masa svih transportovanih tereta na transporteru. 8. S1.6.4 Horizontalno zatvorena kontura staze transportera i prostorno vodenje tereta kod transportera sa kolicima sa automatskim izborom pravca .

6 iIi najcesce direktno po podu proizvodne hale. odnosno . Uzajamna povezanost nosioca adresa sa uredajima za ocitavanje. 8.i.6 i 8. S1.iskljui'i1'(1c.7. pere.'pod poda: J .. kada je horizontalna trasa duz zatvorene konture jednostavnija.6).i2 b) Sf. 8.9. Transporter sa kolicima za vodenje tereta. b. Kolica su opremijen3 sistemom za automatsko adresiranjc jer su nosilne adresa. Automatskim pomeranjem skretnice. 8. S1.8 i 8. b Cine slozenu horizontalno zatvorenu konturu kretanja iIi pros- tornu trasu sa mehanickim pogonom kolica preko sistema automatskog adresiranja sa jednog transportnog kruga na drugi. Transporteri sa kolieirna za vodenje tereta..poiuga.7. pranja itd). 8.\'(nu mOJ1la=u kabina au/on1obifa Sf. rucno iIi pomocu mehanickog llredaja za upravljanje.n !(J!7cem: a . a upravljanje se moze ostvariti pomocll poluge.7. 8. Vucni lanac krece se duz svoje yodice 9 (S1.lako se pristupa stazi transporter a i laneu prilikom obavljanja rernonlnih radova (odrzavanja) iii pri nadgledanju rada transportera.koiica. Kolka rnogu biti neupravljiva iii upravljiv3. a koji Sll postavljcni duz trase transportera. S1. 8.a vortenje !erda "utn. te se pod lako odrzava. Osnovni nedostatak ovih transportera ogleda se u postojanju veceg broja transportnih staza na podu hale. 2. susenja. 8.i..7. koja je pokrivena oslonim plocama 12 (cesto su cIanci lanca potpuno pokriveni) iIi duz klizaca sa valjcima. Prednost transportera sa kolicima kod kojih se vllcni lanae nalazi ispod poda ogJeda se u neometanorn premdtanju tereta posto se lande ispod poda krece nes- ~~~iihJ~J. 8. ispred skretnica lransportnih staza. S1. a primenjuje se uglavnom na transportno . Cijim podizar0em iIi spustanjem. a nalazi se na meollspralnoj konstrukciji. sa ugradenorn stazom i Iancem ispod pod a.//ar/ poda: b .. bojenja. a. 3 . kolica se odvajaju i ukrstanjem usmeravaju.6 Shema i sklop0l'i prosfornog rransporfera sa kolidma za 1'o{fe'~ie ferera. a prednost je sto nema zlebova u podu. obezbectllje sc automatski odredeni pravae kretanja kolica prerna unapred zadatoj adresi.tehnoloskim linijama (na radovima montaze. S1. a zahvatajtl se guracirna prcko pomocnog lanca i premestuju se prema unaprcd zadatom smeru.Ul'r. moguce je zaustaviti kolica sa teretom na bilo kome mestu duz trase transportera. Kolica sa teretom krccu se duz vodka transportne staze 10. 4 . SI. za . sa nadpodnim polozajem lanea i staze.7 Transporfer sa kolicima :.260 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 261 Transportni uredaji opremljena su jednostranim zglobnim osloneem 8 iii se poluga pomera u vertikaInom pravcu. 8. sa nadpodnim p%iajem fanca.'uclli ianac 'br .

Kod nekih konstrukcija transportera predvida se mogucnost prekrivanja zlebova gumenim trakama. 8. opsluzivanju.5 kN.3 . kada je lanac polozen ispod poda. u zlebu. kod slozenih transportnih sistema odredenih transportno tehnoloskih linija sa automatskim adresiranjem tereta.9."kog sto})ari. Izraduju a shena pros/orne trase lransportera: b . zahvaljujuCi elasticnim svojstvima gumc. a odatle se utovaruju u vozila .262 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 263 Transportni uredaji metano duz trase lransportera.skladistenje tereta u magacinskom skladistu ostvaruje se regalnim dizalicama iii specijalnim transportnim masinama za skladistenje.5 m/min. Izvedena konstrukcija transportera sa kolicima na podu je sledeCih parametara: za nosivost kolica od 250 kg primenjuje se zglobni lanac koraka 200 mm..do 15. broj adresa . odnosno tereta. 250.pokretni deo frWL\portera i tral1sporll1(1 sloza sa demontainim lancem... a dubina zieba u podu za lanac nijc veca od 250 mm od nivoa poda. 8. uslcd postojanja zieba u podu. su nosivost tereta i vucni element. blalo i uzgredni predmeti. le ovaj lanac ne ometa druge nadpodne oblike transporta materijala. zleb se u podu ponovo prekriva gumom (S1. u koji mogu da zapadnu prasina. Duzina transportera sa jednim pogonom iznosi 50 . lanac je polozen ispod nivoa poda i prikazan je na Sl.'oo poda: Karakteristican primer mchanizacije transporta i prenosenja komadnih tereta do magacina skladiSta na zeleznici ostvaruje se prime nom sistema transportera sa lancem za vodenje kolica. 8.pretovarne operacije na platoima utovarnim rampama obavljaju se samoutovarivacima. . ciscenju i remontu vucnog lanca i mehanizma. Utovarno . za melw!1fzl/ciju franspurta magacino jednog zelezlIfc.8. a deponovanje .500 m. Tereti se nalaze na zeleznickim vagonima i dopremaju se do magacinskog skladiSta iii se direktno dopremaju do ulovarne rampe. 500. a kao vucni element koriste se demontazni lanci koraka: 80.9 Transporter sa lancima to l'oaenje lerela koji je p%len ispod n.ca.5). st.8 Shema horizOIl/alllo zafltorene kon/ure Ira/J. 125..komi one. se kolica sledeCih nosivosti tereta: 50.do 3 km.. 1000. c . Kolica transportera ostvaruju kontinualno kretanje nominalnom brzinom 0. brzina kolica iznosi do 25 m/min. Sl. . 8. kojc obezbeduju slobodan proJaz polugc za vodcnje kolica i potom. a kod kojih je lanac ispod nivoa pod a.. 2000 i 3200 kg.~/(j st. 100 i 160 mm. adresiranje je beskontaktno. 8.isla somo sa lamelastim lallcem Treba naglasiti da postoje kolica llosivosti i do 20 t. vucne sile do 4. ogranicava se mogucnost prelaza transporlne staze na vise etaze. a sa viSe pogona . 47. NajveCi ugao nagiba staze obicno ne prelazi 15°.. Osnovni paramctri transportera sa kolicima koja prenose teret po podu. Nedostatak ovakvog oblika transporta ogleda se u slozenom i otezanom kontrolisanju rada transportera.\porlne staze transportera sa {ancem ispod podu :0 vo[/clIje ko{.

te se tako obezbeduje njihovo bolje cuvanje kao i opsluzivanje. a koja se mogu optimalno prilagoditi prema konkretnim zahtevima. a kod primaoea uk~ ljucuje se signalna sijalica. postoji mnogo razliCitih konstruktivnih kontaktnih i beskontaktnih izvodenja. Primenjuju se kako ugaoni. Kod kolica sa sest tockova. strugotinom i hemikalijama. Magnetni dobos obrce se sinhronizovano sa pogonoIll lransportera ali znatno manjom brzinom. horizontalno zatvorcnu konturu krelanja (Sl. Kolh'a i zglobni oslonci Sl. Najjednostavnije konstruktivno resenje je sistem civija. Celicni tockovi su najpogodniji za krclanje po podu koji je od celicnih ploca. Sistem automatskog adresiranja i uprav!ianja jc centralizovan i svaki obuhvata svoje optimalne oblasti primene u zavisnosti od konkretnih uslova. b. skretnica za odvodenje tereta usmerava kolica ka prijemu k:. tako i. opruino . a mogu da budu i specijalni lamelasti lanci bez supljih osovinica. na odgovarajucu adresu prijema tereta. 8.zavojni iIi hidraulicni. koraka 80.4. metalnim opiljeima. 8. a posle svakih 100 . dui slaze od mctalnih vodica (Sl. duzine sekcija od 3 .redllktorom. kako bi se simuliralo kretanjc lanca transportera dui citavc trase. koji su razmatrani u glavi 7. koji dolaze od specijalnog davaca . Duz trase transportera. Slozeniji sistem centralizovanog adresiranja sastoji se iz prijema registratora pomeranja kojim se simulira kretanje kolica duz trase.. postavljaju se specijalne remontne sekcije za nadgledanje. iste su konstrukcije kao i kod viscCih transportera sa guraCima. te se zbog toga stvara i veee trenje usled kotrljanja. vee u ormaru. isprcd skretnica za Tockovi sa celicnim obodom retko se primenjuju zbog toga sto su kod njih veCi otpori kretanja (kotrljanja) po neravnom . Treba imati u vidu da je kod transportera sa kolicima za vodenje tereta konstruktivno ispunjen sistem automatskog adresiranja.6. Nedostatak u prvom redu odnosi se na sloienost ovakvog uredaja. Vuc"ni lanci . Vucni Ianac pribija se uz valjke lanca skretnog uredaja i povlaci ih sobom. kao i da se produzi vreme eksploatacije lanaca. Nakon optercecnja kolica. 200 m. izraduju se bez betona u podu i obezbeduju pristup do pokretnih del ova lransportera. koturova obrtnih zvezda. koji su postavljeni dui trase transportera. a zadnji su kruto spojeni osovinicama. Uspesno se takvi tockovi primenjllju za kretanje preko bilo kakvog zastora na podu. Skretni ureaaj izraduje se kao: baterija valjaka. Staza za kretanje transportera izraduje se od valjanih iii savijenih profila kutijastog popreenog preseka.. 8. dvoredni lanci su sa dva zgloba. te se tako menja visinski polozaj poluge kolica. Kolim za nOSe!1je tereta su sa cctiri iIi scst tockova. Civije su u tesnom kontaktu sa elementima uredaja za oCitavanje.. pored pulta zaupravljanje. narocito kada je manji broj adresa. po podu koji je zaprljan uljem. ciseenja i remonlovanjc -delova transportera. a dva srednja locka kruto su vezana na zajednickoj osovini. Sl.pravolinijski pogonski lancanici. Da bi se smanjili otpori kretanja Ianea. Valjkasti lanae skrcee se preko obrtnih lancanika. U prednjem delu kolica ugraden je zglobni sigurnosni uredaj koji automatski iskopcava pOIUgli sa vucnim Iancem za vodenjc kolica prilikom nailaska i sudara kolica sa bilo kojom preprekom iii sa drugim kolicima.. Logicki odeljak elektricne sheme adresiranja konstruisan je prema vrsti feritno tranzistorskih modula. . 8.9. upravljanja i aulomatskog adresiranja transportera sa kolicima za transportovanja tereta po podu uglavnom su uniIicirani sa elementima viseCih transportera. Kao najunivcrzalniji pokazali su se tockovi sa obodom od cvrstc sirovc gume. 8.2 Elementi transportera Elementi opreme. Valjci se kotrljaju prcko lanca dui pojasa vodica.zacepIjenom podu. dva prednja i dva zadnja tocka su obrtna. pozicija 3).9. Kod kolica sa cetiri tocka su prednji tockovi obrtni (konstrukcije kao kod klavira). Tockovi sa pnellmatskim gumama dobro su prilagodeni svakom podnom zastoru ali sc pod optereeenjem sabijaju. 100 i 160 mm. koja se uvode na trasu transportera. Osnovna prednost ccntralizovanog sistema ogleda se u odsustvu nosioca adresa na kolicima i lll'edaja za ocitavanje ispred prevodnih skrelnica za usmeravanje kolica ka naznacenom mestu. Nakon prispeea kolica sa teretom do naznacenog mestn daje se signal.predajnika i koji je mehanicki povezan sa lanccm transportera.9. tcret se otprema pritiskom na dugme sa komadnog pulta za upravljanje. Zatezni ureaaj moze biti zavojni. b. primenjuju se skretni uredaji u oblikll valjkastog lanca koji Cini pokretnll. kako bi se obavila potrebna podmazivanja. kao i mali otpor kretanja na okretnicama transportne staze. sto moie da prouzrokuje osteeenje poluge iIi vodceeg tocka. Takva kolica ostvaruju dobru pokretljivost.su demontaini. 6 m. kod koga operator rucno stavlja jednu iii dye civije vertikalno u plocu za adresiranje koja se nalazi na prednjem zidu kolica.264 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 265 Transportni uredaji 8. Kod centralizovanih sistema najjednostavniji zapis adrcse ostvaruje se na magnetnom dobosu. kao i na visoku cenu. Pogon kretanja prenosi se od elektromotora zupcastim prenosom . koraka 160 i 200 mm. Rastojanje izmedu mesta za otpremanje i prijema tereta odgovara odredenom broju impulsa. istoga tip a kao i kod viseCih transporlera ali sa postavljanjem na gornjem delu pogonske zvezde. Sl.:lko bi se kolica sa terctom uputila ka primaocu. koji obezbeduju veeu kompaktnost i pouzdanost rada sistema.6). koji se bitno razlikuje od primenjenog sistema adresiranja kod viseCih transportera. pre svega . a Ciji kapacitet memorisanja odgovara broju adresnih operacija transportera. c. Decentralizovani sistem adresiranja odlikuje se veeom jednostavnoseu. Siroko se takode primenjuju i transporteri sa vise pogona. Operacija adresiranja ostvarujc se na sledeCi nacin. svi osnovni clementi za adresiranje ne nalaze se na trasi transportera . biraea. zbog razlicitog postavljanja elemenata za adresiranje na kolicima i pri prcvodenju preko skretnica (n3 pOdli i ispod poda).

8. izdaje se kOl11anda za ukljuCivanje skretnice radi odgovarajuceg usmeravanja kretanja prema odredenoj stazi. kao i drugih proizvoda. 8. U slllcaju da treba ostvariti do 20 adresa. horizontalnog i vertikalnog ("koracajuceg") kretanja pokretnog rama.10. 8.12 na koji se postavlja teret. za radove na monlazi iii termicke obraele u proizvodnim industrijskim objektima. 8.10. Duz trase transportera. prema llnapred propisanom zahtevu. a takode i pri fabrikaciji armirano . nekoliko poelizaca 4 sa osionim valjeima 5. na kojima lezi pokretni ram 5. pokretnog rama 3 koji je postavljen llnutar rama 1. Kada se poduelare civije sa magnetima. 5vaka kolica prelaze preko Citaca (5t.11) kolica imaju dvostrani nosac adresa 1. S1. 8. KIln za upravijanje vraca se u prvobitan polozaj rucno iii automalski. kolica dovode kiin za uSl11eravanje 9 do olklonskog granicnika 8. ispred svakog racvanja kod koga se kretanje prenosi skretnicom postavljeni su citaCi koji se sastoje iz dva granicnika za adresiranje 7. Postoje i druge konstrukeije beskontaktnih sistema adresiran j a. drugu sa leve strane) u razlicitim kombinacijama obezbecluje se odredivanje do 100 adresa. 8.povratnog.11 AUfomafsko adresiranje kulica sa beskolU. obicllO do to otvora sa svake strane. 8. Druga civija pricvrscuje se II jedan od otvora. i davaci sa Citacima. a). Klin za usmeravanje 9 sa rolnicol11 10 spusta se nanizc duz pogonske poluge 3 sa ruCicom 2. na kojoj su olvori. Prvi koracajuci transporteri nasli su primenu prilikom montaze alatnih JUasina. b) i skakavicu 1 oelvode u stranu. u zoni prelaska civija i otklonskog grallicnika 8. 8.266 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 267 Transportni uredaji prcvodcnje. raziicite konstrukcije ovih transportera. za montazu elektromotora. oni kontaktom skrecu ploCicn 5 (51. adresa. U otvore se povezivalljem brojeva u razli6iti111 k0111billacijama stavljaju adreslle civije 4.10) na prednji dec kolica 6 ugraduje se dvostrana okretna ploCica 5 koja je nosa6 adresa. a potom su izradene i druge.12 sastoji se iz nepokretnog rama 1 sa usmerivackim valjcima 2. gurajuCih transportera i transportera za vodenje tereta kolieima sa gornjim polozajem transportnc trake. magnetni i radiofrekventni naGini oCitavanja adresa.5 KoracajuCi transporteri 8.fotoelektri6ni. NastavljajuCi krelanje. Kod brojaca (Citaca) 4 nalaze se ispod poda u odgovarajucem poretku postavljeni davaci 5 koji su malih gabarita. nosioca. njenim postavljanjem u levi iii desni dec plocice.betonskih konstrukcija u gradevinskoj industriji. KoracajuCi transporter. koji se postavljaju u razliCitim kombinacijama poprecno u odnosu na uzduznu osu transportera.10.8.5. Proracun transportera sa kolicima za vodenje tereta istovetan je kao i kod viseCih. Klin se izraduje kao dvostrani radi obezbedenja kretanja kolica desno iIi levo. Premestanje (ereta ostvaruje se preko transportno . a ovaj upucuje rolnieu 10 u prorez bocne grane pula i kolica prelaze na odvodnu stazu (S1.l('fnim Ilwgnetnim sistemoJt1 lor stavlja jednu iii dYe Civije 2 sa magnet om 3 koji je pricvrscen na krajn. Kod kontaktllog sistema adresiranja sa klillom za voclellje i upravljallje (S1. Poznati su kontaktni i bcskontaktni . dovoljllO je primeniti same jednu Civiju za adresiranje. Koel beskontaktnog magnetnog sistema za adresiranje (St.JO Sis/enl A:On/akala ko" kolica sa aUloma/skim adresiranjem . i pogona 6 za premestanje pokretnog rama. b) f::! R 7 () C) SI.8. Ako se poloZaji odgovarjuceg granicnika za adresiranje 7 i Civije 4 po dud are. Stavljanjem dYe Civije (jednu sa desne. opera- 51. u odgovarajucoj kombinaciji. sa prorezima II koje.1 Opste napomene KoracajuCi transporter slu'li za periodicno premestanje komadnih tereta: kada su posebne operacije tehnoloskih procesa u pogonima mehanicki obrade. 51. c).

Tako se citav ciklus rada koracajuccg transportera ostvaruje automatski sa cetiri naizmenicna hoda pokretnog rama: podizanje. podizaCi.'Iporfer SI. teret koji se premesta je na nivou poda (poglcdati SI. tj. SI. b). Neophodni su i ureaaji kao sto su: ramovi. radni pritisak vazduha u pnellmatskom sistemu iznosi 0..6 1:. pogoni.Konstantno je postojanje dinamickih opterecenja pogona i nosecih konstrukcija zbog cestih pustanja u pogon. kao i kocenja i zaustavljanja. hod rama transportera.268 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 269 Transportni uredaji Transporter radi na sJedeCi nacm: Transportovani teret postavlja se na prvu poziciju nepokretnog rama. spustanje. SI. 1 ili:ret rem 1 nA oro} \ !"5<:l f8'l f8'l !"5<:l !"5<:l 1'5<"1 Prednost koracajuceg transporter a ogleda se u tome sto je teret lako dostupan. pokretnog rama 6 i nepokretllog rama 7. ukljucuje se pogon i pokretni ram se premesta napred za jedan korak. rolni za vodenje 9 i oslonih rolni 10. potezne poluge 5. pokretni ram se za to vreme nalazi u spustenom polozaju. pokrelni ram se podize podizacima za 20 mm iznad nivoa nepokretnog rama i prihvata teret.(1 Hod nazad :l! ij 5 UPoloZaj 8 mPoloZo' lVPoloZaj 9 10 ~ spuStanjeaJ JB. transporterima ljuljaskarima i sa samoutovarivacima. a vreme ostvarivanja koraka napred sa teretom je saglasno ritmu tehnoloske operacije transporta materijala. nernogucnosti kontinuiranog neprekidnog kretanja. 8.. radni hod napred.49 MPa.12. transDortera iznosi 3. valjkastim transporterirna. Ncdostatak ovih transportera oglcda se u ogranicenoj konfiguraciji trase (transporter se moze izraditi sarno kao pravolinijski). S9x500 ::29500 2 ~ f .. 8. konstrukcija transporlera je relativno jednostavna zbog malog broja obrtnih parova elemenata. Kada se teret premesti na sledecu radnu poziciju. O~I .ostvaruje se stabilan polozaj transportovanog tcreta na nepokretnom ramu.11 ~ ~ 11 Koracuju6' Iran. Ukupna nosivost transportera iznosi 12 t.12). a koji se sastoji iz: pneumatskog cilindra za podizanje 1 sa leZajima 2 i polugama za podizanje 3 i 11. Kada je transporter ispunjen u potpunosti teretima. 8. pokretni ram premesta terete duz svih radnih pozicija za jedan korak napred. Zatim se pokretni ram spusta i teret postavlja na nepokretni ram. Na SI.13 KonsfrukrUa koraL'Cajuc'eg fraJ1Sporfera sa pneu!71afskim pogonom . 8. za rastojanje izmeau pokretnih pozicija. 8.8.12. odnosno korak tereta iznosi 500 mm. b. obezbedujllCi tako automatski pretovar tereta sa jednog transportnog ureciaja nadrugi. Transporter radi prema prethodno opisanom principu (poglcdati Sl. a ukuDna mas\l.13 prikazan je koracajllCi transporter sa pneumatskim pogonom za terete mase do 200 kg. nakon cega se dejstvom pogona ponovo vraca u polazni polozaj. . pneumatskog cilindra za ostvarivanje pogona pomeranja 4. i sup rotan povratni hod. transportovanog tereta 8. U okviru transportnih sistema koracajuCi transporteri lako i efikasno deluju u sprezi sa viseCim.

. Osnovni parametri koracajllCih transportera su: dllzina . budllCi da se hladenje kalupa. a monliraju se iz zasebnih segmenata duzine 3 . koji se sastoji iz nekoliko..cluzine. moguce je transportere projektovati u obliku horizonlalno zatvorenog sistema.. Na gornjem koracajucem transporteru oSlvaruje se npr.. koji Cini sistem transportera vertikalno zatvorene konture kretanja. Medlltim.. nego sistem zasebnih koracajllCih transportera.. 900 t.8. pod pravim uglom. brzina premestanja ram a 1 . donji transporler. pri montazi. pnellmatski iIi hidralllicni. spllsta se pokretan ram i istovremeno se podizu oba podizaca (prvi bez kaillpa. 120 min. horizontalno zatvoren~ konlure kretanja sa kolicima. ct. pri tome se zahvata naliveni kaillp sa prvog podizaca. a drugi bez kalupa) do njihovog donjeg polozaja. masa jedinice duzine transportera 200 .. bojenju iIi susenju odredcnih proizvoda. a ram donjeg transportera lldesno. npr. koji su postavljeni jedan iznad drugog.5 t). poslavljanje i nalivanje topionickih. sirina transportera na nepokretnom ramu 0. a pri zadr'lavaju njegove ukupne lransportne daljine. Zatim se podizni ram gornjeg transportera premdta sa kulupimu za korak levo. ' Podiza6 Sll pneumatski (za transportovanje tereta mase do 1.. mas a transportovanog lereta 0.povratnom hodll ramovi vraeaju na pOlazne poJozaje. Pri pustanjll u pogon podizll se podizni ramovi gomjeg i donjeg transportera sa kalllpima i spustajll se oba podizaea (prvi sa kalupima.4 .q trullsporler zu pre!lo. U gornjem polozaju podizaea menju se transmisija pokretnih ramova... "I" profila)... Pri tome se na prvom podizacu nalazi naliveni kaillp. a na donjem njihovo hladenje. Pagon moze da bude elektromehanicki (krivajno .5 m. poboljsavaju se uslovi rada u livnicama. Kada se dostigne krajnji polo:zaj. Kada nema prelovarnih punktova.5 t).14 Dl'{}etailJi kora(ujic. 3. LITERATURA: [45] . Kada je pogon mehanicki neophodna je llgradnja kocnice.. a drugi podiZe ohladene kalupe. primenjuje se dvoetazni koracajuCi transporter (SI. Dvoetaznim koracajllcim transporterom ostvaruje se znacajna usteda pri obavljanju transporta na proizvodnim povrsinama. talasastim eelicnim [imom. broj radnih pozicija 4 . Ovi transporteri mogu da se primene nc samo za transportovanje livackih kalupa.270 Transporteri sa vodenjem tereta i koracajuCi transporteri 271 Transportni uredaji Da bi se povecao kapacitet transportera primenjenog na skladistu. takt operacija 20 .1 . 700 kg/m.. zavojni..3 . 150 m.. 70.2 Elementi transportera Ramovi su metalne konstrnkcije. a sa drugog podizaca se skida vee ohladeni kalup dizalicom i prenosi do resetke za iSlresanje iz kalupa. a postojanje predajnih uredaja snizava pOllzdanost njihovog rada. naizmcnicno postavljenih u horizontalnoj ravni. lancanih iIi pnellmatskih podizaca. fila Smer kretanja pokretnih ramova strogo se fiksira horizontalnim i verlikalnim valjcima za usmeravanje.5. 6 m.klipnom polugom. 8 min. Tereti se sa jednog transportcra prenose 11a drugi pomoeu pogonjenih valjkastih transportera. SI. takvi transportni sistemi tada sadrze vise uredaja. Ciklus rada dvoelaznog transportera ostvaruje se sa celiri uzastopna hod a mehanizma. Zbog toga u slicnim slucajevima lreba prednost dati jednom transporteru. pri slicnim tehnoloskim uslovima. ostvaruje u zasebnim zatvorenim prostorijama. kako bi se tacno fiksirao' polozaj rama. tada ee jedan transporter biti pouzdaniji. ekscentarski i hidraulicki (za transportovanje tereta mase preko 1.5 MPa. 25 m/min.. Da bi se povecala kolicina proizvodnih jedinica na koracajuCim transporlerima. Gornja povrsina ramova prekriva se rebrastim. sa kojih se oclvode topiola i gasovi. otpome i nesavitljive.14). tako da se pri suprotnom . Sve operacije mehanizma ostvaruju se automatski. livackih kalupa. Sistem radi na sledeCi naein. vreme trajanja kretanja jednog ciklusa 12 s ... pritiska n mrezi do 6. 15 t..{enje lil'(/(kih ka{upm'(J )'erlikalno ::atl'orene kOJ1lure kretullja 8. drllgi sa kalupom). od valjanih celicnih pro- profila. Prvi podizac spusla nalivene kaJupe sa gomjeg na nizi. preko Zllpcaste [etve). jediniea koracajuCih transportera. Sislem transporta sasloji se iz dva obicna koracajuea transportera. 8. a predaje ohladeni kalup na drugi podizae. kao i dva hidraulicna podizaca za premeStanje tereta sa jednog transportera na drugi. vee takode i drugih proizvoda. kada su proizvodne hale ograniccnih gabaritnih dimenzija .. ukllpna nosivost 4 .

Koficasti elevatori primenjuju se za prenosenje rasutih materijala: praskastih. srednjih sekcija 4 i donjeg dela. Kod kosih elevatora neopterecena. kao i industriji masinogradnje (pogona livnica). Plast elevatora sa unutrasnje strane opremljen je uredajem za vodcnje 7 (voaicama). uglja. sa jednim iIi sa dva lanca (neke konstrukcije Sll sa cetiri paralclna lanca).kontinuirano. u kojima se teret u procesu transportovanja oslobada od vode. 82°).pretovarne masine). kao i u preduzeCima razlicilih industrijskih profila proizvodnje.tehnoloske linije. sanduka. bala.1) i kosi (S1. u silosima prehrambenih kombinata itd. buradi. sa automatskim istovarom na etazama velikih biblioteka. Posebnu grupu cine specijalni vertikaini elevatori Ijuljaskari za transportovanje knjiga po spratovima.2). materijala otpornih na plamen i visoku temperaturu.. viljuskasti eleva tori sa Ijuljaskama . stovaristima u magacinima.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Elevatorima se ostvaruje transport rasutih i komadnih tereta duz vertikalnih iIi strmo nagnutih pravaca (60 0 . eleva tori se mogu razvrstati n3: koficaste.. 70 m)... a prema smeru premestanja tereta elevatori mogu biti vertikalni (SI. "stope" 10. koji se sastoji iz gornjeg dela "glave" 6. Vucni element sa koficama pusta se u pogon preko prenosnika 12.2. zrnastih i sitnokomadnih (npr. sa fazonski oblikovanim koficama. Koficasti elevatori se mogu razvrstati na stacionarne i pokretne (ovi drugi se ugraduju na utovarno . Prednost koficastih elevatora ogleda sc u malim gabaritnim merama poprecnog preseka. a takode i eleva tori sa cetiri lanca (pogIcdati glavu 6). Nedostatak ovog transporta ispoljava se u mogucnosti kidanja lanca pri preopterecenju i neophodnom kontinlliranom zasipanjll kofica materijalom. c). peska. Za vertikalno i koso nagnuto transportovanje nekih rasutih i sitnokomadnih tereta primenjuju se elevatori sa dve trake.272 Elevatori sa koficama. Koficasti elevator (S1. viljuskaste i elcvatore ljuljaskare. 9. 9. u proizvodnji gradevinskih materijala. hemikalija. kao i neki viljuskasti eleva tori mogu da podizu i spustaju terete (npr. treseta itd. Koriste se same da se tereti podignu od pocetne do krajnje tacke bez vremenskog razmaka izmedu oplerecenja i rasterecenja. neke transportno . ELEVATORI SA KOFICAMA. puni sc u kofice. Pogonski pokretni deo i obrtni uredaj elevatora nalaze se zatvoreni metalnim plastom. kombinatima za oplemenjivanje rude uglja..). za koji su cvrsto spojeni clementi koji nose teret kofice 2.1 Opste karakteristike i podvrste 9. VILJUSKASTI ELEVATORI I ELEVATORI SA LJULJASKAMA . . 9. . pogonskog 5 i donjeg. zrna. Prema vrsti materijala koji se prenosi..2. Posebne· su konstrukcije eleva tori sa centralnim punjcnjem i praznjenjem. odnosno proces podizanja materijala protice bez prekida . 9. u susarama. 9. kao i u mogucnosti ostvarivanja sirokog kapaciteta transporta (5 . pa se prema tome mogu razvrstati na vertikalne i kose.Ijuljaskari 273 Transportni uredaji Viljuskasti elcvatori (eleva tori Ijuljaskari sIde za prenosenje komadnih teTeta clZakova. pocetno zatezanje ostvaruje se zateznim uredajem 8. cementa. pri oduzimanju vode. a takode i odvojenih . Ljuljaskari.lJULJASKARI iiJ 9. a i b) iii se pridrZava (S1. 50 m 3!h. zatcznog dobosa iii lancanika (zvezde).. Prema vrsti vucnog elementa razlikuju se trakasti i lancani. podize se koficama i prazni na gornjem dobosu (zvezdi) istresanjem materijala iz kofica u prikljucak na gornjem delu e1evalora. Rasuti teret dovodi se ubacivanjem preko prikljucka (naglavka) na donjem delu elevatora.1) sastoji se iz vertikalno spojenog vucnog element a 1. kod kojih je transportovani terel pritisnut izmeau dYe !rake. sa jednog sprata na drugi) sa vremenskim razmakom izmedu opterecenja i rastcrecenja. npr. metalurgiji. mogucnosti dostiz3nja znatnih visina pri podizanju tereta (60 . vucni element se obavija preko gornjeg. 92. Prenosnik je opremljen ustavljacem 11 za sprecavanje krelanja pogonskih delova u suprotnom smeru. pa i vise). a prethodno. brasna.. laka grana slobodno visi (S1. u hemijskoj industriji.zasebnih elemenata na skladistima.2 Koficasti eleva tori 9.

4 .3....9.. postavljenim tako da izmedu dye uzastopne kofice postoji izvesno rastojanje iii kofice mogu biti sastavljene (S1.3. S1. bocni polozaj prikazan jc na S1.5 mis. 9. optereeena grana se krece preko oslonih valjaka 1.2. kao i u silo sima . dok je centralni polozaj na S1.3.sa dj'{j Janca.sa praznjenjem kofica uglavnom pod dejstvom sile tezine tereta.A:! ~u 0 0) {} b) SI. kada su postavljene tik iedna uz drugu. b). Da Ii ce kot'ice biti razmaknute iii vezane jedna uz drugu za vucni element zavisi uglavnom od karakteristika materiiala koji se transportuje. Centralni polozaj jc moguc samo kod elevatora sa dva lanca (retko se primenjuje). ti.. d. Leyak za praznjenje elevatora moze zauzimati bocni iii centralni polozaj. b). '. kao i od naCina punjenja i praznjenja kofica. a).. c) po kojima se krecu cianci lanca iii njihovi valjCici (najcesCi slucaj)."'-" Sheme koso· nagnutih ele\'QfOra sa :bijcnim rasporedom kafica: a _ trakasli. 2. kada se povratna grana SI.. 9. Brzina dizanja kofiea elevatora je u granicama 0..274 Elevatori sa koficama. 9. Kod specijalnih koficastih elevatora (beskrajni koficasti elevatori) za vertikalni transport zma i brasna u mlinovima i prehrambenim kombinatima.9. b i e.Ijuljaskari 275 Transportni uredaji B 5 Prema naCinu punjenja i praznjenja koficasti eleva tori se mogu razvrstati na brzohodne kod kojih se praznjenje ostvaruje pod dejstvom eentrifugalne sile i sporohodne . a.1 Vertikall1i ko/hYasti elel'afor pridr:a\'G Kod koso nagnutih koficastih elevatora radna. opterecena grana krece preko oslo nih rolniea (valjaka. Prema poloZaju kofica na vucnom elemenlu razlikuju se elevatori sa razmaknutim polozajem kofica (SI. c . a kod lancanih elevatora duz vodka 2 (SI.2 M" c) ~ . b ~ la!1(:ani kod koga po)'ratna grana slobodllO visi. 9. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .3. postoje konstrukcije lancanih elevatora kod kojih se radna.2. 9. 9. Kofica se vezuje svojom zadnjom stranom za traku.

prasinasti ugalj. plitkim ikoficama tip a P LO I koficama I I 1. Rastojanjc izmeau kofica kod brzohodnih elevatora usvaja se tako da istreseni materijaI iz prethodne kofice ne dospeva pred naiJazecu koficu.. pra:!nje!lje pod dejs/\'o/}/ cenlriluJ!. Transportovani materijal prosipa se direktno u levak za praznjenje koji se nalazi na plastu elevatora. zrnasti i sitnokomadni rasuti materijaIi. ruda.:(Jhl'(ltD!~iem malerija/a.pUlljelljf! :asipol/jcm kojica. iIi punjenjem kofica materijalom (Sl. d) i usmereno gravitaciono (Sl. c. kako ne bi dosJo do prosipanja materijaIa izmeclu dye uzastopne koficc. a koje se kreeu u granieama 0. .. koja nastaje nakon prelaza kofica preko dobosa iii zvezde. b).a/lle sile..3 . sa zbijenim. pri transportovanjl1 materijala koji sc lako sipaju. sa razdvojenim.2 . krupni ugalj itd. Zahvatanje materijala koficama krupnokomadnih i Praznjenje kofica moze biti centrifugalno (Sl.LD iLancani brzohodni. a). praznjcnja kofica Vrste vertikalnih koficastih cievatora za transport rasutih materijala -. 63 6. 9.2 NaCini punjenja abrazivnih ostvaruje se ncposrednim nasipanjem materijala u kofice..~.3. sa zbijcnim.~-. zrno.0 mis. praznjenja i pol{)fc~iCl koj7ca efel'arora punjenje . 100 1... 9.d~ojel1im. 9. ostrouglim ikoficama tip a 0 I . praskasti. 4. 100 !Trakasti brzohodnl sa razdvojenim.3 .1 Nacin prazr.. Punjenje kofica ostvaruje se iIi zahvatanjem materijala iz nizih delova piasta eIevatora (Sl. Pri centrifugalnom praznjenju kofica istovar se ostvaruje uglavnom pod dejstvom centrifugalne sile. 320 0) b) d) SI.). TabJica 9. . a njihova maksimaIna brzina dizanja kofica iznosi do 4. zemIja. strugotina. cement. Da bi se obezbedio uslov eentrifugalnog praznjenja i iskljuCila mogl1enost prosipanja materijala neophodno je da sc praviIno odredi broj obrta pogonskog dobosa. Centrifl1galno praznjenje primenjuje se kod brzohodnih (prvenstveno trakastih. !J . praznjenje .3. posto se pri vecim brzinama dizanja ostvaruje sIabijc punjenje i prazlljenje materijala iz kofica.276 Elevatori sa koficama..0 m/s. pri tome se smanjuje brzina dizanja kofica (nije veea od 1.3 Sheme punjenja.8 . dubokim · I . dnbokim Ikoficama tipa D TP ~1Trakasti bzohod~i--. pesak.Ijuljaskari 277 Transportni uredaji za zito.6 . pri transportovanju suvih. 9. sa zbijenim. Prakticno se kofice pune zahvatanjem materijala (kod trakastih i lallcanih elevatora sa rastavljenim rasporedom kofica). :k oflcama tiP a D LP Lancani brzohodni sa razdvojenim. 9. 63 6. oblim ikoficama tipa OK I iGravitacioni I 40 . pa cak moze doCi i do kidanja vucnog elementa.. praskastih i prasinastih materijala..ienja ko lea Centrifugalni Centrifugalni Gravitacioni ~ felcvaTip :." 4. a reae lancanih) elevatora sa razdvojenim rasporedom kofka.-. c .) tesko se zahvataju koficama jer se zbog veCih otpora mogu pokidati kofice.2 . tora TD f-------- NAZIV Kapacitet Q m 3Jh 3.. kao i polozaj levka za praznjenje elevatora na gornjem delu plasta. fosforno brasno itd. viljuskasti elevatori sa ljuljaskama . pUtkim ikoficama tipa P TO ITrakasti sporohodni. b)...9. drobljeni uga\j. Primena ovakvog nacina moguea je sarno pri neprckidnom razmestaju kofica jedne do druge.0 m/s. postoje specificne konstruktivne osobenosti.0 m/s). 9.slobodnim padom. treset kopan glodacem.6 . sIobodno gravitaciono (Sl. sitnokomadnih rasutih materijaIa (npr. Brzina dizanja kofica eIevatora obicno iznosi 1. a).3. 500 t/h zma i visine dizanja do 60 m).40 ICentrifugalni 1-"-"- ..pra:njenje s/o/Jo(/nim pm/om: d cenlra{110 prailljenje ff!afenjala <' (j Krupnokomadni i abrazivni materijali (sIjunak.3.Lancani sporohodni.40 Centrifugalni 3.2.0 ... a kapaciteta su 5 .3.:. kao sto su: prasinasti. . odnosno zahvatanjem koje ne prouzrokuje znacajne otpore i koji bi se poveeavali pri poveeanju brzine dizanja kofica. ostrouglim tipa 0 IGravitacioni I LOK 'Lancani sporohodni.

rastojanje od tdista A malerijala u kofici do centra dobosa 0.5. tj. 9. rastojanje pola hI' zavisi sarno od broja obrta dobosa. m. koksa itd). teskih. kada se pol nalazi unutar kruznice (SI. obostrano konzolno vezivanje kofica sa !eve i desne strane lanca) za bocne zidove. ra nastaje kombinovani . prosLlli materijal krece se tako duz bocnog zida prethodne kofice i dospeva u levak za praznjenje elevatora. 9.4) . Medutim. koja se naziva polom.5. karakter praznjenja kofiea odreden je rastojanjem pola i radijusom dobosa: F r gde su: m . b). veliCina centrifugalne sile znatno veca od sile tezine.masa tereta u kofici.3. 9.6 . vlaznc soli.4 i 9. 9.: ugljcnc prasinc.4. Osnovni kriterijumi karaktera praznjenja koJica. c). a takode i krtih materijala (treseta.8 mIs. to se on nalazi sarno pod dejstvom gravitacione sile P = mg (S1. c) odlikuje se naknadnim otklonom kofica. lake grane moguc je samo kod specijalnih konstrukcija.brzina kretanja centra tezista tereta u kofici. U litereturi se pokazuje da je pri hI' ::. a cianci lanca zadrzavajn centralni polozaj u odnosu na uzduznu osu elevatora.4. 0.). a). Vo . Medutim. drvenog uglja. Ovakav naGin praznjenja primenjuje se kod sporohodnih elevatora. Ovakav oblik prazlljenja primenjuje 5e kocl vlaznih. Praznjenje se ostvaruje smanjenjem brzine dizanja kofica (0. Rastojanje hI' od tacke B do centra dobosa 0 naziva se rastojanjem pola. Kada je rd < hI' ::.2) odakle je raslojanje pola hp =L 2 Vo 2 (9.3.1) centar dobosa i bilo pri kome polozaju kofica vektor R presecace vertikalnu osu u istoj tacki B. 9. Shodno tome.a tako i ubrzanog habanja lanca i vodica sina. ovakav vid praznjenja kofica dovodi do znatnih dopunskih otpora. 1z slicnosli trouglova ABO i ABC dobija 5e da je: (9. Kocl vertikalnih elevatora sloboclno gravilaciollo praznjcnje obczbcdujc sc otklonom lakc. krupnokomadnih ugljeva itd. zbijenim rasporedom kofica. mokrih i pahuljastih materijala. b) karakteristican je kod vertikalnih i kosih elevatora (trakasti i lane ani) sa neprekidnim. nastaje gravitaciono praznjenje (samopraznjenje) kofice preko zadnje (blize dobosu) ivice.dobija se da je (9. raznih hemikalija. neoplereccnc granc sa clopunske usmeravajucc zvczde. abrazivnih i delimicno kofica 0. d).mesoviti naGin praznjenja (centrifugalni i gravitacioni. Uredaj za samopraznjenje (SI. min-1. proCi ce kroz . strugotine itd. pa se tako ponekad i kofiee vertikalnog e1cvatora prazne. (9. Prema tome. kg. Kada je hI' > ra. Povecanjern broja obrta smanjuje se rastojanje pola i centrifugalna sila se povecava U odnosu na silu tezine. sa centralnim unutrasnjim praznjenjem kofiea (pogJedati S1.3.278 Elevatori sa koficama.8 m/s). okrene se kruzno oko ose dobosa i lada se ostvaruje dejstvo centrifugalne sile (9.ucestanost obrtanja dobosa. kada se pol nalazi izvan kruznice koja prolazi kroz spoljasnju ivieu kofice (SI. tj. a). sa bocnim vezivanjem razdvojcnih iii zbijenih kofica uz vucne lancc. r p tj. Rezultanta R sila P i F pri obrlanju kofice promenljive je veiiGine i smera. Kod elevatora sa jcdllim lancem takav otklon neopterecene. penjuce grane vertikalnog elevatora do nailaska na gornji dobos dizu se vertikalno i pravolinijski i kako je transportovani materijal u kofid. c i 9.3) gde je n . kada 5e kofice clvoredno. r . pri transporlovanju komadnih. sve cestice materijala krecu se u kofici ka njenom spoljnom zidu i ostvaruje se centrifugalno praznjenje kofke. ako se produzi veklor rezultante do preseka sa vertikalom.. balerije valjaka (rede) iIi sina za usmeravanje koji se montiraju kod elevatora sa dva lanca.). m/s.. sljake. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama -Ijuljaskari 279 Transportni ureaaji Slobodno gravitaciono praznjenje (S1. Zbog silnjenja transporlovanog materijala opada kvalitet ovakog oblika transporta.radijus okretanja kofice. konzolno vezuju (paralelnim nizom. Kod kosih elevatora 5e sloboclno samopraznjenje ostvaruje kosim polozajem samog elevatora. kada su brzine dizanja 0. S1. Kofice opterecene. Kada kofica sa vucnim elementom naide na dobos.5.4 abrazivnih materijala (sljunka. Siobodno samopraznjcnjc ostvaruju specijalni elevatori sa dva lanca. Prelaskom preko gornjeg dobosa materijal se prosipa iz kofiee pod dejstvom gravitacione sile na zadnji zid prethodne kofice. 9.2) Zamenom vrednosti Vo = TCrn 30 . koji se lako sipaju (npr. rude. cime se obezbeduje slobodno praznjenje materijala pod dejstvom sile tezine. 9. u slucaju da se gornji deo konstrukcije izvodi koso. sila tezine je vehka u odnosu na centrifugalnu silu.

Postavljanjem levka za praznjenje iskljucuje se.. 0. rnogucnost prosipanja cestica materijala na laku. kao i brzine klizanja Vk. hp>1Q S. a). PoJozaj levka za praznjenje materijaJa oclreden je uglom praznjenja ~.. Obrtanjem kofice sa materijalom preko gornjeg dobosa na cesticu materijala koja se premcsta koficom deluje sila tdine.9) Putanja matcl'ijala pri prosipanju iz kofiec.gravitacionim) praznjenjem usvaja se da je ~ = 30~ .4. Nakon izbacivanja iz kofice cestica se krece po paraboli.286) /. 1.306 .2) dobija se da je: . te se tako iskljucuju udari cestica o zid plasta.6. prouzrokovana Koriolisovim ubrzanjem i relativnim ubrzanjem usled klizanja cestice po rubu kofice.. 9. Na taj 11a6n se karakter praznjenja kofica elevatora ne odreduje preko njihovih apsolutnih vrednosti brzina dizanja.0. H.204v 2 (9. O. Pocetak njenog izbacivanja zavisi od nacina praznjenja kofica. kao i suvisno drobljenje i sitnjenje cestica i stvaranje prasine. srednje obimne brzine dobosa (elevatori srednjih vrednosti brzina kretanja) B = 1. Kod clevatora sa centrifugalnim i kombinovanim (centrifugalno .6) .'el1}u . (9. DJ?:.c: _ P Kod elevatora sa ccntrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) praznjcnjcm kofiea kojc se ostvaruje prcko unutrasnjeg zida kofice. Pravilno konstrkuktivno izvodenje spoljnog oblika plasta doprinosi da sve izbacene cestice materijala budu usrnerene ka levku za praznjenje. suprotnu granu elevatora.9. 45°. D d 2Bv g S. projektuje se i kontura gornjeg dela plasta glave elevatora.4 Shema ()dretlil'aJ~ia rastojonja pola SI. c .za brzohodne eleva tore sa centrifugalnim i gravitacionim (kombinovanim) nacinom praznjenja B = 1..280 Elevatori sa koficama. DJ = (0.5) 2 B gde je v obimna brzina dobosa elevatora.612) }.za elevatore sa cen'trifugalnim naCinom praznjenja i sa velikim obimnim brzinama (9. pri vecoj brzini i vecem precniku dobosa moze se ostvariti gravitacioni naCin praznjenja elevatora.n:eeB preporucuje sledeCi odnos izmedu precnika dobosa (iIi podeonog precnika zvezde) Dd (m) i brzine vucnog element a v (m/s).1.grGl'itadnnog. .3 DJ= (0. vee n3 osnovu odnosa izmedu brzine i precnika dobosa.... Apsolutna brzina materijala Va odreduje se u obliku geometrijskog zbira obimne brzine v = ffira i brzine klizanja Vk (pogledati Sl.6v _ (9.6.. Centrifugalno praznjenje kofica elevatora maze se osigurati kada obimna brzina dobosa elevatora nije velika i kada je mali precnik clobosa i.9. centrifugalna sila i sila inercije. b) kretanje cestice u kofiei zapoCinje nakon z<lokretanja kofice za ugao ~o = 15° . ReSavanjem jcdnacine kretanja cestice materijala omogucava se oclredivanje njenog puta.6. Pri centrifugalnom nacinu praznjcnja kofica (Sl. Saglasno putanji kretanja ccstica materijala. nasuprot tome.<l?a. o '" 'r (9.5 a SUe ko}e deluiu pri raslere.kornbil/O\'ot/og nac:inu pra:njenja Kod sprorohodih elevatora sa gravitacionim ~raznjenjem je B >3. 30° Priblizna trajektorija kretanja cestice materijala pri centrifugalnom i griwitacionom naCinu praznjenja kofiea prikazana je na Sl..205 ..ljuljaskari 281 Transportni uredaji 1z izraza (9. m/s. 0.8) D b} c) SI.pra:niel1ju ko/iea: prHikom cenfrifugalnog. za razlicite naCine praznjenja kofica: . viljuskasti elevatori sa ljuljaskama .5 . b .7) R ~ _.K. hp<''a F R ~8 . 9. 9..

a).ljuljaskari 283 Transportni uredaji 9. 9. slabije sipaju. zrnastih i sitnokomadnih rasutih matcrijaia... kao i kofice oblika trapeza. pri siobodnol11. sa boeno nagnutim ivicama ostrih uglova (Sl.. sto doprinosi boljel11 praznjenju. njegovih fizickih svojstava. suma pri grovitaciotlom prulnjenju .IsIO.stopnlh polozaja kofica (1 .tri kofice koje nemaju zatvoreno dno. Odredena iskustva vezana za primenu razdvojenih kofica koje sou naizmenicno postavljene duz sekcije.vanjan.'::. c) i sa zaobljenim dnom (Sl.!fF-1 --"f:~1'~ 'I I LOX. odnosno vrste kofica elevatora llsvajajll se u zavisnosti od oblika transportovanog matcrijala. sirina B. lalog kreca itd). l'ezil!anja dubokih kojTca Z(I fraku iii lanae Plitke kofice CSl. c . 9. 9. 9. prijanjanja cestica materijala za dno. Konstrukcijc. duzina L i visina H. y flo \ Bt . b) su ostrih ivica prednjeg ruba i male su dllbine. Postojanje cilindricnog dna kod dubokih i plitkih kofica takode doprinosi njihovom boljel11 praznjenju i smanjenju mogucnosti lepljcnja.2.a!nih eiel'alora i njihopo vezivanje za vu{ni element: J .7.7.7. 9. 9.. a takode primena odredenih kofica zavisi od naCina njihovog punjenja.7. kao i drugi tipovi kofiea speeijalnih kon5trukcija.6 Shema zu odredivill1je tfajektotije prosipanog materijala iz koJic-a: a . zemlja. za prasinaste materijaIe...prijanjanja svojih cestica i osigu- Sf.shema s/aganja brzino cestica materijala.. IJ .. kao i zaprcmina koficc. b ~ Itujektorija ('tesfice pri cenlri/ugalnom prazlljenju za vi§e u. ovi parametri 5C konstruktivno usvajaju. 4 . olklonol11 lake. Na sekciji sa dYe . sa zaobljcnim . 2 .projil plas'ta eleva/ora). Na vertikalnoj putanji u koficama koje su bez dna l11aterijal se zadrzava silom unutrasnjeg vezivanja . d). koji se lako sipaju. X t1 ~ ~. a.'I . za povecane zapreminc materijala. varijanta 3). sa dnom.cilindricnim dnom.Ijpral'ljena krlvo..3 Elementi e1evatora Kujice. a primenjllju se i sa zaobljenim dnom. plitke (Sl. kao i materijala koji se lako sabijaju.--O_-1-.. primenjuju 5e za suve malerijale. na kraju je vezana kofica sa kompaktnim dnom itd. zrnaste.. • ---t--Sf. Kod kosih elevatora prvenslveno 5U nasle primenll kofice boeno nagnlltih ivica. (j) il!- . silan ugalj itd). odnosno praznjenja...7.7." 8 '=100+150 TO ! ([) 0-1. 9.282 Elevatori sa koficama. rasute malerijale (npr. Tako se primenjujll kofiee oblika trapeza za povecane zapremine. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama . neoplerecene grane. ostrih llglova. gravilacionol11 praznjenju. Vezivanjem dubokih kofica za bocne ivice sa dva lanca (Sl. zrnaste i sitnokomadne. kao i bez dna. 9. a) imajll blago nagnllti rub prednje ivice i povecane su dubine. II a) S-IOD+ISO TP I LP-1~ iI!- i ! t " b) X~ll Dllboke kofice (Sl. pesak.7. prasinastih.praznjenja kofica prilikom transporta materijala koji se siabo sipaju. b). OSllovni parametri kofiee su geometrijske dimCllZijc. postoje sa ciljem obezbedenja boljeg rasterecenja ... cad.. 9.. te se zbog toga primcnjuju za transport vlainih materijala.7 ! 0) Shema kofTca verli/. W c) . dubokim koficama mogu se transporlovati i neki rasllti materijali koji se prema fizickim svojstvima slahije sipaju (npr. Kod verlikalnih konslrukcija elevatora predvidaju se cetiri tip a kofisa ito: duboke (Sl.

primenjuju se gumeni umetci (SL 9.0 148. a do ostvarene tvrdoce oel HRC 55 .9. 9. staklcna vlakna) i od gume. takode i matcrijala u hemijskoj industriji koji prouzrokllju dejstvo korozije metala.65 1. sa ccntrifugalnim I kombinovanim pr'aznjenjem naisli su na siroku primenu pri transportovanju prasinastih materijala.66 rnm I Imina i.6 . Kod eleva" tora kojim se transportuje mokar materijal. te nije potebno uzcti u obzir naknadno slabljenje preseka..0 28.0 24. Plitkc kofice tipa P kotica drugi rcd tk Kornk zbije· nih kot'ica Ostrih uglova tipa 0 Zuobljenc lipa OK .zicane. Lanci okruglih karika su otvorenog zgloba i prisustvo abrazivnih materijala ne sprecava pokretljivost njihovih zglobova (nema zadrzavanja cestica mnterijaia u njima) ali materijali prouzrokujll znatno haballje ovih lanaea. prasinastih.6 T 500 630 I 400 ·"ffi 14. Ako se pri vczivanju trake i kofiea koriste metalni elementi (koeficijent cvrstocc spoja iznosi ksp 0. 0. II ' Sirina kuticc B I Sirin" trake B.4 5. Vucni element. kako gJava vijka ne bi omelaJa prelaz trake preko dobosa. istoga tipa.17 1.2 6. kofiee se izradujll sa rupama za odvod vode. zrnastih.. Gumeno zicane trake primenjuju se kod elevatora veCih visina. pre svega sa caurama i rolnieama. Primena plocastih lanaea. Kofiee se vezuju za traku vijcima sa speeijalnom glavom (SL 9.0 3. a) ili su umetei vulkanizovani.0 4.2 izmedu zadnjeg zida koficC' i trake. a prilikom praznjenja osigurano je potpuno rasterecenje praznjenje materijala.. 630 mm.5 I I ! 1.5 0. Da bi sc sprecilo brzo habanje na prednjoj ivici (zahvalajllcoj) kofiee se zavaruju iii se zakivanjem pricvrscuju umetci od tvrdog celika. Da bi se iskljucilo nagomilavanje cestica materijala .2 U inostranoj literaturi navodi se primena kofiea sirinc do 1600 mm.~ 1. pri tome je traka od valjane zice. abrazivnih matcrijala. 150 mm vece dimenzije od kofice.0 8.2 0.0 120 118.' I zapreI"ft" • 11m il/b. kod standardnih plocastih lanaca mogllca su zacepljcnja sarnirnih zglobova i t3ko gubljenjc savitljivosti i pok" relljivosli.8 18. c) primcnjuju se kod sporohodnih Janeanih elevatora za transportovanje rasutih materijala (iste: vrste).8 6.8) Tablica 9. vezuju se sa dva vucna lanca za zadnjll iii bocnn stranu (St. Duboke i plitke kofice primenjuju se sarno kod elevatora sa razdvojenim ras" poredom kofiea. Kao vucni element elevatora sa kofieama primenjuje se traka iIi lanae (jedan iIi dva).5 10.0 7.1 i ~ 125 160 200 250 320 400 500 650 800 1000 200 150 320 320 400 315 400 500 600 400 500 500 630 630 .9. Sirina trake mora biti za 25 ". a kofice sirine 320 mm i veeih sirin3...35 0.0 4. kao i sa valjcima (poslednji se prvenstveno koriste kod kosih clevatora sa podrzavanom granom) od" nosi se nn lancc koraka ioo ".4 2. broj umetaka trake odreduje se proracunom vuce. Da bi se iskljucilo povecanje zazora izmcQu valjka i caure Ianca (zazor iznosi 0.30 2..1 0.5 5.m.284 Elevatori sa koficama. ponekad se izlivaju iii su od livenog gvoZda.0 4.9. 9. 6 mm. I 0. Primenjuju se trake trakastih transportcra koje su protkane gu" morn ili su gllmeno . Kod kofica sa bocnim usmercnjem bilo koga tipa primenjujc se samozbijeni raspored kofica na traei iii lancu. time se povecava povrsinska tvrdoca rolniea i sllpljih CelLlra u granieama ERC 58 ". io.8.4 0. c). Takode se koristc cleva tori sa zglobnim clancima. Osnovni parametri kofica (prema Sl. Da bi se ostvarilo pouzdano pricvrscivanjc kofiea.06 " u 2. a mogu biti izradene kovanjem u kovackim kalupima. kao sto je navedeno II glavi 3.0 70 60.7 4.6 mm) ovi elemenli se podvrgavaju nitrocementaeiji.8 11.8.7. 9.3 2. Da bi se smanjilo habanje primenjuje se povrsinska termicka obrada karika lanca na dubini od 2 mm.1 iu/ t" lin. sa sirokim koficam3.87 3. Traka se proracunava na isti nacin kao i traka lrakastih transportera (pogledati glavu 3) ali se uzima u obzir slabljenje trake zbog postojanja olvora u traci za vezivanje kofica vijeim3 za traku. na zadnjem zidu kofice su na mestu naleganja trake sa glavom vijka upustene. Veza kofiee sa lancem ostvaruje se preko ugaonih ili fazonskib: e1emenata Cianaka. a).0 6.8. koje su termicki obraiiene.75 1. mma in. b).6 19. vijcima ili zakivcima.4 160 200 200 250 320 0. mogu hiti zavarene iii presovane.0 16. Za sirillu kofice do 250 111m primcnjuje sc jed.8 8A 10.upre· mlnH mm mm Zuprcmina i". 62.3 12 16. Elevatori sa 13!leima okruglih karika. na traei mora biti najmanje cetiri otvora za vczivanje. a primenjuju se za prenosenje materijala visokc temperature. kao i komadnih tereta. odnosno slepljcni sa koficom (SL 9.. Izraduju se od celicnog lima debljinc 1 . h) iIi trakom (Sl.1 !lmapremina in..24 0. Osnovni parametri kofiea dati su u tablici 9.m vucni lanae sa centraillim nacinom pricvrscivanja zadlljeg zida kofice (St 9.0 12. tako sto se naknadno karike jos i telmicki obraduju. 60. a koji je oslabljcn zbog vezivanja kofiea. a karikc lanca mogu se izraditi zavarivanjem od okruglog cclicnog materijala precnika 16 ".1 zaprc- illft" llmprcmina i"..2 0.4 tada bi sc proracunom dobio spoj jednake cvrstoce duz poprecnog preseka.. polazcCi od cvrstoce" trake.0 187 235 I I 630 i Kofiee sa bocnim usmerenjem i ostrollgIim dnom (SL 9. I (za trakaste elevatofc) j prvi red 125 160 200 250 300 370 450 550 700 mm Korl1k rUldvojenih Dubokc kotkc tipa I) J I Kunce sa bocnim usmercnt~~~. takode se kofice izraduju i od plasticnih masa (vlaknastih masa. I 0.2 26.4 . Pri transportovanju prasinastih i zrnastih. c). viljuskasti elevatori sa ljuljaskama -ljuljaskari 285 Transportni uredaji rava se kofieom sa kompaktnim dnom. 1zbor tipa lanea (plocasti iIi sa karikama od okTuglog celika) uslovljen je uglavnom karakteristikama materijala koji se prenosi. 28 nun.

c :. za transport prasinastih. Kod elevatora tezega tipa u svojstvu ustavljaca takode se koristi i elektromagnetna kocnica. visinom dizanja i karakteristikama transportovanog materijala.reduktori. a pogonski sklopovi sa obodnim vencem imaju glatko oblikovani ileb iii se primenjuje lancanik (zvezda) sa umetnlltim zubima. izmedu elektromotora i ulaznog vratila reduktora..10). 9. nakon zaustavljanja elevatora. praskastih i sitnonasipnih materijala.0 VezlI'uJlje ko/ica: rraku... mm. Traka protkana gumom u odnosu na lanac primenjuje se za vece brzine jer se manje haba pri transportovanju abrazivnih malerijala ali je manje vucne sile. Pagan.8 a . Pogon elevatora prcnosi se preko reduktora. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -Ijul. Pogonska grupa se montira na gornjem delu elevatora. 9. '" (9. Tako ustavljaci mogu da budu besumni zaporni i zaustavljaCi sa valjcima. Izbor tipa zateznog uredaja zavisi od tipa zateznog elementa i pogona.(l11je kojlce zo fraka cJ Kod trakastih elevatora prccnik pogonskog dobosa Dd odreduje se u zavisnosti od naCina prilZnjenja kofica. Kod lancanih elevatora za vece visine dizanja materijala pogonska grupa se postavlja na srednjem delu (po visini). Zbog toga se ovakve lrake primenjuju prvenstveno kod brzohodnih elevatora. Saglasno slandardnom nizu brojeva. Primena trake od gumirane zice dozvoljava znatno povecanje vucne sile. 800. Sf. 1000 mm. Za male SIlage (do 10 kW) koriste se mota . kao i ma- Zatezni uredaj se ugraduje na vratilo donjeg dobosa (iii zvezde) i vezuje se za bocne zidove stope elevatora.11) iIi preko poluga. Premestanje abrazivnih malerijala ostvaruje se. . Kako trakasti. pogledati izraze (9. 20 zuba. 320. Izbor trake iii lanca elevatora uslovljen je kapacitetom elevatora. kada su znatne vi sine dizanja materijala. Da bi se sprcCilo kret3nje vucnog elementa u suprotnom smeru zajedno sa koficama.iaskari 287 Transportni uredaji terijala srednje gustine i zbijenosti. Dobosi kao po pravilu imaju frikcionu oblogu. trakastim elevalorom posto se lanci u dodiru sa transportovanim abrazivnim materijalom brzo habaju. a koji moze neposredno da deluje na vratilo zateznog dobosa iii zvezde (SI. b ZL/jedan la/loc. Zalezni dobos (zvezda) obicno je istog precnika kao i pogonski dobos (zvezda). 400. montira se hidraulicna spojnica. kao i povecanje visine elevatora. 500.. ako je moguce. Elevatori sa lancima od okruglih karika kao zatezni uredaj koriste teg. Kod trakastih elevatora zatezni dobos izraduje se sa resetkastim obodom vencem. U plastu glave elevatora izraduje se otvor sa hermelickim vratima za osmatranje i obavljanje remonla. za premestanje tdih komada.6).9 Vezi). a takode i materijala visokih temperatura. 150)7. Primenjuju sc: zavojni (S1. 630.9). Kod elevatora sa lancem od okruglih karika primenjuje se frikcioni pogon. Zatezni uredaj. kod novijih konstrukcija. Hod zateznog uredaja moze biti u granicama 200 . a ugraduju se na vratilu pogonskog dobosa (zvezde) iIi se ugraduju na elasticnoj spojnici. 500 mm. opruzno . Cije prenosenje gumenim trakama nije dozvoljeno zbog stanja i vrste transportovanog materijala. 9. Lanci se prvenstveno primenjuju za vece kapacitete. precnici se usvajaju iz sledeceg niza: 250.zavojni iii uredaj za zatezanje tegom. pogon je opremljen llstavljackim uredajem.a dl'(J /anca oj b) Sf. a takode je manja sila pricvrsCivanja koLice za traku. Ciji se precnik usvaja iz niza normalnih precnika dobosa odnosno lancanika. tako i lancani elevatori izraduju se sa razdvojcnim iii zbijenim rasporedom kofica. j(ako bi se sa njega odstranio zalepljeni materijal koji se transportuje. Izmedu motora i reduktora. tako da je obicno Dd = (125 ...286 Elevatori sa koficama. kao i od visine elevatora. 9. a koji ne prouzrokuju vece otpore prilikom punjenja kofica zahvatanjem materijala. Kod elevatora sa plocastim lancima pogonska zvezda treba da sadrii 5 . Vratilo pogonskog dobosa iii zvezde je ule:tisteno preko podesljivih kotrljajnih ldaja. a povecava se sa po"vecanjem broja llmetaka u traei i.

Za opsluzivanje i remont. da eleva tori sa zbijenim koficama. na zadnje do bose (iii zvezde) elevatora ugractuju se releji brzina. na nizem delu plasta .9. i sirine B (St.. 3. Visina sekcije iznosi 2 . m/s . . Na srednjim sekcijama plasta elevatora ugractuje se urectaj za usmeravanje kretanja pokretnih delova (S1. Niski levak I I za purlienje I I I I I Odreaivanje parametara. za duboke i plitke razmaknuto postavljene je tk == (2. a zbog veceg odnosa fa / tk. Plast konstrukcije elevatora sastoji se iz cvrstog kostura koji mozeda prihvati staticka i dinamicka opterecenja.4 Proracun elevatora . pri tonie je H .5 .. Visoki levak za punjet'/ie 9.koeficijent ispune kofice (pogledati tablicu 9.ijuljaskari 289 Transportni uredaji Plast (oklop). Nizi deo plasta"stopa" elevatora moze da bude sa visokim iIi niskim polozajem urectaja za punjenje kofica elevatora (pogledati S1.1).gustina materijala. odnosno kidanja trake (Ianca) .2. nalaze se otvori sa hermetickim vratima.. a kod hermaticnih veza primenjuju se zakivci.. primenjuju se specijalni zastitni uredaji ito: kod elevatora sa lancem hvataCi lanca. kako ne bi ispali u slucaju eventualnog.. pod uglom od 45° i primenjuju se za suve materijale koji se dobro sipaju. Srednja sekcija 'plasta elevatora izraduje se od celicnog lima debljine 2 .5 m.12) sledi. Visoki urectaj "kljun" je sa dnom pod uglom od 60° prema horizontali. iznenadnog kidanja lanca iii trake. . usvaja se prema katalogu proizvoaaca. 1z zavisnosti zapremine na duzini jednog koraka standardnih kofica.to je srednja sekcija ojacana ugaonim profilima u poduznom pravcu i po poprecnom preseku. 9.visina kofica.3) i zadatog kapaciteta Q.korak kofica."stope".zafe:ni urectaj l'ertikalnog koj'icustng elew/{ora gde su: ia .3. koji u slucaju cepanja.1O Niii den plaJfa i 7. t/m 3. Tip elevatora i oblik kofica biraju se u zavisnosti od karakteristika transportovanog materijala (tabJica 9. Uredaj za zastilu.. v . veza sekcija ostvaruje se vijcima.1). 4 mm.pogledati tablicu 9.vucnog element a iskyucuju rad pogonskog elektromotora elevatora. Kod elevator a sa lancem..10) I I I I I t..brzina kretanja trake iIi lanea. primenjuje se pri transportovanju vlaznih materijala koji se slabije sipaju. Kapacitel koficaslog elevatora odredllje se prema zapremina no duzini jednog koraka (11m): (9. 9.(I\'ojno . 9. 1 (pogledati tablicu 9.10). tk .korisna geometrijska zapremina kofice. viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama . kod kofica sa bocno usmerenim stranama.0) H. 2. 'V .288 Elevatori sa koficama. korak kofica mora' da bude deljiv sa jednim iii dva koraka lanea. a ukrucenje se ostvaruje tako ::. m.. p . koje je postavljeno bez zatezanjau pravcu poduzne ose trake elevatora.L-'-_-"': . na bocnim zidovima. a kod elevatora sa trakom . m. cak i pri smanjenoj brzini.3). Za zastitu pokretnih delova elevatora..kofice se vezuju celicnim uzetom sa bocne strane. Niski ureaaji su sa dnom Neki eleva tori izraauju se sa betonskim plastom. mogu da obezbede visoki kapaeilet. postavljenim kontinualno u nizu je Ik ~ H. u slucaju kidanja trake mad iskIjllCUjU mogucnost spadanja pokretnih delova i eventualnih havarijskih ostecenja elevatora. ' I I SI. Osim toga.

11) .5. Pri brzini kofica 1. sitno . izrazava jcdinicni rad koji se ulaze prilikom zahvatanja matcrijala.5 rasute.0 I 1/ J I "" ~ 40 1D o ~~ tOO / 1/1 i / ~b ~ JOO St. kao i za 1.6v N'm N ..2. Nm sre dnJe k oma dne matenJaIe Je K z = 2 ...0 . brzine kretanja kofiea. opterecene grane. tipa kofica.290 Elevatori sa koficama.. Zal'iSIIOSI odnus" Utk od .jedinicna sila tezine malerijala koji se transportujc. Karakteristicna osobenost nastaje kada se uzmu u obzir nastali otpori zahvatanja materijala koficama razdvojenog rasporeda vezivanja i vucnih uredaja na donjem delu plasta elevatora..koeficijcnt (za materijalc nesortirane Xk = =2 . .. ..L ?:'aXk. mm oJlrih agio v. gde su: . za sortirane transportovane materijale je Xk = 4 . 9.jaskama . Proracul1 vue'e.komadne materijale.. koeficijent zahvatanja iznosi Kz Nm N' za .firine kojice B (Iipol'i kojica: P .koeficijent zahvatanja malerijala. za rasute materijale u obliku praha. . duboke. 4 N' M IkoflCa asa trake. . (9. 0 OK sa okruglim dnom Sf. gde je L . 1.12 5lJtJ B. Xk .Ijuljaskari 291 Transportni uredaji 9lJ(} loItk 110 OK 160 140 110 tfXJ '11 .25 mis. 5). stepena ispunjenosti plasta leretom i naCina prihvatanja tereta kofieama. Nfm... anea i ' usvajaju 5e prema katalogu proizvodaca ili u skladu sa odgovarajuCim standardima.25 . plitke..1 J DOl1ji ~ l1i5 deo p/a§til j uredaj zu zu/ezallje )'erlikalnog elel'ulura sa /OJJcem Otpor zahvatanja materijala koficama priblizno se odreduje iz izraza W: =Kzql. gQ ql == 3. Ti otpori se odreduju opitnim putem i njihova velicina zavisi od karakteristika transportovanog materijala. viljuskasti eleva tori sa Ijul. saglasno uslovu: (9. D . 2...duzina kofice (dohvat). 9.12) Pri transportovanju komadnih materijala izabrane kofiee se proveravaju prema najvecoj dimenziji tipskog komada "a". zazora izmedu kofica i zidova nizih delova plasta. Proraclll vuce kod elevatora ostvaruje se postupnim sabiranjem otpora duz segmenata trase elevatora. rastojanja izmedu kofica (koraka).

6'1.40 .13) pri 'If '~ T310zcni hee.2411'1.60 1 0 20 ' ". vcoma abrazivni I Kamen..icnt I Ispune kofice I Tip I koefi.5.65 . cad !Spo~oh{:dn~ njcm <'. Poznati su sledcCi podaci elcvatora: Racunski kapacitct elevatora Q = 30 t/h.1. isto D O.4 m. kao i za zadati kapacitet od 30 11h odreduje sc koeficijcnt ispune kofiee tkQ I I . sa bocnim usmcravanjcm.".8 je 30 =4.:ohodni sa Komaclni (reset ccntrifugalnlm 0.1.. 0.3 ~. 1cvkom uglova ° I OK I 0.£.0'1 ! = 0.obezbeduje se centrifugalno praznjenje kofiea. . a radijus dobosa je prema tome rei = 0.45).prasinasti ICement. Itrcset gloJacki.70 °I I I 1°.8 . '~I' 0 40 () 63 ~=~= tk 3. Sporohodni sa gravitacionim praznjcnjcm. sljaka Igmvitacionim nJcm. vcoma ! abrazivni Sljunak.r.4 m/s ali tada ona postaje nestandardna obezbeduje centrifugalno praznjenje.5 t/m 3 . sljaka gravltaclonlm praznJc- Spo~oh{:dn~ njcm sa u~mcrcnim Icvkom I I o D 080 Pcsak..25 ..2. Ucestnnost obrtanja pri v = 1. 'I Proracun...0 i 1.6 mIs.plilka: 0 . Proracunati vertikalni koficasti elevator (St 9.sa okruglim J .1 I I SrcdnjckomadnT.25 ill.6 praznjenjem I . visina dizanja H = 22 m.3) D 0.= 0. 85 1 1. i treba je proveriti prema sili prijanjanja trake uz pogonski dobos.13.ostrih .' [" Br. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .40 o. sa bocnim usmcTavanjcm IPrimcdba: Tip kofica: D . 0. n 61 Posto je hI' < rei .Ijuljaskari 293 Transportni uredaji Preporuke za izbor tipa kofice elevatora Tablica 9.80 II ! I I 0.uuhok..::a"'y.70 I 0 ~ a2 I I . 63 3. I ". 2.85 I i I [ Brlohodni sa Suvo. ruda.0.. ruda. pra-znjcnjem I Sporohodni sa I .lOhodni sa ccntrifugalnim praznjcnjcm I i j P 0. vIazan.8 :." I I 08 20 I ~ I Hranljivo zrno I Zrnasti i sitno! komadni. D . stoga je traka sirine Br 1. mina 2 I. TVcm r uga] I dnom. ! kombinovanim r05rOmO braino (centrifugal nogravitacionim) praznjcnjcm I D 0. Prema izrazu (9. OK .40 I 1 1.0 I I I HranIjivi p"rodukti. Primer.6vp\/f ° I! I 1 'i II 1z tab lice 9.0 .6vp1o = 0..lohoJni sa ccntrirugalnim praznjcnjcm p 0.40 I 0. 895 895 hp = . zbog toga je precnik pogonskog dobosa Dd = 125 ' 4 = 500 mm..292 Elevatori sa koficama.gJjcna pras!na Sporohodni sa gravitacionim praznjenjcm ! D 0. a korak kofice tk = 0.6 Br.34l/m. tk I = 5 usvaja se duboka kofica siJ-ine B = 250 mm i zapre= 300 mm. Osnovni paramctri clevatora su sledeCi: Prema tablid 9. [slcna . m!evcno zrno (brasno. [ _II . koji sc slabo sipa Zcmlja. a) koji se koristi za transport kalupa u livnici. krcda u prahu: hcmlkalijc Br.6 ·1. Snaga molora elevatora odreduje se prema izrazu (2.' .5·2 0.: P .75 2.3 Kod elevatora kod kojih se pogon ostvaruje frikcijom vucnog elementa najveca sila zatezimja iznosi Smax = SII. odnosno lrake.I ~. 3.4-30 3.3.'" i I ! i' ".80 I 1. saglasno opstoj teoriji frikcionog pogona.'_ _ _ _-jI!-_-f-_ _f--__-+___ 1 Strugotina drvG!a: ivcr.6 m/s iznosi Nasipni materijal Vrsta trunsportovanog matcrijala I ! I Tip elevatora Ikofice Id.7 ne 1 Moguce je smanjiti brzinu do 1. stocna hrana) Prasinasti i zrnasli. zcmlja. 1.0.60 1°. pepca. 0.6.> D I 0.l2'jC"'12'jc'-'nc.. 1. Izracunavanjem najveee sile zatezanja proverava se cvrstoca lanca. dclimicno abrazivni f--_______--+p.0. 63 Za date parametre kofice i brzinu kretanja trake 1.6 '1. pcsak. gustina transportovane zemljc za kalupovanjc p = 1.63 i \jf=--. I gravllaclOnllll pHlznJI.6 i I.RO II 1.0.2 = -2.3 za transport suve zemlje za modeliranje primenjuje se trakasti transporter sa razdvojenim dubokim koficama i brzinom kretanja trake v = 1.6". Zrnasti i sitno1 komadni.8 . . I I I ~'I suva glina gnjccena. a za I 1 Srednjckomadni a = 60 mm. sHan Brzohodni sa ccnlrirugHlnim I I ! Rastojanje pola odrcdujc se prema izrazu (9.2. m!s traku i I lannc I I 0.odni sa ccnlrifugalnim praznjcnjcm I I I 'l'" 040 080! 0 40 061 080 I I ' 0. Usvaja se traka sa cetiri umetka (sloja).I i t Prose-I cni I Brzinl-l. I I I i OK i 0.. slaho abra- zivni r--------rnj-cm--------1t:'---°D-K-+--+I---+..6 m/s.2 I I i 1 II . Kamcni uga!j !Sporohodni ~a praznje'gravitacionim I BlI:oh.25 .

08 So + 3624 ::.l. 9.55". am = 55 daN/em = 55 N/mm a) 51.81·3.294 Elevatori sa koficama.85 i stepenu S4 = Ss = S1 +qtH = So + 108·22 = So + 2376.0850 + 104 + 160· 22 = 1.9.6618 kW = ' 1000·0. Za celicne dobose. Obimna sila na pogonskom dobosu.·K shemi (S1. te je 11a strani sigu[Ilosti ako se usvoji da je So = 1500 N.81·30 -52NI qt m.2876)Sl. sa cetiri sloia od tkanine (umetaka) iznosi mlr = =2.25. Potrebno jc ovu silu nesto povecati zbog clejstva sile prijanjanja. 1z teorije frikeionih pogona dobija se da je Sn::.37.13. b = B = 300 mm. a neophodno je da se kofice CITsto vezujn za traku. to se zadrZava traka sa cetiri sloja. Proracun se izvodi u opstem obliku. Neka je K = 10. tako je: S3 = 5 11 = 1. Pri proracunu u smeru suprotonom od kretanja trake je Snaga pogonskog motora pri koeficijentu korisnog dcjstva 11 sigurnosti elevatora Ke = 1. za razmatrani slucaj je 1.38 kg. neophodno jc da sc obezbedi sila potrebnog zalezanja..55 kg/m.6 ·1.85 980 min-I. ili.13 b) z= 5310·10 =322.koeficijent SigUfIlosti. Prema podacima proizvodaca masa duboke kofice sirine B = 250 mm iznosi rm = 3. iIi u razmatranom slucaju. 1. 1. odredujc se prema izrazu (9. K . Usvaja se elevator snage P = 6. najmanju silu zatezanja trake treba ocekivati u tacki 1. tada je: eiJ. a za a = 1800 dobija se da je e~HX = 1. za vece vlaznosti (elevator je mO!ltiran na otvorenom prostoru) koeficijent trenja iznosi i. Usvaja se da je 51 = 50' Sila zatezanja u tacki 2.S4= 1. . = 0. taka da je: S3:S.0850 + 2· 52 = 1.0850 + Kz qt 1. posto je nepoznata sila zatezanja 54 silazne grane sa pognoskog dobosa.81· 2.08 = 2629 N = 1. 108 Pocetno opterecenje _ gQ _ 9.2629.vucna sila u traci.6 Opterecenje terecene grane jedinice duzine op- 54 = Ss + 2376 = 3876N q = qo+ qt = 108 + 52 = 160N/m Prora(un VULYe. Saglasno proracunskoj Potreban broj slojeva (umetaka) trake nalazi se iz izraza (3. Masa jedinice duzine trake prema katalogu inostranih proizvodaca. P == 100011 = 1. ReSavanjem ove jednaCine dobija se da je So 3 1272 N. em. uzimanjem u obzir otpore na dobosu i usled zahvatanja materijala.<X .37. pri S = 1. = ( 5310 .S4)'(.sir ina lrake.Ijuljaskari 295 Transportni uredaji Opterec:ellje jedinice duzine trake. 25 N/m. S3 ::. b).6v 3. 25+ 9.v 0.broj umetaka.37 (So+ 2376). 300·55 ' S obziro'1l da [raka slabi zbog otvora za pricvrsCivanje. b . Ft = 5max = 5310 N.S4 Tako je qu' g mil' 9.15).38 N 1m. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama .37·3876 = 5310 N 3.Ss e[1<X .08 i Kz = 2: 52 =S51 + Wz S3 b· am ' gde jc z . posto se nzmu u obzir gubiei na dobosu odreduje se iz izraza W = (S3 . = Sn = S2 + qH = 1.08 So +3624. daN/em. Ft = Sma.13) z== F.1.0850 + 104.5 kW sa ucestanoscu obrtallja n . za tde uslovc rada.25 odreduje se iz izraza Ke'W.1. crm zalezna CVIstoca po em' sirine umetka..37 S4.

b). korak kofica (sa zbijenim rasporedom 250 . 9. 9.pokretn. Punjenje i prainjenje stopa polica elevatora ostvaruje se automatski iIi rueno.14. Laneima su na odredenom rastojanju kruto vezanc konzolne zahvatne police. kao sto su: prepecena opcka. 9.296 Elevatori sa koficama. kosi n(l radno) ~ opte/"(~d'enoj grani. sa centralnim gravitacionim punjenjem i praznjenjem (SI. odnosno nema naknadnog drobljenja i sitnjenja materijala... visina dizanja do 3 55 m. c .15. aglomerat. zatvorene konstrukeije lanca. visina kofi~e (400 .15. bala. 0.dzepove.15. vertiJ.710 mm). Nedostatak je ::ito su ove konstrukcije slozenijeg oblika. naroCito kada postoje dYe paralelne trake.I'ti eleraror: a . ciji oblik stope zavisi od vrste materijala koji se premesta (S1. kosi e/(n'ator. Koriste se za podizanje razlicitih komadnih materijala (buradi. Osnovni parametri su: smna kofice (200 . Najpodesniji materijal za automatsko punjenje i praznjenje eleva lora je cilindrienog oblika.. a. b . a) izractuju se od gume. S1. 710 mm). Obicno se praznjenje elevatora ostvaruje u gornjoj taeki silazne grane. Viljuskasti elevator (st 9. a) sastoji se iz dva vertikalna. klinker.shema (rase efewltnra Prednost ovih elevatora ogleda se u tome sto se punjenje materijala ostvaruje bez zahvatanja. vee se materijal stavlja direktno u kofice . c. opterecenoj grani.15.fku. a time se smanjuju otpori pri punjenju.:alni na pm'r(lfl1oj ... lako lepljivih briketa i vrelih materijala.3 Koficasti elevatori specijalnog tipa Transportovanje abrazivnih ruda. c) i kosi (S1. 2 2 OJ b) Sf.14).proracul1ska shema C) Shemafski prika: j'ifjuJkastog elel'Clfora: a .4 Vijnskasti elevatori Viljuskasti elevatori mogu bili vertikalni (S1. 9. denjaka. plasticne mase iii relika (za vrele materijale) i vezuju se. 9. 9... d .. ostvaruje se elevatorima sa oblikovanim koficama u obliku dzepova. 9. 9. oj bJ Sl. temperature do 900°C. jedna tik uz drugu uzanom trakom 2 iii laneima sa okruglim karikama. vertr'kalni e1el'afor: h . 9. 1600 mm). koji su prebaceni preko gornjeg. . deo.14 Vilju. ugradnjom otklonsko!l lancanika koiim se ostvaruie skretanie nailazeCih Doliea. Kofice 1 (SI.3 . sanduka.. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .16). odnosno donjeg lancanika... koji moze da se kotrlja po nagibu poda valjkastog transportera i da se lako pretovara sa polica elevatora. kapacitet elevatora (5 '" WOO m /h) i brzina transportovanja materijala (0.4 m/s).Ijuljaskari 297 Transportni uredaji 9. a moguee je takocte i praznjenje malerijala na penjueoj.15 . del Ova masina itd).

d).pogon.ta viljuske sa materijalom. Ponekad je polica opremljena specijalnim okretnim uredajem (Sl. a) u zavisnosti od vrste materijala koji se prenosi. pomocu opruge iii sine za vodenje. kao i uticaj sile zatezanja"lanc~) biti sledeca: F =P b i dopunski otpor gmt (9. 1.sa jednim faflcem.ara: sa 0\'0 hmea.14) gde je w .Ijuljw~ku: 5 - 'ZafeZlli la/1. kao po pravilu. 4 . Ukupna potrebna sila za vertikalno podizanje police sa materijalom odreduje se iz izraza: (9.v/.3 m/s). Okretni uredaj police vraca se u pocetni polozaj.16. b rastojanje izmedu tacaka vezivanja police(viljuske) za lanac . Dopunski je otpor kretanja oslonih valjaka polica duz nepokretnih vodica.16 Vucni element viljuskastih elevatora moze biti lamelasli lanac sa supJjim osovinicama iii Galov lanac. 1.17 a b) Shemafski prikaz elel'afora /ju/ja.masa tereta na viljusci (polici).to ce sila pritiska na yodice na meslu pricvrsCivanja police a) Sf. 2 .:.Ijuljaskari 299 Transportni uredaji Polica za punjenje i nosenje materijala moze biti u obliku konzole sa savijenom iii ravnom stop om za oslanjanje tereta.fkara Sf.. (ne uzimajuCi u obzir sops'tvenu tezinu ljuljasake. 0.9. 9.15) oj b) Shematski prikazi lliljusaka za z(Jh\'at(IJ~ie maler/jala ra-:. 9.15.16.' 3 ~ \'ucni lanae. Ako je m .2 .298 Elevatori sa koficama..13) (9. a koji nastaje zbog konzolnog polozaja tereta u odnosu na osu lanca (Sl.lic>:ilih ripOi'a kod del'atora jljlju.koeficijent otpora kretanju valjCica lanca duz vodica.'fanik . koji dopusta da 5e matcrijal istovara bilo na kome mestu uzlazne grane elevatora tako sto se na mcstu istovara police postavlja sina za vodenje u isturenom polozaju iIi odbojnik.pogollski lanc'(allik. viljuskasti elevatori sa ijuljaskama .l:. b). SI. 9. 9.rastojanje od mesta vezivanja konzole do tezi!. b . Viljuskasti elevatori su malih brzina (nisu vece od 0. Proraeun vuee viljuskastih elevatora obavlj a se na uobicajeni naGin (pogledati glavu 2).

tada je w = 0. / I .l'aijkasti transporter. slo se aUlomatski ymca u prvobitan polozaj.. Elel'afar sa Uuljcdkama sa jednim lancem za transport knjiga: a Op§f. Nakon skidanja tereta sa stoIa. pri tome je 11 _ koeficijenl trenja Ianca duz vodica i zavisi od uslova rada elevatora. 0. Za razliku od viljuskastih eleva lora. a). 4 .Uufja. 9.17) namenjeni su za vertikalno transportovanje razlicitih komadnih materijala. h dement. 12 urectqi za doziranje maferiju/a Transportni materijI se doprema u utovarnu stopu elevatora. podize dllZ llzlazne grane. Obicno se eIcvatori IjuIjaskari izraduju sa dva Ianca (St 9.Ijuljaskara obavIja se uobicajenim postupkom (pogIedati glavu 2).zale:ni ure(taj. 5 Fu(t'ni lanac: 6 . 5 . Preko komande za upravljanje obrtni sto se okrece unutar okna elevatora i spustanjem Ijuljaske ostavlja terel na sto. 7 . e/el'ator: 3 .sfo za . Elevatori Ijuljaskari izraduju se kao i transporteri IjuIjaskari.. 2 .' 6 . 10 -l'isec:a :/('((111(1 :efeznica . Takav elevator (Sl. 0. Skin uti teret po kosom stolu klizi do valjkastog transportera kojim se doprema do naznacenog mesta.19 Transport sto(ne hrane u iJlduslrUi za proi:I'(}(/nju s{()('(ne hrane . resetkasti sto llredaja za utovar se zajedno sa teretom gura unutar okna elevatora i Ijuljaska se. Za transportovanje Iakih materijala (npr. Iransporfera.05.kojfc':asr. i:gled. a transporteri naizmenicno.03 . 9. materijalom koji treba transportovati navise.slol'Clr tere/a.18 c) 51. viljuskasti eleva tori sa Uuljaskama -Ijuljaskari 301 Transportni uredaji Ako je vucni lanac sa pokretnim rolnicama. Ijuljaskama) 0 lance.9. C ~ sklop kOl7i:olne IjuUa§ke: I .zi(aru. korenastih biljaka i drugih sitnozrnastih i sipkavih materijala poljoprivrednih kultura. zavucnim jedno sa . ispunjava utovarnll stopu eIevatora. a) 51. Proracun elevatora .utOl'arni urectqj z(1l'Oj!lOg 8 utm'arni Of\'ori na hunkerima.17. nakon cega se obrtni slo vraca u pocetni poIozaj. ZahvaljujuCi postojanju takvih Ijuljasaka ostvaruje se praznjenje elevatora bilo na kome mestu silazne grane.S Elevatori sa ljuljaskama (ljuljaskari) Elevatori ~a Ijuljaskama (Sl. a razlika je sarno u konfiguraciji trase .SI01'(1'-. na lstovetan nacin kao i kod transportera sa ljuljaskama (poglecIali gIan! 6). Pritiskom na dugmc za llprnvljanje. bunker.zal'ojni transporter. . elementi za nosenje tereta kod elevatora Ijuljaskara su sa zglobnim vesanjem polica (tzv. tada je w = 11 = 0.eik/oll. 9.bunker. reSetkaste povrsine osnove.17. a kofice elevatora se zarivaju iIi ispunjavaju z3sipanjem. 9 . urectaja za Ufol'ar i . 9.fetkasr.. 7 .25 . 2 .'ito :a ul01'(Jr M M M 4 .elevatori premestaju materijaI sarno vertikalno navise. 9. 9.re.35. brasna.6 Opste karakteristike elevatora sa koficama u poljoprivrednoj proizvodnji U poIjoprivrednoj proizvocInji koficasti eleva tori se primenjuju za transport zitarica.filter. 3 .'l1a.korpe I'agone/a fic'ure.18) opremljcn je na svakoj elazi uredajem za automatsko pllnjenjc i prazlljenje.pneurnatski transport re1'. II horizontalnom i vertikalnom smcru.pogon. prihvatajllCi teret sa stoIa. b) sa konzoInim Ijllijaskama.300 Elevatori sa koficama. knjiga) primenjujll se elevatori sa jednim Iancem (Sl..' I u!(warn. ako su lanci bez roInica i ako kIize duz vodica.fko.

302
Elevatori sa koficama, viljuskasti eleva tori sa ljuljaskama - ljuljaskari

303
Transportni ureoaji

uredajem - lancem iii trakom. lstovar transportovanog materijala obavlja se u glavi elevator a, tako sto na matcrijal delujc centrifugalna sila iIi sila zemljine teie ( iii obe silc kod mesovitog naCina istovara materijala), te sc pod dejstvom navcdenih sila na materijal u koficama vrsi praznjcnje kofica. U zavisnosti od fizicko - mchanickih karaktcristika transportovanog materijala usvajaju sc sledece brzinc prenoscnja materijala, kod sporohodnih elevatora, do 20 mis, kod brzohodnih, 4 ... 5m/s. Kod sporohodnih se istovar malerijala vrsi preko unutrasnjeg ruba koficc pod dcjslvom sile zemljine lcze, dok se kod brzohodnih istovar matcrijla ostvaruje preko spoljasnje ivice koficc pod dejstvom ccntrifugalnc sileo
Ko/ice elevatora se izraduju zavarene konstrukcije, od celicnog I __ _.1_____ _ lima, a mogu se praviti i livene od kovanog sirovog gvozaa. Oblik kofice zavisi od fizicko mehanickih svojstava transportovanog Ip.aterijaIa, kao i od brzine transporta materijala. Kod brzohodnih elevatora primenjuju se kofice dva tipa ito: duboke (S1. 9.20, a), za transport veome sipkavih materijla, npr. zrnastog, suvog peska itd. i plitke za transport SI.9.20 slabosipkavih matcrijala (S1. 9.20, b), vlazne maVr"h kojic(J: a- duboke; b - plilke; c - oSlrougle; " . l'e:il'(Jl1je kofica za terijale koji se sleiu i podmet(J('fe koji se odlikuju veCim koeficijentom trenja.
l

Da bi se kofice bolje ukrutile, a kojima se prenose tcski i abrazivni materijali, ivice kofica se savijaju iii se ojaeavaju plocicama iIi se spoljasnji n,lb kofice savija oko celicne zice. ' Oblik kofice se odreduje u zavisnosli od sledeCih osnovnih·parametara(S1. 9.20): ugla zahvatanja materijala a, ugla povrsine rezanja f:I , sirine kofice B, duzine dohvata kofice A i dubine kofice C. Dimenzije kofka elevatora opste namene, kao i njihove zapreminc utvrdenc su inostranim sdandardima, kao i za elevatore specijalane namene za transport zrnastih poljoprivrednih kultura i za njihove preradcvinc, zapremine kofica iznosc od 0,81 ... 11 1. Kofice za transport gomoljastih biljaka, kao i za druge komadne materijale su dimaenzija: A ~ l i B ~ 1,5 I gde je 1 - najvcca duiina cestice transportovanog materijala. Za transport kukuruza u klipu izraduju sespecijalne kofke. Kofice se vczuju za lance bilo vijcima iIi zakivcima. Da bi se spreCiJo zaglavljivanje transportovanog materijaIa, izmedu zadnjeg zida kofice i trake postavljaju se poclmetaci (SI. 9.20, d). U inostranstvu su cesto u prakticnoj primeni elevatori sa koficama od plasticne mase i gumene ; kofice od gume su impregnirane celicnim skelctom. Ovakve kofice se ucvrscuju za traku specija\anim postupkom lepljenja. Navedene konstrukcije kofica smanjuju ukupnu teiinu elevatora i smanjuju stepen ostecenja trarisporlovanog materijala.
Vuc'ni uredaj kod elevatora su trake iii lanci. Trakc se prevashodno primenjuju kod brzohodnih elcvatora za transport zrnastih, sipkavih, praskastih i prasinastih materijala. Za komadne terete, a lakode i pri kosom lransportu, cesce se primenjuju lanci kao vucni urec!aji.

1

Navede vrste kofica spaJaJu se za vuene uredaje (lanci iIi traka) na podjednakom medusobnom rastojanju, kao slo je to prikazano na SI. 9.8, koja predstavlja korak kofica. Kod sporohodnih elevatora primenjuju se ostrougle (olucaste) kofice (51. 9.20,

Traka (S1. 9.20, d) sirine do 300 mm izraduje se iz ravnih gumiranih kaiseva odgovarajuceg standarda. Za vece zahtevane sirine, trake se izraduju od gumiranc tkanine. Razlikuju se tri vrste konstrukcija gumiranih kaiSeva : narezani u slojevima, uvijeni i zavojno uvijeni. Karkasni sloj pamucnog tkanja transportne trake povezuje se vulkanizacijom sa slojem gume. Boeni rubovi slojeva kaiS.eva transportne trake takode se stite zbog moguceg prodora vlage u njih ( na spojevima izmedu karkasnog sloja i sloja gume). Kofice se ucvrscuju uz transportnu traku specijalanim vijeil11a sa upustenim. glavama . Zbog bezbednog rada ( da se kofiee ne bi kidale usled mehanickog trenja o yodice na plastu elevatora ) sirina trake se tako usvaja da je za 35 ... 40 mID sira od sirine kofice. Broj karkasnih slojeva trake (koji nije l11anji od cetiri ) odreduje se proracunom cvrstoce trake. Lanci kao vucni uredaji izraduju se od lamelastih elel11enata sa supljim osovinicama, takode mogu biti lanci sa supljim osovinicama i rolnicama , tzv. Golovi

c), koje se vezuju sa trakom jedna uz drugu. Zbog toga se brzohodni elevatori nazivaju elevatorima sa rastavljenim koficama, a sporohodni sa zbijenim rasporedom kofica. Raspored, odnosno korak vczanih kofica na vue nom uredaju u odredenom stepenu predodreduje naCin njihovog istovara, odnosno praznjenja.

304
Elevatori sa koficama, viijllskasti elevatori sa Ijllijaskama - Ijllljaskari

305
Transportni lIredaji

lanci, koraka do 630 mm ili se izraCluju kao zavareni land ovalnih karika. Poncbd se lanci izraCluju presovanjem ili mogu bili lanci konbinovanc konstrukcije. Ukoliko su kofice siroke do 250 mm, dozvoljava se primena jcdnog vuenog lanca, za koji se kofice uevrscuju po sredini, zadnjim zidom ; dva vucna lanca primenjuju se sarno kada sir ina kofka prelazi 320 mm . U ovom slucaju kofice se sa lancima mogu povezati kako zadnjom stranom, tako i bocnim zidovima.
Stopa elevatora (S1. 9.21, a) saCinjava donji deo elevatora, a sastoji se iz plasta 1, utovarnog bunkera 3, sistema laneanika 2 (iIi dobosa) sa osovinom 5, i lezajima 4, koja preko specijalanog zateznog ureClaja 6 moze da se vertikalno pomera kroz povezani zleb u nosecem celicnom limu. Najcesce sa primenjuju zavojni zatezni ureaaji sa hodom zatezanja koji iznosi kod eleva lora sa lancima 1 ... 1,5 koraka lanca , a kod trakaslih elevatora 3 ... 5% od duzine trake. UreClaji za zalezanje tegom primenjuju se relativno relko kod trakastih elevatora.

tora sa centrifugalnim nacinom istovara postavi na vccu VISll1U, nego kod elev,litora sa mesovitim naCinom istovara (centrifugalni i gravitacioni). Na SI. 9.22, prikazan je utovar rastavljenih kofica, a na SI. 9.22, h - sa zbijenim rasporedom kofica. Da bi se obezbedili normalni uslovi utovara kofka u smeru utovara koji je suprotan od smera kretanja kofiea elevatora, potrebno ie visinu postavljenog gornjeg nivoa utovarnog kljuna h od donjeg nivoa stope elevatora odrediti iz empirijskog izraza:

h=(O,027.0,03)li+20,cm.

izv

(9.16)

gde su:
i - zapremina kofiee, em ; B - sirina kofice, em;
3

s

,)

Da bi se zadrz.ao konstantan zazor izmcdu kofica i dna stope elevatora, ponekad se primcnjuje stopa u obliku korita koje se okaCinje 0 osovinu dobosa. Meautim, ovo konstruktivno resenje umnogome tini konstukciju komplikovanom, posto ie potrebno u tom slucaju obezbediti pravlno zaptivanje izmeClu bocnih zidova konstrukcije elevatora 1 pokretnog korita stope elevatora.

z broj kofiea na duznom
metru trake, kof/m;
v - brzina lrake, m/s.

oj

bJ

SI.9.22
Shematskf prikazi nac;na utOl'(fra e/eWJfOra

Iz proizvoda z· v :=

.!. , odakle ie
t

t:=

_1_ , moze se odrediti vrcme prelaza dela
z·v

U procesu rada elavatora stopa se cesto KOl7srruk~Ua e/c1'alora : a - stope; b - is/{»'arl7e glm'e zapusava nagomilanim materijalom koji se transportuje. Da bi se spreeila mogucnost lomova (otkacinjanja kofica od vucnog elementa, kidanja vucnog ureClaja izbocavanjem konstrukcije plasta itd. ), to se u stope ugraauje gumena dijafragma, koja se pod teretom izbocava i tada preko specijalnog granicnog iskljuCivaca koji se aktivira obavlja se iskljucivanje pogonskog elevatora.
Sf. 9.21

trake elevatora izmeau dye ,yzastopne kofice, koje prakticno predstavlja korak kofica. Od pravilnog izbora mesta postavljanja utovarnog kljuna, kao i od njegove visine, umnogome zavisi naCin ostval'ivanja punjenja kofka, stepen njihove ispunjenosti materijalom i, konacno, kapacitet elevatora. Ova konstatacija je od posebnog znacaja pri projektovanju elevatora koji se ugraCluju kao slacionarne konstrukeije. '

Utovarni kljun za punjenje elevatora materijalom moze se postaviti na ulaznoj grani kofica elevatora , tada se utovar kofica ostvaruje sa strane koja je suprotna od smera kretanja trake iIi na silaznoj grani, kada se utovar kofka ostvaruje u smeru kretanja trake elevatora. Prednost se daje prvoj varijanti, zbog bolje ispune kofice i manje sile otpora pri utovaru kofica materijalom. Ulovar kofica vrsi se na pravolinijskoj, vertikalnoj grani trake ·elevatora. Pozeljno je da se ulovarni kljun kod elcva-

Glava elevatora (S1. 9.21, h) sastoji se iz pJasta 1, pogonskog lancanika 2 (iIi dobosa), zupcastog prenosnika 4 (ili reduktora), kaisnika 3 i ustavljaca 5.
Plast je oslonjen 0 postolje i predstavlja okvir konstrukcije elevatora. Opremljen je istovarnim kljunom i obicno se izraauje zavarene konstrukcije od celicnog lima. U nekim slucajevima plast glave elevatora izraduje se od drvene konstrukcije, npr. kod elevatora lokalne izvedbe, koji se ugraaujn neke masine.

306
Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuljaskari

307
Transportni uredaji

U zavisnosti od vrsle energije za pogon elevatora, prenosni mehanizam elevatora moze se konstruisati kao zupcasti, kaiSni prenosnik iii u obliku reduktora, a moze se i direktno izvrsiti spajanje spojnicom gonjenog i pogonskog vratila ( koje je sa malim brojem obrta) masine na koju se ugraduje konstrukcija elevatora. Da bi se spreCilo kretanje lrake iii lanca elevatora II suprotnom smeru ohrtanja pri zaustavljanju, elevator se oprema ustavljacem koji se ugraduje na pogonsko vratilo, iIi na llmetnuto vratilo koje ima za cilj promenu smera obrtanja elevatora, odnosno kofica. Kod konstrukcija elevatora primenjuju se dva lipa ustavljaca ito: nazubljeni ustavljaci sa zapornim uredajem i ustavljaci sa valjCiCima.

9.7
Teorijske osnove analize procesa istovara materijala iz kofica elevatora
Sustina teorije istovara materijala iz kofica elevatora obradio je prof. ll.C K03bMHH, ogleda se u analizi sila koje nastaju u koficama prilikom istovara materijala. Pri pravolinijskom, vertikalnom ili nagnutom premestnju cestica materijala, na cestice deiuje sarno sila zemljine teze. Treba primetiti da se cestice koje se transportuju unutar kofka elevator a ne premestaju relativno, kao i da je otpor izmedu cestica neznatan. U trenutku zapoCinjanja obilaska kofica oko dobosa iii lancanika, na cestiee materijala ce delovati osim sile zemljine teze G '" mg i centrifugalna sila,

gde su:

.

g - ubrzanje sile zemljine teze (gravitaciono ubrzanje), mJs ;

2

m - masa cestice materijala, kg;

v - obimna brzina cestice materijala, m/s;
r radijus kruznice duz koje se premesta posmatrana cestiea materijala pri prelazu kofice preko dobosa, odnosno lancanika, m.
sa valjCi6ma

S1.9.23
UstavljaCi a - sa zapofnim uredajem, b

Da bi se obezbedio plast glave elevatora od udara prilikom istovara materijala, plast glave se tako konstruktivno oblikuje da je njegova konfiguracija tako podeSena da u potpunosti prati konstrukciju leta cestica materijala pri istovaru iz kofica. Zbog toga se gornji zid plasta glave ponekad oblaze limom koji je presvucen gumom fadi ublazavanja udara istovarnih cestica materijala.

St. 9.24
Odrediv(lnje ras/ojallju rrenuIl10g pola brzine

Rezultujuca sila FR koja delllje na transportnu cestieu bice jednaka materijala geometrijskom zbiru sila G i Fc. Najveca vrednost sile FR bice u trenutku zapoCinjanja obilaska kofice oko dobosa, pdnosno lancanika, a najmanja, kada kofica zauzme sa posmatranom cestieom vertikalan,. saosan polozaj sa precnikom dobosa, odnosno lancanika. U tom slucajil sile G i Fe su suprotnomsmerno usmerene (SI. 9.24).

308 Elevatori sa koficama, viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama - Ijuljaskari

309
Transportni uredaji

Na Sl .9.24, a shematski je prikazano delovanje sila na, transportovanu cesticu u kofici elevatora, kada je vrednost sile G konstantna, za tri razlicita pravca centrifugalne sile Fe (Cije su vrednosti odredene preko obimne brzine v). Geometrijskim sabiranjem sila G i Fe i produzavanjem rezultujuce sile FR do preseka sa vertikalnim pravcem poluprecnika r dobija se tacka E, Cije rastojanje od centra obrtanja 0 iznosi p i koje predstavlja rastojanje pola obrtanja posmatrane cestice materijala. Za odredivanje rastojanja pola brzin,e uspostavlja se odnos iz slicnosti trouglova ABO i AGFR', odnosno:
mv
r
2

D - precnik kruinice' oko dobosa iIi Iancanika oko koje se premeSta posmatrana cestica malerijala pri prelazu preko dobosa odnosno lancanika, m;

K - koeficijent brzine.

Prilikom projektovanja elevatora prethodno treba usvojiti zavisnost izmeau brzine v i precnika D, tj. prema koeficijentu brzine K moie se odrediti kinematska karakteristika uredaja, odnosno tip elevatora. Koeficijent brzine K karakterisu tri vrednosti ito: a) za K < 2,2Fc' < G (st 9.24, b), pol se nalazi izvan obima pntanje kretanja kofiee, tj. r < Pl. Ocigledno je da ce u tom slucaju istovar materijala iz kofica biti gravitacioni, tj. obavljace se preko unutrasnjeg ruba kofice pod dejstvom gravitaeione sile teie. Karakteristican zapis ovakvog b) oblika istovara materijala predstavljen je na SL 9.25, a, fotografisan je filmskom kamerom. b) za K = 2,2 sile koje deluju na t,ransportovani materija! su jednake, tj. Fe" '" G;_ tada je P2 '" r, kao sto je to prikazano na St 9.24, b. U ovom slucaju, istovar materijala iz SI.925 kofice nastupice usled delovanja Kinogromi (fill11ski snimci i islo1'or" ceslica malerijala iz k()/ica obe sUe i to u prvoj i uglavnom ele1'alOr(l u drugoj cetvrtini obima kruinice; kako pokazuju ispitivanja, istovar materijala nastupice nakon zaokretanja kofiee za ugao koji priblizno iznosi 25 ... 30". Pocctak istovara u prvoj cetvrtini obima kruinice putanje kofiee lakoae nastaje i zbog relalivnog pomeranja transportovanog materijala u kofici elevatora. Povrsina materijala pri istovaru teii da formira krivolinijsku konturu po ]ogaritamskoj krivoj, a koja se odlikuje skretanjem tangente u bilo kojoj njenoj tacki od pravca tangente povucene na kruznicu (opisanom iz pola), pod uglom prirodnog pada dalog materijala. Tako ce se, za K=2,2 istovar cestica materijala iz kofica obavljati meSovito (kombinovano), odnosno centifugalno - gravitaeiono. Ovakav oblik istovara cesce se primenjuje kod elevatora sa koficama malog kapacileta, pri transportu zrnastog materijala, brasna, mekinja, odnosno proizvoda koji se transporluju u nckom vremenskom intervalu, pri preradi stoene hrane i zivotnih namirnica. Filmski prikaz kombinovanog naCina istovara prikazan je na SL 9.25;

p:r=mg:--

odakle je

Ako se zameni vrednost obimne brzine v = rrcn , dobija se rastojanje poJa 30

(9.3)

1z izraza (9.3) moze se zakJjuCiti da rastojanje pola zavisi sarno od braja obrta, pa se povecanjem braja obrta rastojanje pola smanjuje, a povecavn se centrifugalna sila i, nasuprot tome, sa smanjenjem broja obrta rastojanje poJa se povecava, a smanjuje se centrifugalna sila. Moze se usvojiti odgovarajuci broj obrta, kao i precnik dobosa Dd, kada, pri gornjem poloiaju kofice elevatora, sila usled teiine cestice G i centrifugalne sile Fe
2 ~. . " mv posmatrane cestlce, postaJu Jednake, tJ. Fe=G, odnosno - - = mg , odnosno, v r 2

= rg,

odakle je

v

:. = )9,81. D r; ; : zamem sa K = 2,2, dobija se da je --2- = 2,2...; D ako se

v = K.fi5,ml s
gde su:

(9.17)

l

310
Elevatori sa koficama, viljllskasti elevatori sa Ijllijaskama . ljllijaskari

311
Transportni llredaji

c) pri K > 2,2 Fe''' > G i P3 < r (S1. 9.24, b). OdgovarajuCi filmski prikaz navedenog naCina istovara prikazan je na S1. 9.25, c. Teorijska istrazivanja, kao i eksperimenti sprovedeni, pokazuju da u ovoj varijanti, istovar materijala takocle nastaje pod dejstvom obe sile, materijal koji Cine krupnije cestice izbacuju se iz kofica pod dejstvom centrifugalne sile prcko spoljnog ruba kofice. Na Sl. 9.25, a, h, C fadi oCiglednosti, aproksimativnim punim linijama sa uSl11erenim strelical11a FR\ FR".FR'" , prikazani su sl11erovi rezultanata sila FR, a zasenceno - putanje leta cestica koje se istovaruju iz kofica. Ccntrifugalni naCin istovara kofka obavlja sc kod elevatora veCih kapaciteta, do 500 t/h, pri transportu Citarica i drugih l11aterijala. Nacin i vrsta istovara treba da prate odgovarajucu konstrukciju Iinije konture glave plasta elevatora. Posebno se mora voditi racuna prilikol11 projektovanja konfiguracije linije glave plasta, ako se radi 0 kOl11binovanol11 i centrifugalnom naCinu istovara l11aterijala.
U tom smislu potrebno je podrobno razmotriti pitanje konstruisanja glave plasta elevatora pri kOl11binovanom i centrifugalnom nacinu istovara. Putanja leta svake transportovane cestice materijala pri njenom napustanju kofice pokoravace se jedaCinama: x == v t (9.18)

veliCine 0,1: 0,2: 0,3: iz tacke I, II, III itd. nanose se nanize vrednosti ordinata

Y ==

2

. Dobijcne famitije krivih -

parabole, odrecluju nacin, odnosno tip istavara materijala iz kofke, odnosno konturu konstrukcije plasta istovarne glave elevatora. Na osnovu usvojenih i praracunatih parametara elevatora D, v i k, konstrukcija ureclaja plasta (51. 9.26, a) za kombinovani naCin iSlovara prikazuje se na sledeCi nacin. a) Kostruisanjem parabote 1 u najvisoj tacki 3, temenu parabate nalazi se i najvisa tacka podizanja ceslica materijala. Isla tacka 3 moze se odrediti ako je poznata visina H. Tada se kooordinatni pocclak usvaja u tacki 0, a aka se sa Xo i yo oznace horizontalna, onosno vertikalna rastojanja duz odgovarajuCih precllika dobosa, jcdnaCina parabole 1 sa lel11enom u tacki najviseg podizanja dobija oblik
1 Yo ==- rk +p -x o ;

2p

(2

2

)

za

Xo '"

0 i )'0

'"

H, dobija se:

Y

2
H
sa pocetkom koordinate svake tacke na kruznici trajektorije kofice radijusa n; koordinata x nanosi se u pravcu tangente na opisanu konstrukciju kruznice, npr. kroz provlacenje tangente kroz tacku "a" CSl. 9.26, a); koordinata y je uvek vertikalni odsecak, nanosi se nanize iz tacaka I, II, III itd. Pri konstruisanju trajektorije cestice materijala, kruznica radijusa rk deli se na nekoliko dc!ova, pa se iz tacaka na kruznici povlace tangente, na koje se nanose vrednosti x == v t , pri tome je: t - vreme, odnosno deo sekunde reda

= Tk + P
2p

2

2

,

(9.19)

gde su:
Tk -

radijus kruznice mba kofice; pastojanje pola.

p

b) Karaktcristicna tacka 5 koja _predstavlja pocelak konslrukcije plasta pronalazi se odredivanjem moguce visine podizanja materijala pri njegovom krev
2

tanju po inerciji naviSe. Tada je h = -

2g

.

1z slicnosti trouglova ABO i AGFR (51. 9.24, a)

Sf. 9.26
KOl1struisGnje ureaaja glove elevatura : (j - to. slucaj kombillovulLog nacina istovara,' b - pri cenlrifugalnom istmJaru

312
Elevatori sa koficama, viIjuskasti eleva tori sa ljuljaskama - Ijuljaskari

313
Transportni ureaaji

dobija sc vrcdnost

te se tako dobija:
2

glave elevatora. Prakticno je najudaljenija tacka podizanja cestice materijala udaljena od centra vratila dobosa na rastojanju, kojc je priblizno za cetiri puta vece od radijusa dobosa. Zbog toga se glava elevatora konstruise kod elevatora sa centrifugalnim nCinom istovara (Sl. 9.26, b) tako da je oblika parabole Po, koja prcseca parabole PI, pz, P3 itd (koje predstavljaju trajcktorije leta cestica materijala. U tackama preseka CSl. 9.26, b) parabole Po parabola Pi, P2, P3 itd, ugao izmec!u tangenata (na Po i PI, P2, P3 u prcsecnim tackama) treba da se nalazi u granicama 14 .. , 180 • Na taj nacin se omogucava bolje odbijanje transportovanih cestica materijala pri istovaru iz kofice 0 gornji zid plasta istovarne glave e1evatora.
(9.20)
== 11

h=2
2p
c) Ako se u jednacinu parabole 1 stavi da je janje od centra 0 do tacke 4, odnosno
Xo

i yo == 0, dobija se rasto-

9.8
Primena elevatora u pOIjoprivrednoj proizvodnji
U poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u industriji prerade poljoprivrednih kultura, primena koficastih elevatora je veoma prisutna, medutim treba naglasiti da se

(9.21)

d) Iznad odgovarajuCih tacaka 5, 3 i 4 konstruise se parabola 2 koja obuhvata naredne tacke i ta parabola predstavlja teorijsku konstrukciju glave plasta elevatora. JednaCina para bole 2 je oblika:

o do najudaljenije tacke 6 na paraboli 2, odnosno:

Ako se zameni u ovoj jednaCini

Xo

== 12

i Yo == 0, dobija se rastojanje od ccntra

(9.22)

Razlika izmedu lJ i 12 daje uslovnu sirinu 1 proticanja materijala pri transportu, odnosno istovaru iz kofice u pravcu horizontalnc projekcije na horizontalnu osu,u pravcu precnika doboila:

(9.23)

U praksi se spoljasnja povrsina konstrukcije plasta istovarne glave elevatora izraduje iz nekoliko pravolinijskih segmenata koji skupa opisuju teorijsku krivu prikazanu isprekidanim linijama na Sl. 9.26, a. Trajektorija leta cestica materijala prilikom istovara iz elevatora sa centrifugalnim naCinom istovara konstruise se na istovetan naCin ali navedeni naCin konstruisanja plasta glave dovodi do prakticno veoma glomaznih konstrukcija istovarne

SI.9.27
Elevator; koji se prirnenjuju u poljoprivredi
a - elevator tipa TK - 0; b ~ elevator rna,fina za pripremu sfoc'Cne hrane; c samododav(lc konstruktora Krulovo (Rusija ); d· podiza( sa pogollom preko pedala

rede primenjuju od trakastih, zavojnih i grabuljastih transportera.

-h

za transport ovakvog oblika prirrienjujll se elevalori kapaciteta do 7 till. vodeCi dobos 4. Karaktenstlcan pnkaz ovakvog elcvatora koji je prikazan na S1. Mogucnost ra~ijalnog o~:·e. Elevator prikazan na Sl. d. uredaja za Ciscenje zrnastih kllltura. 9. Karkas elevatora izradcn je zavarivanjem ugaonika.tanja transportera i samohodnog premestanja kolica brzinom od 0.[58] . bez plasta.. Elevator i transporter vezuju se za kolica i mogu se obrtati u odnosu na vertikalnu osu. 9. na gornjem dobosu. 9.l Dimenzije transportovanih produkata (krtolasle kulture) odredene su slededim merama: precnika su do 200 mm.27. npr. 3. ugao iznosi 180°. a zaokretanje trakastog transportcra kojim se vrsi odvottenje materijala. rasterecena grana vucnog uredaja. Ugao zaokretanja podizno-koficastog elevatora jedne masine za drljanje sa slubom iznosi po 35° sa obe strane.[45].27.27. Samohodni sarnododavac kukuruza u klipu konstruktora Krotova sastoji se iz sledeCih osnovnih elemenata: podiznog koficastog elevatora 1. Kapacitet navedene konslrukcijc elevatora iZllosi 500 . u glavi.27. pri utovaru kukuruza u klipu. preko valjka 1. c). Pagan kretanja astvaruje se preko elektromotora 6.[27].era moie se povecati do 6 m. a ne na vrhu.[28]. Brzina kretanja kofica iznosi 0. d sastoji se u tome sto se utovar materijala obavlja ostvarivanjem pogona preko pokretnih. b). koriste se za periodieno opsluzivanje prj odvijanju nekih telmoloskih procesa na stocarskim farmama. brasna). sa n = 1425 min.[ 18]. kao 1 ostvafl~anJe samoulovara malcrijala u transportnu rnasinu. Pogon kretanja od elektromotor~ snage 6 kW. Da bi se smanjio pomcnuti broj radnika za opsluzlvanle odgovarajuceg elevatora pokusala se sa o. samohodne konstrukeije. a). relativno jednostavnoj konstrukciji i relativno maloj masi (720 kg). Utom slucaju se zatezni uredaj trake iii lanca mora postaviti na vrhu. a visina se menja u granicama 0. duzine do 300 mm. omogucava ostvarivanje prcm~staIlJa ~ohca: napred-m. Pogonsko vratilo 5 ugradeno jc preko lezaja u donju stopn 6 elcvalora. na speclJalnom va~Jku. ecsto sc primcnjllju podizaci kao elevalorski uredaji. jer posle prenosenJa zrnastlh ~at~nJala. koji se primenJuJu kao elevatori za transport malerijala U mlinovima (zrnastih materijala. koje se izvlaci i samohodih kolica 2 sa elektromo- LITERATURA: [1]. za do premanje materijala u bunkere. Ponekad se koficasti elevatori primenjuju za utovarne radove pri Ciscenju zita koje se premcsla strujanjem. tockava . 9. kojc se pokrecu auto masinom. do odrcdenog mesta. u istovarnoj glavi. DuCina teleskopskog trakastog transport. npr. Izraduje se sa zadatkom podizanja zrnastih materijala u tran~portnu masinu.. vucni uredaj 3 je lancani sa koficama 4. autora konstrukcije Krotova (S1.. u indllstriji prerade stoene luane. u dobrim rnaIievarskim sposobnostima. Kod nekih koficastih elevatora ugradenih u slozene konstrukcije masina. Koficasti transporter (51. kao i za njihova susenje ild. koja se pokazala dobro u eksploataciji. kod stacionarnih vrsalica. Konstrukcija jednoga od takvih elevatora prikazana je na Sl.0 m. a cemu treba vodili racuna pri obavljanju proracuna elevatora. sa n = 970 min. b ima slican shematski prikaz pogona.8 .~rem~njem navedeno? e~~vatora grabuljastim dodavacem ali takva konstrukclJa I1lJe .27. tockovi se kotrlJ3Ju. 9. u potpunosll res:la sve postavljene konstruktivne zadatke. sa postoljem 6.:) m/mm cml pnkazanu masinu veoma pokretljivom.27. viljuskasti elevatori sa Ijuljaskama -ljuJjaskari Transportni ure(!aji Stacionarni..1 m/s. obuhvata gornji 1 i donji lancanik. Prenosni. 9. trake 2 sa kofieama 3. odnosno Iancaniku koji su tada zatezni. teleskopskog trakastog transportera 5.Lad.315 314 Elevatori sa koficama. a za opsluzivanje elevatora prilikom utovara matcrijala potrebno le. za dopemu materijala do dozatora itd. Da bi se obezbedio mehanizovani nacin utovara materijala iii mogucnost samohodnog premestanja masinc sa koficastim clevatorom. Kao primer elevatora koji se primenjuje na vrsalic3m3 sa elektricnim pogonom moze da posluzi elevator za podizanje zita od trijera za zito.[26]. (I) sastoji se iz kosag metalnog rama 1. Obrtanie od tocka. konicnog zupcalllka 2 1 klmasto-remenog kalsnog prenos~ika 3 prcnosi se na gornji. porta proizvoda (51. do bunkera. Radni obod kofice opremljen je zubima u eilju smanjenja sile olpora pri zahvatanju materijala. zatezni uredaj 2 nalazi se u glavi 8.i.. neophodno je izvrsiti prenosenje elevatora. 2100 kg/h. tj. do ambara. elevator tipa TK-O ruske proizvodnje (51. Konstrukcija samog elevatora se ne razlikuje od ranije opisanih konstrukcija. Kao primer lakve masine moze da bude univcrzalni samododavac.(pogon preko pedala). Ugracleni u razliCite poljoprivredne masine za obavljanje meduoperacije trans- torom 4 i reduktorom 3 i· transmisije 7 sa medulanCanikom. 10. u silosima. ne~­ oliko radnika. sa dobrim manevarsklm kraktenstlkama. zateznag uredaja 4 i pogonskog mehanizma 5. pogon je postavljen u stopi. preko reduktora. zatim relativl10 zaokretanje jednog od tockova. kao i u Cinjenici da postoji slobodn3 i otvorena. odnosno u njen trap kOJl Je postavljen pod uglom od 25°. Zaokrelanje koficastog elcvatora za drljanje i zahvatanje materijala koji je sa stuborn u procesu rada oslvaruje se automatski. Prednost ove masine ogleda se u mogucnosti samohodnog kretanja. Karakteristika ove konstrllkcije ogleda se II tome sto je uproscena konstrukcija plasta elevatora.

13 ~ prednji lel'tlk zo prainjenje Zavojnica transportera moze biti desna iIi leva. 6 o/\'or za pregler!.prednji leta). Zavojnica neprekidne povrsine primenjuje se prvenstvcno prilikom premestanja suvog. Primcnjuju se II hemijskoj il1dustriji. gabaritne mere transporter a nisu velike. srednji /duj. 7· oluk. Nedostatak zavojnih transportera ogleda se u velikoj specificnoj potrosnji elektricne energije. 3 .spojnice. Prednost zavojnih transportera ogleda se u jednostavnosti uredaja. duzina istovara materijala je prikladna. dva iii trio Povrsina transportnog puza moze da bude neprekidna. kao da sc duz vijka krece i navrtka zajednickog navojnog para. a takoae su ovi transporteri veoma osetljivi na preopterecenje jer se unutar oluka (naroCito kod srednjeg leZaja) nagomilava materijal. sto ce kasnije biti razmatrano. transporter: 1.fni lew/k:sa prainjenje.1) sastoji se iz transportnog puza postavljenog izmeou lezaja uzduznog vratila. koji S11 opremljcni zatvaraCima. 10. /el'(Jk w punjenje. 10.sredi. Pre nos snnge se ostvarnje elektromotorom i reduktorom kojima se pokrece vratilo transportnog puza. 10.po vertikali). kao i u jednostavnom tehnickom opsluzivanju.redukrar. sto je posebno bitno prilikom premestanja prasinastih materijala. okretanjcm vratila transportnog puza materijal se premcsta d11Z oluka. ~ rttalEJ 51. sitnozrnastog. nasipnih materijala. 10. Zavojni transporteri primenjuju se za transport praSi113stih. praskastih matcrijala i reae sitnokomadnih. osim toga.2 Horizontalni transporteri Horizontalni (iii blago nagnuti) zavojni transporter (SI. 2. Praznjenje oluka se ostvaruje kroz jedan iii nekoliko otvora na dnu. nadgledanje. kao i njegovo trcnje 0 zid oluka.1 Oblid i oblasti primene Zavojni transporteri prema konstruktivnom izvooenju mogu biti horizontalni iii blago nagnuti . kao i . dobra je hermeticnost ovih transportera.l'coli/o sa Ir(1I1SpOrlnim putemzal'ojno l'rafilo. kao i vertikalni i strmo nagnllti. razlikuju jedl1i u Od110S11 na druge prema nacinu dejstva. u obliku posebnih profilisanih lopalica (Sl. tako i sprecificne karakteristike ali se posebno II konstruktivnom smislu. kao j materijala jakog mirisa. mlinarskoj. u obliku trake iIi isprekidana. Transportni pui ucvrscen je nn uzduznom vratilu i ualazi se unutar olnkn poludlindricnog dna. 9 .e/ektro!l1otor. znatnom usitnjavanju i habanju transportovanog materijala. povecanom habanju zavojnice i oluka. 5 . 1/ .pod uglom do 20° (osnovni tip). a takoae i veoma abrazivnih materijala. 12 . vrelih.1 Zorojn. Nasipni materijal se uvodi u oluk kroz jcdan iIi nekoliko otvorn posto se otvori poklopac. ZAVOJNI TRANSPORTERI 10. a broj pocetaka jedan. Ovoj grupi konstrukcija mogu se pridodati i cevi za transport materijala.2). 8 . pri kapacitetll obieno do 100 tlh. Navedena tri tipa zavojnih transportera sadde kako sIicne. Istovrcmenim okretanjcm matcrijala lransportnim puzem sprecava se dejstvo gravitacione sile materija!a. /0· zadnii /efaj.4 .316 Transportni uredaji Zavojni transporteri 317 10. Zavojni transporteri nisu podesni za prenosenje JepJjivih i jako sabijenih. kao i preduzeCima za izradu graaevinskih materijala. Transportn3 duzina je relativno mala (obieno do 40 m po horizon tali i do 30 m .

lje Kod kosih zavojnih transportera za transportovanje materijala navise. da bi se pratiIo dejstvo sile istezanja uzdui ose vratila.I0fl} (sa neprekldnol1! :Ol'oj1l0flJ f}()I'rJinom). min. iz koga se zemIja sipa kroz zatvarac . npr . naroCito kada postoji i srednji lezaj (medulezaj). on zavisi od svojstava materijaIa koji se nasipa (tabliea 10.3 Z(J)'ojni transporter postal'ljen iznud bUllketa lh'QcYkog odeljenja za pripremu z~n. a takode su i kompaklne leonslrukcije. Srednji lezaj nalazi se na poprecnom nosacu i pricvrseen je odozgo za oluk. Ukoliko je moguee. C .2 ZUI'ojni IrOllsporler: a . Vratilo transportnog puza oslanja se preko srednjeg. a zatim se elementi zavaruju za vratilo. Kapacitet zavojnog transportera (Q u t/h iii ~apreminski Qv . /3 .2) 60 Koeficijcnt ispune \jf kojim se izbegava nagomilavanje materijaia kod srednjeg leZajeva usvaja se da je relativno mali. b . sa koje se materijal premesta. ucestanosti obrtanja n. koja se prenosi iz odeljenja za susenje u odeIjenjc za Iivenje. Cesto su Iezaji u kojima se obreu spojena vratila klizni.[opaticni. zavoJillca profilisanih lopatica primenjuje se u slucajevima kada prilikom premestanja materijala treba da se ostvari i odredeni telmoloski proces. koji zavisi od ugla llagiba zavojnog transportera. k . Krajnji lezaji ugraduju se u ceone zidove oluka.1). koraka t (m). iIi u obliku trake. leiaji su malog precnika i duzine (posto se zavojnica transportnog puza na duzini lezaja prekida).7 20 0. t/m3.9 Brzina transportera v (m/s) odreduje se iz izraza tn (10.6 1 0. v=- 51. a izraduje se kovanjem od celicnog lima ili iz trake. 06to da su vratila cevne izrade manje mase i lakse se medusobno vezuju pomocu kralkih vralila za spajanje koja se poslavljaju na lcrajevima. leao i lopatice lopaticnog transportnog puza pricvfscuju seza osovine kojc se potom uvlace u izbusene otvore l1a vratilu. 10.318 Transportni uredaji Zavojni transporteri 319 nasipnog materijala u prahu. odnosno lcrajnjih leiaja.8 15 0. 10.m /h) zavisl od preenika d (m).1 transportnog puza i koeficijenta ispunc poprecnog preseka transportnog pnza \jf: 3 51.3 pokazan je primer primenc zavojnog transportera.intenzivno mesanje. odnosno rUCllom pumpom za podmazivanje maseu.1) gde su: p . za dopremanje do bunkera prosusene zemlje za kalupovanje.Irakasli.projtlisulli Na S1.ugao nagiba transportera st~pe- /3u k mma I L I 0 5 I 10 0.koeficijent korekcije. 10. Jedan od njih je noseCi i montira se obicno na onoj strani. a koji nije podlozan sleganju. Mazalice se nalaze gore. Zbog pogodnije montaze vratilo transporll1og puza se izraduje iz zasebnih sekcija i moze biti pune leonslrukcije iii cevne izrade. (10.sa punim :ir:. Zavojnica trakastog. na llosacu lezaja. d . kako bi se izbeglo zasipanje cesticama transportovanog materijala. kapacite! se snizava sa poveeanjem ugia nagiba. Zavojnica transportnog puza je punoga zida. . pneul11atskim transportom u cikIonu. Podmazivanje lezaja ostvaruje se mazalicama.dozator u oIuk transportcra.gustina materijaIa koji se prenosi.

18) nalazl se snaga na vratiIu motora P (kW). ako se transportuju Iako prenosIjivi matcrijaIi usvaja se da iznosi t = D. m i orijentaciono usvaja sc ela Je r = 2 = :(0. tada se mogu otpori izracunati. tg <p = Ill. a koji nastaje: usleel trenja kraja transportnog puza 0 cestice materijala. 10. I I 30 Ukupni otpor kretanja tereta koel zavojnih transportera dobija se sabiranjem: sile trenja tereta 0 zid oluka. Ucestanost obrtanja n usvaja se u zavisnosti od vrste materijala koji se prcnosi. KD "ele je r . .5 4.32 0. 2nn (10. glina. izvijanja pod dejstvom momenta Fo . sljaka.25 0.1. brasno. zbog sakupljanja materijala koel sreelnjeg lezaja. -1 ucestanost obrtanja. umanjuje se do t = 0.4) gele je a . cx . 0. na zavojni transporter eleluje elopunski otpor koji se tesko odrecluje.0 I ~ 10. sa rastojanjem I izmedu oslonaca . gele je III . otpora u svim lezajima . mm Najveca uzeluzna sila koja sc ostvaruje obrtanjem transportnog puza (Fa) F = __M~o~_ a r. a i b).koeficijent trenja materi. strugotina.1). Transporter se sastoji iz vratila koje je uleZistcno i duz leoga je neprekidna zavojnica. A i w Tablica 10. <p . bez prcsipanja materijala koji se premesta..7 . Racunske vradnosti koeficijenata 0/.4.4 0. 0. vlazna gEna) 2.5) (10.elodavaca.6) K ·D·tg(cx+<p)' . kao i trenja transportovanog tereta 0 povrsinu transportnog puza.2. 10.u m.ugao penjanja zavojnice po raelijusu r.. i b I . Osim toga. ela bi se izbegao neuravnotezen rad vratila. pesak. transporter se sasloji iz leratkog horizontalnog transportnog puza .2 1. 0. Izracunavanjc precnika transportnog puza za premestanje komaelnih tereta moguce je ako se uzme u obzir krupnoca komilelnih tereta koji se transportuju: D 2: (10 . 12) a.125 I 65 1. Deo vertikalnog transporlnog puza u donjem sektoru u koji se dovodi materijal je promenljivog precnika. A w 0. Ako je poznat koeficijent trenja. Njegova konacna vreelnost usvaja se iz reela stanelilrelnih precnika: 0.koeficijent leorisnog dejstva pogonskog mehanizma. 0. Praznjenje transportera oslvaruje se kroz levak na vrhu plasta. (10.320 Transportni uredaji Zavojni transporteri 321 Korak transportnog puza.cevi. 10. 0. komaelni ugaU.elimenzija najveCih komaela nasipnih materijala (razvrstanih prema krupnoCi). koji se smanjuje prema vrhu iIi se smanjuje korak.16.8) D/2. jaIa koji se transportuje 0 povrsinu zavojnog transportnog puza. Vratilo sc okrece u cilinelricnom plastu . r. pepeo. a) iIi dva odvojena (S1. 0. Moment torzije (N1l1) na vratilu transportnog puZa je M = o 1000 60·P 11 . ponekad se ugracluje srednji lezaj. ugljena prasina.3 Vertikalni transporteri Vertikalni zavojni transporteri preelstavljaju transportere specijalnog lip a (SI. opiljci oel elrveta) Laki i neabrazivni (kreela.u kW i 11.8 D iii se usvaja da je 2 -" 3 zavojka transportnog puza.3) gde je A .1). uzeluznog pritiska iii zatezanja usleel uzduzne sile Fa.raelijus na komc dcluje sila Fa.3) usvaja se ofijentaciono.lezaja. Takode zavisi i od abrazivnosti transportovanog materijala.4. a pri tome ugib ne treba bitno ela mcnja zazor izrneclu kraja transporlnog puza i oIuka. Zamenom vrednosti w u izrazu (2. 0. a proverava prema jednacini (10. 0.pri transportovanju navise materijala po nagibu.. a takode i otpore dizanja . n . Zbog toga je pri odredivanju snage motora najpogoelnije da se koriste rezultati dobijcni eksperimentalnim putem I I. treset. leao i jednog (S1. soda) Racunske vrednosti koeficijcnata 0/ II i gele su: P . Najveca ucestanost obrtanja (min-I) transportnog puza oelreduje sc iz izraza za elobijanje leoeficijenta otpora w koji uglavnom zavisi oel svojstva materijala koji se prenosi (pogleelati tablicu 10.25.1).6 50 45 I Tezi i malo abrazivni (soli. Kaela je polrebno ostvariti vece visine elizanja materijala. b) pogona za oba transportnog puza. D 2: (4 '" 6) amax. Takocle treba ela se proveri i eleformacija (ransportnog puza usled izvijanja. azbest. 0.32.5.tg(cx+<p) (10.125. kao i precnika transportnog puza i mora da omoguCi miran fad. 11 lako(le i savijanja na rastojanju 1 usleel sile tdine. elrobljena ruela. Tako se moze navesti napon uvijanja pod elejstvom momenta torzije M o .koeficijent (pogleelati tablicu 10. Takode.srednjem i krajnjem.4. Vreelnost D u jeelnacini (10. a kada se transportuju tesko prenosljivi. D . zadrZavanja i uvlacenja materijala u zazor izmeclu transportnog puZa i oIuka priIikom transportovanja materijala.63 i 0. ukljucujuCi i oslone lezaje. Rad vratila pracen je razlicilim slozenim naponima. Telo (vratilo) transportnog puza moze se tretirati leao profilisano vratllo sa vise oslonaca. suva gEna) Tezi i abrazivni (cement.1 Materijali Laki i neabrazivni (zrnasti materijali. koji se takocle okrece u cevi.ugao trenja materijala 0 povrsinu transportnog puza.4.8.

Obrtalljem cestica materijaia po obimu zavojnice transportnog pliZa brzinom v nastaje centrifugalna sila mv 2 oj St. vo~recc se manJom.masa cestice) i shodl1O tome. tj.koeficijent trenja (S1. Sl. . Maten]HI kO]1 se dodajc horizontalnim transportcrom sa zavoJlllm transportnim puzcm je sa preeizno regnlisanim kapaeitetom.ega ne~to zaostaje u kretanju u odnosu na povrsinu zavojlliee transportnog' puza. od ugaonc brzine zavojniee transportnog puza. Kompopuza jednaka je nenta ove sile. gde je !lv . Pri tomc materijal se ?od dCJstvom centrifugalnc silc pripija llZ povrsinu eilindricnog plasta.. tJ. 10. i druga . buduei da 0 u horizontalnoj ravni delllje sila [renja cestice mu v 2 -'_P- zidove cilindricnog plasta. rnateTlJal ostvaruJe relat!vno kretan]e duz aksijalne ose transportllog puza. od brzine premestanja neokretne navrtke duz zavojnice transportnog puza. 10.. + P R mV.e . .7) . odllosno R (SI. pada na vertlkalm zavo]il! transporter koji ostvaruje obrtno kretanje.5 ProroGYltl1ska shema vertikal/1og Z{JI'OjIlOg tral/spar/era Na cesticu materijala sile tdine G.5). gde je!lp .!lp COSCi. mVIr!l !lv sina.IO.4. kod vertikalnog transportnog puza ogranicava se minimalno dopustena (kriticna) vrednost ucestanosti obrtanja pri transportovanjll materijala navise duz zavojnice transportnog puza. duz zavojne povrsine deillju dye sile: jedna je usmerena dllZ zavojne povrsine nanize i jednaka je G sin a. 10. mgsma.koeficijent trenja cestica 0 plast.romolorom sa pnrubnim spojem. zavojni transporter sa elekl.)ettika//Ji.sila trenja cestice 0 povrsinll zavojnice G !lv cos a.+mg!lv COS a.322 Transportni uredaji Zavojni transported 323 ostvaruje apsolutno kretanJe po zavojnoj trajektoriji ali je pri tome manja brzina u aksijalnom pravcu.lOm.. a pod deJstvom sIle treIlJa lZmedu materijala i povrsine plasta kao i usled sile tdine usled c.5. b ~ s/r!JlO naglluli jcdnaka Na SI. ~ prikazan je strmo nagnuti pre to varni.uzdnz vcrtikalnog transportnog puza ostvmuJ. sheno nav. b). . kriticna brzina Vkr nalazi se iz jednaCine . koja deluje na povrsinu zavojnice transportnog Najveea brzina na obimu zavojnice transportnog pliZa pri kojoj cestice materijala nemajll aksijalno kretanje i oheeu se II mestu sa zavojnicom transportnog puza. sllprotno od horizontalnog transportnog pllza kod koga se ogranicava maksimalna ucestanost obrlanja.4 ZUj'(~il1i IrOlUjJorter: R (ovde je m .se na sledee! naem. R (10. tj. 10. prerna t~rne.vllgaonom ?rZil.rtel kOJa se prikocuje obrtanjem zavojniee vijka. ona je a . = O. Da bi se ostvarila neophodna centrifugalna sib transportni pllZ treba da ima dovoljno vcliku ucestanost obrtanja. K:'et~nje rasuto~ materijala navisc. Stoga treba objasniti kako se odreduje uccstanost obrtanja.

ucestanost obrtanja zavojnice transportnog puza utoliko veca. IZO 1. Zavojna sipka sa busecom krunicom na vrhu (S1. a kapaciteti su ograniceni. Transportna zavojnica pUla je sipka na cijem vrhu . 1z izraza (10.M D. Da bi se obezbedio dobar prijem nasutog materijala unnlar cevi. 10. Obrlanjern cevi. .1v .9) moze sc uoCiti da je pri kretanju cestica nasutog materijala navise. dobija se kriticna uccstalost obrtanja zavoJmcc transportnog puza 10. Na mestu gde se oslanja na valjke. sa strane zahvatanja matcrijala (desno na S1. mesanja itd.7) na Cijem vrhu se nalazi krunica za busenje. Osim oslonih valjaka ugracluju se na postolju. a i velika je potrosnja elektricne energije po jedinici transportovanog materijala. Da bi se ostvarilo aksijalno kretanjc materijala.-cevi se tako postavljaju da su uvek sa nagibom u smeru kretanja materijala. Zavojna cev za transportovanje materijla (SI. Vertikalni zavojni transporteri primenjuju se za podi.6 Buifeca §!pka sa 7xll'ojnicom tra!1SpOrfllog puza ::0 (ransp{)rto)'aJ~if! marerija/a i:: bu§ofine \::mls lJ. Stavljanjem da je Vkr = 2n Rl1kr = n Dnkr. npr: pecenja. a kao nedostatak. cev se obuhvata celicnim prstcnom prcko koga se ostvarujc kontakt i kotrljanje cevi preko valjaka. tako sto je poslcdnji zupcasti par u obliku nazubljenog prstena navllcen ua telo cevi. odnosno sto je manji koeficijent trenja cestice 0 zavojnicu tran5portnog puza i vcCi koeficijent trenja cestica materijala 0 zidove plasta.7 Zm'. 250 m cesto odredene vremenskim periodom trajanja zahtevanog tehnoloskog ciklus3.1 v casa) J. I1kr.fipke . nasipni materijal. min-1 Sl. a kao plast u ovom slucajll koristi se cilindricni zid cevi male dimenzijc otvora.324 Transportni uredaji Zavojni transporteri 325 Odakle je gR(sil1a + J. isti su kao i kod horizontalnih zavojnih transportera. Prednost cevnih zavojnih transportera ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji. U odnosu na koficaste elevatore. sa obe strane cevi.8) ostvaruje ohrtno kretanje preko para valjaka koji su montirani na odredenom rastojanju. dobroj pozudanosti transport a materijala.0 J!on. odnosno za vreme trajanja transporta materijala kroz ' cev treba da se okonca odredeni tehnoloski proces. Obrtanje ccvi prenosi se od pogona zupcastim prenosom. cevi su glatke. ovakvc ccvi se primenjuju za ostvarivanje odreaenih tehnoloskih procesa. obicno se ostvaruje visina od 15 . Unutar cevi. a za slucaj kada nije veliki ullulrasnji prccnik cevi. T' Sf. a) pricvrscuje se kOllusni zavojni segment.. ti. Transport materijala duz zavojnih cevi takoae je u funkciji odrcdenog tehnoloskog procesa.4 Cevi za transportovanje materijala (10. 30 m pri transportovanju materijala u prahu. pri tome su duZine cevi 200 .1v sil1a) gdeje pv = arctgJ. .dobroj izolaciji transportovanog materijala duz citave duzine eevi. duz zida izraden je zavojni zleb. 10.ie monliran radni medaj masine za busenje. cilindricne povrsine.6) brzo se obrce. Praznjenjc cevi ostvaruje se na suprotnoj strani cevi isipanjem materijala. duz ose zavojnice transportnog puza. aglomeracije. kao i materijala koji se slabo sipaju. sto je veci ugao penjanja zavojnice i manji radijus zavojnice. Prednosti ovih transportera. 10.)Jl I) / V' / V Zavojni cevni transporteri izraauju se kao horizontalni iIi sa blagim nagiborn.. lakse se prazne bilo sa koje strane ali je za ostvarivanje transporta materijala znatno veca potrosnja elektricne energije. 10. koji se uvodi u cev sa jednog kraja.S) Poseban slucaj primene vertikalnih zavojnih transpotera (pri veoma malom precniku zavojnice transportnog puza i malom knpacitetu) oglcda se u njihovoj primeni kao meclaja pri busenju vertikalnih uzanih rupa i busotina. Brzina transportovanja materijala i kapacitet povecavaju se sa povecanjem ucestanosti obrtanja obrtne sipke (S1.08 II.anje materijala navise. pokrece se uzduz ose ccvi ka drug om kraju cevi. vertikalni zavojni transporteri manjih su gabaritnih mera. Neke konstrukcije transportera ovoga lipa izvode se kao cevni transported bez zavojnih zlebova unutar cevi.9) Ako je ucestanost obrtanja cestice 11 > tada se materijal krece navisc duz zavojne povrsine transportnog puza.S. zrnastih materijaIa. 10.-.. susenja. valja navesti: velika je masa transportera i transporteri su znatnih gabaritnih mer a. po dva potporna (odstojna) valjka kojima se sprecava aksijalno pomeranje ccvi.1p(cosa-J. 10. sirokom dijapazonu kapaciteta i razlicitim duzinama transporta. kao i ncdostaci.IH fJ. (lO.S170st hr::ine frc/J1sporrm'al~i{/ rnaferiju/u od u(esranosfi ohrtanja buJece .

2 ..14) b) 51. P Dv 2' (10.65 ) m. Potrebna encrgija za obrtanje cevi ulaze se na savladavanje otpora oslonih valjaka. do verlikalne ose...12) Ucestanost obrtanja I'lkr = nllWX nalazi se zamenom ex = 90° + cp 11k! = 42.prccnici valjaka (roIni) i rukavaca valjaka. a). tada je moment u odnosu na osu cevi .3J D SlllCP ~ . = 0.l= (.326 Transportni ureaaji Zavojni transporteri 327 (gde je /-l W = tg cp .9 Prorm. (G D gZ'W 2 +Gcosa ) /-l. koja prolazi kroz osu cevi (a ~ 0. 0. I . Korak zavojnice obicIlO se usvaja da je t terijalom \jI = 0.3. Klizanje ovih cestica po zidu cevi zapocinje u lrenulku kada sila lrenja F 0 zid cevi postane manja od komponenle sile tezine cestica koje su usmerene duz tangenle (Sl..sila tezine materijala u cevi. 0. ram Prakticno granicna uceslanosl obrtanja usvaja se da je 11 = ( 0.. pri kome sc materijal pod dejslvom centri· fugalne sile ne odvaja od cevi. 6 . za ugao ex. 3 . .25 D). (10.YulIska shema bJ cel'j 2U IrwUporfOl'anje malerija/a Ako je a .15) L =v t".. to se potrebna duzina cevi odrectuje iz izraza: gde su: G 2F = G+Go P casa o (10.. uccslanost obrtanja cevi ne sme da prede neb krilican broj nkr.11) .9..9. odnosno okrece se zajedno sa njom.sila uslcd ldine cevi.50 . 4 . 5· po(porni (ods/ojlli) 1'(Jfjak. (10. nalazi se sila pritiska na valjke iz izraza Kapacitet cevnog zavojnog transportera odreduje se iz izraza (10. rastojanje od tezista mase materijala koji se transportuje u sloju.1). 2J+wJ Dk M=G'a+2F . 10..2). 2 .10) . Iz jednakosti je: Go .8 Za)'()jna frCJI1SpOrfll(J eel': a . 10.os{oni ram sa \Ialjcima.pOlporni \'(Iljri.16) (10. Pri odredivanju Ilkr potrebno je da se razmolri uslov ravnoteze cestica sile tezine G. Dk precnik venca po kome se cev kOlrIja preko oslonih valjaka: D" i d . a kocficijent ispune cevi maXo - Da bi materijal mogao da se prcmdta duz cevi. 10.eel'.. kao i na ostvarivanje rada podizanja materijala koji se sipa u cev.prema izrazu (10. b . koje se podizu pri obrtanju cevi sa uceslanoscu obrtanja n. polovina centralnog ugla izmedu oslonih valjaka (SL 10. a brzina transportovanja materijala v . ~l if· koefieijenti trenja klizanja u rukavcima i kotrljanja venea cevi preko valjaka.opJYi oblik.13) Uslov jednakosti centrifugalne sile C cevi ima smisla pri ex = 1800 • Tada je sile tezine materijala u gornjoj tacki (10.5 D. Ako jc prema tehnoloskim zahtevima potrebno da se transportovani materijal zadrzi u cevi tokom vremena tv.as/olio .pugoll.3 1--'---''''Dsin<p = nn . Gsinex= C+Gcosa)J. Usvajanjem da su pritisci na oslone valjke sa obe strane priblizno jednaki. 30 sin( a -cp) (10.us/olli l"a!jak. b) oj Sl. kocficijenl trenja cestica 0 zid cevi). nalazi se da je n = 42.

vertikalna komponenta ubrzanja oluka veca je od ubrzanja slobodnog pada. karakteristike rada pogona i tipa oslonih uredaja. Karakter premestanja tereta zavisi od fdima kretanja oluka iIi cevi.koeficijent kOfisnog dejslva prenosa pogonskoo meb 11. tako da se deIovanjem oscilatornog kretanja teret pomera napred odredenom brzinom. snaga clektromotora u k\V p = Mw = Mnn Mn 1000T] 301000T] = 958611' gde su: M . Oscilacije kod inercijalnog transportera siroko su primenjivane kod podzemnog transportovanja uglja u jamama. medutim zbog odreaenih nedostataka ovakvog oblika transporta materijala. Oluk (cev) se pobudom vibracija dovodi u povratno .trnllslatorno (oscilatorno) kretanje.1 Osnovni tipovi i oblasti primene Oscilntorni transporter je u opstem obliku otvoren iii hermcticki zatvoren oluk iii cev.[45] . Kocl inercijalnih transportera teret klizi duz oluka pod clejstvom sile inercije (vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja je od ubrzanja slobodnog pada). Ove principijelne razlike u naCinu kretanja tereta uslovljavaju i razlicit intenzitet habanja zidova oluka transportera. Oscilatorni lransporteri prema rezimu kretanja oluka i tereta mogu da se razvrstaju na inercijalne (sa konstantnim iIi promenljivim pritiskom tereta 0 dno oluka) i vibracione. kako zbog obilja konstruktivnih rcSenja. LITERATURA: [21]. Zbog toga je adekvatna klasifikacija oscilatomih transportera veoma teska.u Nm. a zavisi od konstrukcije oscilatornog transportera. danas se vise ne primenjuju u rudarskim oknima. kao i razlicito sudelovanje mase transportovanog materijala U oseilatornom kretanju. Inace primena vibraeionih transportera je danas rasprostranjenija u poreaenju sa inercijalnim. koji je okacen iii oslonjen na llosecu konstrukciju. tako i zbog njihovc tesne meausobne povezanosti.17) s-\ T] . na vibraeionom transporteru se teret odvaja od oluka ("poskakivanjem") i krece se u mikro skokovima.u hinizma. OSCILATORNI TRANSPORTERI 11.328 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 329 odnosno. w . (10.

da se. tj.a (02 sin<p sin~) (11. stanJu. zavojne (metalne) slrugoline Ll odeljcnjima masillske obrade. . hemijski agresivnih rasutih malcrijala u u.330 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 331 Takvi transporteri nazivaju se jos i vibr?bunkerim~. a veoma se slabo transportuJu flllodlspel ZlOlll . kao p~ pravilu rade u rezimu inercijalnih transportera. lreba naglasiti da je utrosak elektricne energije relativno mali pri uslaljcnom kretanju transportera. koja Iezi na ravni. na linijama mehanicke obrade i montaze. pri izradi apa~ rata. . Oscilalorni transporteri primenjuju se za transporlovanje rasutih.~r~a 1 sl1cIlll: naSl?nih ~aterijala u lljihovom uobicajenom. odnosno spustanjclll pod uglom do 15°). sljunka.3 ) . za prenosenje prasinastih. blago nagnule (sa podizanjem materijala navise. prasinasti malerijali (npr. sa koordlnatnim pocetkom n tezistu cestice materijaIa koji se premesta. a pri relativno malim transporlnim daljinama prerneSlanja do 50 m (relko do 100 m) i pri kapacitetl. a mogu da budu i vertikalni. susenja. Horizontalni oscilalorni transporteri koriste se za prenosenje sirovog gvoZcla.ao SlntJ = . rezane. tada ce ceslica malerijala. Ako se koordinatne ose x i y usmere paralelno i upravno na ra:an. otrovnih. a reae komadnih tereta. Prema tome. kao i prenosenju vibracionih opterecenja n3 oslo nee nosece konslrukcije.2) ay = . posto OVI matenjah mogu eflkasnlJe da se transportuju trakastim transportenma. u masinogradnji.2 Dinamicki rezimi rada oscilatornih transportera Ako je ravan nagnuta pod uglom a prema horizon tali i dobija od spoIjnog iz~ vora energiju za osciIatorno kretanJe. pri kapacitelu do 20 m 3/h. navise.pravolinijske. g ~ gravitaciono ubrzanje zemIjine teze. Sln<p SlntJ a sila pritiska materijala na povrsinu FN = m (g casa . v 11.masa cestice materijala. u odcljenjima metalurgijske proizvodnje itd. tad a Je-komponenta ubrzanja ravni u pravcu ose y: . otrovnih i vrelih tereta. Nedostatak ovih transportera og1eda se u: smanjenom kapacitetu pri transportovanju materijala 5lrmo. Najoptimalnija oblast primene oscilatornih (a POSCliIlO vibracionih) trans~ portera odnosi sc na hcrmeticki zatvorene lransportere. malom habanju oluka vibracionih transportera cak i prilikom premcstanja abrazivnih materijala i pre svcga. vlazne gline). Oscilatorni (ukIjucujuCi i vibracioni) transported nisu pogodn! za ~ransp?r­ lovan'e peska. J1.a (02 · · R . Normalna sila pntlska cestlce malerijala FN na ravan (tj. p:-emda oni. pri fabrikaciji graclevinskih malerijala itd. Takoae treba napomcnuti da nije dozvoIjeno da se neuravnotezena konstrukcija transportera montir'u bez fundamenata na objekte meduspratnih konstukcija. Vibracioni transporteri svih tipova ne mogu da ostvare preno. drob~ne. smanjenju brzine i kapaciteta pri transportovanju prasinastih i malorasipnih tereta. Vertikalno osciIatorni transporter[ prenose materijale navise duz zavojne povrsine.J priblizno do 400 rn 3/h. do visine od 12 m. na duo oluka iIi cevi transportera) sastoji se iz normaine komponcnle sile tezine cestice i sile inercije: FN = m g casa + m ay (11. kamene sitndi. gasovitih. hlaclenja) istovremeno sa lransportovanjem materijala. ay ~ komponenta ubrzanja ao duz ose y. Vcrtikalni oscilatorni transporteri spccijaInih konstrukcija takode se primenjufu za prenosenje sitnih masinskih elemenata (vijaka. a u preduzeeima hemijske i melalurgijske induslrije. u horizontalnom iIi blago nagnutom pravcu. cement). nemogucnosti lransportovanja lepljivih malerijala. mogucnosti ostvarivanja razliCilih tehnoloskih operacija (prosejavanja.slovima POtPUllC izolacijc okolnc sredine.senj~ le~ljivi~l materijala (npr. vrelih. elemcnala aparata). prost orne spiTale.1) Horlzontolna raYOn SI. k~mena. pom~ra ?o povrsini. R (11. kod inercijalnih transporlera kontwlise se intcnzitel habanja oluka prilikom lransportovanja abrazivnih materijala. u~lja. . sa premestanJem tereta bez odva Premu profilu lrase oscilatorni transporteri se mogu razvrstati na horizoutalno . na linijama automatizovane proizvodnje. mogucnosti obezbeaenja potpune hermeticnosti pri transportovanju prasinastih. sa ubrzanjem ao koje je usmcreno pod uglom ~ (St.1). sa premestanjcm materijala naviSe olukom koji se postavlja U obliku zavojne. Prednost oscilatornih transportera ogleda se U relativno jednostavnoj konstrukciji.1 Prorac. 11.'iunska shema sjle priliska maleriju/tJ nJ o/uk gde su: m . a takocle i u livnicama pri transporlovanju vrele istrcsene zemlje i sitnih fabrikata temperature do 600°C. janja od oluka. Isto tako se kao nedostatak moze navesti reIativno mali ekspIoatacioni vek lezaja i eIasticnih elemenala pogona transporlera. zakivaka.

narocito pri K > 1.Ollim fransporterotn :a ra:ii{ile l'rednoSfi tinuirano baca i da je vreme njenog mikro koetrciicnata refima rada K.t2. 3. tad a se putanja kretanja cestice materijala vertikalnoj ravni podudara sa smerom kretanja povrsine (Sl.332 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 333 gde su: a .6) u gde je p . pri K = 1 smatra se da je granicni uslov. jer bi se time onemogucilo racionalno premestanjc cestica matcrijala.I' == aw 2 Sin(~)SinP = aw 2 sinp 2 prema komponenti ubrzanja sile teze g cos 0: SI.5) Koeficijent K karakterise dinamicki reZlm rada oscilalornog transportera (di· narnicka opterecenja pogona i drugih elemenata transportera). konDijagran1 krefanja testi('(l malenja/a l'ibraC. Za neko vreme ta cestica materijala krece se zajedno sa olukom. pri K > 1 cestica se odvaja ad oscilatorne ravni i prelllesta se.11. prikaz kretanja c'resricc !71aferUafa rihraciollim rransporter017L" T ~ smer J.h transportera). U gao <p menja se od 0° do 360°. . podrazullleva oplimalno rcsenje osnovnih zadataka transportera .11. A aw 2 Sln}J g (11.ostvarenje kretanja ceslica najvecim brzinama. Odnos izmedu veliCina desnog dela jednacine (11. smer sile pritiska FN usmeren nanize i smatra sc da je pozitivan i teret sc neprekidno nalazi na dnu oluka. w .smer osd/owlIlja o/uka naziva se koeficijentom rezima rada oscilatornog transportera K. pa je koeficijent rezima . 11. tp. 0= cestica se odize od osciJat6rne ravni i obavlja slobodan let (mikro sk?k).prvenstveno mikro skokovima (rezim vibracionih transportera. za vrerne tp t2 _ 0. a sin <p je maksimalne vrednosti koja je ravna jedinici pri <p '" rc/2 90° . da' se u tom periodu cestiea materijala nalazi na povrsini oluka dok se oluk nalazi u hodu napred zajedno sa materijalom nR njemu. Eksperimentalno je ustanovljcno da se kretanje pri neprekidn~rn.2).3 onaj pri kome se cestica bez prckida.im inercijaln. Ako povrsina ostvaruje harmonijske oscilacije pri koeficijentu rezima rada K = 1. kontinuiranom kretanju u skokovirna cestica rnaterijab (bacanjem) ostvaruJe pn toji se iz nekoliko etapa koje se odlikuju razlicitim vremenskim trajanjern jednog perioda oseilovanja povrsine..amplituda oscilovanja ravni.fazni ugao osciJovanja (ovde je t . Pri 1 < K S.ugaona brzina pobudivaca oscilacija. 11. Posle toga etapni ciklus kretanja ccstice se ponavlja. Sa tacke gledista optimalnog prernestanja materijala.vreme). pri g coso: < aol sin <p sin ~ sila pritiska usmerena je navise. Uzimanje optimaJnih vrednosti koeficijenta rezima rada transportera. K = aw sinP. zatim sa povecanjem veliCine faznog ugJa cp i zavrsetkom Clape sa K> 1. a koje su racionalno usaglasene sa kretanjclll oscilatorne povrsine oluka transportera.:ref(J!7ja feSfice (ferefa): 00 . gcosa Kod horizontalnog transportera cos rada _ K h0: (11. leta tr jednako iii deljivo sa ukupnim periodom oscilovanja lransporlera T. pri minilllalnom dinamickom opterecenju pogona. potom cestica ponovo pada na povrsinu ravni i krece se zaJedno sa nJorn 0= r Odnos maksimalne normalne komponente ubrzanja oluka ay nW. . Sl. <p (J)'1. Vreme priprerne malcrij~la za sledeCi skok treba da je minirnalno I za to vreme ne treba da se malerijal kliza po povrsini oluka iii da sc premesw u suprotnom smeru. kao i karakter kretanja cestica: pri K < 1 cestica (terct) lczi na oscilatornoj povrsini i premcsta se bez odvajanja od povrsine (rez. najracionalniji rezim rada transportera (idealni rezim) srnatra se da je SI.3 kretanje cestice materijala sas- Zadatak obezbedenja najefikasnijeg kretanja cestice rnaterijala vibracionim transporterom (pri K >1) sastoji se u izboru vremena t2 (vreme za koje se cestiea koja se transportuje nalazi n(1 oluku) tako.bilo koji ceo broj. kao i elemenata transportera. tj.2 Shematsk. tako je pri: 2 g coso: > a w sin <p sin ~. teret se brzo krece i otrze se od povrsine.4) = cos 0° 1. 0= pT (11.3) koje se nalaze u zagradi odreduje smer sile pritiska materijala na ravan. 2 za vreme t3 .3).

visece i oslonjene kon. prakticne vrednosti koeficijenata K i date su tab clarno tako iSto 5e uzimaju u obzir kako optimalna premestanja razliCitih materijala. 200 . pri K > 3. Konslmkcija transportcra Kocficijcnt K pri Tip transportovanju materijala vihraclOnog transportcra I prasinastih i komadnih I .5 1.... U toku odrclenog penoda.. 1200 mm. Transporter sa konstantnim pritiskom materijala na dno oluka (sistem Markusa) sasloji se iz oluka osIonjenog preko stacionarnih valjaka.2 ..5 I 1. pri p = 2. 2. Jezaja i drugih elemenata.334 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 335 K (11. 2. Ispitivanjima je utvrcleno da pri p > 1 i K > 3. 150 mr:n. Na osnovu eksperimenata ut vrdene su preporucene. polorn naglo opada do nule i zatlm menja smer.. kapaciteta Q s 50 t/h Isto. Prema tome sledi da koeficijent reiima rada vibracionog transportera treba da se nalazi teorijski u granicama'1 < K s 3...3 transporter radi sa znatnim ubrzanjima (npl'. . tako ela se l11atcrijal premesta napred zajedno sa olulcom... 3.6 g. Na znatnorn delu dircktnog. 3 ~~ije IS10. za ~ = 30°). izostaje proporcionalno povecanje brzine.3 nastaje odreclena zona smanjenja brzine premestanja materijala. odnosno kada je tp = 2 T. brzina premestanja materijala. klizcCi naprcd i p~J povrat~ nom hodu oluka.Ih f-~----' Dvocevni i jcdnocevni uravllotezcni. materijal se krece zajedno sa olukom bcz klizanja.3 . 85 min'\ sirina olnka. 2.. samo konstrukcije teskog tipa.3) itd. a kao posledica nastaju veca dinamicka opterecenja pogonskih elemenata.1 Pri p = 1. Q s 50 lIh. kao i dvokrivajnog pogona.. Prema karakteru kretanja oluka za nosenje materijala.. kao i pri povratnorn kretanju.elektromagnetm 3. matcrljal po merciji produzava premeStanje nap red sa nekim usporenjem. brzina oluka se ravnomerno povecava. za kapacitete Q > 50 t. a takode ce biti konstantna i sila trenja materijala 0 oluk.5 ~i~L~~<3~0~n~1________________ -t__________-t__________-t________~ Ekscentarski 1. kada je vreme tp mikro skoka cestice materijala jednako jednom celom periodu oscilovanja transportera. Pri povralnom hodu brzina oluka se u prvom delu povratnog hoda ravnomerno povecava.. Stalno trenje materijala 0 dno oluka izazvace njegovo habanje. ~ezlm.vreobrt ~nvaJllog menskog pcrioda ukupnog ciklusa oscilovanja (lj. tj...2 m/s. Takav karakter kretanja oluka ostvaruje se pogonom dvokrivajnog rnehanizrna. raela lransportcra usvaja se tako da je povratl11 hod materija!a minimalan . za svaki mehanizl11a) krece se zajcdno sa olukom pri njegovom povratnom hodl!. tada je K 6. Prema tome. Talco se rnaterijal premeSta napred promcnlJlvorn brzlflorn kretanjn na najvecern delu direktnog i povralnog hoda oluka. Transporteri sa promenljivil11 pritiskom materijala na dno oluka osionjeni su preko elasticnog nosaca. 2..1). za kapacitete Q > 50 tlh i duzine L > 30 m ! i. frekvenCl]a oscilovanja (uceslanosl obrtanja pogonskog vratila).. Matenjal ce uvck Idali na dnu oluka. pravolinijskog hoda. a sal110 u toku l11alog . kapaciteta T ! 1J .. Jednocevni Uednoolucni) lakog i Centrifugalnl I srcdnjeg lipa. prekida se klizanje tereta. kao i na osnOVll pritiska materijala na dno oluka razlikuju se dva osnovnCl lipa oscil8tornih incrcijalnih transportera i to: sa konstantnim. I isto 2 .5 . a oluk je kruto vezan za nosac i osloni ram i postavlja se pod uglom oel 20 0 .8 . zatim se bIZO smanjuje. 30° prema vertikali. do 50 m (ponekad i do 100 m). 2. menjajuci svoj smer.3.3 Inercijalni transporteri Kod inercijalnih transportera materijal se premesta pod dejstvom sile inercije. a ubrzanje dostigne nekn granicnu vrednost. U izvesnom vremenskorn razdoblju direktnog hoda oluka.7) Preporuccnc vl'cdnosti koeficijcnata rezima rada K vibracionih transportera Tablica 11. akumulirajuCi kincticku energijll..3 Ekscentarski 1.praskastih I' . Slla pnl!sk~ malerijala na dno oluka u toku svakog cIklusa oscIlov3nJa uvck ce bIt! ]ednaka SIll tdine materijala. Oluk dobija oscilatorno kretanje od .36 (pogledati SI.3.a su: amplituda oscijovanja olu~a koja je odreclena radijusom pogonskog mehanizma krivaje 50 . duzina oluka. odnosno sa promenljivim pritiskom matcrijala na dno oluka. vec'im od 6.. Oluk prolclizava ispod tereta. Osnovni pararnetri transportera Markus . pn povratnom llOdu. tako i dinamicka opterecenja (tablica 11. lakog i srednjeg tipa. 11. lranslatorno povratno kretanje razlicitim brzinama i ubrzanjima u horizolltalnoj ravni pri dlreklnom kretanju napred.8 1.0 11.8 . kod horizontalnog transportera obicno ne prelazi 0. da bi dolaskom do svoje najvece ncgativne vrednosti opet nastalo njeno naglo povecanje. kocficijent rezima rada iznosi K = 3. 2. ne odvajajuCi se od njega.6 . 40 ..3 2.... iIi pogonom sa kulisnim mehanizmom. Kad~ se brzina oluka naglo prorncni. Oluk opisllje pravolinijsko. samo konstrukcije teskog lipa.

posto duz vertikalne ose deluju sila tezine i vertikalna komponenta sile inercije. koeficijent trenja materijala 0 dno oluka.1 Osnovni tipovi Postojidosta konstruktivnih reSenja vibracionih transportera. U tom slucaju materijal se nikada nece odvojiti od oluka..ucestanost obrtanja vratila krivaje.15 . to se pri kretanju napred oluk ne odize mnogo navise.translatorno krctanje istog karaktera. podizu se cestiee materijala koje su leiale na dnu oluka.amplituda oseilovanja koja je jednaka radijusu krivaje.4. Usled ranije istaknutih neelostataka inercijalnih transportera.. SUa pritiska na dno oluka jednaka je zbiru sila tdine cestica materijala i vertikalne komponente sile inereije.direktnom hodu i povratnom hodu razlicite po svojim vreelnostima. a pri hodu oluka nazad . fJ. ove sile su usmerene nanize.336 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 337 obicnog krivajnog pogona.. srednja brzina krctanja materijala. 11. Prema broju istovremeno oseilujuCih masa oscilatornog sistema transportera razlikuju se transporteri sa jednom. Za kretanje materijala napred. . Kosi elasticni nosaci noseee konstrukcije ne sluze samo kao oslond element a za noseSenje tereta. vee ce kliziti po elnu oluka nekom promenljivom brzinom. koji se mogu klasifikovati prema razliCitim kriterijumima. vee uslovljavaju i smer oscilovanja tereta (oluk dobija usmerene oscilacije). 200 . Prema smeru prenosenja materijala vibracioni transporteri mogu se razvrstati na horizontalne.. ~ . 300 . 15°. radnom hodu oluka transportera. te se tako obezbeduju uslovi za neprekidno premest3nje materijala duz oluka. 400 min'\ sidna oluka. opruga se sabija i na taj naCin akumulira kineticku energiju. njihova sadasnja primena veoma je ogranicena (naceino primenjuju se u procesnoj industriji pri prenosenju materijala do odredenih masina.. upravno na dno oluka. na kosom transporteru. 20 mm.. u smeru upravnom na oslone nosace. pri dopremanju materijala navise. Pri povratnom hodu. neophodno je da se materijal ne oc!vaja od oluka i ela sila inercije cestiea materijala u periodu usporenja oluka pri direktnom hodu bude veea od sile trenja materijala 0 povrsinu oluka. Krivaja se obree konstantnom ugaonom brzinom i saopstava oluku povratno . pri direktnom i povratnom hoelu oluka. a ta energija se pretvara u potenci. neophodno je da bude horizontalna komponenta silc inereije veea od sile trenja. Brzina i ubrzanje oluka su usmereni upravno u odnosu na pravac oslonih nosaca. frckvencija oscilovanja. (viseea. a . Prema naCinu oslanjanja elementa za nosenje materijala (oluka. potrebno usvojiti koeficijent reiima K < 1. kako u dircktnom... 10 . pa je sila pritiska materijala 0 elno oluka jednaka njihovoj razlici i sila trenja materijala se smanjuje.preko amortizera. koji obicno ne prelazi 10° . a sila tdine .nanize. a duz horizontalne ose deluju sila trenja i horizontalna komponenta sile inereije. slobodno oscilujuea konstrukcija) i sa koso montiranim nosacima (oslona konstrukcija sa koso usmerenim elasticnim elementima). brzina kretanja tereta pri uspinjanju se znatno smanjuje sa povecanjem ugla nagiba. Elasticni nosaCi . eevi) razlikuju se vibracioni transporteri sa slobodnim. ugao nagiba oslonih nosaca prema vertikalnoj osi. te tako preko svoje elasticne karakteristike opruga saopstava oluku nagomilanu energiju.8) gde su: n .oprugc izraduju se od opruznog celika i predstavljaju svojevrsne akumulatore energije: pri direktnom hodu oluka napred. Ostvarenje drugog uslova moze se ispuniti oelgovarajueim izborom ubrzanja oluka ti. Za ostvarenje kretanja cestica materijala napred pri direktnom. Osnovni parametri transportera sa promenljivim pritiskom materijala 0 zid oluka su: amplituda oscilovanja (odredena je radijusom krivaje). tako i pri povratnom hodu. 1000 mm. dYe iIi vise masa. obezbedujuei tako kretanje materijala napred i pri suprotnom hoelu oluka. Transporter sa promenljivim pritiskom materijala 0 ziel oluka preelstavlja prema konstruktivnom izvodenju prvi stepen prelaska oel inercijalnih ka vibracionim transporterima. blago nagnute i vertikalne.: (11. Pri kretanju oluka napred vertikalna komponenta brzine (i ubrzanja) usmerena je naviSe. kod horizontalnih transportera iznosi 0.4 Vibracioni transported 11. Ovo je moguce ostvariti posto se sila pritiska materijala na oluk i sila trenja smanjuju.nanize. Kada se oluk kreee napred. kada se oluk kreee nazad (spusta).. Za ispunjenje prvog uslova neophodno ie da buck vertikalna komponenta ubrzanja oluka manja od ubrzanja sile tezine.jalnu energiju elasticne sile pri povratnom hodu. Posto su nosaCi postavljeni pod uglom. Na taj nacin su sile pritiska materijala na dno oluka pri radnom . Zbog toga je za oscilovanje transporter a sa promenliivim pritiskom materijala 0 zid oluka. neophodno je da bude sUa trenja materijala 0 dno oluka veea oel horizontalne komponente sile inercije materijala.2 m/s. za ostvarenje odredenog tehnoloskog proeesa). vertikalna komponenta sile inereije materijaia usmerena je navise. dok se pri kretanju nanize oluk spusta. elasticnim vesanjem .. pri premeStanju oluka nazad. 0. Da bi se obezbedilo kretanje materijala napred.

obrtno oko vertikalne ose (tj. dok se hidraulicni i pncumatski retko prirnenjuju i to za obavljanje radova u opasnim uslovima zbog moguCih eksplozija.a b~oju elcmenata za noscnje materijaia razlikuju se: vibracioni transporten :a }e~I1!m clcm~ntom (tj. uravnotczenosl!'. pobudivaca vibraClj~ znatno Je manja od frekvencije sopstvenih oscilacija transportera (co «w).' c) ubr::'llllja Rezonantn.~avanja. 11. . udvoJcnc clemcnte.85 < co < 1. ~rem. moguc je dugotrajni stabilan rad masine pri razlicitim promenama optereeenja.4 DijagrwfJ promena fJarametara 'I'ibraciollog lransporfera pri harmonijskim u. Dorezonantna podesavanja relko se primenjuju..ce konstrukcije. 6) ostvarivanje malih gabarita po visini.~). v!brosita za prosejavanjc materijala. moguee su izrade transportera visoko~ kap~clteta al! su potrebne znatnc pogonske sHe zbog velikc krutosti elast. Kod Izv~.likama. no ipak ovakvi transporteri nisu postigli siru primenu. Osnovni nedostatak izvanrczonantnog podesavanja oglcda sc u mogucem znatnom povecanju naprezanja elasticnih elemenata zbog kratkotrajnog poveeanja amplituda oscilovanja pri prolasku kroz oblast rezonance. pri pustanju u pogon i uglavnom pri zallstavljanju trasnportera (u pcriodu poveeanja i smanjenja frekvencija pobudne sile i njenog podudaranja sa frekvencijom sopstvenih oscilacija sistcma). kao po pravilu. a oscIluJu kao jcdna celina. 7) visoka pouzdanost elasticnih elemenata i pogona . oscilacije su poduzne i kruzne). 4) najmanja ukupna masa. Takva konstrukcija primcnjuje se npr.I'cifacijama: a) pomerallja. ostvaruje pravolinijsko (kod posebnih transportera.. _ Pr. Transporteri sa jednim elementom za noscllje malerijala mogu Imat! Jcdnostruke III. ekscentarski (krivajno . Kod rezon. za. mogu biti Izvanrezonantno podeseni elasticni sistemi nemaju veliku krutost. kao i moguenost montaze oslonog rama transportera ne same na fundament. elektroekscentarski..o podcscni elasticni sistem transportera obezbeduje manju potrosnJu cnerglJe za odredeni rad transportera. 8) postizanje malog nivoa buke pri radu transportera. mala krutost elasticnih elemenata prouzrokuje njihovu znatnu deformaciju (sabijanjem) pod dejstvom site tezine. tako i pri punjenju i praznjenju lransportera duz linije transportera. lativno lakog tipa. Vibracioni transporleri ostvarujll relativno male amplilude oscilovanja (obicno 1 . kruzno iii elipticno) simelricno oscilatorno kretanje (SI. i P?deiSavanju elaslicnih oslonih elemenala (oscila- a) b} c) Sf. vee i na meduspratni prostor. 400 min.klipno poluzni).nlno podesenog elastlcno~ SIstema. uspostavljanje najoptimalnije duzine transportovanja po jednom pogonskom ureClaju. 11. dye paralclnc eevi kojc su kruto meduso. saglasno vrednostima amplituda). tj.338 Transportni uredaji Oscilatorni transported 339 Prema karakteru dinamickc uravnotczeni i l1curavnotcZeni. frekvencija pobudne sile.l . Uredaj za nosenje cestica materijala horizontalllog vibracionog transportera. Vertikalni vibracioni transporteri oSlvaruju dvojno harmonijsko oscilatorno kretanje: pravolinijsko. Kod dorezonantnog podcsavanja. Primenjuju se transporteri kod kojih se promena periodicne pobudne sile ostvaruje prema drugim zakonima. Oscilovanje ureClaja koji nosi materijal oslvaruje se vibropobuClivacem koji moze da budc centrifugalni. duz vertikalne ose i kruzno. 3) moguenost punjenja i praznjenja duz linije transporter a. Rezonantno podesavanje elasticnog sistcma prevashodno se primenJuJe kod transportera srednjeg i teskog tipa. pn lstovremenom transportu razlrCilih materijala. ~ormh sIstema) razhkuJu se vlbraClOl1l transporteri sa rezonantnim dorezonantnim i . 2) potpuna hermeticnost pri transportovanju i to kako na krajnjim tackama transportera. npr. pogonska sila pri pustanju nije velika ali se poveeava potrosnja encrgije pri ustaljenom radu transportera. Olklanjanje ovih nedostataka ostvaruje se preko razraClenog niza specijalnih urcClaja.b:lO vczanc. kao i mogucllost automatskog upravljanja ovim operacijama. namcn]em.koeficijent spremnosti uredaja nije manji od 0. 5) moguenost ostvarivanja bespretovarnog transportovanja materijala na najveCim rastojanjima.nrezonantl:og pode. Pred savremene konstrukeijc vibracionih transportera postavljaju se sledeCi osnovni zadaci: 1) minimalno prenosenje dinamickih optereeenja na osloI). Prema karakt~ris. frekvencija poremceajne sile za pobudu vibracij a co i osnovna fr~kv:ncIJa sopstvenih oscilacija elasticnog sistema transportcra co~ su jednake iii pnbhzno Jednake (prakticno se kod kontinualnog lransportcra usvaja da je 0. kao i masa oscilatornih delova po jedinici materijala koji se prenosi transporterom Uedinicni kapacitet transportera).4) sinusne promene pobudne sile.lc:lOg SIstema. b) brzine. le se zbog toga izvanrezonantno podesavanje primenjuje uglavnom kod viseCih i oslonjenih transportera re-. Prema tome.98. tako se koristc dvofrckventna (biharmonijska) oscilatorna kretanja. t ransporten.ansporteri _ sita za istovremen~ transport..ema kon~trukcionom izvodcnju vibracioni transporteri mogu bili dodavaci i dozaton. lZvan:cZOll a:1tl1lm podesenim elasticnim sistemom. eksploatacioni vek do prvog generalnog remonta nije manji od 8000 h.ovanJe 1 raspodelu cestic~ matcrijala prema njihovoj krupnoCi iIi za odvajanJe odhvaka I peska n hVl1lcama.. 15 mm) i velike frekvencije oscilovanja (3000 . sa jednim olukom iIi jcdnocevni) i sa dva clement a (dvooluenllh dvocevlll) . transportovanje materijala iii t. frckvencija pobudne sile znatno je veea ~d frekvcncIJe sopstvemh oscilacija transportera (co » wo).

.II'/... fino nasutih materijala. t--... 9 . kamena . 5 _/osforno bra. te se (ako i ostvaruju razliCiti kapaeiteti (S1. Ovim se objasnjava mala efeklivnost koja se postize prilikom transportovanja prasin3slih... j pesak. Pri jednakim vibracionim parametrima. 7 .. 5 " drobljen lucanik.) u znatnom stepenu zavisc od svojstava (uglavnom od granulometrijskog sastava . . 35 mm).. I\.....4.... cementa)./i·ehellcije 600 m...15 mis.. istim transporterom.5).. drohilla (dimel/zije () . ampliluJa osciloml1ja a '" 3.6 mis.... . brzina transportovanja..... pri fratHportO\'anju: .. Eksperimen{a/no dohijena zG\'isl1osr kapacifera Q (flh) d\'oc(!l'l7og .' ~ . 3 .5 111m ijrekl'encija f()OO .1 .. .. kada se cestice ovoga materijala bacaju uvis.. visina sloja transportovanog malerijala ltd. prema brzini krelanja peska \'p...fkriljaca (dimenzije komada () .'ibracionog fransp()rtera (pre(nika revi 310 171m. 3IJmm). -'fiake iz l'isokih pe6 (dimetlziiu komoda 0 . 2 .. 6 .· 4 ~ kotnadni ugaU. 10 ~ rx6 1 .2 Uticaj svojstava nasutih materijala na efektivnost rada vibracionih transportera Za razliku od drugih tip ova transportera. 3 .. SI. cionih transportera ostvaruje prilikom prenosenja nasutih materijala razliCitog oblika cestica.. za visinu sloja od 50 .cement (prema isrra!iwJlljima BJUJUiHUAtaUl. koeficijellia rdima raJa K = 2. lJ.... mogu se transportovati razliciti nasipni materijali.52) od ugla nagiba rrwuporrera..f!1ju kosim I'ibracionim fraIlSn'Orfprr"" (a"...:a..suri cemenl Najbolji efekat ostvaruje se pri transportovanju suvog. ... Vazno je pitanje i izbora optimalnog rczima vibracija. efektivnost rada vibracionih transportera (kapacitet. Nije pogodno transportovanje pr~sinaslih m~teTi­ jala dimenzija cestica manjih od 0.. koji sadrze veliku primesu prasinastih cestica...05 mm (npr. Povecanjem ampli tude oscilovanja..5 l11/n. zrn~stih i sitnokomadnih nasutih materijala (peska. efektivnost transpor- . . dUagram odnosa brzine ra:marraoog rnarer(ja!a 1'.. 10 mm)..5 Upo!'edn.. Ovo vazno svojstvo vibracionih transportera pri njihovoj primeni obavezno mora se uzeti u obzir.t/h r 180 1&0 1410 ~ \ k1 ~2 \ 110 tOO I" I'. sljake. Tehnicki zahtevi horizontalnih i blago nagnutih vibracionih tral1sportera regulisani su odgovarajuCim inostranim slandardima iz ove oblasti. prr' hon:on(a/nom IransporrOl'Cmju (a = 0°) i prj Iransportol't. 11..1l. 2 ... 60 "' ~ "'" r-. 30 mm). Manja se efektivnost koriscenja vibra- U procesu vibracionog transportovanja prasinastih materijala. kada je brzina njihovog premestanja za 2 . "'" .5' l\ ~~ ~ . 3 pula manja... amplilude oscilowlI1ja 12... r\ "'" . 10")....silnokomadn(J !ilja/.... koji se mogu premestati razlicitim brzinama. O. kao i konstrukcije vibracionog transportera koja bi obezbedila efektivno transportovanje prasinastih materijala.fno: 6 . '" '" i. takode i visina sloja materijala moze biti razlicita. :\ . pri najoptimalnijem rei:imu vibracija. cak i pri najvecoj amplitudi oscilovanja... 60 mm..(lpati!. metodom vibracija. ....' 8 !'Yamot u prahu... .. 4 suvog cemenll/og kiinkera (Jimellzije komada () . \ """ ~ .krupnoce cestica) transportovanog materijala.340 Transportni uredaji Oscilatorni transported 341 80 . t--.. uglja itd ) i do 0... Brzma nJlhovog honzontalnog premestanja obicno iznosi 0. istog oblika materijala praska. 0. 11.. peska prirodne vlo:nosli..koksa od .l'ill1eZ. ....a).. .....sitl1okomadlla ruda.. 85 dB. . stepent t-o 11011«• .d%mit u prahu.6 SI. nastaje tanak vazdusni sloj i stvara se povecani otpor vazduha usled mikro leta cestica materijala..

400 min· l ). sa dva oluka. 0.. Pogon moze imali donji (SI. c).. krupni i srednjekomadni materijali. te se zbog toga njihovo prenosenje ostvaruje primenom vibracionih transportera sa ekscentarskim pogonom (amplitude oscilovanja 12 .7. a. cak u posebnim sIucajevima doprinosi povecanju brzina. d). S1. Pri prenosenju materijala nallize (pri spnstanju prakticno pod uglom od 10°) znatno se Iakse transporluju sve vrste tereta. za svaki stepen povecanja nagiba (S1. sa otvorima za prosejavanje SIt~lh cesttc~. brzma transportovanja je za 10 .7. pod uglom od 10° . kako bi pravac delovanja pobudne sile (iii rezuItanta dye sile. ugao nagiba transporlera pri transportov3nju navise obicno ne prelazi 5°. prikazan neprekidnim linijama) iIi gomji (pokazan isprekidanim linijama nl) istoj slici) polozaj u odnosu na element koji nosi materijal. Postoje neki pokusaji oblaganja oluka transportera iznutra.2 .. medutim. . Kao pogon koriste se centrifugalni (inercijalni. 50°. iste vrste i homogenosti.5 .uzrokuje oscilovanje .. Brzina transportovanja komadnih terela. . brzina premestanja i kapacitet Q smanjuju se priblizno za 3 .. vibracio~~h trans~ortera . 20% manja nego pri kretan]u. ukoliko je moguce. dobra se transporluju vibracionim transporterom. za vreme transport a oni prouzrokuju buku usled udara 0 dno oluka. 11. pogon se tako postavlja. te se kod vecih uglova praklicno obustavlja trallsportovanje. ~od. odsustvom sitnih cestica. Ako ovi uslovi nisu ispllnjeni i pravae delovanja pobudne siIe. u odnosu na sitnije cestice materijala. priblizno identicne brzine transportovanja. medutim.. 11.. vibracioni transporteri ne izvode za uglove nagiba vece od 10°. nesortirani materijali transporluju se smanjenom brzinom. Povecanje postojanosti i otpornosti na habanje postize se oblaganjem oluka gumom. gotovo ne zavisi od visine sloja i prakticno ostaje konstantlla pri razlicitim koeficijentima ispune oluka u granicama 0. Lako pokretljivi prasinasti i suvi zrriasti materijali u tankolll sloju premestaju se najvecom brzinom. koji su udvojeni iii su dva sinhronizovana elektromotora vibratora (S1.7.. cisti pesak. cije se koordinate u prostomom sistemu odreduju prema opste poznatim zakonirila teorijske mehanike. matenJala po glatkom dnu. . transportuju se veoma slabo. sIobodno okacenog (iii osIonjenog. oblika klatna.nema. razliCitim plasticnim masama i gumom. 11.3 Horizontaini i blago nagnuti vibracioni transporter! Vised tramporteri. frekvencije 500 . pogon transportera mora da se taka posta vi.amortizera 3 na nepokretnu oslonu konstrukciju i koji dobija usmerene oscilacije preko centrifugalnog pogona 4 LIsmerenog dejstva i zastitnog pojasa 5. npr.2 mm) i velika frekvencija (3000 min-i) oscilovanja. 15 mm. b) preko elasticnih veza .30° prema uzduznoj osi transportera. Za adekvatlli izbor i primenu vibracionih transportera veoma je bitno da se dosledno uzmu u obzir sva svojstva odgovarajuCih Illaterijala koji treba da se transportuju. bez olvora (pri istovetnim OstaJinl uslovima). vlaZni vezivni materijali. medulim nisll postignuli pozitivni rezultati. Kod transportera sa elektromagnetnom i vibrapobudom je mala amplituda (0. Kombinovani materijali iz sIojeva peska. da pravac dejslva pobudne sile bude uSllleren pod uglom od ~ = 20° . Sa povecanjem visine sloja brzina transportovanja zllatno se smanjuje. Sorlirani.8. 11.. 11.. centar inercije se podudara sa lezistem sistema.lclara sa Iinijom delovanja pobudlle sile iznad poduzne ose transportera (iii iznad gornjeg nivoa sloja Illaterijala u cevi). pa je transportovanje prasinastih materijala prakticno necelishodno..sita. kao po pravilu. premda se na povrsini sloja prilllecllje izvesno povecanje brzine kretanja krupnijih komada tereta. Kod prasinastih malerijala.. nanize. v... strugotina i drveni opiljci) ne ometa premestanje ovih materijala.4.7. kod kojih se materijal prenosi navise. Lepljivi.. krede i d~obljene opeke jednake krupnoce. cementa.eliki uticaj na brzinu premestanja. Da bi se obezbedilo prenosenje materijala u zadatom smeru. lransportuju se kao Jedna masa bez odvajanja.6). matenjala.vibratora) prolazip kroz centar inercije (el) citavog oscilatomog sistema. Ukoliko bi cestice materijala u procesu oscilovanja ostvariie mikro skokove (mikro letove) to bi se materijal prenosio u smeru koji se podl. npr. a prauzrokuju i habanje oIuka.. u cHju povecanja e[ektivnosti transportovanja materijala koji poseduju lepljiva svojstva. koja-pro. glina.342 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 343 lovanja prasinastih materijala se povecava. npr. zbog toga se takvi materijali lransportuju pri maloj visini sloja (50 .. Zbog toga je celishodno. uprkos velikoj razlici njihovih gustina. Vibracioni transporter visece konstrukcije koja slobodno osciluje kao sistelll sa jednom masom (S1. koji je neophodan zbog moguceg havarijskog kidanja elasticnog vesanja. Kod kosih transportera. takode je moguce i drabljenje komada materijala.7. Neznatna vlaznost (pribliZno do 10%) materijala koji ne poseduje lepljiva svojstva i viskoznost (npr. U razlllatranim slucajevima potpuno simetricnih sistema u poprecnoj ravni.. od dva moto .. medutim ne opazaju se potpuno odvojene cestice po frakcijama u ukupnom transportovanom sloju. debalansni) vibracioni pobudivaci. transportovati prasinaste materijale koso.. Raznorodni. 100 mm). Za obezbedenje strogo usmerenih pravolinijskih osciIacija elementa koji nosi teret. a) sastoji se iz elemenala za llosenje mateI:ijala (cevi iii oluka) 1. 11.. 1. 5 %. a koji se naziva uglom usmerenih oscilacija. 3 takode i nesortiranih materijala sa velikom kolicinom (vise od 60%) prasinaslih cestica. Gustma trans~orlovanog v materijala .. sto je prikazano na (S1. drvem oplljcl I ruda gvozda ostvaruJu (pn jednaklm uslovima). te se zbog toga. 11. sa povecanjem vlaZnosti u nekim slucajevima efektivnost transporlovanja materijala veoma se smanjuje..

m[ .9) gde je mo . 11.6 III K punjenje transportera iz bunkera).344 Transportni uredaji Oscilatorni t.K.'l/a je ugradnja specijalnih dodavaca. Zbog toga transporteri slobodnih oscilatornih sistema rade u izvanrezonantnom rezirnu.ekscentricitet postavljcnih ekscentarskih masa. eime se omogucuje skoro potpuno iskljucenje prenosa vibracionih opterecenja od transportera.1 1.7. to se amplituda oscilovanja transportera a (em) moze odrediti iz izraza 0= c) (11. a ne ometaju oscilatorno kretanje cevi iIi oluka. Pri zaustavljanju transportera neposfredno ispod ispusnog otvora bunkera. koji se nalazi u cevi pri proracunskom koeficijentu ispune cevi. masa vibraciol1og pobudivaca koji je prievrscen za cev. Pri koriscenju kaiSnog (klinaslim kaisevirna) prenosnika za transmisiju pogona od elektromotora ka vratilu centrifugalne pobude vibracija usmerenog dejstva. neophodna Z(tl'iS!10sl ko(ficijenta A od koefictjenla re:. ..fprenese na transporter.ukupna masa oscilatornih delova transportera uzimanjem u obzir i prisajedinjene muse transportovanih cestica materijala. pritisak primaju "0. na oslonce konstrukcije.. b) treba da prolazi upravno na pravac usmerenih oscilacija.pUfem {prema iSfraiiw..3 koji se nalazi u bunkeru ne mora da se "I'-. Amplituda oscilovanja element a koji nosi materijal slobodno oscilatornog transporlera krutosti elaslicne veze c i kada je unutrasnji otpor u elasticnim vezama fl.8 izmedu bunkera i transportera. Ovakvi cevni prikljllcci obezbeduju henn<::licn~ vezu. a) od gume. Uh5ll:IKOn -a i Bl-fIIHHTITr-.empirijski koeficijent koji iskazuje zavisnost mase transportovanog materijala od koeficijenta reZima rada K transportera (SI. 11.7. odnosno oluka.." 1.10) Sl.odno osciialornih l·ibracionih fransporfera sa jednorn masom. to se obrazuje moment i sistem dobija ne sarno pravolinijsko. frekvencija sopstvenih oscilacija sistema takvih vesanja znatno je niza od frekvencije pobudne sile. A .1 zidovi nepokretnog levka kojirn se puni o transporter (moze da bude vise uredaja za 111 1.6 1.i'+IlCX+CX = morow 2 sin(Dt.7. koje nepovljno deluje na proces premestanja materijala i mogu nastati lomovi kako zidova cevi. m" . Levak za punjenje i praznjenje oscilatorne cevi transportera vezuJe se za nepokretnu konstrukciju.kOl1Sfruktil'!1e sherne. odreduje se resavanjem diferencijalne jednaCine prinudnih oscilacija centra inercije sistema (SI. rastojanje od centra teziSta ekscentra do ose obrtanja. d): ~ " - (J (m+mo). (11.'" tikalni pritisak stuba nasutog materijala 0.11. Ove preraJa fral1Sporfera K dobijena eksperhnenfalnim powke odnose se na vibracione trans. ro . Ako je mala krulost oslonjenog nosaca nastaje lokalno oscilovanje zidova cevi.. koje nepovoljno delujc na proces transportovanja matcrijala. ver0. d . osa kaisnog prenosnika (SI. nego i dopunsko obrtno oscilovanje. Sarno u tom slucaju oscilacije transportera nece stetno uticati na prenosnik i nece biti ogranicene amplitude oscilovanja cevi transportera.+ 1.plasticne mase iii evrste tkanine.61. 0. !ito je za izvanrezonanlno podesavanje dopusteno.masa transportovanog tereta (cestica materijala). odnosno oluka.8 1. Elasticna vesanja (iIi oslonci) transportera sadrze malu kwtost i sluze sarno kao amortized.masa cevi (iIi oluka) transportcra sa svim elementima pricvrscenim za transporter.7 Sheme s/o/.ransporteri 345 sistema ne prolazi kroz centar inercije (teziste) sistema.l1.8).. Za stabilno prostiranje oscilatornih kretanja vazno je takode obezbediti veliku krutost konzolno oslonjenog nosaca koji prenosi oscilatorno kretanje od pogona ka elementu transporter a kojim se teret premesta.Janr portere bilo koga tipa. na primer bunker iii se primenjuje presipni levak preko elasticnog.mjima B.prora(>runska shema Ovde je: me . h. sa cel1fr~'fuga/nom pobudom l'ibracija: a. m .ll. c .1 . 11.0 I.ukupna masa eksceritra (debalansa) centifugalnog pobudivaca. r. tako i transrnisije pogona. Ako se zanemare otpori u elasticnim vezam8 (Il 0) i uvedu neka druga uproscenja. tj. 11. Uslcd nemogucnosti postavljanja takvih levkova Sl. rebraslog cevnog prikljucka 2 (SI.

Postoje takode i viseCi vibracioni tran~porleri sa vise pogona (vise masa). tada se maksimalna duzina transportera moze povecati na 8 m.\jJortera sa eieklrotr/agne!l1im pogortom: Da bi se poveealc amplitude oscilovallja elementa koji nosi cestice materijala. a sa elektromagnetnim i ekscentarskim pogonom. Oslonjeni transporleri sa centrifugalnim pogonom oSlvaruju izvanrezonantno. u mogucnosti ugradnjc urcclaja za vremcnsko praznjenje i punjenje.c).9 Shcmt: l'ise6h I'ibraciollih fralJ. Oslonjeni vibracion! transporter!. Transporteri ostvaruju amplitudu oscilovanja 6 mm. 50 m /h i duzina: 4 . neophodna je izrada nosece podloge kako bi se ostvarilo oslanjanje transportera. koji su pricvrsceni za zajednicku nosecu konstrukciju (Sl. kao i amplilude oscilovanja pri vecem punjenju (uslcd po'vecanja oplerecenja transportera). vibracionog pogona 2. b) SI. armirano betonske konstrukcije).. b). pre svega. Glavni parametri vibracionih trans3 portera su precnik cevi: 160. Pobudna sila pogona svakog tipa treba da je usmcrena pod uglom B u odnosu na pravac osci!ovanja. tako i oslonjenih. Osnovni i veoma bitan nedostatak transportera oslonjenc konstrukcije ogleda se u njihovoj neuravnoteZIlosti i prenosenju vibracionih oplerecenja (uglavnom u obliku reakcije oslonih elasticnihelemenata) nil oslonu konstrukciju...vociklicni elektromagnetni pobudljivac. medutim sve to znatno otezava transporter.sa dl'c mase. Kod viseCih transportera primenjuje se jednociklicni i d. drugu masu Cini reaktivni deo vibracionog pobudivaca 2. 11. h .. koji su nagnuti pod uglom ~ prema vertikalnoj osi u pravcu oslanjanja. 320 i 400 m. Pri Ugradnji nckoliko vibropobudivaca tesko je ostvariti sinfazan. rezonantno podesenu elasticnosl sistema.sa rise masa Prednost viseCih vibracionih transportera ogleda se u njihovoj jednostavnoj konstrukciji. oslonih elemenata 3. frekvenciju 680 min-\ ugao usmerenja oscilacija 22°. koji se ugraduje bilo dircktno na nosecu pOdJOgU iii prcko elasticnih amortizcra 6 (Sl. ViseCi vibracioni transporteri sa elektromagnetnom pobudom oscilovanja predstavljaju oscilatorni sistem sa dYe mase (SL 11.. cija je masa za 3 . . a . a pravac dejstva pobudne sile mora da prolazi hoz centar inercije oscilatornog sistema.9. tada bi pri malim amplitudama oscilovanja teskog rama.. a). Da bi se smanjila navedena opterecenja transporter se oprema (eskim ramom (u tom smislu izraduje se od metalne armature zalivene belonom. Svi ostali elementi isti su kao i kod viseceg transportera sa centrifugalnim pogonom. kako viseCih. Ukoliko je kod zatvOl'enili oscilalornih sistema amplituda oscilovanja obrnuto proprorcionaln3 oscilatornim masama. Sve konstruktivne preporuke navedene za visece vibracione transportere odnose sc i na oslonjenc vibracionc transportere. sa nekoliko (obicno dva ili cetiri) elektromagnetnih vibracionih pobudivaca. Oslonjeni vibracioni transporter sa kosim elasticni nosacem (St.11) navedene su u tablici 11. kOd nekih konstrukcija oslonjenih transportera sa dye mase. Vibracioni pobudljivac moze biti centrifugalni iIi elektromagnctni Uednociklicni). b). 11. sinhronizovan rad jedne cevi iii oluka vibraeionog transportera.. 5 puta veca od mase elementa koji nosi cestice materijala. posto povecanje dimenzija elementa koji nosi materijal uvecava njegovu sopstvenu masu i smanjuje amplitudu oscilovanja. a): prvu masu predstavlja element koji nosi cestice malerijala (cev iii oluk) 1 za koji se pricvrscuje aktivni deo elektromagnetnog pobuclivaca 3. temperatura transportovanog materijala nije veca od lOO°e.346 Transportni uredaji Oscilatorni transported 347 Duzina visece konstrukcije transportera zavisi od cvrstoce i krutOSli elementa koji nosi cestice materijala i obicno ne prelazi 6 m.1l. a) sastoji sc iz elementa za prenosenje materijala 4. Metalni ram je oslonjen na elasticne amortizere (SL l1. 11. Centrifngalni i elcktromagnetni vibracioni pobudivaCi mogu se ugraditi sa donje iii gornje strane. Ako se cev (oluk) ojaca poduznim rebrom 4 (Sl. Nedostatak im je da su male daljine premestanja materijala. Zbog toga se relativno inalo primenjuju konstrukeije vibracionih transportera sa vise pogona.10. 200. u relativno maloj masi.9. kapacilet: 6 . oslonog rama 1. Tehnicke karakteristike oslonjenih olucastih vibracionih transportera konstrukcije BHHHIIl'M3lli-a sa ekscentarskim pogonom i gumenim elasticnim sistemom (SL 11.. I pored ovih nedostataka navedeni transporteri imaju veliku primenu.2. a kao posledica toga. a mala su i dinamicka optcrecenja oslonaca.lO. laksi element za nosenje materijala oslvariv30 uvccanu amplitudu oscilovanja. 10. 6m. 11. a takodc i ekscentarski..9. centrifugalni pogon postavlja se na teSkom nosecem ramu.

0 210/240 1500 655 882 I II 11 II Primedba: U brojioCll navodc sc vrcdnosti izvcdenih kons!rukcija transportcra sa olvorcnim.5 I I 500 250 38000 64 I I Kapacitet pri transportovanju peska . c sa dw! mase sa re.rkim osfon.0 80/96 320 160 30000 32 5.SCI dl'e mase.1110 Sheme o:.lga/nim (if.sa ekSCe!11orskim pogO/10m. kg/m Dirnenzije.upsti i7.popre(n.:im pogol1om.320 .Yklop e!asficYnog gumenog os/onca.sa l'j. b . c) D • W«WvU T a br 11 ') lea Tip transportera KB)Kr.5110. J I 870 390 448 l30/lS0 1050 470 632 7. kW lMasa 1 m 1 transportera../olljenih l'UJr(Jcion./1 transporfera: a . pU1. ".11 c) SI.ll. d). e . d .:g1ed.11. a u imenioCll. 3 horizontalmm transpo~~c. so cenfrUi. oslonjeni transporteri sa ekscentarskim pogonom izraduju se iz dYe istovetne sekcije (S1. (' . sa hcrmcticki ~ b) SI.1'pOrler kO/1.10.2/3.a ~.n ram om j ekscel1fars[. izmedu . H.- .1'lrukcije BmUIDTMam Da bi se ostvarilo uravnotezenje poduznih opterecenja.517. m /11 Snaaa elektromotora.-'" KBrX(-SOO Dimenzije oluka mm: sirina B ~ ~duzina 200 125 24000 10 2. h .rom. 11.lIetnirn) pogol1om. kado su d\'e mast: spc{janjem u(h'ojede. presek tr{f!1sporrer(J sa pogol7om TrCII1. elekfrOll/il!.zoo KBIKr.fe /l1asa i sa dodall1im ekscentrirna a (bil\fi SSSR): a .348 Transportni ure(laji Oscilatorni transporteri 349 Tehnicke karakteristike transportera konstrukcije BuuuiiiiLIJawa . mm: A H L zatvorcnim olukom.lcdatiSI.sa jcc/nom masom..

a snag~ Amplituda oscilovanja transportera oslon'e . a ukrsna glava kretace za drug u cev.. J ne . .12 i paralelno 11.12.preko lisnatih opruga. I . 11.I(Y " .eliO . ... . raznodelL'pomerene za I 180 0 . 156 kg/m.' Dvoccvni transporter predstavlja uravnotezeni oscilalorni sistem sa dYe rnase..'h "1 . druga cev se krece unazad. ' 1 lzvesno UlavnotezavanJe v . . S obzirom da su mase obe cevi jednake. a) odreduje se prema izrazu (11.. )f >". ako je ram kruto vezan za nosecu podlogu. ' Oslonjeni transporter firme Ude (Zapadna Nem'leVk'i) S'as t" I s e ' . 11. Transportovane ceslice materijala premestaju se kroz gomju i donju cev u istom smeru koji je odreden nagiboll1 pod kojim su usmerene klackalice. J lZ ceVI kOja elasticnih osIonaca 3.9)... a) iIi gumeno metalnih paketa 9 (S1.llo ef(JsltclJItn Slsfelt!OlJl i krulom POIU:110!n krc/I. 7.10.snovlli parametri tJanspol tera ovoga tip a su: precnik . (He ransportera sa i.12.. tj. preko guDI'ocevl1i \'ibrucioni transporter proizl'odac':a BiJlder Austrija meno metalnih caura u glavCini vezuju za cevi i za osovine oslonca 4.centar inercija). 0 nosl ceslIce malenjala (lll oluka) 4 pooledati SI 11 10 k'. g toga jC moguca monlaza ovakvog lransportera sarno prcko nosece podloge. 0 I.lI. Kod transportera sa ekscentarskim pogonom amplituda oscilovanja a ostvruje se preko ekscentarskog radijusa pogona i prenosi izmedu oslonog rama i elementa koji nosi cestice materijala obmuto proporcionalno njihovim ll1asall1a (pogledati S1.Olli rranspOrff'r: e!asth'lIih {Jokel" i elasticYnom [Joll/Porn kr I Y . ratora sa ekscentrima .Ime. Preko ekscentarskog pogona gornja i donja cev ostvaruju povratno 0 .meta/111m SrsletlJullI I 0 ~ e ({UJ/f! C ( prora(YulIs ke::..12 ..amp!lfudu OSClfOl'(llIjU. ga fllll1 pogonom 1 oslomm ramom koji je kruto . r .12. . a nalazi se u grani koja prolazi kroz centar inercije sistema eel .lI '/ I po ugOtn _ krelal:om. Primenoll1 pogona sa elasticnom klipnom polugom amplituda oscilovanja je manja od radijusa ekscentra (S1. 11. ' .351 350 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri kOjih s~ ugradujc pogon. . . " . /.iJlll od o::. ez euuJe se usran]e cevl 1 transportovanje materijala kao . Klackalice i opruzni gibnjevi postavljaju se pod ugJom usmerenih oscilacija ~ prema vcrtikalnoj osi. to su i amplitude njihovih oscilacija takode jednake (pogledati S1. ". .. kada se jedna cev krece napred. a olkloni obe cevi su jednaki. onzo e po ll1erem OSCI aelJa ~. ~Ja se postavlJa preko . b) i ekseentarskog pogona 8 koji je vezan direktno za cevi. 27 m. Za opisani transporter prema S1. 6 7 d). / .. Islovremenun oscilovanjem dodatnih masa ob b" ':' mere no pome' . cevi . koje pro laze kroz nosece ploce (nosace) 2.e.10. Poluzna kretaca pogona u krajnjem polozaju nalazi se upravno u odJloSU na poduznu osu klackalice 6 i opruzne lisnate gibnjeve 5. osl()nog' Ut' t V ~'l ' rama l ' dodatnih I avno ezavaJuL.O.12. udnos!1o sa e!osli("lIom po!:t " J.ci/u/ornih jJ](Jsu· a a . centrifugalnog' pOgbOirl 2 k'" se' OStV31 uJe preko dva samosin. a nalazi se iznad iii izmedu cevi. koji su medusobno zglobno povezani klaekalicama (polugama koje se njisu) 6 i elaslicnih veza . po jedllUCI duzine 36 .:ru/o!ll . dvoolucni) (iIi Dvocevni uravnotdeni vibracioni transporter oslonjene konstrukcije (SI. Tune je obezbedeno uravnotezavanje pokretnih masa transportera. 11. . gibnjeva 5 (S1. cevi iIi oluka 7 i 3.W ofJrur. b navedeni izraz daje pribliZno resenje. Klipne poluge pogona povezane su sa svakom sekeiJ'om i f .radijus eA:SCellfra ' hro. a = 1'12).w gurn. .. b) SI. '(. posto je kuCiste lezaja pogonskog vratila vezano za jednu cev.5 kW.. tada je amplituda element a koji nosi materijal jednaka radijusu ekscentra (a = r).'..:. .translalorna kretanja koja su medusobno paralelna ali su fazno pomerena za 180 . _ . OJI vezan za nosecu podlogu (pbgledati S1. SI. ." .! 1 masa 6 koje su pricvrscene za elastl'cVne k I d uolom us. 11. sa lzvanrezonantnim elasticnim sislemom cenlrifu . a kojc su zavarene na nepokretnom ramu 1.l3 Klackalice 6 se zglobno. a oscilatorne mase nalaze se iznad i ispod cevi koje nose cestice materijala (iIi oluka).13) sasloji se iz postavljenih elemenata za nosenje ccstica materijala. onW ~kCIJC. c).. 11. 610 mm' duzlIla 12 . se ostvaruje uravnolezavanje komponcnala sila kOj'c' su I' IJL! ' L! lOTlZonta nomv" pravcu' ve I·tik'a Inc k omponente ostaJu neuravllolczene ' ' Zbo ' .u~no/~1 tef(/( dill \'ea1l10Jll :(1 jCr. masa transportcla svakoga motora iznosi 1 . 11. " ' celokupnog sistema. k . 11. . Cestice materijala transportovace se u smeru otklona poduzne ose klaekalice u odnosu na . 11./)l'(XCl'Jll' U{('{I'!lofezeni l'ibrac.152 . nizovana ' motovib.12.

.kruzna frekvencija pobudne sile. . Dvocevni transporteri mogu biti opremljeni ureaaje:n za v:emens~i ograniceni interval punjenja i praznjenja.ose.12. Element za nosenje materijala izra. Sistem transportera sa dYe mase pri potpunoj simetriji i kada su jec!nake mase gornje i donje cevi. 11. . Za prenosenje vrelih materijala primenjuju se transporteri sa celicnim. koji se oelnose na jednu masu. Kao nedostatak transp~rtera moze se n~v~stl nesto I z ni]'a konstrukciJ'a velike oabaritne mere. ('3). transmaterijala elostize 60. . Kapacitet transportera je 15 . bilo koje polo vine ovoga sistema. kvaelratnog ili pravougaonog poprecnog preseka III Je u obliku oluka razliCitog oblika konture.masa jednog elementa transportera za nosenje cestica materijala sa svim ureci:ajima '!ezanim za njega i pridoelatom masom transportovanog materijala (pogledati izraz 11.sacem po~oda~ !e za ko::tlUU1ran~ . R16 154 15 390 480 R22 R31 R39 R48 IDimenzije cevi unutrasnjeg precnika D.auje se u obliku cevi kruznog. moze se priblizno razmatrati kao sistem sa jednom masom. x .UednooIucni) transporter sa uravnotezav3Juclm. ~ podesavanju elasticnog sistema.1 (11. Elementi transportera Elementi za no.352 Transportni ureda... 150 m 3/h pri transportovanju peska. I r' . . punJenJe. Isti proizvoaac u proizvodnom programu izraduje takode i transportere kod kojih su cevi pravouganog poprecnog preseka.85 < wlwo < 1. du Jliranom kapacitetu U odnosu na jednocevne transpol:tcre.e . kao 1 slozenost konstrukclJe 1 UledaJa .sila deformacije elasticnih veza). Q i C3 _ koeficijenti krutosti opruga iIi gumeno . na]veca dalJma. 11.10). odnosno moraju da budu jednake duzine gornjih i donjih ramena svih klackalica.fenje (Yestica materijala." In . mm: A I 35 H J 1452 I 900 Krutost elasticnih veza usvaja se za rezonantnu regulaciju iz uslova 0. Po. b s dye mase s .::: gde su: m .ji Oscilatorni transporteri 353 vertikalnu osu povucenu iz centra gornjeg zgloba klackalice na uzduznu osu transportera. l1'mtnom ekscentarskog pogona.pomeranje centra inercije sistema duz x . c). Tada bi diferencijalna jednaCina kretanja polusistema sa krutom poluznom kretacom imala sledeci oblik (11. zatvorene iii otvorene konstrukclJe: Za t:ansportovanje prasinastih i praskastih cestica matcrijaia male deblJllle ~ sIoJa daJe se prednost primeni zatvorenih olucnih transportera pravougaonog poprecnog preseka. R v· • = iyoS . a takode i kada su jednaka premestanja malerijala duz ovih cevi. Dvocevni vibracioni transporteri izraduju se razlicitih precnika cevi ito: 160. . (j) . . Osnovni parametri dvocevnih vibracionih transportcra proizvoaaca Binder (Austrija) sa gumeno .metalnim elasticnim sistemom (S1.maksimalna vrednost pobudne sile pogona transportera (za maksimalnu amplitudu pomeranja jednog elementa za nosenje cestica materijala).13) navedeni su u tablici 11. a . sa jednim stepenom slobode (pogledati S1. za vremensko punjenje i praznjenje transportera. 320 i 400 mm. a uzduzne ose osovina za vezu sa osloncem svih klackalica treba da se nalaze u ravni poduzne ose simetrije u kojoj su postavljeni elementi za nosenje cestica materijala i koja prolazi kroz centar inercije ukupnog sistema. a koriste se za prenosenje materijala temperature 500 .. sa zatvaracima dobosnog III ventII~kog tIpa. Ostvanvanje punjenja i praznjenja treba ela bude ravnomerno za obe cevl. pri transportovanju i istovremenom prosepvanJu ceSlIca rna ellp . imm N~jyeca 220 25 700 680 310 60 750 1100 390 470 30 1000 1680 eluzina cevi.ukupna sila (ovde je i ""J=1 .imaginarna jedinica.. kaela J'e potrebno da se proces punJenJ3 .metalnih paketa (Ci) i gumeno _ metalnih zglobova (Q.3. no. S .ukupni koeficijent otpora. II .. 850 0 C. kao i olucne transportere. Prednost dvocevnih transportera ogleda se u uravnotezenon: o~cilovanju masa. l Jravnotezem SIS te . po~tovanja ° agre~alom ~Jec!n:. t duzme trans portera. Kapaciteti transportera su 10 '" 70 m 3/h. pa i d? lOO m sa Jedmm poPrednosl J'e i sto je nepromenlJlva amplituda oscIlovanp. 220.stdja) II Tablica 11.11) Tehnicke karakteristike dvocevnih vibracionih . Izvesna neuravnotezenost nastala bi pri razlicitom opterecenju cevi cesticama materijala.3 Tip transportera Parametar RIO [04 10 250 370 -~--. Takav J~dnocevl1l . mala je potrosnja energIJc za lVa JU~UCI rezo '.12) gde je w0 = I m Vc1 + c2 + c3 _ kruzna frekvencija sopstvenih oscilacija sistema. mm Gabaritne mere poprecnog preseka transportera. C].ostvanl]C duz cltave. Yo . neophodno je da su jednake mase gornjeg i donjeg elementa za nosenje cestica materijala. Da bi sistem bio uravnotez:en. l11 zamenJen je takoae transporter kod koga ie donJI element za nosenJe mateIlJala uravnotezavajuCim nosacem jeelnake mase (protlvtegom). c transportera proizvo d aa u·m d er (A u. lisnatim oprugama (gibnjevima). zbo o kOllscenJ3 gonom. v.

pa ce i frekvencija oscilovanja vibracionog pobudivaca (a shodno tome i transporter a) bili jednaka frekvenciji naizmenicne struje .gibnjeva (SI. prema tome. odnosno olud iZllutra prekrivaju gumom.~~ od specIJ~lnog celika debljine 3 . ucestanost privlacenja kotve od strane statora iznosiCe 100 Hz. kao i maloj masi. Elasticna veza u obliku cilindricnih opruga iIi gumenih clemenata odreduje uzajalllili polozaj statora i kotve. kao i namotaja sa jednosmemom strujom 4 i elasticnih veza 5 koje se ostvaruju preko paketa lisnatih opruga . lednociklicni elektromagnetni vibropobudivaci (St. a ncdostatak im je u maloj snazi (obicno ne vec?j od 1 k~). te se zbog toga ne primenjuje direktno ukljuCivanje kaiema u mrezu naizmenicne slruje. Da bi se smanjila frekvencija oscilovanja vibratora.. kuCista 8. Pri transportovanJu vrelrh malcn]ala vrsl se hladenjc transportera vazduhom.. plastlcnom masom. 11. OSllovna prednost jednociklicnih vibracionih pobudivaca ogIeda se u malim gabaritnim merama. sto omogucuje ponistavanje (iii smanjenje) jednog od sinusnog polutalasa struje. Pagani. elektronska cev itd). njihov sustinski nedostatak . kako ne bi tokom rada usled vibraci~a closlo do razdva~anjil veza. kada se gornja kotva privlaCi ka staloru. <?evi.kOllslrukcija . Osciiatorno krelanje statora i kotve cleklromagneta nastaje pod dejstvom pulsirajuce sile magnetnog privlacenja u statoru elaktromagneta. kotve 4. a zazor izmedu njth kinematiku njihovog pravolinijskog. naizmenicnom eieklricnom strujom. donja se udaljava.. Uopsteno uzevsi.krivajnog pogona. napajanje kalema slatora e1ktromagneta ostvaruje se preko jednog poluperiodicnog ispravljaca (selenski. Delovanjem naizmenicne i jednosmeme struje u statom se pobuduju jeclnosmerni i naizmenicni magnetni f1uksevi koji prouzrokuju povnitno . povratno . elektromagneta 1 sa namotajima 2 koji se vezuju preko ispravljaca 3 na mrezu naizmenicne c1ektricne struje. Kod vibracionih transportera najsire se primenjuju elektromagnetni.14 JedlJocikU{ni elektro{flagncl17i \'ibraciulli pobudil'CH.Y : a . bj Sf. Kod elektromagnetnog pogona nema pobude elektromotorom. a) sastoji se iz statora 1 (sIikovito oblika H). pri napajanju njegovog kalema monofaznom.354 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 355 Elektromagnetni vibropobudivaci mogu biti jednociklicni iii dvociklicni. Ek~centarski po~on predstavlja podvrstu klipno . 11. Tako visoku frekvcnciju nije moguce iskoristiti kod vibracionih transportera.principije/J/o shema. Poprecni nosac i opruge medusobno povezuju stator i kotvu elektromagneta.50 Hz (3000 oscilacija u minutu). Moguca Je takode I pnmena pneumatskih motora iii hidromotora. Povccanje trajnosti cevi iIi oluka ostvaruj~ se sprecavanJcm habanJa tako sto se cevi. 5 mm. kompleta tegova za regulaciju 7 i oklopa. cvrsto medusobno povezane pomocu uzengija.Ih).translatorno kretanje jcdne. njihovog pretvaranja prenosenja do radnog elementa uredaja. Kao rezultat ovoga. namolaja naizmenicne struje 3. 11. Pri sinusnoj promeni jatine struje maksimalna sila privlacenja magneta za jedan period promene jaCinc struje naslace dva puta. Pogon vibracionog transportera sacinjava sklop vibropobudivaca i elektromotora s~ ~dgovarajuCir~ elementima za ostvarivanje veza izmedu njih (ili bcz njib). Pri tome. i suprotno. 11.translatornog kretanja i. SHa privlacenja elcktromagneta direktno je proporcionalna jacini struje u namotajima kalcma.14) sastoje se iz statora -. dYe kotve 2. pri napajanju kalema (promenljivom) naizmenicnom strujom frekvencije 50 Hz. b . U tom slucaju.. odnosno druge kotve. poprecl1og nosaca 5. duzine sekcija 4 . kod koga se knvaJa malog radlJusa zamenjuje ekscentricno postavljenim diskom na pogonskom vratilu.i oIuci izraduju s: od visokokvalitetnih Iimova sa niskim sadrzajem uglJel1lk~ III . visece konstrukcije. pod pojmom vibracionog pogona podrazumeva se sveukupni uredaj za pobudu mehanickih oscilacija. elasticnih veza opruga 6. 15. a spoJevl se moraju pouzclano ostvariti. po!turetanom.. ~ao i odgovarajuCim drugim materijalom. Dvociklicni elektromagnctni vibracioni pobudivac (St. 6 m koje se spaJaJu vIJclma. dva puta u toku jednog perioda kotva cc se privuCi prema staloru i pod dcjstvom reaktivne sile opruge. skupa sa tegovima za regulaciju . u svakom periodu promene jaCine struje nastace same jedno privlacenje kotve ka slatorn. kao i kod transportera tezega tipa. centrifugalni i ekscentarski pogoni. Zbog to~a se primenjuju kod transporter a i dodavaca malog kapaclteta (pnbhzno do 20 m. b). odvojice se od statonl..15.podesavanje (kao po pravilu rezonantno) oscilatornog sistema transportera. Dvociklicni vibracioni pobudivaci primen]u]u se kod dodavaca sa dye mase.

amplitudi oseilovanja 0. 6. c). a) i krutim vezivanjem. Obrtanjem ekscentra nastaje centrifugaina sila F = mo 1'0 (j} (11.5 .356 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 357 ogleda se u velikoj masi.). za svaku tonu na cas kapaciteta .2 mm) ogranicavaju mogucnost primene elektromagnctnih vibropobuaivaca za prenosenje prasinastih. niskom nivou buke pri radu.elaslicnim (St. ro .25 mm i frekvenciji oscilovanja od 3000 min-I. b). kao i u velikoj masi dvociklicnih vibropobuaivaca. Elektromagnetni vibropobudivaCi opremijeni su uredajem za upmvljanje koji dopusta ravnomernu promenu jaCine struje u namotajima elcktromagneta. Ekscentarski. 8. jednostruki ccntrifugalni pogon vibropobudivaca (Sl. Obrtanjem zupcanika nastaju ccntrifugalnc sile F. 11.. PJoca preko zgloba predaje transportcru sarno uzduznu komponentu cenlrifugaine sile F y.16.. iii odvojeni.. Nedostatak se ispoljava u znatnom smanjenju kapaciteta pri padu napona napajanja iz mreze izvora struje. . na kome se na odredenom rastojanju nalazi pricvrsceni ekscentar . 11. Staticki moment mase eksccntra Fy=Fsin(p.5 . Maksimalna usmerena centrifugalna sila iznosi: 2Fy=2 morow 2 (11. praskastih i drugih nasutih cestica materijala. eije se uzduzne komponente Fy sabiraju (posto su istosmerno usmercne). sa llsmerenim dejstvom pobudne sile] objedinjeni (Sl.. . Projekcije centrifugalnc sile na x i y ase su Fx=Fcos(p.11. kao i amplitude oscilovanja. b .625 .ucestanost obrtanja vratila. a shodno tome i kapacitet transporlera se menja. vratila 3.16. kao i u jednostavnoj eksploataciji.ckscentricitet eksccntarskc mase.7. Poslednji su u novije vreme ostvarili najsiru primenu. a) sastoji se iz elektromotora 1.13) gde su: mo . kao i transportera malih duzina (2. b) sa dva medusobno spregnuta zupcanika 6 (na dva vratila 3) pricvrsceni su jednaki ekscentri 2. Prednost elektromagnetnih vibropobudivaca ogleda se u odsustvu obrtnih elemenata. a poprecnu komponentu Fx prihvata elasticni zglob (zbog toga je ovakav oblik prcnosenja oscilncija slican oscilacijama klatna) i ona se ne prenosi na transporter.kOJ)slrukcUa Centrifugalni pogoni primenjuju se kod viseCih i oslonjenih transportera i dodavaca.prenetog materijala). Stalnost frekvencije (3000 min-I). Kod udvojenog centrifugalnog pogona (SL 11.16. velikim gabaritnim merama (do 20 kg . 1..5 .0 kW.14) Kako bi cev transportera prihvatila pravolinijske usmercl1e oscilacije: jednosIIuki ekscel1tarski pogon (SL 11. Kod pogona sa centrifugalnim vibracionim pobudama jednostrllki ekscentri su [sa zglobno .15 bJ Dl'ociklitni e/eklrortwgnelni l'ibropobuctiwur': a prindpijefn(J shemo.16.0 m)... sa mogucnoscu samosinhronizacije (pogledati SL 11. mogucnosti ostv3Tivanja potpune hermeticnosti i 1 dobijanju sirokog dijapazona frekvencija (2800 . Nedostatak centrifugalnog pogona u prvom redu je relativno mali eksploatacioni vek oslonih lezaja (do jedne godine). 11..masa cksccntra.. (11. 650 t/h. kao i pobudne sile (do 100 kN).. u obliku dva ekscentra.. a) opremljen je os10nol11 plocom 4 sa elasticnim zglobom 5. Takoae se elcktromagnetni vibropobudivaCi primenjuju kod dodavaca..16. kao i male amplitude (0. w . moto vibratora. 750 min. a poprecne komponente se uravnotcZavaju (s obzirom da su razlicito llsmerene). pri snazi vibra(ora od 0.debalans 2. mogucnosti ujednacenog regulisanja kapaciteta. . Prednost centrifugalnog pogona ogleda se u relativno jednostavnoj konstrukciji..15) 2 aJ Sl. Dodavaci i transporteri sa elektromagnetnim pogonom (dvociklicni elektromagnetni vibropobudivaci) izraduju se za kapacitete od 50 .

a takode i relativno su kralkog eksploatacionog veka (1 . Kod vibracionih transportera sa repode!lavanjem. odnosno produzetka eksploatacionog veka. Polukruta i eiasticna klipna poluga vezuje se za element koji prenosi cesLice materijala preko elasticne veze . 11. Zbog prethodnog defonnisanja takvog krutog elasticnog sistema. 2 godine) .spiralnih opruga iIi od gumeno metalnih paketa (Sl. d i 11. Kod savremenih konstrukcija transportera najsire se primenjuje treCi nacin pustanja u pogon. Prednost njihove primene ogleda se u mogucllosti ostvarivanja sirokog dijapazona amplituda (do 15 mm). odnosno cevi. pomeranja.. kao kruta veza.11. 11. sa velikim (npr. klipna poluga ponasa kao elaticna. 11. pri pustanju transporlera potrebna je velika sila pustanja u rad. lL18.A:sct!lIlol'ski pogoll sa elusticYf/om klipnom polugom dl'ocel'llOg 1'ibraciollogjru!lsportera oprnga (S1. a nedostatak je da su u njima veliki naponi pri velikim amplitudama oscilovanja. polukrutim i e!asticnim (SI. krutost zonantnim elasticnog sistema veoma je velika posto sislem pri hodu transportera naprcd akumulira veliku kineticku energiju cevi koja osciluje (iii otuka) sa materijalom koji se prenosi.najefikasniji.. pa do potpunih radnih amplituda. 11. ona je neophodna samo za savladavanje otpora elasticnog sistema.358 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 359 Smer kretanja t~ Ekscentarski pogoni (krivno klipno poluzni) sa krutim (pogledati S1.18.cilindricne opruge iii preko pakeLa gumeno metalnih setova (pogledati Sl. c i d . tada je amplituda oscilovanja cevi iii oluka transportera bliska po velicini ali ne i jednaka radijusu ekscentra. gibnjevi se proracunom proveravaju na savijanje.17) klipnim polugama primenjuju se kod jednocevnih i uglavnom kod uravnotezenih dvocevnih transportera sa rezonantno podeseni1l1 elasticnim sislemol1l. dok se pri povratnom hodu vraca sakupljena energija. c).16.cenlrifugafni POgOIl. Elaslitne ve:e osnovnog oscilatornog sistema izraduju se od: celicnih limenih c) d) Sl. 2) ugraduju se dva pogonska motora klasicne izrade i oba se uklj ucuj u· islovremeno pri pustanju transportera.. Kao elasticni elementi primenjuju se polukrute i elasticne klipne poluge. cilindricno .ekJrCllfarski pogOI1 Savladavanje velikih sila pri puslanj u transporlera moguce je ostvariti na sleded nacin: 1) pogonski molor transportera je velike snage koja se razvija nakon pustanja u pogon iIi je motor specijalne izrade. posto u ukupnom radu oscilatornog sistema ne ucestvuju sarno clasticne veze osnove. a sto je u funkciji siguruosti. sa smanjenim dopustenim napollom za celike do 100 . Pri ustaljenom kretanju transportera nije potrcbno da se transportnom sistemu saopsti velika kineticka energija. koji je najekonomicniji i-. 11.12. Prednost gibnjeva ogled a se u Cinjenici da su ove konstrukcije jedncistavne i ekonomicne. kao i za transport malerijala duz oluka. a pri ustaljencim kretanju jedan od motora se iskljucuje.. a pri ustaljenom kretanju lransportera.16 Sheme pagono l'ibracioJ1ih fralIJportera: a. deset puta veCim od nominalnog) momentom pustanja u pogon. . a). Kao elasticni elementi navode se takode gumeno . frekvencija oscilovallja (od 400 do 800 u minutu).11. Sl. kvalitetno termicki obradenih opruznih celika.17). 120 MPa. da se pri njoj. koji se postavljaju u sferne JeZaje po]uga. za vreme pustanja transportera urad.17 E.16.metalni zglobovi (caure. b . Kada se u transmisiji nalazi elastican element. 11. b). a kao nedostatak navodi se brzo habanje oslonih leZaja. klipne poluge sa uljnim prigusivanjem i drugo. Kod polukrute klipne poluge elasticna veza je prethodno sabijena iii se njena krutost tako odabere. vec i e!asticne veze transmisije (pogledati Sl. Gibnjevi i opruge izraduju se od visokovrednih. c).18. d). 3) transmisioni mehanizam je sa ugradenim elasticnim elementom koji dozvoljava postupno oscilovanje elasticnog sistema i to od malih Sl. elasticni (gumeni) ekscentri.

15. a biraju se iz tab lie a 11. Pri tome se primenjuju osnovne postavke teorije oseilovanja u mehanici. Poznata je takode i primena gil:mjeva od plasticnih masa.. a prikazuju se i rescnja diferencijalnih jednaCina kretanja sistema.J=i . otpora premestanja cestica materijala.. proracuna srednje brzine premdtanja materijala i kapaciteta. 3. jednostrani i 3000 1800.meta/no {aura (zg/ob). 11. 1.0 .. udvojeni 1 Ekscentarski - Brzina transportovanja v (m/s) zavisi od svojstava transportovanih cestiea materijala..empirijski koeficijenti koji zavise od fiziCko .. 11.. 8. Ugao usmernih oscilacija za co ~ usvaja se u zavisnosti od frekvencije oscilovanja co. transporfera: a .metalni paketi.0 .promenljivog opterecenja).2. kao po pravilu. 2. kao i dejstvo opterecenja na pogon transportera. kao i (eorija oscilacija dinamicnih sistema sa linearnim i nelinearnim elasticnim vezama.0 . sto je ranije ukazano.. Frekvencija i amplituda oscilovanja transportera odreauju se prema preporucenom koeficijentu rezima rada (pogledati lablicu 11.0 IElektromagnetni I' Centrifugalni.gumetlo _ me/aln.360 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 361 zbog visokofrekventne promene karaktera opterecenja (naizmenicno . I I I iI a (mm za cestice materijala) .0 . a takode odreduju se i parametri pogona. staklo _ plastike.2 ' (11.2.. a .1).mm -1 - Prasinasti i I razni praskasti materijali 1. Oblik regulacije elasticnih veza sistema (dorezonantni iii rezonantni) odreauje se prema tipu konstrukcije transportera. c) optereceni su na smicanje (klizanjc).. ostvarnju vece amplitude oscilovanja.. element .5 2.. K koeficijent reiima rada transportera (pogledati tablicu 11.4 u zavisnosti od tipa pogona i karakteristika transportovanog materijala.75 .metalni paketi (S1. Prorai'un transportera Teorija i proracnn vibracionih transprotera ukljucuje tIi uzajamno povezana zadatka: 1) proracun oscilatornog sistema transportera. kao i ugla nagiba transportera: v = (KJ ±K 2 Sina)a(OCOS~~l- c) SI.ugao nagiba transportera.5).0 0. .. 3) odreaivanje snage za pogon transportera koja je potrebna zbog savladavanja inercijalnih sila. Pri resavanju prvog zadatka odreauju se amplituda i frekvencija oscilovanja.mehanickih svojstava transportovanog materijala (tablica 11. Nakon usvajanja frekvencije i amplitude oscilovanja iz diferencijalne jednaCine kretanja sistema nalazi se karakteristika elasticnih veza transportera.16) gde su: KJ i K2 .0 5. Znacajnu' perspektivu imaju primene pneumatskih elastiCnih veza ali jos uvek zbog slozenosti konslruklivnih resenja nemaju vecu rasprostranjenost. Najjednostavnije jednaCine sistema i njihova resenja dati su pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera..0 1.3. ...0 komadni 0.1000 800..4.0 2. kao i visoki eksploalacioni vek..0 4. pogonska sila i elasticnost veza. primenjuju se gumeno .80. kao i njihovo regulisanje.18. co.. pa se zbog toga primenjuju pri povisenim temperaturama (visim od 100°C). 2) odrediv3nje dimenzija na osnovu poprecnog preseka elementa koji transportnje cestice materijala. pri razmatranju posebnih konstrukcija transportera. a .1).. 1500 1500 . Gnmeno .2 .18 Etas/ieni elemenf..450 I Centrifugalni.{isnali gibnjel'i ad p/rx'fa.amplituda oscilovanja.' C . Kod e1asticnih klipnih poluga. drvene mase i slicno. b . kao i gubitaka u clasitcnim vezama oscilatornih sistema. .

8) pri koeficijentll ispune: za otvorene oluke \jf = 0.. 5.K.0 I ~ - Tablica 11.elevator (Sl. 0. i - 0.QMI'IKOB . 5to je sitnija cestica materijala. 0.9 . koji su veoma povoljni za transport (pesak..5 7 . .1 0.QhlI'IKOB i to za: . 200 0... 10 5..1.. za p nasipne rnaterijale. prasinaste i praskaste.6 .. ..3. zrno). 10 0. 5 1.. Maksimalna dimenzija komada redom sipanih malerijala ne sme da prede 1/4.6. sa dYe rnase. pa je brzina Transportovani materijal (11.... nowise) a znak "plus" _ za transport ere kojim se teret spllsta (pri premeslanjll ceslica materijala po nagibu.5 . 12 8... 6 K4 ViseCi.5 1.. 5 4.. Sirina oluka i precnik cevi proveravaju se prema velicini komada materijala.8. '.1 2...0 ~ 0. .5 .0 .4. 1. nanize). ~e iz cvr~tvo~ cilindricllog plasta (cevi) 1.8 i za okrugle cevi \jf" = 0. apatit)... oko piaS-ta pricvrscen je ?lVOren oIuk..1..362 Transportni uredaji Oscilatorni transported 363 U izrazu (11.....5 . . manje vrednosti primenjuju se za cestice malerijala sitnih frakcija.6).. uravnotezeni.0...5)..16) znak "minns" u zagradi usvaja se kod transporlera kojim se teret podize (pri dopremanju cestica materijala po nagibll. Sa krutom klipnom poillgom (kretacom) Dvoccvni i jednocevni. 0. m.7 5. Cp - Sa elastic nom klipnom pO\llgom (kretacom) 5. za zrnaste i komadne rnaterijale. C = 1. koji navodi B.. a) sastoji. sljaka. to je manja i brzina njenog transportovanja (pogledati tablicu 11.4 . za pravougaone cevi \jf = 0..6 .5 0.5 0..5. usvaja se da je Cp 1. 0... 50 . 5 0.5 Kapacitel vibracionog transportera odreduje se iz izraza (2. sa jednom masom. 50 4..0 Tablica 11. ugalj. sa II centrifugalnirn pogonol11 5. I usmerenim nosacima .L2~ Zrno Praskasli (oblika praska) . 5 3. Srednje vrednostI k oer" lCIJcna manje od 0. a kod kojih je smanjena pogodnost lransportovanja (cement. 0.. Snaga P pogonskog elektromotora sa uvecanim momentom pri pustanju urad odreduje se iz empirijskog izraza.. 2.4 3 ....). t/h. 0.. m.36 (11.kratke transportere dliZine L ~ 10 m je IPrasinasti .koeficijenti speci1icnc potrosnje snage (tablica 11.u) Dimenzije karakteristii'nih i'estica materijala..5 . .a H B HHH nTMaw ..18) gde su: kocficijent pogodnosti materijala za transport. uopstene vrednosti empir~~skil:. sa ekscentarskim po..5 1.17) preko 50 5 ...8 ..visina podizanja cestica materijala (za kose transportere).5 .5 . L _ horizontalna projekcija duzine transporta materijala.. mm 5 . Kod horizontalnih transporlera je K2sin 0: Srednjc.' ....._------j - . 6 3.50 I ~ 6 ...19.. . sa centrifugalnim pogonom (11. .n 5. 50 10. H .4 Vertikalni vibracioni transporteri Vertikalni vibracioni transporter .0 0.racunski kapacitct transportera.16') IKnm"clni Vlaznost % Kl K2 Manje vrednosli koeficijenta KJ i vece K2 odnose se na sitnije cestice materijaIa.2 . 10 1O)K4+~J... kocficijenata Kl i K2 (prcma istl'azlvanJlma I 0pltIma B..K. ..5 .0.. a sortiranih 1/3 precnika cevi iIi sirinu oluka transporlera. 0. 11. Na vrhu iIi pri dnu plasta transportera ugraduJe se po- . sa jednom masom..glbnjeVlma.4 i preko 50 . Q . III hermetlckt zatvorena cev 2 sa spoljnom (iii unutrasnjom) zavOjtllcom. duz kOje se ~dozdo navise transportuje materijal. K3 i K4 .9..5 .5 .6 Vibracioni transporter F=-- I 1 I RaCllnski kapacitct transportera t/h 5.5 preko 50 11. sa koso I .2.ono..za transport ere duzine L > 10 m Osionjeni. 5. 3.6..

odnosno cevi.. Ako je zadata amplituda oscilovanja a (em).visina dizanja cestica materiJala. frekvencije su u rasponu 600 .19) gde su: m .. usmerene amplitude oscilovanja (st 11.364 Transportni uredaji Oscilatorni transporteri 365 gon vibropobuaivaca 3. obezbeauje se prenosenje materijala navise. c . na krajevima vratila nalaze se diskovi sa jednakim eksccntrima 7.ugao ugradnje ekscentara. b i R .5 mm. pod odreaenim uglom (jedan u odnosu na drugi). Plast transportera slobodno okacene konstrukcijc vezan je preko oslonaca za postolje iii delove objekta. em. Obrtanjem ekscentarskih masa nastaju centrifugalne silc F. ... dok su frekvencije sa ekscentarskom pobudom u rasponu 800"..1500 min-I. vertikalna komponenta F: ovih sila uslovljava oscilovanje transportera dllZ njcgove vertikalne ose.:0: HIlO. SpoIjni precnik plasta LITERATURA: [21]. najveca brzina transportovanja peska iznosi 0. odnosno preko jednog centrifugalnog vibracionog pobnaivaca usmerenog dejstva sa dva vratila iii sa ekscentarskim pogonom. (PTJ cos bR . a postavljaju se po dva. 900 mm. za odreaenu frekveneiju i amplitudu..19). sirina olu~a je 200 mrn. tada masa 111(1' (kg) jednoga ad cetiri ekscentara vibraeionih pobuaivaca sa dva vratila iznosi: punienje 0) Sf. sna~a elektromotora za najvecu visinu premestanja materijala iznosi 2 x 4 kW. brzina transportera moze se odrediti prema izrazu (11. masa ]edinice duzine. po zavojnici oluka.braciol1og pobu(til'(l(a sa dra lTarila. umesto ugla nagiba transportera ex treba staviti ugao penjanja zavojnice. sirina oluka 100 . duz zavojnice. ukljncujnCi i masu cestica materijala na transporteru.[45] . zahvaljujuCi tome iskljucuje se prenosenje vibracionih opterecenja na oslonce konstrukcije (cIorezonanlna regulacija elasticnih veza).poluprecnik inercije. 400 mm. 8°. Vratila su meallsobno povezana preko cilindricnih zupcastih prenosnika 8. konSlrukril'na shema. Karakteristike transportera su slecIece: najveCi kapacitet ostvaruje se pn transportovanJu peska od 10 m3/h. Pi .0 mm.19. Kod postojeCih uredaja je Dp = 300 . b . £. koji su pricvrsceni pod uglom usmerenih oseilaeija. 11. ro . spoljni precnik plasta transportera je 800 mm.8)..16). kompollente amp/Uuda os('jl(})'m~ja transportera iznosi Dp . sekeije oluka koja nosi cestice materijala iznosi 120 kg/m. koji ostvaruju tacno. sistem je sa jednorn masorn.5 . (11.15 m/s. najveca visina transportera je 9.7 m.. koje uslovljavaju kretanje cestica materijala navise. PobucIna oscilacija vertikalnog transportera moze se ostvariti preko dva elektromagnetna vibropobuaivaca ili ekscentarskih motovibratora. za osnovn plasta transportera.ekscentrieitet ekscentarske rnase. koji predaje nosecem plastu usmerene oscilacije u aksijalnom pravcu i oko vertikalne ose (tj. odozgo i odozdo pomocu opruga za prigusenje 4 iii gumenih amortizera male krutosti. gde je H . tako sto. Povezivanjem ovih oseilacija. koji stvara torzione oscilacije transportera.700 min-\ zbirne.2 2 £. sinhrono i sinfazno obrtno kretanje preko elektromotora.ukupna rnasa delova transprotera koji osciluju. unutar koga su postavljena dva paralelna vratila 6. uzduzne i torzione oscilacije). sa rezonantnim pode~avanjem. em. korak zavojnice je 200 mm.19. =45 0 .. transporter. 8. amplItuda os1 cilovanja 6. horizontalne komponente Fx suprotno su usmerene tako da obrazuju moment.dimenzije (em) prema (St 11.a je sa ekscenlarskim pogonom. Vibracioni pobuaivac S3 dva vratila (SL 11. ugao ugradnje elasticnih eJemenata je 4SO. c) iznose a = 0. b) sastoji se iz cvrstog pl3sta 5. koji iznosi rp = 4° ".19 a b) Vertika/ni l'ibracion.shema v. Kapacitet transportera odreauje se prema izrazu (2. 700 min. a kapaciteta su do 20 m 3/h pri visini dizanja materijala 6 '" 12 m. Vertikalni vibraeioni transporter proizvoaaca BmmlTTMmn . Vertikalni transporteri sa elektromagnetnom pobudom vibracija ostvaruju frekvencije oscilovanja cIo 3000 min'\ a sa eentrifuglanom pobudom: 1000". ' 2 + szn £.

Kod nepogonjenih transportera materijal se premesta pod dejstvom direklno saopslene sile krctanja. valjkasti transporteri mogu se razvrstati na: pogonjene i nepogonjene. kalupniea. a sila koja pokrece komadni teret je uzcluzna komponcnta sile tezine transportovanog materijala. kontejnera itd. VALJKASTI TRANSPORTERI 12. koji mogu da se kotrljaju preko valjaka. cevi. Najcescc se primenjuju nepogonjeni valjkasti transporteri. uzcluzna.Valjkasti transporteri 367 12. a valjci se kolrljanjem lereta dovode u obrtno kretanje. oslona rebra. valjanih profila. Prcma naCinu transportovanja tereta. sanduka.1 Osnovne podele transportera Valjkasti transporteri primenjuju se za horizontalno premestanje iii pod ncznatnim uglom nagiba i (0 komadnih tereta (odlivaka. cije su osovine obrtne u ramu transportera. Za prcmestanje komaclnih materijala nepogonjenim valjcima. Prilikom prenosenja materijala transporterom terel se kotrlja preko staeionarnih valjaka. pa se tako smanjuju otpori kretanja tereta.). valjkastim transporterima _~ . Takvi transporteri nazivaju sc gravitacionim i preclstavljaju u principu strmu ravan na kojoj se neprekidan nagib zamenjuje kotrljanjem valjaka. Kod pogonjenih transportera valjd se pogone preko clcklromolora i ostvaruju obrtno kretanje koje saopstavaju komadima tereta koji na njima !eze. izraduju se sa malim uglom nagiba u praveu kretanja materijala. (abH lima. oclnosno cia sn eilinclricnog obJika iii su im prava. buduCi cia su rayne povrsine transportovanih tereta.

12. primenjuju se valjci konusnog oblika jli jedan slog saCinjavaju dva valjka cije su ose nagnute pod odreclenim uglom.1 . a izmedu nagrmtih osovina valjaka. rucnim pogonom. lancanim prenosom. a 1S- .4 prikazan je uzduzni distributivni valjkasti transporter ciji sastavni deo saCinjavaju i cetiri prijemne bocne sekcije transportera. npr. Na dnu svakog konte]~. sa jednorednim iii dvorednim lezajima.. transport tereta ostvarujc se besumno. Za prenosenje tereta cilindricnog oblika. a posedllju i odgovarajuca elastiCna svojstva. na kojoj se specijalnc sckcije mogu izraditi kao skretnice na zelezmeko] pruzL Na ukrstanju posebnih sekcija transportera llgraduje se kruina okrctnica i mogu se postaviti uzduzne osovine dui jednog iii drugog transportera (SI. kod krivolinijskih trasa transportera. mogu da se postave blize jedna drugoj. Oni su manje mase. Valjci se obicno izraclujll od celicnih cevi.. . ugracluju se po dva valjka na zajednickoj osovini iii se postavljaju konllsni valjci.era prievrseeno je nekoliko metalnih plociea. takocle ne postoji prakticno klizanje tereta preko diskova. ostvaruje se direktno. pa prakticno..3..... cilindricnog oblika. da transportovani materijal II svakom trenutku leii istovremeno na najmanje dva valjkil. ovo rastojanje se usvaja da nije veee od 1/3 duiine tereta.. npr. Pri kretanju tereta preko njih.. koji sacinjavaju deo okretne glave. a koje se aktiviraju automatski iii rueno. koji nisu teski. prelaskom tereta preko diskova sa radijalno postavljenim osovinama nastupa obrtanje diskova nejednakim ugaonim brzinama (brzina sa spoljne strane .. npr. a. Valjci oblika diska ostvaruju odredenu prednost u odnosu na cilindricne. sa nepokretnim osovinama... pomoeu elektromagnetne glavc... Prema tipu valjaka razlikuju se transporlcri sa cilindricnim valjcima.5. i u ramu transportera ugraclene su osovine valjaka... umesto cilindricnih valjaka primenjuju se valjci oblika diska.. 12. " " ~ b) St. dui kojih se kreee materijal. ko]! se odvajaju od trase glavnog transportera. tako npI... U mnogim slucajevima..2. valjci se izraduju od sintetickih materijala.2 Nepogonjeni valjkasti transporteri 12... ~sovine valjaka u obliku diskova post3vljaju se II sahovskom rasporedu. Na jednoj od ploCica ugraclena je. poveeallc su otpornosti na dejstvo kiselina. .na loekovima (Sl.2) itd." ~ pit . a sastoji se iz oslonog ram a na noseeim stllbovima. Da bi se smanjio otpor klizanja na krivolinijskoj deonici sa cilindricnim valjclm3. Ovakvi valjci su 1'azliCitih konslrukcija.1 Tipovi i konstrukcijc Valjkasti transporteri mogu se razvrstati na stacionarne iii prenosne (Sl. .1. Transporter se izracluje iz vise sekeija. transportovanim teretima pridodaje se spoljna sila koja se prenosi.. preko poluge za guranje itd. sklo~ I)... ovo je rastojanje jos i kraee."". Primer ureclaja sa automatskim adresiranjem transportovanog tereta nalazi primenu pri prenosenju specijalnih kontejnerskih tereta. sa spoljnim i unutrasnjim prstenima od plastiene mase. 12.. Kada su transportovani materijali manjih dimenzija. 12. 12.. u prostoru izmeclu valjaka. kao oblika diska krivine veea je nego sa unutrasnje). Valjci su. . "" .. ukljueivanjem skretnica na razvodnom transporteru. Kada uslovi rada nisu teSki. a. Ispred svake bocne gJave..1. II cilju postizanja mirnog kretanja tereta. Rastojanje izmeclu valjaka treba da bude toliko.3.. a) i pogonjene. b). 12. mobilne .. primenjuju se valjci oblika c1iska.. Na SI... . sa celienim glavCinama i ugraclenim prstenima (SI. b).. kodirana adresa transportera. 12. tako da je omoguceno krelanje lereta bilo II koju straml (SI. eevi. kao po pravilu. a). c. okruglih celika i slicno.. . Isto tako. a u!eiisteni su preko kllglienih leiaja. jer su sa sfernim osloncima. a postojani su na koroziju.. samopodeSljivi su II odnosu na hod lransportovanog tereta. koji je u sklopu valjk~stog transportera sa bocnim granama pokazan na SL 12. U jednostavnijim slucajevima premestanje materijala. kako bi se omogueilo regulisanje ugla nagiba transport era.. !T"T"'I 12. .. a to znaCl. a kada su tereti velike duiine i mogu da se savijll na rasponu izmeclu oslonih valjaka. 12. ciji broj odgovara broju ogranaka. SekcUa nepogonjenog l'flfjkasfog rral1sporfera Nepogonjeni valjkasti transproteri dopustaju presecanje i racvanje transportne staze.368 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 369 po horizontali iii koso. Noseei stubovi izracluju se kao pokretni (Sl.1. sto omogueuje mirnije kretanje tereta. dui transportera nalazi se lanne sa zahvatnim ureclajem za premestanje tereta. naVIse. Sa bocnih sekcija transportovani materijal silazi n3 elektrokohca.... koji su uleiisteni preko specijalnih kuglienih leiaja sa nepokretnim osovinama.

315.fran. granicno odstupanje ne treba da prelazi 0. 0. sa dva pokretno okretna kraka.. 630. kao i precnik krajeva njegove osovine. 12.5 Inm. a u zavisnosti od precnika. 1200 mm. 250. Kada transportovani tereti silaze pod os trim uglom sa transportera. Pri 2lv < It < 31" usvaja se Fv = O. Prolaskom tereta duz jednog transportera. 12. Fv = 0.2 Tras(I frafJsporlera .\"{/ 1'(Iljtima ohfika diska. SI. 500.2 mm.SG. Duzina cilindricnog valjka usvaja se iz standardnog niza brojeva: 160.\jWrleri so krh'olinijskim sekcijama. 60. duzina valjka. kojim se sprecavaju sudari transportovanih tereta.skrefnica.25G.123 Nepogofljeni 1'(Jljkasri IfUlIsporfer: a . 320. u slucaju da se ne podudaraju kodovne kombinacije. 400. 500. tada se salje komanda uredaju za skretanje i okretanjem poluge prevodi se kontejner na bocni transporter.33G. ugradllju se blokirajuci mehanicki ili elektricni uredaji... c). Prilikom prolaska tereta duz jednog od naznacenih lransportera. prema koraku valjka. c . 200.. a korak valjka iz standardnog reda: 50. 100. racunsko opterecenje valjka i masa b . a .jJtul'olinijska. Ako se kodirana kombinadja na kontejneru podudara sa kombinacijom dalog uredaja za oCitavanje. lito zavisi od precnika valjka. 1. za 411' < II < 511" F" = 0. 400. prikazan je na SI. 650.uredaj :u granonje sa okrelilicoJ)J no kuglicamu valjka. 1000. kontejner nesmetano prelazi dati ogranak i produzava kretanje glavnim transporterom sve do odgovarajuceg ogranka. jer sc povecava i verovalnoca raspodele sile tezine tereta GI na veCi broj valjaka. . na drugomse preko prekidaca izvlaci ustavljac i time se ostvaruje elektricnim putem blokada kretanja komadnog tereta. Racunsko opterecenje valjka Fv usvaja se priblizno u zavisnosti od 0dnosa it / Iv _ duzine tcreta. b. da bi se izbegli sudari materijala. b c) s(fl'ije!l(J SI. pri 31v < II < 41". Prema tome.4 . Kod elektricnog naCina blokiranja kretanja tcreta (S1. 160. na transporteru se ugraduju elektricni iskljuCivaci i povezani su sa njim tako sto su u vczi sa uredajem za zaustavljanje transportera.5. 250. koja kod obradcnih valjaka moze da iznosi 0. u obliku dvokrake poluge. 800. 80. Mehanicki uredaji U obliku stuba. 200.5. ono se smanjuje sa povecanjem ove vrednosli. Parametri izvedenih konstrukcija nepogonjenih valjkastih transportera od besavnih celicnih cevi iIi od zavarenih (elektricno) cevi su: precnik valjka. 125. .370 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 371 pod valjaka transportera. ugraden je uredaj za oCitavanje.12.2 . za odredeno vreme sprecava se njegovo kretanje trasom drugoga lransportera. normira se dodatak za obradu spoljne radne povrsme valjka.

vreme u (s) jednog ciklusa iznosi tl '" 3600 I z. 2 _ daw/('! 7. 6 . prikazani su za ovaj slucaj na S1. do nailaska sledeccg tereta kotrljanjem preko valjka..preme..2. Zatim se valjak okrece pod teretom konstantnom obimnom brzil10m v (prava AB). 4 .2.5 Sheme automatsNfl uredaja 7(J skreranje: a .' I . Posle toga. 12. nepogonjenog transportera. J • e/ekfrh:na kolica. a. "NaCin premeStanja na tockovima".prf!l'odna po/uga :0 premeltallje.. transporter. a rastojanje na kome ova sila delujc iznosi vt)' (na SL 12.kontejner." Inace je rad tereta jednak dvostrukoj kinetickoj encrgiji valjka 2A. a). U opstem slllcajll koeficijent otpora kretanja tereta preko valjaka moze da se odredi iz izraza (2. 8 .urectaji :a b/o/':iranje. 3 . teret se istovremcno prcko valjka kliza i kotrlja.'aUkas!! transporter 7(1 disfribudju maferija/a preko prr'jemne sekcije. kao i potreban ugao nagiba 13 gravitacionog transportera. Kao sto je poznato.upra"Uaa. 12.6. koja moze da se smatra da je konstantna. a druga polovina . za kretanje materijala brzinom V (m/s). Put svake tacke po obimu valjka. Tako se polovina ukupnog rada tcreta u periodu rotacije valjka sa ubrzanjem pretvara urad trenia. c .elektricna sklopka. Aka se premesta z k0madnih tereta za jedan cas.stub sa dl'Okrakom polugom.6. prekida(. l'kJ'(Jni. a .povrsina OEAF). po zakonu pravc Iinijc (OA na s1.23). 2. za jedal1 vremenski period.2 Proracun ncpogonjcnih transportera Prenosenje tereta preko stacionarnih valjaka transportera sustinski je razmatrano u glavi 2. 12. 5 .6. na koji deluje konstal1tna sila trenja klizanja usled kotrljanja tereta. valjnk se okrece usporcno (prava BC) i potom ostaje u stanju mirovanja (prava CD). opisani ciklus se ponavlja iznova. gde potreban rad za obrtanje dcla valjka silom tezine F" iznosi: Sf. 6 . shodno tome jc rad potreban za transportovanje tereta G' Povt/. tad a je sila izmedll valjaka i tereta u periodu ubrzanja valika jednaka G' /Jo. Nakon oslobadanja od tereta. odavde je i put klizanja takode jednak 1't/12 (povrsina OEA). povecava se lincarno.. Aka je G' . 7 . a shodno tome i njegova ugaona brzina.372 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 373 12. jednak je vt'112 (povrsina OAF). 12.sila pritiska tercta koji se transportuje na valjak i flo .u kineticku energiju valjka.(] oCital'Gnje.5 . pri tome dolazi do trenja kotrIjanja tereta preko valjaka i trenja klizanja iii kotrijanja u lezajima valjaka.\·tm·!jac .u. okretanjem valjaka ostvaruje se premestanje tereta. dok obimna brzina valjka ne postane jednaka brzini translatornog krelanja tereta v.4 Nepogonjeni .urectaj :w o6/al'(l!1je. 7 .~tanje tere/a l/a skretni transporler.koeficijent trenia klizanja prilikom premcStanja (ereta..skrefn. b .razl'odni traJ/sporter St. BIzina valjka.4.prfjemne sekcUe. Nakon prelaska tereta (ako neposredno za njim ne nailazi novi teret) valjak se pod dejstvom sile trenja u lezajima okrece sa usporenjem i pre nailaska sledeceg tereta kotrIjanjem moze da se u potpunosti zaustavi. U pocetnom trenutku vremcna (1. Potrebno je odrediti silu W koja je potrebna za premestanje materijala duz horizontalnog.. 3 . Dijagram obimne brzine valjka.

tj.precnik rukavca valjka.5 3..ubrzanje slobodnog pacla._. ugao njegovog nagiba moze da bude utoliko manji.5 .5 3.0 . OclgovarajuCi rad jednog valjka iznosi 2A..5) Ako je.koeficijent koji uzima u obzir da ukupna masa obrtnih clelova valjka nije rasporedena po obimu valjka.5 .0%. kao i velicina precnika valjka D.400 'Yo rtera 1. sto je manji oclnos FvlG..5 . 3. sto je manja sila tezine obrlnih clelova valjka. prema tome je komponenta sHe otpora transportera duzine L (m) (put premestanja tereta) Tablica 12. SI..50 100.. praklicno se moze smatrati cla je Ko = 0. koji su jednakih karakterislika. m/s2... ~~ __. smanjenjem sile ldine tereta povecava ugao nagiba transportera. odnosno veca tezina tereta. 1.0 .. Nagib valjkastog transportera Transportov' (12. sasloji iz sledeCih komponenata: 1. posto su kako sila otpora..3) Celicni lim: ispravijeni '..koeficijent (renja kotrljanja Nezavisno od rdima predaje tereta valjkastom transporteru. a na osnovu podataka iz prakse. Otpora usled (renja u rukavcima valjka.4.. Tako se ukupna sib otpora kretanja tereta.6 DtjagnJIn promene br:ine l'oljka kad nepogol1jellog l'oljkastog transportera (12.0. glatki odlivci Siravo gvozde Oblikovane kalupnice Drvcne grediec 'Daske: . (dine G.L .6.0 2.1. 0.1. ako se teret oslanja na z' valjaka (12. !ilo je prikazano u obliku dijagrama. kg iz tablice 12.12. nepogonjenog valjkastog transportera iznosi: (12.. Nije od malog znacaja i stanje lezaja. Ako je interval vremena tl jednak periodu ravnomernog obrlanja valjka FH. Otpora usled klizanja tereta po valjku.4) neispravljeni rcckani r--'--Obradeni.koeficijent trenja u rukavcima valjka. Prema prasecnom nagibu transportera %.5.5 2. Kod krivolinijskih sekcija se oclgovarajuCi nagib povecava za 0.0 0. moguce je usvojiti vrednost odgovarajuce mase tereta. 1. tereta preko valjka.374 Transportni ureoaji KoFvv 2 Valjkasti transporteri 375 A=2g' pri tome je Ko < 1 . g . lad a sila otpora i pOlreban ugao nagiba dostizu minimum: (12S) (12. 0.. tako i potreban ugao nagiba transportera manji.1. Otpora kotrljanja tereta preko valjka SI.0 4.2) gde je f.2.~ 1.1) gcle je f . duz koga se teret krece konstantnom brzinom v: -------- I 30 lstruganc 1 15 .rezane W = W1 + W 2 + W3 = --+ ---=-~­ D G2f Odavde se nalazi koeficijent otpora kretanja tereta w' i jednak je tangensu ugla nagiba gravitacionog transportera ~. Zbog toga se kod transportera sa valjcima. a za svih z valjaka jcdnog transportera je 2Az.8 .. 12..1 reta kg 30 30 30 30 30 10. 3. d .. . kao i usled predaje kineticke energije valjku.5 . . b. interval vremena izmedu tereta tl manji od perioda obrtanja valjka pod teretom t{' (tl < tl")' tada se valjak ne zaustavlja i njemu saopstena kineticka energija je manja. nego u prethodnom slucaju. 2.9.0 Ukupna sila otpora kretanja tereta iIi potrebna sila za prenosenje tereta duz horizontalnog.5.. preko valjkastog transportera..

1200 1. Prema nacinu prenosenja pogonske sile.7 Shema pogona . dasaka i brvana.0.. promena smera obrtanja ostvaruje se promenom smera obrtanja motora iii prenosnog mehanizma. 150 150. a drugi za obavljanje transportnih procesa u pogonima.l'porfera: a _ sa uzdufnim "rori/om i konusnim zupcaslim pur(J)'ima: h .. 2.7. 12. tako sto svaki lanac povezuje dva valjka. obrtno kretanje prenosi se sa motora na sve radne vaIjke. Ovi se transporteri siroko primenjuju u vaIjaonicama... 1.. Valjkasti transporteri u valjaonicama mogu se razvrstati na radne i transportne. pri rezanju i secenju profilisanih metala. a takode i do skladista gotovih proizvoda..0. c ..5 . drvnopreradivackim preduzecima.5 6 . klinastim kaisevima iii trakom (SI.pogonjenje rrakolll Vratila su uleziStena preko spoljnih lezaja../ancan.. b prikazana je shema pogona preko kratkih pogonskih lanaca.1 Masa tereta Transportovani materijali kg Valjkasti transporteri 377 Nagib transportera % 1 if I 10. pa se zbog toga. za prenosenje metala do masina za vaIjanje metala. razlikuju se valjkasti transporteri sa grupnim i individualnim pogonom... prenosniri pogone S1'oki par valjaka. Sa drvenim dnom Kartonske kutije 3.500 I 2. koji se ugraduju na konzolnom prepustu vratila valjka. a prikazana je shema pogona preko uzduznog vratila i konusnih zupcastih prenosnika.. . Prvi se montiraju neposredno kod vaIjaonickih masina i primenjuju se za dopremanje i otpremanje metaIa.. ..0 0. 1000 10.12. testera.. Kod grupnogpogona se sila pogona prenosi nu valjke preko uzduznog vratila..l'fog fron.. pogonskim luncima. 2... 3 . cesto se konstruktivno izvode kao reverzibilni. Sira primena pogonjenih valjkastih transportera ostvaruje se u proizvodnji limova... 2.5.7).. na kraju vratila postavljaju po dva lancanika.5 1. 12. od jedne do druge masine za obradu drveta i s1..376 Transportni uredaji Nastavak tablice 12.30 30 . Transporteri ovoga tipa osposobljeni su za tde uslove rada..0.0 2.0 1.. pri transportu dvrne grade.. 1.0. 12. 125 500 .5 2... d . 25 25 ... uredaja za ispravijanje i uredaja za hiadenje.5. Na sl. 25 II 12.. 7 5.5 1. u pilanama...1 Vrste i opste napomene Kod pogonjenih valjkastih transportera. 3. 6 4 ..8 i I 8.3..5 "\ Limeni kontejneri .3 Pogonjeni valjkasti trasnsporteri 12..5. Na S1. c) t d} SI...'aljka.7. 2. do makaza..pogonjellje "oljko IUllcelll.metalni I ISanduci od slruganih dasaka ! I 500..

80 . a u uslovirna visokoserijske proizvodnje.378 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 379 Na SI. svi valjci neprekidno se obreu motorom. Na SI. Koeficijent korisnog dejstva usvaja se da je jednak 0. prcko kojih se teretu sa jedne strane saopstava veea translatoma brzina.7.stepen korisnosti pogonoskog mehanizma. to se na osnOVll prethodnog izraza snaga moze izracunati kao (12. odreauje se iz izraza t=--. neophodno je da se transportovani tereti zaokrenu. u odnosu na valjkaste transporlere sa grupnirn pogol1om.11) treba usvojiti da je Zo = 1. u procesu transportovanja komadnih tereta valjkastim transporterom.8) T=~. sile tezine 'obrtnih delova svakog valjka Fv (N).8. Kod valjkastog transportera ovoga tipa. potrebna snaga (kW) (12.v T Z·L (12.. pa je shodno tome. Transporter ovakvog tipa odlikuje se ravnomemim i besumnim radom i moze da se uspesno primeni pri laksim uslovima rada. tj.)v (12. dobija se iz jednaCine (2. 12. kod ovih valjaka potrebne su sekcije znatne duiine za zaokretanjc tereta u krivini.11) 100011 Kada se valjkastim transporterom prenosi mali broj komadnih tereta n toku jednog casa. Da ne bi spao sa lancanika.. =~ .10) Tada je polrebna snag a elektromotora (kW) (ZoGw' +zFvw. nezavisI10 od toga da Ii u svakom trenutku preko svih valjaka transporter a prelaze transportovani materijali.7. Takvi valjei sluze za pridrzavanje suprotne grane trake. c prikazan je valjak koji ostvaruje obrtno kretanje preko jednog pogonskog lanca zategnutog duz transportera (iIi duz jedne deoniee transportera). duzina horizontalne projekcije Lh (m).9) 12. Posebne sheme lancanih prenosnika. v (12.koeficijent otpora obrtanja valjka. Suprotna grana lane. oko jedne tacke transportera moguee je ostvariti.9. brzine kretanja tereta v (m/s). poveeava se snag a mot ora. visine dizanja tereta H (m). w'J .2 Proracun pogonjenih transpol'tera Transportni konvejer. kada su potrebne vece brzine kretanja tereta.85. 12. otkrivenog tipa (bez poklopca). 12. P NajveCi moment uvijanja (Nm) koji se saopstava jednom valjku.23)].6) dok je broj komadnih tereta koji se istovremeno nalaze na transporteru Z =-=-o t 3600. Trajanje (s) kretanja tereta duz transportera je 3600 Z (12. lanae se odozgo obezbeduje zastitnim oklopom. Zaokretanje transportovanog tereta na kratkom rastojanju iii cak i oko vertikalne ose.7') Sa povecanjem kapaciteta 2 i broja valjaka z.15)1. ostvaruju odredena eksploataciona preimucstva u nizll slucajeva. nego sa druge strane. moguce je odrediti potrebnu snagumotora P (kW) iz izraza: (12.) kreee se kliz. moze da nastupi slucaj da je 20 < 1. kao i usvajanjem parametara kOllvejera kao sto su: duzina konvejera L (m). 12. U tu svrhu mogu se primeniti valjci konusnog oblika. 0. pogonjeni elektromotorima. Kod harizontalnog transportera H = 0 i Lh = L. koji se po pravilu primenjuju za lakse uslove rada i manje brzine kretanja tereta. Traka je polozena ispod radnih valjaka i pritiska se uz valjke dodatnim valjeima.3. da u toku nekog perioda nema tereta na transporteru. ako se umesto jednogog valjka. w. Nakon proracuna kapaciteta transportnog konvejera Q (t/h) (llzimajuei u obzir neravnomerno pristizanje transportovanog materijala na transporter). Valjkasti transporteri sa posebnim poganom jednostavnije Sll konstrukcije. Dve vrste valjaka za tde uslove rada.7) Ako je zadata sila tdine tereta G (N) i broj komada na cas 2 [pogledati jednaCinu (2. 12. Interval vremena (s) izmedu dva uzastopna prelaska lereta. U nekim slucajevima. U tom slucaju u jednacini (12. broj valjaka transportera z. pri tome je w' . Medutim.10 prikazan je opsti oblik takvog transportera. Na SI. pri njihovom ravnomernom pristizanju na transporter.23) pri f = 0. na zajednickoj osovini ugrade dva valjka.)njem po uzduznom oluku. d prikazana je shema pogona valjkastog transportera pomoeu trake.koeficijent otpora premestanja tereta preko valjaka transportera [pogledati jednaCinu (2. koji se okreeu preko planetarnog iii lancanog prenosnika u suprotnom smeru. tad a je . 11 . odnosno ako se sila tezine tereta prostire na valjke sa koeficijentom neravnomernosi Kl > 1. ako teret lezi oslonjen na "i" valjaka. kod metalurgijskih trasnportera prikazane Sll na SI. pokazane su na SI.

12) Ako se terel zaddava ustavljacem.l1 + (KIG + F) . krece se translatornom brzinom koja je jednaka obimnoj brzini valjka. Sila trenja kojom se teret mase m premesta preko valjaka jednaka je iIi veca od sile inercije tereta.kratki prennsnik sa l'aljka 110 mljak. .380 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 381 '= M (KIGW' + F .sekcija sa prile'!l1im rockieima. tada je moment uvijanja (Nm) M =[KJGJ. odgovarajuce snage. a da se sila trenja kotrljanja smanjuje) i poveeava se za G(fll-¥} 100011 G~llV 100011 (12. Pri tome su. tj: 02. karakteristike pllstanja motora II rad i sile olpora..sekcije so skupom mljaka. sa cestim i brzim promenama smera kretanja.]D . Ubrzanje tereta je a =g III (12. tj.koeficijent trenja tereta 0 povrsinu valjka. do hi se kad )'aUa/. bJ 51. neophodno je da se uzme u obzir deJovanje dodalne sile u periodll ubrzanog kretanja. da su ugaono i translalomo llbrzanje na obimu valjaka konstantni. do sa !"!teem kop obuhl'ufa !ancal/ike pod uglorn od cca /80 2.7) (uzimajuCi u obzir da se sila trenja klizanja valjka poveeava.15) .12.14) m g 1"02 mao iii ao S g flo. 51. ) D i 2' "WI (12. U torn slucaju se teret kotrlja preko valjaka bez klizanja. b . Pri tome se snaga P (kW) motora valjkastog transportera odreduje iz jednaCine (12.translatorno ubrzanje tereta. c .13) Radni transporter.inrlh'idua/nim 1. usled cega se u periodu ubrzanja teret kotrlja i istovremeno kliza preko valjaka. mogllea dva slucaia. gde su: flo aD ..-a pOl'ecao o/Ju/ll'afni ugao sprezunja.\'{J [Jogonom: a ~ grupnim. 2' 1 I . I v WI gde je fll .koeficijent tranja izmedu tereta koji miruje odgovarajuee povrsine valjka. shodno tome. b .9 VaUak mercllurgzjskog rransporfera .8 Shema lu!1c'l'anog prenosl1ika na pogonjenom wtljkastorn tronsporferu: a .12. Sila trenja 0 valjak manja je od sile inercije tereta. Smatra se da se broj obrta valjaka II tom periodu poveeava po pravolinijskom zakonu i. u zavisnosti od ubrzanja. Kod radnih transporter a u valjaonicama. a valjci nastavc da se obreu.

2).16) gde su: tm .koeficijent kojim se uzima u obzir koji se dec tezine tereta prenosi na valjak. Kod grupnog pogona transportera.koeficijent trenja klizanja tereta preko odgovarajuce povrsine valjka..[45] .10 V(jljkasti transporter sa zasebnim l'O/jakO pog0l10111 2) (12.382 Transportni uredaji Valjkasti transporteri 383 gde je: III . (12.prenosl1i odl1oS izmedu vratila motora i vratila valjka. kada llcestanost obrtanja e1ektromotora dostigne svoju gomju granicu.12.20) saglasno (12. K' . a 11 . Ugaono ubrzanje valjaka prvom i drugom slucaju je: 1) (12. tad a je K' < 1. svih z valjaka islovremeno se dovodi u obrtno kretanje. odnosno rotora elektromotora.. ako su motori ugradeni na osovine valjaka. Najveca snaga motora u periodu ubrzanja usvaja se za krajnji trenutak ubrzanja. jer masa tereta nema ulicaja na dejstvo dinamicke sile na transporter ali izmedu tereta i valjaka deluje sila trenja koja je konstantna po veliCini i koja iznosi Gil.12)]. c .17) 4 2) M = M st + Mdill =M +--i-2'+ Jv+J m c.ld IUl)D 2' J v (12.stepen iskoriscenja prenosnog mehanizma.Jco. to je ukupni moment na vratilu elektromotora u periodu ubrzanja (12.ld .koeficijent trenja kotrljanja. 1. ako je korak valjaka veCi od duzine tereta. Obicno je moment pustanja motor a u pogon za 1.18') LITERATURA: [15].1 . .'D 2 =GF +(G+zF )f..16') Kod zasebnih pogona.8 . 2.19) Ako je ip . Dinamicki moment na vratilu valjka je: U torn slucaju se teret u periodu ubrzanja krece zasebno u odnosu na valjke.1T) gde su: J v i 1m . koje je za ip puta vece od ubrzanje vratila valjka. Prilikom izbora snage elektromotora treba uzeti u obzir karakteristike preopterecenja motora. 1) K'G D M=Mst+Mdin=M'+ ( Jv+J m+-. tada je K'=l. moze se odrediti najveci moment torzije na vratilu motora [pogledati jednaCinu (12.18) +f. SI.momenti inercije valjka. ako je manji.koeficijent kojim se uzima u obzir moment inercije obrtnih mas a prenosnog mehanizma (orijentaciono je c = 1. [21].19) (12.. gde je f .--.0 puta veCi od nominalnog momenta motora pri ustaljenom kretanju. K'GIlJ D ( ) (12. 19 2 (12. Staticki moment na vratilu valjka u periodu ubrzanja iznosi: 1) M = (Cw'+zF Sf v Wj' )D 2 =(G 2f D +zF.ugaono ubrzanje vratila elektromotora.

prilikom vaaenja sirovina sa dnevnih kopova. U proizvodnji graaevinskih materijala siroka je primena hidraulicnih transportnih ureaaja sa odgovarajuCim pumpama. meautim. ogranicene su dimenzije transportovanih komada materijala. 13. slozenost i nedostatak pouzdanih ureaaja za uvoaenje u cevni transport nasipnih materijala pod pritiskom ogranicava njihovu primenu. Prema nacinu uvoaenja materijala u cevni transport. 13. a nedostatak instalacije je ostvarivanje relativno nizeg pritiska. Hidraulicni transportni ureaaj sa dodav:J. Hidraulicni transportni ureaaji sa pump om odlikuju se jednostavnijom konstruktivnom shemom. kada je relativno kratko rastojanje izmeau povrsinskog kopa i ureaaja i instalacija za preradu unutar nckog prcduzeca.1.cem omogucuje transportovanje Telativno krupnih komada.1. . 13. a takoae i prilikom transportovanja sirovina. hidraulicne transportne instalacije pod pritiskom mogu da se razvrstaju na ureaaje: sa pump om (SI. oluk iii druga vestacka korita primenjuje se u hidromehanizaciji rudarskih radova. HIDRAULICNI TRANSPORT 13.1 Opsta razmatranja PremeStanje relativno sitnih cestica materijaJa proticanjem tecnosti kroz cev. npr. sto je uslovljeno dimenzijom protocnog preseka pumpnog kola.1).Hidraulicni transport 385 13. b). a) i na dodavace (SI. U opstem slucaju hidraulicni transport moze da se ostvari bilo slobodnim padom iii pod pritiskom (S1. cementa.

. Medutim. 3. Hidrosmese Cine vise disperznih sistema. Pri ovakvol11 rezimu ponekad se obavlja prenosenje abrazivnih materijala..0 mm).. jednostepena pumpa uvecane otpornosti prema habanju. Sl. pritiska... koji je vezan za prednji poklopac 3.hWlker.1 Sheme hidrau/h'rnih trasnporlllih ~redaja: a· sa pwnpom. Razlikuju se sledeCi rezimi strujnog toka hidrosmesa jednog cevnog tJ'ansporta: L Kretanje koje je blisko ravnomemom transportu tvrdih' cestica kroz Citav poprecni presek trasnsportne cevi. 6 . U veCini navedenih slucajcva brzine fluida kroz hidraulicne uredaje su za 6 . tako 5e npr. 8 . moze se predstaviti kao neravnomerno kretanje zasebnih cestica materijala. Hidrosmesa prolazi kroz medulopaticni prostor kola 5.. kod koje su svi prohodni kanali dovljnih dimenzija. pumpa se usvaja prema njenim karakteristikama./al'(J(etn i cel1fl'{fugall1orn pumpom: J .. granulometrijskog sastava. Pri tome se cevovod periodicno ispira cistom vodom..centrifugalna pumpa za (!iSlu I'odu. Pre odvajanja svake pojedinacne cestice sa dna cevi prethodi njeno odvajanje. koji dopustaju kretanje kroz njih komadnih materijala.2.. grubo disperzne (0.pulpe u trullsportni cel'ovod Pri proracunu cevovoda. a usled cinjenice da je gradijent brzine usmeren vertikalno u odnosu na strujnice. koji se sasloje iz cestica razliCitih dimenzija.20 % veca).5 . S1. Sa povecanjem brzine strujnog toka cestice se odvajaju od dna i ostvaruju nejednako. kod hidraulicnog transporta naziva se konzistencijom hidromesavine (pulpa). 13./or.. a koje je prakticno moguce kod fino disperznih i drugih oblika hidrosmesa ali kada su vece brzine strujnog fluida.15 mm).. otrzanje od dna.dodol'ut. duz zida cevi . 2.." 2 .15 . 2.. kao i od poprecnog preseka cevi. . Ovaj rezim nastaje kada je srednja brzina toka jednaka kriticnoj brzini Vkr.386 Transportni uredaji Hidraulicni transport 387 Odnos tvrdih cestica prema teen om fluidu TVITE.2 Oprema hidraulicnih transportnih uredaja Osnovna oprel11a hidraulicnog transportnog uredaja je pUl11pa za prepumpavanje hiJrosl11ese u cevovod.prOl'odJlik pulpe. a srednja brzina strujnog toka koja odgovara takvom stanju naziva se brzinom otrzanja. Kretanje strujnog toka fluida sa delimicnim talozenjem ceslica i stvaranjem nepokretnog sloja na dnu cevovoda.Ce1'ol'od pre6§celle vode. 10 . kako bi se spreCilo talozenje cestica po dnu unutrasnjeg zida cevovoda. tela pumpe 4.05 . snage. na dnu. koeficijenta korisnog dejstva i dozvoljene usisne visine.dakle neravnomerno.talozllik. zbog manjeg habanja cevovoda. 7 . u skokovima kretanje. 4 "para! za sutell)e. 0. nerastvoreni krupni komadi prenose kotrlj anj em. obrazuju se razliCite dvokomponentne sredine.. 1.pumpa. Hidrosmesa krece se prema centru pumpnog kola 5 preko usisnog cevovoda 1 i levka 2.sa komorl/jm r. Kretanjem lvrdih cestica kriticnom brzinom ostvaruje se minil11alna potrosnja energije pri transportu cevima. 20 % vece od kriticnih. 3 . koje mogu da se razvrstaju na fino disperzne (cestice krupnoce 0. Kretanje strujnog toka pri neravnomernoj raspodeli tvrdih cestica materijala kroz poprecni presek cevi. b . gustine i oblika cestica transportovanog materijala.5 mm) i na suspenzije i nehomogene disperzne sisteme (cestice krupnije od 1. ovaj [dim skopcan je sa veCim gubicil11a cnergije pri transporlu jedinice mase materijala. 9 . a duzina trajektorija opisanih skokova zavisi od srednje brzine strujnog toka Huida. a u zavisnosti od protoka (napajanja). Proces prenosa tvrdih cestica materijala strujanjem fluida. to je u sustini specijalna centrifugalna. 13. dospeva u odvodni kanal tela pumpe iz koga ulazi u cevovod pulpe (hidrosmese) 6. 5 . odnosno od njihovih suspenzija. to 5e pri turbulentnom strujanju tecnosti prenosenje cvrstih ceslica ostvaruje neravnomerno i sa prekidima. 5tO zavisi od krupnoce i gustine cvrstih cestica.Y z() dm'oc/ maferijala .prijemni urutaj. u opstem slucaju. respektovanjem ukupne meduzavisnosti napora.. Nastalim strujanjem fluida transportuje se i hidromesavina horizontalnim cevnim transport om. Zbog toga treba teziti u praksi da se brzina toka ceslica odrZi sto je moguce blize kriticnoj brzini (obicno je za 6 . pri konstantnojucestanosti obrtanja pumpnog kola.pumpa.. U zavisnosti od sastava disperzije rude u smesi sa tecnoscu. 13.

a spajaju se prirubnicama u obliku zavarene iii vijcano . menja se i napajanje pumporn. zbog veceg habanja pri prolasku abrazivnih materijala kroz cevovod. Rasirena je primena kolena sa izmenljivim celicnim uloscima. Cevni vodovi pulpe mogu da se izvedu kao cevi monolitnog ili zavarenog oblika (sa uzduznim iii zavojitim savom cevi).. pri tome bi tvrdoca unutrasnjeg.fan7a od haza/ta Cevovodi sepregraduju zasunima. Kolena su brzohabajuCi elementi cevovoda. 13. daljina transportnog cevovoda. gnstina. h oblagona sekcl. Eksploatacioni vek ovakvih kolena je za 4 . visina podizanja hidrosmesc.mehanicka svojstva transportovanog materijaJa (krupnoca. odnosno vakuummetrom. a koji moze da nastane usled iskljucenja pumpe i kretanja struje hidrosmese u suprotnom smeru. koriScenjem odgovarajucih masina.3 Armirana kolena prm'odnika pu/pe: a . Na napornom (pritisnom) vodu postavlja se povratni ventil za sprecavanje hidraulicnog udara pumpe.3 Odredivanje osnovnih parametara hidraulicnih transportnih uredaja Prilikom projektovanja hidralllicnog transportnog uredaja neophodno je izracunati pad napora (pritiska) u cevovodu.. .. Radijus zaobljenja kolena obicno iznosi 500 . 13. a debljina uloska je u granicama 30 . 85 mm. Takode postoje.. Efikasna je i primena armiranih kolena. odrediti granicnll brzinu i izvrsiti izbor opreme. brusenih granitom iii nekim drugim tvrdim mineraloffi. zakaljenog sloja cevi bila tri puta veca od spoljasnjeg sloja. Takode se primenjuju i armirane unutrasnje povrsine cevi.1) .3).388 Transportni uredaji Hidraulicni transport 389 U zavisnosti od otpora koji se savladuje pumpom. Prilikom ispitivanja i proracuna hidraulicnih transportnih uredaja treba uzeti u obzir hidraulicnu krupnocu (brzinu lebdenja) pri kojoj je sila delovanja fluida jedanaka sili tezine cestice. a to znaci da sc time znatno podize kvalitet ovih cevi. 13. Sl. Primenjuju se specijalni postupci za ccntrifugalno nalivanje cevi bazaltom. b) oj Sl. pa time i njihova primena.2 Pumpa :a hidraulicni frm7jport Kontrola rada. Pri vecoj transportnoj daljini hidrosmese (voda pulpe). tako sto se ravnomerno nanosi rastopina bazalta.. Pocetni podaci pri proracunu su kapacitet hidraulicne instalacijc.razdvojive veze. kao i fizicko . (13. transportnog uredaja U perspektivi se predvida kao mogucnost primena cevi koje se sastoje iz dva sloja.nbfagana celi(nim segrnent"na. 5 puta duzi od veka celicnih kolena (51. odnosno ispravnosti hidraulicnog ostvaruje se manometrom.kape. poroznost i drugo). i neki postupci povrsinskog zakaljivanja cevi primenom elektricne struje visoke frekvencije..700 rnm.. Kompenzacija temperaturnih dilatacija ostvaruje se prcko zaptivnih kompcnzatora. neutralisanje hidraulicnog udara ostvaruje se ugradnjom vazdusnog stub a . 13..

390 Transportni uredaji Hidraulicni transport 391 gde je C] = 0. Pa. hg = ZPh (Pa).0165 I 0.koeficijent (odreden prema eksperimentima Rittenger-a). mm gde su: hus .2) Vkr. L .. m. Potom se dobijena vrednost pIecnika cevovoda zaokruiava na standardnu vrcdnost.veliCina specificnih gubitaka u m. zavisi od pIecnika cevovoda.3) 'Pri krctanju duz vcrtikalnog cevovoda. Preostali napor na kraju transportovanja 2 pulpe iznosi hos = 30 . Lokalni gubici su 1 2.4 Hidraulicni (taloga) transport koncentrisanih hidrosmesa U savremenoj proizvodnji fabrike cementa preraauju svakodnevno 8 .koeficijent otpora pri pIotoku ciste vode. Nakon izbora standardnog unutrasnjeg precnika cevi proverava se da li je ispunjen uslov v > Vkr..4 4.2 sitllozrnasti pesak krupllozrnasti pesak sa sadrZajcm sljullka 2. t/m 3 Tablica 13.4 I 3.6 4.gubici usled razlike geodezijske kot: ose pumpe i taeke ispustanja hidrosmese. Pa.preostali nap or. d - precnik cestica tvrdog materijala. kao i njihov transport sa povrsinskih . Pa.4 1 600 gde su: io .zbir koeficijenata lokalnih otpora Tablica 13. m.6 2. to se precnik cevovoda moze odrediti iz sledeceg izraza ! Ie I 250 I 0.8 frakcija gline 2. na 1 m cevovoda.1 2. (N/m ).2 3.8 I 4.1 '" 1.0 2. tucallik i II II hgm v2 == S2g Ph' gde je S . za razlicite precllike cevovoda I 3. tvrdih cestica materijala. (13. neelasticnih materijala (krede. navedene su u tablici 13. u zavisllosti od precllika cevovoda Precuik cevovoda.2 3. vertikalna komponenta brzine turbulentnog strujanja treba da bude Vv > Vo'.8 2. 50 Pa.0155 500 0.brzina hidrosmese i iznosi (1. Pa.gubitak usled lokalnih otpora u cevovodu. Potreban napor koji treba da se ostvari pump om za hidraulicni transport nalaii se sabiranjem otpora duz Citave linije cevovoda kojim se transportuje pulpa.1) Vrednosti kriticnih brzina Vkr Ilekih karakteristicllih materijala.2) Za pribliZne proracune je hgm = 0.6 ~ D mm 150 0. Pa. m/s.0145 0.0 2.55 .1 hi.razlika kota.0 3. Efikasan rad hidraulicnog transportnog uredaja zavisi od pravilnog izbora kriticne brzine Vkr.180 Ako je poznat casovni kapacitet pumpe za hidraulicni transport.relativna (u odnosu na vodu) gustina Hg = hus + hg + hi + hgm + has. PM .4 2. kao i posebnih oblika laporaca).1 200 300 400 500 - Kriricna brzina trallsportovallja Vkr. Kod pribliznih proracuna moze se prihvatiti da je hus = 20 . gline. usponu pulpe. a zavisno od kritiene brzine usvaja se precnik cevovoda i potrebna energija za obavljanje hidraulicnog transporLa. Vrednosti koeficijenata otpora za vodu. hI! . 30 Pa.8 3.0 I Ido 10% krupnozrnasti pesak sa sadrfajcm sljullka do 45% sljunak.7 3.. stvarna brzina tecnosti treba da je veea od vs. gde je Z . Gubici pri podizanju.duiina cevovoda. Odredivanje Vkr obavlja se preko empirijskog izraza iii na osnovu tabelarnih podalaka (tablica 13. Koriscenje mekih stena iii plastienih.0185 200 0.5 3..gubitak usled otpora trenp duz linije cevovoda.2.gustina hidrosmese. Ie .. 12 hiljada tona sirovina.2 J JII Vredllosti koeficijcllata otpora za vodn. u zavisnosti od precnika cevovoda.7 3. Ph .2 I 4.0150 600 0. m/s u zavisnosti od materijala ·1:6[--1. 3600v1t ' gde je v .gubici na usisnom delu.0175 1 300 I 350 I 400 0.0155 I 450 I 0. hi . hos . a prilikom krctanja cestica tvrdog materijala u lebdecem stanju..0160 - J ! I D=~ (13. h gm . Pa: 13.3 5.

. naroCito pri pustanju u pogon.. Godisnji broj radnih dana hidraulicne instalacije iznosi 307 dana. Krecnjak se zajedno sa talogom gline melje tako da se dobijajll komadiCi dimenzija 2 ... 1. Precnik cevovoda odreduje se iz izraza (13. pritisak pumpe za vodu iz~osi 0. vlaznosti 36 . a brzina kretanja taloga kroz jednu cev precnika 400 mm dostize 2. neophodno prethodno ispitati svojstva transportovanih materijala. 40 s) inadmasuje za 2 . 0. Zapreminska gustina taloga iznosi Pv = 0. do fabrike cementa. sto omogucuje doprcmanje matcrijala do stanice za prepumpavanje. Zbog toga. 3 : 1.. kao !ito je poznato. Specificna potrosnja energije za prepumpavanje 1 m 3 taloga iznosi 1. Primer: Odrediti osnovne parametre hidraulicne transportne instalacije za dopremanje glinovitog taloga sa povrSinskog kopa.. Potrebna kolieina isusenog taloga. takav hidrotransport ostvario bi se vcoma tesko. Dostava gline iIi krede od rudnickog okna. u jednoj fabrici cementa. cevi se ukopavaju ispod dubine smrzavanja.166 m . Brzina kretanja taloga kroz cevovod iznosi 1.. 2. Gubitak pritiska na 1 km cevovoda iznosi 0.5 MPa. u kojoj se transportovana masa dodatno melje u mlinu sa kuglama. posto se transportovani materijal u toku prevoza kva~enjem omeksava i lepi za zidove vagona. 1. 307·7 1-0.4 .. sto je usko vezano sa novim tehnologijama za pripremu sirovina.8 gr/cm3). sto dopusta primenu odgovarajuce pumpe relativno niskog napora. pripremljena u dnevnom kopu.4 .skriljci. cvrsre sirovine (1. posebno s jeseni iii u zimskom periodu godine skopcan je! sa specificnim teskocama. 3.. 38 % transportuju cevovodom do fabrike.3 . .2 kWh.7 . 0.4+0.Zbog toga se transport ovakvih sirovina do proizvodnih pogona u fabrikama ostvaruje hidraulicnim transportnim uredajima.4 = 3 0. kao sto je praksa pokazala.. Da bi se spreCilo smrzavanje taloga i omoguCilo nezaustavljanje sistema tehnoloskog procesa.1 m/s. 0. iznosi 1200 '" 1400 m /h. do mlinova obavlja se damperima ciji se sanduci zagrevaju kako se sirovina ne bi lepila za zidove. ukupan transport potrebne sirovine obavlja se jednom pump om ukupnog nap ora vodenog stuba 85 mm. koncentracija mase taloga 'TV: TE = 400: 600 kg (odnos tvrdog prema teenom je. Casovni utrosak osusenog taloga iznosi =84 t/h ili vlaznoga ~ = 210 t/h iIi 160 m 3/h (Q = 160 m 3/h) . pri vlaznosti od 60 %..6 'tlh 3. Sadrzaj tvrdih cestica gline u 1 t taloga. Precnik cevi za provoaenje sil:ovine u obliku taloga i Ciste vode iznosio je 426 mm. do suvog stanja.. pritisak pulpe u cevima 1 . 3 mm..6 =13 0. 0. U tom slucaju sirovina cementa prevodi se u talog u blizini mesta eksploatacije i u tako pripravljenom obliku transportuje se cevnim transportom do fabrike cementa.. Odnos smese kreda ... U novije vredme je oblast primene hidraulicnog transport a u fabrikama cementa sve rasirenija.35 MPa.glina iznosio je 6 :! 1. Pokretanje sistema taloga velike koncentracije. pri jamskom otkopu.!zini prenosa natalozene sirovine od cca 1 km i sa veoma nepovoljnim profilom linije hidraulicnog transporta.... konzistenCija hidromesavine . Duzina transportovanja materijala iznosi 2 km.6 . 2. Na primer.02 .5 puta radni pritisak. velie ina pritiska se brzo ali kratkotrajno povecava (u toku 30 ..6 4.9 .4 tlm3 .392 Transportni uredaji Hidraulicni transport 393 kopova do fabrika cementa zeleznickim iIi kal1)ionskim transportom.2 m/s. 3 MPa. Kolicina prepumpanog natalozenog taioga jednim 3 cevovodom.pulpe). Sistem hidraulicnog transporta na daljini od eca 11 km sastoji se iz tri izvedene grane cevovoda preenika 0 400 mm i cetiri stanice za prepumpavanje. odnosno karoserije kamiona (kipera). glina . pre projektovanja hidraulicnih transportnih ureaaja. Razlika kola poeetka i kraja cevovoda iznosi 20 m (uspon je prema kraju cevovoda .5 MPa.. Smanjenje brzine natalozenog taloga do 2 m/s umanjuje gubitak pritiska do 0.2) 180000 D=V~= /4Q 4·160 36001t ·1. potom se komadiCi u obliku muljevitog taloga.. 0.166+0... te je zbog toga.. prirodne vlaznosti 25 %.fabrike). 1. Prilikom hidrotransporta taloga povecane'vlaznosti (55 .. kao i elemenata hidraulicnog transporta. pri d\.03 m.45 MPa. slozeniji je problem nego sto je prenosenje taloga meke sirovine. pa se tako ostvaruje zeljena korekcija krupnoce sirovine cementa. 60%) gubici napora po 1 m 1 duzine cevovoda pulpe iznose ip = 0. LITERATURA: [15] . Ako bi se prilikom hidraulicnog transprota naslo 80 % ~rede u talogu. jer dostize 2 . tj...2 =02 m ' Usvaja se precnik cevovoda (standardni) D = 200 mm.. pri radu od 7 cas ova u toku 24 sata (za dan i noc)... glina u obliku taloga. odvodi se u mIin u koji se istovremeno cevovodom doprema pdgovarajuca. Tako se preporucuje primena hidrauIicnog transporta posto se najpre krecnjak iz dnevnog kopa drobi konusnom drobilicom i nakon sekundarnog drobljenja u drobilici sa cekiCima.4 : 2. 2. Prepumpavanje taloga ostvaruje se centrifugalnim pumpama. apsolutno suvc gline iznosi 2.

. praskastih i sitnozrnastih. usisavanje sitnih frakcija iz mlina Hakon mlevenja i susenje pri transportovanju cevovodom odredene duzine i slicno. slabo disperznih materija!a. ilto doprinosi smalljenju zagadenja sredine.mogucnost montaze transportnog uredaja u ogranicenim gabaritima. . smanjenje gubitaka transportovanog materijala i poboljsanje sanitarno . nag- .Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 395 14.visoki radni kapacitel koji treba nzeti u obzir pri planiranju mehanizacije za punjenje i prainjenje transportovanog materijala. npr. posto se materijal premesta cevovodom malog precnika.hermeticnost duz linije po kojoj se materijal premesta.higijenskih uslova rada. . za premestanje prasinastih. Osnovne prednosti penumatskog transport a su sledece: . VAZDUSNI (PNEUMATSKI) TRANSPORTNI UREf)AJI 14. koji moze biti ukopan iii izdignut na stubovima i s1.mogucnost objedinjavanja nekoliko tehnoloskih operacija istovremeno sa obavljanjem transporta.1 Opste napomene Pneumatski transportni uredaji siroko se primenjuju u fabrikama gradevinskih malerija!a. . tako nutom i vertikalnom pravcu..mogucnost transportovanja materijala kako u horizontalnom. takode je potreban i mali broj iZvTs[]ilca koji opsluzuju rad transportera.

smesa -.1. i pored svega. .usisno . eksploataciona preimucstva pneumatskog transporta veoma su bro]na. pnenmatski transportniureaaji mogu se razvrstati na usisne (SI. Materijal se sa povecanim sadrzajem vlage lako lepi za zidove cevovoda i odvajaca i time zacepJjuje i smanjuje njihovu propusnu sposohnost. 14. njegovo ispustanje u atmosferu.1. 14. 14 put a potrosnju energije pri mehanickom.neophodno je preCiscavanje vazduha. Meautim. c . u manjoj iii vecoj meri.visoki stepen automatizacije procesa transporta i dopremanja materijab do bunkera. Takve instalacije su ocito kombinovanog dejstva (S1.materljal Sl. veliko opterecenje ventila i brizgaljki komornih dodavaca. Zbog toga.5 km). Pod dejstvom atmosferskog pritiska. a drugi je prema svom karakteru kompresioni (potisni).. uz obavezno sprecavanje zagaaenja okolne sredine. . koje se opstrujavaju vazduhom i istiskuju nagomilane cestice materijala iii se pridodaje praskastom materijalu fluidnost zbog njegove zasicenosti vazduhom (aeracija). Kod nekih pneumatskih transportnih ureaaja jedan deo predstavlja usisni.1. Nastaje talozenje materijala koje podspesuje i vestacki stvorena vrtlozna struja u odvajacu.mogucnost otpremanja materijala istovremeno sa nekoliko punktova za utovar.396 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 397 .mehanicka svojstva materijala. Nedostatak pneumatskih transportnih ureaaja ogleda se u sledecem: . uprkos ukazanih nedostataka. b .brzo habanje posebnih elemenata instalacije pri kontaktu sa transportovanim materijalom (puznog transportera i plasta cilindra zavojnog dodavaca. . a) i kompresione (SI. Premestanje materijala strujanjem vazduha duz cevovoda ostvaruje se kao rezultat transporta tvrdih cestica.:=:+:*u==fim-' c) -=-vazduh .pOlisnog (kombinol'ollog) dejsll'a . 14. kao i transportnih duzina (kapacitet pneumatskih transport nih ureaaja dostize 300 tlh. .usisnog.relativno niski investieioni troskovi za opremu i podizanje instalacija. kolena i cevovoda prilikom transporta materijala i drugo). pri tome 5e brzina vazdusne struje veoma smanjuje. usled koje se cestice materijala dizu po inerciji. . vazduh se kroz mlaznicu 1 zajedno usisava n cevovod 2 i dolazi u taloznu komoru (separator) 3. a pre svega njegova nasipna svojstva. J aj ad kompresora r. pa usled gubitka brzine . koja nadmasuje 8 . preko odgovarajuCih ureaaja koji cine kompleks jednog postrojenja za ostvarivanje pneumatskog transporta. Kod usisnog pneumatskog transportnog ureaaja (S1.1 Shema pneumarskag Iransporlnog ureaaja: a . a transportna daljina do 1.. 14. udaraju 0 zidove. odstranjivanje vlage i ulja iz vazduha pre stupanja u ureaaj za pneumatski transport.visoka specificna potrosnja energije pri transportu materijala.. a takoae i za istovar.padaju. odnosno narusava se proces transporta materijala. tako da se oblast primene pneumatskog transporta sve vise siri. Ipak nisusvi materijali pogodni za pneumatski transport. Prema nacinu ostvarenja razlike pritisaka na pocetku i na kraju cevovoda. neophodno jc filtriranje i preCiscavanje vazduha. c).2 Osnovne sheme i klasiflkacija U cevovodima pneumatskih transportnih ureaaja strujanje se vestacki ostvaruje. b). koja u znatnom stepenu zavise od vlaznosti. kla5icnom transportu istih materijala. 14. a) vaknum pumpa 6 ostvaruje razreaeni vazduh pneumatskog sistema. pre svake primene pneumatskog transporta treba uzeti u obzir fizicko .1. U praksi se kod svakog transportnog ureaaja primenjuju oba navedena faktora istovremeno.siroki dijapazon kapaciteta. 14.kompresionog (porisnog).

dok se kod potisnih instalacija primenjuju ventilatori visokog pritiska. b). izbacuje u atmosferu.1 MPa. odnosno istovarnih mesta. vakuuma na kraju cevovoda. a praktieno oel 0.1. osim pncumatskih transportnih uredaja Ilavedenih u klasifikaciji PTU. duz eitave linije trasnporta materijala nalaze se u razredenom stanju. pri istovaru prasinastih materijala iz vagona i s1. Koel instalacija niskog i srednjeg vakuuma. Posto maksimalna razlika pritiska na usisnoj instalaciji teorijski moze da iznosi do 0. a prema kojoj se materijali prenose u razredenom sloju. vazduilne duvaljke i kompresori. kaela se istovar obavlja na nekoliko istovarnih punktova. IskoriScelli vazduh prolazi kroz filter i potom se oelvodi u atmosferu. u koju se materijal prinudllo dovodi. Pnellmalski transportni llredaji kompresionog. 0. zatim se ecvovodom doprema do vakum pumpe. preko koje se provodi do potisnog voda kojim se ostvaruje prenosenje materijala. a takode i u svojslvu prctovarnog uredaja. transportovani materijal sa jednog punkta moze da se prenese na nekoliko mesta. 14. do mesta istovara materijala.20 ..1. to se ove instalacije primenjuju uglavnom za prenosenje materijala kaela je manja transportna daljina.40 kg I sloju materijala) .potisnog dcjstva. masine za duvanje vazduha (vazdusne duvaljke) koriste obicno ventilatore. Izbor tipa mailine vazdusne duvaljke zavisi od namene i uslova ekspioatacije pneumatskog transportnog uredaja (karakteristike transportovanog materijala. a prenosi ka jednom centralnom mestu istovara. Kroz komoru materijal se intenzivllo prenosi vazeluhom i kroz transportni cevovoel 2 elospeva elo odvajaca 3. vakuumnog dejstva. Koel pneumatskih transport nih uredaja usisno potisnog dejstva vazduh se sa materijalom prenosi vakuumskim punjenjem iz odvajaca 3. tabliea 14. potisnog elejstva. Opsta klasifikacija pneumatskih transporlnih uredaja shematski je prikazana u tabliei 14. odlikujll se veiiCinom postignutog razredenja. kompresori i ventilatori". koji propusta materijal iz filtera i sprecava prodor vazduha iz atmosfere u filter. na kojima se ostvaruje praznjenje. Kod instalacija sa vakumom. u kome se prcciScava. odlikuju se visokim pritiskom na poectku cevovoda. od- _ " nosno pri niskoj koncentraciji ( /l . gustom sloju U novije vreme. Takvi uredaji primenjuju se pri otprasivanju mlinova i elrugih tehnoloskih aparata. Uredaji usisno . sve vecu pnmenu kg I sloju vazduha . 14. duzine transportovanja materijala. Dobra jc primena usisnog pneumatskog transportnog uredaja u slueaju kada se materijal prihvata sa nekoliko utovarnih mesta. a kod instalacija visokog vakuuma. dospeva potom u filter 4. a pneumatski transportni uredaji usisnog. Kod potisnog pneumatskog transportnog uredaja (Sl. rotacione vakuum pumpe iii turbo pumpe.1 Pneumatski transportni uredaji Potisni uredaji podesni su za prenosenje materijala sa jednog utovarnog mesta.. Prcbacivalljc vazduslle strujc sa jedllog na elrugi odvajae ostvaruje se ugraelnjom biraca 8 na transportnom cevovodu. Materijal iz odvajaea i filtera odlaze se preko ustavnog zatvaraca 5. a koji se detaljno razmatrajll u okviru preelmeta "Pumpe.6 .7 MPa.1.3 Pneumatski transportni uredaji za prenosenje materijala u zbijenom. svi aparati i cevovodi..potisnog dejstva primenjuju se u slucaju kada je nekoliko utovarnih. Pri radu pneumatskih transportnih uredaja usisno . a time se iskljueuje mogucnost zaprasivanja.. u kome se ostvaruje talozellje materijala. npI.398 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 399 Vazduh koji sadrzi malo prasine doprema se eevovodom u filter 4 u kome se preCiscava i prolaskom kroz vakuum pumpu. kod uredaja za otprasivanje. od mesta prijema materijala. vazduh sabijen kompresorom prolazi kroz ulje i oelvajac vlage. sheme instaiacije). Tablica 14. dospeva u komoru dodavaca za mesanje materijala 7.

Na Sl. Pauk 5. . mogu da se menjaju u zavisnosti od transportovanog materijala.statora i [otora. 6 7 . Shema prenosenja nedovoljno sipkavih materijala u gustom sloju prikazana je na S1. kako bi se sprecila zapusenja. Takvlm pneumatsklm transportnnll kg I sloju vazduha gust om sloju . 14. Pauk se sa elektromotorom vezuje preko reduktora. kroz razvodnik 5 (tzv. Sabijeni vazduh u prstenasti sektor dovodi se preko voda 2. silosa. Rotor ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 6 koji sadrii OtVOL Obrtanjem. preko reduktora 14. ne odozgo. Nakon dostizanja gornjeg nivoa (ocitava se na visinskom pokazivacu). Gubici energije sc snizavaju. 2 Shema preno. Nakon podizanja pritiska u sudu do - . bez zahvata mao terijala. potpuno i ravnomerno praznjenje posude.3 Posuda 1. EIektromotorom 15. kg I sloju materijala].prUemnik. 9 ~ slavin a za i:dul'GVGnje ~.u gustom sloju.4 IS Shema preno. pneumatskog podizaca. U sud koji je ispunjen sitno disperznim materijaiom uvodi se sabijeni vazduh koji opstrujava. a materijal aerira koji se prenosi. Na statoru se nalazi cevni prikljucak koji je povezan sa sektorima prstenova. sitno disperznih materijala koji imaju tendenciju ka uvecanju. Sl. stakla) vrsena su tako sto se vazduh za prenosenje dovodio u sud 1. . punjenje suda se prekida i zatvara se sigurnosni venti!. 14. Prstenasti sektor je izbusen i presvucen uloskom tkanine. Sf.3). 4 . zasuna 2. Ovakav pneumatski transportni uredaj obezbeduje dobro dopremenje Iako sipkavih materijala ali pri transportovanju nedovoljno sipkavih. Broj i precnik cevnih prikljucaka. tehnoloskog postrojenja.posuda. kao i sigurnosni ventil 3.2 . jer se pri smanjenoj potrosnji vazduha ostvaruje prenosenje smese materijala visoke koncentracije. postavljenog unutar suda (Sl.4 m/s nastaje aerosmesa najviSeg stepena koncentracije materijala koji se premesta. 30 min-I. cisterne za prevoz cementa. dovodi se pauk 13 u obrtno kretanje i otvara se ventil 12. Prema ovoj shemi ostvaruje se dopremanje vazduha kojim se ostvarujetransport.4. iz kojih se cement pneumatskim postupkom prazni kao i do drugih uredaja.. . Tako se vazduh dovodi u sud pod pritiskom naizmenicno kroz prstenaste sektore. vee preko prstenastog sektora 4. pauk).kOJ1usn(J slavinG. te se sabijeni vazduh prenosi u sud..1 fir St.l'en(il sigurnosri. 5 . 1. 8 -.400 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 401 dobijaju pneumatski transportni uredaji kojima se pre nose materijali u zbijenom. Razvodnik vazduha (pauk) moze da bude ralzicite konstrukcije.disk. 14. Na taj nacin obezbeduje se konstantno.300 uredajima kretanje suvih materijala vazdusnom smesom ostvaruje se pri relativno niskoj potrosnji energijc. ne obezbeduje se staino i ravnomerno praznjenje posude. navedcni otvor naizmenicno se poklapa sa otvorom jednoga od eevnih prikljucaka statora. ( ~l == 250 . Kada brzina vazduha u cevovodu dostigne 1.. Kada je otvoren konusni ventil 1.2 1 ~ ce\'ol'od.. sarze. kroz koji u datom trenutku prolazi sabijeni vazduh pod pritiskom. Ucestanost obrtanja rotora pauka iznosi 20 . kao i sektora. Transport materijala u gustom sloju siroko se primenjuje u proizvodnji stakla. 3 . odnosno kojim se obezbeduje kontinuirano snabdevanje transportnog eevovoda 3 aerosmesom II gustom sloju. disperznog materijla. 14. U gustom sloju materijal se prenosi kako po horizontali. zbijenog u gustom sloju (ccmcntnog praha. sud 10 ispunjava se materijaiom.i{enja l1f!dOl'oljnD sipkan-h maferija/a zbijenng u gusfom sloju Ispitivanja pneumatskog transporta nedovoljno sipkavih materijala.jilter. vozila za cement. kao filterom.(enja maferijala u gustom sloju: slapinG sa prec. 14. sastoji se iz dva osnovna dela . Disk postavljen na niZem cilindricnom delu transportnog cevovoda iskljucuje prodor vazduha II transportni cevovod na putu najmanjeg otpora duz cevi.slacem. sode. 14.2 prikazana je shema pneumatskog transportnog uredaja za prenosenje sitnog.. . tako i po vertikali: do pneumatskog transportnog oluka.

...1 Materijal prolazi iz bunkera II otvor za punjenje. Pri montazi treba unapred voditi racuna da se obezbedi laki prist up do cevovoda u slucaju obavljanja neophodnih remontnih radova. VazcIusni vod izraduje se od tankozidnih. 0.60) D. Pritisak iz suda prcnosi se preko ventila 3 i sud se priprema za novo punjenje (eiklus se ponavlja).. zatvaraea.. Cevovod se nalazi bilo u zatvorenoj prostoriji ili se izvodi toplotna izolacija cevovoda. karton. t9pljenjem. Cevovod kojim se vazduh doprema od kompresora do uredaja za punjenje naziva se vazdusnim vodom.. Transportni eevovodi izraduju se od celicnih. kod cevnih prikljueaka. Radni uredaj zavojnog dodavaca (SI. filteri. precnik nadviSenja cevi treba cIa bucIe veCi od petostruke vrednosti precnika cevovoda (D > Sd). Posto je korak puznog zavojnog transportera veCi kod otvora za punjenje nego kod izlaska. promene smera strujanja. ulje i odvajac vode. meSajuCi se sa njim i obrazujuCi smesu koja se lako podize aero smesu. uredaj za punjenje (dodavac). U nizem delu komore za mesaI~e smese nalaze se dva reda otvora.aspiracionim vodom.vruce vucenih cevi sa prirubnicama. povecanjem debljine radnog zida iii se zid oblaze poreeianom. 13 komada) kroz koje se uvodi komprimovani vazduh.. 25 t/h. a potom se Hakon signala otvara izduvni ventil 4. rade na zaustavnom principu. Uredaji za punjenje (dodavaCi) saeinjavaju odgovorniji deo pneumatskog transportnog uredaja. brizgaljki (11 . 1. Cevni prikljucci za dopremu materijala do silosa izraduju se od livenog gvoZc!a. besavnih . Posle toga obustavlja se predaja sabijcnog vazdnha. preklopnika i drugih lokalnih otpora).. ako je korak zavojnice s '" 0. Vazduh koji izlazi iz brizgaljke vecom brzinom. ugradenog u cilindricni plast sa izmenljivim omotacem (kosuljicom). celicnih cevi sa prirubnicama. klingerit. Kraj puza ne nalazi se sasvim blizu ventila. Brizgaljke se tako ugraduju. a koja se pod dejstvom kaskadnog (stepenastog) pritiska premeSta dliZ eevovoda sve do mesta praznjenja. kako bi se povecala otpornost prema habanju. a eevovod za odvod vazduha u atmosferu .8 D. usitanj. Produzenje eksploatacionog veka cevi ostvaruje se tako sto se nakon 1 . odnosno kod komore za mesanje smese. 14. ISlrazivanja procesa prenosenja matcrijala n zbijenom sloju pokazuju da natpritisak (manometarski pritisak) vazduha zavisi od rastojanja prenosenja i obieno iznosi 0. tj. Izmedu njih je odredeni razmak. zaobljenja moraju da budu u skladu sa radijusom krivine. U fabrikama gradevinskih materijala primenjuju se zavojni davaci.transportnim. malo se otvara izduvni ventil 4 i sigurnosna slavina 9 i zapoCinje prenosenje materijala cevovodom 5 do prijemnog sud a 7 sa filterom 6. trokrakih eevi i drugih izvora. Najrasprostranjeniji zavojni dodavaCi izraduju se sa korakom koji se smanjuje iduCi ka izlazu zavojnice transportnog puza.4 Osnovni elementi pneumatskih transporntih uredaja Osnovne komponente u proecsu prcnosenja pneumatskim transportnim uredajima su potisna iii usisna masina za vazduh.5 godine cev zaokrene za 180 0 oko svoje uzduzne ose. tzv.2 . prijemnik vazduha. Posle 25 . komorni do- 14. odvajaci. Nakon 17 . na ko!enu mora da bude povecane debljine. cevovod za prenosenje materijala . propustaju smesu transportovanog materijala i vazduha u transportni cevovod onemogucavaju odvod vazduha preko dodavaca.. kako ne bi doslo do kondenzacije vlage. to je korak poslednjeg zavojka s = (0. pri tome zid cevnog prikljucka 0 koji udara struja. to je bolja i hermetienost. Kao zaptivni eiementi izmedu prirubnica ugraduju se: guma. a taj se meduprostor ispunjava zbijenim materijalom prasinastog oblika. te sesprecava prodor sabijenog vazduha iz komore za mesanje u prihvatni bunker. Prilikom izbora sheme eevovoda treba izbegavati suvisan broj kolena. 20 s posto se otvori slavin a 9. zaIlVata se puznim transporterom i prenosi se do komorc za mesanje smese..wa dodavani materijal preko puznog transportera. cevovodi. ispred potencijalno moguCih mesta zagusenja cevovoda (kolena. to se u izlaznom otvoru materijal sabija. paronit i slieno. mora se predvideti prikljueak sa produvavanje cevi u slucaju zagusenja. . a zatvara se sigurnosna slavina 9.55 '" 0. zatvara se ventil12 i isklj ueuje elektromotor 15. Sto· je vece rastojanje koje je ispunjeno cepom prasine.35 MPa.5) izraduje se u obliku konzolnog puznog transportera.402 Transpiortni ureilaji Vazdusni (pneumatski ) transportni nreilaji 403 racunskog (koji je potreban za ostvarivanje prenosenja materijala). zatvara se izduvni ventil 4. lokalnih otpora. Kapaeitct uredaja zavisi od zapremine suda i iznosi 10 . promene smera sa horizontalne na vertikalnu deonicu cevovoda prenosenja materijala. aparatura za daljinsko upravljanje. Pri montazi eevovoda neophodno je pridrzavati se sledeCih zahteva: Cevovod treba da sadrzi sto je moguce manji broj savijenih kolena. da sc vazdusne struje seku u jednoj tacki (:lizi). ugao savijanja kolen3 ne treba da je veCi od 90°. 30 s zatvara se izduvni ventil. Venti! na slavini sa filterom 8 je zatvoren.. Zavrsetak prenosellja materijala odreduje se donjim pokazivaeem nivoa 11. Ueestanost obrtanja puznog transportera iznosi eea 1000 min. unutrasnja povrsina kolena pozeljno je da se ojaea nanosenjem metalnog sloja..

Prilikom napajanja zavojnog dodavaca materijalom treba izbeCi na svaki naCin mogucnost da u dodavac zapadnu nesamleveni klinker.spojn. a ponekad i dopunski magnetni separator (npr. 9 .5 Zm'ojni dodawn:: 1 ~ elektromotor.brf\'ljenje I'rafi/a. Ip P.3 I 110 200 30 0.· Q .I'elllil. u tablici 14.6) osnovne parametrc zavojnog dodavaca precnika 0200 mm.4 0. dllzina transportovanja.\d vi' - A J()() ll" i' -' ~F zoo 1110 I "'" Ib Sl. nn ordinatnoj osi nalazi se tacka A kojoj odgovara Lit = 350 m.4 0. m UkljucujuCi po vertikali.u). nalaze se tacke B. 4 ~ kucq.33 MPa. kretanjem od nje do krivih L = f(rik). pritisak u komori za mesanje Pk = 0. Osnovni parametri zavojnih dodavaca navedeni su tabelarno. koji je dove den do pumpe. 10 .J ~l 1.t ?tJ(1 . .u (BHllllIITMaIII . od tvrdih materijala.4 0. koji mogu da prouzrokuju lomove dodavaca. E.2 HllB-63-Z 1IIIB-36-4 1IIIB-lIO-2 (K-2640) (K·2645) (K·2650) HIIB-63-4 (K·2655) 36 200 30 0. Primer: Odrediti za karakteristike prema (Sl.ca.krivo kapacileta: L kriva duiine: Sl. MPa Potrosnja sabijenog vazduha pri normalnim uslovima.' 36 400 30 0.rIg L II'" SI1I1 ~11() eksperimentalno je utvrdena u Rusija .2 (sa tehnickim karakteristikama) i odnose se na odredene uslove eksploatacije (duzina transportovanja materijala. D. kao i slucajni metalni predmeti. Ako jepoznat jedan od parametara dodavaca. 12 mm. a pri procesu transportovanja cementa kroz cevovod precnika 0 175 mm i prikazana je na Sl. I 200 30 0. G i konstatuje se da je za L" =350 m. 14.portlandskog cementa).. 5 .2 18 140 I 63 '. 3 ~ ograda..oklop.fte leiaja. 14...2 38 250 63 400 30 0.I 22 175 25 175 I . so 1(1 . npr. 6 ~ zasun. C. 14. Produzenje eksploatacionog veka ostvaruje se izradom lopatica zavojnog transportera iegiranjem. JJ . za postizanje odgovarajuceg pritiska u komori za meSanje. Zazor izmedu puza i oklopJjenog cilindra ne sme da bude veCi od 3 mm (obicno 1 . Q = f(Pk).. Zbog toga je kod konkretnih tip ova dodavaca eksperimentalno ustanovljena zavisnost kapaciteta i utrosene snage.3 41 250 .vanje smese.tJ P/cW L. Kod krajnjih Jopatica zavojnog transporter a maksimalno smanjenje nominalnog precnika usled trenja ne sme da bude vece od 10 . Takva graficka zavisnost za zavojni dodavac. 7tJtJ 1 23 " ($ 10 ~ "" 10 .4 0. 7· puzni konzolni tral/sporrer. a kapacitet pumpe iZllosi Q =45 t/h. pritisak u komori za mesanje). Medutim. sa puznom zavojnicom precnika 0 200 mm - TehniCke karatkcristil{e neldh konstrukcija zavojnih transportera proizvedenih u Rusiji Oznaka dodavaca Karakteristike Kapacitet za cement. m3/min Unutrasnji precnik transportnog cevovoda.. moguce jc odrediti i ostale parametre. tlh Redukovana duzina transportnog cevovoda. 2 mm). snaga potrebna za pokretanje elektromotora dodavaca P 72 kW..6 Karakleristike zal'ojnog dodal'oea prdllika 0200 mm.404 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 405 C.# /.. m Pritisak sabijenog vazduha. Na dcsnoj strani grafika.6. pri proizvodnji sljako .2 I I . sa povecanjem duzine cepa koji se formira zapusenim materijalom. MPa Radni pritisak u komori za mesanje.hrizgaljka p ~ kriva snage maWra Osim zavojnih dodavaca za uvodenje cementa u transportni cevovodveoma se mnogo primenjuju komorni dodavaci (komorne pumpe). povecava se i potrebna snaga zavojnog dodavaca i nastaju velika habanja elemenata dodavaca. Duzina cepa zagusenja moze se regulisati pomeranjem napred cilindricnog plasta tela dodavaca pomocu vijaka. Zbog toga je neophodno ugraditi ispred prijemnog bunkera uredaj za prosejavanje. pri transportovanju eementa na rastojanju L" = 350 m. Pk = rOn) i koordinatnih osa. 12 .komora za me. 8 ..4 0. 2 .ku6J/e e/emenfa za prihvaf(Jllje ma{erijala. F. mm TA·14 (C-991) Tablica 14. 14.

8 . Sabijeni vazcluh cloprema se sa zaclatkom otvaranja ventila za punjenje i vcntila za ispustanje vazcluha. I Snaga.hrizga/jka. preko uredaja za aeraciju i brizgaljki. 2 . celicni rezervoari veCih dimenzija i opremljeni su uslavama sa zatvaraeima za ispustanje rnaterijala. Nakon praznjenja druge komore automatski se prekicla dopremanje sabijenog vazduha.3. 10 .venti! Zil pllflje/Ije materija/om.8 prikazana je shema sektorskog zatvaraea oblika clobosa. pri transportnoj claljini Lh '" 1000 m. Komomi cloclavaCi U odnosu na puzne sadrze niz preimucstava: nema brzog kretanja. uvek krace od vremena praznjenja. Magistralni vod vazduha SI. masina Krasnogorski zavou masina inuuslrijl! cementa I Komorni pneumatski cloclavaci u sllstini koriste princip aeracije i sastoje se iz cilindricnog sucla (komore) sa sfernim iIi konusnirn gornjirn i clonjim dnom.rezervoar. 7 . mm: 2420 640 870 930 2150 2252 LcnjingraJski zavo<. Kapacitet cloclavaca zavisi od rastojanja. Pri odreclenoj masi materijala u doclavacu. . Lopatice clobosa su hermeticki zbijene uz kuCiste i sprecavaju izlazak vazduha. prebacujuCi istovremeno razclelnik vazduha na prekicl punjenja. Pogon clobosa je elektricni. Materijal iz bunkera ispunjava eeJije dobosa i njegovim obrlanjem zasipa se u cevovod iii odvodni oluk. Za to vreme prva komora se prazni.l gradcy. Neclostgtak komornih dodavaea ogleda se u cinjenici cia su veCih gabaritinih mew. Q ] 25 t/h.28 je kapacitcta Q .1 duzina sirina visina masa. otvara se konusni ventil i komora se puni cementom.2 ~=.--"-I 55 1000 4135 660 1010 I 75 1000 4187 660 1010 -~---- 110 1000 4405 700 1065 2940 I I Ucestanost obrtanja. 5 ureilaj za aeracijL<. Vreme punjenja je. pri Lb '" 250 m. Zatvara se ventil za punjenje povoeu vazdusnog cilindra i ventila za ispustanje vazcluha. Na S1. . dancem. min. a za to vreme kroz zaporni ventil zapoCinje dopremanje sabijenog vazcluha u komoru dodavaca. 12 pneuma/ski cilindar w Kroz ustave sa zalvaraCima prenosi se rnaterijal iz oblasti viSeg pritiska u oblast nizeg pritiska i suprotno. hidrodavac ispunjene komore se aktivira . 6 .~.. u jedan iIi dva odvojena cevovoda. Pri radu dvokornornog pneurnatskog dodavaca (S1. kW 30 1000 . Karakteristikc komornih dodavaca navedene su u tablici 14.406 Transpiortni uredaji Nastavak tablice 14.razdelnik va=duha. Praznjenje se zavrsava padom pritiska u komori.kompenzalOr.5 10:11). pa lako i brzog habanja elemenata.14. pri Lh ::: 500 m. Za vreme punjenja jedne komore nastaje praznjenje druge komore. a prcrna nacinu ubacivanja materijala u ccvovod . Separatori SU metalni.7 Dvokomorni pneumatski dodava( sa napojnom pumpon. 14. odnosno Q = 220 l/h. kao po pravilu. odvojnica.kg Gabaritne mere. a veca je i potrebna potrosnja energije za clopremanje materijala u cevovod. IstovremenD se prekicla clopremanje vazcluha u komoru. doclavae TA . Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 407 Oznaka dodavaea Karakteristike Elektromotor: tip 'fA·14 (C-991) HIIB-6J-2 HIIB-J6-4 HIIB-lIO-2 (K·2645) (K-2650) (K-2640) A02·91·6 A02-92·(j A3-3J5-6 HllB·63-4 (K-2655) A02·RI-6 IA3-315M-6 [ 132 1000 4455 700 1065 3030 ~ I I Prerna broju kornornih pumpi rnogu se razvrstati na jednokornorne i dvokomorne. 14.' 3 oslani podiza{. pod dejstvom sabijenog vazduha koji se doprerna odozgo i odozclo.100 t/h.odvodna cev. Dobos se sa eelijarna (okcima oblika sila) okreee u svom kuCistu.podeona kutija. a postoji mogucllost transportovanja materijala na veca rastojanja (clo 1. Upravljanje radom sistema komore je automatsko i sastoji se iz hidrododavaca koji su povezani razdelnicima vazduha (9). J 1 :filter za vazduh. Razdelnik vazduha posredstvom specijalnog ureclaja prebacuje se na "punjenje".na dodavacc sa gornjim iIi dOlljim ubacivalljcrn. hidraillil'ni predajnik: 9 . kapaciteta Q = 40 m 3lh: 1 . transportne claljine: tako npr. Aerirani cement potiskuje se u cevovod i transportuje clo mesta za dopremanje materijala.7) komora se puni kroz konusni propusni ventil koji jc ugradcn na gornjern delu.' 4 .

unutrasnju povrsinll rukavnog filtera. Sf. pa se tako cisti filtcr. Vazduh koji dolazi iz silosa pod pritiskom koji je veci od atmosferskog prolazi kroz porozan materijal filtera i prasilla sc zadrzava za hrapavu. sto zavisi sa koje se strane instalacije ugraauje kompresor.4 1565 K-1945 4520 2325 3340 - TA-29 3770 3350 4190 6. Tkallina kruinog oblika rukavnog filtera vczuje sc za cevni prikljueak kroz koji prolazi vazduh. prc odvooenja oslobaaa se od prasine. 14. kg 3 sirina visina I -- 3478 17000 Posto je okolni vazduh zaprasen. Oznaka dodavaca K·2305 I TA·23 Sajednom komorom 10 . unutar kojih se postavljaju vesanjem rukavni filteri.. Najpre se (u smeru strujanja vazduha) nalazi odvajac ulja.4 .. 35 150 1 . Zbog toga sc na poklopcu svakog silosa ugractuje po jedan rukavni filter koji je pod natpritiskom na svojoj unlltrasnjoj stranl. Mctalna komora drugog lipa usisnog filtera sa potpritiskom (SI. U proseku je potrcbna povrsina od 1 m 2 da bi se ostvarilo preCiscavanje fiitriranjerri koliCinom vazdnha od 1 m3/min vazduha. Vazduh koji se uduvava u silos pri pneumalskom transportu iii za otprasivanjc.10) podeljena je pregradama na sekcijc kojc su vczane ccvovodom. Prilikom pneumatskog transporta nastaju l1cizbcine oscilacije pritiska kojc prouzrokuju podrhtavanje rukavnog filtcra."l~EMMAlll"): Karakteristike Tip dodavaea Kapacitet (za cement). Gornji kraj rukavnog filtera zatvorcn je drvcllim eepom i kukicama je okacen 0 melalni ram. 06 Automatski iii rneno do 0.I 4. 14. a nalazi se isprcd dodavaea (odvajac ulja i vI age )...6 75 120175 ! 0.9.6 Automatski I . u kome se ostvaruje grubo preCiscavanje vazduha od ulja i vlage. 14. 0. m .17 15 . kompresori i ventilatori" u ruskoj litcraturi).. m [Masa. mm Potrosnja sabijenog vazdnha pri normalnim nslovima: m3/min .3 10900 TA-28 6000 3700 5500 18. Tablica 14.3 _. 12 40 I K·1945 TA·29 TA-28 Sa dYe komore 40 200 60 1000 50 200 I 200 35 100 UkljnenjuCi i po vertikali (najviSe). tc zahvaljujuCi takvom tresenju filtera prasina pada dole. Karal{teristike K·2305 Gabaritne mere. . na usisnom ccvovodu..5 15 . Osim rukavnih filtera koji su sa natpritiskom na svojoj unutrasnjoj strani prj_ menjuju se i rukavni filtcri kod kojih je potpritisak vazduha unutar filtcra. m Odvajac ulja i filter za susenje vlaznog sabijenog vazduha pozeljno je da se ugraouju ncposredno ispred ureaaja koji koristi sabijeni vazduh.3 Iskorisceni vazdnh' prc odvoaenja n atillosferu prcCiscava se od prasine. Takav filter prikazan je na SI... na komprcsoru ugraauje se filter za preciScavanje vazduha (od prasine).408 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 409 Snabdevanje pnenmatskih transportnih nreoaja sabijenim vazdnhom pod pritiskom ostvaruje sc kompresorima iz fabricke kompresorske stan ice. . Postoje i drugi sistemi konstrukcija rukavnih filtera.65 I --j I I Zapremina komore. Unntrasnji preenik transportnog cevovoda. rednkovana daljina. t/h Daljina transportovanja.8 Sektorski zatvar{[(Y Tehnicke karakteristike komornih dodavaca (RlIsija .. Oznaka dodavaca TA-23 3900 1012 1600 1. U fabrikama cemcnta siroko se primenjuju suvi rukavni filteri.6 I 0..4 0. mm: duzina 1810 1660 2750 1 1322 Nastavak tab lice 14.4 . Radni pritisak sabijenog Ivazduha. 17 0. VeliCina povrsine koja se filtril'a zavisi od koliCine vazduha koji podleze preeiscavanju. a zatim se postavlja filter za suscnjc vlaznog sabijcnog vazduha (pogledati kurs "Pumpc. MPa Sistem upravljanja ~ 25 150 100/12~1 1000/500 I 50 250 ---'I I .

. ! " " I . . .. Kod staza kod kojih su premestanja svetlosno obeleZena na tabli. kao i sprecavanje vamicenja kod elektrourectaja. r Ii' .14.":. 0. sktopkc ugradene kod dvogranog zatvaraca.. m 3/h. Povrsina na kojoj se ostvaruje filtriranje (m2) odreduje se iz izraza Na tabh se nalazi signalni uredaj kojim se kontroliSe ispunjenost sHosa. Tako je rukavni filter gore zatvoren. Sposobnost zadrzavanja prasine tkaninom rukavnog filtera zaVlSl od vrste prasine.. njenog obUka..~ "':.. a gore su rukavni filtcri navuceni preko kotutnih prstenova. odvodi se u atmosferu.. okruglo erveno svet!t" Sijatiea koja je postavljena ispod stakla signalizira ispunjenost silosa. q .neophodno je imati u vidu da je ona opasna zbog mogucnosti eksplozije. elementi filtera u procesu rada sticu elektrostaticki naboj koji moze da bude pracen jakim varnicenjem. " o· i1 J n " t. s= Vv q .. m /h.. preko ventilatora. Kod opisanog filtera ovakvo Ciscenje ostvaruje se automatski. Zbog toga je potrebno odvoditi elektrostatieki naboj sa tkanina rukavnih filtera i metalnih del ova plasta. a koje su elektricno vezane preko zivinog prekidaca. " I: • I" i i I... shematski je pokazan dvograni zatvarac. koja je izvedcna spolja preko zaptivnog brtvljenja. stepena zaprasenosti vazduha i vrste tJeanine. Otpor filtera Fri proracunu moze se prihvatiti da iznosi 290 . iii drugi otvor i usmerava se struja prema bocnoj grani cevovda. koji se nalazc na ramu postolja. Usled tTenja cestica prasine.220 m 3/h po 1 m2. a precisceni vazdllh prolazi kroz tkaninu.. Prekid zVllcnog signala ostvaruje se pritiskom na dugme. Zbog toga je II procesu rada neophodno da se peribdieno Cisti rukavni filter jakim otresanjem uz istovremeno propustallje Cistog vazduha u suprotnom smeru. 490 Pa pri opterecenju od 180 m Ih po 1 m 2 filtrirane povrsine. signalne i komandne table.1O b} SI. . a koji saddi ugljenu iii drugu organsku prasinu. .speeificno opterecenje. poluga 3 povezana je klipnim razvodnim eilindrom. Dvograni preklopnik eevovoda (SI. a u sredini svakoga od njih nalazi se malo.. I' r:llt::1 :1' ": . koji se premesta polugom 3. Prasina se zadrzava na unutrasnjoj povrsini rukavnog filtera. Pri daljinskom upravljanju.410 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 411 Dole su rukavni filteri pricvrSceni za nepokretne resetke sa otvorima.. - ~:r oj SI.08 m/s.'. odnosno na glavni cevovod. 14.. Prilikom koriscenja aparata za otprasivanje vazduha. . Pulevi su na tabli obeleieni i vidljivi kao posebne svetlece prosijane pruge obelezene signalnim sijalicama.. Iz bunkcra Se zapraseni vazduh doprema u gde su: Vv . dospeva u gomju pregradu za odvajanje i cevovodom.zapremina filtriranog vazduha. Silosi su na komandnoj tabh oznaceni krugovima. a dolc otvorcn. odnosno druga sijalica. Signalna sijalica je upaljena sve vreme za koje silos ostaje ispunjen materijalom. istovlcmeno daje se i zYUcni signal. po 1 m 2 povrsine fiitriranja. Zbog toga je u takvirn prostorima neophocina prirnena svih propisanih mera zastite koje su predvictene za eksplozivno opasne sredine (primena aparata koji su eksplozivno bezopasni... odnosno unosenje otvorenog plamena).9 Rukavni filter sa fU1fpritiskorn sa unutraj'fnje strane Rukavni jilter sa potpritiskorn sa unlltrasnje slrane a) prvi ciklus rada. . uzemIjenjem preko provodnika kojima su opsivene sve tkanine filtera. PreCisccn vazduh se vcntilatorom. 3 ~ " f~ I!!l t I I' " Ii it' •... U zavisnosti od polozaja zatvaraea ukljucuje se jedna. Na tabli se montira komandni pult sa preklopnikom za upravljanje prikljuCivanja dvogranog eevovoda. brzina filtriranja iznosi Vf'" 0... b) drugi ciklus rada rukavni filter od takanine.::. zatvara se tanjirastim ventilom jedan. prcko eevovoda usisava u bunker i tamo se taloze najkrupnije cestice prasine. Normalno specificno opterecenje po filtriranoj povrsini iznosi q '" 180 ..:Y~~ .:.1' ~ :. Ullutar kuciSta od livenog gvoZda 1 nalazi se tanjirasti ventil 2. Prilikom projektovanja i izgradnje fabrika predvideno je eentralizovano upravljanje pneumatskim transportom. 10 mill uta rada rukavnog filtera unutrasnjost fillera prekriva se sIojem prasine..14. kao i svetlosni pokazivac na samoj shemi transportnog puta....03 . Za vreme od 5 .. .. Pokretanjem poluge. te tako filter postaje gotovo nepropustljiv za vazduh... preko razvodne. " ~ .11) namenjen je za promenu smera strujanja.. Proracun filtera sastoji se iz odrectivanja velicine povrsine filtera. elektromotora i slieno.. " ' d :~l~~:.

Dodavac se spaja vijkom sa prikljucnicom. Kontakti. puz se pomice u aksijalnom pravcu.14.12 Pokazivac nivoa cemel1la odrerlene zapremine: a ~ sa obrtnim lopalic'{nim kolom. Elektromotor preko zupcastog i puznog prenosa saopstava obrtno kretanje lopaticnom kolu. 14. Pokazivac nivoa.412 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 413 0) Sl. a na pultu se daje signaL Kada se silos isprazni. te se tako zaohece poluga i menja zivin kontakt. Zaustavljanjem lopaticnog kola. a to znaci i puznog tocka. .11 Dvograni preklopnik SI. b) predvioen je za davanje signal a 0 ispunjenosti. Na mestu ulaza gipke sonde u tm postavljena je gumena kapica. ono se zaustavlja. postavljeni u dodavaeu prilikom savijanja sonde se zatvaraju. h . cevl i vratila sa lopaticnim kolom (SL 14. 14. Pri radu sa cementom iIi peskom.12 sastoji se iz kuciSta na koje se ugraouje elektromotor. Dodavac se sastoji iz tela i trna koji su pritegnuti umetnutom camom sa cevnim prikljuckom. huska pokazivaca nivoa se zaohece. odnosno ispraznjenosti silosa. a).' C - sa gipkom sondom Signalizacija 0 ispunjenosti odgovarajuCih zapremina ostvaruje se razlicitim pokazivacima nivoa (SI. konstrukcije sa plovkom (SL 14.12. zivin kontakt se zatvara. 14.12) sastoji se iz prikljucnice i davaea sa gipkom sondom od iice. Kada je silos ispunjen cementom. Pokazivac nivoa na SI.konsfrukciju sa plovkom. pokazivac zauzima vertikalan poloiaj i pri tome se takooe posredstvom zivinog kontakta prenosi signaL Pokazivae nivoa sa sondom od iice (SI. Kada nivo cementa dostigne lopaticno kolo. 14.12). na haju gipke sonde se navlace samopodesljive ploee. 12.

) pri proracunu zamenjuju se ekvivalentnim otporima. Casovni kapacilct pneumatskih transprolnih uredaja odreduje se u zavisnosli od uslova eksploatacije i zavisi od maksimalnog kapacitela tchnoloske linije. pri odnosu * R/d e Vrsta transportovanog materijala 4 6 10 6.2) Prasinasli Zrnasti. zasuna. VM .:... 14."R~radijus krivinc kolcna. m/s2. 3. Duzine cevovoda koje su ekvivalenlne lokalnim otporima..vM . dv/dt < 0. to se ono nalazi u stanju mirovanja.relativna brzina vazduha...brzina cestica materijala. U izrazu (14. .. dvldt> 0.. Sile trenja vazduha prilikom opstrujavanja cestica ~ materijala obicno se zanemaruju. za ekvivalentnu cev u vertikalnoj ravni.brzina vazduha.pno komadni. 90 - - I 60 .duzine vertikalnih deonica.. Sila T nastaje kao razultat delovanja sHe inercije struje (usled promene smera kretanja vazdusne struje) i aerodinamicnog efekta. kada se nadu na povrsini tela (cestica materijala) u tacki a. cestica ce se pokrenuti. uzimanjem u obzir garantovane razervc od 10 . Lokalni otpori u cevovodu (usled duzine horizontalnog cevovoda. dvogranih preklopnika i drngo. pv . (14.. odnosno moze se uzeli da iznosi 8 m.zbir ekvivalentnih duzina. m 2 (povrsina najvel:eg preseka predstavlja povrsinu projekcije tela na ravan upravnu na brzinu strujanja). . Mnogobrojnim opitima je potvrdeno (S1. usmerava u smeru kretanja struje. 10 8 . kg/m. vertikalnih i kosih deonica. na duzini pravolinijske deonice. Amaxpp .81 ubrzanje sile zemljine tdc. pri kome cestiee vazduha.20 T= \jfPvAmax pp ( g vv+vM )2 ' (14. shema cevovoda sa predvidenim duzinama. u tacki b cestice vazduha se odvajaju od povrsine tela. jednakih dimcnzija 4. jednaCina kretanja tela moze se postaviti u obliku: dv T-G=Gdt' pri tome je dv/dt ..zbir duzina horizontalnih deonica. m.5 Proracun pneumatskih transportnih uredaja (PTU) Pocetni podaci za proracun pneumatskih transportnih uredaja su: kapacitet PTU za prenosenje cementa iIi drugih materijala Q (t/h). 80 * Primcdb.414 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 415 14. pri transportovanju cementa kroz koleno pod uglom od ex = 90° i odnosu radijusa krivine kolcna R i precllika cevovoda de: Ride ~ 3 iznosi 5 m.. Dvograni preklopnik ekvivalentan je.t".. Razlika pritisaka u zonama bab' i bcb' odreduje intenzitet aerodinimickog dejstva.. m/s. g = 9.koeficijent koji zavisi od svo~­ stava materijala. 20%.. nej~dnakih dimenzija I 38 .ako telo nema pocetnu brzinu. menjaju smer svoga kretanja. VI' . .4.povrsina najveceg poprccnog preseka.13) da se posmatrana cestica. 14. tj. dvogranog preklopnika itd. ekvivalentna duzina cevovoda Lekv.- . kolena. kretanjem preko ove povrsine. T < G. _ tela se krece naviSe sa izvesnim ubrzanjem.10 - - I Sitno komadni. po otporima.gustina vazduha. pada naniZe. ako je ekvivalentna cev postavljena u horizontalnoj ravni. . . dc~unutrasnji precnik ccvi Prema eksperimenlalnim istrazivanjima. Eksperimentalno je utvrdeno da je 2 I . cevovodu duzine Lekp = 8 m. m. T> G. zbog kolena u cevovodu..45 70 . dvldt = 0. nejednakih dimenzija I I~. 2: Lv .ubrzanje cestice materijala (tela). horizontalnih... zbog preklopnika u cevovodu.1) je l: LII . 16 28 . m/s... 8 5. m.4 Vrednosti L ckk .. a takode. ZanemarujuCi gubitke tezine tela stavljenog u sredinu struje vazduha.kada se postavi u ulaznu vazdusnu struju. 10 16 . 35 20 8.10 12 .. mls. l: LeU zbir ekvivalentnih duzina. m. broj i vrsta postavljenih kolena. 2: Lekp . . te se zbog toga u tacki b obrazuje razredeno stanje.. Tablica 14.. Pod uticajem sile tdine G i sile delovanja struje. mJs . +l: Lekk + 2: Lekp pri tome je \jf .13 Mogu postojati tri oblika odnosa sila T i Shema u:ajallJllog dejsll'a slruje 'l'azduha G. odnosno: /tla/eriju/a 1.telo se krece sa negativnim ubrzanjem. T = G. za slucaj jace [orsiranog rezima eksploalacije tehnoloske linije... SI. navedene su u tablici 14. m.1) . i 2. pri posmatranju sa strane krajnjeg pritiska T. Redukovana duzina cevovoda moze se odrediti iz izraza Lr = l: L. vertikalnih deollica. vv .

brzinom gde je n . koja odgovara ovome stanju. Kretanje cestiea u stanju suspenzije kroz horizontalni ecvovod ostvaruje se zahvaljujuCi izlaznom toku koji nastaje pri turbulentnom strujanju.koefieijent koji uzima U obzir svojstva materijala (manja vrednost ~ == (2 .gustina cestiea materijala.1 Lr . daljina transportovanja. naziva lebdenja (pri lebdenju je VM == 0). pa je neophodno i da se poveea pritisak kompresorom. a to znaCi i da se smanjuje efikasnost pneumatskog transportnog postrojenja.koeficijent kojim se uzima u obzir krupnoea cestiea transpor3 tovanog materijala (pogledati tablicu 14. Usled razliCitih oblika cestiea materijala koje se premestaju. . Zbog toga sc pri prakticnim proracunima koriste podaci dobijeni eksperimentalnim putem. Teorijski je veoma tesko da se odredi brzina strujanja vazduha kroz eevovod zbog veeeg broja faktora koji uticu na brzinu vazduha ( dimenzije cestiea. . 5 . 5C Da bi materijal moga. a pri T == G mogu smatrati.4) pri tome je eM . Vrednosti koefieijenata C za tela razliCitog oblika navedene su u tabliei 14..2 kg/m\ moze sc primeniti sledeCi izraz Ta hI'lea 145 Koeficijent C 1. hr::ine l'azduha na izlasku i'Z eel'Ol'or/a. kao da cestiea lebdi.. u odnosu na neki srednji polozaj.45 s-\ .0 0. PM 3 gustina materijala. Poveeanjem brzine kretanja vazduha kroz eevovod poveeava se i otpor u mrezi ccvovoda. koja je iste zapremine i tezine. PM . 5)· 10koeficijenta ~ odgovara penosenju suvih. tela koja su nepravilnog oblika uslovno se zamenjuju ekvivalentnom loptom. kg/m . gustina cestiea. U tom slucaju je izraz sledeeeg oblika odakle je 2dPMg 3\jfPv Prema eksperimentalnim ispitivanjima za loptu je materijala oblika lopte \jf == (14. Vrednosti koeficijenata C za tela razlicitog oblik a Oblik cestice materijala Lopta. na potisnoj instalaeiji. jer od toga zavisi i potreban kapacitet instlllacije kompresora.64 0.4dp J'vl . tj. prasinastih materijala). to se osmatranjem moze ustanoviti da su relativne oseilaeije cestiee u vertikalnoj staklenoj eevi. Kod usisnih ureaaja cije dnZine eevovoda nisu veCih razmera. koji zavisi od oblika i krupnoee komada materijala. V ~ / a za cestiee materijala drugog oblika Pv 28. Pravilan izbor brzine kretanja vazduha je od velikog prakticnog znacaja.57 I (14. a prema tome i instalisana snaga uredaja za ostvarivanje pneumatskog transporta. stepen koneentracijc materijala u eevovodu). da su takve. od duZiJle franSpDrta mafenjala gde je C . sfera Okruglog oblika sa nejednakom povrsinom Duguljastog oblika sa nejednakom povrsinom Telo plocastog oblika Za odredivanje brzine strujaja vazduha. kao i kod mlazniea usisnih instalaeija (pv '" 1. kod otvora za ispuslanje.23.5. m.. od daljine prenosenja.416 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 417 S obzirom da se brzina vazdusne struje prakticno uvek menja u nekim grani· eama. da se kreee treba da bude ispunjen uslov da je brzina vazduha u eevovodu veea od brzine lebdenja: Vv = 11 vs. m. ako 5e primeni na deonici na kojoj je pritisak blizak atmosferskom. kg/m .4dPM v s == C 1--'----'-"'Pv Grqjlk :a\'f'Sl1ns{.3) 0.koefieijent sigurnosti (n > 1).4) ne uzima u obzir. obicno se sabirak L/ u izrazu (14. 0.6). pa je za cesticu L /'" .J! Vs = 28. Brzina struje vazduha vs.redukovana duzina cevovoda.14. Na S1.koefieijent.14 prikazan je grafik zavisnosti brzine strujanja vazduha na izlasku iz eevovoda pri transportu cementa.

apsolutni pritisci na pocetku.~ Pk =O. pb . a koji se moze koristiti za prethodne. Koeficijent CM A. a takode i za vla'lne i abrazivne materijale. istovrsni Sitnokomadni. Gomju granicu vrednosti ~tk treba usvojili za suve. a nize granice Ilk usvojili za materijale manje gustine. a koji zavisi od velicine S. odnos masenog kapaciteta pneumatskog transportnog ureaaja prema masi utrosenog vazduha: Izracunavanjem vrednosti de i Vv nalazi se potrebna potrosnja vazduha (zapremina materijala se zanemaruje): Qv ' pri tome je Ilk . odnosno na kraju cevovoda. Kod horizontalnog cevovoda pri strujanju Cistog vazduha.1Pp~l.15 prikazan je grafik za odredivanje koeficijenta koncentracije pri transportu sipkavih materijala.1 MPa]. pa je sa gledista ekonomicnosti uredaja pozeljno da je koncentracija smese veca. 14. 14.418 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 419 Vazan pokazatelj pneumatskog transportnog uredaja odnosi se i na koncentraciju mase. Na S1. m. Eksperimenti pokazuju da sc pri strujanju smese vazduha i praska u navedenim izrazima sadrze dye faze: gasovita (od vazduha) i CVfsta (od materijala).25 PI' PI" + pb 19dc je Pi>' .. . kao i od koncentracije smese u ukupnoj masi vazduha i transportovanog materijala. de . to je manja potrosnja vazduha.. istovrsni Najvece dimenzilje cestica materija a 3max. Vv = rcd e Vv = O.15 Grujicrki pJ'i/:.0 .--- 4 Pritisak vazduha ostvaren kompresorom i koji je neophodan za kretanje struje zadatom brzinom zavisi od osobine transportovanog materijala.019 koeficijent. lako sipkave materijale vece 3 gustine (pM = 2500 .LTv. koji uzima u obzir krupnocu cestica materijala -. koja je takode c10bijena opitnim putem.az Z(J\'istlosli kueji. 80 10 ..0 10 ..atmosferski (baromelarski) pritisak.. kg/hi 0.. naroCilo kod lokalnih radijusa.5) za usisne uredaje - Tablica 14 6 .. MPa. 20 40 . izmcdu pritiska vazduha na pocetku cevovoda PI' i na kraju Pk uspostavlja se sledeca zavisnost za potisne uredaje (14.. prema izrazu gcle je A. de (14. priblizno je jednak 0. . ..... 3200 kg/m ). istovrsni 1z uslova garantovanja potrebne brzine kretanja vazduha odreduje se i precnik transportnog cevovoda.16). 1. Vrednost koeficijenta CM..001 . h°.unutrasnji prccnik cevovoda.0 1.. zavisi od koncentracije smese A. 20 17. a prema "BHHlIIITMalll" .manometarski pritisak.M Ilk. Navedene tvrdnje dokazane su opitima.kapacitet instalacije. koje se podudaraju sa minimalnom i maksimalnom vrednoscu Ilk. MPa. = A.lk od frallsporlne duljine Lr Proracun cevovoda moze se obaviti prema navedenoj mclodoiogiji. Ostvarena vrednost koeficijenta A.5. ako je koncentracija suvise visoka moguce je zagusenje cevovoda. Sto je veCi koeficijent konccntracijc. koncentracija smese opada sa povecanjem raslojanja."-. orijentacione proracune.. otpora cevovoda pri strujanju Cistog vazduha. tako da koeficijent otpora odreden prema opitima.. je razlicita.cIjeJlla smese J. tj. PremeSlanje materijala pneumatskim lransportnim uredajem ostvaruje se na racun energije naslale sirenjem vazduha (prilisak opada sa stepenom udaljavanja od dodavaca). 16 17.. .koeficijent koncentracije smese.5/l. 14.u' iznosi pri tome je QM . nUll su pp i Pk .6) Vrsta transportovanog materijaia Prasinasti. Za svaki tip dodavaca (zavojni i komomi) prikazane su dye krive. medutim. istovrsni Zmasti.koeficijent otpora kretanja cistog vazduha.22 22.. sto narusava normal an rad instalacije.natpritisak . tj. I I Srednjekomadni.785d~vv' 2 JOI) J(}I) 101) Lrlfl 51. 10... 0..M koeficijent koji se odreduje iz grafickog prikaza (S1.

1 MPa.1 MPa (1 daN/cm 2) . 1000 11 ' ~ 100 nO'10 6$ Graficki prikoz :al'islIosfi koeFcijel1ta AM oJ S za l'isoko noporJle pneutnafske fransporfne urectaje gde su: AM . preporucuje ocekivana vrednost precnika eevovoda de ~ 200 . Ti = 0..7 .6 . Redukovana duzina cevovoda odreauje se iz izraza . masinc za duvanje vazduha . m 3/min.17.rad ulozen na sabijanje 1 m 3 vazduha. m. tako da sc moze odrediti odnos Ride = 2000/(200 .kapacitct komprcsora (masine za duvanje vazduha)...0"7 211 '\: i\. flk . sedam kolena..koeficijent koneentracije smese...koeficijent kojim se uzima u obzir pad pritiska u dodavacu.1 MPa (~:~J. pv = 0. . If) 211 JfJ WI Sf) " 'If " SI. . gde je a = 1.. 300 mm. pv' '" 1.4 usvaja se za svako koleno ekvivalnetna duzina LeU = 6 m. 10..55 .cement . Kod potisnog ureaaja Pk gde je pb ~ 0. Za preklopnik.. 0. Pri izotermskom sabijanju je Zbog otpora u cevovodu neophodno je uzeti u obzir pad pritiska jer se materijal podize na visinu h (m): AM = 230300Pb l g PM.6) pri kfetanju smese vazduha i materijala kroz cevovod uzimaju U obzir u obliku : Za potisne pneumatske transportne ureaaje Shema transportnog voda prikazana je na Sl. pM=a pp+l!. uslovno se usvaja. 1. 2. Prema tablici 14.25 ..kompresora (izotcrmski. 0.02 .16 - _ P M- AMVk 60. pa se zbog toga izrazi (14. Primer: Odrediti osnovne parametre pneumatskog transportnog ureClaja sa komornim dodavacem Z11 dopremanje cementa od mlina do skladista u silosu.2 kg/m~.. gustin3 vazduha pv= 1.420 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 421 (14.. a koji zavisi od karakteristika procesa sabijanja...2 t/m3 ..atmosfer ki (barometarski) pritisak. a kod usisnog PI' ~ 0.0 kg/m 3 . Brzina vazduha za transport cementa na izlazu iz voda cementa. A AM flk.. gde je Lv duzina vertikalne deonice. kod usisnog urectaja pv' ~ 1 kg/m 3..03 MPa pad pritiska u vazdusnom vodu (od kompresora do dodavaea). . Poznati su sledeCi podaci: vrsta transportovanog materijala . 14. pv...15 . Orijentaciono s:.srednja gustina vazduha u cevovodu potisnog ureaajaj. -. Pi. ~ 0... saglasno preporukama je Lekp = 8 m. Yk .. radijusa zaobljenja 2 m i elva cevna preklopnika strujanja. l!.... 300) = 6.5) i (14..portland. adijabatski ili politropski proees). Lr '" LLh + LLekk+ LLekp + LLv =223+7·6 + 8·2+55 = 336 m Za usisne pneumatske transportne ureaaje 1. Transportni eevovod sastoji se iz sest horizontalnih deonica ukupne duzine 223 m.. 14..7) Pritis?k ostvaren kompresorom je vcCi kada se izracuna preko izraza AM 25.. kapaeitet urea'!ja QM = 180 t/h. Snaga motora kompresora odrcCluje se iz izraza (kW): IS Itl S . gustina cementa PM '" 3.75 ukupni koeficijent korisnog dejstva kompresora. dve vc:::-tikalne deonice ukupne visine 55 m. odreauje se ' iz izraza .

a koji zavisi od pomocnc veliCine S (odreduje sc iz izraza (14.01' z 0.15 . hO.785 d/ vv = 0.257' = 33 kg/s materijala nn 1 kg/s vazduha 6.tk 180000 = 257m 24.6 . gdc je 1 = Pk .9·1. AM . kg/h..teorijski rad 3 mas inc za duvanje vazduha.2 t/m .15): f.75 .. odnosno na osnovu grafickog prikaza..25.69 + 0. MPa. uzimajuCi u obzir da je gubitak vazduha 10% Vk = Vv ·1.usvojena gustina cestica cementa.16) AM: prikaza gde je 11 = 0.55 .koeficijent koji se odreduje eksperimentalnim putcm. 0. eM. a odreduje se iz izraza .7). L\..9 kglm3 cevovoda (1.019 ~ = 0. Koncentracija mase odreduje se prema graficki prikazanoj zavisnosti f. 0.4 x 1.33. (8.0 kg/m\ - srednja gustina vazduha u vertikalnoj deonici Tako je: 2. Potreban apsolutni pritisnk vazduha u vazdusnom vodu kompresora PM = a pp + L\.16) AM: AM = 1610-7 .14 m' Imzn .5/s0S.2·33" koeficijent.kapacitet instalacije. 2 7.1 = 77. 14. Py' = 1. ~ .336.82 MPa . odreduje se koriscenjcm grafickog (SI. =33331. Apsolutni pritisak vazduha na pocetku transportnog cevovoda odreduje se iz izraza uredaja gde je a .3 daNlcm ).koeficijent gubitaka u medaju za punjenje.9 = 1.tk.019 vvPvf. 8. de 0. Izracunavanjem velicine S.koeficijenti.10 6 . 2. Snaga motora komprcsora s=/lkLrv.249 2 Pp = OJ 1 + 0.17 Shemalski prikaz pneulnutsA:og tl'LlllSPOrlllOg 5.785. usvajaju se za cement sledece vrednosti 3 iCinc S. odnosi se na 1 m usisanog vazduha pri izotermskom sabijanju. 14.29 nt'ls = 77.4 m3/min Sl.pv gubici pritiska 2 u dovodnom vazdusnom vod~. Unutrasnji precnik cevovodn odrcduje se iz izraza 1. SL 14. Kapacitet kompresora (svcdcn na atmosferski pritisak). . 1. 4.. zavisi od aerirajuCih svojstava konstrukcije instalacije i nalazi se u granicama: a = 1. pv =' 3.2572 24. de = 0. odreduje se koriscenjem grafickog prikaza (SI.257 '" 26.35.1= 85.0. ~ . 14. ° gde je QM . Potrosnja vazduha odreduje se iz izraza Vv = 0. 14.. Lr (pogledati SI.16.019 Usvaja se cev standardnog precnika 0 273 x 10 mm..03 = 0.tk 1610-7 .15 ·0.422 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 423 gde je PM = 3. AM .pritisak na izduvnom kraju cevovoda.35 daN/cn? ).03 MPa (0.stepen korisnog dejstva kompresora.

e 5 . prodire Ll materijal i tako ga aerira. 3 oluk (fff. Prema tablici 14. Brzina kretanja materijala orijentaciono se moze odrediti iz sledeceg izraza: V 10~Btg£.14. koja je bliska fluidnosti tecnosti. sekcije sc vijcima medusobno povezuju preko prirubnog zaptivnog spoja.6 Vazdusni oluci (aero zIebovi) Kao sto je prethodno naveden'o. neophodno je da se vazduh uvodi u praskasti materijal u AM = 230300· 0.18 prikazan je aero zleb koji se. filter. neophodan period regulacije PTU. 14. kojom se obrazuje dno gornjeg olnka.1 MPa (1 daNfcm 2). 01uk je po visini podeIjen poroznom.{)(jn{/ eel'.6 -4 3kW.. odnosno pri umal1jenoj potrosnji vazduha (kretanje gustog sloja). koja onemogucava da se tkanina ispnpci prilikom uduvavanja smese.venrilator. Aeracija praska ostvaruje se duz nagnutog oluka do mesta praznjenja. kod pncllmatskih transportnih oluka vazduh se doprema preko porozne kerarnicke ploce iii kroz viseslojnu industrijsku tkaninu. sastoji iz sekcija izradenih od presovanog celicnog lima. sto podrazumeva da se. Pb atmosferski (barometerski) pritisak. Prostar ispod porozne pregrade obrazuje kanal za provodenje.1·1g 0. gde je B .82 = 20834Nm I m3 0. Ciji napor i kapacitet zavise od kapaciteta instalacije kao i daljine transporta.poro:l1(J pregrada. I pored toga sto se pri proracunu pneumatskih transportnih uredaja uzimaju u obzir prakticne vrednosti koeficijenata.vazduha. Transportovani ll1aterijal moze da se prazni bilo na kome mestu oluka preko istovarnog levka . 8 rehrasfo crel'O.1 P _ 20834·85. SI. Da bi se ostvarila aeracija. supJjikavom pregradom. kapilarne raspodele. kroz ispusni otvor . Filter se sastoji iz tkanine (sukno.pogonski eleklrol1)otor.14 _ EM- 9 601000. Delov<lnje takvih uredaja bazirano je na osobini praskastih materijala da ostvaruju laku pokretljivost.. 405. 14./J).ekonoll1ski parall1etri valjanosti izvedenc inslalacijc u odnosll na racunskc vrednosti. Vazduh koji je prosao preko materijala preCiscava se kroz jednostavne filtere od tkanina i potom se ispusta u atmosferu. Praznjenje se ostvaruje preko uredaja za rasterecenje sa zasunom na odvodu.o(h. izmedu prirubnica postavljaju gumeni podmetaCi. 6° ugao nagiba oluka Kapacitet trasnportnih oluka dostize 220 t/h.424 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 425 Ovde je Ph tako je AM = 230300Pb Ig PM.sirina oluka. 5abijeni vazduh prolazi kroz pore dna.18 Shema pneumatskog transportnog ure(taja sa aero· olukom: bunker. Materijalom se ispunjava gornji deo oluka na poroznoj pregradi. Na 51. tokom koga se opitnim putem odreduju optimalne vrednosti pritiska i kolicine usisanog vazduha. iznosi 0.. Vazduh se prenosi ventilatarom. a transportna daJjina iznosi 40 m. Ukoliko postoji . U svojstvu mikroporoznih prcgrada oprcme za aeraciju primenjuju se tehnicke tkanine: pogonski pamllcni remeni kais koji je u potpunosti izraaen od tkanine iIi osmoslojna transportna pamucna traka. kod pneumatskih transportnih ureaaja kretanje materijala ostvaruje se pri veoma visokoj konccntraciji smese. pri njihovom zasicenju vazduholl1.S/1. U tom smislu.3 usvaja se komomi dodavac TA 28 kojim se obezbeduje zahtevani kapacitet projektovanog cevovoda (pogledati detaljnija objasnjenja na str. pa i vise. 10 . Zbog toga je nakon montaze i pustanja u pogon uredaja. radi ostvarivanja hermeticnosli. coja za filtriranje) i metalne mreZe.plter obliku tankog mlaza. treba imati u vidu da je proracun pribIiznog karaktera. 7 priguJni \'enfi/. 9 . m. 6 .isticanjem i 51. 2 . 4 . Brizljivom regulacijom PTU znatno sc povccavaju tchno . 5 .US.

Punjenje cisterne vozila za prevoz cementa ostvaruje se kroz otvor za punjenje iz skladiSta tipa silo sa.¥ vlage j uljo. 2 . illel'cijalno ~ ulj'lIi Jlller. Pneumatska oprema vozila za prevoz cementa sastoji se iz rotornog kompresora sa odstranjivacem viage i ulja. a same punjenje vozila za prevoz cementa kontrolise se manometarskim vakuummetrom.hla'ohron.a. 11 . koje na nizem eleiu cisterne obrazuju oluk. a to su auto cisterne za prevoz cementa. 2 .. koji se prenosi od kompresora.'ljonje. 14. 3 . kolektora sa sigurnosnim ventilom i manometrom i sistemom vazdusnih vodova sa odgovarajuCim slavinama. Kod auto cisterne za prevoz cementa sa samopunjenjem (Sl.. 4 . Potrosnja vazduha iznosi 100 . 12 .jna za praznjenje.podes/.i/o za prel'oz cementa: cisterna. a takoae i za dostavijanje sode do fabrika stakla potrebna je primena transportnih sredstava bez trenja pri obavljanju transporta materijala. 4 . Vozila za prevoz cementa mogu da se razvrstaju na vozila sa gravitacionim punjenjem i vozila sa samoutovarom. zahvata se vazdusnom slrujom. 10 cislerna. .. 200.. iduCi od izduvne brizgaljke i prenosi se cevoyodom. 3 . preko koga je zategnuta tkanina za aeraciju. zu(/nji osfonoC'. aeroo/uk .' 9" oprema pneumafske ko(nice. koji prenosi vazduh do izduvne brizgaljke. 13 . 103 Pa. 5 slavil/o za slu(Jj JWI'arije. 14. 16 .40 m. 103 . a duzina je u granicama 10 . 7° prema slrani istovara. or:. )'en{i/ sigurllosli. navedeni materijali mogu da se prevoze i zeleznickim cisternama. 5. odnosno sode.oSOl'ino po/upriko/ice.crel'o za pWljenje. Na vazdusnom vodu. 8 .primarnij7ller. 150. j 4 . 6 ~ teg!jac..19) i izraauju se sa uglom nagiba 6 .:a illslalacija.. do silosa. sa obe strane su zavarene stranice. }O • OJlolli poi/upirac'. Sirina silaznog otvora vazdusnog oluka serijske proizvodnje iznosi 100. !ito omogucuju otvori koji se hermeticki zatvaraju poklopcima. u koji se postavlja vazdusni levak sa poroznom pregradom.' 14 sla\. pod pritiskom.7 Specijalizovana transportna sredstva sa pneumatskim naCinorn istovara Za prevoz cementa iz fabrika cementa. 7 . 15 . Rukovanje kompresorom je iz kabine rukovaoca. 250. manome/orski \'ukUummelar. Ievak je izraaen od celicnog lima zavarivanjem....zas!irl1ik m/aznika. kompresor...' 7 . 50°.l\<ajcu. 14. takoae.\'Uzi/utlli .'od. savitljivog cevovoda sabijenim vazduhom.uredo) za prozn}en}e SI.na 10 prafnjel1je. 300 m 3Jh po 1 m 2 porozne pregrade. Prainjenje vozila za prevoz cementa ostvaruje se preko gipkog.. ' Aerirani cement prilikom praznjenja otice kroz levak za aeraciju prema cevnom prikljucku za praznjenje. Punjenje se ostvarujc iz ambarskih skladista' 14. Kontrola pritiska ili ispumpavanja ostvaruje se preko ugraaenog manometra na cisterni.. Unutar cisterne. 6 crel'o za l'ezh'Gnje. II .20 Shema l'ozi/a sa sall10pulljenjem zo prel'o: cementa: J .. Praznjenje cisterne zavrsava se kada pritisak padne na nulu..crevo. sekundarnj jUter. Rezervoari-vozila za prevoz cementa su cilindricnog oblika.eel' za punjellje.19 Vo:::. nalazi se povratni ventil. kompreso)'s/.. koje se prazne pneumatskim istovarom..426 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 427 centraini ureaaj za odvajanje prasine. 8 .14. 13 . 300 i 400 mm. Sf. pod uglom od 45 .' 3" pneumatsku opre. ko(nica za :(Jus'. 12 .20) ugraauje se oprema za njeno pneumatsko punjenje. 9 pokazh'GcY nivoa.. opravdano je da se pneumatski oluk prikljuCi na zajednicki sistem za odvajanje prasine. a pri prilisku od 2 . sa ispupcenim dnom (Sl.

15 (1. 4M 3AII- I 5302 21 ! 7 0. m'!min ~~~i (~r~~~~~12) Gabaritne mere. Na crevll se postavljaju povratni ventil 21 i slavina 6.15 (1. Tchnicke karakteristike auto cisterni za prevoz cementa sa pneumatskim prainjenjem navcdene su u tablici 14. .0 50 25 100 PK-6!1 (PKEH-61l) 6 I 0. u kolektor 11. Cement se ispusta kroz vazdusni oluk na koji se postavljaju bocni nagibi 14 i razdvajaci 13. 1.21) opremljena je duplim dnom sa cetiri aero o]uka. pravljenjem vakuuma unutar nekog prostora preko rotacionog kompresora (vakuum . I I I 17690 j ? 75 Vazduh Sl.21 Vagon cisterna za prel'oz cementa sa pneumatskim praXnjenjem t Pri praznJenju cementa vazduh se pod pritiskom do 0.npl ~dlazl u silos. . 14. 1z cisterne vazduh izlazi kroz specijalno zdrelo 4. pre nos om snage prcko klinasto . Zeleznicka cisterna za prevoz cementa. koje je prikaceno na cevni prikljucak 9.7. dopremanja. dva su rasecena. kosine su napravljene zbog Iakseg silaska cementa na aero oluke..0 50 25 100 PK-9!1 9 0. 14.15 (1. a kojim se ostvaruje spajanje sa ureoajem za punjenje silosa. sode. . Nakon punjenja otvor se hermeticki zatvara poklopcem 5.2 MPa (2 daN!cm-) prenosi stacionarnim kompresorom preko savitljivog creva 8. Tehnicke karaktcristike auto cisterni za prevoz cementa Karakteristike C-927 8 3H/l-13061- Tablica 14.. Umin -~.-w 0. sa pneumatskim naCinom praznjenja (Sl.. odozdo. na koje se ponekad postavlja poklopac 3 sa fillerom i pokazivacem nivoa ispunjenosti cisterne cementom. potom preko slavine prigusnog ventila 17 i savitljivog creva 16 mate.1. koji je sfernog oblika.::: ) 0.3citet. punjenje cementom moze se ostvariti neposredno preko 'centralnog otvora 2 pomocu bocnih ureoaja za punjenje. m UkljucujuCi visinu.pumpe). prolazi kroz resetke zaluzina i pOl'ozne pregrade 27 aero oluka i aero plocice. m 3 Kapacitct praznjenja. sa bocnim nagibom.1. kg * Auto cisterna 7. odakJe se razvocli vazdusnim vodovnna 10 1 12 u aero oluke 26 i aero ploce 15..5 . sa donje strane nalazi se cevni prikljucak za praznjenje za koji se vezuje gipki transportni cevovod preko lako razdvojivog zatvaraca.a prcvoz cementa sa ~. 66 MM3-584 . kao i pokrivenih vagona..7 C-972 13 MA3-504A MA3-5245 rNosivost. m Precnik creva za praznjenje..1. Izmeou cevnog prikljucka za istovar i savitljivog creva nalazl se [sduvna brizgaljka 18.5 . Dalje se cement istovara preko cevnog prikljucka za istovar 25 sa . U srednjem delu cisterne. t ! * C-652 22 KPA3-221 Tip osnovnog vozila Tip poluprikolicc Korisna zapremina cisternc. Pogon kompresora na vozilu za prevoz cementa ostvaruje se od menpca.5) 9100 2350 2950 7300 (samoutnv~~ro. m: duzina sirina visina Masa auto vozila (bez tereta). mm Kompresor: tip kqr.remenog kaisnog prenosnika.5) 9255 2500 3600 10900 I . Cisterna se puni preko cevnog prikljucka 1 za punjenje.8 0. .428 Transpiortni ure(taji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 429 koja nisu opremljenn ureoajima za obavljanje mehanizovanog transporta materijala.poklopc:ID 19.0 50 20 100 PK-6!1 6 I 11.5) 13350 2700 3800 Daljina prenosenja.

.. a koji ncposredno ugrozava rezervoar i materijal u njemu koji je pod pritiskom. . usled neispravnosti ventila sigurnosti. . po vertikali.... Takode se moraju proveriti vazdusni vodovi. . .... ruili i sitni eventualno otvrdh transportoval1l ma~ terijal. Zavrselak islovara cementa iz cisterne registruje se preko manometra..la m~g~ da se razvrstaju na: usisne.... . Precnik creva za istovar... a op:-emIjeni su siljcima za sitnjenje materijala..... .. ..). 14. . preko odgovarajuce vage..{lriva6) tnaterijala . ..i polisne. usisno ...usltnpvanJe 1 prihvatanje materijala nalaze se na samohod~lm kolIclma na dva tocka.. Vazduh koji se nalazi zajedno sa cer:rentom u taloznoj komori 4 preciscava se u filter . . Vazduh se u aeraClOlll uredaJ komore za mesanje materijala doprema preko izduvnog cevovoda. in UkljucujuCi visinu... . 3 .. te se tako usitnjeni materijal prihvata usisnom mlazn~com (ce:nent.... preko P?luge sa siljcima i dva grebenasta diska........ Za opsluzivanje. .. .ari~aca... sirina ...6 Sf..... . mateuJal ~e USlsava u radm cevovod 2 i doprema do zavojnog dodavaca.. remont i zamenu elemenata. . preko potisnog voda istov..... koji u odredenom trenutku pokazuje da je pritisak opao do nule.. .. t .. .. Pneumatski istovarivaCi usisnog tipa namenjeni su za istovar cementa.. ... . . Daljina prenosenja materijal:..... .. soda : s1. veze.pumpom 7. kao i ispravnost uredaja za istovaL Punjenje cisterne. 2.. kao po pravilll.potisne .... ukoliko se na rezervoaru cisterne uoce naprsline.22 prikazana je shema rada pneumatskog iSlovarivaca usisn~. . pri nastanku pozara. do prijemnih uredaja na skladiStu..... . unosi se u zeleznicki vagon 1 dripcom.. . da Ii je odstranjen..... . pneumatski istovar treba obustaviti u sledeCim slucajevima: ako pritisak u rezervoaru naraste iznad dopustene vrednosti iako su respektovani svi zahtevi navedeni uinstrukciji 0 eksploataciji. ..1 1. vakuum pumpom 7 ili preko posebnog kompresora.. pri neispravnosti manometra i nemogucnosti odredivanja pritiska drugim instrumentima.. visina .. .. ..2 12020 3000 4627 25.. kidanja i cepanja podmetaca i zaptivaca. ....22 Shemalski prika: rada pneumatskog iSlo). K onsna zapremllla clsterne. Masa (bez tereta)... ostvaruje se kontrolom tezine.. .. .8 Pneumatski istovar materijala Prema principu delovanja... .. Element! za . .. pokrivenih ze!eznickih vagona.. tako i na vagon cisterne......... sa podestom... izbocavanja. Pre lltovara cementa u cisternu mora se proveriti tehnicko stanje unutrasnje i spoljasnje opreme. m3/min . ..0 50 25 150 15 do 0.....l iz cisterne.. sode i drugih praskastih materijala iz zatvorenih. . mm . 14.... a prek~ dva honzontalno ugradena grebenasta diska proces struJanJa matenpla bl se dovrsavao.. da Ii je cisterna brizljivo pripremljena za prijem materija!a. ..0 .potisnog dejstva lipa TA ... cement koji je zaostao gnjecenjem uz zidove cisterne..dZaku i vakuum pllmpom odvodl u atmosferu.... Potrebna potrosnja vazduha.... Karakteristike vagon cistcrne Nosivost.26 (Rusija).. t . mehalll~kom drlJacoll:. Usled potpritiska ostvarenog vakuum ... m.. MPa Gabaritne mere.. Na Sl.. rom: dliZina ... m . odakle se materijal transportuje do prijemnog uredaja. Samohodni uredaj za sitnjenje materlJala pre oslvarivanja procesa istovara 1... 49... pneumatski uredaji za praznjenje materija.. . Pneumatski uredai za oretovar materiiala ooremlien ie Dokazivacem nivoa 3.. odaklc se puzmm transporterom prenosi u komoru za mesanje materijala. U cilju sprecavanja l1l0guCih nesrecnill slucajeva.430 Transpiortni uredaji Vazdusni (pneumatski ) transportni uredaji 431 Kontrola rada sistema za vreme istovara ostvaruje se ugradnjom manometra 24 sa trokrakim ventilom 23 na kolektoru 11... 14.. ako ga je bilo.. Svi navedeni... kao i ventila sigurnosti 7 i slavine za ispustanje 22. . na cisterni se nalaze spoljnc unutrasnje lestve. zahtevi odnose se kako na auto cisteme za prevoz cementa. .. Radni pritisak u cisterni....

T A . za razliku od istovarivaca usisno . Pneumatski zavojni podizaCi primenjuju se u principu zajedno sa istovarivacem cementa. pa se i proracun obavlja na slican naCin.23 Tehnicke karakteristike pneumatsko .8 Kapacitet pneumatskog istovarivaca usisnog dejstva. m 60 35 I 100 35 0..12 125 1000 13 510 Kapacitet (nominalni). tako sto se paralelno vezuju odvojene sekcije 5 komore 4 sa atmosferom.£!cra.22.14. 14. odnosno 90 t/h.8. kg i P~trosnja IPrecnik puznog transpo. a takoae i za prijem cementa bez trenja iz: specijalnihvagona bunkera za prevoz cementa. TehniCke karakteristike pncumatsko .23) postavlja se na kolica sa posebnim pogonom svakog locka preko elektromotora. odnosno 50 m i visini podizanja materijala 25 i 35 m. T A . Istovarivaci usisnog dejstva.[21]. koriscenjem vazduha pod pritiskom.17.zavojnih podizaca navedene su u tablici 14. predstavljen je na Sl. Tako samohodna kolica ostvaruju neophodnu manevarsku sposobnost.- TA-20 20 35 0. a kojim se ostvaruje podizanje materijala posredstvom pneumatskog. a zavoJmm dodavacem transportovani materijal neposredno se prenosi u prijemni ureaaj (bunker).potisnog dejstva nemaju komoru za mesanje materijala.[15]. kamiona za prevoz cementa i njcgovog dopremanja cevovodom do mesta prijema materijala.432 Transpiortni uredaJi Vazdusni (pneumatski) transportni uredaji 433 U procesu rada pretovarnog uredaja ostvaruje se automatsko otprasivanje filtera produvavanjem.9 PneuIllatski podizaCi materijaia Pneumatski zavojni podizaci namenjeni su za vertikalno lransporlovanje cementa i drugih praskastih materijala cevovodom.8 TA-21 36 35 C-I041 C-IOO8 .12 150 1500 22 670 8 -200 1000 40 1350 12 . Shematski prikaz rada istovarivaca usisno . Sf. pri daljini prenosenja materijala do 12 m. mm -1 IMasa. Vakumslj pneumatski isrovaril'ac sa ureaajem usitnjm'anje maferijala 7:0 m Imin 3. pri daljini dopremanja materijala od 40.12 Radni pritisak vazduha u komori za imesanje matcrijala (najvise). Ureoaj za usitanjavanje materijala drljanjem (S1. LITERATURA [12]. t/h Visina dopremanja materijala (nominalna).portera. kao i mogucnost daljinskog upravljanja. Razlika se ogleda jedina u tome sto nije istovctno dopremanje sabijenog vazduha u komoru za mesanje materijala. .18 iznosi 50.[2.27 ostvaruje 20 i 50 t/h. MPa I 0. mm IUcestanost obrtanja puznog transSnaga pogonskog elektromotora.potisnog dejstva prema potisnom vodu. 14. Pneumatski zavojni podizac je prema svojoj konstrukciji slican pneumatskom zavojnom dodavacu. kW sabijenog vazduha.zavojnih podizaca (Rusija) " Karaktcristike I Tablica 14. II DEO] .12 150 1000 17 670 0._-- I . 14. zavojnog podizaca.5 I I 5. tipa T A .

Zapremina bunkera zavisi od vremena sakupljanja materijala u njemu. odnosno krajnje tacke transportnog ciklusa. . Bunkeri manjih zapremina. pri neravnomernom dopremanju materijala do bunkera. praskastih i slienih materijala. Koriste se za meduprostorne. kao i kapaciteta masine koju bunker opsluzuje materijalom. kao privremeni uredaji mogu da se izvedu od drveta. ZATVARACI BUNKERA. Bunkeri se izraduju kao limene zavarene konstrukcije sa nosecom konstrukeijom od celicnih profila.betonske konstrukcije. zatvaraci bunkera. a takode Cine i mesta za pretovar sa jednog transportnog uredaja na drugi. BUNKERSKI DODAVACI I POMOCNI UREDAJI ZA UTOVARNO PRETOVARNE RADOVE 15. prasinastih. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 435 15.1 Bunkeri Bunkerima 5e nazivaju odredene zapremine predvidene za kratkotrajno sakupljanje sipkavih. privremeno odlozene kolicine materijala.Bunked. Mali bunkeri u gradevinarstvu mogu biti i pokretni. Sakupljeni materijali u bunkerima tako predstavljaju poeetne. BUNKERI. annirano . kod stacionarnih instalaeija. zahvaljujuCi kojima se obezbeduje 'kontinuiran rad odredenog tehnoloskog procesa.

1: . pokretljivosti). e) i oblika rova (S1.2.1.22 za prasinaste i vlazne praskaste materijale). 15. Prema obliku mogu biti: piramidni (SI.1 Sheme hunkera: a . m/s.2gR = 5.4) gde su: asr . predstavlja projekciju ispusnog otvora na povrsinu upravnu na smer kretanja struje materijala. 15. cija dimenzija zavisi od granulomctrijskog sastava materijala i njegovih fizicko . pri kome se pokrece stub materijala koji se nalazi 0) b) c) iznad izlaznog otvora i kod koga se [orImIra ceoni levak (Sl.09 m 2. A} = obim otvora. prirodnim padom materijala kroz ispusni otvor. c).3) gde je h .1. tJ.2 nalazi u bunkeru.poprecna dimenzija karakteristicnog komada. m. d . 15. 15.1.konusni. Ra hidraulicki radijus uslovnog otvora isticanja. f). P (15. kg/m 3. d). Kako u bunker ne bi dospeli komadi suvise velikih dimenzija.1) .koeficijent isticanja (praznjenja).3 x 0. A.ugao nagiba dna prema horizontali u zoni postavljanja otvora.2. p ~ gustina materijala. 15.j'e Shemalski prikazi prafnienja materijala hunkera ravna ili postaje valovita. Pri hidraulicnom isticanju je v Kod paraboloidnih bunkera zidovi su optereceni sarno na istezanje i oni su najekonomicniji.ci/indrifno e . Kod prasinastih i zrnastih gradevinskih materijala (peska. 15. g = 9.ubrzante: pri slobodnorn padu tereta.piramidni. cilindricno .1.ugao unutrasnjeg (renja. za ugalj 1: = 40 daN/m ).povrsina poprecnog preseka izlaznog otvora. brzina se odreduje iz izraza v 'AJ3. Minimalna povrsina (m2) preseka izlaznog otvora odreauje se iz empirijskog izraza: 2 2 A 6.25 (as!' +0.5) pri tome su: a .81 m/s2 . 15. paraboloidni gde je A.p. pri kome se pokrece Citav materijal koji se Sl. zatvaraCi bunker a.brzina kretanja (isti3 canja) materijala.odozdo. v .2.ramhini. <p .1. b). primenjuju se prvenstveno za sakupljanje vecih kolicina materijala. a ceona porvsina osta. b). koja dopnstaju da se same odgovarajuce dimenzije komada naau u bunkeru. f· ohlika roWl (15.visina materijala u bunkeru.3 rn. a): plizmaticno (S1.2) kOl1usni. c). praskaste i zrnaste materijalc.mehanickih svojstava (npr. 15. Pri tome je brzina isticanja malerijala promenljiva.3) sa bocnirn isticanjem odreduje se iz izraza '" (15.1. Poslednji navedeni oblik praznjenja ostvaruje se same kod razredenih materijala (betona sa dosta tecnosti i rastvora) iii pri jakim potresima zidova i vcoma pokretljivih materijala. U odgovarajuCim uslovima moze da 5e ostvari i rneSovit (prostorno razmaknut) oblik praznjenja (Sl. konusni (SI. (' . jednaka 0. 15. kg/m .prizmati(ko .6A v (15. odreduje se eksperimentalnirn putern i zavisi od pokrctljivosti i granulometriskog sastava materijala (A. kada ugao njihovih nagiba prevazilazi uglove rav11i klizanja sipkavih materijala (a > 45° + <p/2) .4 .za komadne matcrijalc i A. sljnnka. 15. = 0. Sl. 15.hidraulicni radijus otvora Istlcanja. rn. Pri odredivanju hidraulicnog radijusa treba imati u vidu da se povrsina izlaznog otvoIa sm~njuje sa povrsinom poprccnog preseka karakteristicnog komada materijala. piramidni (SI. m.6 za veoma sipkaye. Brzina praznjenja materijala iz bunkera (SI. ciji bi prolaz kroz izlazni olvor bio oteian. m2. R = A/A} . Postoje dva nacina praznjenjil bunkera: normalno praznjenje. I-t .436 Transportni uredaji Bunkeri. a takode i od zahtevane brzille praznjenja. a) iii hidraulicno praznjenje (St 15. Pri normalnom praznjenju materijala. p nasipna gustina materijala. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 437 gde je A . Kapacitet (propusna sposobnost) bunkera odreduje se iz izraza Q = 3. . a praznjenje materijala .65'Afji. kod sljake 1: = 70 daN/m 2. Punjenje bunkera ostvaruje se odozgo. = 0. a takbde i kada su strrni zidovi bunkera.08) tg <p.napon smicanj~ (kod cementa je 1: =41 daN/m2.koeficijent uuutrasnjeg trenja. (15. = 0. paraboloidni. to se bunker prekriva resetkastim okcima. h . cementa i drugo) povrsina preseka izlaznog otvora ne sme da bude manja od 0.konusni (S1.

Il' m == 0. == ~( redukovani koeficijent trenja (ovde je Z ) sm ~/2 mz . (15.28 -1.visina stuba materijaIa.133B 'p. hidraulicni radijus R iznosi: nf)2 4nD' '" 0..8. 60°.rg8..184 ° (15.10) 0.2.. J. pri zadatoj visini. m. mj.184 2 O.64 = 0.t..koeficijenl pokretljivosti. R hidraulicni radijus izlaznog olvora. 0. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 439 A-A T=Ahpg 3 (15.J2 .23.6)1. nagnuta zida. visine stuba materijala h m i njegovih svojstava.6) Hidraulicni radijus za kvadratni izlazni otvor strane B (m) iznosi B2 R == - 4B = O.3525 (c/h).184 t g<P-Il-~(~)' SlIl 2 > > Ilz (15.785D 2pg Q.8) gde su: h .11) Za kruzne izlazne otvore precnika D. kod gractevinskih materijala on treba da se nalazi u granicama 45° . Kod zitkih materijala (zitki beton i rastvori) .25B.25 D. Ostvareni nagib je minimalno dopusteni.25D == 10'5D 3P. tgO == tga / T==B pg·--". m/s . m . slobodan silazak materijala ostvarice se pri m=1+21l2 -21l~1+j. Kod nonnalnih sipkavih materijala sila T je manja.8·0. U tom slucaju u inzenjerskim proracunima moze se prihvatiti da je T=Ap= ApRg.t. pri tome su dimenzije c i h navedene na S1.l = tg <p m = 1 + 1.7) Ocilo da ovaj ugao mora da bude veCi od llgla prirodnog pada nepokretnog materijala (a > Pl). ~ (15. pa je prema tome R arctgJ2. 15.gustina materijaIa kg/m .ugao izmectu strana bunkera).tako da je: . j.l .4...srednji. ~ . U mehanici rastresitih tela koeficijent pokretljivosti predstavlja odnos minimalnog bocnog pritiska.3 Botllo pru:njenje malerija/a iz bunkera Sl.m cos 9) = O. ubrzanje sIo2 bodnog pada tereta.koeficijent unutrasnjeg trenja. ' 0. vertikalni (normalni) pritisak materijala. p . g .22'" 0. tj. pa je 3 gde su: 0 . (15. Prema tome.4 Shemotski prika::: odredil'onja ug/a nagibu Zic/il bunkera pri tome su: p . 15.12) Nonnalna sila T koja de111je na element kojim se prekriva izlazni otvor bunkera zavisi od povrsine A (m2) preseka izlaznog otvora.4) odrectuje se iz uslova slobodnog silaska materijala preko rebra koje povezuje dva susedna. 15..ugao nagiba rebra. a T == . prema normalnom pritisku razmatrane povrsine: Ugao nagiba a zida bunkera (SI. Materijal koji se nalazi na rebru naCi ce se u ravnoleZi pod dejstvom tezine G i sile trenja J. 15. zatvaraCi bunkera..25B (15. Kod bunkera kvadratnog· preseka ~ arc tg 0.koeficijent spoljnog trenja materijala 0 zid bunkera..t.438 Transportni uredaji Bunkeri. Posto se njegovim povecanjem. tako je Kod osnovnih gractevinskih materijala J.. smanjuje zap rem ina bunkera.9) Sl.lG uz usloy da je G (sin 9 . posto se deo tezine uravnotezava sHama unutrasnjeg trenja izmedu cestica materijala.

kojim se uzima u obzir povecanje sile iznad racunske vrednosti u periodu punjenja bunkera). njegovo aktiviranje. od maksimalnih dimenzija nasutog tereta.uJlIta/l/otfl zup(osfom letl'om. 15.'f-. 15. 15. da se pri otvaranju i zalvaranju saopsti sto je moguce manja sila. odnosno da nije manji od 800 mm. Nasuti materijal u bunkeru ima tendcnciju ka stvaranju svoda iznad otvora (Sl.lakrastog obfika: h . Da bi se odredilo optereccnje ventila zalvaraca. obezbectujuCi izolaciju bunkera od mcsta izrucenja materijala. Primena ventilskih preklopnih zatvaraca (Sl. Posebna konstruktivna rcscnja su sektorski zatvaraci (Sl. tako da prenosenje vibracija na zidove bunkera onemogueava stvaranje svoda iii se.. Zatvaraci se primenjuju u slucaju kacIa se materijal iz bunkera odvodi u tacno odredenoj kolicini ili se prazni u potpunosti. 15. 15.6. a upravljanje je daljinsko.6 i) 15.6.15.tski. 15. celjusni (Sl. 15.'ertikalnorn zupfastom leti'om. i). Gotovo sve vrste materijala.5 smanjila mogucnost stvaranja svoda iznad Sh. preklopn.13) Moment koji opterecuje zatvarac iznosi. Da bi se Sf.fr. b) primenjuju se kod bunkera male i srednje zapremine. (15. primenjujll sc za krllpnokomadne materijale (svaka laktasta poluga se zariva u materijal i preklopom preko otvora bunkera zascbno se zariva u materijal).. ravni verlikalni sa znpcaslom letvom.:<!. nazubljeni (Sl. Trazena komponenta pri koeficijcntu unutrasnjeg trenja !-tc iznosi [' "" T sin a .fan('fanr : 1 - sekrorski obliku sektofskog rotor a koji se okrece prinucIno u hermeticki pri!jub!jenom kuCistu.0.6. sto je veoma mukotrpan posao. e feljllsni. M = 1" a. zatvaraCi bunkera.T!Lc casa = l' (sina . za zrnastc i komadne materijale. a) ostvaruje se kod bunkera malih zapremina.•• . lancani (Sl. izvedeni su u tp' ~ ~:. kada materijal pada sa veee visine. Na OSllOVU rezultata ekspcrimentalnih ispitivanj<1 preporucuje se da dimenzije izlaznog otvora budu za 4 . poluzno . Mogucnost fonniranja svoda veca je pri periodlenom punjenju bunkera. d) za sitnokomadne i zrnaste ma- Zafi'arati hunkera: a ..'. /) odIikuju se malim gabaritnim merama i jednostavnoScll konstrukcije. ukoliko bunker ncma navecIenc ureaaje. Konstrukcija zatvaraca mora da bude takva.6. dimenzija izlazllog otvora ne i:nad otW!T(I hunkera treba da bude mallja od 3 a.6.cr/?' . njegovo rusenje moze se ostvariti na vcstacki nacin. Ako se i pored toga obrazu. .. dvosegmenlni zatvaraCi. e) su uravnotcZeni.6. 2.. skI one su ka sIeganju i formiranju cIzepova. kada se materijal u potpunosti odvodi iz bunkera. d .. a. u odredcnom stepenu. neophodno . ventilski sa podupiracem (Sl.matski prika: olmco1'Onja sl'oda izlaznog otvora. c . kocI metal nih bunkera ugraauju se pneumatski.6. g).renf.::/a:u. kao i ravnomeran prolaz materijala i mogucl1ost regulisanja brzine isticanja materijala. a moze j rtlCllO. c) i horizontalni CSl.l. kao sto je prikazano na Sl.ie svocI. 15. terijale (koji dozvoljavaju CIobro regulisanje povrsine preseka izlaznc struje materijala).segmentni. 15. Takvi zatvaraCi primenjuju se kod instalacija pneumatskog transporta materijala.. h) primcnjuju sc u istim sIucajevima kao i poluzno . kaverni oblika svoda iznad grla bunkera..sa .440 Transportni ureciaji Bunkeri.6. mehanicki iii elektromagnetni vibratori.5) i na taj naGin ometa se normalno praznjcnje. takode je potrebno obezbecIiti brzo otvaranje i zatvaranje zatvaraca. b . segmentni (Sl. . 15. 5 puta vece.6.'cnfilski sa podupiracem. npr..6. treba raz!oziti verlikalnu silu l' (silu pritiska na zatvarac) na dve komponente..5 . prcko pneumatskih cilindara iIi elcktrohidraulicnih podizaca.laktasti. 15." f) p ~ hJ SI. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 441 Kod bunkera sakupljanje rastresitih materijala.ie cIa se izlazni otvor proracuna pri delovanjn sile 1'1 co K1' (gde je koeficijent K = 1.laktastog oblika (SI. preko poluge i vitIa. a koji su poluzno .2 Zatvaraci bunkera Izlazni otvori bunker a prekrivaj'u se odgovarajuCim zatvaracem iii dodavacem. Zatvaracima se ostvaruje rcgulisanje ispustanja materijala iz bunkera. g ~ elaslh'!ni zafl'arari kopm~ ~e sprecava oblikolYmje s\'oda matf!rijala na .llc cos a ). formirani svod razbija dugackim cuskijama. 15. f· sa hor. koji se svaki put prilikom rastcrecenja polpuno prazne prekrivanjcm izlaznog otvora urcaaja. njegov protok.

lcosa ). materijal poCinje da se prosipa iz bunkera. Sl. slobodno ol<accnih vucnih lanaca koji obrazuju gustu zavesu.25 . Zbir projekcija svih sila na povrsinu dna je: T' . Kod sanducustih zatvaraca sa preklopnikom. odnosno zalvaraCi sa lancem.J . Moment usled tdine poluga.25 i zamenom T' == T (sina _ -}J. Za krupnokomadne materijale. to je oCigledno da se promenom brzine isticanja moze ostvariti promena hidraulicnog radijusa R = Posto je kod veCine zatvaraca pravougaoni izlazlli otvor Cijc S11 A Uslov MJ > M2 izracunava se u obliku MJ == kM2.JR.25) T' = N [ fie (cos~ fie sin~) + ( !llcos~ . gde je Tfie . dovoljno je okrenuti olucni Beb u nagnuti polozaj i ostvarice se izruCivunje materijala. Tako je odgovarajuca brzina isticanja (15. brzina istican}a regulise se promenom ugla nagiba zIeba. c i f) zatvaraju ispusni otvor celicnim zasunom koji se krece duz vodica.18).6. Posto je v = 5.lciT ) lp ('os a "b". odnosno celjusni zatvarac prima ukupno opterecenje T koje dcluje na izlazni otvor./)]' (15.6. koja je dovoljna da zadrzi materijal. Kada se lanac podigne vitIom. ne uzimajuCi u obzir moment usled tezine celjusti (koji se obicno uravnoleZava protivtegom) iznosi: Mr = T fie /" (15. 15. Na dnevnim kopovima. za koje je povrsina otvora A=ab. d).15) (15.14) Tezinom poluge. bunkerski dodavaci (pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove) 443 Segmenti. (15.442 Transportni uredaji Bunkeri.c cos a ) .lcos~ +sin~). M2 == T' c +1 ficlr.20) T' = GJ cos «H~)( !lJCO.22) . (15.poluga).6. 15.6 prikazane su slleme naJcesce primenjenih zatvaraca.koefieijent trenja izmedu lanca i materijala.16) 5U: k=:1. polliZno-laktastog zatvaraca treba da se oslvari potreban moment za savladavanje otpora koji nastaju kao rezultat dejslva opterecenja 1 = T ( sin a .25 .N cos~ +N}J. Ravni zatvaraci sa zupcastom letvom (Sl.11) N = Gl cos (a+~).}J.\~ .18) Zbir projekcija svih sila na povrsinu koja je upravna na povrsinu dna iznosi: P . primenJuJu se plocasti zatvaraci. g. Gp iznosi: Mj == Gp Ip cosa. AJ==2(a+b) i R = [ (15.!lc!ll sin~ + }J. Moment trenja koji treba da se savlada (SL 15.c N fie cos~ N sin~ =: 0 iii (15. zatvaraCi bunkera. odnosno dejstvo nastale sile pritiska N (Sl. prema (Sl. Prema polozaju zasuna razlikuju se ver- G _ I - KT'(sina-ll/cos a ) cos(a+~)[cosNIlI +ll c )+sinp(l-llc)J. Moment usled otpora pomeranja poluga Ravni zatvaraCi sa zupcaslom Ie tv om osim prihvatanja spoljnih opterecel1ja treba da savladaju i silu lrenja u zlebu.23) (15. Potrebna sila za pomeranjc zasuna horizontalnog zatvaraca iznosi a vertikalnog zatvaraca (15. za utovar materijala u zeleznicke vag one iii vozila cesto se primenjuju preklopni zatvaraci sa zlebom u obliku levka.19) gde je }J. 15.step en sigurno5ti.6. Sl. Brzina sipanja materijala regulise se visinol11 podizanja lanea (Iaktastih.65?c. b.sin~)l ' Zamenom vrednosti za N iz izraza (15. g). te se na taj na6n sprecava prosipanje materijala.6. strallice "a" i kT'( c + J.sila. gde je k == 1. uvodenjem stepena sigurnosti k 1. 15.24) Odnos brzina prema promeni veliCine poprecnog preseka izlaznog otvora iznosi: bl a +h) == K h(a+hj) IV Lanae lancanog zatvaraca treba da bude tezine G.P)J. flo - koeficijent trenja u zlebu. dobija se da je (15. a. Stoga je ~ . nalazi se da je Na SL 15. 15.koeficijent kojim se uzimaju u obzir otpori i neravno memost rada svih poluga.17) 2(a ab + b) ]' to se pri otvaranju zatvaraca menja jedna dimenzija lla primer b-fb]o pa se shodno tome menja i R-fR/.21) Odavde.6. trenja na celu poluga Regulisanje brzine isticanja materijala iz bunkera moze da se ostvari delimicnim otvaranjem zatvaraca. (15.1 sin~ 0 iii P = N (eos~ !ll sin~). koji se sastoje iz niza paralelnih.

. :. Konstruktivna izvodenja bunkerskih dodavaca su razlicita.6.trakaste transportere (Sl.7 Gusenifni zarl'ara{ h) 51. 0. Dobosno . Radni uredaj ovakvog zatvaraca je oblika zatvorene gumirane ili plasticne trake koja je prebacena preko krajnjih dobosa. gornji deo trake pomera se udesno.pri okretanju za neki ugao.c/oho§ni. e) primenjuju se kao doz~tori. f).l'ihracioni. SI. c .3 DodavaCi Dodavaci (Sl. Kod doda~aca ~or­ isti se traka koja je protkana gumom.. h . drobljenim i sitnokomadnim matcrijalima. 15. 2.8. Pod dodavaca je sirine 0.8) se primenjuju za ravnomerrlo. zatvaraCi bunkera. e . Plocasti dodavaci prime~uju se za predaju srednje i krupnokornadnih rnaterijala.4 m. d. pri kapacitetu do 300 m /h. Cilindricni segment zasuna zglobno je ucvrscen za tela i opremljen je polugom sa rukohvatom za upravljanje.no ko{ic.8 SI1l!matski prika:i do(/m'oca: a _ trakasti: h .. Posto je tok materijala usrneren uvek ka centru zatvaraca. Takav zatvarac sastoji sc iz dva segmenta (celjusti) koji su zglobno pricvrsceni za tela zatvaraca.' d) dodavaci.. g . kontinuirano odvodenje materijala iz bunkera. a koji su ugradeni na postolju. Duzina dodavaca lznOSl do 4 m.7. 1. 15.a krupnoce do 100 mrn. 15.! se nade izmedu lopatiea. pri kapacitetu do 1000 rn Ih. industrijama gradevinskih materijala i slicno. Neki od njih predstavljaju obicne trasnportere manjih transportnih daljina . primenjuju se pri radu sa mlevcnim. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 445 tikalni i horizontalni ravni zatvaraCi. p{o(astog dndav(Jca 5 obzirom na sve vecu automatizaciju u fabrikama.. odnosno zatvaranju manji. e). Koriste se takocle i dodavaCi na kolicirna (Sl. rasti (oblika diska) (SI. f .444 Transportni uredaji Bunkeri.plncos!. 15.1(JJ~iir(}sN. 15. 15..8. 15. prirnena daljinskog upravljanja aktiviranja rnehanizama za otvaranje i zatvaranje zatvaraca primenorn pneumatskih cilindara sve vise je zastupljena..5 . Da bi se omoguCilo lakse pomeranje zasuna. 15. Duzina dodavaca je do 18 m. Kod gusenicnih zatvaraca traka ne klizi po materijalu. b) koji se nalaze ispod izlaznog otvora bunkera i koriste poseban. specijalni pogon.. 15. tj.05 .8.6. f predstavlja gusemcl1l zatvarac.ma. 15. Smer strujanja mlaza materijala kod jednosmernih zatvaraca zavisi od stepena otvorenosti zatvaraca. 15.krh'ajnn .8.. Segmentni zatvaraci. d .2 m. primenjuju se i dvosegmentni zatvaraci (Sl.usral'fjacki pogon frakasfng . Celjusni zasuni medusobno su povezaui zupcanim segmentima. g) dodavaci. Znatnu primenu ostvarili su zavojni (SL 15. radi ostvarivanja malih brzina. c) i tanji- . Trakasti dodavaCi koriste se za dopremanje svih vrsta materijala iz bunkera.8. pa su prerna tome i otpori pri otvaranju. kojima se dobro doziraju materijali. tzv. 15. Brzina do- 15.::al'qjni. Oni dopustaju podizanje materijala pod uglom do 30°.8..6. kao ! Vlbracioni (SI.4 .5 m/s.8. te se tako obezbeduje simetricno otvaranje celjusti. Podvrstu horizontalnog ravnog zatvaraca. a) iii plocaste transportere (Sl. a brzina trake 0. 3 od prasinastih do srednjekomadnih. nezavisno od stepena otvorenosti jednosegrnentnog zatvaraca. Posebno je rasirena prirnena plocastih dodavaca u kamenolomu kod drobilica kamena. Otvaranjem ispusnog otvora preko poluznog pogona. te se tako oslobada otvor bunkera. obicno ustavljacki. mogu da izruce tacno odredenu kolicinu matcTl]ala ko].lopaticni dodavaCi (51. 15. Sl. celjusni zatvaraci. a koriste se za predaju komadnih materi- 51. sirine 0. Radni deo trake podrZava se valjcima. SI. umesto proreza cesto sc ugracluju osloni valjci.

ustavljacki pogon mada se lljime ostvaruje nesto neravnomernije kretanje (Sl.33) pri tome su: g ubrzanje zemljina teze. 15. (15.. moze se primeniti krivajno . to je povrsina poprecllog preseka materijala: (15. a l llcestanost obrtanja diska n '" 4 . a uzima se u obzir boeno opsivanje noseceg elementa.5 m .8. Kapacitel trakastih i plocastih dodavaca odreduje se prema opstim izrazima. odakle je ucestanost obrtanja Il.26) Zavojni dodavaCi ( SI: 15. a tneterijal pri premestanju lezi pod uglom prirodnog pada pz. zapreminski kapacitet u m /h iznosi: Qv = 30 'It Il h2p(Dr + (213) h ctgCjJ2).koeficijent trenja materijala 0 spoljasnju povrsinu. Dr iznosi: (15. III . uzimaJucl u obzir da je povrsina poprecnog preseka materijala trouglastog oblika i da se materijal grupise oko rukavca (mametne) precnika.: 3 p p = TVI-l 1000' (15.29) Njegova zapremina. Il koeficijent trenja materijala 0 traku. zbog lleravnomernog kretanja pri zaustavljanju pogona.gustina materijala u kg/m3 . Odredivanje potrebne snage za pogon dbdavaca Kapacitet dodavaca Qob u kg/obrlu. koji je siSao iz bunkera na noseCi element. Osnovni pal'ametri plocastih dodavaca su standardizovani.446 Transportni uredaji Bunkeri. a kapaciteti nisu veliki (do 25 m 3/h). a koja nastaje kao posledica pritiska stuba materijala. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 447 davaca je od 0.. Snaga pogona trakastog i plocastog transportera odreduje se iz izraza P '" Pit· +Pp .2.potrebna snaga (kW) za savladavanje gubitaka usled sile trenja. 7 mill. Kod izlaznog otvora bunkera postavlja se uzana pregrada koja prihvata silu pritiska stuba materijala.02 do 0. . Tanjirasti dodavaci (Sl. It gill Dr + hctg'Pl ' (15. Ako se za silu pritiska gradevinskih materijala na pod dodavaca T (Sl. usled cega mogu da se premestaju matcrijali u debljem sloju. 15.33. za n u min-1 i p u kg/m3 iznosi: Proracun ostalih eleme!)ata trakastih i plocastih dodavaca ne razlikuje se od proracuna odgovarajuCih transportera. Inostrani standardi predvidaju pet vrsta stacionarnih i pokretnih dodavaca. Precnik diska je do 1. h). dobija se da je snaga Pp u kW. b) usvoji srednja vrednost na izlaznom olvoru bunkera kvadratnog poprecnog preseka i usvajanjem da je dimenzija otvora jednaka sirini poda dodavaca. a sto se objasnjava veCim otporom vucnog elementa zbog postojanja bocnih ivica i veceg broja oslonih valjaka.32) m (f/ R = m g Ill. (15. a shodno njoj i optcrecenje vucnog elementa znatno (visestruko) su veCi od analognih veliCina kod odgovarajuCih vrsta transporter a. Trakasti i plocasti dodavaCi opremljeni su bocnim ivicama. Konstrukcija i proracun njihov se ne razlikuje od odgovarajuCih kod zavojnih transportera. B .27) Ovde su: T . kao i plasticnih i viskoznih vezivnih materijala za 3 male kapacitete transporta (do 30 m /h). tj: (15.8. a takode i zbog pritiska stuba matcrijala koji je iz bunkera sisao na noseCi element. d) se primenJuJu kada su materijali razliCite krupnoce. Materijal se istovara sa diska bocllim strugacem.sila priliska na uredaj kojim se pokriva izlazni otvor bunkera. Karakteristika dodavaca ovoga tipa ogleda se u njihovoj hermeticnosti. Pp . (15. zatvaraCi bunker a.28) pri tome su: p . Ako je visina sloja koji se skida strugacetn h (m). a debljina sloja materijala se regulise rukavcem (manzetnom).4 m/s. granicna vrednost obrtanja stoIa se odreduje iz jednakosti centripetalne sile i sile lrenja. c) postavljaju se radi isporuke sipkavih. tdih uslova rada zbog trenja svih elemenata..31) PolazeCi od uslova da se materijal ne sme odbacivati centripetalnom silom.J n = 30 0) = 30 'It gde su: Plr . Snaga pogona. 15.8.snaga koja se odreduje na osnovu izraza koji vazi za sve transportne uredaje.8. praskastih i zrnastih materijala iz bunkera.strana kvadratnog izlaznog otvora bunkera u m. a. rnin. Za ostvarivanje malih brzina premestanja materijala plocastim i trakastim dodavacima.brzina trake dodavaca. odnosno plocastih w '" 0.30) Za ucestanost obrtanja stoIa n u min-l. pri koeficijentu otpora trakastih dodavaca w = 0. v .

Kapacitet dodavaca na kolicima u m /h odreduje se iz izraza: Q = 60 B h S \jf n.38) gde su: z .koeficijent ispune.7 ' 0. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 449 (15.L2 . Kapacitet dodavaca u m 3/h iznosi: Q1'=60 Z h . (15.. Dd .iznosi: p A. Broj hodova je 20 .34) Put koji opisuje teziste materiji11a koji se prcmesta opisuje zavojnu putanju.ucestanost obrtanja. za kapacitete do 150 m 3/h. 3 (15.0. J.a moze se uzeti u obzir preko koeficijenta R ~ 1.36) Dodatni gnbici usled trenja materijala 0 strugac. zatvaraCi bunkera.sirina stoia u m..2 m. Sila pritiska stuba materijala na sto unutar manzetne.1.1 . min.~ 2/3 'IT Dr Koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala iznosi /12.8.8 . dr - precnik rukavca dobosnog dodavaca u m.ekscentricitet ekscetarskog mehanizma. n ' ucestanost obrtanja ekscentarskog vratila u min. usvajanjcm da je stepen korisnog dejstva 11 = 0. Put koji opisuje teziste materijala iznosi: LJ .7 .05 .37) (15.8. hod 0.koeficijent unutrasnjeg trenja cestica materijala.visina sloja materijala (jednaka je rastojanju izmedu povrsine stoIa kolica i kraja bunkera) u m. pri tome je Dsp . . rukavca je: FT= 11 D/p. \jf 0.broj pregrada. 112 . S V \jf 11.40) sto za jedan obrt iznosi: (15.. kao i zbog ostalih uslov.. Ako sc tcZiSte materijala nalazi na rastojanju Dsr 12 od centra obrtanja. =2 e . (15. 0.0.. Dodavaci na kolicima su povoljni za izruCivanje krupnokomadnih materijala za kapacitete do 250 m 3/h. n .zapremina jedne pregrade u m 3 .15.uslovni broj pregrada koje su ispunjene materijalom. ako se uzmu u obzir gubici usled sile trenja i rukavcima i od pritiska stuba materUala na dodavac iznosi: (15.39) (15. \jf = V . Snaga pogona u kW: M'n p=-.hod stoIa u m. e . osim srednje i krupnokomadnih i lepljivih. = 0.. Sirina kolica iznosi 0. Rad sile trenja materijala 0 /1r .masa dodavaca u kg.2 m.2.25 .9 ' koeficijent ispune kolica materijalom.8.35) gde su: Go . 1.l. priblizan put koji preae teziste materijala u m iznosi: Moment sile otpora obrtanja dobosa u Nm.9550 . 60 u minutu.448 Transportni urec1aji Bunkeri.t = m g L III + FT LJ /12 Dodavacima na kolicima (SJ.41) Dobosni dodavaci (St 15.. f) se izrucuje materijal iz bunkcra pri povratnom translatornom kretanju kolica preko ekseentarskog pogona.spoljasnji precnik zavojnice (spiTale). e) sa lopaticama mogu da se primene za do premanje bilo kojih materijala. Snaga pogona P u kW uzimajuCi u obzir i snagu praznog hoda Po.koeficijent trenja u rukavcu dodavaca. pri tome su: B .8 . Ucestanost obrtanja iznosi n = 40 min.precnik dobosa u m.

4 Pomocni uredaji za utovarno-pretovarne radove pri prenosenju materijala 15. na skladistima uglja.duzina oluka (zIeba) u m. delimicno jednim i drugim nacinom. medutim zbog toga se smanjuje zbijenost materijala u izlaznoj struji.42) 15. nasutih brana itd. potrebna je i velika dliZina masine.25 iznosi : 2·s·n p = 60.koeficijent otpora premestanja kolica. 112. kao i u plovnom transportu .9. u N. obicno 15 '" 20 m/s.za utovar pokrivenih vagona .1 . Go .. zatvaraci bunkera.44) Kod vibracionih dodavaca (S1.15. U rudarstvu masine-bacaci materijala se primenjuju u oknima . b i c) kod kojih se sila trenja tereta 0 traku znatno povecava usled delovanja centrifugalne sileo Kod ovih masina traka je savijena oko dobosa koji se sastoji iz dva diska. Medutim. sto znaci da se nasutom materijalu saopstava kineticka energija koja je neophodna da usmeri let cestica na zadato rastojanje (obicno u granicama od 20 . kao i nekih drugih ruda. 3) kombinacijom oba nacina.potpalublja brodova (masine za slaganje tereta pri utovaru).1000 kFw =-3---"~'-00-0- kF ·s·n (15. Vibracionim dodavaCima se dobro ostvaruje doziranje materijala.kao i spremiSta . u proizvodnim prostorima (masine za skladistenje). koja se prenosi na kolica iznosi: F=FT+ Gog+B hL 'I' P g.masa dodavaca u kg.sila pritiska stuba materijala u zoni dodavaca a koji se nalazi ispod izlaznog olvora bunkera. tako sto se primenjuj~ pobudne site srednjih i visokih frekvencija oscilovanja. za dopremanje sarz. kao i na povrsinskim kopovima pri nasipanju gomila komada rude. Sila opterecenja F .i do peCi. kao i radova na sortiranju zrnastih vrsta materijala koje se skladiSte u ambare (bacac zrnastih komada) itd. razlikuju se tri vrste masina neprekidnog dejstva ito: trakasti. kao i pri izgradnji posteljice puteva od zemlje. a u prostoru izmedu disk ova se sip a teret na . lopaticni i oblika diska. L . Sila otpora premeStanja kolica Fw u N iznosi: Fw = F w+FT 112 = FT (w+1l2) + (Go g+B L h 'I' P g) w.a) predstavlja kos transporter sa trakom. te se zbog toga primenjuju u slucajevima kada je potrebno obaviti precizno dopremanje materijala. Masine za premestanje materijala obavljaju transport tereta tako sto se materijal izbacuje. (kod masina za nasipanje zemlje). razvrstavaju se na masine kod kojih se ostvaruje premestanje tereta protokom transportovanih tereta odredenom brzinom i sa odredenim dohvatom: 1) trenjem transportovanih materijala 0 radni uredaj. trakasto dobosasti transporteri (S1. da bi se ostvarila takva brzina [ereta. za nasipanje rude u sloju.u N. Kompaktnije su masine sa ugnutnom transportnom trakom.kocficijent unutrasnjeg trenja. (15. pri izgradnji kolovozne konstrukcije. 2) zahvatanjem . koja treba da bude mobilna. pri skladistenju-odlaganju rude. pri tome se posebno primenjuju uspesno za dopremanje tereta do tesko pristupacnih mesta. Prema rez. Trakaste masine za bacanje transportovanog materijala mogu biti sa pravom i nagnutom transportnom trakom. 15. koja se premesta velikom brzinom'. Snaga pogona u kW pri stepenu sigurnost k = 1. Prema konstruktivnom resavanju radnog uredaja. pri obavljanju nekog tehnoloskog procesa proizvodnje.43) gde je: w z 0.priguravanjem. Ovakve masine neprekidnog transporta primenjuju se u razliCitim oblastima privrede.imu rada sve rna sine za bacanje materijala mogu se primeniti za rad sa kontinuiranim (osnovni tip) i prekidnim dejstvom. Masinu sa pravom trakom (S1. (15.1 Opste karakteristike i vrste konstrukcija pri tome su: FI .4. bunkerski dodavaCi pomocni ureaaji za utovarno pretovarne radove 451 Otpor premeStanja kolica se sastoji iz otpora kotrljanja kolica duz vodica i otpora pomeranja (smicauja) materijala preko drugih cestica malerijala.. 15. Da bi se smanjila potrebna duzina masine usivaju se rebra. tj. u metalurgiji.istovarnih radova. 30 m). g) premestanje se ostvaruje mikro skokovima cestica materijala.8.9.450 Transportni ureaaji Bunkeri . u zeleznickom transportu. Po naCinu delovanja. pri izvodenju utovarno .

masine trakastog dobosastog tip a mogu biti sa don·· jim (S1.9. kuciSta plasta dobosa. sto umesto llepokretnog okruglog dna plasta imaju raYne. TreCi tip konstrukcija masina . f) .1O. 15. G.15.5 kW. teret se usmerava kroz ccntralni otvor u plast dobosa nematnombrzinom i posto se brzina uvecava. Da bi se regulisao ugao bacanja premeStanjcm malog stita. zaokretanjem Citavog tela. Pri tome je teret veee zbijenosti. a nedostatak l1jihov je slozenije dovodel1j e tereta na traku. razlikuju se od horizontal· nih po tome.(1 Simens-Marfinove pec. U zavisnosti od mesta izbacivanja tereta sa trake. c lapaficna masino za ufovar malerija/a u potpafublje broda. Nasuti teret proJazi kroz levak 2. Dva shematska prikaza lopaticnih (rotornih) masina data su na SI. b) i gornjim (SI. Kod drugog tipa konstrukcija masina kod kojih je dobos postavljen na horizontalnu. pa time i gustine.rna.?' maferijalom .15.10.9. Kao lledostatak masina ovog tipa u slucaju da se prenose komadni tereti. Sirina trake je 500 mm. Snaga svakog elektromotora iznosi po 5.10. iii ako nema plasta.bacaca materijala. vertikalnu iii kosu osovinu. transportovanog tereta. vrsi se preko zasebnih elektromotora unutar kojih su ugradeni zupcasti prenosnici (motoreduktori za pogon oba pogonska dobosa transportne trake). Dimenzija najveceg komada tereta iznosi 100 mm. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 453 traku. b prikazana je trakasto-dobosasta masina izradena u bivsoj CSSR sa dodatnim' vratilom sa lopaticama. b ~ lrakasl(}~dobosasle masine za nasipanje maferijala. 15.15. Masina visokog kapaciteta sa lopaticama za bacanje tereta. Na sI. klizanjem duz zida prijemnog levka. disko. kao i trakaste masine. rasprasuju teret radijalno na sve strane (npI.10 prikazane su cetiri kOllstrukcijc masina za izbacivanje materijala razlicitih vrsta. Nasipanje materijala ostvaruje se tako sto se masina premesta po terenu oslanjanjem preko oslone ploce. Kod masina prvoga tipa osnovno je da se teret oa traku doprema u mlazu sa neke visine. d . sa dobosem na zajednickom vratilu. koja naleze na diskove 1.9. pri punjenju bu~kera iii potpalublja broda iz tacke koja je centralno postavljena). Dimenzije najveCih komada materijala koji se nasipaju iznosi 100 mm. c) izbacivanjem materijala. a zahvata se trakom 3. b i c . trakasta masina sa ugnutom trakom iste strane i dovodenje (trakasto· dobosasta). sto se Sf. Na Sl. Lopatieni dobosi masina . Na prvoj konstrukciji ma~ine je dobos sa ugradenim lopaticama na horizontalnom vratilu.9. Traka 7 se pogoni preko elektrodobosa 8. dozvoljavaju promenu pravca izlaznog mlaza: u prvom slucaju izdizanjem stita na plastu. kojima se zahvata teret i izbacuje kao i kod !opaticnih masina: kroz levak u cilindricnom delu plasta. c. 15./opaticna masina za snabdel'anje . Predl10st masina drugog tipa cini moguellost ostvarivanja veceg ugla obuhvata dobosa trakom.sa dobosem u kome se nalazi viSe diskova (Sl. Trakasto dobosasta masina za nasipanje materijala prikazana je na SL 15. die· /opaticna ir%rna) if . pljosnate iii konusno obrtne diskove.15. die. Lopaticni dobos 10 opremljen je lzmenJlVlm gumenim umecima.9 Shematski prikaz mosina za transport materija/a bacanjem: a . rayne povrsine iii sa radijalnim lopaticama. 15.izbacivaca materijala sa kontiniralnim dejstvom . teret se na pravolinijski dec trake usmerava znatnom brzinom. zatvaraci bunkera. transporlna ogled a u tome da je sa maJina sa pravom trakom.1O Vrste maNna izhacivanje maferijala: a . kapacitet masille iznosi 80 m3/h. -) S1. Masina se skupa sa prijemnim levkom 9 postavlja na vertikalno vratilo i moze se oko njega zaokretati. mlaz tereta se krece lucno i postize potreban smer kretanja. moze da bude moguenost ukljestenja komadnih tereta izmedu iviea lopatice i zida plasta dobosa. a u drugom.452 Transporni uredaji Bunked. podize se lopaticama od centra ka periferiji. Upravljanje ovom masinom izvodi sc daljinskim naCinom. brzina 18 mis. Tetina masine iznosi 95 daN. Ugao za odgovarajuCi dohvat izbacenog materijala regulise se zaokretanjem ceonog dobosa 4 preko poluge 5.15. postavlja se poseban elektromotor II. Na krivoIinijskom delu transportne trake ova brzina se znatno uvecava. Kapacitet masine za krupnozrnaste zitarice iznosi 200 t/h. a snaga elektrodobosa 8 kW. koja je u primeni u ministarstvll mornarice Rusije sluzi za skladistenje materijala u spremiSte brodova i prikazana je na Sl. Dobos 6 sluzi za zatezanje trake. Obrtanje obavijene trake preko dva krajnja pogonska dobasa. Ako je sirina trake izmedu diskova 325 mm i brzina 15 mIs. mlaz cestiea tereta se dovodi po periferiji dobosa i moze da bude zllatlle pocetne brzine.

vee i zbog veeeg broja pregiba preko dobosa manjih precnika. Brizina izbacivanja materijala iz masine je 13. 0. Na SI. sto je prikazano na S1. naroCito semenskih kultura). b .Martenovim peCima.10. (15.11. c pri silasku sa nagnutnog \'u<'nog elemenla. moze se napisati da je: portovane cestice materijala Vl ne zavisi od uglova al i CX2.EkO = An.2!-lgl.Va.rad svih spolja~njih sila koje deluju na cesticu dok ona vrsi konacno premdtanje iz pocetnog do krajnjeg polozaja.lS. d je prikazan put kretanja cestica od unutrasnjosti ka spoljnoj sredini lopatiee. Nezavisno od vrste masine za izbacivanje materijal. d.1 m g com" a na drugoj (sa visine h2) iznosi ). 15°. C. Pri tome se smer kretanja transportovanih cestica materijala u nekom konacnom . (15..47) 1z dobijenog izraza moze se izvesti zakljucak da vrednost krajnje brzine trans- (15. Masina je predvidena za dopremanje materijala do topionice u Simens .1. koja se haba ne sarno usled kontakta sa teretolll.1 m g cosa2· Proizlazi da zbir fadova sila trenja duz Citave duzine poda dodavaca iznosi: h Ilmg cos (X2 _. tako da vazi zakon o prirastaju kineticke energije na konacnom premestanju (integral energije). sila trenja 11a pravoj deo11ici (sa visinc Ill) iznosi: ).pri silasku sa izdubljenog (nagIlUlnog) vuClIOg uretlajcL 15. d . Kod lopaticnih masina obJaganje Jopatica i plasta sa unutrasnje strane ostvaruje sc materijalom kojl je otporan na habanje. ani od visina hl i h2. Il(upeHKo.pri kOlrljanja reslice po obimu...ll Odrei/ivanje rrajeklorije krelonja ceslica materijala: a .2 Trajektorije cestlca pri obavljanju utovara ._2smcx2 Ek. Zbog toga su trakaste masinc pouzdanije od Iopaticnih. za produzenje eksplatacionog veka trake. sa visine h = hl + 112 (SL 15. U mnogim slucajevima treba takode racunati na propadanje tereta usled udma i trenja (poljoprivrednih zrnastih.a njihov opsti nedostatak se ogleda u brzom habanju pri kontaktu delova masine sa teretolll.45) Cinjcnica je da se cestice materijala kreell u polju sile teze.10.6 . 15. kojima se visc osteeuju transportovani materijali. zatvaraCi bunkera. a kapacitet izbacivanja iznosi 0. posebno u slucaju komadnih. ostvaruje dopremanje tereta preko centralnog otvora. samo je potrebno zadrZati konacne vrednosti parametara h i I. (1) Za kocficijent trenja transportovanog materijala 0 povrsinu dna oluka ).5 mIs. za razliku od prethodnih. 15. 3. SI. broj umetaka tTake ne sme da bude veri od 2 . kao i da je dozvoljeno postaviti mesto pregiba poda dodavaca kojim se cestice transportuju bilo na kome mestu. Neka se posmatra trajektorija premestanja ceslice mase m koja se kotrlja nanize duZ oluka.7 t/min.. tako da je : ----=mgh-lJmgl mvf mV6 2 2 odakle se dobija da jc : vl = ~v6 + 2gh . Karakteristika njihova se ogleda u postavljanju nagnutih lopatica pod uglom od 12° . Kod trakastih masina. Prakticno je potrebno da se usipni levak konstruktivno izvede U obliku krivolinijske povr§ine koja se asimptotski dovodi do noseee povrsine transportera. pa uzimajuCi u obzir da je prirastaj brzine VI .454 Transporni uredaji Bunkeri . abrazivnih materijala.46) gde je An .istovara materijala dodavacem Trajcktorija premestanja cestica materijala pri obavllanju utovara-istovara materilaia zavisi od polozaja i oblika radnog uredaja-dodavaca... bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 455 Masina sa lopaticama koju je konstruisao prof H.pri silasku sa doboJa.4. kao i od brzine kretanj a cestica. a sa radne strane traka mora da ima oblogu poveeane debljine.

?O 1I2 gl Prcma oVlm kordmatama se za razhclte · . to ce za vreme t c~stlca m. nom Materijal koji se transportuje doprema se na nosed uredaj tran~?ortera brz~~ 1'2.vI a po paraboli y . Do odvajanja cestice materijala moze nastupiti u razlicitirn tackama.53) v2 m-=mgsina OCigledno da se cestica materijal~ odvaja od povrsine noseceg ureClaja u gornjoj tacki transportera.. Istovar ccstica rnalcrijala prema inercijalnom obliku premeslanja cestica moze nastati samo pri velikim brzinama kretanja noseceg element a transportera.rtovani.. F.konveksni deo na kome se centrifugal. kretanp cestice materijala parabolicna.prema inercijalnom obliku premestanja. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 457 trenutku vremena podudara sa smerom kretanja uredaja za nosenje cestica materijala i udar pri padu cestice 0 noseCl1 povrsinu transportera je minimalan.odvaja od povrsine noseceg uredaja.17m Posto ostvari brzinu v. s= 2~g 2. .0. 15. do odvaj.l.9. ~ako je tr~JektonJ~.ce~tic.49) Ovo rastojanje nije veliko. a potom nastavlJa slobodan let. sve do trenutka odvajanja sa povrsine transportera.3 je rastojanjc s : v2 12 Vr . Pri padu cestice rnaterijala na nosecu povrsinu transportera brzillorn VI.silazak cestice sa vucne povrsine transporter a iznosi: v2 h=rsina=g Posto se smatra da je to ubrzanje konstantno. cak i kada je velika relativlla brzina cestica Tako npr. granicna brzina se odreduje iz us:ova da matenJal ko]! se }ransport:~Je ne zaostaJe.~ .48) u a j1g gde je Vr relativna brzina cestice materijala.a. Prema tome je: (15. odnosno. Brzina transportovane cestice materijala Vi mora da bude manja od brzine kretanja noseceg uredaja transportera v.ama materi.81 =0.spo.~estica materijala otpoCinje u gornjoj lacki dobosa transporter. c) ~?ja je nagnuta pod uglom . U Ja a lzn051 '"' = tr . za h 2: r.456 Transporni urcdaji Bunked. sto zavisi od brzine.r '[ == m (Vrnax odavde je: 2 2 -V2 2) (15. Na pravolinijski nagnutoj deonici transportera (Sl.1:. Ubrzallje koje se saopstava cestici materijala silorn trenja Ilmg prerna ovorn razmatranju iznosi: odakle je: a arCSin[~] gr (15. .51) Na putu duzine I energija koja se predaje. transportovana cestica sa horizontalne deonice prelazi na ispupceni . ubrzanje transportovane cestice do brzine V ostvaruje se u toku vrcmena III i moze se odrediti sledeCirn razrnatranjern. krajnjem trenutku vremena treba da !lude ostvaren uslov A = Ek. 1 .' t angen t1 x vrednosti vremena I moze konstruisati kriva odvajanja cestlce matenJa a sa povrsme transport era. moze se odrediti vreme ubrzanja cestice: Vr vr t =-=(15. a za velike brzine .50) Ordinata tacke u kojoj nastupa istovar . zatvaraci bunkera.3. Pri malirn brzinama noseceg uredaja. tra~. = 0. Ova tacka je karakteristicna po tome sto se u njoj centrifugalna sila kretanja cestice i kompo· nenta njene tezine m g sina uravnotezavaju. SUa trenja cestica matenJala 0 noseCl Fir (15. nom silorn: = uredaj iznosi: mg (/llCOS~ • sin~) (15. Do odvajanja cestice nastupa u tacki u {ojoj je radijus krivine nagnut prema horizon tali za ugao a. A F 1 I' mora da bude J'ednaka kmellckoJ energlJI IstJh cestlca Ek.atenJala preel put. . r .52) mv 2 Fc == . te je put pri ubrzanom kretanju cestice Kod horizontalnog trakastog transportcra.anja . cestiea materijala se premesta skupa sa noseCim ureClajem transportera.~. 15. a nosed uredaj se krece brzinorn \'.: za Vr 1 mls i /. b). odnosno da sc nc odvaja od povrsme trake transportera duz puta duzme l. kada noseci uredaj dode do dobosa transportera.. odvajanje Cestica materijala moze se ostvariti prema gravitacionorn obliku kretanja. l' . Kada je gravitadoni nacin odvajanja cestica materijala (Sl.11.

sinj3) = sin48°(0. g Maksimalna dctina leta cestice tada iznosi: 2v Ako se projektuju sve sile u pravcu tangente.59) Resenje ove diferencijalne jednacine je: . 0. mogu se odrediti (ako se zanemari otpor vazduha) rastojanje L = vreme trajanja leta cestice t=-sin~ v 2 g sin 2~ visina h = ~ sin 2 ~ g 2 2 mv -_P R .8 30° = 24° je: sin2j3(lllcos j3 . ugaonim (a = dvp/dt = Rdcu/dt). 15.577 cos24° L '" 0. .konkavni noseCi uredaj' padaju cestice materijala tezine G = mg.sile trenja Fir i sopstvene tezine G. cestice kretati sa ubrzanjem a. komponenta brzine cestiee V2 transportovanog materijala usmerena u pravcu kretanja noseceg uredaja. sopstvena duzina noseceg uredaja I moze se bitno smanjiti ako se nosccem uredaju pridoda i izdubljen.8<p = 0. Ovo svojstvo se primcnjujc kod spccijalnih konstrukcija trakastih transportera .55) L= v~ +2gl(1l1 cos~-sin~) .54) noseceg =~sin 2~ + 21 sin2NIll cos~ . konkavan oblik nosece konstrukcije.58) Razdvajanjem promenjivih dobija se da je: Tako je: Iz navedenog izraza moze se zakljuciti da ce let cestica materijala biti duzi (veca vrednost rastojanja L) ako je sopstena d!izina I noseceg uredaja na kome i nastaje ubrzanje cestica materijala veca. Za j3 = O. sila trenja F. koje deluju na transportovanu cesticu materijala. tada ce se do izjednacavanja brzine kretanja cestiea V2 sa 'brzinom noseceg uredaja v.577. Medutim. d).18/ sin24°) = 0. bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovatne radove 459 Koriscenjem izraza za kretanje tela bacenog pod uglom.458 Transporni uredaji Bunkeri . moce se dobiti da je: (15. moze se napisati da je: (15.11. a linearno ubrzanje. Ako na izdubljeni . u smeru kretanja noseceg uredaja transportera. koji su namcnjeni za odbacivanje cestica materijala na veca rastojanja iii kada se zeli razbacivanje transportovanih cestica materijala po nekoj povrsini. zatvaraci bunkera.i. uproscavanjem prethodne jednacine. g sm2~= Za koeficijent trenja izmedu cestice materijala koja se premesta uredaja transportera Ill.sin~) g v2 Kod veCine gradevinskih materijala 5U: ugao unutrasnjeg trenja cestica materijala <p.r iznosi: (15. tako da se na tom delu cestice materijala priljubljuju uz nosecu povrsinu centrifugalnom silom Fe (Sl. kada se linearna brzina zameni ugaonom (v/~ cuR).57) Ukoliko pomeranje cestice materijala nastupi u oblasti kada je priblizno <p nl2. posto je svaka ce'stica podvrgnuta delovanju sledeCih sila: tangentne inercijalne sile Fin. diferencijalna jednacina kretanja dobija Qblik: (15.09 Posto je Fill = ma. promenjivom brzinom vp.0743vi + 0. centrifugalne sile (15.bacaca cestica materijala. a imajuCi u vidu da je promenjiva vrednost brzine.089". kao i spoljasnjeg trenja (ukoliko nastupi premestanje cestica materijala) priblizno uzajamno jednaki odnosno: III ~ tg <p '" tg30° = 0. prelaskom na diferencijalni oblik. s obzirom cia je cos<p = () i sin<p = 1.

dobija se da je tJ == y/O) . tako Ccstice materijala padaju na ugnutu traku po obimu.4. deluju tri sHe i to : 1) G == mg . resellje diferencijalne jednaCine kretaIlja se lIproscava. za t tako da je : = 0: 0) = 0J2 = v2fR. a sto je dopusteno sarno kada su veoma velike brzille noseceg ureclaja (v >15m/s). posto se uzmll u obzir i konstruktivni para·· metri dodavaca RiP.1-r-.tdina eestice 2) FN .62) Shemalski prikaz trakastog transportera sa pritiskujuCim doboJem ZG izbacivanje cesfica mater/ja/a potreban za ·njegol' proraCWl Ako se u pocetnoj jednacilli takoae zanemari i tezina cestice materijala. smatrajuCi da jc uticaj tdine materijala mali u odnosu na uticaj ccntrifugalne sile..460 Transporni uredaji Bunkeri.) . Cestice padaju na traku u pravcu tangentc pocetnom brzinom Vp. ako je poznata vrednost ugla y. dui radijusa R. odreauje se i vrednost odakle je: 15. a izbacuju se sa trake kOll3cnom brzinom Vk (Sl. a prema prethodno navedenom izrazu.1' 11 = FN II SI.63) PolazeCi od zahtevane daljine leta cestice transportovanog materijalil L. 0)= gL R2 sin2~ ---aretg--+C=O 1 0)2 ilIff ff 1 a potom. 0. ~g III - . zatvaraci bunkera.2.15. Koeficijent trenja cestica materijala 0 traku iznosi ll. a iz odnosa.3. odredlljc sc potrebna ugaona brzina : Proizvoljna konstanta C odreauje se iz pocetnih uslova.60) (15. Na cestice materijala koje su rasporeclenc lueno po obimu trake. a). Y .Ugao obuhvata trake dobosem precnika R.arctg U)2 R -g H' R . iznosi 0.61 ) IlIH H tlU) == Za period vremena t == da je: tJ. bunkerski dodavaci pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 461 1 dO) 1 0) t=-J--=--arctg-+C III 0)2 +£ R Ilb{i? Ii Ii fi? (15.1 + 0.normalna sila reakcije na traku 3) Fir . C = ----arelg-- 0)2 Odredivanje brzine izbaeivanja materijala bacacem preko trakastog transportera sa pritiskajucim doboscm (15.12.12 (15. sa obe strane poprecnog preseka. Tada je: 0) = 0)2 ell} g . 15.. 0)2 (iIi se unapred zada).

na trajektoriju cestice dabija se da je: mgsinCf! ma=G+FN+Ftr du vdv=- 2 ' odakle je: (15. dobija se da je: (15.) v .4 m/s ~ Vk = 14.75 postaje relativno mali. (15.75. zatvaraci bunkera.68'.6 (za komade rude) 0:1 '" 60°.64.75) = R<p v (15. Pri velikoj brzini dopremanja cestica materijala na transportovanu traku.67') Ako se zameni vrednost za FN iz izraza 15. 2· .70) (15. dobija se da je : Proizvoljna integraciona konstanta C odreduje se iz uslova v = tako je: VI' pri <p = -<:1:1. u srednjoj zagradi sa K12. (15.76. 5to je obicno slucaj trakastih transportera sa slabijim izbacivanjem cestica materijala.72) FN = m-+mgcosCf! R v (15.65) Aka sc sve silc projcktuju na pravac tangente i normaIc.68) (15.68') Ako se dliZina luka AB oznaci sa s.69 zameni u 15.( mgcosCf!+m. K = 0. to ce biti ds = Rdep. Tada je za Il = 0. dv m-=M. : Vk = Vp ella.462 Transporni uredaji Bunkeri .8 mIs. drugi clan podkorene veliCine izraza 15.-mgslIl<p dt ' R v2). za vp =: 5. jednaCina dobiia jednostavniji oblik. to je: dt = ds v = Rep. Uzi- Oznacavanjem izraza 15.76) tre ba Da bi se ova jednaCina (oblika Berhulijeve jednaCine) sve!a nn linearni oblik. ti.69) Ako se izraz 15.66 i 15. odnosno sa manjim dometom transportovanih cestica. R v .61'. pa je brzina izbacivanja komada rude odredena prema jednaCini 15. i ako se u tom slucaju zanemari.8 .= M-v 2 + gR( M-cos<p . a prema jednacini 15. nalazi se da ie: dv . bunkerski dodavaCi pomocni uredaji za utovarno pretovarne radove 463 lcdnaCina krctanja cestica matcrijala u vcktorskom obliku iznosi: (15. za istu vrednost Vp iznosice Vk =13.cos<p . R =0. (J. tJ.71) (15. spro~estI zamenu v '" U.SlI1Cf!). a posto je s majue: da je v = dsldt.73.67) iIi 2 Integeacijom ove jednaCine dobija se da je (15.73) iIi 2 Brzina bacanja cestice Vk dobija se ako se u jednaCini 15. (15.72 zameni nadena vrednost konstante C. kao i kada se izvrsi zamena da je <p = 0:2 : dv dl = M--+ g(M.2'" 30°.35 m.SUl<p d<p .66) du _ 2!lU = 2Rg(M-cos<p -sin<p) d<p (15.

ostvaruje upotrebom iieanih ielezllica . Zicara je tnlnsportno sredstvo sa vise vagoneta koji su obeseni 0 celieno uze. primena iicara sadrzi i niz nedostataka: prevozni vagoneti su relativl10 male zapremine. UsvaJan~e. pomnoz~nom sa brzII10m komae!a koji se lransportuje. a iicarama se mogu savladati i velike visinske razlike izmedu utovarne i istovarne stanice.[ 15U26]. Zicarama se mogu premostiti znalni rasponi izmeau stubova (500 m. jer se 5amo tako mogu opravdati relativno visoka investiciona ulaganja kojl! su potrebna za izgradnju iicare. " S. zahtevanog kapaciteta. kao i povrsinski kopovi. preko gusto naseljenih mesta itd. Kapacitel je proporcionalan POVlSII1! poprecnog preseka ulovarnog materijala na transporlnu traku. Jer t~ dovodi. ako Je sltnozrnasti materUal). zicare mogu biti jamske (rudnicke) i vazdusne.12. ne nalaze se uvek na lako pristupacnom terenu koji jc povezan saobracajnim komunikacijama. m"asine . ..trakastog transporetera sa pritiskajut:im dobosem ulaze se . Medutim.ii Zicare 465 m/s: Tak~ se ~ datom slucaju brzina trake moze usvojiti da iznosi Vk ~ 15 m/s. te se mogu primeniti i po snegu i sneinim nanosima. u ovom sluCilJu 15 m/s !e ~pravdano. Takode mogu se primeniti i na terenima sa gus tim saobracajnim komunikacijama. ako se stavl da Je y '" O.[40]. a dmgi iznosi 2 X2=~--- Vp sin2cx2 g (15. u zavisnosti od reljefa lerena. san:o do povecanja gubitaka usled lrenja lzmeau tel. vrste i oblika materijala koji se transportnje. Rad i primena zicara nisu prakticno ograniceni reljefom terena i meteoroloskim uslovima.[50]. b) iznosi 16. ekonomienosti. Zicare su namenjene za prenos veCih kolicina materijala prcko tesko pristupacnih terena. a mogu se savladati i veliki nagibi. do 45°. pa i viSe.464 Transporni ureda. kao i LIsled otpora u ple~?SlIOm meh:Illzmu pogona ove transportne maSine. Pri tome je jedan od korena Xl '" 0. takode I LIsled trenJa PrJ savlJanJLI trake preko e!obosa. za ugao bacanja (X2 (SL 15. LITERATURA: [9].licara.eta I tlake all ne povecava brzmu lzbacivallja komada materijala koji se trallsportu]e. prirodna bogatstva zemlje. shodno tome.77.[10]. Pror~cun lreba Obavltl prema naJmanjoj brzini vI' ako se usvoji da . vece bfZl~e (rake od br~ine koja se saopstava teretu (komadi rude). komadm leret utovaren na transportnu lraku u jednom redu (iIi JednosloJno.[27].78) Vrednost X2max dobija se za (X2 = 45°. za ostvarivanje vecih kapaciteta iicare veoma tesko ostvariti potreban kapacitet utovara na utovarnoj stanici. na rae! sile lrenja ~h~anJa Izmedu komacla lerta 1 t~-ansportne trake pri njihovom relativnom krelanju. a.1 Osnovne napomene U nizu slucajeva. eksploatacionog veka prirodnog nalazista. Jednacina putanje cestice . veliki je broj vagoneta na liniji (pli kmznom kretanju).ie leret koji se transpolluJe -. rastojanja utovarne i istovarne stanice i slieno. a u nekim slucajevima i do 3000 m). Eksploatacioni vek iieara je visegodisnji. pa je zbog toga. menja se i povrsina poprecnog preseka. Brzina tereta predstavlja prOmenIJlv~ vree!nost od VI' do Vk. Prema mestu ugradnje.77) ~alji~a leta merena po horizontali dobija se iz prethodne jednaCine 15.[51]. tako da se prevoz sirovina.naga trans?ortne. Duiina trase jedne iicare dostiie 8 km.~1a saopstavanJe cestIcama materijala kineticke energije.komada tereta (ne uzimajuCi u obzir otpor vazduha). ZICARE 16.[54] . Transportne daljine su cesto velike. (15. bez velikih investicionih ulaganja.

sastoji se iz noseceg uzeta 5 i vucnog uzeta 6. u zavisnosti od lokalmh uslova slubovl se monUraJu na rastojanju od 100 . a izuzetno i 30 tlh. pokretna kompozicija vagoneta i pogon vucnog uzeta.upotrebljavaju se skora uvek kao stalno transportno sredstvo.. uz brzinu kretanja vagoneta 1. ..kapacitet zicare (godiSnji. Postoje i specijalne konstrukcije zieara. Utovarna stanica sastoji se iz prijemnog bunkera 1. Zicara sa jednim uzetom "Pendel sistem" (Engleska zicara zbog svoje prve primene).5 .. turistieke itd.ek? celicnih (reele drvenih) stub ova. . tako da se ove zicare mogu brzo montirati. 7jcare mogu biti: a) sa kruznim kretanjem vagoneta. te je to uze istovremeno i nosece i vucno. kao i profil terena.. b) sa kretanjem vagoneta poput klatna (putnicke). ureelaja za otkopcavartje i ukopcavanje vucnog uzeta i vagoneta. kao i njeno prenosenje na novo mesto. istoyarna stanica. Prazni vagoneti se krecu dalje sami.izlaznog deJa vagoneta i bunkerskog postrojenja unapred definisane zapremine. Po jcdnom uzetu krecu se optereceni vagoncti.vazdusne zieare sa jednim uzetom. dok drugo vrsi pre nos vucne sile sa pogona na vagonet. Linija kretanja je na stubovima 4. 15 t/h. odnosno sa jednim vucnim ureelajem. Za konstruisanje vazdusnih zicara potrebni su sledeCi osnovni podaci: . npr. ostvaruje istim uzetom dYe funkeije.. Duzina trase ovih zicara je prilieno velika. Zieare sa dva uzeta ("Nemaeka zieara") . kruzno savijene sine utovarne staze 2.2.ena su pr.. a mogu se takoele koristiti i paralelno spregnute dye zicare. Prema karakteru kretanja vagoneta. Prazni vag?neti na .. 16. noseca uzad (lake i tes~e strane) oslonj. Takve zicare nazivaju se prenosnim. Ponekad se u graelevinarstvu primenjuju zieare koje dopustaju brzu montaZu i demontazu Citave opreme.0 m. 3 mis. odnosno casovni kapacitet). Kapaciteti ovih zicara su 20 . a s'!stoji se iz prijemnog bunker a iIi otvorenog prijemnog skladista i pogonske uzetnjace 8. .1 Utovarna stanica Utovarna stanica sastoji se iz dva dela: ulazno . Osnovni uredaji dvouzetne zicare (SI.lokacije krajnjih stanica (utovarna i istovarna stanica).. 16.. uzetnjace vucnog uzeta 3 (u zavisnosti od uslova rada zicare). ledna linija kretanja je najcesce do 8 km (6 ..1 Shefr/(Jlski prikaz iiL>:are sa dva ute/a Na liniji kretanja.. Nosece uze Je na }ednom kraJu ankerisano prcko specijalllog funda111enta 9.2 Objekti i uredaji zicara 16. . 3. skoro neogranicena.. sto zavisi od konfiguracije terena). 10 . tako se velika rastojanja premoscuju iz vise poteza. 300 111. sa duzinom jednog poteza od 2 . jer je viseci kolosek izveden sa . moze nastaviti.ispra~njeni. 2 mis. u smeni. po drugom . putnicke. a na drugom sc zateze tegom 10. 10 km.466 Transportni uredaji Zicare 467 Vazdusne veare koje se primenjuju na povrsinskim kopovima mogu biti: .vazdusne zieare sa dva uzeta. Kod ovih zicara jedno uze ostvaruje funkciju noseceg duz linije kretanja vagoneta. Rast?janje izmeelu uzadi na stubovima iznosi 2.. linija kretallja. te su i manjeg kapaciteta. Istovarna stanica prikljucuje se na kruzl1u linjju preko polukruZno savijene sine 7. Najcesce se primenjuju za privremeni transport.karakteristike izabranih vagoneta. Brzina kretanja vagoneta ovih zicara ilnosi 1 . ~IQ~2:f:41 Ii) 10 SI.16.. posto se deo trase na kojoj je jedan pogon.1) su: utovarna stanica. ureelaja za punjenje vagoneta..5 .ul~zu u utovarnu stanicu prelaze na viseCi kolosek i ureelaji za otkopcavanJe odvaJaJu Ih od vucnog uzeta.rastojanje i visinska razlika stanica. 250 tlh (izuzetno i do 300 t/h).. 3 km.

koja je istovremeno i pogonska. Prazne vagonete' prihvata radnik i preko krivine gura do mesta utovara.).~>If.3 izgled utovarno . :alezn{f . 16. na koji se stavljaju prazni vagoneti radi opravke i podmazivanja. U slucaju da je predviden prenos pomoenog iIi drugog materijala praznom stranom.16.J!ljca sa is/o).16.) na uredaju za vesanje.2 Na utovarnoj stanici postavlja se jedan sporedan kolosek. a desno povratna.povrafllo.ce jednouzetne ticare sa kJ'u:nim .2 Krajnje slan.finama: le\'o . a na drugom kraju prebaceno je preko povratne uzetnjace. pa je zatezni ured~j u tom slucaju na utovarnoj stanici. Na'istovarnoj stanici nalazi se obieno pogonski uredaj. Na istovarnoj stanici ne predvida se nagib koloscka. i prazni se krecu ka izlazu. onda i Olla mora imati isto uze kao i puna strana.2. 16.4 Shema d)'mdefne fi(are (i'ucno i 110sec:e ufe) . desl/o . kocnica sa lrakom. te se ponovo ukopcavaju. ovaj kolosck je povezan skretnicom sa glavnirn kolosekorn. kocnica sa papucama. 16. kamioni i sl. posto puni vagollcti nalc. Puni vagoneti sc na ulazu iskopeavaju sa vucnog uzcta i obieno rucno guraju iznad bunkera gde se prazne. Svaka straml zicare (laka i teska) imn svoje noseee tlze. --J:L I Sl.:u na kolosck vclikom brzinorn. a drugo vllcno. Pune vagonete radnik gura do uredaja za ukopcavanje. 4 kom. sa deponije. Manipulacija u stanici je vrlo jednostavna. pogonska uzctnjaca i pomoena metnjaca. krecu sc vagoneti kao po sini.163 /zgfed krajnFh stonica d)'ouzelnf! ficare Sl. Pogonski uredaj je elektrornotor. Noscee uze na punoj strani jace je od noseeeg uzeta na praznoj strani.2 prikazane su utovarno . pomocu naroCitih tockiea koji nose sVHki vagonet (2.4 shematski je prikazana zicara sa dva meta. Na sl.pogollska s{anica sa ulOl'urllim /Junkerorn. Vucno llze prelazi na jednom kraju zicare preko pogonske uzetnjace.468 Transportni uredaji Zicare 469 blagim padom (eca 3 %). gde se obicno nalazi uredaj za zatezanje ovog uzcta preko kotura i tega.istovarnc stanice zicare sa kruznom sinom sa jednim uzetom. sto im omogucava krctanjc do otvora za praznjcnje bez pomocne vucc. a na S1. koja je istovremeno i zatezna) Istovarna stanica Sastoji se takode iz dva dela: masinskog. transportovani materijal sc obicno utovara u dmga transportna srcdstva (zeleznica. jedno je noseee. 16. Na istovarnorn delu. dok je Vllcno uze beskonacno i sluzi za obe strane zicare. reduktor. Po ovako zategnutim uzadima. Na SI.{lrnim bunkerom u Sl. odakle se kreeu pogonom vucnog uzeta. otvorenog skladista. kao i prazni vagoneti koji sluze kao rezerva. gde sc nalaze uredaji za otkopcavanjc i ukopcavanje vagoneta na vucno uze i istovarnog dela. a na drugom kraju je zategnulo lltegorn (protivtegom).istovarnih stanica zicare sa dv~ uzeta (levo je utovarna stanica. Svako nosece uze ucvrseuje se na jednom kraju preko betonskog fundamenta.

5 .redaja celjusti hvataljke "ugrizu" uze. SI. = 1. 16. koji se nalazi pri vrhu uredaja za vesanje Celjuslla hl'a{a/ji:a sa jedll.5 Sizemats!.. a sa cetiri tocka . 16. d) a.'rl1og uzefa 16.. 7 . 3 reduktor.j 6 a) r~ .=3!r SI. Takode oblik i konstrukcija vagoneta zavise i od namene zicare.skretna uzetnjaca. (c). pri tome su pogonske obe uzetnjace. Pri uglu obuhvata ex = 2n. koja uvodi vucno nze na liniju trase zicare. celjusti se otvore i vagonet napusta uze. i to automatski. . c i d) podrazumevaju primenu dva vucna kotura. Ovo je hvataljka sistema "Bleichert" (postoje i drugi sistemi).5. kod zicara sa dva uzeta.prikazana je shema pogonske uzetnjace sa dva zieba: 1 . =2n. Po izvrsenom manevrisanju na odgovarajucoj krajnjoj stanici. vagonet se sa druge strane kruzne sine ponovo ukopcava za uze. Na SI. TIT Na SI.16. Opruga (0) drfi celjusti zatvorene kada vagonet visi 0 uzetu. b) a.7 prikazane su dYe konstrukcije sistema za prikopcavanje vagoneta. 16.470 Transportni uredaji Zicare 471 + . Na S1. 16.do 20 kN. 16.elektromotor. Vagonetima se prenosi materijal..6 Kod zicara vagoneti mogu biti razlicitih konstrukcija. te su oni sa dva zieba. 6 zupcasti prenosnik.5n. vagoneta. Treba imati u vidu da se pod opterecenjem kolica podrazumeva .6 i 16. c) a.elektromagnetna kocnica.m utelom Na S1.3 Vagoneti SI.pomocna uzetnjaca.5 prikazane su sheme pogona vucnog uzeta (ugao obuhvata iznosi: a) a. 4 . '" n. u zavisnosti da Ii je zicara sa jednim iii dva uzeta. na krajnjim stanicama tockie (t).zastitna teretna kocnica. d . a nedostatak ovoga pogona ogleda se u tome !ito je pri neravnomernom habanju obloga obe uzetnjace moguee preopterecenje uzeta sredisne grane.5. a je najjednostavniji i ne zahteva dva kotura ali je mali obuhvatni ugao uzelom. U tom slucaju tdina vagoneta prenosi se na sinu. 5 b) c) d) 1J~~~ ol=" <i:::~d=2Ji oI.5. 16. nailazi na krivu sinu.7 shematski su prikazani vagoneti sa 2 i 4 tocka. c i e ostvaruje se cesto primenjivani pogon vucnog uZeta preko dvozlebne pogonske uzetnjace. Vagoneti tipskih zicara izraduju se sa korpom koja moze naginjanjem da se prazni.6 prikazana je eeljusna hvataljka Zicare sa jednim uzetom.16. Vagoneti sa dva tocka dopllstaju optereeenje kolica do 10 kN. Meautim. Pogon.prikazan je najveei obuhvatni ugao (ex = 3n). posto tockic napusti sinu i teret se prenese na hvataljku. 2 . slicno dvodobosnom pogonu trakastih transportera (primenjuje se kod zicara velikih kapaciteta).5. e .i pr£ka::. 8 .UhWJltlOg ug/a _ \'w. Na S1. Sistem za prikopcavanje vagoneta postavljena se na odredenom rastojanju i preko naroCitog u. a kreeu se preko dva iii cetiri tocka. 16. SI. 16. pri tome svaki par tockova obrazuje kolica.pogonska uzetnjaca. Na SI. pUl'eC(}uja o/. obav!ia nadzor linije i pOdmazivanje. Ostalc sheme (0. 3n). pogone se odvojenim motorima.. ex: = n.

moment stabilnosti je veCi. celjusna hvataljka.el]ustI vezana je sponorn ' potegacom 6 za gornji kraj na kome se nalaze dva tockIca 8.7.ljust zavarena je za ram kolica 5. a koji su pricvrsceni za osovinu 7. 16. da je pri opterecenom vagonetu veCi moment preturanja. Osnovni delovi vagoneta (Sl.472 Transportni uredaji Zicare 473 kako sopstvena teiina kolica. koji je tako postavljen i cija se tdina odreauje proracunom. cime se ostvaruje ravnomerna raspodela optereccnja na sve tockove. 3.2 t bJ St.7.8 Vagonet nosh'osf. nepomicne 2 i pokretne 3.7 Vagoneti sa dva j c) ceriri !oc'fka Polllgom 1 oncmogucava se preturanje korpe.8 svaka kolica zglobno su pricvrscena za ram i imaju mogucnost samostalnog postavljanja (posebno). tako i teiina dela vucnog uieta koju prihvata jcdan vagonet (teiina praznog vagoneta. I~IJ Sf.16. a).7. Osa obrtanja korpe pomerena je u odnosu na srediSnll vertikalnu osu za 20 . Sl. postavljanjem narocitih prepreka na putu.16. Poluga pokretne . b i c) sa dve celjusti. korpa. 16. klcsta se otvarajll i llze sc oslobada silaskom tockova sa sine. i uze se steze kleStima. Vracanje prevrnute korpe u radni polozaj nastaje rucno ili preko protivtega. bez materijala u njemu). b i c) Cine pokretna kolka.. Okretanje polugc hvataljkc nil krajnjim stanicama obavlja se automatski. a k?ji . a kada je vagonet ispraznjen. Tezina rama i korpe vagoneta prenosi se preko potcgace 6 na polugu. Kod vagoneta sa cetiri tocka. koje prebacuju polugu 1 i otvaraju hvataljku.2 t za kapacitet 400 . te se prevrnuti vagonet vraca u radni polozaj. . 500 t/h.. Hvataljka sluii za vezivanje vagoneta za vucno uie.. to je ureaaj u obliku zglobnih klcsta (SL 16. Na niiem delu konstrukcije okaccn je ram 9 vagoneta.c. 25 mm. Pokretna b. vesaljka. Na SL 16..8 prikazan je vagonet dvouzctnc zicare nosivosti 3.ima polugu 4. 16. Kada vagonet rolnicama (tockiCima) 8 naide na specijalnu sinu 10 (SI.

.~ -- ~ ~ --. b ~ gornji deo....~~-'+.. a mogu biti i drvene konstrukcije. a na krajevima nosi papuce za nosecll tlzad.resetkasta konstrukcija stuba sastoji se iz: tela stuba. a veza resetkaste celicne konstrukcije stuba sa fundamentom ostvaruje se preko ankernih vijaka... Vagoneti moraju i ovde napustiti uze i preCi na kruznu sinu. 4 mali treba uvek provedti da vagoneti svojom donjom ivicom budu najmanje 1 m iznad zemljista...... Na brdima visina stubova moze biti 3 . -.5 Stubovi zicara Na bazi projektovanog poduznog profila linije zicare proracunom se odreduje broj stubova..--_... montaza elemenata stuba obavlja se na lieu mesta vijcanom vezom. Na papucama postavlja se posteljiea od livenog gvoZda po kojoj klizi nosece uze.... papuea (stopa) za nosece uze teske i lake strane i potpornih koturova sa vodieama za vucno uze. Na Sl.. ... ako je zicara projektovana za dugogodisnji rad. papllce su od livenog gvozda iii se izraduju zavarivanjem celicnih delova. kao i njihova visina...... .16. ". '"'. celicne konstrukcije...: ~_r16...474 Transportni uredaji Zicare 475 11. 16. glave stuba. a u dolinama moze biti i mnogo veca. --- ...ops!i ob/iJ. ugaone stanice sa kruznim sinama.. da bi se na drugom kraju prikopcaJi za suprotan smer kretanja zicare. 2. .... za nosece.4 Ugaone stanke Na mestima gde zicara menja pravac moraju se postaviti tzv. ..r --.5)JO 0) b) 16.: ::-:.---=+4F.... Duzina papute krece se u granieama od 0. Visina stubova na ravnom terenu je 6 . .:. -..9 prikazana je dispozicija ugaone stanice jednouzetne zicare. Stuboyi imaju dye konzole. Medutim..0 m..5#& SI.. . Zavarivanje se izvodi samo u slueaju da se stub moze u celosti iii u veCim delovima izneti do mesta koje je odredeno prema projektu.16. Stubovi se izraduju od metala../ SI...9 Ugaollo sfonica jednouletlle ticYare I·.~~ I -'''"'- ...papu(Ya za I-A uze Celicno ...." '-8 t n()se(~e <. Temelji stusova su od betona. Glava stuba izradena je takode od celicnih profila.10 Vrste rnera/nih stubOl'u: a . Telo stuba izradeno je od celicnih ugaonih profila spojenih zakiveima iIi kombinovano: zakivanjem i zavarivanjem.. i vucno uze koje prelazi preko kotura na donjoj konzoli.6 .._--.' c .. ako je teren tesko prislupacan... " .:.. 8 m..

koja se prebacuju preko koturova. Potporni kotur izraduje se od livenog gvozda.16. ..(egovi. odnosno vucnog uicta. = 19 ziea.6 Diad kod zicara 16.2 VUCllO uze Yucno uze.476 Transportni uredaji Zicare 477 Na rastojanju 3 . kao sto je navedeno.11.._ . Zbog toga se na mcstu ugradnje zateznih tegova.. pa je trenje tockica po njemu znatno manje no kod otvorenih uiadi. Yagonet na taj naCin prelazi iznad vodecih koturova. a zatezanje se ostvaruje preko specijalnih tegova kojima se tacno regulise sila zatczanja prema ukazanoj potrebi. po kome klizi Vllcno uie. Uze sa 37 zicairria Ugao pletenja uzeta oko centralne osovine iznosi 150 . 16. Na stubovima se vucno uze osIanja na vodece koturove odreaenog precnika. krajevi noseCih uzadi preko prelaznih spojnica povezuju sa obicnim uiadima. Presek tih zica jc trapez iii sIovo "S". b) konstrukcije.12.'.otl'orel/(J . Nastavijanje vucnog uzeta vrSi se bez spojnica.da mogu lako da se previjaju prcko uzetnjace bcz ostccenja.1 Nosece !lie Noseca uiad teske i lake strane zicare su specijalna uzad otvorene (SI.: II . Ponovno. kako bise sto viSe olaksalo kotrljanje tockova vagoneta prilikom prelaska preko spojniee. 18 = 37 ziea. Otl'oreno uze je zavojne konstrukcije. Njegova konslrukcija ne dopusta prodor vlage u unutrasnjost preseka. sa kudeljnim jezgrom i relativno tankim zicama koje odgovaraju namcni . kako bi naleglo na kotur. za razliku od noseceg je savitljivo. zicc ulaze jedna u drugu. koje su tako izradene. a potom se na krajevima okacinju zatezni uredaji . i u tom trenutku (pri prelazu vagoneta preko stuba) uze se. pravilno na\eganje vucnog uzeta na vodeci kotur obezbeduje se voaicama koje se nalaze na konstrukciji stuba.. tako da je vucno uze ispod papuce za eea 3 m. a zbog smanjenja tezine izraduje se i od presovanog lima. odize od vodeCih koturova. da jc konus sa blagim nagibom... glatke je povrsine... Uze sa 19 iiea je sa tri slo]a upletenih ziea: 1 + 6 + 12 cetiri sloja upletenih ziea: 1 + 6 + 12 -. Primenom slobodno okacenih zateznih tegova obezbeauje sc konstantno zatezanje uzadi.. to: zatvorene i 1"I!:. te se stoga postavljaju nesto ispred potpornog kotura gJedano u smeru kretanja vagoneta. Uze se UcvTscuje na mestu spajanja (obe polovine spojnice su konusnog otvora) celecnim klinom. sastavljeno je od odredenog broja celicnih zica (19 zica i 37 zica) postavljenih obicno u (ri ili cetiri koncentricna sloja. a spoljni ptecnik spojniee malo je veCi od precnika uzeta. 3.6.oreno ili glatko uze sastavljeno je od zica specijalnog preseka. a sib zatezanja ostaje konstantna. Yodice sluie da usmere vucno uze pri njegoyom spustanju. Noseca uzad su velike krutosti (slabo su savitljiva) i ne mogu da se obmotavaju oko kotura malog radijusa. Yodice za vllcno uze najceSce se i. 20 0... Pored svakog kotura nalaze se yodice..16.raduju od okruglog gvozda precnika 16 . =.11 VrSfe noseCih U:(J(/. 16. a. koji SU.5 m ispod papuea nalaze se potporni koturovi za vucno uze odredenog precnika..'Zatl'orena. dok je sarno prslen. od celika. Sl. SI.12 Sp(!janje l1ose6h uiadi spojnicom SI. 16. Odvojene deonice noseCih uiadi medusobno se povezuju spojnicama. Promenom opterecenja menja se sarno ugib noseceg uieta.ol . postavljeni ispod leZaja papuce noseceg uzeta. 18 mm i poslavljaju se pod uglom od 30 prema horizonlali.¥i$ $i S55R Zat\. b .. 16.6..

. Brzina vagoneta zavisi od nacina obilaska vagoneta u krajnjim stanieama i usvaja se kod zicara bez automatskog obilaska 2.'..6) . = 90°. .. a pri CI. daN.. SHa otpori se posebno racunaju za svaku deonicu. a veca skretanja mogu se ostvariti koturovima veCih precnika. °- Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta. sto se ostvaruje automatski (ili rueno).05)SI/..4) gde su: So . Nakon svakog obrta sporohodnog vratila speeijalni kontakti zatvaraju kolo struje i pre nose signal za ukopcavanje (ukvaCivanje) vagoneta.. Kada napravi jedan obrt.. Ostvarivanje tacnog vrernenskog intervala izmedu dva uzastopna vagoneta postize se koriscenjern distanciometra. t/m3 .sila zatezanja uzeta ostvarena zateznim tegom.sila zatezanja na mestu nailaska uzeta na kotur u daN. a pri automatskom obilasku iznosi 1. (16. a = brzina vucnog uzeta. Rastojanje izmedu vagoneta prosecno iznosi 50 .. Usvajarljem brzine kretanja i nosivosti vagoneta erta se shema zicare prema' odgovarajucoj karti reljefa.sopstvena tezina vagoneta..3) w' = 0.75 mls.koeficijent ispune kofice vagoneta. (16.nasipna gllstina materijala. pa se potom sabirajll. uzetnjace Wo=Sn-Ss. odnosno prema profilu trase. Nosivost vagoneta G (kN) za zadati kapacitet Q (t/h) iznosi: G= Qa (kN). a koji se primenjuje i kod trakastih transportera. Wk (0... da bi se izbegli suvisni ugibi vucnog uzeta. Zbog toga se citava kontura zicare razbija na krivolinijske i pravolinijske deonice..03 .tezina vucnog vagoneta. 1. Pm 'V a (m) .1) z (G + Go + q'u a)(w' cos~ ± sin~). . daN.. gde je d" . gde je V (m/s) - VeliCina gubitaka usled sila otpora na otklonskim koturovima Wk zavisi od ugla obuhvala CI..tezina vucnog uzeta. 3. prosecno rastojanje izmedu vagoneta na liniji. precnik kotma ne srne biti manji od 70 d u i 900 0.. 2 daN/m.5) Za odreaivanje Sn i Ss koriste se Ojlerove jednacine Sn = Ss ella. potorn se pravi proracun vuce. pri prosecnom nagibu ~ moze se izraziti kao: S = So + (I/h). 150 m.broj vagoneta.0 mIs. odreduje se sila pogonskog kotura.. (16. sila zatezanja vucnog llzeta S na deonici. Pri tome. (16. G lo=---' lOPIn'V gde su: (3) m qu' . 360v' (16.. daN/m. Elektromotor koji se nalazi u distaneiometru vezan je za pllzni reduktor (velikog prenosnog odnosa) i sporohodno vratilo. Aka pravoIinijska deonica ima razliCite nagibe. 0. vagoneta. Za prelhodni proracun moze se uzeti da je qu' = 1 . VI. i site zatezanja uzeta i iznosi: pri CI. 0.precnik uzeta i precnik zice od kojih se izraduje uze. 800) q. na utovarnoj. = 180°.008 koeficijent otpora premestanja vagoneta. a (16..478 Transportni uredaji Zicare 479 Voaenje vucnog uzeta u stanicama obezbeauje se baterijama vodeCih koturova. zavisi od naCina opterecenja i pogonjenja vagoneta.7 Osnove proracuna dvouzetnih zicara Kapacitet zicare sa kruznim krctanjem vagoneta odreauje se iz izraza Q __ 360Gv Najuniverzaliniji metod proracuna ostvaruje se "Metodom obilaska po konturi" (iii kako se jos naziva "Metodom proracuna od tacke do tacke. Obilaskom cit ave konture vucnog uzeta i izracunavanjem sila zatezanja njegovih zasebnih deonica.5 . daN.04 . 0. Kod zicara sa kruznim kretanjem vagoneta.2) z G . gde je SI/ .5 . Potrebna zapremina vagoneta fo (m3) Go . 16. 50 s. odnosno istovarnoj staniei.04) SI/. minimalna sila zatezanja vucnog uzeta ne sme biti manja od Smil1 = (600 . Wk = (0.. Interval nailaska vagoneta iznosi 30 . duz linije zicare).. tada se deonica razbija na delove.006 . to odgovara intervalu vremena izmedu dva uzastopna vagoneta koji stupaju na linijll.

Snaga pogonskog motora zicare O.duiina horizontalne deonice zieare.9S prek Tmax =--K-gde su: 0. Trr Z (~o +q>q:}h'Jl' (daN). a Jl koefieijent trenja. Sila zatezanja uzeta neopterece (prazne) grane odreduje se tako sto se stavlja da je G = 0. daN. Proracun precnika uieta ostvaruje se preko empirijskog izrnza.tdina jedinice duzine noscceg uzeta. kada dospe na poslednji raspon. obrce se podsinhronim brojem obrta.0. Ako se zanemari trenje II lezajima koturova zateznih uzadi. za uzetnjacu oblozcnu drvetom iIi plasticnom masom Jl 0..tdina zateznog tereta.7) Ako izmedu kotma za zatezanje tereta 1 (pogledati SL 16.1. izmerena po horizontali (horizontalna projekcija). Pod dejstvom tezine vagoneta. pri tome je Wo (kN). (16.16 i Jl = 0. ~ .. koeficijent neravnomernosti. .odnos sile kidanja uzeta K II (16.prelaznih oslonaea.08 za neobloienu uzetnjacu. a rastojanje izmedu vagoneta. b) i tacke pricvrsCivanja llzeta. (daN). iz odgovarajuCih kataloga proizvodaca uzadi usvaja se standardno uze.10) Tmax= To + q"uH + Tr r .18 .tdina po duznom metro vucnog uzeta. daN/m.12) gde su: opterecenje po tocku vagoneta. (daN). uie se ugiba i vuee zalezno tlze naviSe. asinhroni motor fadi u generatorskom reiimu. U slucaju kada se iicarom spusta teret.15 za dad zatvorenog tipa i 0. v(m/s). Ovo treba uzeti u obzir pri izboru brzine kretanja vagoncta. iz uslova veka eksploataeije zicare (16. to ce maksimalna sila zatezanja biti u tacki prievrSCivanja uzeta. m. m. zavojnu mad. razlika nivoa iznosi H. jednak je 0.. T _q"H_(Ga +q' +q"IL o max U U U) h ·1I 1""1 (daN).koeficijent trenja noseceg uzeta preko papuee (stope) . gde su: Lh Jl . Resavanjem jcdnaCina (16. to ce maksimalna sila zatezanja noseceg uieta na opterecenoj (teskoj) grani biti (16. kao i uzduina reakeija vucnog uzeta. m. daN/m.koefieijent sigurnosti.stepen sigurnosti uzeta. gde su: To .9) eelosti prema raeunskoj sili kidanja svih ziea.75 u slucaju kada se ne uzima u obzir sila trenja uzeta u osloneima. savladavajuCi trenje u svim osloncima. (16. usvaja se da je jednak 3.. ugao podizanja linije iicare.. kada se llzme u obzir sila trenja.6) nalaze se vrednosti za Ss is. Izraeunavanjem sile kidanja S prema dalom izrazu. broj tockova vagoneta koji prelaze preko noseceg Uleta za 24 sata ( za dan i noc).13) .. daN. (16.480 Transportni uredaji Zicare 481 gde su: Dopusteno opterecenje uzeta ugao obuhvata kotura. kojim se uzima u obzir neravnomernost prenosenja opterecenja izmedu tockova. p (kW).5) i (16. H Ttr . iznosi 3. 3. - sila trenja u osloncima. a iznosi 3. Tezina zateznog tega odreduje se iz izraza: z broj tockova vagoneta. gde su: Sprek K prekidna sila svih iiea u uietu.8) qu" .11) Odakle je (16.0.9 .visinska razlika.5 . tezina vagoneta (bruto). 2 daN/m . . .za otvorenu.

cos ~ (tablica 1?1).3 (16.0. it pod dejstvom zateznog tereta nosece uze se ispravlja.rastojanje izmedu susednih vagoneta.13 gde su: q"L = 8H' .3 " (G .4) ~ cos ~ a 2 a cos ~ Pri tome se Ho izracunava na sledeCi nacin. tj. Lh'~' Tablica 16. Da bi se ugib uzeta u ogranicenom vremenskom intervalu menjao u manjim granicama i da se uze brzo ispravi nakon opadanja opterecenja. 'tm -- koeficijent popravke. m.maksimalni ugib od vagoneta. maksimalna sila zatezanja moze se ostvariti u tacki ucvrscivanja uzeta.13) i iznosi TJ.18) (16. (16. U tom slucaju se tTenje na osloncu uravnotezava tezinom zateznog tereta i smanjuje se sila zatezanja za velicinu sHe trenja. I Prikazana sila zatezanja Tsr usmerena je paralelno tetivi 1 . Prakticno je neophodno da se ispuni uslov .19) . Prema tome. sila zatezanja zateznog Uleta treba da bude znatno veea od sHe trenja Uleta preko papuce (stope) razmaknutih stubova.. b..6 0.Izracunati i usvojiti noseee uze opterecene grane dvouzetne zicare. daN/m.14) 't m I I 1 2 (1 - Analogna situacija biee i u slucaju istezanja uzeta usled povisene temperature.. koje se posebno zatelu tegovima. daN.2.. to je zatezanja u tacki 2: T2 = Tj + q"u h.45 0.1 cos ~J 2 (3 . (16. I' Jmax l SI. w> ~ 2':0. ") I <0. Go -. 16. Tfllill=T. obrazuje ~a horizontalom ugao ~..16) gde su: f max ' .tdina jedinice duzine noseceg uzeta. . horizontalna komponenta srednje sile zatezanJa moze se izraziti kao: Ho = Tsr cos~ .1 a I . Ako je poznata sila zatezanja u tacki 1 (SI.. a drugi jos ne stupi ullutar raspona. .45 .16. Sila zatezanja na sredini raspona iznosi Tl +T2 Tsr =--2- (16.15) Neispunjavanjem ovoga uslova nosece uze se razbija na odvojene deonice. prema profilu prikazanom shematski na S1.maksimalni ugib usled sopstvene tezine uzeta.-:+q"+q.1.+qIlH..20) Primer .duzina raspona.horizontalna komponenta sHe zatezanja na sredini rasp on a u daN. 16. Ho . tlsvaja se u zavisnosti od odnosa !!. U zavisnosti od profila terena zicare. (daN). 2 A o cos/-' +--'tm . 0.17) Shema ugiha lIosede'g uie/a qu" . 4Ho Gol (16.6 . f max "-. u kojoj je: a .482 Transportni uredaji Zicare 483 Najmanja sila zatezanja vucnog uzeta ostvariee se kada se jedan vagonet izvede iz raspona. na jednom od najvise postavljenog razmaknutog oslonca. Zbirni maksimalni ugib noseeeg uzeta iznosi fmax=lmax+ I'max.. x (16.tezina vagoneta (bruto)..

484

Transportni uredaji

Zicare

485

Transportovani materijal je krecnjak, nasipne gustine p = 1,6 t/m 3 . Kapacitet zicare Q = 120 tlh. Za dan i noc zicara efektivno radi trod = 18 h. Zapremina korpe vaogneta iznosi Vv = 0,6625 m3 . Vagonet je na kolicima sa cetiri tocka, a sopstvena tezina vagoneta iznosi G v = 575 daN. Brzina kretanja vagoneta je v = 2,5 m/s. Orijentaciona tezina vucnog uzeta iznosi qll' = 1,5 daN/m. Duzina zicare po horizontali (horizontalna projekcija linije zicare) L" = 1200 m. Visinska razlika nivoa utovarne i istovarne stanice koja se mora savladati iznosi H = 100 m. Rastojanja izmedu raspona su jednaka i iznose 300 m. Srednji (prosecni) ugao dizanja zicarc odrcduje se iz uslova
tg~ = HILh = 10011200 = 0,083

Tezina zateznog tereta (izraz 16.13 ):

To =Tmax-q"H- -:-+q"+q,,

. (G ' ") L"j..l=

~ = 5 .. sin ~ = 0,087; cos ~ = 0,99. Da bi se obezbedio zadati kapacitet treba uputiti sledeCi hroj vagoneta

= 42000 - 8,5 ·100 -

(1~~5 + 1,5+ 8,5}200. 0,15 == 35625 daN.

z =JL=
v

VvP

120 =114 0,6625 ·1,6 -

vagoneta/h Sila trenja uzeta na oslonom stubu (izraz 16.11)

Vremenski interval izmedu vagoneta na liniji
t

=3600 =3600 =31,6 s
Zv 114

T;r = (G; + q;, + q;; jt"j..l = C~~5 + 1,5 + 8,5 )1200 0.15 = 5525

daN

Rastojanje izmedu vagoneta
a = v t = 2,531,6 = 79 m.

Prema tome uslov je (nejednakost 16.16):

TeZina opterecenog vagoneta Go = G0l' + G v = 1060 + 575 = 1635 duN
Gop = P g Vv = 1,6100,6625 = 1060 daN

Tn <;j,35<T,ilspu¥jeJ1,/ lmax 8H ocosjJ 4ft 0 ' .n l Ugib uzeta Ila nizem rasponu (izraz 16.17):
't
m

"

?

't m·

Opterecenje po tocku vagoneta (izraz 16.8) FT= 1,1 (Go cos ~ + q'u a)( liz) =1,1(16350,99 +1,5 79)( 114)= 478 daN Broj vagoneta koji prelazi preko noseceg uZeta za 24 h (za dan i noc)
Z=trad Z Zv=18 4114=8208.

= __ 1_=
2acosp

Potrebna sila kidanja uzeta (izraz'16.7) Sprek = 0,78 FT K....JZ =0,78 478 3,758208 = 126670 daN Prema katalogu proizvoaaca uzadi usvaja se uze precnika 0 38,5 mm sa potrebnom prekidnom sHorn Sprek = 140000 daN; tezina uzeta jedinicne duzine qu" =
8,5 daN/m.

300 =19 2.79 '

U zadatom primerll je cos ~ '" 1; Ho = To Prema tablici (16.1) jc:

Dopusteno opterecenje uzeta (prema izrazu 16.9) Tmax

= 0,9S prek = 0,9 ·140000 = ~2000 daN.
K 3

f mox

= 8,5.300

2

8.35625

+ 1635·300·1,8 =922m 4.35625 ' .

486

Transportni uredaji

Zicare

487

16.8 Putnicke zicare
Putnicke iicane ieleznice primenjuju se uglavnom na planinskim, neravnim terenima, sa velikom visinskom razlikom izmedu krajnjih stanica. Konstrukcije iicara predvidene su za razliCitc namcne. Sportske (se izraduju kao "sadeinice" za jednog, dva iIi tri skijasa i pri tome se osoba nalazi iznad povrsine tla za vrcmc trajanja ciklusa prevoienja; konstrukcije kod kojih se osobe na skijama prevoze vucom i to sistemom "sidro" - za dye osobe iii sistemom "tanjirace", za jedllu osobu na skijama; iicare sistema "sedeinice" priSI.16.14 menjuju se i u banjskom transportu, Deollica dl'Ou::ellle, pUlllie'ke fie'are kao i za prevoz radnika i tehnickog osoblja iz radnickih naselja iii gradova do industrijskih preduzeca koja se nalaze na visokim planinama, Industrijske putnickc zicare izraduju se prvenstvcno sa klatncnim kretanjem, sa jcdnim iii dva uieta (St 16.14). Vagoni dvouzetnih zicara u cilju smanjenja pritiska na nosece uic obiCno sc izraduju sa kolicima sa balansirima sa sest iii oSam tockova, pa i vise. U zavisnosti od zahtevanog kapaciteta, vagoni putnickih zicara racunaju se za nekoliko putnika, pa do'vise dcsctina (i ';lolina) putnika. Brzina vagona pri klatnenom kretanju znatno je veca od brzine teretnih zicara sa kruznim kretanjem i cesto iznosi 8 ... 10 mIs, a u posebnim slucajevima, pri veCim transportnim daijinama i 12,5 mIs, Kod putnickih zicanih zeleznica posebna paznja poklanja se bezbednosti i bezopasnosti pri kretanju: primenjena uzad izracunavaju se sa vecim stepenom sigurnosti; kod vagona dvouzetnih zicara, a za slucaj kidanja vucnog uzeta, ugraduju se koCioni uredaji, hvataljke koje se prikopcavaju za nosece uze. Takode se koriste i sredstva automatske signalizacije, a stanje uzadi se sistematski proverava pomocu defektoskopa.

16.9 Odredivanje maksimalnih sila zatezanja vucnih uzadi putnickih zicara sa vagonima koji se krecu poput klatna
Kod putnickih zicara ovoga tipa vrsi se premestanje dva vagona tako lito se sa pocetnih stanica istovremeno pokrece po jedan vagon i nastavlja kretanje poput setalice klatna na satu. Ovakvo kretanje se obavlja sistemom vucnih utadi, Ciji proracun mora da obuhvati i slucaj havarijskog opterecenja nastalog kidanjem jednog od dva pogonska vucna uieta. Proracunom havarijskog opterecenja mogu se odrediti vrednosti stepena sigurnosti vucnih uzadi u odnosu na najvece din ami eke sile koje se u njima pojavljuju, odnosno da Ii jc u odredenom slucaju stepen sigurnosti vucnog uzeta dovoljan da obezbedi pouzdan rad sistema, sto podrazumeva dopremanjc vagona do stanice. Pretpostavlja se pri tome, da se vagoni sa putnicima nalaze na deonici sa najveCim nagibom trase ( iznad odgovarojuCih stubova ) i da je pogon kretanja iicare iskljucen.

JednaCine oscilovanja sistema
Pri resavanju postavljenog problema, zicara sa dovoljnom tacnoscu, moze da se modelira kao sistem sa tri stepena slobode, slika SL 16.15 [ 61 ]. Za generalisane koordinate sistema usvojena su pomeranja Xi, masa mi, i = 1, 2, 3. Mase mt i m3 su redukovane mase vagona sa putnicima, vesaljkama i odgovarajuCim uzadima, amasa m2 je ukupna masa tegova . Primenom Dalamberovog principa dolazi se" do sistema jednaCina:

miX! =2T2 -Tl -mlgsinYI-Fwl m2 X2=G-2T2 m3 3 = 2T2 - T3 - m3g sinr 2 - F w3

x

(16.21)

488

Transportni ureflaji

Zicare

489

pri tome su:
TJ = 0,5 (G - Fwl) + CjX] T2 = 0,5 G + c2(2x2 - Xl - X3 T3 = O,5(G - Fw3) + C3X3
)

(16.22)

Sile U odgovarajuCim uzadima lako se odreauju kada sc resenja sistema diferencijalnih jednacina (16.23) uvrste u izraze (16.22). Do izraza za sile u uzetnom sistemu pogona zicare moze da se dode i na drugi nacin . Nairne, sa diferencijalnih jednacina po pomerenjima, koriscenjem sistema jednacina (16.21) i dvostrukim diferenciranjem izraza (16.22) po vremenu, prelazi se na diferencijalne jednaCine po silama:

sile u odgovarajuCim vucnim uzadima, (T1, Tz, T3), Fwl = m1gfocoSY1 i Fw3 = = m3gfocos')'2 - staticki otpori kretanju vagona po noseCim uzadima , YI i Y2 nagibi odgovarajucih deonica trase noseceg uzeta, Ci (i = 1, 2, 3) su redllkovani koeficijenti krutosti uzadi (elasticnih veza u sistemu). Redukovani koefieijenti krutosti elasticnih veZ<l zavise od elasticnih svojstava i karaktera promene oblika "krive spustanja" uZadi. Koefieijent krutosti odreauje se na osnovu poznatog izraza:
C
U

~ + m;lc); - 2m;lcJ2 = -c1(m;1 1\,,1 + gsiny 1)

T2 _~-IC2~ +2c2(m;1 +2m;1 +m;1)T2 -m;1T,::=
::=c2(m;lG+m;11\v1 +m;lFw3 + g(siny 1 +sinY2»

(16.24)

=-=

EA L

EAcos~

T3 - 2m;lc3 T2 + m;1c31; = c3 (m;1 FW3 + gsiny 2)
Opste resenje sistema diferencijalnih jednacina (16.24) je oblika:

I

gde su E, AiL, modul elastiCnosti, povrSina poprecnog preseka i duzina uzeta, 1rastojanje krajnjih tacaka uzeta mercno po horizontali, a ~-nagib odgovarajuceg dela trase. Prilikom odreaivanja koefieijenta savitljivosti pri promeni oblika "krive spustanja" potrebno je razmotriti dva polozaja odgovarajuceg uzeta prvi, pri pocetnoj vrednosti horizontalne komponente site zatezanja H i drugi, pri prirastaju inteziteta horizontalne komponentc sile zatczanja za LllI i duzinc meta za LiL. Pomenuti koefieijent odreauje se iz izraza:

~ = 0,5(G -

? 1\vl) + 0,5[(co;: -CO 2 )(CO 2 - CO 2 )]-1 . [(G - F) CO 2 D2 1 3 1 wi i 3

-2~o(CO~ +CO}) 2~~V]COSCOlt-0,5[(C02 -CO;)(CO;
{( G - FwJco;co~

CO~)rl.

{( G -l\vl)CO ~CO; - 2~o (CO; + CO 2) - 2~~V) cosco 2 t - 0,5[(co~ - CO; )(CO~ -- CO~

)r 1 .

- 2~o (CO; + CO;) - 27;~V] cosco 3 t
(16.25)

.) 2 2 0.::= 0,5G-[(co; -(0 3 )(C0 3 -COl2)]-1 . [T"20 (2 +C0 2) + TIV] COSC0 1t+ CO 2 20 3
gde je qu jedinicna tezina uzeta. Redllkovani koeficijent krutosti uzeta iznosi

Uvoaenjem jednaCina (16.22) u sistcm jednacina (16.21) dobijaju se diferencijalne jednacine oscilovanja sistema:

m1 X j +(c1 + 2c2)xl - 4CZ x 2 + 2C 2X3 = O,5(G-mjg sinYl -Fwj)

m2 x2 - 2C2Xj + 4cZx 2 - 2c2x 3 = m3x3 + 2C2Xj - 4czx; + (2C2 + ('3 )X3

°

(16.23)
= O,5( G - m]g sin Y2 - Fw3 )

490

Transportni uredaji

Zicare

491

pri tome su:

Wi ,

i

= 1, 2,

3 - i-ta sopstvcna frekvencija sistema;

Stepeni sigurnosti vucrlih uzadi u odnosu na najvece dinamicke sile koje se u njlma pojavljuju iznose : Vl= 1,81, V2= 4,10 i V}= 2,34. Na osnovu dijagrama datih na SI. 16.16 [ 61] zakljucuje se sledece: - najveca sila u razmatranom havarijskom slucaju ostvaruje se u pogonskom vucnom liZetu 1 i veca je za 22% od najvece sHe u pogonskom vucnom uzetu 3. - najmanja sila nastaje u zateznom vucnom uzetu 2. - ucestanost promene opterecnja je najveca kod pogonskog vucnog uieta 1, dok su pomenute ueestanosti kod ostalih vucnih uZadi znatno manje; - stepeni sigurnosti vucnih uiadi su dovoljni da u posmatranom slucaju obezbede pouzdani rad sistema.

T1vio ,i = 1,2, 3 - cetvrti izvod po vrcmenu sile u i-tom uzetu u pocetnom trenutku vremena, t = o.

Primer prorllcuna havarijskog opterecenja vucnih ufadi
Primenom izlozenog postupka proracuna mogu se odrediti dinamieke sHe u vucnim liZadima turisticke zicare sa dva vagona koja se suprotosmemo krecu poput setalice klatna na satu, Ciji je profil trase prikazan na SI. 16.15. Pogon zicare nalazi se kod donje, a zatezni uredaj kod gomje stanke. Redukovane rnase, redukovane krutosti i sHe kidanja uzadi i statieki otpori kretanja vagona su: ml= 6000 kg
q= 816000 Nm-1

m2 = 12300 kg C2 =3570 Nm- 1 T2kid = 342 kN

m3 = 8000 kg C3 = 6340 Nm- l T3kid

Tlkid = 343 kN
Fwl

= 343
FW3

kN

= 334 N

= 455 N

Sistem diferncijalnih jednaCina moze (16.23) moze se reSiti numerieki primenom metode Runge-Kuta, sa korakom integracije /:; t 0,005 s [61]. Na SI. 16.16 dati su dijagrami promena sila u vucnim uZadima za vremenski interval 15 s. NajveCi intezitet sila u vuenim uiadima u trenucima njihovog ostvarivanja su: Tlmax = 187,3 kN, t1 = 4 s; T2max = 79,3 kN, t2 =4,2 s i T3mllX = 146,4 kN, t3 = 5,7 s.

o

8

10

12

14

16

1/1/

Sf. 16.16

LITERATURA: [6],[ 15],[ 16],[35],[42],[57],(591

Gravitacioni transporteri

493

17.
GRAVITACIONI TRANSPORTERI
17.1 Vrste konstrukcija i oblasti primene
Gravitacioni transported primenjuju se za premestanje komadnih i rasutih tereta delovanjcm silc teze, slobodnim klizanjem materijala dut kliznicc, koji se doprema samotokol11 iz nckog istovarnog uredajn< Transport matcrijala gravitaciol1om kIiznicom prema [9], [53],[54], u zavisnosti od vrste konstrukcije kliznicc, pravolinijskog ugla nagiba iIi ostvaruje se: duz strme ravni promenIjivog ugla nagiba - duz kombinovane kliznicc, dUl< oluka (nagnutog iii vertikalnog), duz ccvi, kosc kliznice, cevi iIi oluka u obliku zavojnice, kao i dut nepogonjenih valjkastih transportera, rolganga, kojL takode mogu biti nagnute iii vertikalno zavojnc konstrukeije< Poscbno sc cesto primenjuje grvitaeioni oblik transport a malerijala u fabrikama, livnicama, na skladistima, 11 postama, na visespratnim objcktima, kada se materijal u okviru tehnoloskog procesa nalazi na najvisoj koti< Pri projcktovanju i konstruisanju gravitacionih transportera dolazi do izrazaja kreativnost projektanata linija transport a materijala, S obzirom da se za spajanje i premoscavanje transportnih tokova l11aterijala mogu primeniti razliciti uredaj] gravitaciol1og tr~l1sporta koji ne moraju biti standardne konslrukciije< Siroka i masovna primena gravitacionih lransportera otvara mogucnost izvodenja velikog broja razliCitih kOl1strukcija< S bzirol11 na konstruktivnu jednostavnost gravitaeiol1ih transportcra, potrebno je posebnu paznju posvetiti ovoj oblasti neprekidnog transporta< Prednost gravitacionih transportera ogleda se u cinjcnici da se za premestanje materijala ne koriste spoljnji izvori energijc, kOl1strukcijc su rclativno jeftine. prema gabaritima konstrukcija pogodni su za ugradnju, jednostavni su za fukovanje i odrzavanje, mogu im se menjati kOl1struktivne, pa tako i transportne karaktcristikc.

494

Transportni uredaji

Gravitacioni transporteri

495

17.2 Pravolinijske konstrukcije strme rami - kliznice

Jednost °avnost konstrukcije, kako pravolinijskih-kosih kliznica, tako i kombinovanih kliznica promenljivog ugla nagiba dvc strme ravni, kao i niza cena izradc kliznice ovog tipa omogucavaju da se l1avedene kliznice l1aj6esce primenjuju. MCQutirn pravolinijske kliznice, uprkos sirokom dijapazonu ugla nagiba /3, od 40° .. 60°, ogranicenih su mogucnosli, naroCito u poglcdu postizanja minimalnih konacnih brzina materijala na izlazu. U praksi sc cesto primenjuju kombinovane pravolinijske kliznice, a na S1.l7.3 i 17.4 shematski su prikazane konstrukcije navedcnog lipa.

17.2.1 Vrste i primene konstrukcija

Premcstanjc komadnih tcreta cesto se obavlja niz strme ravni, S1.17.1 i 51.17.2, pravolinijskog iii kombinovanog oblika, konstantnog iii prorncnljivog ugla nagiba, duz kojih se rnaterijal premesta klizanjem, pod dcjstvorn gravitacionc sile, pri koefieijenlu trenja izmedu klizne povIsine strrne ravni i transportovanog materijala J..l. Duz kliznice materijl se moze prcmcstati i kotrijanjem. Ako se strme ravni koriste za premestanjc tereta klizanjem duz vOQica, transportovani tereti mogu biti okruglog poprecnog preseka (valjei, burad i s1.), a premestaju se pojedinacno, dok se tereti na kolicima premestaju po sinama ugradenim na kosim kliznieama. Slrme ravni za us mere no kretanje kolica izraduju se paralelnim postavljanjern dve cevi iii je konstrukeija slrme ravni za usmercno kretanje tereta na kolieima izvedena u obliku valjanih profila sina ( [ ili L profila). Noseca povrsina jc prema funkciji i opterecenju osnovni deo konstrukeije klizniee, dok su bocne povrsine manje opterecene, a namenjene su za usmeravanje lransportovanih matcrijala pri gravitaeionorn kretanju nanize.

5117.3
J(olllbI11OVal1i! Rosa prilvojliJJj~'kii kii:cnica Sfl lri
llgJ8 f11:lgiba

S1.17.4
"l~\'csLcpcIJa kOSl1 pnl vofjlllj~~kll kli:cnka sa praslonlllfl 1l!:1 razlicilinl J}ivujlJ18 La

/3, sa kljzninJ povr§illanw za

fnllJ!>porl dve v[ste 11l8lcrijala

odJagalllL' komadllliJ lereta, dfl1kova,

vreca, bala itd.

S1.17.J
SbCIlWlskiprikiv: pravoJiniiske kliznice If obliku sirmc ra vlli

S1.17.2
SIWlllillski prikm: kOlllNnov!.IIIc kJizllkc promcIIljivog ugla n,'giba dve sirmc ravni

Srnanjenje brzine kretanja transportovanog materijala, kao i istovar na kraju kliznice, SL17.2, laganim kretanjem materijala postize se primenom kombinovane klizniee razlicitog ugla nagiba dYe strme ravni. Kombinovana klizniea jc prakticno dvostepena iIi visestepena pravolinijska kliznica, kod koje je istovarni deo projektovan sa manjim uglom nagiba ~2 u odnosu na pocetni ugo /31' Konstrukcije kombinovanih kliznica mogu se izraditi i od razlicitih materijala, koeficljenata trenja ~ll i ~ . Obicno se kombinovane kliznice izraduju tak'o sto jc donji deo strme ravni manjeg ugla nagiba, ~2<~1' a veceg koeficijcnta trenja, "l,>"ll' da bi se ostvario usporeni dovod materijla do islovarnog dela kliznicc. Moguce je ostvariti kombinovane konstrukeije pravolinijski-kosih i horizontalnih segmenata slozene kliznice. U zavisnosti od namcne, prerna rczimu rada, ncprekidni gravitacioni transport kliznicama moze se ostvariti ubrzanim, jednolikim iii usporcnim kretanjem materijala.

Kostruklor treba da obrali posebnu paznJu pri izboIU oblika pravolinijske strme ravni ugla nagiba /3 kliznice, koji mora da bude veCi od ugla (renja malerijala koji se spusta kliznicom ali nije dopusteno da bude ni suvise vcliki, da ne bi nastupilo prosipanje malerijala sa kliznice iii ostecenje klizniee, sto bi dovelo do povecanja gabarila konslrukeijc kliznicc, odnosno do povecanja zapreminskog kapaciteta kliznice. Takode treba vodili racuna i 0 vrednosti pocetne vp , odnosno krajnje vk, brzine transportovanog tereta, kako bi se izvrsio pravilan izbor oblika strme ravni, kao i materijala povrsine kliznice. Kombinovana kliznica ne mora imali prornenljive uglove nagiba ~l i ~2 dYe spojene strme ravni, vee se konstruktivl1o moze izvesti kao pravolinijska kliznica oblika strme ravni, konstantnog ugla nagiba 0 ali razli6itih koefieijenata trenja ~ll i ~l:1 duz odgovarajuCih deoniea kliznice, SL17.26 b.

17.2.2 Ziebovi kao uredaji za gravitaciono spustanje materijaia

Zlebovima se prvenstveno ostvaruje gravitacioni transport rasutih materijala prihvatanjem iz sabimih bunkerskih postrojenja, a kod lransportera male duzine transporta koriste se kao pomocni uredaji za usmeravanje lereta do mesta za utovar, istovar iii pretovar. Zlebovi mogu bili razliCitog poprecnog preseka, SLl 7.5 , a . zajednicka karakteristika svih konstrukeija je da su otvorenog poprecnog preseka. \Zbog otvorene konstrukeije poprecnog preseka, zlebovima se obavlja transport
lv~,~

..

~J_:L

____ " .. :L

17.S c i d. a koja se opisuje donjim krajem cevne kliznice. zbog povecanja veka eksploatacije.7 a i b. Ie se u tom slucaju materijal transportuje vertikalno nanize cevima. Na S1. poscbno na donjem dclu konstrukcije zieba. 7 Shemtll. NajceSce se obrtne cevne kliznicc.17. da ne bi doslo do osteccnja lrnasporlovanog matcrijala u sanduku (boca) iii dzaku.elicne kOl1strukcije sa demontaznim poklopcem. na istovarnom delu transportnog zieba.5 mogu biti: a) polukruznog poprecllog preseka. zavojnim transporterom (toboganom) iii kaskadnim nacinom gravitacionog transporta krupnokomadnih tereta (dzakova) duz vertikalnih cevi. praskastih. primenjuju se gravitacioni oluci zatvorenog poprecnog preseka" odnosno cc. plocama od hrom-nikla.:vajuCi faktor pri razmdtanju masina i ureaaja u nekoj hali. I suprolno . SL17. .17.. (b) 51. kako bi se dobila krajnja brzina transportov3nog materijala slo manje vrednosti. legiranog liva.8 primenJuJu za usmereni transport zrnastih kultura sa jednog mesta prijema na utovarnom delu.2.496 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 497 zapraslvanju Zlebovi prema S1. manganskog celika iii topljenog sintcrovanog bazalta.. Ponekad se obrtanje cevi ostvaruje motornim pogonom. b) pravougaonog. kao i materijala koji prouzrokuju zagadenje oko!ine iii su stetni po zdravlje radnika. Pri transportu abrazivnih materijala. da se jedna struja transportovanog materijala duz zieba razdeli u dve grane.l'kiprikii:::i ohrlnih ('('vi:::11 doprcmanjc malcrija/a po kru7nom prstcnu 17.por( fnatcr{jf1/n Ponekad se postavlja zahtev da sc dve usmerene granc transportnog zIeba sjedine u jednu. te da se tako sjedinjeni transportovani materijal usmeri prema isrovarnom delu koji ce se nalazili u zeljenom pracu. c) kvadratnog preseka drvene kOl1strukcije. Uklanjanjem poklopca moze se vrsiti osmatranje. prikazane su (lr~ene konstrukcije zlebova. a) b) c) d) 51176 Poprccni prc5'cci 7!llvOTCnih kOflstrukciia oJllkH . Da bi se materijal transportovao do odreaenog mesta istovara koriste se racvaste iii obrto-zaokretnc cevi. po prstenastoj povrsini dati su na S1. do bilo kog mesta koje se nalazi na kruznici istovarnog dela. V h moze se smanjiti kombinovanjem zlebova razlicitih uglova nagiba iii se duz jednog zieba moze mel1jati koeficijenl trenja. Prednost gravitacionog transporta zlebom je jednostavnost konstrukcije i dobra pouzdanost u eksploataciji. brzi113 materijala na kraju zieba. Nedostalak gravitacionog zIeba za transport materijala je duzina zieba u pravcu horizontalne ose. postavljanje strmo nagnutih zlebova je neprihvatljivo zbog neracionainog koriscenja prostora. zlebovi se oblazu materijalom koji je otporan na habanje. ccvi Oluci i eevi izraauju se od istih materijala kao i zJebovi. d) pravougaonog poprecnog preseka (. b) kvadratnog poprecnog preseka.vi i to: a) kruznog poprecl1og preseka. koja za zadatu vrednost dopustene brzine transporta materijala predstavIja prinudno zadati parametar koji je ogranic.175 Poprccnj prcscd konstrukqjB IJchoV8 /:8 fTam. c) kvadratnog i d) trouglastog poprecnog preseka.. a upravljanje je daIjinsko. Transport materijala obavlja se bez pogol1skog mehanizma. Ukoliko je visina transport a mater~iala velika. Kao i kod nagnutih kliznica oblika strmih ravni. kao i remont oluka. 30 mm. Shematski prikazi obrtnih cevi za dopremanje materijala po citavom krugu. npr.3 Oluci za gravitaciono spustanje materijaia Za transport vrelih.17. a) b) c) d) 51. Celicne konstrukcije z1ebova su od lima debljine 20 .

.....'Ll:1lljL-' obrlJ1C ccvi u 8 poJozaja Lei..... 2 ....................•••................ 380 -..... ..3 Potrosnja vazduha pri usisavanju vazduha...................... 380 211: (3600) Ug9 obrtanja......... 0.. Obrl118 CCV1W kiznicli S11 12 i\'lovarnllJ p%:lajH ccvi SiJ cJcklricl11l11 pogoIJom: / ....Jcna na automatskim siiosima.......................... 10 osiolJ8................................17.. ... 'obrtl1a cevna kliznica sa 12 istovarnih polozaja...... obrlIJIl ccv... .... .... Mehanizam mde biti sa rucnim iii automatskim upravljanjcm....... 1200 ~a .....17.................................. 4 ................ 5 ......498 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 499 7 "7 S1................ kg......... min'! ........••...............8 obrtna cevna kliznka sa 8 istovarnih polozaja je sa automatskim upravljanjem.... 15 Snaga elektromotora.... rad.. 900 Sila otpora vodenog stuba.......... pogOIJ pOSlrojCJJjH..... 12 Precnik istovarnog levka'................18 Broj obrta elektromotora..... 1400 Masa ccvne kliznice.. milf! .•.......178 Obrl1W CCVIJ3 kJj...... mm ..•••....... 8· ccv Xa prcfJ1o/iCivaI1jc......................•.... 20 .... 7· usmcravajuCi {oCkid........ Masa............ min'! .. ..... 0.......... mm ..... .... m ' jh ..... mm . 300...... Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 8 istovarnih mesta.......... kg ........ obrlni slo...... Broj obIta cevi....... ZTnllslih ku/lur8 isLovar Savremene obrtne cevne kliznice razlikuju se prema broju istovarnih tacakakojc se opsluzuju materijlom kao i prema................]J}J1 pUgUflUI11 Zil pn":ll1C...... pnmen........ sa elektncmm pogonom... 1000...kW ................. ...................... 3 osloI1i lockid..•••••......... ispod vage nosivosti 20 t............................................. 6· ulovarni Icvak...............nica sa krajnji ) ckktric':. S1.......................... :.........c Tehnicke karakteristike jedne obrtne cevne kliznice sa 12 istovarnih polozaja sa elektricnim pogonom obrtanja : Broj istovarnih levkova .........•. 1..................9 prikaza~a je........ ....•. 650 Broj obrta frikcionog tockica.... ........•.... precnika 0300 i 0380 mm su sledece: Precnik istovarnog otvora obrtne cevne kliznice.. konstrukciji mehanizma za upravljanje pri obrtanju cevi kliznice............................... Na S1..... 9· driac........ kliznica je obesena 0 meduspratnu konslrukciju tavanice. kruzni razdcJI1ik....................

.. Ipak se krivolinijske kliznice.. ispod prijemnog dela obrazuje se jastuk vazdusne struje koji amortizuje udar tereta pri padu. zahvaljujuCi.. a slicl1e kOl1strukeije se mogu izvesti i kod odgovarajuCih zlcbova........ u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom.. te materijaln3 krivolinijskoj kliznoj pulanji osl.. mm .4.. kada ne postoji mogucnost ostvarivanja prcvelikc brzine tereta pri padu sa visine. vee sc koriste kombinovane kliznice. .. S1.10 i 1711. U princi]Yii.. SU7l0 Vcrfikahu7tl CCV178 S11711 Vcrtjkalan8 ccv sa kaskHciJllfl117BL'io()J71 gnlvilacio17og trC1n~pOr!i:I sif!lokon1i:uini/] ma/cri/afa......... Poznavanje zavisnosli promene brzine klizanja tereta (v). Osim toga.2. SL17....J 7. poljoprivrednih kultura. .... ... preko kojih se krupnokomadni tereti . S1. SJ.nicc: a skllpljanjc lransportovtlnog matcr!/~1i8 II ccntralni Oillk. klixl1ica sa kaskndnin7 Iramporla teT(~{8. Oluei i eevi za racvanje transportovanog materijala na utovaniom.r.10 i 17. daN (N) 58 (568) Prenosni odnos: lancanog prenosnika... Da bi se smanjila brzina lereta pri padu... huga (cilindrincne povrsine) i parabole.....17. Ovakav na6n transportovanja materijala primenjuje se pri gravitacionom spustanju materijala kroz saht..a najpovoljnije su cikloidne i cilindricne kliznicc.12 GnlVitsacionc O/UCflstc kli7.3 i 17.. od vrste podloge. obezbe(luje se dodalna sila trenja koja ne postoji kod pravolinijskih kosih kliznica.... . . bale i dzakovi prebacuju sa pregrade.. mm 3250 Visina merena od pocelka utovarnog levka.. umanjujc se incrcijalna sila pri kretanju materijala. odnosno istovarnom delu prikazani su na SL17.dzakova. Krivolinijske kliznice ostvaruju mnogo bolje brzinske karakteristike transporta materijala u odnosu na pravolinijske... i. ...12. do haja istovarnog levka...500 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 501 Obiml1a sila pritiskajuceg tockica.varuje manju brzinu krelanja. konstrukcije kliznica za gravilacioni transport materijala mogu biti bilo kojeg krivolinijskog oblika ali sc golovo iskljucivo 'izraduju u obliku cikloidc.. Na SL17. bala . posto sc brzina l11aterijala smanjujc na haju kliznice... 2320 Vertikalne cevi primenjuju se za transport materijala sa manjih visina spustanja. kg 40 Spoljasnji precnik huznog razdelnika. na hajl! sp\lstanja koriste se vertikalne cevi. poprecni presek cevi je oblika transportovanih tereta. bez obzira na odredenc prednosti u praksi retko primenjuju.. . pakela vreca.. . na prcgradu.. 70 Masa pogonskog postrojenja. odnosno spremista. b .. poslojanju centrifugalne sile prj kretanju materijala nanize..4 Primena krivolinijskih gravitacionih kliznica Krivolinijske gravitcione kliwice obezbeduju l1ajujednacenije bezudamo kretanje malerijala.1O prikazana je gravilaciona kliznica \I kojoj se unutar vcrtikalne cevi pravongaonog poprecneg preseka ncvrscuju sa obe slrane.17. te sc tako sprecava hab~nje pregrada... 1 puznog reduktora.. ... u naizmenicnom sahovskom rasporedu podne pregrade. .. vertikalno na nize... I i/~ l~ a) b) SJ.. odnosno koeficijenta lrenja ~l razliCitih kliznica omogncava pravilan izbor materijala klizne povrsine.11.. krompira i krtolastih plociovado skladista.. i......u:dvajal~ic fnl!1spOrlovanog n13tcn/aiB u dva poscbna oluka 17......l7... Aim se dopusta velika brzina tereta. _. Pri transportu sitnijih matcrijala. Pri spustanju tereta jednakih po obliku i dimenzijama.13. Na SL17J 1 prikazamt je vertikalna gravitaciona cevnit kliznica jednostav~e konstrukcije za transport sitnokomadnih. . kao i pri uslovima koji dozvoljavaju veliku buku pri padu tcreta sa visinc usled udara. sanduka itd. diRkuV3.. zaostali delovi transportovanih materijala formiraju z1stitni sloj na pregradama (stepenicama).. kako bi se obezbedio optimalan rezim kretanja razlicitih tereta (komadnih materijala.)..

.1nlQ <. S1. a (vidcti 12.14 S]u:mal. kako bi se po mogllcstvu smanjilo trenje tereta 0 bocnu ogradu valjkaste zavojne kliznice. 17. Valjci sa kliznim leZajima od plasticne mase daleko su jednostavnijc konstrukcijc.2).nepogonjeni rolganzi za spustanje materijala Valjkastc zavojnc kliznicc primenjuju sc za prenosenje tereta sa vece visine.:n n~it11~nl1rrt lltrnCVnTl1 plplrtrlr-np Pl"Ipro-iip . Za premestanje posuda sa bocama.. 200 mm vece dimenzije od sirine transportovanog tereta. tako da se strma zavojna povrsina za spustanje obrazujc iz niza valajka-rolni preko kojih teret klizi pri spustanju. Najcesce se valjkaste zavojne kliznicc sastoje iz niza zasebnih sekcija dje su dllzine 2. Da bi se smanjio ugao nagiba potrebno je. mase preko 20 kg. cak su nesto jcdnostavnije konstrukcijc.17. te je u tom slucaju opravdano primel1iti zavojl1i valjkasti transporter. Ram sa valjcima . S1.sh'pdknz va1jkaslc zavojiJc kliznicc Ugao nagiba zavojne kliznice u odnosu na horizontalll usvaja se u zavisnosti od oblika tereta i konstrukcije valjka. Kotrljajni lezaji kao oslonacki clementi valjaka obezbeduju najmanje sile otpora i izazivaju pojavu najmanjih uglova nagiba. ako je spoljnji precnik klizniee 2400 mm. Za transportovanje tcreta sa velike visine ncekonomicno je koristiti klasicnu konstrukciju valjkastog transportera zbog vclikc duzine konstrukcijc. a nedostatak im jc veca sila otpora. a llgraduju se preko kuglicnih lezaja sa nepokretnim osovinama tc se koriste za spustanje ambalaziranih tercta. 3 m.502 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 503 I x S1.14 i spoljnjim vertikalnim nosacima izradenim od celicnih ugaonika.5 Valjkaste zavojne kliznice .kc kJiznicc 17. korak zavojnicc iznosi eca 900 mm.2.. kao i od reZima optcrecenja. gubitke llsled trenja u rukavcima osovina valjaka i povecati precnik valjaka.. korak zavojnice iznosi 7S0 mm. 0. kotrljanjem nepogonjenih valjaka koji su ugradeni u nosece ramove. Smanjenjem koraka valjaka smanjuju se i vibracije tcreta. Cesto se umesto cilindricnih vaijaka primenjuju roine diskosnog oblika. Ugao nagiba zavisi od oblika tereta. Naginjanjem valjaka u odnosu na poduznc osc rama zavojne kliznicc nastupa poskakivanje tereta pri spustanju preko vaIjaka usled delovanja ccntrifugalne sileo Ukoliko se zeli rl{\nrprrl~nip h""rpt~ n~ upllvq n:p:. jcftinije su izrade. u puniocima boca.:tt'l1!.2 . Proraclln sHc otpora pri premcstanjll tcreta preko valjaka sliean je proracunu trakastih transprtera [51).17. mogu se primcniti za rad u vIaznoj sredini. zbog male ugaone brzine valjaka..12. ukoliko Sll kontaktne povfsine posuda posebno llglacanc. Stabilan polozaj transportovanog tereta prcko oslo nih valjaka obczbeduje se pravilnim izborom koraka valjaka (0.13 ShCllwlski prikilz /aivo/in{i.poduprt je centralnim stubom. Duzina valjaka llsvaja se za 100.3 duzine tereta koji se transportujc). smanjiti masu valjaka.3.. Sl.. konstrukcija noscCih valjaka valjkaste zavojne kliznice skoro je identicna konstrukciji noscCih valjaka trakastih transportera..

Takode postoje i zavojne kliznice koje se sastoje iz zasebnih Iivenih sekcija medusobno spojenih samo vijcanom vezom. kao i u prehrarnbenim pogonima.6 Glatke zavojne kliznice Glatkim zavojnim gravitacionim kliznicama ostvaruje se vertikalni transport materijala. aJuminijuma iIi plasticne mase.d zavojnih k!imica: a) Pofoxaj lerelaja 1I osi kfhnc povl:. b) Dclovanjc sl/a Jla kliznc povr§inc kada lerel istovrcmcno kli. UposIednjem slucaju kliznica je glatke povrsine.~jc.15.9dd8V8I1jC tcreta. strmo nagnuti. tako sto se teret spusla sa velike visine (sa vise desctina me tar. kao i drugih proizvoda..l7. pnmenJuJe se kombinacija kratkih trakastih transportera koji su pravolinijski. u obliku prcsovanih sekcija. S1.17. b) ZaV(ijn8 k/fzllica sa bJago kosim podcs/om XII sakllp(ja.16 KonslrukliVnEl rc§cnja Z8voinih gJatkih klhnlea sa Z8voliJOm i O/UC. kosi iIi krivolinijski. u 17. Zavojne valjkaste kliznice oblika rolganga mogu biti stacionarne ili mobilne konstrukcije na obrtnim tockovima. pri njihovom zalivanju itd. po pravilu imaju bocne normaine izvodnicc. Krivolinijske izvodnice cesto mogu biti oblika segmenla elipsc iIi kruga. a valjkastim rolganzima se spustaju do sledeceg trakastog transportera.17. bez centralnog noseceg stuba u sredini 51. odnosno izvodnice putanje: pray. eJ S/u:nw kIix8nja Icrela po xavo/noj povr§inj i po spofja§njoj iyicl10j ogradJ" . Duz dvohodne kliznice moguc je istovremcni kontinualni transport razlicitih materijala duz istog sprata iIi se transport ostvaruje unutar nekog preduzeca vcrtikalno nanize. od livenog gvozda.17. vreca ambalaziranog brasna i secera. te je tako poprecni presek klizne povrsine. Trakastim transporterom tereti se podizu. Unutrasnji zidovi sekcije ucvrscuju se za zajednicki centralni noseci stub. S1. sarzirnica (pri transporlu lonaca sa sarzom).l7. dok zavojne kliznice sa pravom izvodnicom.17.15 Shematskiprika. Kliznice sa pravom izvodnicom nazivaju se helikoidne zavojne kIiznice. U zavisnosti od poprecnog preseka formiranog oluka.17. u silosima). Zavojne kliznice se primenjuju preduzeCima prehrambene proizvodje za spustanje komadnih tereta:· dzakova. celika. a) u) b) 51. s/agalljc i utovar iransporlov8nog lorc/a U sred.:i po zav(.).a) iii dvohodna (S1.inc. pri dopremanju praznih kalupa.2. h) c) Zavojna kliznica izraduje se od drveta.lstom kliznom povr§jnom: a) Olllcasta kOl1s/rukqja ZaVOjflC kJiznc poYr§inc sa rcbrima XII .lni. cistionica (pri opsluzivanju radnih mesta i masina.:.jJloj I bocnoj ivicnoj p(IVl:. kruznog ili kosougle kontllre. Zavojna kliznica izraduje se kao jednohodna (S1.17.16. Osnovna primena navedenog sistema trakastih i valjkastih transportera ostvaruje se na skladistima (za dopremanje paleta rolganzima do regalnih dizalica). Posebno je vazna primena zavojnih valjkastih kliznica u livnicama. skladista odlivaka itd. velike duzine. glatke zavojne kliznice mogu biti pravougaonog poprecnog preseka.. npI. u pogonima remontnih radionica.504 Transportni ureciaji Gravitacioni transporteri 505 duz kilometarski dugih transport nih sistema.·lva ullutra/injcg trallsporla. Zavojnu kliznicu predstavlja oluk ciji se geometrijski oblik dobija kretanjem prave iIi krive po zavojnoj liniji. te se za njih koristi termin olucaste kliznice. transportu i hladenju odlivaka).b). u odeJjenjirna: kaluparnica (za ostvarivanje mehanizacije radnog mcsta.

19 opm izgfedjcdIlc metafIlC kons/rukclje zavojiJc kfiZl1k'c za vcr/ika/n) lram.19 prikazan it opsti izgled jedne metalne konstrukcije zavojne kliznicekoja se primenjuje za vertikalni transport dzakova ispunjenih brasnom ili drugim proizvodima. S1. mogucl1osti oslvarivanja velikog kapaciteta. POOLED "CO S1. ba/a i vJ'eCa S1. Zavojne gravitcione kliznice imaju svojstvo samuregulacije brzine u odredenim granicama..17. S1. octnosno mehanizma.: a) jcdnobodna.dce za tra1l5port dzakova Prednost gravitacione zavojne kliznice ogleda se u jednostavnosti konSlrukcije.17. sa preporucenim uglom nagiba iii na zavojnici postoji spoljnja ograda.Jedne zavojnc klizicc drvene konstrukcije. prikazana je polovina. Centrifugallla sila koja nastaje pri spustanju tereta po zavojnoj povrsini teZi da izbaci teret sa zvojnice. 17.porl dzakava. kao i U odsustvu pogol1skog motora. te se zbog toga spoljnja straml zavojnice izraduje odignuta u odnosu na unulrasnju.17. Nedostatak navedenih uredaja je uticaj trenja izmedu tereta i .17.20.20 Oravitadon[l zavojJl8 k/izIlic8 za vcrUka/ni transport ma/cr!/ala S1.18.17.506 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 507 Na S1. Ugao penjanja zavojnice uredaja za spustnje tereta treba da bude veCi od ugla trenja tereta koji se trallsportuje. Ii) dvo/JOdn8 Na S1.18 Polovina drvcJlc kOJlstrukcije jCdlJC za V(~illc kli.17.17 Olalka kfi:tJUl za voil1ic.

\3=30° . respektivne vrednosti uglova nagiba iznose.7/a SH Ta.1 cos f3)t + x. tj.diCj{im ugfom flflb'iba paje: (17. 20°. minimalni uglovi nagiba materijala se krecu od 14° . Mo ~" 17. Na konstrukciji kliznice treba predvideti mogucnost podesavanja ugla nagiba. odnosno \3=36° . 110 III (17. g( sin f3 . Vece vrednosti ~ se usvajaju ukoliko je pocetna brzina vp=O. 60°..22 tako da se oblikuje sto ravnomerniji prelaz izmedu susednih x g(sin 13 Was 13) 2" + x"t. Zatvaranjem krajnjeg ispusnog otvora.22).port mEltcrij. te se zbog toga poveeava koe£ieijent trenja (~>~1)' Ugao nagiba strme ravni celicne povrsine. Analogno pethodno opisanom postupku moze se dobiti izraz za odredivanje v" i to za razlicite materijale klizniea (~1*P'2' SI.17.1cosf3).J. Da bi se-smanjila brzina kretanja tereta potrebno je konstrukciju klizl1ice izraditi sa manjim uglom nagiba \3 2 na istovarnom delu...21 Kosa pravolinij'ka kliznica za transport matcrij!lla mx mg(sinf3-J. zavojna kliznica Be pretvara u rezervoar transportovanog materijala..3) (17.3 . S1. 13°. Postavljanjem diferencijalnih jednaCina kretanja materijalne Tacke po strmoj ravni dobijaju se izrazi: 5117.1) 51. .22 (17.£ Proracun gravitacionih kliznica Mo' III 131 ru ::r: 17.. 26°. (17.. a spoj dva nagnuta element a treba postaviti sa razlicitim uglovima nagiba \31 i \32' S1. elemenata kliznice.2) Kosa pravolinij'lka kfiznica za gnlvilacioni (ram'. kao pri transportu poljoprivrednih proizvooa. kao i moguenost nagomilavanja tereta unutar oluka zavojne povrsine kliznice pri poveeanoj vlaznosti transportovanog materijala.EkO = A(m· g) + 11 f FNdx. za vee navedene vrste transportovanih materijala.17. korpi vreea i bala preko iste (celicne) povrsine kose kliznice.1 Proracun kosih pravolinijskih kliznica za spustanje materijala -'= Proracun kosih pravoiinijskih kliznica za spustanje materijala moze se napisati u obliku integrala...3.21 iznosi: ~=25° .: II L EkJ .18°..4) Izmena vrste materijala povrsine donjeg dela kliznicc u odnosu na gornji vrSi se da bi se smanjila brzina kretanja tereta. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteristika materijala. Otvori za kontrolu rada duz cevi zavojnog transporter a sluze za uklanjanje nagomilanog materijala i kriticnim tackama.5) Ako su krajnje brzine tereta v:s::2 mis.17. za kretanje sanduka. lako se moze odrediti odnos L i H. Za povrsinu kliznice od drveta. (2 .508 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 509 povrsine zavoJll!ce. za kretanje proizvoda u metalnoj ambalazi...17. odnosno ~=34° ..

Udarno opterecenje nastaje pri silasku transportovanog tereta sa kose kliznice na trakasti transporter. H=jJ.23 Zavjsnast proflu:Ilc br.17.j.h. tacla se tcrel zaokrcce za ugao [3.j3>p.2S. Klizl1ice se izraduju od celicnig lima ali se mogu upotrebiti i drugi materijali. Pocctno kretanje u ovom slucaju moguce je iz uslova: (17.=v r .23 daje sc zavisnost promene brzine v od duzine L. kada su: vkr>v p .26. lj. odnosno... kao i nagao ugiba 13 biraju se prema zahtevu kojim se obezbeduje klizanje tereta nal1ize. (2 2) /imgL. S1. koja direktno deluje na ambalazu upakovanog transportovanog tereta .7) Pri pretovarnim operacijama transportovanih tereta cesto su potrebne razliCite brzine Vb za odreClelle vrednosti L i H.. Analizom di'jagrama primecujc se postojanje regularnosti krelanja tereta u smislu stalnog povecanja brzine duz L. ~-4. j3=p. Pri udarnom kontaktu..==Vk.1) jednakost: m 2Vkr-Vp=mgH odakle je: (17. HiS.. smalljuje brzina v tereta na izlasku sa strme kliznice. sa promenom vrednosti kocficijenta trenja.: L>-T'p.88 6. moguca su tri slucaja kretanja [9] ito: . II slucaj: Ravnomerno kretanje brzinol11 v.5) ukazuje da je ubrzanje tereta konstantno. odnosno postoji uslov da brzina tereta ne pre de dozvoljenu vrednost.6) clok je normalna komponenta brzine: V. (17. kineticka energija transportovanog tereta trans[ormise se u deformaciju ambalaze tereta.L..l7. S1.:joJ]c kljzJ]jcc prj oured/vaJJju brX1Jn: kn.17.l7.17. Koriscenjem jednakosti visine pada tereta i kineticke energijc (creta na kraju 2 .<vp: U slucaju da je vp=O.. tezi se ka smanjenju brzine tereta na kraju gravitacionog spustanja cluz slrme kliznice.8) 51.:llJ1lja [creta Prema SI. dcformaciju radne trake trakastog transporter a pri silasku tereta sa kliznice na traku.24 ShCl1111tskiprika. > 2. Na dijagramima. a i b. U tom slucaju nastaje udar tereta 0 transportnu traku.. kao i da se povecalljem koefieijenta trenja jJ.ln~') v. S1. III slucaj: Jednako usporeno kretanje brzinom v. a da se brzina u funkciji vremena menja linearno. visokootporna plasticna mas a itd._ strme kliznice ( vkr ).(Jiu.04._ "- .510 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 511 Izraz (17. !ito se moze ostvariti primenom kombinovanih kliznica. . oclnosno nakon zaokretanja (creta za ugao 13. a na osnovu jenacina (17.24.1ctgj3) (17.26. niz strn1U ravan (pravolinijska kosa kliznica). kretanje tereta niz kosu kliznicu nijc l110guce ako je j3:S:p.·cosj3 postaje jednaka nuli nakon udara tereta pri silasku sa strme ravni na trakasti transporter. kao i zbog ogranicenih geometrijskih parametara L. kao i eksperimentom dobijenu dopustenu visinu pada tereta 2g H doP ' za odredeno pakovanje transportovanog materijala moze se dobiti maksimalna vis ina kliznice: :3.: gnlvilll(.L. odnosno kada je tgj3>jJ. npr." 2.eo .___ H dop -v~ 12g (1. legure aluminijul11a. izraduje se sa .24. tgj3=jJ. Pri klizanju tcreta nallize. a.2) moze se uspostaviti Odrcdivanjem H m "" duzina kliznice S. v od duzine L Sl17.ako ubrzano kretanje. Visina spustanja tereta. Izlazni cleo kliznice.. S1.17. posto prilikom udara tereta duz kliznice iii usled medusobnog sudara transportovanih tereta duz kliznice._ L[m] H max = ----.l7.-'--~'--c_. kineticka energija koja je proporcionalna kvadratu brzine prelazi u energiju deformacije.. I slucaj: Jedn. odnosno njena horizontalna projekcija L oclreduje se prema maksimalnoj brzini tereta na silasku sa kliznice. H>jJ. cesto se ovo stanje naziva granicnim slanjem Posto je ambalaza za pakovanje tereta ogramcene krutosti. nastupa: komponenta brzine tereta duz trake ostvaruje brzinu: v)=v"sin/J.. S1.

Za kosu kliznicu.512 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 513 manjim uglom nagiba ~2 iii se pojedini stupnjevi kliznice izradllju od razliCitog materijala. S1. tako i za vertikalni transport matcrijla.4 razlika izmcdu zIeba i eevi gravitacione klizniee za spnstanjc matcrijala ogled a sc u cinjcnici da su zlebovi otvorcnog poprccnog preseka. b.10) mogll se odrediti: pocetna vp iIi krajnja brzina Vb' ugao nagiba kliaznice ~ itd.anje materijala / /~ ~ / Prema S1.3 a) b) I .. (17. iN-'l' .. krace zadrzavanje i meduskladistenjc. Donji stupnjevi viscstepel1ih klizniea.17.l7. 1z izraza (17.12) gde su: ~=GlsjnfJ.13) G1sinfJ-fl G1cosfJ>O. oblika cevi.2 Proracun ilebova.«ll. koeficijenta trenja Ill' odnosno ~l2' SL17.b izlazna brzina je u JlInkciji koeficijenta trenja i geometrijskih parametera [29]: .10) pri tome su: Shcmalski prikllzi ccvnih kfixnjca: fl) xa sipkavc nw!crijiJlc: h) Xa tramporl matcrijala 11 VrCCflfl18 i dfakovima: cj poprccni proseci cevi gravitacionilJ kliznica Ako se sila teze transportovane cestice malerijaia G I razl07j na normalnu komponentu N i tangcntnu T.f] 1'1 i 1'2 dux odgovNrajuCih klizllih povri. I Snizenje izlazne brzine tereta sa kliznice postize sc tako sto je povrsina silaznog kraja kliznice proizvedena od materijala sa veCim koefiCijentom trenja ~l. hj gravi{[lciona slrma klfznica jc kon.27 .l~L. koc!iclicl1!a In:n. S1.17.11) I-l-koeficijent tTenja klizanja cesticc Takoje: 0 povrsinu kIiznice.+l) fl/(khkf' N=G1cosfJ.3 i 17.27. c 51.. . +1)' (17.26 Shemalskj prikazi komhinovanih k/jmica: aj sa dye s{rme ravni.17. Sl. to je za krclanje nanize posmatrane cestice potrebno ispuniti uslov: (17.\'tsnfnog ugla J1agihB 8ij razliCi{og malcri}. . dok su ccvi zatvorcnog preseka.i!a..16.=O je: L= H(k.' I / / 17." odnosno !l.3. cevi za gravitaciono spust.9) Kod kombinovane kliznice sa jednom kosom ravni i dva koeficijenta trenja ~ll i ll. Zbog toga SLI ccvi llnivcrzalnijc primcnc i mogu 5e upotrebiti kako za kosi.17.25 Trenutak silaska teretN sa kliznicc na Irakasti (ran.26. relevantni su i konstrllktivni parametri kombinovanih kIiznica: (17.'porter 51. za vp=O i vk.ina B i '~I::t:1 i~' t t-----~.17..12 koriste se za nagomilavanje tral1sportovanih materijala. a.17. Osim koeficijenta trenja ~ll i ~l. ~v ~ c) ~ 51.L_=--.sa razlicitim koeficijentima trenja. Da bi se odredila brzina kretanja matcrijaia potrebno je sprovesti analizu kretanjatereta duz strme kliznicc. (17.

Pri projektovanju oluka kliznice. pocetna brzina vp . og toga Je rzma transportovanog . iz . ukoliko nema dovoda vazduha.17. tJ. g .14) gde su: m . Ukol'k " T N k ' .27. pi lVanJa.27.514 Transportni uredaji odnosno tgj3>J1 j3>rp. l' Ii . ' 1 lstovara. te se zbog toga konstrukcija levka izraduje promenljivog ugla nagiba.14) moze se uspostavitijednaCina: gde je <p-ugao Irenja cestice.. (17. Ak o se lzvrSl zamena m == -Gj posle Sl'e"'I'y' . iii pravougaonog. odnosno vrecama. . . Ako su poznati: ukupna vis ina H. d b" ..). I' .konacna brzina cestiee. koeficijent trenja ~l i ako je zadata visina h.. Posto je odnosno tako se dobija to je: (17. a 1 se S 0 0 Je IzvrSl a lspuna vagona iIi bunkera uk l ' k " b 'Y' .17) moze se zakljuCiti da se za zadatu v. npI'.65. pri dovodu vazduha u gornji deo cevi je C=O. b Da bi. C=O. O 1 0 mJe potre no ogramCltI onemoguCl 0 osteeenJe transportovanoo matcriJ'ala pn'I'k om .: y. moze se odrediti vrednost ugla ~1' Cevne klizniee su razliCitog poprecnog preseka: kruznog. pn transportu zrnastog materijala ° '. da se ne bi ostetila ambalaza trenjem. I Je ana lZlra 1 Je' naemu oJa " t" 1 ~k' Je postav Jcna pnmenom zakona 0 promeni killctl'C'kc cnrglJc ma cnJa nc tac e. re cnostl transportovanog materijala sto dovodi do gubltka klnetrCke energlJc zrnastog materijala k . -vir (17. roz eev oJa JC postavlJena kao strma khzlllca potrebno Je ISPUllltI us]ov da je ugao nagl'ba '1' .pocetna brzina ccstiee. " . koeficijent dobijen na bazi eksperimentalnih islrazivanja. Prema tome. b. .17. Pri Iransportu vreca duz usmeravajuceg levka.15) Prema rezultatima sprovedenih is or . k' k 0 b' . kroz cev dolazi do pojave raz 'ct. S1.16) gde je C . se odredila konacna brzina cesticc potre. 1 b bunkera ili elevatora doprcma u eevnu kliznicu ZbOJl se S? bOdr:im padom. a ne pravolinijski. " -' Yt U b)' . (17. s [me raVlll prema 10nzonla veel od ugla trenp eesllee 0 povrsinu kliznice.E"I =: 6Ek I~J ±A(F. ugao ~ usvaja se vcce vrednostl od ugla trenja transportovanih materijaJa u dzakovlma. b moze usvojiti na bilo kojoj visini. I 0 JC >~l . kao i za zadatu vrednost pocetne i konacnebrzine. c sa vertikalnim iii kosim bocnim zidovima. relaIlJe silosima vol . vp . konacna brzina ne sme da bude velika. S1.27.masa cestiee. ~. .l)no . . c"estl'cc nanize cc biti ravnomcrno ubrzano. Gravitacioni transporteri 515 zrnastog materijala cevnom kliznicom manja od brzine slobodnog kretanja krutog tela duz strme pravolinijskc: kliznice oblika strme ravni..17) Ek2 . . 1" t" d k' . krajnju brzinu kako bi se ' "1 y ' .isinu tranasporta materijala. SL17. k' . da bi se ccstica kretala k . . Primenom zakona 0 promeni kineticke energije materijalne tacke. ". Tako je brzina zrna duz cevne kliznice: (17. analog no izrazu (17. . V kr . mesto pregiba cevne kliznice. . .80..Ja 0 l)a se lzraz: Vkr = ~2g(H -IlL)+v~ 2gH +v. II dl1. je cesto potrebno ostvariti veliku vredllost k onaene b rzme.18) L=--~~- 2 gil 1z izraza (17.

.. ... ...m: 0..p " to Je: ----..0 O... kao za kliznicu kvadratnog poprecnog prcseka strane a. rastojanje izmedu utovarnog i istovarnog deja poprecnog prescka ccvnc kliznice...51 0... utoliko moze biti manji prccnik cevi..0 0.. Inace...50° krupna prekrupa .. .27 Faklor kapacitcta: ()... Ako se usvoji da je kapacitet jcelinicne vrednosti Qj za koefidjent trenja izmcdu cestica malerijala i povrsine ccvi kliznicc ~l=OA7. 3...... ....fA.. potreban je prosecan ugao nagiba cevi od 33°. m 2• Posto je obim cevi kvaelratnog poprecnog prescka...brzina transporta materijala kroz cev... Tako vazi jednakost.... .. za zrnaste zitarice iznosi: 0..60° sitna prekrupa (griz) . oel koeficijenta trenia izmcQu transportovanog matcrijala i povrsine ccvi.. . odnosno a: 1..4 90 2.. za otpatke i prasinu. 0..pctgf3) .80 0..~ oelnosno.19) i (17... b) Kapacitet kliznica u znatl10j meri zavisi od ugla nagiba cevi....obim cevi kruznog poprecnog preseka.79 0.. 1z navedenih izraza mogu se izvuCi sledeCi zakljucci: a) Sto je veea visina H....:=: = ... v . Za jednaku povrsinu poprecnog preseka: precnik ccvi kliznice kruznog poprccnog preseka iznosi: gde su: Q ..... tako npr.... . 3 p _ zapreminska gustina transportovanog materijala.. . .54" A ~.=...76 4.13... Da bi se dobili konacni izrazi za oelredivanje precnika ccvne kliznicc kruznog poprecnog preseka.. . tada se iz izraza (17..0 0.32 0.2 0....... 1V~0.. m.. . kruzni prcsek je povoljniji oel kvadratnog.. sto se moze zakljuciti sledeCim razmatranjem...... ti.09 1. strana cevi kvadratnog poprccnog preseka iznosi a..0 37 39 1. 50° zrnaste poljoprivredne kulture .0 1. Sa aspekta racionalne potrosnje ugradenog matcrijala za izradu cevne kliznice.S5 3.m: 1.5..4 ..45 50 0. dok je za postizanie iste propusne kolicine transportoval1og materijala ccvnom kliznicom kvadratnog poprecl1og preseka potreban ugao nagiba cevi od 34°. myp V'7ClYPV ~2gH(1... 0: 30 nd = nJ¥ = 3....-' m'..uctgfJ) 1 a=-JA=~ Q = lfpv Q lfP~2gH(I .34 45 1. m.25...70 0..58 0. 70° ...62 0.. .5 1..13 )l 1. za ugao trenja izmedu cestiea materijala koii se transportuje (p ~25°.85 0..... ..17 41 43 1...91 1.. .. a ako bi se ista kliznica kvadratnog poprecnog preseka zarotirala za 45°. Ako se za ugao nagiba od 36° cevne kliznice usvoji da je kapacilel jedinicne vredl1osrti........ 0. .. ako se prvi element cevne kliznice razliCilog ngla nagiba umesto cilil1dricnog oblika konslruiSe kao zarubljeni konus...... .51 20 0.36° d~ (4A=2 fA =2l V--.... potrebno je zameniti u prcthoelnim jednaCinama vrednost povrsina poprecnog preseka i brzine..5 1.....45° .45....2 . 80° proso (mekinje).. za jednaku povrsil1u poprecnog prcseka. .09 0.47 0. za iednaku povrsll1u poprecnog preseka potrebl1o je za izradu cevne kliznice kvadratnog poprecnog prcseka 13% vise materijala.36 U prakticnim proractlnima usvaja se sledcca vreelnost najmanjeg ugJa nagiba eevi prema horizontalnoj osi za razlicite matcrijalc (17....56 l5 0. A . to sc izmedu H i eI mogu uspostaviti slcdece rcladje: H.00 0...kapacitet cevne kliznice... tada ie za elrugc vrcdnosli ugla nagiba faktor kapaciteta sledec'ih vrednosti: Ugao nagiba cevi....... Tako npr.516 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 517 Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da se za isti transportovani materijal dopusta najmanja vrednost ugla nagiba premn horizontali na cevnim kliznicama kruznog poprecnog preseka.... \ji koeficijent ispune poprecnog preseka cevne kliznice. kg/m ... Tako se mogu elobiti sledeCi izrazi za odredivanje eI....povrsina cevi kruznog poprecnog prescka.... 33 36 1.. c) Kapacitet cevnih kliznica u znatnoj mcri zavisi od vrstc materijala od koga su ccvi napravljene....JA 1 ..47 25 0..20) dobijaju sledece z3visnosti kapaciteta Q U odnosu na jedinicni kapacitet Q j i koeficijent trcnia klizanja ~l : 4a =4-JA .33 ct.. mrs.67 10 0.. kgls. .... gde su: nd . tj. 4...0 0... tada se precnici ostalih cilindricnih elcmenata mogu smanjiti.fA . 50° ...4SO .19 d= (4A 1/--.-· V-... nego za izradu kruzne eevne kliznice..19) brasno i praskasti materijali ...51 0.. u zavisnosti od kapaciteta.....40 1. pri transportu proizvoda u mlinarskoj industriji cevnom kliznicom kruznog poprecnog preseka....70 5..25 1z prikazanih podataka moze se zakljuciti da precnik ccvne kliznice vertikalno postavljcne moze biti znatno manje vreelnosti od koso postavljenih kliznica.. ako se usvoji da se utovarni otvor ccvne kliznice nalazi na visini H=lm od povrsine podlogc i da jc pecnika d=lm.93 0.0 2. Q =2 -1L.70 0. tada je potrcbno da se postavi pod uglom od 30° prema horizon tali..

13 [9J je oblika : m dv dt =mg(sin~-~cos~) (17.t.28.24) d<p 2 y c .3. r . Providnost staklenih cevnih kliznica omogucava jednostavl1o.poluprecnik cikloide. odnosno cilindricne povrsine i parabole.518 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 519 1z izraza (17. p ./ ~ 1° / I I \ ~ x a) K xr x y b) S1. U silosima se primenjuju kliznice za odvod zrnastih kultura kruznog iii pravougaonog poprecnog preseka. Ostale velicine su kao i kod opste krivolinijske putanje prikazane na S1.ds . na onim mestima na kojima se u eksploataciji cevnih kliznica occkuje veee habanje preporucuje se veca primena cevnih kliznica pravougaonog poprecnog preseka zbog moguenosti zamcnc pohabanog dela cevi. Dno pravougaone cevne klizniee posto se pohaba moze se zameniti.17.ih gravitacionih kliznica.13.l'lf/<p.2 ' 2 -<p) J-lSIn 2 v (17. utvrdivanjc mesta zacepljivanja transportovanog materijala.3 Proracun krivolinijskih gravitacionih klizniea U jednaCinama (17.23) i (17. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne kliznice potrebno je izvrsiti uzemljenje cevne kliznice bakarnim provodnikom iIi se preko povrsine .t povecava kapacitet transportovanog materijala cevnom kliznicom. te je zbog toga remont pravougaonih cevnih kliznica jednostavniji od kruznih. Di[erencijalna jednacina krelanja tereta duz kose kruzne kliznice.23) -+-v= dv . narocito u dOlljem dclu kliznice.28 Pronn<unskc sheme kdvoilnjjskjJ) kJizlljca a) kruzn8 kljznica.22) Krivolinijska klizna povrsina najcesce je oblika cikloide. pn koe[lclJentu 'trenja j. ~ifere~c!jalna jednacina kretanja tereta mase m duz krivolinijske putanje radiJusa r.17.kruzni luk i prirastaj kruznog luka. a. velikom brzinom kroz staklenc cevi stvara se staticki clektricitet...centralni ugao trenutnog polozaja transportovanog tereta. zbog elektricne neprovodljivosti rnaterijala stakla moze nastupiti akumulacija elektriciteta koji moze da bude uzrok havarija staklenih cevnih kliznica. Cevi kliznica pravougaonog poprecnog preseka manje se habaju od cevi kruznog poprccnog preseka.28..17. Da bi se ostvarila mala vrednost koeficijenta lrenja. koji su dobri provodnici elektriciteta. secera u prahu i s1. (17.centralni ugao kruznog luka duzine s. je oblika dv v .' yt . 80 . U cevnim kliznicama kruznog poprccnog preseka veoma brzo nastupa habanje ullutraslljeg zida cevi. kao i nesrecnih slucajeva i povreda osoblja koje radi na opsluzivanju cevne klizniec. te se zbog toga takve cevi habaju znatno sporije.. 17. d<p ugao polozaja i prirastaja ugla polozaja transportovanog tereta. Za odvodel1je statickog elektrieiteta koji moze da bude uzrocnik havarije staklenih cevllih kliznica. Navcdena preimucstva daju dobru preporuku staklenim eevima za primenu u pneumatskom transportu brasna. unutrasnja povrsina cevnih kliznica mora da bude glatka. b) kosa dkJoiun8 kliznica.= g (Sin 13 ds R a za kliznicu oblika cikloide.poluprecnik kruga.24) su : s. brasna. Savremcnc konstrukcijc cevnih kliznica cesto se izraduju od stakla zbog niza preimucstava. R. <p. SL17. 8 .l7. S1. peos 13) .17. Prema tome.tFc' odnosno: (17. Prilikom transporta zrnastih kultura. I pored toga ove staklcne eevne kliznice treba uzemljiti bakarnim provodnikom na kraju konstrukeije. S1.13 lJastaje dopunska sila trenja na klizlloj vodici koj~ iZlJosi j. bez demontazllih radova. zbog neravnomernog pritiska transportovanih malerijala na zidove cevi. kruznice.staklene cevne kliznice nanosi sloj asfaltnog laka iIi nitroemajl gled.21) . v-+ JL. zbog koje teret na krivolinijskoj putanji ostvaruje manju brzinu.. b ~ 2 _. S1.. staklcni zidovi su glatke povrsine koje obezbeduju klizanje lransportovanog materijala pri malom koeficijentu trellja ~l.20) moze se zakljuciti da se opadanjem vrednosti koeficijenta j. te se na taj naCin ostvarujc i veCi kapacitet takvih kliznica. Pri kretanju duz zatvoreq.19) i (17. Zbog toga se brasno u mlinovima transportuje cevnim kliznicama od pocinkovanog lima. gr( . dok se kod cevi pravougaonog poprecnog preseka opterecenje na zidove cevi transportovanim matcrijalom prenosi ravnomerno po citavoj povrsini.

.om jednaCinom kretanja [54). Parametarske ]cdl1acme ~ikloide.520 Transportni ureda. Tautohronost znaGi sledeee: ako se vise rnatematickih tacaka. e.29 Kretanjc lcrela po kru7noj kli.27) dohija se : (17.23) i (17.l730 L D(jagrami promcnc bainc v dul krulnc k1i. s=O..-:n . Vkc dobijaju se izlazne brzine na kraju kliznice. u jednacini (17. L (m J ). Kretanje po cikloidi takode se predstavlja difere~cijah::. 510 je od posebnog naucno-strucnog znacaja. ~~rT""T~1.24) na kraju kliznice 8=8 0 i ~=O..:nicc 51. Sa dijagrama se moze uociti da osim za prakticno nepostojeCi slucaj [1=0.30.26) 6. visJne i radijusa L (kretanje po kruznici). '9°: Zavisnost v od L prikazana je u obliku dijagrama na S1. uzimajuCi za geneialisanu koordinatu ugao (jJ (smatra se da je za t=O. kao i 11a primeru kruznice.25) odnosno za eikloidnu kliznicu. Brahist~hronost znaci da kriva Iinija ima osobinu da je vreme prclaza od jednog do drugog polozaja najrnanje. !1'=0. sve matematicke tacke ee za isto vremc StlCl u terne clklOlde. .24) za pocetne uslove v=v p • odnosno v=v p ... prema [54) moze se sprovesti projektovanjem sila koje deluju na teret.------.t!:""~~":2:-. te se dobija: U slucaju kretanja tereta po eikloiditreba napomenuti da cikloida zadovoljava uslove tautohronosti i brahistohronosti. '~LijJ2 =-mgsin<jl+FN . pocetna ugaona brzina ~o = 0 ). za kruznu kliznicu [9]: u tacki K ito: V= L~..+. 5f. u jednacini (17.--.17.28) ~=eo (za 8=0).00 : I 1-'=0 > 2.QIa -..b"":-""'"~. "'''.17.."" ---------r---------r------I . <p=0.'tlFN .55 . pusti da se kreeu bez poc~:~e brzine ka ~em~nu cikloide. te se tako dobija neregularno kretanje ali s~ povceanjem kocficijenta trenja fl moze obezbediti krajnja brzina koja ne prelazl preporucenu vrednost. koje se nalaze u razlicitim polozajima na cikloidi.29) pri tome je: odnosno (P=7i:.. na pravce normale i tangente (SI. (17.ii Gravitacioni transporteri 521 Resavanjem jednaCina (17.-------. .17.:nici Analiza promenc brzine kretanja tereta v duz zakrivljene povrsine kliznice duzine. (17.30) (17. Zamenorn vrcdnosti za FN iz (17. ...23). (17. takole u ta-ki K.----------j (17. brzina v po dostizanju najveee vrednosti pocinje da opada.28) u (17.29).27) . Juzina luka i poluprecnik krivinc dati su izrazima: mLip = mg cosqJ .

. ____ 1 . za razliCite vrednosti poluprecnika krivine R. ---------r"-------2 (17.00 51. ..--. ------_.:R-2.:.. b .34 pnkazana Je zaVlsnost brzine klizanja tereta od koeficijenta trenja ~t..32._j---------.31 Dljagram xavjsIlostipromcnc brxi])c v du:! raspon8 L"'ffR cikioidc kao obfika zakriv/jcne povr. : I . ! •..r.. .t=0.mjiI kOlJslrukCIj8 gravjlacioIlj/J kiizJ1ica i 10: 1 . ':. a isprckjdaIlc za J1=O.po ciki()idi.. s{rJ1Joj povr.:+.<j:> s 2 (17. ! Vr. za jedinstvenu vrednost koeficijenta trenja tcreta 0 podlogu kliznice (f.krllzna kljzlJiea.35. J t.po pravoJ. I I I . ---------r---------r-. I I I ..32.~~.'==mg Gravitacioni transporteri 523 ·-R-l.35).---r---------! f Zamenom izraza za FN iz (17.34) 51. I ..33) N 1 : I I I .tereta duz raznovrsnih konstrukcija gravitacionih kliznica.32.. .I'll za J1=0.ustanja ..32).CIKloidIla klj.32 v == == 2R sin.. . .5j+-R-2j .cilindricIloj povr'{iJ]j~' 3 . primccuje se postojanje nercgularnosti kretanja.:.32) .. S1. ------r---------r. <P m-=-mgSln-+ F'N' ·2 S ~ ... i smatrjuCi da je pocetna brzina So 0.. kao i prevodenjem lucne koordinate u ugaonu... odnosno cikloide... . 2 .17.~. --------l 1 . " I I I • 1 .ciklOlde...1II : 1. .-<'. prikazane su zavisnosli brzinc kretanja tereta [53J od vremena.. .kruzIJlce Na dijagramu. .. Kao 1kod kruznice. dobija se: mi..17.34 GrBficki pnkllz ZllViSfloslj brzinc klizBnja {ercla od kodiqjcnla {ren/a J1: 1 . b. I . {erela dll:! raZfl()vr.522 Transportni uredaji Projektovanjem sila na tangentni i nonnalni pravac kretanja [54].. --. .po .17. .wosl balllC krelaJUll Icrcta ()d vrcmena.& : 2 •• c.·2 . S1. I I I ..' . .. konacno se dobija: .' 4 . razij61<. VrCdIl()slipoiuprCCJJlKa krivinc R: a . za fl=O. ----1"'------"1I .. a. . za (=0.17.2."".i. .--------. .prv()ljnij:~ka kli. . . .. I 1.~~. povrsina po kojima se krece teret.. ~----M--l _L _____ ..po kruin(!i . . 51.• .33. Rk cfj 4.mjca: 2 .. . .\'in/ Punc IjJ1Jjc . .111 ---------j---------j---------- (17. . . a na S1.. J b) (17. parabolicnojpovdjJ1J.mic8/9j Na S1.5jc-R-3j 12.iI. Na SU 7. kruga.31 prikazana je zavisnost promene brzine V duz raspona L=nR. . a j b.17.33 Graik'ki prikazi prorncflc brzine kre/an.35) Zavi.33) u (17.f __ . C. I I I ! fl. ... . .. .8 ---------r-. za.. I . I -----1 ..O. ---.33 dat je graficki prikaz promene brzine sp. .{jnc xa grii vilado]]i transport rnalcrijii/a S1.. .17..17.17.. S1. 3 . .17. .

pri klizanju tcreta 0 hclikoidnu povrsinu.36) Ugao nagiba ~ zavojlle povrsine odreduje se iz poznatog izraza: (17. a) 2 Do= 2RO=2 (r+s+bo ) + (1)2 2' ' (17. S1.17. pri krctanju tereta po nosecoj povrsini. Zavojne konstrukcijc kliznica obezbectuju konstantnu hrzinn klizanja. odnosno rastojanja zavojnc linije od vertikalne ose.. cija se vrednost menja u granicama od r o. dok najmanju vrednost ~ ima granicna zavojnica spoljasnje iviee."2 pri klizanju lcrela 0 bocnu ivicu. zavojna kliznica je geometrijski oblik gravitacionog kretanja materijala dobijell kretanjem prave iii hive po zavojnoj liniji. ukoliko se leret nalazi blize poduznoj osi helikoidne povrsine.37). 5117.15.odgovarajuca duzin3 i sirina tereta. Ova sila dclllje U praveu izvodnice. do poduzne osc zavojne povrsine. 1=10 cos~. b i c. Druga karakleristika hclikoidne povrsinc kliznice kao uredaja za gravitacioni transport materijala je pojava eenlrifugalnc silc koja deluje na teret lIsled njegovog kruznog kretanja oko uzduzne ose kliznice. zbog pojave hocne silc trcnja. Kada teret dode u konlakt sa spoljnom bocnom ivicom nastupa umanjenjc brzine. Ugao ~ je najveCi kada je graniCna zavojnica na unutrasnjoj vertikalnoj iviei. koja ce biti utoliko veca. od sluba. Koeficijent trenja 0 bocnu ivicn il1 moze biti za 2 . usled smanjcnja centrifugalne sile. sa najveCim radijusom R Sl.. moze se zakljuciti cla je ugao' nagiba zavojnice kliznice nejednak: najmanji ugao nagiba zavojnice je uvek p':Jred spoljnje ivice zavojne kliznice. 1 .shemEi dcJovanja .17. .projekcija duzine lereta na horizontalnu ravan. U protivnom.. b iznosi: (17. S1. s . 3 p'uta vecc vrednosti od trenja klizanja tereta 0 helikoidnu povrsinu.3. . NajveCi precnik zavojne kliznice (Do=2R()) mora imati vrednost koja obezveduje slohodan prolaz tereta dui radne povrsine kliznice. Brzina kretanja tcreta zavisi od radijusa putanje r po kojoj se teret hece. te se Ie ret pod dejstvom centrifugalne sile premesta u zonu koja jc udaljcnija od poduzne osc. s=40 .8V(ync /infic.38) gde SU: lo i bo .17. Ro .36 i 17.15.l7.15. teret ce imati razlicita uhrzanja.4 Proracun glatldh zavojnih. tg0 zavisi od odgovarajuceg rastojanja R. Katete trougla cine obim cilindra 2rrRil i korak zavojne linije visine H. Posto se radijus zavojnice zavojne kliznice nalazi u granicarna r do Ro (SI. do R.radijus stuba.2. pomerace se u pravcu poduznc ose kliznice i brzina ce mu se povccavati.:aviy'm) kli.17.korak zavojne povrsine.rastojanje od stub a do tereta.35). Svojstvo samoregulisanja brzine tereta pri njegovom kretanju po helikoidnoj povrSini kliznice U odredenom stepenu kompenzuje promenu vreduosti koeficijenta trenja. Zavojna linija za najveCi radijus Ro zavojllc kliznice moze se predstaviti kao hipotenuza pravouglog trougla. odnosno klizanja terela. zavisi od polozaja. dok je najveCi pored stuba. Ugao nagiba ~ bilo koje zavojne klizne povrsine treba da bude veCi od ugla trenja tereta po povrsini spu5tanja. Sl.1S. Korak zavojnice zavojne kliznice H je konstantnc vrednosti bilo na kome rastojanjn R. pravolinijskih i krivolinijskih gravitacionih kliznica Kao sto je napomenuto u 17. 80 mm. sto opet prouzroknjc smanjenje brzine. a prema S1. a.37) gde su: H . Naime.17.lS. S1.I'ila na tcret koji sc krecc po 78 vojnoj kli7nici . radijusa r..17..524 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 525 17. SI 17. r .35.:nicc.35. Navedenc osobenosti zavoinih povrsina kJiznica obczbeduju u izvesnoj meri samoregulisanje brzine kretania. b. koeficijent trenja je ~tl' dok je koeficijent .: b . odnosno ~>p Ugao nagiba ~ je promenljiva velicina. Takode u slucaju kada se teret bude nasao na najudaljenijem radijusu. Uvccavilnjcm brzine kretanja tereta povecava se i njegova centrifugalana sila.35 Proracunskc sheme gla/ke 78vojne kli7nicc: a .cvo!vcn{a 7.6.rastojanje od posmatrane zavojne linije po kojoj se teret krece iii trenulnG nalazi. a. to saglasno izrazu (17. Usled promene radijusa zavojne putanjc. ugla nagiba zavojne linije ~ i koeficijenta trenja [11 tereta 0 kliznu povrsinu zavojne kliznicc. U smeru prcma periferiji kliznice.

do centra tezista tereta.L. pira se u zavisnosti od dimenzije F.17. koji za date dimenzije tereta obezbedujc minimalni zazor. (17. b. tada je za kretanje tereta maksimalne dimcnzije am". ivicu kliznice.37 Shcl11alski prikaz ZHVOjllC klizJ1ice Uslov kretanja tereta klizanjem po zavojnoj kliznoj povr{ini. SL17.) 2 b 2 .35. cije se vrednosti daju u obliku tabelarnog prikaza (tablica 17.sila trenja tereta 0 0 povrSinu kliznice.36.36 i 17.=flGcOSjJ ..sila lrenja tereta g R sile. rnada se desava da je f.koeficijent trenja tereta 0 kliznieu. duz kliznice.L G ~ . 3)~11· Koristrukcija iviee ograde zavojne klizniee. Da bi se teret ravnO!1lemo spustao niz kliznicu. (17. moguce je kretanje tereta pod dejslvom sile leze onog del a cestica koje se nalaze na povrsini Cija je linija zavojnice strmija.S1.41) odakle se dobija da je: H ?: f.17.+a nuLt ) + ( -2.39) Ako je ugao llagiba zavojne linije jcdnak uglu lrenja. Ako se usvoji precnik unutrasnje ivicne ograde nosece klizne povrsine r o. Da bi se teret slobodno premestao po zavojnoj kliznici treba odrediti geometrijske karakteristike konstrukcije kliznc povrsine..". polreban zazor c" S1.rastojanje od ose kliznice. b .37) je: H 2rcRo tg13 = ?: tgp .garantovani zazor izmedu tereta i ivice. L'.. Ako je ugao nagiba spoljnje zavojne linije manji od ugla trenja.l kqllslwkdiskih pHnll11clara ZilvOjl1C kliZl1icc j dlJl1CJ1Zijc Icreta ko. pod dejstvorn centrifugalne tereta. 80 mm. prema (17. ~l .16.526 Transportni uredaji Gravitacioni transporteri 527 Razume se da je pri gravitacionom kretanju tereta po nagnutoj povrsini ugao nagiba ravni ~ prema horizon tali obavezno jednak iIi neslo veCi od ugla trenja tereta po ravall klizne povrsine.40) gde su: G1=GsinjJ .J.36) i (17.lz.1) .. 2rcRmax (17.? : tgp =f.ma radijus R: F2 = f.36 OdJ10. R .komponenla sile teze G Cijim delovanjem se teret prerneSta nanize.40) treba da i.lporlujc Poprecni profil zavojne kliznice izraduje se olucastog oblika sa rebrastim poprecnim ispustima koji povecavaju koeficijent trenja ~ll' S1. ..17.L21tRmax .37. za /-l1=/-l2=/-l je: H tg13 = .le IrilJl. a nalazi se obicno u granicama L'. prema izrazu (17.lz>~l" odnosno ~l:I=(2 . Ivlinimalni spoljasnji radijus (radijus spoljasnje iviCne ogrde) R tn1n . i b". tada jc ubrzano kretanje tereta niz kliznicu.17.=40 . zbir svih sUa 'koje deluju na teret mora da bude jednak nuli (pogledati S1. na kome se nagomilavaju i sa koga se lako vrsi manipulacija prispelim teretirna . Kod zavojnih kliznica u veCini slucajeva je Pl"'f. odnosno koja je bliza stubu zavojne kliznice. odreduje se iz izraza [29J: 51. b): Rmin gde je: _ - max (rO+c.17.

17. v = (17. Zbog svojstva samoregulacije brzine kretanja tereta niz zavonu kliznicu koje je prethodno objasnjeno.[51]. Konstantna brzina tereta niz gravitacionu zavojnll kliznicu ne uspostavlja se trenlltno. vee na duzini odredenog segmenta puta klizanja s. .[54] pri tome su: F2mR v 2 FIl2 = F2 Fc - sija trenja 0 zid bocne ivice zavojne kliznice usled 1 mv 2 dejstva centrifugalne sile Fc. S1. sa uglom nagiba ~.. . centrifugalne sile i trenja 0 dno i zid bocne ivice kliznice moze se sprovesti iz uslova da je zbir projekcija svih sila u pravcu ose kretanja tereta jednak nuli. u granicama: pri transportu punih vreea i dzakova. 1 mv 2 .. Prema eksperimentalnim podacima ugao nagiba zavojne linije ~ treba usvojiti. gde je Fe =2R+2R' S1. pod dejstvom normalne komponente sile tde.34 ~-0. Transportni uredaji Gravitacioni transported 529 ~J - koeficijent trenja klizanja tereta 0 radnu zavojnu kEznu povrsinu. ~=-O. sanduka sa bocama.20°. ~=15 ..45 f· t. prilikom projektovanja zavojnih kliznica neophodno potrebno izracunati potrebnu duzinu kliznice na cijem se kraju ostvaruje konstantna brzina kretanja. 13=19 ..[40].[9]. 23°.24°: sanduka.. u zavisnosti od vrste transportovanog tereta. te je [9]: (17.15. tada se na njoj i ne moze ostvariti ravnomemo kretanje materijala.49 ~-0.0. te je zbog toga.15.cos~ ( J= const. c.45) LITERATURA: [2].46 Tako je brzina kretanja tereta duz zavojne kliznice v = Sin~ gR -F-.1 .cosB = const .t-0.17.61 ~ _ koeficijent trenja kJizanja tereta 0 povrsinu zida bocne povrsine kliznice. .[16]. ako je duzina zavojne kliznicc kratka. 1z izraza (17. c!olazi se do zakljucka da brzina kretanja tereta po zavojnoj kliznici varira U odredenim granicama. To maci.42) Uz odredenu aproksimaciju moze se smatrati da je: sin ~ gRo ( ..27 ~t-0.528 Koeficijenti trenja ~ dzakova od 'ute i lana ispunjenih bra8nom Kretanje klizanjem dzaka preko dzaka Kretanje preko uglacane borove daske Krelanje preko politirane daske Kretanje preko 8per ploce Kretanje preko pocinkovanog celika Kretanje preko pocinkovanog lima Kretanje preko kIiznice oblozene transportnom tIakom Kretanje preko betonirane kliznice Kretanje preko asfaltirane kliznice Shodno tome je. J (17. precizno odredivanje brzine ravnomernog kretanja tereta mase m niz zavojnu putanju radijusa R. . Tablica 17. ~=20 .[45].52 ~-O.31 ~-0.[501.43) Razume se.44) odakle je: v= gR(sin~-Fl cos~) F2 cos ~ 2 = const .2000mm. Za izradu zavojnih klizniea od drveta je H=1200 .30 ~t-0. (17.41) moze se oc!rcditi H..

IIDEO TRANSPORTNI UREDAJI MEHANIZACIJA INDUSTRIJSKOG I RUDNICKOG ZELEZNICKOG TRANSPORTA .

povecanjem osovinskog opterecenja: odnosno pritbka tocka na sinn. kao sto su skretnicc. e) manevarska j pomocna sredstva. U veCim industrijskim prednzeCima polaganje zeleznickog koloseka za obavljanje unutrasnjeg transporta materijala predstavlja veliku invcsticiju. d) vitIa i utovarna sredstva.'trqjfl.1. Donji stroj zcleznicke pIuge u osnovi prcdstavlja zemljani (rup pruge sa svim vestackim objcktima. 6-. kod useka i nasipa terena sa nagjbo~. kompozicija vagona. procesnoj tehnici.1. 2-nfl. dodavacima i transporterima. Gornji stroj zeleznicke pruge cine promenljivi parametri. normalni sirine 1435 mm.finc. Inace. tako i za vezu izrnedu fabrike i nalazista rude. U graaevinskom smislu zeleznicku prngu cine osnovni eleme~ti: donji stroj pruge.1 Zc/cxnicki ko!osck: i-poslcljica donjcg . estalcade. gprnji stroj pruge. prenosnice. drenazni rovovi i potkopi). tako i uzanog leoloseka moraju obezbediti mehanizovani transport materijala sve veceg kapaciteta ito: elektrifikacijom pruga. c) lokomotive. skretnicka i !11ostovska graaa 1 sl.. INDUSTRIJSKE ZELEZNICE ZA UNUTRASNJI FABRICKI TRANSPORT MATERIJALA p!oc'a. Za obavljanje zelezniCkog transport a m8terijala koriste sc koloscci razlici(ih sirina. Primenjuje se za prevoz sirovina kako unutar fabrickih proizvodnih pogona. razna osiguranja trupa pruge itd. mctalurgiji itd. pragova. a to zna6 da se istovarivanje iz svakog vagona obavlja automatizovano u specijalane transeje za prijem materijala u prijemne bunkere. a to su: mostovi. Najvisi nivo mchanizacijc istovara materijala iz kompozicl]e vagona ostvar~je se prime nom prijemnih. a sastoje se iz oS:JOvnih elemenat:a. oblozni i potpor~i zidovi . U sirem sn1lSlu gorn]l stroJ obulw~ta l. propllsti sistemi za prihvatallje i odvoaenje povrsinskih i podzemnih voda(jarkovi t1 u~ecima i Duzin3 istovarne prijemnc transeje pored pruge zavisi od broja transportnih jedinica --vagona i vrernena koje je potrcbno za njihov istovar. kolske vage. koloSCClll tnangh 1 pe\ouglovi. b) prikljncna oprema. tako i prilikom njenog postavljanja i oddavanja u eksploalaciji. predstavljaju nadgradnju 11a donjem strojn. nadvoznjaci i podvoznjaci. ukrstaji. akvadukti. kako prilikom nabavljanja potrebne opreme. Industrijske zeleznice na prugam3 kaleo normalnog. rudarstvu. Investicionu opremu industrijskih zeleznica saclIlJ3vaju : a) sinski kolosecni pribor. kolosecnog pribora i zastora. rude i sirovil1e koji se tral1sportuju zeleznicom moraju se automatizovano istovarati iz kompozicije zelcznickih vagon8. Povrsine za prijern istovarenog materijala pored koloseka rnogu se formirati sa obe strane industrijskog koloseka nasipanjem istovarenog materijala iii se na mestima koja su predviaena za istovar matcrijala iz vagona kopaju kanali-transerije odgovarajuceg poprccnog prcscka koji ohezbeduju zahtevani kapacitet. SL 1.532 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala 533 zastitni jarkovi po potrebi sa gomje strane terena. snega 1 lav1l1a.I'iJiski ckscri 'T" iii "T" ohlikll 1. istovarnih bunkcra opremljenih bunkerskim zatvaracima. 5-pod/07J7H 1. galer:ije. primenom savremcnije mehanizacije na Zeleznici. objckti za obezbeaenje pruge od bUJlca.Jg· 3-pTag.<·. 4-.<.1 Opste napomene Zeleinicki transport je od velikog znacaJa u procesu prerade sirovina u graacvinarstvu. sirina koloseka mcri se upravno na osu kolosekvd i predstavlja razmak unlltrasnjih strana glava dve sine. ito: sina. mereno na 14 mm ispod GIS·a (gornje ivice sina). drenaze. kao i uzani koloseci koji su manjih sirina. 51. okretnicc.vijadukti. Unutrasnji transport industrijskim zelezl1icama predstav~ja integralni deo ukupnog transportndg sistema preduzeca koje je i u obavezi da odrzava i vrsi remont svih tran?portnih sreds(ava. odnosno vagoneta. . . skladista materijala. IUneli. Kaopo pravilu. dru~~ postrojenja. poveeanjem brzina transporta.

. I ~ss~--- ~~xl_ Trasa pruge mora imati. ' v S. ako je moguce...uzani kolosek .=1000rnm 9% 6% ukupno 100% S. a koja se nepovoljno odrazavajll na eksploatacioni vek kako tocova.2 .3. Dill1enzije tueanika od tvrdih stena su 20 .1. kao sto su vijuganjc. Profil koloseka mora biti ravnomeran.. c .sirina oboda tocka. 20 mm. kao i mogucnosti iskakanja lokomotive i kompozicijc vag on eta .=1435 mm S. SI. nasutog slop.avni element gornjeg stroja zeleznicke pruge koji neposredno prima sva stallcka I dlIlanllcka opterecenja koja se u koloseku mogu javiti. a to znaci da sve neravnine treba ublaziti proseeanjel11 useka. odnos11o na industrijskim ze!eznieama dopupslena vrednost x na nOl'malnim kolosecima sirine S.. zaseka. zastupljenost odgovarajuCih sirina koloseka na zeleznicama u svetu je prcma tabliei 1. projekcija trase u horizontalnoj ravni naZIva se planom zelcznicke pruge. mm (11) gde su: S.definisana je izmeau ~ll1utrasnjih iviea glava sina na pruzi. dok je projekcija trase u vertikalnoj ravni proW pruge.=1435 ll1m nalazi se u granieama -2 . odnosno drugll sinu. Preko pruznih sina i pragova se pritisak vagona raVl1omerno prenosi na nasipni sloj. i uticu na povecanje sila otp. Z:leznicke sinc se izraauju iz valjanih profila standardnih dimenzija. 4-sjnc.1.. pragovi. obezbedujuCi konstantl1li sirinu koloseka. kao i poprecnim 1 poduznim profIlom terena. x-zazor izmeau oboda tocka i sine preko kooa sc vrsi slobodno kretanje tockova u poprecnom pravcu "tamo _ amo".sirina zeleznickog koloseka. a siiapritiska pokrctnc zeleznicke kompozicije prenosi se na nasipni. S obzirom da zeleznicka pruga II horizonlalnoj projekeiji nije uvek pravolinijska. Gornji slroj indllstrijske zeleznicke pruge saCinjavaju: zastorni sloj( nasuti sloj tucumka).os tali v .sa sine. ZahvaljujuCi nasipu pruga je elesticna. Inace.. Polozaj zelezn1cke pruge odreden je trasom pruge. Ze!eznicka pruga.ora kretanja kompozicijc. ll.. Debljina nasipa kod pruga uzanog koloseka iznosi 0. DOpllstena vrednost x na pravolinijskim deonieama podzemne zeleznice (zazor izmeau tocka i sine) usvaja sc 10 mm. Osov1l1a koloseka pruge postavlja se obelezavanjem 11a terenu iIi se nanOS1 11a kartu i naZ1va se trasom pruge. J-prdg.3 m. te se tako pri obrtanju tockovi premestaju duz sin a i svojim obodom pritiskaju cas jednu. 51. po dve naspramne sine mogu bili postavljcne na nekim poluprecnicima krivina. Sa pove'canjell1 zazora iZll1eau tocka i sine pojacavaju sc parazitna kretanja vozila. zastora.2 IDdustrijski koloseci i sine . dok siriria nasutog sloja mbra\ da bude za 20 . Sirina zelezmckog kojos~ka .1... S1.s':il1Ski ckscn" "T" iii "T" obhka . zelezicki koloSfk. pragova i sina sa kolosecnim pricvrsl1im priborom. 0.2 Ze!ezlljckj ku/usck: 1.uzani kolosek . 5-pOJ/U/rul ploca prcko koje se .siroki kolosek . sto minimalnije radijuse krivina. 6-. VeliCin3 x treba da iskljuci mogllcnost naleganja obodnih venaea tockova zajednicke osovinc na sine. tako i sine.:'1IJt1 prag. '" b- Us ted habanja oboda locka zazor izmeau oboda locka I sme se vremel10m povccava. Pragovi preko kojih se ucvrscyju sine koloseka povezuju obe prugd. .1 Vrsta koloseka Sirina koloseka Proeentualna zastupljenost pojcdih sirina koloseka 62% 6% 9% 8')!o Sin~ je. Najbolji nasip formira se od mcsavine tu\anika.filla jJosfav!. iiljake i peska. 2-nasip.ica d(}f~ic. +5 ll1ll1..zadrzavaju se na odreaenoj visiniskoj koti.. i spojevi sina sa pragovima.2 sastoji se iz podloge (posteljice tla donjeg stroja).1. sledeca: Tabliea 1.534 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 535 S1. a koji se usvajaju prema vazeCim normama za projektovanje ze!eznickih pruga.=1067 mm S. odnosno vucnc lokol11otlve. sine. ublazcne su sile udara tockova pokretne kompozicije 0 sine. a sine i pragovi .= e+x =: b+2c +x. 1. zaokrctanje i ljuljanje.normalni kolosek . odnosno vllcne lokomotivc. slroj/:l. odnosno izradomnasipa.3 Par ~'{jllskjh tockova f13 .siroki kolosek .sloj. Posteljiea tla donjeg stroja i nasuti sloj gornjeg stroja Cine noseCi deo pruge i predSlavljaju vazan deo konslrukcije sinske staze. odnosno postoji zazor izmeau oba tocka i sine.=1676mm S.40 em veca od duzine p~ligova. e-rastojanje izrneau tockova na zajednickoj osovini vagoneta. gl. '~astojanje izmeau n¥spramnih tockova na zajcdnickoj osovini.=1524 mm ( u zemljama bivseg SSSR-a) S. 40 mm i peska 3 .poslUi. oLinosIlo r astojanjcm lzmcclu spoljasnJIh radmh IVIea oboda tockova na zajedniCkoj OSOVIIll vagona.0JJ3IJlfJ 1..

.. Pri pre]a::~ va~ona podrazumeva se da . lako se podbijaju i postavljaju manje zahteve npoglcdu zastora i podloge. u kompoziciji je naJteza 10komotIva. B i C prcm3 Sl. .'> m.3 417. I _ a -4 I ~~ 511. l)IC 60 znaci da su mase oko 45.iala 537 Pragovi Sll obeno od drveta (eetinarske grade). Inace. Tip sine je odreden mas om sine u kilogramima po duznom metru (g. Tabliea 13 h1 1.5 45.5 navode se osnovne karakteristike razlicitih sin a uzanog ko]oseka.4 date Sll U tabliei 1. 2 I..0 km pruge). tablica 1. Za obicne pragove toIerancije su sIedece: I ± 5 em.4. 49.. a napon savijanja mora biti l11anji od dopllstenog. odnosno armirano--betonskc konstrukcije i postavljaju se ispod simL Drveni pragovi sc stite od truljenja tako sto se natapaju u hemijska sredstva.l'inc tip.cka xcicznicio/l pragov3 Durn1HIJ1og ko!o. te se preima izabranDj ]okO[l1otivi i dopustenol11 osovinskom pritisku ]okol11otive odreduje vrsta i tip zeleznicke sine koja ce se poloziti. 60 kg/m.r~mena ~aba: odnosno predstavlja deo kome se tokom vremena smanJuJe masa 1 Vlsma... anliseptike kojima se sprecava zaraza klicama koje napadaju drvo_ Prema dimenzijama pragovi Sll podeljenji II pet grupa (za pruge normalnog ko!oseka)..5 513 67 67 70 72 53.ic samo jedan tocak iZl11edu dva susedlla praga.prikazan]~ po~:e:~l presek sine tip a 49. sine 45 49 UIC54E UIC54 UIC60 cm cm crn 4 em 3 mm 14 14 14 16 16.34 76. Dimenzije skretnickih pragova (grade) oblika A. Deo. 1.e ~~prestano)'ri~a sva statieka i dinamieka opterecenja koja se u koloseku mogu Javlt!. C i Delate Sll tabelarno. 4 W.5.44 49. gde je l-dnzina praga. k{. Pre polaganja zeleznii"kog koloseka treba im3ti prethodne podatkc 0 osovi. sa pncvrsmm pnborom nema problema kao kod hetollskih.(m). Z~. sme lzmedu dva susedna praga pri prelazu kompozicije opterecen je na savijanje. 49.. Glava sme Je dec sine koji prima opterecenje od vozila neposredno te se s:o?a toko~ v.. h ± 1 em.97 68.? 49 '" b Grupa 1 2 I 230-480 380-400 a 26 h A 16 B 16 2U C 2() B 11 11 C 10 12 26 3D 30 l6 26 Tablica 14 Tip g kg/m A T. mm 67 d Pragovi uzanog koloseka sirine 750 mm su duzine 1. 800 mm ( 1500 pragova l1a rastojanju od 1..+ 511.<"'ck.?skom priti~ku.3 u em. h1 C 18 17 17 Grupa 1 2 3 4 ] a 26 25 25 24 22 h 16 15 15 A 26 25 25 24 22 B 16 1) 15 14 14 D 18 17 17 16 16 B 9 8 8 8 7 C 8 5 260 260 250 250 230 14 14 16 16 8 8 8 7 i~ . lJ tablici 1. .86 1552 290 215 240 276 279 46 51 55 60 125 125 125 140 1819 320 341. a dimenzije za obI ike A 13.. a mogll bili j metalni. a u tablici 1. 1.55 69.'>4. b ± 2 em. lJ nasoj zemlji se ~a pruga~~ normalnog koloseka najcesce primenjuju sine tipa 49. bolji su prigtt5ivaCi uelara jer su elasticniji i do 4 puta od betonskih.. UIC 54 E. stirn sto ih sa odstupanjima moze bili najvisc do 20 'Yo od kolieine u prijemu.34 2308 2346 3055 335 68 ISO Osnovni podaci koji dcfinisu sinu odnose sc na ukupnu visinu sine. Ako se kOl11pozicija vagona vuce lokomotivom. .ce mase odgovaraju za saobracaj inteziteta.84 62..:::==------+.2 prema SL 1. Sme v~.'>. kao i na masu po duznom melru. sine tip a 4.4 Tablica 12 b Sina kao glavni element gorjeg stroja zeleznieke prng. em 3 Wy h mm 142 149 161 159 172 bl mm b. Vral sine je zaobljen prema glavl sme 1 prema nozici. ~ tIme 1 otporni moment glave i eele sine. drveni pragovi 511 sk~Flji od bet?llskih ali se jos uvek najvise koriste jer se lako ugradllj11 i ohraduju.43 60.4 date su mere i osnovm parametn na]cesee upotrebljavanih sinskih profila u nasoj zCl11lji na prugama normalnog koloseka.43 57. odnosno za pruge sa veelm saobracajnim opterecelljem po osovini za vece brzine.536 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materi.81 54.5 Poprecni prcsek fe!cznicke . Raslojanje izmedu pragova lZ110S1 600. .4 OhHci poprecnog prc. Na s1.

Kako je pricvrscenje ekserima i tirfonima kruto i lako dolazi do labavljenja veze. Oni se ne zabijaju n prag kao ekseri vee se uvrcu ili odvrcu specijalnim kljucevima ili masinama za zavijanje i odvijanje tirfona tj. Za.1.l.208 0.624 7. kgiIn 8 15 18 24 Visina sine.8. .302 0. dopunsko pntezanJe. Danas s~. c) dopunski pribor koji sluzi za ojacan'e res..40 65 60 . zbog toga treba vrsiti ceste ko trol .e medusobno povezllju. da srnan'i kOjl sma prellosl na prag. onda je sila bocnog otpora nedovoljna pa dolazi do sirenja rnpa za eksere u gornjem delu pruga i povecanja sirine koloseka. 511.635 0. Ako se koriste podlozne ploce kao na Sl. zbog cega je i otpor podnznim silama nedovoljan.a podloska Topolov umetak 0. U nasoJ '1 . H. 1. 125 - .n. Veza tirfonima sa i bcz podlozne ploce prikazana je na SU. a u veZl sa trm : nJegova skupoca U odnosu na savremene tipove pricvrsnih pnbora.luJu se sme JedlIllcne mase 18 i 24 kg/m..'.7.i.1. nemm Na prugama uzanog koloseka pnevrscenje sin a za drveni prag ostvaruje se sins kim ekserima "[''' iii "T" oblika..'(iV3fljc lfilC ckserfJl1li: a) bex pooloLnc 51. Naziv su dobili po francuskom inzenjeru Tirfonu i danas su vrlo cesto u upotrebi kao sastavni element sinskih pricvrsnih pribora. konstruisani su elesticni ekseri koji se u odredenim okolnostima mogu uspesno primeniti. Sastavi mogu bll! ~~lmalm I kos!.6.1'3 podloiJ]()lll plaCieolll b-bcx podlaine plaGee Naziv elernenta . onda se sila bocnog otpora aktivira kod svih eksera.538 0. vehk~ bIOJ sastavmh elemenata. Da bi se optereeenje prenelo na vecu povrsinu praga.slenog pncv~sno~ pr~bo~a 51. U nas.r~nJa pl:gova ~ dr. kN 30 .538 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala Tirfon sa ravnom nalezucom povrsinom Dvostruka elasticna prstenast.6 VrsLc normaJnih sasLava .. Razni delovi kolosecnog pribora koji sJe IzraduJ. Sluze kao i obicni sinski ekseri za direktno pricvrsCivanjc sine za prag.a. Tirfonima se postize neilto veca i dugotrajnija pritezna sila nego obicnim ekserima.datak kolo~ec!log pribora je raznolik.6. b-llllwnClli&Ji kolose~n~ pribor d. 1. sprave protiv bocngg pome. gr~?e.020 2.. b) . mm 65 91 90 107 Tablica 1.7 Vcze lirfonima: a-sa pOdJOLflOJJ1 plo6com " p/oCiec.Po]eduuh :lemenat~ elaslicnog pricvrscenog pribora izraduju se od opruznog cehka zatezne evrstoce rznad 1280 N/mm2 . 1 . odrzava pn(ez~u silu potrebne velicine. a i b. uvreu se u unapred izbusene rupe u pragu . a sastoji se iz: podlozne ploe.' Ako je n:oto~na. Oni po svom 6 6 b) " polozaJu u kolosekukmogu bIll naspramm i naizmenicni (SI . da medusobno poveze dye sme}:z~rsl ~Jlhovo .304 0.b. 59 90 . zem]" JI se po pravi u O~I~tl n~spramni sastav sina. .090 8 4 2 " 539 4. 1ma. n e1 ~la. odnosno da bi se smanjio specilicni pritisak na prag. pa je dvostruko veca sila otpora.6 masa.360 - fJ edinicna masa sine.se sm.eli ~e prem~ funkciji koju ima u koloseku na tri osnovne v to:. Seslostrana navrtka 4 . koja npI. elektricna vuca kompozicija na prugama uzanog koloseka plJIllen.kg 15."lila: a-naspramni.510 0.156 Prescci jednog tirfona i jednog sinskog eksera prikazani su na S1. a i b. Na elektroflClramm prugama sastavi sina povezani su elekt" .: lZ el~menata pr~kazan:h u tablici 1. Lose strane su velika masa kruto tlpa K.~uhsanJe ~ honzontalnom i vertikalnom smeru. koji su takode ekseri ali kruznog poprecnog preseka sa narezanim navojem.. 1 K~losecni ~peclfl~lll pnt~sa~ pllCvVrS~l . kao sto je prikazano na SLl. u pnmem samo normalni sastavi sina. 1.540 1. Ako se ekseri koriste bez podlozne place za pricvrsCivanje sina.a I.u o~ cel:ka zalezne cvrstoce 400 .. Da pricvrsti sinu za ~rag : ~_to ~uz~. Podnozna ploca predstavlja najtezi i naskuplji de~ prlbora tipa K..6. b) spojni pribor kOJlm .kg broj komada 2 4 4 Tablica 1..etke: kao !ito Sll sprave protiv putovanja sina.6 Prfcvr.5 Dopusteno osovinsko optereeenje sine. Nesto je bolja situacija ako se u kolosek ugraduju tirfoni. kontaktom. . Podlozna ploca Pricvrsna plocica Vijak za pricvrsne ploCice ~ masa.. " Sastavi~~ sin~ nazivaju se mesta uzajmnog povezivanja dye sine. izuzev elaslicnih prstenova (pod~oskJ).za up~trebu na drvenim pragovima..oj zernlji se na prugarna normalnog koloseka koristi kruti klasicni pnbor tJpa K . jer svi zajedno upiru 0 podloznu plocu. Spajanje sina ostvaruje se izmedu pragova. 600Nfmm2. a) koloseclll pnbor kohm se sine vezuju za pragove. po jednom drvenom pragu iznosi 24 k! cellka. ispod sine se cesto postavlja podlozna celicna ploca-podmetac.

540
b)

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

541

priteze rucno iIi masinski. U sini i vezici moraju se bllsiti rllpe kako bi se ostvarila njihova vijcana veza. Precnik rupe u vezici d, treba da bude kao precnik vijka, uvecan za 2 mm zbog dozvoljenih toleraneija pri izradi vijka i same rupe u vezici. ZeleZnicka pruga sastoji se iz pravolinijskih deonica meausobno spojenih blagim krivinama. Poduzni profil zeleznicke pruge sastoji se iz horizontalnih i deonica sa nagibom povezanih spojnim lukovil11a. Velicina poduinog nagiba obe sinske trake meri se langesom ugla nagiba , tj. i=tg i3 i oznacava se decimalnim brojem iii u promilima( %0)' Npr. nagib od 4 hiljadita oznacava se kao i=O.004 iii i= 4

%,.
511.8
Poprccnipresck ciemeJ1ata xa prH5vr§6vBnjc §ina:
iI-l;rf(m; b-ckcscr 'T" oblika

U praveu su obe sine zeleZnicke pruge na istoj visini. Sine su nagnute u odnosu

na osu koloseka u nagibu 1:20, !ito se postize podloinim plocal11a i cime se omogucuje voaenje vozila. U skretnicama, ukrstajima ,okrctnicama i dilatacionim spravama sine su postavljenc bez nagiba. U slucaju da je izmedu dYe skrctnice spojni kolosek duiine 1:0:50 m, onda se i on izvodi sa podloznim plocama bez nagiba.

Uzduini nagib pruge uzanog koloseka usvaja se u granical11a 15 .. .20%0' U
rudnicima sa jamskom eksploataeijom, u reonu podesta, da bi se spreCilo nekontrolisano kretanje vagoneta, usvaja se manja vrednost uzduznog nagiba, u zavisnosti od nosivosti vagoneta u kompoziciji, tj. : Nosivost vagoneta, t.. ..... _ __ ..... ...... _ Uspojni pribor kojim se vezuju dYe sine spadaju vezice i vijci. Sastavi sina su na]svtabllnlja mesta u koloscku, kako u pogledu komfora voznje, tako i u pogledu odrzavanJa. D~ ne bl dolazllo do povecanih ugiba sina i njihovog brzog propadanja, odnosn~. da bl se opterecenje lakse prenelo sa jedne sine na drugu, na mesti~!a sastava sma ugraauju se vezice. _. Na SL 1.9 prika::ana.ie vezica~na sini tipa 49. IzgJed vezice sa polozajem rupa za vl.Jke za pnmenu na smama Upa 4) I 49 pnkazan je na S1. LlO, a busenje krajeva 1ia S1. 1.11. . .
TIP 49

1

2
5

3
4

4

Nagib pruge, %0 ...

..................... 6

3

Zastor j podJoga. Osnovni zadaci zastora SlI sledeCi: da ravnomerno prenose primIjeno opterecenje od pragova na planum. na vcliku povrsinu, cime se dobija mali specificni pritisak na planum, u grallicama nosivosti tIa; da sprece poduino i bocno pomeranje pragova i obezbede poduinu i poprecl1u niveletu koloseka; da omoguce !ako i efikasllo odvodnjavanje; da deluju kao prigusivac primljcnih oseilacija. Zastor mora bili postojan na mrazu_ a takoae mora posedovati osobine visoku udarnu cvrstocu, otpornost na pritisak sto zavisi od zbijenosti i gustine, oblika i veliCine zrna zastornog materijala. Ispod zastora planum mora imati poprecni nagib od sredine koJoseka 3+5%.
Najbolji materijal za zastor je tucanik od eruptivnih stena Sljunak tRkooe moze sluziti kao zastorni materijal ,a pesak se narocito koristi kao materiJal za tampon, a za zastor se moze iskoristiti ako je razmak pragova mali i ako je dobra zbijenost. Debljina zastorne prizme (SI. 1.12) na glavnim pTugama I reda treba da iznosi 29 em ispod donje iviee praga. Presek zastorne prizme dat je na SI1.12, a dimenzije u tablici 1.7.

100 580

165

J 75

!

Sf. 1.10
Izg/ed vc;:icc sa p%ia/e!n rupf.! xc; pnincDu nfl §inama tip!l 45 i 49

o
45.5 165

o

.

.Vc~~e~ i:8 ;fI~i tiPIi 49 '

~1.9

~1.ll Brulcnic krajcvlI §ina

511.12
PoprccJ1i presek zflsiomc prizme

~ude nepr?menlj!va. Kod starijih tipova vijaka glava je okrugfa, a kod novijih je
cetvrtasta I oslan]a se na rebro vezice, cime se sprecava odvijanje vijka. Navrtka ;e

SpO]11l vI]el Ima]U zadatak da fiksiraju vezu na sastavu dYe sine tako da ona

542

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

543

Tablica 1 7 Najmanje dimenzije u em Pruga GJavna I reda sa drvenim pragom Glavna I reda sa betonskim pragom Glavna I reda Spore dna I reda Stanicni, lozionicki radionicki i industrijski koloseci a b k c d

postoji zahtev za obezbedenje istovetnih kota nivoa sina zeleznickog koloseka i nivoa podloge fabrike ili [abrickog kruga. Zeleznicka pruga uzanog koloseka sa ukopanom podlogom postavlja se ~nu~ar industrijskog kompleksa kad se preseca u islom nivou sa automobllskim saobracajnicama, prilaznim putevima koji vode do fabrickih objekata, ako se pored prugc nalaze radnc povrsine, platforme, trotoari itd. U slucaju izgradnje pruge uzanog koloseka sa neukopanorr: podl~gom i naknadnim zahtevima za izgradnjom poprecnih prelaza preko pruge u IStom mvou za saobracaj vozila, onemogucava se odvod povrsinskih voda u fab~ckom krugu i narusava se normalno uredenje industrijskog kompleksa u krugu fabnke.
Veze koloseka. Kolosek zeleznicke prugc postavlja se prema projektu u kome se prikazuju poduzni i poprecni profil pruge, mes.ta postavlja~ja mehaniz~rr:a skretnica, veze i pruzni prikljucci. U krivini se spoljna sma postavlJ3 lznad unutrasnJe zbog smanjenja dejstva centrifugalne silc na stabilnost kompozicije voza.

260 264 250 250 230

330 320 320 290 270

35 40 35 20 20

600 600 540 450 450

45 45 40 33 30

1'10 zemlje-planum treba, kao kod puteva, pripremti za prijcm opterceenja II cksploataciji 7.eleznicke pruge. Zbog toga je potrebno prilikom izgradnje dOlljcg stroja pruge prayilno izgraditi nasip prime nom vibracionih masina i slatickih valjaka za stabilizaciju tla. Tako stabiliz()van tamponski sloj mora imati dobru nosivost tla. Interes izrade tamponskog sloja ogleda se II tome sto prilikom atmos[erskih padavina voda prodire kroz tucanik do peska i iz njega se brzo drenira van koloseka. U protivnom dolazi do raskvasivanja podtla i upadanja una tucanika u donji stroj, a tako i do vrlo brzog stvaranja blatnih korita (51. 1.13, a i b). Tamponski sloj je debljine 20+30 cm, a nikako manje od J 5 em, inace nije svrsishodan. Pritisak koji se od zastora prenosi na donji stroj pruge zavisi od duzine praga i visine zastorne prizme. Sirina pritisnllte povrsine uvecava se postepeno i trapezasto.

Za prcvodenje kompozicije sa jednog koloseka .~a drugi mog~ se k.oristiti specijalni urcdaji koji cine dve grupe ito: 1) ur~.daJI za pre~o~.enJe :a Jed.~og koloseka na drugi svakog vagona posebno; 2) ureda]1 za skretan]c cltave zelezlllcke kompozicije. Obrtna platforllla (51. 1.15) izraduje se kao lako obrtna kfmna ploca i ugraduje se zbog Olllogucavanja ukrstanja zeleznickih koloseka. Obrtna ~loca se navla~i na eentralni rukavac, a na krajevima se oslanja preko kuglIea postavl]elllh u prstenastom zljebu nepokretnc ploce. Veze dva iIi vise koloseka koji mogu biti medusobno pod ma kojim uglom iIi paralelni, moze se uspostaviti okretnicama i trianglima (kolosecnim tro~glovima). Ako sc izmedll dva koloseka ne uspostavlja mogucnost prelaza vozlla sa ]ednog na drugi kolosek, onda se takva veza zove ukrstaj. Okretnica (51. 1.15, 1.16,1.17,1.18 i 1.19) je postrojenje kruznog oblika koje ima pokretnu konstrukeiju za smeStaj zeleznickog vozila. Njome se usposlavlja veza dva iIi vise koloseka koji se susticu p~od m3 kojim llglom i cije se ose preseeaju u jednoj tacki. 1'a tacka se nalazl u sredlstu okretnice i u njoj sc ona okrecc oko svoje vertikalne ose. Vozilo se ovako moze okrenuti i za 180°. Precnik pJot';e zit dvoosovinska teretna kola i iznosi 5+10 m, a za cetvoroosovinska kola i do 20 m. Koriste se dosta i u pristanistima.

b)
Ko!u sine Illl ulu.';ku

Sf 1.13
BIllLlJa kodLa U t8JJlPOIlU poi/loge dOJ~i()g stnya: a) poi/uZJli prcsck; b) jJoprd'ni presck z8stoTa ipodJoge idcz1Jickog koloseka

51.1.14
Poprcc"nipn:sek zcJcxmckog k%sck8: a) sa J1cukopaiiom
podlugoln' b) ,~'8 ukopaIlo111 pOd/ugofn j lJasJj)f]Jil1 ;casfororll

u nivou terena

Podlol? preko koje se nasipa tucanik ili sljaka kao noseCi sloj zastora na prugama llzanog koloscka moze biti neukopana (51. 1.14, a) iIi ukopana (51. 1.14, b). Pozeljno je da se kolosek sa neukopanom podlogom postavlja na kraju llllutraslljeg fabrickog trails porta ili na deonicama udaljenijim od fabrike i ako se u okolini zeleznickc pruge ne odvija automobilski saobracaj veceg inteziteta iii kada ne

51.1.16
Prosta voa okrc/lJicom

Sf 1.17
KOlJSlrukcija okrclnk·c koi/ kojc sc koloscci ukr§laiu poi/ uglomoi/90"

Sf 1.18
Povczivi1njc okrctnicom Iepezlf:do poslavlicIIih ko/OSt:k8 poi/uglom

51.1.19
POVGZivllnjc paralcJm/J koloscka okrclIljcom

544

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

545

Prenosnice sluze za premestanje vozila na paralelni kolosek, SI. 1.20. Njihove konstrukcije ne zahtevaju vcliki prost or, kao i okretnicc ali im je propllsna moe manja. Brzina krctanja pri premeslanju iznosi 1 mis, a sa elektricnim pogom do 2 m/s. Upotrebljavaju sc u radionicama, lozionicama, ponekad na ceonim putnickim stanicama, velikim teretnim stanicama i u pristanistima. Izraduju se kao spustene prenosnice sa ozidanom jamom, dubine do 0,5 m iIi kao povrsinske prenosnice, bez jame, kod kojih postoji rampa koja je zglobom vezana za prenosnicu. Nedost.atak spustenih prenosnica, Sl. 1.20 je sto jama pre kid a koloseke, te bi u slucaju kvara prenosnice nastupio potpllni pre kid saobracaja, pa se zbog toga koloseei povezuju skretnieama !ito je na slici i prikazano. Kod povrsinskih prenosnica je zglob slabo mesto, sine SlI izdignllte iznad sina paralelnih voznih koloseka za 45 .. SO mm, pa .ie zato potrebna rampa. Ovc prenosnicc su manje nosivosti od spustenih prenosnica (do 30 t) jer su slabi poduzni nosaei, a primenjuju se u pristanistima, lakoteretnim stanicama, radionicama, industrijskim preduzeCima za proizvodnju gradevinskog materijala (ciglane, Sl. 1.21), za povezivanjc vise paralelnih industrijskih ko]oseka, odnosno za skretanje pokretnih noseCih platformi iIi vagoneta na nekoliko paralelnih koloseka. Zbog toga se eeslo primenjuju koliea koja se kreeu poprecno po sinskoj pruzi i koja opsluzuju nekoliko paralelnih fabrickih koloseka ( S1. 1.21). Na noseeu platformu popreenih koliea postavljaju se kratke sine preko kojih se kotrIjaju tockovi vagoneta kako bi se glava sine na poprecnim kolicima nalazila na istom nivou sa glavom sina paralelnih koloseka, pa se kolosek poprecnih kolica nalazi nkopan u odnosu na nivo povrsine tla terena.

51.1.22
K%/-J'ceni triangl

U1(J'staji. Ukrstanje nastaje kada se dva koloseka u istom nivou presecaj.u pod pravim iii kosim uglom, a nije moguc prdaz vozila sa jednog koloseka na drug!. Ak:: oba traka sin a jednog koloseka scku oba traka drugog kolosek.a, ond~ ~~ :~s~ potpuno ukrstanje koloseka. Potpuni ukrstaj moze biti pravougaom 'p:'a:~I:~IJskI III kosi pravolinijski, kao na Sl 1.23 a, i 1.23 b. Ako gU oba koloseka ~ kI'1:'lm, ill Je sarno jedan u krivini, a drugi u pravoj, to je krivolinijski P?tpuni ukrst~Ja"pnkazan Je ~a SL 1.24. Polozaj sina kod svih ukrstaja uvek je verllkalan. UkrstaJI se ugraduJu na drvenim pragovima i na dobroj podlozi. Vertikalni polozaj sina ~~stize se u~radnJom podloznih pioca bez nagiba. Prelaz sadela ~oloseka na kome su.s1l1e sa nag.lbon; 20.1 na den koloseka gde su sine bez naglba vrSl se kao kod skretmca, ugradnJom Jedne podlozne ploce sa nagibom 1:40 na pragu iza sastava.

8Ffj:Jg: LII jJUlJ U
KOLOSEJ( POPRECNlH KOLIeA
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

51.1. 23
Potpunj ukriiliyi: a) praV()ugllOno pr8v,,/iluj:,k,;' b) kosi pravo/jnjjskj

51.1.24
Kdvo/inij'ki potpunj ukriftaJI

511.20
prc{JosJ]ica (VTBt!i su sa nhc slrttnc ioifjonjcc, a koioscci sc povc;wju skrclnjcama)
Spll.~';tcna

51.1.21
Prenosnica vagonctll poprCG'IJJI77 vagonctom

Kolosecni triangli. Osim okretnica, za okretanje lokomotiva iIi drugih kola u polozaj koji odgovara za voznju u nekom praveu koriste se i kolosecni trouglovi (triangli). Veza moze biti os tva rena i kolosecnim petougiom.
Kolosecni triangl CSt. 1.22) sastoji se iz tri koloseka obicno povezana pros tim skretnieama, od kojih je jedan ko]osek (maticni, osnovica trougla) pray, a ostala dva su u krivini. Mogu i sva tri koloseka biti u krivini. Kolosecni triangl koji je zatvoren sa jedne strane (slepi kolosek) sluzi samo za okretanje vozila. Triangl moze biti simetriean i nesimctrican. Kolosecni triangli su jeftiniji od okretniee, manje su podlozni kvarovima, gradenje je jednostavno. Nedostatk im je sto zauzimaju dosta proslora, propusna moe triangla je manja od propusnc moci okrelnica.

5kretnice. Skretniea je postrojenje koje omogucuje prelaz zelezr:ickih vozila sa jednog koloseka na drugi. ZQQg \enae~ na toe~ovima pl:ela~ na ~:~?l k~losek m~ra da bude neprekidan, odnosno sto krac'!. Skrel~lce r.n0raJu bltl bnzlJlvo :<:vede!lC J~r predstavljaju slabe tacke u saobraeaju vozila 1 n~l tim mestlma se najce;see desavaJ~ iskliznuca vozila. Kolosek od koga se odvaja drugl koiosek zove se mallCl1l, a kolosek koji sa maticnog vodi u skretallje zove se odvojni ko]osek. Mehanizam skretnic:ov (St 1.25a i SL 1.25b) sastoji se iz sledeCih glavnih del ova: menjahce III prcvodmckog uredaja; sredl1jeg dela iii medusina i srcista.

546

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala

547

b)

Slobodai i tovami p[ofil. Prostor u poprecnom prese:cu upr.avnom na osovinu koloseka koji mora da bude potpuno slobodan za. saobrac~! ~ozila I u, kome sed~~ smeju nalaziti nikakvi predmeti, uredaji , zgrade, slgna:lzaclJa ltd., z?~e s\sl??O ma fl T "abarit. Dimenzije slobodnog prostora su Iste u pravoJ 1 u nVll1a pro 1 b R;:" 250 m ako su one izvedene bez nadvisenja koloseka. po uprecm k a ~

11:

Oblik i dimenzije slobodnog profila prikazani su na Sl. 1.26. Povremeno,,~e vrsi kontrola slobodnog profila, i to na svim .prug~ma i kolosecima u ~k~~oata~IJ:i O~~ rovera takode se vrsi i posle izvodenJa sVlh radova pnhkom oJ! ]e os,o ~omeranja osovine iii nivelete koloseka. Slobodm profll sc stalno,.ko~trohst Ila mcstima gde se izvode radovi ua pruzi ili pored pruge 111 gdc se vrSl mampu aCl!~ materijalom. kao i na mestima gde je pruga ugrozena od elementarmh nepogoda ill ima pomeranja terena iii objekata 1 s1.

S11.25
a) Mcilani7.am skrellljce,: b) (jllijski prikm:jcJllt' prosle skrelnke

Poeetak skretnice prcdstavlja spoj sina ispred menjalice. sredisle iii sredina skretnice je tacka u kojoj se seku ose skretnickih koloseka, a kraj skretnice predslavlja spoj sina iza srcista, Sl. 1.25, b. Na Sl. 1.25,a oznaceni su slcdcCi delovi prostc skrctnice: 1-jezicak ( dva komada, koji gU sastavni dco mcnjalicc zc!eznicke skrctuice sa potcznom molkom i postavljaccm); 2-prva nalcZna 5ina i kriva nalczna 5ina; 3-mehanizam menjalice, 4srciste; 5-spojni trak i skretnicka krivina; 6-sine yodice. MClljalica sluzi za usmeravallje vozila u pravcu ili skretanjc. Sastoji se iz dva jezicka, dye naleznc glavlle sine, kliznih jastuciCa, spojlle i potezl1e motkc i skretnickog poslavljaca. Jezicak skrctnice izradujc sc bruscnjcm delova sine tako da dobljaju oblik kUna, pri tome jc prednji kraj jczicka ostriji i naziva se 05lricom, a suprolan kraj korcnom. Jezied skretnice medusobno su povczani poprccnim steznim kopcama. Kada je jedan jezicak uz naleznu sinu, drugi je odmaknut na rastojanju koje jc dovoljno za prolaz oboda tocka. Ovo rastojanje predstavlja hod jezicka. Srciste 4 izraduje se od celicnog !iva iii je zavarene konstrukcije. Na suzenom delu skretne sinske staze nastaje prekid, i na tom delu tockovi strum sinu, te se zbog toga na lome mestu postavlja sin a vOdica,6 suprotno od srcista 4. Srednji cleo skrelniec sasloji sc iz obicnih 51na, od koji11 dye vodc u pravac. a dye u skretanjc. se sasloji iz vrha srca, dve krilne sine yodice ( vodilica) naspram vrha srca . Zleb i krilna silla omogucavaju da vcnae tocka predc vozni rub onog traka preko kojeg se u tom trenutku ne vozi. Ugao koji osovina maticnog koloseka pravi ~a osovinom odvojnog koloseka u sredistu skrclnice zove se ugao skretnicc ili ugao skretanja. Velicina ugla skrelanja izrazava se uglom u slepenima iii tangensom ugla 1:n; gdc jc n-nagib. Tako npI. obclezavanje moze biti: a=6°(tga= 1:9,514: odgovara polnprecniku R=200 m i R= 225 m); a=7"{tga=1:8,145; odgovara poluprecniku R=150 m i R=180 m). Velicina ugla skretanja uliec na duzinu skretnice, a time i na brzinu voznjc u skrctnici. Ukoliko je ugao a manji, utoliko je krivina odvojnog koloseka duza, pa je duza i skrctnica, te je moguca i veca brzina u njoj. Potezna motka i postavljac skretnice mogu se prcbacivati fucno iii automatki, motornim iii elektromagnetnim pogonom.
Sl~cistc

I

r
f7()(J

I
I ,

,/
'

I

j:m
.---;

~I

I

,,If

1/

,
. I

i

17SQ

1

\

1
1
~

I
I
t
I

1700

127'5

S1.1.26
DimcJlxijc ,]obodllog profila

548

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala
Nn otvorcnoj pnlzi

549

1
/
/
/ ", ott'

1
.
• ......

IHi

. / .I"
I

/ t:=""---i ---:1
110

,,
--.. "

1
S1.1.28
Dimcnzfjc s/o/Jodllog proiiia na pn/?:j 117.iJJJOg k%seka
'

-->r-----+----1-4..
... ,

1. _.-!!!>

li

"
I

f '!!J---- t
7OVARNI,.
It

.us
1J1C-C1

" '. },

'f \

'\

VAlE'1 TOVARNI I PROFit NA .---, ", VAlE';1 tWARNI PROFI/, NA

Ji ,

,

4.1

-,..!P.!-- ---J..
31 41

,515

Dimenzijc slobodnog profila na pruzi uzanog koloscka, sirine koloseka 750 mm prikazane su na SI. 1.28. Gornja, kola slobodnog profila: 1-1- za objcklC izradenc od vatrostalnih nesagorivih materijala na deonici pruge koja nije elektrifieirana; II-II za gradu podgradc i rudniku sa jamskom ckspJoatacijom koja .jc zasticcna od pozara na clcktrificiranim deonieama pruge; III-III - za gradu podgradc u rudniku od zapaljivih materijala; IV-IV -, za gradu podgradc u rudniku od vatrostalnih i ncsagorivih materijala na elektrificiranim deonicama prugc.

1.3 Vozila sinskog t:ranspo:rta
Sl1.27
Oblik j dIinen7,ijc /ovarnog pro/iiN

.~rover~. sIo~odnog profila vrsi s'c sablonima koji su ucvTsceni za sinsko vozilo iIi specIJalmm sll1skIm vozilom.
kolo~ek~. cIJe. gramce ne sm~Ju preci natovarcna vozila nijednim svojim delom, ni
konstrukcije-.~ablona .
Tova;-.ni profil, SI. 1.27 j~ onaj prostor u poprecnom preseku upravnom na osu

Za prevoz sirovina sa povrsinskog kopa do proizvodnih kapacileta primenjuju se vozila sinskog transporta razlicitih konslrukcija, kao sto su jednostavne konstrukcijc vagoneta nosivosti 0.5. ..1,0 t, do slozenih konstrukeija vagona sa automats kim istovarom, nosivosti 40 ... 60 t, sa pneumatskim uredajem za prevrtanje vagona. Postoje i specijalne konstrukcije vozila za obavljanje unutrasnjcg industrijskog transporta. Za prevoz poinfabrikata, kao i gotovih proizvoda primenJuju se razliCiti prikljucni iii samohodni vagoneti Cije konstrukcije treba da zadovolje propisanc tehnoloske zahteve proizvodnih kapaciteta (susare, doprema polufabrikata do .peCi itd.). Tako npr. se u savremenim fabrikama cementa za dopremanje sirovina sa povrsinskog kopa koriste vagoni sa samoistovarom materijla nosivosti 40 ... 90 t. U industriji za proizvodnju gradevinskih materijala, crepa i opekc, sa samoistovarom, primenjuju se vagoni-platforme uzanog ko]oseka, nosivosli 5,0 ... 10,0 t, zapremine 2,5 ... 5,Om'. Vagoneti prevrtaci imaju prednost nad obicnim jer se brzo istovaraju i ne iziskuju posebne uredaje za prevrtanje-vipere, te se tako skracuje vrcme za istovar jer nema manevrisanja ali je nepovoljno sto su nesto teze konstrukcijc od obicnih i sto u jamskoj eksploataciji zahtevaju nes(o sire hodnike.

v~zmm sIgnabma. Kontrola dImenzIJa natovarenih otvorenih kola vrsi se u pojedinim

stdIllcarna, na odredcnom koloseku pomocu spccijalnc tovarnog pro[lla k0.J11C ugraden u bctonske tcmelje.>

, . Slobodni gradcvinski profil mor~ da bude veCih dimenzija od gabarita (ovarnog plOflJa ~ako bI ~'~llIkom prolaza vozlla ostao meduprostor, koji treba da odgovara navedenulj proplSlma.

550

Transportni uredaji

Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala

551

Postoje i vagoneti sa automatskim otvaranjem dna, te se tako mogu islovariti u bunkere bez prevrtaca. Na povrsinskim kopovima primel1juju se vagol1i prevrtaCi kod kojih je skraceno vrcme iSlovara materijala, a to znaCi da sc povecava vreme saobracaja, a smanjuje vozni park za isli kapacitet transporta. Takode treba napomenuti da primena vagoneta i vagona vcCih nosivosli smanjuje broj lransporlnih jedinica, poboljsavaju se llslovi obavljanja ulovara prime nom utovarnih sredstava (bagera , utovarivaca) velikih kapacileta, pojcdnoslavljujc se remonl, odrzavanje i opsluzivanje. Vrsta kOllslrukcijc vagoneta zavisi od nacina obavljanja islovara. U industrijskom povrsinskom tansportu prvenstveno se primenJuJu vagoneti sa istovarom vagoneta istresanjem. Kako je kod tib vagoneta visoko teziste, to oni moraju biti dovoljno stabilni, kako u poduznom, tako i u poprecnom pravcu. Uredaji za prikopcavanje vagoneta sastoje iz kuka i lanca. Kuke se postavljaju sa obe strane dva susedna vagoneta. Postoje i sistemi lanca sa kukama i osiguracem na svakoj kuki, tako da se sprecava izvlacenje kuke iz karike lanca ( S1. 1.29), a to podrazumeva da je tako formirana kompozicija vagonela pouzdanija od eventualnog otkaCinjanja vagoneta. 51.1.31
Opsli izgJcd kruzlJog prevrlaca

Sa svake slrane vagoneta l1a noseccm postolju ugraduju se odbojnici Ciji)e zadatak da sprece oslecenje sal1duka prilikom sudara vagoneta. ~rema domaClm propisima dopusta sc primena sarno gvozdenih odbojnika na vagol1etul1a. Uredaj za ukopcavanje vagoneta mora bili pouzdan, stepena sigurnosti k=6.u OdIlOSU na maksimalnu staticku silu opterecenja. U slucaju da se pogon krel~nJa kompozicije oSlvaruje duz stnnih deol1ica, galerij~ i vijadukata, nan:ol~va::Jem vucnog uzeta, sila prikopcavanja vagoneta mora se racunal! premar:aJ~plerecemJ~m, prednjem vagonetu u kompoziciji. Osnovni par~metri ~~rakt.enst:cm z~ proracun vagoncla su: zapremina vagoneta, vucna slla, osovl!1ski pntrsak 1 bro] OSOVllla. Dopuslena sila priliska po osovini .. n~ ind.ustrijskim zeleznicama uzan~g koloseka sirine 750 mm, olaksane konstrukclje lznos140 kN, a normall1c konstrukcl]e 60kN. Pri izboru zapremine vagoneta, osim kapaciteta ncophodn~ jc voditi ra~una i 0 nacinu njihovog utovara. Tako je ustal1ovljeno da se pri koriscenJu ba~era .~a Jedn~,?1 kasikom' za ulovar u vagonete najoptimalnija eksploataCl]a mehalllzacIJe postlzc ukoliko je zapremina vagoneta 4 ... 6 puta veca od zaprcmine kasike bagera. Za manje radove pri dopremanju sirovina sa povfsinskog ~opa do proizvodnih kapacilcta primcnjuju se vagoneti prevrtaci, zaprcmine 0,75, 1,0 11,5 m\ S1. 1.32. Za obavljanje lakseg istovara vagonela, kao i za pov~canje kap~cileta transporla materijala, prevrtanje sandnka i otvaranje slramca ostvaruJu se automatski, Cimc se postize visi stepen mehal1izacije transporta. Na SI. 1.32, b prikazan je vagonet sa prevrtanjem sal1duka: pri. tome su: 1poduzni nosaCi ramne konstrukcije koji su medusobno blizu poslavljelll, te tako obrazuju nosecu "kicmu", pa se ponekad lakve plat~:)rme nazivaju "~red~om kicmom". Na gredama su postavljel1e ykonzol? 2 ~a. kOJlll1a Je z~lobno ucvrscena platIorma 3. Na platfofmi 3 nalazi se bocna ploca 4 c1J1m sc pOdlZal1Jell1 preko pol~ga olvara sanduk radi isovara. Bocna poluga je ucvrscena zgloblllm pol~gama 51? Plalforma sanduka je obczbedena od prevrtanja lancima 7 preko kOJlb se vezuJe sanduk sa rall10m vagoneta. Sanduk vagoneta opterecuje se ravnomerno, te se n~lazi u stanju ravno!eZe, no kako je teziSte platforme iznad tacke oslonca sanduka, to Je rav!loteza ,nes:abllna. ~a bi se noseca palatforma nagnula potrebno je oslobodltr lance aktrvlranJem manJe radnc sile, posle cega zapocinje pomeranje platforme t~ko sto se kru~no z~?kre~e oko zgloba 8. Na kraju prevrtanja platforma udara 0 specljalnu~darn~ ~lP~U III plocu koji se nalaze na ramu vagoneta, Cime sc postize lakse I potpU1111e praznJenJe sanduk~ vagontta. Dok 5e platforma naginje, bocna ploca.5e podize o~r~zujuc~ ?tvor kro~ ~OJI se materijal isipa. Vagoneti ovoga tipa izraduJu se sa kocmcom III bez kocmce.

51.1.29
J(UAC i Janac;,a prikopcllVllnjc vagolJela

Urcdlljza pnkopG'8vlU4c vaguIlcla sa Vlf{_~.}Onl
JOkO!1JOlivof1)

51.1.30

Ovakvo prikopcavanjc vagol1ela U slucaju vuee lokomolivom nije dozvoljeno, te se u tom slucaju pri11lenjuju savrseniji sislemi za prikopcavanje vagoneta SI. 1.30. Obrtne spojnice za prikopcavanje vagoua primenjuju se na industrijskim zeleznieama sa visokim stepenom mehanizacijc transporta, kada je potrebuo oslvariti vclike ~apaeilete lransporta. Prema nacinu 'prevrtanja razlikuju se cconi i kruzni prevrtaci. Ceoni prevrtaci omogucavaju istovar prema ceonoj strani vagoncta (unapred), a kod kruznih prevrtaea prema bocnoj strani. Kapacitel ceonog prevrtaca je veoma slab jer ne dopusta istovar cele kOll1pozicije bez rastavljanja vagoneta( vagoneti su sa obrtnim spojnicama). Kruzni prevrtac (SI. 1.31) dopusta proguravanje vagoncta, kao i istovaranje citave kompozicije bez rastavljanja vagoneta, Ie u tom slucaju svi vagoncti moraju imati obrlne spojnice. Proguravanjem vagonela kroz prevrlac skracuje se vreme manevrisanja kompozicije vagoneta pri istovaru. Vagoneli se mogu istovarati po jedan iIi po dva odjednom, sa rastavljanjem ili bez rastavljanja kompozicije (obrtne spojnice). ,

51. Za vracanje prazl10g sanduka u normal~l poI~zaJ potrebna Je odredena sila. a koriste se i dvoos()vinske platforme nosivosti 20 t. Konstrukcije ovakvih vagona prevrtaca odlikuju se velikom cvrstocom jer se pri njihovom proracunu uzima u obzir i mogucnosl pada krupnih komada rnaterijala mase i do 2 I. a zbog znatne visine vagoneta. pod se izraduje od trostrukog sloja lima. Njihov sallduk je o~lolljen na nosace. 1. /rcctvoTo(Js()vinski v8fjon lip:J ''poJuvagofla-''. Da bi se ublaiilo udal' materijala 0 pod vagona prilikom utov3ra sa visiuc.33. . nosiv()sti 60t .nicka pll1t(urn7t1 nosivosti 20 f.132 stT/:lile sanduka /t.35.ka .0 m pri utovaru bagerom. SI. Ram sanduka izradcn je od [ 24.t()vtJr vagonctN prc vrf1ClJ: a) prcvrtajcm oj sanduka. korisne nosivosti 601. Ilosivosti 50 i 90 1. b) prevTlfinjcln s[J!]ciuka i otvarilfi/cn7 z/ldn'jc . te je njIhova transportna brzil1a do 15 km/h.anj3 prck? dvoosovinskih kolica (podvoza). Za (erete koji ne smcju da dodu u dodir sa atrnos[crskirn padavinama za vremc transport a primcnjuju sc pokriveni i zatvoreni vagoni nosivosli 20 i 60 l.34 prikazal1 je vagOll prevrtac . 134 l/lfgOf) prcvrlm: ll(}siv()sti 50 { Prcvrtanje sanduka vagona ostvaruje se preko pneumatskih cilindara koji se aktiviraju sabijenim vazduhom iz kompresora u lokomotivi. stepen borne stabill10sti je manje vredl1ostJ. S1.135 TeTe-Ini vllgoni: 8-dv()().. Donji sloj poda se izraduje od celicnog lima debljine o=8mm.krece 1 malerlJal se automatski isipa. Na S1. 5f 133 Vagnn pTcvrtac Sf} povr/fil7!'i'kog O{kOj?li SJ. . zavarene . a) 51.(.lovar: o. a opremljcn Je ~:ta~dar?ll1m automatsklm urcd3Jcm za prikopcavanje. Za :elike ka!?acitete tral1sporta sirovil1a industrijskim ieleznicama primelljuju se va~oU! prevrta~l.'wvim. 1. ktp~r-vagoU!. . (Istresac) nOSlVostl 50 t sanduka zapreminc 226 m 1 Vagon J'e c~el'x k t k'" . sa visine do 2.. Veoma cesto se transport sirovina industrijskim ieleznicama obavlja vagonim3 na prugama normalnog koloseka sa cetiri osovine. lCne. ons ru :lje I.. postoljc sc osl.~smestene ~a gornjoj povrsini glavllog nosara. 1.552 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 553 Kocnica je z~voj~a..(c/c. Oslone tacke va~ona su ekscentn~no post~:ljelle Ie se povlacal1jem poluzl1e rucice vagol1 pod teZll10m . tip a poluvagona. a i b. kao i pneumatskim koclOmm slstemom.

Ceom ZldOVl kao I kod bunkera nagnuti su pod uglom od 50°. Lokomotivski transport je najrasprostranjeniji na povrsinskim PnmenJUjU se parne. ostvaruju se langentne sile na kontaktlloj povrsini izmedu tockova i 5ina koje su jednake ali suprotno usmcrene. Da bi lokomotiva mogla da se kreee.bunkerskog lipa podeljen je na dva dela vertikalnim pregradnim zidom.N prevo/: CCfl1cntn CClVO[()()suvinski VLigO/J flO. Zbog toga se skladista za prijem cementa iz vagona sa samoistovarom na~aze pore.<. smanjuju se 1 gUbltc! transportovanog malerijala i to kako pri transportu.554 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala lokomotive (sa trolom ili kontaktne. ~os vagona . Cement se iSipa nanize kroz istovarne levkove koji se nalaze na dnu bunkera. Medllti~. kao 1 druglh praskastlh maten]ala uproseava se islovar. (1. pare u parnoj masini. v. (12) N. Cement se utovara u ~agon odozgo. kroz utovarni levak. a vagol1 se prazni kroz dva lst~varna levka sa obe strall(~ vagona koji su opremljeni poluznim zatvaracima sa rucmm pogonom.. noslvo~tJ 60 t kOJI se samostalno istovaraju.36 60 t 7. odnosllo nastaju O'ubitci transporto~anog v~aten}ala. z. od leline lokomotive koja se prcllosi na pogonske osovine lokomotive i od stepena preoptereeenja izvora energijc ( maksimalnog praznjenja struje iz baterijc akllmulatora. pritiska pare u koHn parne lokomotive i sL ). 17 m = FT ·v 1000 odakle je 1000 kW. Vagon sa samostalnim l~l(~varom malenjala (S1.broj elektromotora elektricne lokomotive. l1~dostat~k primen: ovakvih vago. ·Im . razvija motorna 5ila koja se sa izvesnim gubitcima 1I prenosnom mehanizmll predaje pogonskim osovinama Iokomotive. akumulatorske lokomotive ). motorom) i elektricne 11m. Pnmen?m ovakvih kOl1strukcija vagona za lranspo: t cementa.4 Transport lokomotivama na industrijskim gde su: U m . zelezmcama .brzina e1ektricne lokomotive.. A. molorne (sa benzinskim' l' dizel otkopima. p= z·U". a kO]I Sll postavl]em Ispodzelezmckc pruge.~a oglcda se u cinjici da je prilikom js~ovara pnsutna v~. gas a u cilindru motor a SUS. Svaka Iokomotiva kao rezultat deIovanja e1ektrieiteta u e1ektromotoru. 1m. a opremljenasu specijalanim prijemnim urectajima.ca zaprasenost matefljala.sila otpora kretanja lokomotive pri ustaljenom kretanju: VeliCina tangentne sile vuce lokomotive zavisi od tIi faktora ito: od momenta koji razvija motor. mora da savlada silu otpora kretanja kao spoljnu silu. Zbog toga su i konstruisani vagoni za prevoz cem:nta sa pneumatsklm naclIlom lstovara koji SU opisani u §14. Maksimalna velicina tangentne vucne sile koja zavisi od pogollskog motora razliCitih tipova lokomotiva moze se izraziti bilo preko snage pogollskog motora iii preko pogonskog momenta koji motor razvija: a) . . mls. Usled siIe trenja izmedu oboda pogonskih tockova pri njihovom obrtanju i silla. . a to znaci i da za sobom povuce vagone. V.d zeleznicke ~ruge. preko krova. sila rcakcije i sila vuce lokomotive. koja prcdstavJja spoljasnju silu.radna struja elektromotora. sila vuce na kopCi Fv koja je manje vrednosti od FT za velicinu sile otpora kretanja lokomotive. Uslovno razlikuju se sledeee siIe: a) b) tangentna sila vuce lokomotive FT koja deluje na obodu pogollskih tockova. tako i pri utovaru.slepen korisllog dejstva motora i prenosnika. napon na kontaktima motora. Vazdusni transportni ureaaji.3) 1.'/V(lSli kod elektricnih lokomotiva snaga elektromotora iZ110Si '. odnosno: gdc jc F WL . S11. 1.36) je celicne konstrukcije koja je hermeticki zatvorena. 555 kontaktno-akumulatorske Zaprevo~ ce~enta prim~njuju se specijalni pokriveni cetvoroosovinski vagoni::-bllnkcn.

a za klizna leZista veca je za 50 . kao i zbog odstupanja prccnika jednog para tockova na zajednickoj osovini. N kN' (1. em. Razlikuje sc osnovna i dodatna sila otpora kretanja. nepravilne ugradnje para tockova na osovini. Sila otpora kretanja usled trcnja u lezajima iznosi F·jJ. 70%. Sila otpora kretanja usled lrenja klizanja izmedu locka i sine FW3 nastaje usled talasastog habanja sine (valovilosti). Fws' Prema tome.tdina vagoneta ( bruto ). Sila otpora kretanja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara i oscilovanja kompozieije F w.' nastaje kao posJedica sudara tockova na spojevima sina. a koje nastaju iz vise razloga i koji se mogu razvrslati u pet grupa ito: a) sila otpora kretanja zbog trcnja u lezajima. kao i od hrzine kretanja lokomotivc. N. IV.koeficijent athezije izmedu vodeceg toeka i sine (l.5) F. em. opstrujavanjem modela pokretne kompozicije u aerodinamickom tunclu. kN.koefieijent trenja kotrljanja.8) f.koeficijent trenja izmedu osovinc i glavCine tocka ( iii u lezistima osovine )..4) e) sila otpora kretanja zbog otpora vazduha.·d (1. F w. gde su: vcliCina sHe pritiska lokomotive na vodeCim tockovima... Tlm. Osnovna sila otpora krctanja Fwo opterecene kompozicije naziva se specifieni otpor kretanja i iznosi gde su: F w . Pri ustaljenom kretanju kompozicije duz pravolinijske i horizontalne pruge nastaje s~mo osnovna sila otpora kretanja koju treba smatrati kao zbir vise parcijalnih sila otpora. izraeunava se preko izraza iz aeroclinamikc. m/s. a na osnovu koeficijcnata koji su dobijeni eksperimentalnim putem. Fw 1 . 557 d) sila otpora kreta~ja usled gubitaka kineticke energije zbog sudara oscilovanja kompozicije. kN. h) sila otpora kretanja usled trenja kotrljanja tockova po sinama.N. d.lha proporcionalna je kvadratu brzine. Pri ncustaljenom kretanju ukupna sila vuee lokomotive razlaze sc na uhrzanje kompozicije i na savladivanjc sile otpora krctanja kompozicije. Sila otpora kretanja zhog otpora vazdl.N. (1. kada deo kineticke energije prelazi u mehanicki rad sudara.7) v. Ako 511 kotrljajni lezaji veca Je za 20. v " (1. W.stepen korisnosti prcnosnog mehanizma.brzina motorne lokomotive. FT =1000·Fpo ·W.. N. kN.precnik locka.6) Pri polasku kompozieije sila otpora kretanja zbog trenja u leZajima FWI jeveca nego pri ustaljenom.. lranslatomom kretanju.preenik osovinc tocka. Sila otpora kretanja po jedinici tdine kompozicije naziva se opsti specifieni otpor krctanja i oznacava se sa w gde su: 21· D . Velicina tangentne sile vuce zavisi od tdine lokomotive koja se prenosi na njcne pogonske osovinc i za svc tipove ]okomoliva iznosi gde su: --D-. Qv. cm. osnovna sila otpora izn05i gde su: P-snaga motora. D.ukupna sila otpora kretanja kompozieije. 30%. Q c tezina lokomotivc. konienih kotrljajnih povrsina tockova.P'TJ m N Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijaia c) sila otpora kretanja usled trenja klizanja izmedu tocka i sine. Sila otpora kretanja uslcd trenja kotrljanja tocka po sini iznosi Vrednost koeficijenta athezije IV zavisi od stanja povrsme kotrljanja ohoda locka. . fl.556 b) kod lokomotiva sa motorom SUS je FT . Sila otpora kretanja zbog sudara povccava se sa povecanjem brzine (vrcdnosti FW3 i FW4 odreduju se opitnim putem). stanja povrsine sine.vertikalna sila optereccnja osovine. N.

Zapremina vagona m3 3.38.0 Tabliea 18 Specificni otpor kretanja vagoncla iii vagona ciji se istovar obavlja prevrtanjem. kao i zbog klizanja tockova po sinama razlicitih poluprecnika krivine (spoljna i unutrasnja sina u krivini).1.nagib pruge.37). (1. kN. gde ie i. dodatna sila otpora na nagibu iznosi (1..bruto tdina vagona (vagoneta) . m.38 Shcmatski pnkaz dc!ovallja 5iia na tocak prj kocenju QL. moze se odrediti iz empirijskog izraza 2 16.1.13) gdc su: 51.zapremina vagoneta.. N/kN. Specificna sila otpora pri laetanju tocka u krivini moze se odrediti iz izraza Vrednosti specificnog otpora kretanja vagoneta iIi vagona Ciji se istovar obavlja prevrtanjcm. gde je io.0056·v + .14) sledi da ie wu =1000i=io .3+0. S1.je njene brzine iii brzo zaustavljanje ostvaruju se prinudnim dodatnim otporima. R.5 6.37 SlJCll18 delovanj" ". Fwu =(QL +Qv)'wu .31 51. wo.12) i (1.12) gdc je W u . za transportnc brzine u kmllh 5 10 15 7.. odnosno vagoneta <:iji se istovar ostvaruje prevrtanjem. Shodno tome.poluprecnik krivine. ukupna sila otpora kretanja pri ustaljcnom kretanju iznosi Spccificni otpor kretanja pri polasku kompozicije priblizno se moze odrcditi iz izraza (l. Qv.14) Specificni otpor kretanja duz pravolinijske i horizontalne trase vagona. m'.1.8.11) ~odatna sila otpora ~astaje pri kretanju na usponu iii u krivil1i.1.6 w. N/kN.16) Osim razmatranih neprisilnih otpora kretanja kompozicije. m. kN.jia pri krcl8nju kompozicijc na USPOllU wI) (1.4 7. a velicinn ove sile otpora moze regulisati masinista. Razlaganjcm sila pri krelanju kompozicijc nil usponu (S1.3 N =2. u zavisnosti od brzine kretanja..sir ina koloseka.. wo.SS8 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala S59 Za male uglove nagiba moze se smatrati da ie sin~=tg~=i.7 6. m/s q.brzina kretanja kompozicije. Najveca vrednost zbira sila kocenja koja prcdstavlja racunsku vrednost naziva se sila kocel1ja kompozicije.0 5.0 5. Sila kocenja mUle nastati pritiskom papuca kocnicc uz tockove iii promcnom rezima rada elektromotora iz motornog u generatorski (elektricno koccnje). smanjc:r. 'R' N kN' (1. Fwo Wo = N Q + Qv ' kN' L (1. Razmolrice se najkaraktcristicniji slucaj mehanickog koccnja..tdina lokomotive. . navode se u lablici 1. Sila otpora krctanj3 na llsponn proporclOnalna je tcZini kompozicije i moze sc odrediti iz izraza: (1. kN' q+0.. 1z jednacina (1.15) gde su: S.specificni otpor krctanja na usponu.9) Takoje (1.10) gde su: v.8 8.nagib pruge u %0' Dodalna siia otpora pri kretanju kompozicije u krivini nastaie usled trenja oboda locka osinu. na pruzi normalnog iIi uzanog koloseka. - -350 S.N.

0. Ako ne bude ispunjena nejednakost (1. Za elektriCne i motorne vozove na povrSinskim kopovima usvaja se g dt (1.21) gde su: sila pritiska papuce kocnice ~l0 tocak i predstavlja normall1~1 silu. nastupice ustaljeno kretanje.dv cit 0. ~~ > 0 i brzina zeleznicke kompozicije se povecava. ~oeficijent . N i sib kocenja. Tada ce aktivnll silu otpora dclovali i pril111dna sila koccnja. OL tezina lokomotive koja se prenosi na vodece tockove kao sEa pritiska. FT = L Fw tangetna sila vuce.18) L Fw.ukupna sila otpora krctal1ja zeleznicke kompozicije.5 . Da bi se spreCilo kretanje lokomotive sa prikocenim tockovima. . Kocenje kompozicije se vrsi sa ukljuccnim motorirna.0. gde je \V'.koeficijent athez~je izmedu tocka i sine.0 pUla manji...ie koeficijcnt trenja klizanja pri kretanJlI 1.7.8 Ukupna sila kocenja zeleznicke kompozicije iznosi (1.~ Posto se sa povecanjem brzinc kretanja smanjnje ~l.. kada je BK". . ' .0015v. to sc za razlicite pokretne kompozicije usvaja i (3 razliCite vrednosti. te ce jcdnacine kretanja bili oblika dv dt 0=0.koeficijent trenja klizanja izmedu tocka i sine pri kretanju. posto . spccificnog ?TItIska. \V. N. dv g dt ' gde su: (1. dogada sc da je neuovoljno kocenje sarno lokomotivom. gde je v-brzina kretanja. ~bod locka ~l zavisi od brzine kretanja. koefieijent trenja papuce 0 obod tocka. f1 (1. L FI!' IOOOQLO.17) (1. (1. kN. kao i od vrcmena trajanja koccnja i mozc se Izracunati primenom empirijskog izraza f1 0= L Fw . tj.:renja pa~uce 0. U trenutku nastanka klizanja lockova po sinama sila kocenja ce biti jednaka 10000L\V'. te ce jednacina krctanja bili oblika 1000(QL +Qv)( l+v). N. nego pri relativl10m mirovanju. potrebno jc da sc ispuni uslov (1. gdeje <5 kocficijent pritiska papuce i kocnice. U periodu neustaljenog kretanja (pustanja u pogon iii kocenja) jednaCina kretanja imace oblik 1000(QL +Qv)( l+v). odnosI:o do pogorsavanja uslova kocenja. 1000QL Ij/ = 0. km/h. kg. matcflpla papuce kocl1Ice. dv L Fw .22) . ounosi1o vagoneta.20 . 2.560 Transportni uredaji Industrijske zeieznice za unutrasnji fabricki transport mater~iala Specificna sila kocenja iznosi 561 Pri kocenju na tocak deluje sila athezije izmedu tocka i sine koja iznosi 100001 '1'.ie dt < 0 i brzina se smanjuje. m/s 2 dt Ako je FT > odnosno za FT < Najveca vrednost sile pritiska papuce iznosi Ukoliko je FT = FN ::. N. ukljucujuCi i silu kocenja. Pri slobodnom polasku kompozicijc BJ(=O.23) . v-koeficijenzt koji uzima u obzi'r 'obrtne mase zeleznickc kompozicije. odnosno da ne dode do proklizavanja tockova.O.- 1000( Q L + 0v ) g mas a zcleznicke kompozicijc . dv -lIbrzanje zeleznicke kompozicije. --'-="'--':::::-"-'.19) liZ . te se tada pribegava i kocenju iz koCionih vagona.20) Meclutim.17) tockovi ce prestati da se obrcu i nastupice klizanje tockova po sinama. Klizanjc tockova se nikada ne dopusta jer dovodi do habanja oboda i sine.

te se nece r<lzmatrati.562 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala 563 dv Resavalljem jednacilla (1. Tako npr. 1.6 Elektricne lokomotive Na indnstrijskim ieleznicama primenjuju se elektricne lokomotive jednosmerne struje. preko. broj i raspored osovina. Osirn opstih pararnctan kao sto S~l: teiina iokornotive.~abla 6 dovo. lako sto prva cifra oznacava broj prednjih llepogonskih osovina.23) po dt moze se v 0 dIe d" u b rzallJe . 1.ama ~~anog koloseka korisle se rudnickc elekltricne Iokomotive mase 7 . Ovakav raspored sklopova i podsklopova konstrukcije rnotOrIle Iokol11otiv9 uzima u obzir svojslva motora SUS. . Obrtno.. Kod nekih tipova parnih iIi elektricnih lokomoliva normalnog koloseka osim pogonskih postoje i osovine koje podriavaju kretanje iIi povecavaju stabilnost u zavisnosli od polozaja.5 .39 S}](. pa n<lvise).22) i (1. do iivinog ispravljaca 5. v r? obrtno kretanja lokimotive ostvaruje se uklJucenJem um~tnutog. na motornoj lokomotivi sa dvoja kolica sa samo pogonskim osovinama izraz koji definise tockove kolica (pogonski iIi gonjeni) nos ice oznaku 0-2-0+0-2-0.a normaillog i uzanog koloseka za vucu kompozicije vagona iIi vagonela od povrsinskog kopa do industrijskih prcradivackih kapacitcta. kao i zbog promene profila prnge. Prerna snazi pogonskih motora mogu biti: male snage (3.. k . vrSl se ruc~oi Os~:t~~. ' .'kjpIika.:nwl.40. po kome klizi strujni prenoslllk eleklncne lokomotlve. Prerna tipu pogol1skog motOIa mogu biti: sa bcnzinskim motorom(karburatom) antomobiiskog iIi traktorskog tipa koji koriste kao pogol1sko gorivo benzin iIi kerozin. Posto se struja pretvori u jednosmern~. 100 kN) na koje se ugraduje lrolni produini prenosnik struj~. Itl pri polasku. sa koga se struJa kablorn 4 dovodl. znpc~lllka U su kretllnjc.. zbog toga svaka kolica nose oznaku koja definise broj osovina. a koIica se medusobno povezuju znakom +.. n motorne ]okomotivc ugraduje se mcnjacka kntija.21).. Broj i raspored svih OSOVillU na lokomotivi oznacava se ciframa (tri cirre. a izmedu svake cifre povlaCi se crtica). dok zadnja os ovilla llepogonska obezbeduje povecanje stabilllosti lokomotive.. usporcnje pri kocenju iii slobodno kretanje kompozicije. o~~~je~ih kolica vezanih zglobno. druga cifra oznacava broj pogol1skih osovina. Da bi motor startovao u praznom hodu. Na prug. naroCito u illdustrijskoj proizvodllji gradevinskog materijala.ClOlll v. na prugama normalnog i uzanog koloseka. Na motornim iIi elektriCnim lokomotivama uzanog koloseka obicno su sve osovine pogonske. 74 kW) i velike snage (74 kW. srednje (22 . KO. odnosno da Ii su postavljene ispred iIi iza pogonskih osovina. Zbog potrebe stepenaste promene brzine prilikom pnstanja motora U pogon.f: lokomotive je elektricno. molorne lokomotive se mogll razvrstati i prerna tipu i snazi motora. '. . sa dizel rnotorom koji se pogoni leskim lecnim gorivom. 1. naftom..1.S1. Motorne lokornotive velike snage retko se primenjujll. Da bi bezbedno proIazila kroz hivine malog poluprecnika 51.ne tezme 70 . 22 kW ). t ovez~na u paru preko Iancanog prenosnika. U velIkll11 fabnk~ma cementa za prenos sirovina primenjuju se elektricne lokomohve normaInog koloseka mase 80 t. KOl1Strukcija motornih lokomoliva sa molorom SUS izradllje se po sistemn: motor-ukljucna spoJl1lCa-mellJac sa prornenljivim smerom obrtanja-radna transmisija. Ncki tipovi lokomotiva Sll na kolicima sa odredenim brojem pogonskih osovina.dl se do kontaklnog provodnika 7.on]eno g rnen]acem. v:etan~ ~ella smcra ostvaruje se preko kardnskog vratlla.5 Motorne lokomotive na industrijskim zeIeznicama Motome lokornotive pogone sc rnotorima SUS. Na S1.39 prikazana je lokomollva uzanog oose proizvodnje. . npr. cementa. (1. a aktiviranje koclllca. postavlja se preko .slstemv na mo orm~ hkomotivama ovoga tipa je poIuini. Prednja podriavajuca nepogonska osovina lokomotive obezbeduje ravnomcran prolaz lokomotivc kroz krivinu. 'ne noseca konstrukcija postolJa lokomotlVa ovog a tip a . te je zahvaIjlljuCi tom a mOJ:ce re~att~~o~k:~~~~: kolica za odredeni ugao u odnosll na n~sece post?lJe. Principijelni prikaz clektricIle lokomotive sa shemom delovanja daje se na . Da bi sve osovine bile pogonske na lokomotlVl~svaka . 10 t (sp?IJ.kohca medus obno . a prirnenjuju se cesto na intluslrijskirn ielcznicam. oznaka 0-2-0 kazuje da se na lokomotivi nalazc sarno dve osovine i obc Sl! pogollske. crepova i opeka itd.. lokomolive ovoga tipa opremljene SU ukljucno-iskljucnom spojnicom (frikciona) preko koje se iskljucuje iz radne transmisije. a treca cifra oznacava broj zadlljih nepogonskih osovina. Elektricna struja visokog napona preko kabla 1 dov?dl se do podsta~lee elektrovuce 2 u kojoj sei nalazi transformator 3..: J1)O/OrJlC }okomo/jVG 1. Zbog ncmogucnosti promene smera obrtanja motoIa u motome lokomotive ugraduju se mehanicka promena smera kretanja. ?og.

sada vc:c generatora ukIjuclljC se otpornik za pustanje u pogon.Vesanje pogonskih elektromotora ostvareno Je tako da Je omoguceno slobodno oscilovanje postolja na gibnjevima. tada se po visini odbojnika izraCiuje nekoliko udubljena za kukll. a sa njih preko tockova elektricne lokomotive. Otpomici za pustanje u pogon ugraaeni su u predniem delu lokomotivc. pomocu zavojnicc i sistema poluga. a potom se osigurava civijom.smema struja upravlja preko kontrolera ngradenih u kabini masiniste. vil. lako sto se uzad vezuje sa obe strane prllge u stanicne objekte. Kocenje se ostvaruje palicom sa volanorri. Za prikopcavanje lokomotive sa vagonetom na odbojniku Sll izradena udubljenja u koja sc poslavlja kuka. kao i prilikom premestanja auto dizalica koje izvocle ulovarno-pretovarne radove II rcol1u kontaklnc mrezc ektricnih lokomotiva.1kIjucuju i iskljllCUju otpornici kojim se vrsi pustanje motora u pogon. pa se na elektricl1im lokomotivama ugraduju dugacke trole. za prenos struje od kontaktne mreze do motora SI. stubove i sl. jedna veca (glavna ) za obrtanje bregastog kalema i druga prenosna manja kojom se vrsi promena smera obrtanja vratila..1.1. Pri radu II motornom rcZimu glavna ruCica sc obrcc od nultog (iskljucenog) polozaja u smeru kazaljke na salu. Od strnjnog prijemnika preko kontrolera struja dolazi u e!ektromotore.'7J 7-konlaklni vod./c:kfriC7JC /okomofivc . ito. kao i kretanja pri rcdnom i paralclnom vezivanju motora).130 mm. 8-linc. Na SI.40 PnJJCJj7{/c/ni pri/HZ c.4-ilJlOuni kRhl. a nalaze se u zidovima graaevinskih objekata. takode su i tockovi cvrsto navuceni ua osovinu koja je obrtna II prstenu valjkastog lezaja. U preIazllom rczimu mogucc je krelanje elcklricne lokomotive napred i nazad.1klj1. a takocle vrsi se i prebacivanjc elektromotora sa Tedne na paraIdnu vezu. a takode se prebacuju i preko poprecno vezanih cclicnih uzadi.60 mm. Kontaktni vod za napajanje elcktricnih lokomotiva elcktro energijom osoblje koje radi na odrzavanju mreze ne sme spustati nisko u odnosu na povrsinu tla jer moze doCi do ometanja i opasnosti po drumski saobrac'aj prilikom llkrstanja drumskih saobracajnica sa zcleznickim. Konacno kocenje ostvaruje se rucnom kocnicom. Svaka osovina pogoni se r:. Napajal1je lokomotrve elektroenergijom obavlja se preko dvolucnog iii trolnog kontaktllog pantografa kojim se cleklricna struja provodi do lokomotive.564 Transportni uredaji Indnstrijske zeleznice za nnutrasnji fabricki transport materijala 565 2 Jedno.1cuju se i iskljucuju bregasti kontaktori.1 smeru krelanja kazaljke na satu 1. a prenosi se Istovremeno na sva cetiri locka.okog Ck:ktroVllCC: 3-fTllns[ormator. 5-livin ispravliRc: ()-. Dno rama u postolju ispunjeno je plocama od Iivenog gvozda dcbljine 100«. sto je potrebno zbog ostvarivanja potrebne ldine lokomotive. sin a 8 i odvodnog kabla 9 prenosi sc do nul tog voda transformatora. panlografi i sl. nakon rulanja e!ektricne lokomotive sine sluze kao odvodni provodnici.va /fCfl70f]] dc/ovlJnja : I-kab!. Pri elektricnom kocenju lokomotiva se iskljucuje iz struje preko kontrolnog provodnika i u koIo motora. Ram postolja obesen je na lisnate opruge (gibnjevc) preko balansira. 141 Rudllic'k8 ckklricna /okumofivB Sl. Ukoliko je razlicita visina prikopcavanja vagoncta iz kompozicije sa lokomotivom. .'8 dugackin7 prenosnikom c!cktricJ)c stTlljc Tockovi elektricne lokomotive izradeni su sa navllcenim obodom.42 Rudnicka cJcktricflEJ lokomotivR 5. dok su ceoni zidovi masivne izrade od livenog gvoZda.reko zasebnog ektromotora.koji su islov[emeno odbojnici. Za promcnu smcra kretanja i iskljuCivanje molora sa nUcZe sluzi kalem za promenu smera kretanja. 9-odvodJ)j kab/ Elcktricna shema clektricne Iokomotive dozvoljava rad u motornom rcZimu (priIikom pllstanja urad.. Tako. Elektromotorima se Kontrolne vodove nose drveni iIi melalni stubovi iii konzole. a tako i krctanjc lokomotive u supI'otnom smeru. S1. Zbog toga se kontktna mreza moze nalazili clovoljno visoko. 1. preko kojih sc 1. 1. Pri clektricnom kocenju glavna rnciea se obrce od nullog polozaja u smcru suprolnom od smera obrtanja kazaIjke na salu. Sf. Upravljanje elektricnom lokomotivom vrsi se preko kontrolera na kome se nalaze dYe rucice.41 dat je prikaz jedne eleklricne lokomotive uzanog koloseka sa motorima jcdnosmerne struje. Elektricno kocenje se moze uspesno primeniti za brzine iznad 8 km/h. Povlacenjem rucice za obrlanjc vratila u sllprotnom smerll iskljllcllje se kontroler i prj tome se istovremeno blokira glavni kalem kontro!era.42.O!lr){II. te zbog toga spojevi sina moraju imati elektricnu kontaktnu vezu. Postolje e!ektricne lokomotive izradeno je kutijastog obIika sa bocnim zidovima izradenim od celicnih limova debIjine 40«. Povecanje athezione sile pri polasku oSlvaruje 5e ispustanjem peska iz lokomotive koji se nalazi u posebnom sandukll. Okrelanjcm rncice glavnog bregastog kaIema od nultog polozaja 1.

Zbog toga je prilikom proracuna vremena trajanja voznje zeleznicom potrebno Citav poduzni profil pruge podeliti na deonice i za svaku deonicu prema karakteristikama Vllce odrediti brzinu. a radna struja se llkljucuje eiektromagnetnim kontaktorima koji deluju preko struje za upravljanje. Na SI.: F l~cke kOje odgovaraju ovim silarna. Zbog potrebne bczbedl10sli kontaktni vodovi ne smeju biti okaceni na visini lspod 3. d ' . 5000 10000 FI == -2.566 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala VI 567 =14kmlh i v 2 =llkmlh.ll~ vue.4.43 prikazane su karakteristike JHJu ek(~omotora. a na vertikalnoj osi sila vuce F.. 1. == -2. Ova clektricna lokomotiva je sa cetiri osovine. \clllkaina I hOllzontdlna prava do preseka sa zaj'ednickom krl'vo m b'"' 'k . Sistel11 upravljanja opisane clektricne lokomolive ua industrijskim zeleznicama mase 80 t je indirektan. Svaka osovina se pogoni preko zasebnog elektromotora casovne snage Ph=208 kW. Na prikazanom dijagramu na hOllzontaln. a elektromotor se takode reostatno koCi.kih zupcanika J i pre~mcl 0 rtm 1 toc ova su konstantni. 1. A. ako elektricna jokomotiva sa dva elektromotora razvija na ho:izonlalnoj pruzi silu vuce 5000N.~rer:ra" ka~'kteris~ikam~ v~ce elektromotora (S1. to je odgovarajuca sila vuce po ]edno1l1 motoru .. Na SI. S1.43) nalaze se na krivo' ko' a . to se kao karakteristika motora ne ubraja bro] obrta motora.cne lokomoti.1. odnosno osovina ostvaruje se preko e]esticnih lisnatih opruga. ta k 0 se u prese k u vertr ala sa knvolU brzine v dobijaju tacke A i B ko" .. F.m~ment pn pustanJu u pogon. Elektri.nihb IO~lomo:kiva j~dnak. Smanjenjem opterecenja broj obrta redno postavlJcmh elektromotora se poveeava. Prema karakteristici zagrevanja motora razlikuju se jednocasovna i trajna (visecasovna) snag a motora.43 Efckfro[J]chllI71Z'i."1I lalr1Jklcn~'likH vucc cJckiromolonl c!eklriG'nc /okOf]]olivc 51.aduju se jednokonzolni nosaci kontaknog voday~oJe nose dlvem stUbOVL a na pruzlllm ukrsaJlma postavljaju se dvokonzolni nosael.5 . Kroz nadene lacke povraci ~e " . 0 ora pre d s tavr' k ~ra k t~n~tlke motora. lzmc. gibnjeva (amortizera). a na usponu 10000N. Brzina i sila vuce u zavisnosti od jai:'ine upotreblJ'ene struJ'e elektrom t . a prema tome menja se takode i brzina kretanja voza.44 E!cklriclJa/okofl}o/iva Tako npr. pri tome masinista kontrolerom prebacllje smer kola struje za upravljanje.Pod jednocasovnom se podrazumeva snag a Ph koju motor moze da razvije bez prekida u toku jednog casa. Trajnu snagll P" motor moze da razvije radeCi tokom dugog vremenskog perioda bez pregrevanja namotaja. b .44 prikazana je elektricna lokomotiva normalnog koloseka koja se primenjuje u industriji cementa za prevoz sirovina od povrsinskog iskopa do fabrike cementa..== 5000N = 500daN . ' Jll1la 0 govaraJu rzme ~~fl~l~e s. Eleklricna lokomotiva je sa pneumatskim koCionim sistemom.0J.== 2500N = 250daN. N.1 m. vce brzina elektricne lokomotive. odnosno par osovina cine jedna kolica.Je~lh u v~lektric~oj lokomotivi. 1. a po(om i ukupno vreme trajanja prevoza . KoehclJent konsnog dejstva izrazava se % a brzina u km/11 po's(o'e k d 'h a prenosni odnos pogon. Veza izmedu kolica i tockova.ic. le je broj kolica-2. v na ordinatnoj osi. Kod elektromotora je clc~tr. Upravljanjc motorima vdi se preko kontrolera. Duz slozenog profila zeleznicke pruge rnenja se sila vuce. Na. t:kO~~1 Kao osnovna karakteristika snage motora clektricne lokomotive usvaja se casovna snag a . a kolica nose postolje sa citavom konstrukcijom lokomotive. OS! nan?SI se Jacma struJe u al11peril11a.ve opre~1l1jenc su elektromotorima koji mogu da razviju vehkl obrtlll . pruzi sa jedx:i~l kol~sekom ugr. . 1. pnmen. .

Stoga je potrebno sprovesti proracull vuce za zadatu trasu i poduzni proW pruge. kN Ako su poznati tezina kompozicije. tako Slo sc uzimaju u obzir sile otpora kretanja voza u krivini pruge. Zbog toga se primenjuje jednaCina krctnja voza pri polasku iz staanja mirovanja u obliku: lOOO(QL JOOOQLIf'=(QL +QJ(w~ +ik)+----~---'''-'­ g (1.te::1ina lokomotivc koja se prenosi na pogonske osovine.30) QL +Qvr Pri kretanju zeleznickc kompozicije nanize.28) gde su: 01. kN. i za doelatl1u silu otpora pri kretal1ju vena u krivini w" uvodi se jedan koeficijent (1. Ako jc nagib suvisc veliki moze se dogoditi da izabrana Tezina voza koja se izracunava prema izrazu (1. If' + (QL + Qvr ).tezina optereeene kompozicije vagona . odnosno tezina lokomotive. Tezina kompozicije proraeunava se prema sili vuee lokomotivc i maksimalnom usponu pruge na deonici cija duzina nije veea od 250 m. odnosno vagoncta u kompoziciji i za zadatu tezinu kompozicijc. odnOSIlO vagoncta (iz stanja mirovanja) u najnepovoljnijim uslovima: na maksimalnom usponu. + w.spccifieni otpor krelanja pri polasku voza. Broj vagona (vagoneta) u kompoziciji iznosi v n=---. proracunom sc odrcduju karaktcristikc vuce lokomotive i potom se vrsi izbior odgovarajuce lokomotive iz kataloga proizvodaca. QL . Ako su poznati trasa i profil terena pri proracunu vuce pristupa se resavanju dva osnovna zadatka ito: a) prema zadatom profilu pruge.2 (obicno se usvaja u granicama v = 0. b) prema poznatom profilu pruge.7 Proracun Vllce Ako je poznata snaga lokomotive kao i njena mas a na industrijkoj pruzi odreaenog maksimalnog uspona potrebno jc proracunom odrediti broj natovarenih vagona u kompoziciji kojc lokomotiva moze povuei. za usvojeni tip vagona. to se~moze odrediti maksimalni ugao nagiba pruge na duzini od L?:250 m (racunski uspon pruge) 1000. odnosno vagoneta. duz nagiba.27) odakle tezina voza iznosi (1.15. Umesto da se u odgovarajueem izrazu uvode dva koeficijcnta koji su karakteristicni za proracunski uspon i. m/s. Prilikom proraeuna unutrasnjeg fabriekog transporta moze se uz izvesne aproksimacije smatrati da su specificni otpori kretanja vagona (vagoneta) i lokomotive jednaki.proscena tezina praznog vagona (vagoneta).proseena tezina tereta u vagonu.08 . q.29) ql .=a - P dt 0.. Ovr.25) pa je ukupna tezina voza krivine pruge.koeficijent athezije izmedu tocaka i sine pri polasku voza (iz stanja mirovanja). za usvojeni tip prikljuenih transportnih sredstava u kompozieiji vagona iii vagoneta i za poznate karakteristike vuce lokomotive odreduje se maksimalna tezina kompozicije koju lokomotiva moze povuCi. ubrzanje voza pri polasku. kN. elv . kN.. . Taela je (1. If' . . kocenje se moze ostvariti bilo koeenjem sarno iz lokomotive iii koeenjcm kako iz lokomotive tako i vagona (vagoneta). pri minimalnom radijusu . ~V. .26) (1. uzimajuCi u obzir i uticaj inercijalnih sila.24) Pri ustaljenom kretanju sila \(uee lokomotive Fr jednaka je 1000 QI. 0.20 m/s2).26) mora se proveriti u slucaju polaska optereene kompozicije vagona. +qv pri tome su: Q (1. Takoae sc proracullom mora odrediti najoptimalnija konstrukcija lokomotive koja bi obezbedila najcfikasnijc sprovodenje transport a materijala vagonima koji se utovaruju odredenim utovarnim sredstvom (npL bagerom) pozllatog kapaciteta na povrsinskom kopu.II' uravnotezava se silom otpora kretanja voza. q. na potesu pruge izmedu povrsinskog kopa i fabrike.568 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnJi fabricki transport materijaia 569 1. + Il 0.koeficijent kojim se uzima u obzir masa obrtnih tockova. a p ) (1.

45. bvuca prcko dva Ide/a j dva doboia 118 kraju prugc .Vllca sumo jcdnijl1 UZClOfll jCdna~.34) II d Sila k~cenja.vjlio.kN. Obicno se pri uglovima veCim od 25°. t 511. " .ll1eJu da klIzaJu po small1a. te se tako racionalnije koristi zapremina sandllka. Q!.tczina vagona (vagoneta) opremljenih kocnieama.37) (1. tada je potrebno u kornpoziciju postaviti vagonete (vagonc) sa koenicama. ka~ sto je prethodno navedcno naziva se koeficijentoll1 pritiska papnca OClllce 1 Oznacava se sa 0.. <5 . \j! - VuCa i izvoz vagoneta uzetom Kada Sll veliki uglovi nagiba na ieleznickoj pruzi te llije rnoguca Vllca vagona(vagoneta) lokomotivom. koeficijenl athezije.32) K ~ (QL + QVK ). a pogoni sc vitlom preko llzetnjace. Pri postojanjn koCionih vagolla(vagoneta) je 8= _ __ _ K 'k ~~nos zbi:il si~a pritiska papuea prema zbiru sila opterecenja na osovine koje se QL +QVK Shodno tome je (1.33) a) transport prekidnog dcjstva (ciklicnog). neprekidni transport.1<1 me lC a energlja kretanja kornpozicije voza prelazi urad sila o pora rethllJa I olpora usled kocenja. U fabrikarna gradevinskih materijala vuca vagoneta uzetorn ostvaruje se na povrsinskim kopovirna i to za izvlacenjc vagonela dui strmih nasipa i vijadukata na kojima se ohavlja utovar-istovar materijala..:~S~~::~~~t kocenja pri krctanju kOll1pozicije po nagibu nanize odreduje se iz prebaccflog prcko villa n8 kraju prugc.45 Vuca vagoncla vi/10m na kraju )fdc/nicke pruge: a . tada se vuca ostvarllje vucnim uictorn.cni vagonetj . Ponekad se vuca vagoneta obavlja i na veoma strmim Llsponima.36) kO~lP?zicija prerna proracunu silc vuec lokornotivc ne zadovoljava potrebnu silu kocenJa pI! krctanJu nanize II slllcaju iZllcnadnog kocellja.u. b) BK = lOOO( Q L + QVK )<5. V' odaklc je (1. k .dvouzellw vuea: 1. a odreduje se iz izraza (1. g~ne1a) ncv s. 1. Ako se ulvrdi da je zaustavni put koecnja u slucaju da se koCi sarno lokomotivom. 2 . k~o i drugc siI? . tako i koCionih tockova vagona (. 1. pa prema tome sila trenja ostvarena papucama kOCInce mora da bude manja od sile atheziJ'e iZll1edu t Vk ' . primenom uieta koje se krece po zatvorenoj konturi.zbirna sila pritiska kocionih papuca.31) gde Sll: K . va) P~i1ikOl~ koc:.30° prill1enjujll specijalne konstrukcije vagoneta sa sandukom na specijalnom poslolju koje stalno zauzill1a horizontalni poloiaj. vcCi od proracunatog..8. Sl.570 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za uuutrasnji fabricki transport materijala 571 (1.koje deillju na zelezniekll kompozicij.8 QVK .45°.. pri llglu nagiba 40°. ~cnJ. it . kN U norrnalnim uslovirna kocenja je 0=0. se 0 nose na lkN tezlllC kompOZlClje Tako specif1cna sila kocenja iznosi proraeunll (1.35) Prilikom kocen" k' Ck ..ll. .uze. kada se vuca vagoneta obavlja vucnim Llzctom Uedno ili dva vucna uzeta) koje se pogoni vitlom na kraju pruge. ~n. odnosno: oc ova 1 sme. kN. .nja tockovi kako 10koll1otivc.18). (1.koeficijent trcnja izmectu papauce i locka zavisi od brzine kretanja. kN.. Koristi se trenje izmedll llznice na uietnjaci i uieta. 3optcn.. Sila koecllja iZllosi Prerna mestLl i nacinu primenc vuca vagoneta uzetom moze se razvrstali na: (1.Y. N. .tezina lokomotive koja se prenosi na njene pogonske osovine.

Vagoneti se premestaju kotrljanjem tockova po sinama.i F Sn-S. Pri tome su karakteristicne dvc sbcmc Vllce vagoneta: Prema pozna tom izrazu Ojlera jc gde su: a) vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa na jednom kraju putanje vagoneta. 145. iIi klinaslim steznim uredajcm. motor vitIa pri spustanju vago11eta radi u koCio110111 rezimu.sila zatezanja u silaznoj grani uzeta. N. momenat na vitlu je manje vrednosti i vitlo za podizanje vagoneta radi samo u pogonskom (motornom) rezimu. deiovanjcm sopstvene tdine vagoneta. kad je jedan krajvucnog uzeta ucvrseen za vagonet (iIi kompoziciju vagoneta). dvouzetna vuca vagoneta ostvaruje se preko vitIa sa dva dobosa (S1. a po~izanJe vagoneta u tom slucaju ostvarujc se motorom. Pri vuci vagoncta U oba smera sopslvene tezine "lake" i "teske" strane medusobno se uravnotezavaju. trenjem uzeta u uznici uzetnjace. jedno radno. 1. te pri spustanju vitlo radi u koCionom rczimu. \l izrazu za sHn trenja dobija sc (138) Poveeanje vllcne sile. 4-kotllr. tako da se kreeu jedni prema drugima u susret. b). Princip dejstva navcdcnih uredaja zasniva se na prcnoscnje Vllcne silc lrenja izmedu uzcta i sleznog uredaja.45. Primenjuje se u [abrikama za proizvodnju gradevinskog materijala. 1.pagon.48 c) vlIcnog ufeta (bC5. kada se vagoneti premestaju po pruzi sa dva koloseka.1.preko vi·kstrukc S/1 /ucnim profilom uil1icc.zfI{czni ureda. Prikljucivanje vagoneta za pogonsko vucno uzc ostvaruje se steznOlll viljuskom. b. dok se spustanje mobilne kompozicije vrsi pod dejstvom sopstvenc tdine.).:8 nU1ncvri'ian/c kon7pozjq/e vagonEJ: i-vil/(}.. 5-mesl" SpH/IIlJ/a tdadi: o-vagofl . ukljucivanjcm frikcionog ureda]a.koeficijent trcnja izmedu ulcta i ulnice u ulctnjaCi.sila zatezanja u nailaznoj grani uzeta.kra/f70 liic): a . dok je pri spustanju vagoncta neophodllO kocenje vitia. N: S. za vueu rasterecenih vag on eta. Sila trenja uzeta kao elasticnog tcla 1. kOla.46 S/wnUl Vl/ce vag017ctll krll7nim hcsknnacniJ77 uxctom: 1 . plasticna mas a itd.1 uznici uzetnjace iznosi . S1. a). tj.Cllljlu'~C b) S1.obuhvatni ugao uzctnjace. a to znaci i si'" trenja. rad. 3-povrafllo uie. c ~ prinlCf70n7 dve llmctnlltc uzctnjBcc Sl1. S1. sa jednim dobosom (S1. premestanjem vagoneta u oba smera. Zamenom vrednosti S" i S.47. koristc se dva uzeta. 148 shematski su prikazane kOIlslrukcije uzclnjaca vitIa kod kojih se poveeava obuhvatni ugao uzeta. Sn . a vuku se bcslcrajnim vucnim uzetom.C. dok se spustanjc vagoneta vrsi iskljuciv8njcm frikcionog ureclaja. b) Dvoclobosno vitIo ponekad se primenjuje i 11a pruzi sa jednim kolosekom. Sila vuce beskonacnog uzeta (videti SL ostvaruje se vitlom. 2 Podizanje vagoneta duz strmih vijadukata i nadvoznjaka pri obavljanju utovarno-istovarnih openrcija moze se ostvariti prime nom frikcionog vitia. a drugo povratno. 53mo se u tom slucaju smanjenjc momcuta na vratilu dobosa pri spustanju i podizanju ostvarujc ugradnjom pokretnog protivtega izmedu osovinskih sina za vagoneta u jednom ili dIugor!! pravcu. U tom slllcaju protivteg obavlja islu funkciju kao i vagoneli "lake" strane (istovarni vagoneti) kod dvouzetne vuce vagoneta dvodobosnim pogonom na kraju pruge. 3 . 2~radJ1(J U7. br-zina spustanja vagoneta u tom slucaju rcgulise se kocnicom. b-prin7Cflom lIfl7CtIlU/C ulctnilG'ie.krc1jnj!111ifc/ni?cEI. tako slo se uznica uzetnjacc oblaze frikcionim materijalom koji se ocUikllje vcCim koeficijcnlom trenja (drvo. a) Shcn7R/ski prikl:l?: virlB 78 nm77(}lClVaf~jc lJ. a . prolivteg se kreee po svojim sinama koje su ispod osnovnih i millloilazi se sa va'gonetima. 145. p . Na SI.Industr~iske 572 Transportni uredaji ieleznice za unlltrasnji fabricki transport materijala 573 S1. Karakteristika vuce vagoneta vitlom na kraju pruge ogleda se u primeni na pruzi velikog nagiba talco da vitlo radi u motornom reZimu samo prilikom podizanja tereta.l. Ako se transport vagoneta na horizontalnoj pruzi ostvarujc vucnim uzadima. odnosno sile trenja izmedu uzeta i UZl1lCC U uzetnjaci ostvarujc se poveeanjem obuhvatnog ugla uzetnjacc ili poveeanjem koeficijcnta trenja izmedu uzela i uznicc. Zbog toga se ugraduju dva jcdnoclobosna villa iii jedno c1vodobosl1o.47 S/7emH rada dvolJictnog vit/a. a drugi za dobos ugradcn na vrhu vitIa: pri namotavanju uzeta na dobos naslaje podizanje vagoneta.

a takode i prelazom sa jcdnosmcrnog na dvosmerni tok kretanja vaoneta (kruzno kretajne vagoneta "Iakom" i "teSkom" stranom).39) Sl1aga clektomotora za pogOl1 vitIa: kW 1000· 7J ' 3600 =T c .nosivost vagoneta. HI' koeficijent otpora okretanja koturova vucnog uzeta vagoneta. LITERATURA: [1]. U uredaje i opremu za vucu vagoneta i njihovo premestanje vucnill1 uzetom po sinskoj stazi spadaju: a) vucno uze. mls.ugao nagiba transportne staze vagoneta. odnosno pruge vagonela.[3]. 575 Kapacitct transporta vagoneta VUCl1l111 uzetol1l koje se pogoni uZetnjacom izracunava se kao i kod ostalih lransportnih urcdaja prekidnog dejstva. b) vitlo. a=1.42) aL Tc =-+tm.). t/h. N/rn. skracenjem vremena trajanja operaciJe manevrisanja vagoneta u krajnjim stamcama. pri cemu se istovremeno u svakom smeru krece po jedna posuda. hvatac Uleta na steznom uredaju itd. Kapacitet izvoza materijala vncom vagonela vucnim uzetom odreduje se iz izraza Go .s. moze se izracunati vucna sila uzeta. 0 b av I'Je1111 lransporlllll Cl'k lusa za jedan cas.potrebno vrell1e manevrisanja vagoneta u krajnjim slanicama linije vuce.broj vagoneta. v (1.[2].8 . (1. Sila u uzelu na mestu naijaska uzela na dobos vucnog vitia u slucaju da se vuca vagonela ostvaruje vezivanjem kraja vucnog uzeta.[6] z. t/h.transporlna duzina vuce vagonela.interval pristupa svakog vagoneta. q" . .[4]. Broj vagoneta u kompoziciji se ogranicava zbog potrebe obezbedivanja jaCine veze prikopcavanja vagol1eta u kompoziciji. m/s. Vrell1e jednog transportnog ciklusa vagoneta gde su: a (1. t . kao i tezil1a vagoneta koji se istovrerncno premestajn.40 m. Poslo se vagoneti prikopcavaju vucnim uzetom u trenutku krelanja vagoneta.43) Ako je poznat broj. to se brzinCl uzeta mora nalaziti u granicama 0. G. s.koeficijent koji uzima u obzir tip konstrukcije za vucu vagoneta. a (1. iz izraza fJ . i usvaja se granicama 30 . N. p= Fwo'v g gde su: Z . za vagonet (iIi viSe vagoneta u kompoziciji) odreduje se iz izraza (1.broj vagoneta u kOll1poziciji. stepena mehanizacije manevarskih operacija kompozicije vagoneta. t. . !:ito odgovara rastojanju izmedu snsednih vagonela oel30 .rastojanje izmedu susedl1ih vagoneta.1.. e) pomocni uredaji (tocki6.40 $.slepen korisl1osti prellosnog mehanizma vitIa.40) moze se zakljuciti da se povecanje kapaciteta prcmestanjem vagoneta vucnim uzelom moze oSlvariti povecanjem broja vagoneta koji se islovremeno premeStaju. a=v{ . v. tm . I) . Go .tczina jedinice duzine vUCllog uzeta. Broj vagoneta koji se istovremeno nalaze na svakoj strani vucnog Uleta iznosi L Z=-. m. gde su: v. d) uredaj za prikopcavanje vagoneta.39) i (1. Interval vremena izmeelu elva uzastopna vagolleta zavisi od konstrukcije uredaja za prikopcavanje.koeficijent otpora kretanja vagoneta. Iz izraza (l.tezina materijala koji se prenosi vagonetom. kao i potrebna snaga motora za pogon VUCl10g villa. c) zatezni uredaj. . t.brzina kretanja vucnog uzeta.pIOsecna brzina vagonela.0 m/s. N. kada se premestaju dYe posude. Prilikom premeStanja vagoneta vucl1im uletom ncophodno je obavljati pavzljivo opsluzivanje vagoneta.40) gde su: a .574 Transportni uredaji Industrijske zeleznice za unutrasnji fabricki transport materijala w' .masa tereta u vagonetu. 'j 'j -b IOJ.41 ) gde su: G. s. a=2. m. povecanjem brzine kretanja (vuce) vagoneta. Da bi se uhvatili i zaelrzali otrgnuti vagoneti sa vucnog uzeta treba koristiti specijalnc stacionarne iIi pokrctl1o nasadene hvatace vagoneta.sopstvena tezina vagoneta. a takoele i koeficijent otpora premestanja . .. L .. g n . iznenadl10 i nekontrolisano otkacinjanje vagoneta oel vllcnog uzcta pri velikom uglu nagiba sinske staze moze dovesli do ozbiljl1ih havarija. Q = 3600Gv .[5]. Pri izvlacenju sarno jedne posude ujednom smeru.

Za transport . dok postoji i vcrtikalna komponenta od vozila. odnosno ono sto saCinjava ko1osek. svoznicama (gravitacioni transport strmim ravnima). transport glavnim izvoznim hodnicima (glavlli ili zbirni transport). b) gornji stroj pruge. 11 zavisnosli od poluprecnika krivine R i brzine voznjc v. 111skoplma itd.576 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 577 2.. a istovremeno usled temperaturnih uticaja postoji i unntrasnja sila u sinama.2 Transport prugom U jamama nasih rudnika najceSce se susrece kolosek sirine 600 mm ali se u nekim rudnicima jos primenjuje kolosck od 500 i 630 mm. pragova. slepim Ok111ma. . koja deluje i kada kolosek nije opterecen. sastoji se iz osnovnih eJemenata i lo: sina. transport skreperima. Zastor kao gornji noseci stroj koloseka omogllcava ravnomerno prenosenje sHe pritiska koja se preko osovina vozila. ublazeni su udari tockova pri kretanju kompozieije i omogucava se nivelacija obe sine ze!eznickog koloscka.1 Opste napomene Jamski iIi podzemni transport moze sc razvrstati na: transport na otkopima ~otkopnim hodnicima.na 0 tkoplm~vl. transport mehaniCkim transporterima. Tip zeleznicke sine se usvaja u zavisnosti od osovinske sile oplerec'enja kapaciteta transporta materijala. Treba razlikovati sledeca transportna sredstva iIi transportnc sisteme: transport prugom i vagonetima. U mirnom stanju. smanjenja habanja glavc spoljnje sine i zbog opasnosli od iskliznuca vozila. te se tada vIsi nadvisenje koloscka. Nadvisenjem koloseka postize sc da rezultanta tczine vozila i centrifugalne sile. Gornji stroj. kada vozilo stoji na si11ama. Na povrsinskim otkopima primenjuju se koloseci od 760 mm. transport lokomotivama. transport clektricnim'jamskim kamionima. a podlozna se pncvrscuJe sa dva umcslo cetiri tirfona. One se u horizontalnoj ravni mogu raz10ziti na komponentu paralelnu osi sine i na drugu komponentu upravnu na osu sine. kolosecnog pribora i zaslora. hidraulieni transport. vrsi izdizanje spoljnje sine. Na povrsinskim otkopima JUS propisuje 5amo k010seke od 900 mm i 1435 mm. Na pruzi se u krivinama zbog kompenzacije ccntrifugalne sile. bude upravna na ravan postavljenu na GIS (gornju ivieu sine) obe sine. ze1eznicku prugu cine: a) donji stroj pruge. transport. koja teli da izbaci vozilo ka spoljnjoj strani krivillc. te jc zbog toga pozeljno pri izvozu rude iz jame primeniti bilans "jednakih si1a olpora". . postoji samo vcrtikalna sila od vozila (spoljnja sila). ~a ot k ' I10 d mClma dolaze u obzir transportna . . Kolosecni pribor: a) prievrsni: b) spojni: c) dopllnski pribor na zelcznicama uzanog koloseka je isti kao i na zeleznicama uzanog ko]oseka u rudnicima sa povrsinskom eksploatacijom. a kod bctol1skih pragova zIcbasti gllmeni umetak. kod koga zlebovi omogucavajll poprccl1o sirenje i daju elasticl1ost. 2. Sve cesce se u rudnicima sa jamskorn cksploatacijorn primenjuju armiranobetonski pragovi sa prednaprezanjem armature. Prilikom krctanja vozila ove sile se dopunjavaju dinamiekim komponenlama. 2. Ie se ko1osek oc! 760 mm moze zadd'ati samo kod starih povrsinskih otkopa. a slo predstavlja razliku u visini ul1utrasnjc i spoljasnjc sine. transport stabilnim masinama . U rudnicima sa jamskom eksploatacijom.jamske zicare. pri tome je sila otpora krctanja istovarcnih vagoneta na uskopu jec!naka sili olpora krelanja nalovarenih vagonela na niskopu. le se u buducnosti ne smcju poslavljati drugc vrste koloseka. tockova i pragova p(cnosi na osnovu trupa. ZELEZNICKI JAMSKI TRANSPORT U jamskom transportu tok kretanja materijala je usmeren od eel a potkopa prema oknu. ZalwaljujuCi sloju zastora pruga je elasticna. " op111m sredstva sa neprekidl11m III clkhcl11m dejstvom. koje deluju U 5vim smerovima. Za industrijske prugc primenjuju sc koloscci od 600 mmi 1435 mm. Ispod nozice sine na drvcnim pragovima slavlja se topolov umelak dcbljille 5 mm. 900 mm i normalni kolosck sirinc 1435 mm DomaCi JUS propisuje za jarnc samo k010sek od 600 111m.

zbog prosirenja koloseka. u!acki clodira oboda locka i sine naziva se ugao na1eta II! ugao udara. Daljim kretanjem. Docne silc zavise oel promena u sirini koloseka i ojedenosti vcnaca banelaza tockova. savijanje i na torziju..578 Transportni uredaji Zeleznicki jamski transport 579 Ove sile su promcnljive./UvirlJ8 o Na S1.Ovakav rasporecl osovina ostaJe nepromcnjcl1 oplslvanJem lucnog krclanja duz Citavc krivine kompozicije vagoneta i naziva se "staticko opisivanjc luka" pri kretanju vagoneta. S 2·R (2. cia bi se olaksao proJaz vozila i smanjio otpor od krivine i da bi se smanjilo bOC110 ojedanje venea tocka i sine.. Pri ulazu kompozicije u krivinu obod tocka vagollela uclara 0 spoljnu sinu. komponenta sile prikopcavanja vagoneta) ne moze da izvecle vagonet iIi lokomotivu iz ravnotezc u vertikalnoj ravni. Horizontalne poduznc sile nastaju pri pokretanju iIi kocenju vozova i poveeavaju se ako su dilatacioni otvori sina zatvoreni. pored poluprecnika krivine. Neclovoljno naclvisenjc spoljnje sine u krivinama ima za posleclicll i spljostenost vozne povrsine unutrasnje sine. kao i nadvisenjem spoljasnje sine llkrivini obezbeauju staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju kompozicije vagoneta. Na vcliCinu prosirenja utice.ad~Ja osovina se jos uvek krece u odredenim granicama pravohl1lJskl. U krivinama vrlo 05trih poluprecnika vrsi se prosirenje koloseka u zavisnosti od vclicine po11lprecnika.MN sledi: . narocito zbog malog poluprecnika krivine R. Zbog prekoracenja nekc granice u velicini bocnih sila moze doCi do iskliznuca vozila iz koloseka.1 prikazana su clva polozaja vagoncla: prvi polozaj preclslavlja slucaj kada vagonet ulazcCi u krivinu. 2. odnosno lokomotiva izlaze iz polozaja ravnolcZe u verlikalnoj ravni i obodom spoljnjih toekova pritiskaju spoljnu sinu. Pri veCim brzinama kretanja lokomotive. kao i zbog temperaturnih promena. nastaje bocno ojeclanje glave spoljnje sine sa unutrasnje strane. . kao i drugih faktora. kao i drugih bocnih horizonta1nih sila vagoneti. Staticki uslovi opisivanja luka pri kretanju vagoncta odnose se na OIlLl brzinu pri kojoj centrifugalna si1a u poreaenju sa drugim bocnim silama (si1a trenja. te I Zachlja OS~~1l1a :ezl da zauzme bocni polozaj. vagonet ulaZl obema OSOVll1ama u knv1l1u. Shoclno tome. kao i klizanje lockova zbog nejeclnakog pUla kOlr1janja u spoljnjoj i unutrasnjoj sini. stanje bandaza tockova vozila. odnosno po tocku. a takode se povecavaju sa povecanjcm ugla nalcta ip. 2 Pri tome je Sv . PribJizno tacna vrednost vclieine boene sile u krivini iznosi·30% . zavisc od velikog broja faktora. brzina kretanja vozila. p~: tome spoljni locak prednje osovine pritiska glavu spoljnve ~ine u :acki ~. stanje elemenata gornjeg i donjeg stroja. odnosno vagoneta nastaju dinamicki uslovi opisivanja luka pri kretaIlju vagoneta u krivini. U praksi se odgovarajuCim izborom poluprecnika krivine. S1.cvrsta osnova. Horizontalne sile mogu biti poeluzne (Iongitudinalne) j poprecne (bocne). posto se krece pravolinijski. Docne sUe nastaju zbog krutih osovina zeleznickih vozila koje naizmcnicno nalecu na jednu i drugu sinu. kada pod clejstvoI11 centrifuga1ne. vrsta i tip lokomotiva i vagoneta koji su u saobracaju. zadnJ~ osovina vagoneta.1 ShcmalsJd pdkaz api'ivanja Juka prj krclaniu vaguflcla u . naGin ogibljenja vozila.1. Ova sila je Llpravna na osu pruge. Raclijus krivinc se lako usvaja cia ugao uclara Prcma S1. Uslcd clelovanja horizontalnih poduznih sina elolazi clo pojavc putovanja sina. nalece na svom pu~u obodom spoljnog tocka prednje osovine na spoljasl1j~ ~in~ (t~cka A). Horizontalne bocne sile nastajll u pravcu uslecl zmijo1ikog. uslecl ojeclanja venaca tockova i unutrasnje vcrtikalne ivice gJave sine. Docnc silc sc u krivini povccavaju zbog delovanja cenlrifugalne sile. Ugao udara utJce na cloclatn u silu otpora habanja sinc.1) Minimalni radijus iznosi . ~n tome rea~cIJa sl~e pritiska odvodice vagonet u stranu. kao sto su opterecenje po osovini vozila.'. i konstrukcija postolja lokomotivc i osovina. Zbog clejstva centrifugalne sile ili zbog loseg izvodenja nadvisenja spoljnje sine u krivinama.35% od osovinskog pritiska. kao i na silu bocnog pritiska tocka 0 sinu.2. 2. oclnosno MN = . 2. Usled delovanja svih navedcnih sila sinc mogu biti napregnute na pritisak. smrp =_v_. a ~. SU){P"" ip bllclc sto jc mogucc manji. S1.lalicki!ll W. sinusoiclnog kretanja v07ila. zbog slabo pritegnutog