P. 1
Blagajnicki i Komercijalni Zapisi

Blagajnicki i Komercijalni Zapisi

|Views: 420|Likes:
Published by Ivana Ivanovic

More info:

Published by: Ivana Ivanovic on Aug 17, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/22/2014

pdf

text

original

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE BIJELJINA

- SEMINARSKI RAD-

„BLAGAJNIČKI I KOMERCIJALNI ZAPISI – računovodstveni tretman“

Mentor:

Student: Biljana Trišić
Bijeljina, Jul, 2012

………………………………………………….…………………………………..1.….......……..4 1. Elementi komercijalnog zapisa..…12 ZAKLJUĈAK……………………………………………………………………………….…………………………………………………………………………....9 1.. Prenos…………….…………............ Komercijalni zapisi koje emituju preduzeća…….. Elementi blagajniĉkog zapis...……….….1...9 2..5 2.…. Pojam……………………….....……...………………………....…………….. Vrste………………………………………………………………….10 3...10 3.…..…8 Istorijat………………………………………………………………………………….………………………………………………….Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman SADRŽAJ UVOD…………………………………………………………………………………………3 I.....7 3.....………….... Prenos………….11 4..1.....………..….…………………………………………………………. Blagajniĉki zapis……………………………………..5 2....4 2....………..………….……...…………………………………………….......1.…..…....……………………………………..1.. Pojam……………………………………………………………………………….13 LITERATURA……………………………………………………………………………. Komercijalni zapis………………………………………………………………….. Izdavaoci….…...…..…..…………….......…………….…………………………………..8 II.1.………. Izdavaoci…….. Podaja……..…………...………….14 2 ...………………………………..8 1.4 1. Blagajniĉki zapisi koje emituje NBS……………………………….

Njihove zajedniĉke karakteristike su: predstavljaju obligaciono pravne (dužniĉke) hartije od vrednosti .sadrže pravo potraživanja svojih vlasnika od dužnika to su kratkoroĉne hartije od vrednosti – izdaju se u seriji sa rokom dospeća do jedne godine važan su investicioni instrument izdaju se za taĉno odreĊenu namenu glase na okrugle novĉane iznose koji se uplaćuju. blagajniĉki zapisi su analogni komercijalnim zapisima.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman UVOD Tema ovog rada jesu blagajniĉki i komercijalni zapis. odnosno isplaćuju jednokratno - Njihova funkcija se sastoji u prikupljanju slobodnih novĉanih sredstava na finansijskom tržištu. koji predstavljaju hartije od vrednosti kojima se trguje na finansijskom tržištu. uz razliku u pogledu subjekta koji se nalazi u ulozi emitenta. Po svojoj prirodi. 3 .

POJAM Blagajniĉki zapis (eng. 45/2011. odnosno oznaku da blagajniĉki zapis glasi na donosioca  nominalnu vrednost na koju zapis glasi  visinu kamatne stope  rok plaćanja nominalne vrednosti  mesto i datum emitovanja blagajniĉkog zapisa 1 Knowledge Banks.. jer uvek unapred sadrže utvrĊeni rok. T-bill) je kratkoroĉna dužniĉka hartija od vrednosti koja glasi na odreĊeni novĉani iznos.. 4 . ĉl.) 2 . oktobar 2011. kada je kupac pravno lice. Veoma su siguran oblik prikupljanja kratkoroĉnih sredstava. odnosno naziv i sedište emitenta  firmu. http://www. od 21.2011. ELEMENTI BLAGAJNIĈKOG ZAPISA Blagajniĉki zapis sadrži sledeće elemente:  oznaku da je to blagajniĉki zapis  firmu. a upravo to olakšava bankama korišćenje ovih kratkoroĉnih sredstava.12. odnosno naziv i sedište kupca. IO NBS br. Izraženi su u dinarima. odnosno ime i prebivalište kada je kupac fiziĉko lice.juna 2011.2 1.1. kojom se emitent obavezuje da će imaocu u roku dospeća isplatiti nominalnu vrednost oznaĉenu na njemu.knowledgebanks. 1 Predstavljaju dematerijalizovane hartije od vrednosti i registruju se kao elektronski zapisi na raĉunu hartija od vrednosti u Centralnom registru.Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti”. Službeni glasnik RS.. Rok dospeća blagajniĉkih zapisa je do 366 dana od dana njihovog izdavanja.3.52. BLAGAJNIĈKI ZAPIS 1. Svrha im je da efikasno prikupe novĉana sredstva izdavaocu.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman I. Blagajnički zapis. To su posebne hartije od vrednosti koje se koriste izmeĊu bankarskih organizacija radi regulisanja koliĉine novca u opticaju i zaštite likvidnosti bankarskih organizacija.htm (datum pristupa 11.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39. Mogu glasiti na ime i na donosioca. br. Treasury bill. emitentu. sa odreĊenim rokom dospeća i odreĊenom kamatnom stopom. depou i kliringu hartija od vrednosti.

To je jedan od osnovnih instrumenata preko koga centralna banka vrši operacije na otvorenom tržištu. poslovne banke i druge finansijske organizacije.. Blagajniĉki zapis izdat od strane Centralne banke kao sredstvo monetarne politike ima za cilj kontrolisanje novĉane mase ali i kao instrument regulisanja ponude i tražnje novca.com/doc/52848232/55/Robne-hartijeod-vrednosti (datum pristupa 11. Privredna akademija. 2007.1.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman  oznaku serije sa kontrolnim brojem  posebna prava iz blagajniĉkog zapisa  faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pećat emitenta3 2. Blagajniĉke zapise koje izdaju. Pored toga. Njihovo emitovanje je ponovo zapoĉelo od 21. http://www. Prodajom i kupovinom blagajniĉkih zapisa.12..2011. BLAGAJNIĈKI ZAPISI KOJE EMITUJE NBS Narodna banka RS je poĉetkom aprila 2002. septembra 2005. samostalni nedržavni univerzitet u Novom Sadu. nakon više od ĉetiri godine izostanka sa tržišta. godine do 3 Carić S. decembar 2011. od jula 2002. sa razvijenom finansijskom strukturom. istovremeno reguliše potrebnu koliĉinu novca u privredi. Nakon perioda veoma aktivnog prometa na Beogradskoj berzi. Centralna banka obiĉno sprovodi postupak izdavanja blagajniĉkih zapisa u ime i za raĉun državnih organa.) 5 . U tom sluĉaju oni služe za pokriće budžetskih deficita. emituju i prodaju centralne banke – kupuju poslovne banke. ĉime centralna banka povlaĉi novac sa tržiša. emituje svoje blagajniĉke zapise. Finansijski menadžment I. osim Centralne banke.4 2. godine. Centralna banka u razvijenim privredama. Centralna banka preko kamatne stope na njih.. u periodu od novembra 2006. IZDAVAOCI Blagajniĉke zapise izdaju Centralna banka. str. Bagajniĉke zapise koje izdaju poslovne banke – kupuju svi ostali pravni subjekti. 179 i 180 4 Scribd.: Bankarski poslovi i hartije od vrednosti. godine prestala je trgovina blagajniĉkim zapisima poslovnih banaka u Srbiji.scribd. kao i regulisanje njegove cene. godine prvi put registrovala blagajniĉke zapise u Centralni registar HOV.

rs 5 Koĉović J. str.5 8 Jovanović M.7 Odlukom o izdavanju.12..com/content/2558Odre%C4%91ivanje-cena-i-prinos-kratkoro%C4%8Dnih-finansijskih-instrumenata.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman februara 2009.rs/internet/latinica/30/30_4/30_4_2/30_4_2_1.pdf..86. ĉl.org/Arhiva/2011_01/PEPogledi_God%20II_2011_Br%2001.nbs. Ekonomski horizonti.5 Radi sprovoĊenja rezervne repo transakcije .12.. http://www. decembar 2010. (datum pristupa 10.singipedia.blagajniĉke zapise NBS. (datum pristupa 13.repo prodaje hartija od vrednosti. NBS je emitovala blagajniĉke zapise sa rokom dospeća od 6 meseci.2011.) 6 NBS. Jovović M. visina i naĉin obraĉunavanja i plaćanja kamatne stope.8 Slika 1. nominalnoj vrednosti i rokovima dospeća).52. NBS izdaje sopstvene hartije os vrednosti . Centralni registar HOV uknjižava te hartije i otvara emisione raĉune za NBS. koju je donela NBS.) 7 .Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti”. Centralni registar HOV takoĊe knjiži založna prava po tim hartijama i vrši njihovo preknjižavanje na raĉune banaka koje su ih otkupile. namena za koju se emituje zapis. U skladu sa Odlukom o emisiji blagajniĉkih zapisa. ukupan iznos i nominalna vrednost na koju se emituje zapis. http://www. rokovi dospeća za naplatu.. koje je koristila za obavljanje trajnih transakcija HOV.godini Izvor: www. (datum pristupa 11. Manje poznati investicioni instrumenti u bankarskom poslovanju. Hartije od vrednosti kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom tržištu i upravljanje rizicima. http://www. IO NBS br.12. Pojedinaĉne odluke o izdavanju blagajniĉkih zapisa objavljuju se na Internet prezentaciji Narodne banke Srbije. str. Odluka o prvoj emisiji blagajniĉkih zapisa NBS u 2011. na osnovu Odluke o emisiji blagajniĉkih zapisa NBS. odnosno emisiji odreĊuje se: visina iznosa na koji blagajniĉki zapis glasi. apoenski sastav.pepogledi. Službeni glasnik RS 45/2011.nbs.. sa nultnom kamatnom stopom i rokom dospeća od 360 dana. gde se one registruju (sortiranje po serijama.) 6 .juna 2011. donosi pojedinaĉne odluke o izdavanju blagajniĉkih zapisa. 6 Guverner Narodne banke Srbije ili lice koje on ovlasti. naĉin emitovanja zapisa.2011.7. .2011.html . godine. od 21.

Kupci blagajniĉkih zapisa na primarnom i na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti mogu biti banke i druge finansijske organizacije.1. ĉl. Registracija emisije. s tim što se blagajniĉki zapisi otkupljuju po kamatnoj stopi koju utvrĊuje guverner ili lice koje on ovlasti.rs 9 .8 i 10 7 .crhov. 9 Slika 2 Trgovanje blagajniĉkim zapisima NBS u 2011.7. Na osnovu odluke guvernera ili lica koje on ovlasti.1. isplata i isknjižavanje blagajniĉkih zapisa. prenos sa emisionog na vlasniĉki raĉun. Na dan dospeća blagajniĉkih zapisa NBS njihovim zakonitim imaocima isplaćuje nominalnu vrednost naznaĉenu na blagajniĉkim zapisima. Trgovina blagajniĉkim zapisima može se obavljati zakljuĉno s radnim danom koji prethodi danu dospeća blagajniĉkih zapisa. PRODAJA Narodna banka Srbije prodaje blagajniĉke zapise na aukcijama.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman 2.Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti“. NBS može otkupiti blagajniĉke zapise i pre roka njihovog dospeća – u zavisnosti od tekućih monetarnih kretanja i stanja likvidnosti bankarskog sistema. Banke ne mogu podneti blagajniĉke zapise na naplatu pre isteka roka njihovog dospeća. 6.. Izvor: http://www. kao i kliring i saldiranje obaveza i potraživanja po osnovu transakcija s blagajniĉkim zapisima vrše se u skladu s propisima Centralnog registra. u skladu sa odlukom kojom se ureĊuju uslovi i naĉin na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu.

da bi ponovo oživeli početkom 60-ih godina.3 milijarde dolara.10 II. kao zaloga i sl. Početkom 2003. Po definiciji komercijalni zapisi predstavljaju vid neosigurane hartije od vrednosti instrumenta duga. Cilj je bio da se zaštite investitori kroz dobijanje relevantnih informacija o emitentima ovih hartija. uz obavezno pribavljanje mišljenja Centra za bonitet Narodne Banke Srbije.tradeville. Može se koristiti kao sredstvo plaćanja. pa su nastajali različiti problemi. Standard & Poor's Corporations i Fitch Investor Service. nije se puno vodilo računa o bonitetu i stepenu zaduženosti emitenta. U ulozi emitenta se obično javljaju velike i poznate kompanije koje isplatu garantuju svojim imenom. PRENOS Kao i svaka druga hartija od vrednosti. kakve su Moody's Investor Service. Donekle izuzetak može predstavljati slučaj Penn Central Transportation Company koja 1970. pa ih je vise od 4. Komercijalni zapisi. http://tradepedia. kada glasi na ime. septembar 2009.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman 3. blagajniĉki zapis se može prenostiti putem indosamenta.000 firmi emitovalo u ukupnoj vrednosti od oko 1. Vrlo brzo su stekli veliku popularnost. kao takvi za investitore nose značajnu dozu rizika od neizvršenja obaveza. Oni su predstavljali altemativu komercijalnim i industrijskim kreditima.12. a prostom predajom (tradicijom) kada glasi na donosioca.htm Tradepedia. pre svega povezani sa neizvršenjem obaveza.2011. sredstvo obezbeĊenja kredita. U svetskoj praksi nije bilo puno skandala sa ovim hartijama. Pri tome. KOMERCIJALNI ZAPIS ISTORIJAT Prvi komercijalni zapisi pojavili su se u SAD početkom 20-ih godina XX veka.knowledge-banks. Naravno. godine nije izvršila obaveze prema emitovanim komercijalnim zapisima u visini od 82 miliona USD. Posle sloma Njujorške berze i velike krize 30-ih godina dolazi do stagnacije u razvoju. Taj slučaj je predstavljao presedan nakon čega se krenulo u rejtingovanje ovih hartija od strane specijalizovanih kuta. U našoj zemlji komercijalni zapisi su predstavljali vrlo popularnu hartiju koju su emitovala preduzeća tokom 90-ih. godine Komisija za hartije od vrednosti je uvela novu proceduru evidentiranja emisije ovih hartija.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39.) 8 .11 10 11 http://www..rs/wikirs/Komercijalni_zapisi (datum pristupa 11.

) 13 Op... POJAM Komercijalni zapis ili papir (commercial paper – CP) je kratkoroĉna dužniĉka hartija od vrednosti ĉijom se prodajom prikupljaju kratkoroĉna novĉana sredstva. odnosno gotovine ili finansiranje obrtnog kapitala.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman 1. ove hartije predstavljaju relativno jeftinu zamenu za kratkorocne kredite banaka. odnosno oznaku da zapis glasi na donosioca  nominalnu vrednost na koju komercijalni zapis glasi  visinu kamatne stope  rok plaćanja nominalne vrednosti  mesto i datum emitovanja  oznaku serije sa kontolnim brojem  posebno prava iz komercijalnog zapisa 12 Alcons. (datum pristupa 11. emisiju akcija i dugoroĉnih obveznica).co. ELEMENTI KOMERCIJALNOG ZAPISA Komercijalni zapis sadrži sledeće bitne elemente:  oznaku da je to komercijalni zapis  firmu. uspešna i poznata preduzeća (tzv. odnosno naziv i sedište kupca kada je kupac pravno lice. Osnovni razlog emisije i korišćenja komercijalnih zapisa se sastoji u prednosti bržeg prikupljanja slobodnih sredstava. http://allcons. takozvane blue-chip corporation). a istim se emitent obavezuje da će imaocu komercijalnog zapisa u roku dospeća platiti nominalnu vrednost oznaĉenu na njemu sa pripadajućom kamatom.html. odnosno naziv i sedište emitenta  firmu.cit. odnosno ime i prebivalište kupca kada je kupac fiziĉko lice.rs/recnik/id. koji su obiĉno velika.13 1.2011. Spadaju u hartije od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane nekom aktivom.2. str. Jovović M. . troškovi emisije komercijalnih zapisa su niži u odnosu na druge naĉine pribavljanja sredstava na finansijskom tržištu (tj.12 Sa aspekta njihovih emitenata.12. jun 2011. Istovemeno. Sigurnost njihove naplate poĉiva na visokom bonitetu i kreditnom ugledu emitenata. Komercijalni zapis. Koĉović J.komercijalni-zapis/i. 84 9 .

u propisanoj formi i sa odreĊenom sadržinom.12.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39. Postoje još neki oblici komercijalnih zapisa kao što je “Asset-backed commercial paper“ ili komercijalni zapisi na bazi aktive. „ABCP“ je komercijalni zapis izdat od strane ili kompanije ili velike investicione institucije odnosno najĉešće banke kroz (special purpose vehicle-SPV ili special purpose entity . Komercijalni zapis. http://www. donosi nadležni organ emitenta-izdavaoca komercijalnog zapisa.15 3.htm .) 15 Op.SPE ) kompanije za posebne namene.knowledgebanks. (datum pristupa 11. VRSTE U uporednoj teoriji postoji klasifikacija komercijalnih zapisa na direktne komercijalne zapise i dilerske komercijalne zapise. najĉešće su to finansijske institucije jer su im neophodni konstanti izvori sredstava kako bi omogućili dobavljanje zajmovnog potencijala svojim klijentima. IZDAVAOCI Izdavaoci ovih instrumenata duga mogu biti preduzeća. Predstavlja komercijalni zapis na bazi sekjuritizacije ili komercijalni zapis na bazi (finansijske) aktive. oktobar 2011. Direktni komercijalni zapisi su oni koje izdavaoc prodaje direktno investitorima bez posrednika.cit. Jovanović M. str.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman  faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i peĉat emitenta14 2. Odluku o izdavanju komercijalnog zapisa. društva.. Dilerske komercijalne zapise izdavaoc prodaje preko posrednika specijalizovanog za hartije od vrednosti. zadruge i drugi oblici udruživanja sa statusom pravnog lica. na propoisan naĉin. odnosno druga pravna lica. Komercijalni zapisi na bazi aktive se najĉešće izdaju da bi se finansirale uplate ili druga sliĉna aktiva.9 10 . Tom odlukom se utvrĊuje posebno: - ukupan iznos na koji se izdaju komercijalni zapisi. namena za koju se izdaju. banke i drugih finansijskih organizacija. osim NBS.2011.. 14 Knowledge Banks.

) 11 .2011. Rokovi dospeća komercijalnih zapisa u SAD iznose od 7 do 270 dana. dok su u Sjedinjenim Državama ovi programi ĉesto vremenski otvoreni. što za akcionarsko društvo predstavlja skupština.. 85 19 Kamatica. Na tržištu novca Srbije komercijalni zapisi nisu prisutni u prometu od 2004.5 i 3.. Komercijalni zapis. godine. penzijski fondovi.19 16 Knowledge Banks. osiguravajuće kompanije.17 Kupci komercijalnih zapisa su obiĉno banke. investicioni fondovi i preduzeća. a reĊe putem direktnih plasmana. upisnicima komercijalnih zapisa Elektroprivrede Srbije mogu dati odreĊeni popusti pri potrošnji i plaćanju struje)16 Iako komercijalni zapisi predstavljaju kratkoroĉni investicioni instrument.8 18 Koĉović J.cit. Emisija se najĉešće ostvaruje posredstvom brokersko-dilerskih kuća. na primer.kamatica.com/pojam/komercijalni-zapisi (datum pristupa 11.knowledgebanks. rok otplate. KOMERCIJALNI ZAPISI KOJE IZDAJU PREDUZEĆA Ove dužniĉke papire najĉešće izdaju preduzeća u svrhu pribavljanja kratkoroĉnih sredstava. Kod evropskih kompanija. 18 4.2011.cit. decembar 2011.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39. ali najĉešće 30-35 dana. emituju se po programu koji se dugoroĉno utvrĊuje. plaćanje kamate i pogodnosti koje se daju imaocima-upisnicima komercijalnog zapisa (tako se. Organ nadležan za donošenje odluke o emisiji je organ upravljanja. Emisija komercijalnih zapisa najĉešće ima karakter kontinuirane serijske emisije zatvorenog tipa. http://www. sekundarna trgovina zapisima nije znaĉajnije razvijena.) 17 Op.1.htm (datum pristupa11. Jovović M.12.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman - visina na koju se izdaje komercijalni zapis. što direktno zavisi od kredibiliteta i boniteta kompanije koja ih izdaje. Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se izmeĊu 0.. to je obiĉno period od 3 fo 5 godina. naĉin obraĉunavanja visina kamatne stope.20 na meseĉnom nivou. str. http://www.12. radi obezbeĊenja likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. kako bi ih oni držali do dospeća. Komercijalni zapisi se vrlo ĉesto emituju sa rokovima koji su prethodno ugovoreni sa investitorima. koja može da ovlasti i upravu. op.str. Komercijalni zapisi. S obzirom na vrlo kratke rokove dospeća u praksi. Jovanović M. Ekonomski horizonti. .

ako kupci tu robu plaćaju tim zapisima.20 4.rs/wikirs/Komercijalni_zapisi 12 .tradeville. obavezuju se da svoje proizvode imaocima komercijalnih zapisa prodaju uz popust. PRENOS Kada glase na ime. ono ih lakše obezbeĊuje izdavanjem komercijalnih zapisa.com/doc/52848232/55/Robne-hartije-od-vrednosti http://tradepedia. Pojedina privredna društva. privredno društvo ih može izdavati uz garanciju banke.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman Emisijom ove vrste hartija preduzeća izgraĊuju sopstveni tržišni rejting i obezbeĊuju efikasniji pristup tržištu dugoroĉnog duga. u cilju privlaĉenja što više kupaca komercijalnih zapisa. prenos komercijalnih zapisa vrši se putem indosamenta. a kada glase na donosioca.21 20 21 http://www. Da bi komercijalni zapisi bili privlaĉniji za kupce. a banka od izdavaoca naplaćuje proviziju. Procedura izdavanja komercijalnih zapisa za privredna društva je jednostavnija. prenos se obavlja prostom predajom. jer njihovom prodajom privredno društvo dobija veliki broj sitnih kreditora koji su fiziĉka lica. Ako je privrednom društvu potrebno relativno mnogo kratkoroĉnih izvora finansiranja.scribd. pri ĉemu se fiksira ukupna suma na koju će se izdati komercijalni zapisi.

Sa druge strane. Srbija ima bankocentriĉni finansijski sistem: korporativni sektor najviše se oslanja na kredite banaka radi finansiranja ne samo razvojnih projekata već i tekućeg poslovanja. Tržište dužniĉkih hartija od vrednosti u našoj zemlji je i dalje nerazvijeno. Potrebno je vrme da naše finansijsko tržište istinski zaživi i pred pravo postavi zahteve za boljim zakonskim rešenjima. naprotiv. vodilo diversifikaciji bankarskog poslovanja. Podsticanje finansiranja privrednih subjekata i lokalne samouprave emisijom dužniĉkih hartija nikako ne bi znaĉilo smanjivanje uloge banaka već bi. 13 . Iako pravila Beogradske berze sadrže detaljnije uslove za listing dužniĉkih hartija od vrednosti. zakonodavac ili regulatorni organ bi trebalo da predvidi detaljnije uslove za emisiju korporativnih dužniĉkih hartija. rejtinga. Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata omogućava Komisiji za HOV da odredi preciznije uslove koje emitenti moraju da ispune da bi emitovali dužniĉke hartije od vrednosti. obezbeĊenja emisije i druge kvalitataivne i kvantitativne zahteve. sasvim sigurno bi podstaklo niz bankarskih uslužnih poslova i tako povoljno uticalo na razvoj investicionog bankarstva u Srbiji.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman ZAKLJUĈAK Serijske dužniĉke hartije od vrednosti koje emituju privredna društva predviĊene su postojećim domaćim zakonodavstvom. korisno bi bilo kada bi Komisija za HOV precizirala koji subjekti mogu emitovati dužniĉke hartije od vrednosti i postavila detaljnije zahteve u pogledu uspešnosti poslovanja emitenta. Iako postojeći propisi nisu prepreka emitovanju jednostavnih dužniĉkih korporativnih hartija od vrednosti. Ako bi jaĉanje tržišta dužniĉkih hartija od vrednost i delimiĉno izazvalo smanjenje uloge kreditnih poslova komercijalnih banaka. visine osnovnog kapitala. ali je trgovanje ovim hartijama gotovo nepostojeće.

2011. CARIĆ S.com/pojam/komercijalni-zapisi (datum pristupa 11.. 5.) 4.knowledgebanks..kamatica. Knowledge Banks.pepogledi.) 6.scribd.html (datum pristupa 11. http://www. Komercijalni zapis. Komercijalni zapis. Tradepedia.2011.2011.rs/wikirs/Komercijalni_zapisi (datum pristupa 11.rs/recnik/id.juna 2011. http://allcons. 2007.nbs.com/content/2558-Odre%C4%91ivanje-cena-i-prinoskratkoro%C4%8Dnih-finansijskih-instrumenata (datum pristupa 13..Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman LITERATURA 1.) 3.2011.12.) 9. http://www. od 21. Komercijalni zapisi. http://www. JOVANOVIĆ M.. jun 2011. http://www.12.html (datum pristupa 11.12.pd f (datum pristupa 10.: Bankarski poslovi i hartije od vrednosti.rs/internet/latinica/30/30_4/30_4_2/30_4_2_1.) 10.) 11. .. septembar 2009. samostalni nedržavni univerzitet u Novom Sadu.12. Privredna akademija. Ekonomski horizonti.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39.htm (datum pristupa 11. Kamatica.) 8. http://www.Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti”. JOVOVIĆ M. Hartije od vrednosti kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom tržištu i upravljanje rizicima.2011.knowledgebanks.htm (datum pristupa 11.singipedia.2011. Blagajnički zapis. http://tradepedia. decembar 2011.12.12...) 7.52 : . oktobar 2011.: Manje poznati investicioni instrumenti u bankarskom poslovanju.2011. decembar 2010. KOĈOVIĆ J.. Alcons. SLUŽBENI GLASNIK RS 45/2011. oktobar 2011.com/doc/52848232/55/Robne-hartije-od-vrednosti (datum pristupa 11..2011. decembar 2011. Knowledge Banks. http://www. NBS.org/Arhiva/2011_01/PEPogledi_God%20II_2011_Br%2001.) 14 .12. IO NBS br.co.komercijalnizapis/i. http://www. Komercijalni zapisi.tradeville. Scribd.12.12. Finansijski menadžment I. 2.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39..2011.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->