Geografska sirina() nekog mesta je luk bilo kojeg meridijana od ekvatora do sirinske paralele doticnog mesta ili ugao

sto ga poluprecnik Zemlje povucen od doticnog mesta do sredista Zemlje zatvara s ravnom ekvatora.Racuna se od ekvatora prema severu(+) I prema jugu(-) do 90 Geografska duzina () nekog mesta je kraci luk ekvatora od pocetnog meridijana do meridijana doticnog mesta ili ugao na polu ili u sredistu Zemlje izmedju pocetnog meridijana i doticnog mesta. Racuna se prema istoku od Grenwicha(+) i prema zapadu(-) do 180 Razlika geografske sirine ( ) je luk meridijana izmedju sirinskih paralela dvaju mesta ili odgovarajuci ugao u sredistu zemlje. Razlika geografske duzine( ) je kraci luk ekvatora izmedju meridijana dvaju mesta ili odgovarajuci ugao u polu(ili sredistu Zemlje). Srednja geografska sirina(s) je srednja aritmeticka vrednost geografske sirine mesta polaska(1) i mesta dolaska (2). Razmak je luk srednje sirinske paralele izmedju meridijana dva mesta. Ortodromu mozemo definisati kao kraci luk glavnog kruga koji prolazi tackom prolaska(P1) i tackom dolaska(P2).Ortodroma predstavlja najkraci put izmedju dve pozicije na Zemlji.Posto ortodroma sece sve meridijane pod razlicitim uglom (osim kad se tacke polaska i dolaska nalaze na sitom meridijanu ili na ekvatoru), brod bi ploveci po ortodromi na putu od P1 do P2 morao stalno menjati kurs.(Ortodroma je najkraci put izmedju dve pozicije, sece sve meridijane pod razlicitim uglom. Loksodroma je linija koja spaja poziciju polaska(P1) i poziciju dolaska(P2), a sece sve meridijane pod istim uglom.To znaci da ploveci loksodromom brod iz pozicije polaska(P1) prema poziciji dolaska(P2) stalno plovi istim kursem.Kako vidimo, loksodroma ima prednost konstatnog kursa, a nedostatak vecu duzinu puta.(Loksodroma je put izmedju dve pozicije koja sece sve meridijane pod istim uglom). Na globusu loksodroma je krivulja spiralnog oblika, dok je na navigacijskoj karti loskodroma prikazana kao pravac.Ekvator je istovremeno ortodroma(glavni krug) I loskodroma(sece sve meridijane pod istim uglom(90) Osnovna merna jedinica za merenje udaljenosti u navigaciji je nauticka ili morska milja(M). Jedna nauticka milja iznosi tacno 1852.m.1/10 nauticke milje zove se kabel I iznosi 185,2.m. Horizont je ravan vertikalna na vertikalu.Vertikala je zamisljeni pravac koji spaja tacku na nebeskoj sferi iznad osmatraca koja se naziva zenit(Z) i u njoj suprotnu tacku koja se naziva nadir(Na).Pravac vertikale odredjuje visak.Visak se postavlja u vertikalu pod uticajem zemljine sile gratvitacije.U navigaciji razlikujemo:horizont oka ili prividni, pravi ili astronomski, morski kao i radarski horizont. Morska povrsina u daljini se prividno spaja sa nebom.Ta kruznica koja se granici sa morskom povrsinom zove se morski horizont.Kad ne bi bilo atmosfere, pravac osmatracevog oka bio bi ravna linija.Vrh u osmatracevom oku tangira zemlju u kruznici oka se zove geomtrijski horizont. Kruznica odredjena najvecom daljinom radarskog dometa zove se radarski horizont.Obalna linija koja deli more od obale kopna zove se obalni horizont.Udaljenost obalnog horizonta uvek je manja od

daljine morskog horizonta.Vestacki horizont je ravan koja odgovara prividnom horizontu napravljen vestackim putem. Kurs je ugao sto ga uzduznica broda zatvara sa severnim krajem severojuznice.Meri se u stepenima od severa (N - 0) do 360 preko istoka(E-90). Smer ili azimut je ugao sto ga severni kraj severojuznice zatvara sa pravcem oka osmatraca prema nekom objektu.Meri se kao i kurs. Pramcani ugao je ugao sto ga zatvara smer iz osmatracevog oka prema nekom objektu sa uzduznicom broda.Meri se dvojako. 1. Magnetizam je svojstvo magneta da privlaci predmete od gvozdja, celika, nikla, itd.Postoje prirodni I vestacki magneti.Prirodni se nalaze u prirodi, a vestacki se proizvode od celika koji se magnetizuje prevlacenjem drugim magneto ili el. strujom. Prostor u kojem magnet deluje zove se magnetno polje.Magnetizam moze biti stalan ili prolazan. Stalni se formira u tvrdom gvozdju a prolazan u mekom.Kod svakog magneta u blizini njegovih krajeva postoje dve tacke sa najvecom snagom magnetizma.Ove tacke se zovu polovi.Polovi su jednaki po snazi ali suprotnog smera.Snaga magnetizma opada od polova ka sredini.U sredini magnetizam nestaje, uticaj je neutralizovan. 2. II3. Zemljino magnetsko polje lakse cemo razumeti ako u njenoj unutrasnjosti zamislimo jedan jaki magnet.Produzena osa tog magneta preseca Zemljinu povrsinu u dve tacke koje zovemo magnetski polovi.U blizini magnetskog polja nalazi se najveca kolicina silnica.Tu su silnice najgusce I snaga polja je najveca. Postavke: 1 Masa u sredistu zemlje sastoji se od celika I gvozdja.Specificna tezina tih elemenata je 7 do 8.Taj deo Zemlje predstavlja magnet Ova postavka je malo verovatno, s obzirom na veliku temp. u unutrasnjosti zemlje. Postavka: 2 Zemlja je indukovana kugla, koja se okrece u ogromnom magnetskom polju Sunca.Zemlja je primila magnetizam indukcijom.Sunce neprekidno isijava u svemir elektromagnetsko zracenje.Zemlja se nalazi u tom el.mag. poljug te je tako postala veliki magnet. Postavka: 3 Zemlja je poprimila magnetizam zbog okretanja oko svoje ose.Fizickim eksperimentima(Barnet) utvrdjeno je da ce kugla napravljena od feromagneticnog materijala poprimiti magnetizam usled svoje rotacije. 4. Magnetski polovi se ne poklapaju sa geografskim polovima vec su udaljeni od njih I to:juzni(plavi) magnetski pol se nalazi na severnoj hemisferi na =73N i =95 W, a severni(crveni) magnetski pol na juznoj hemisferi na =72 S i =150E. Njihovo podrucje obuhvata precnik od cca500M 5. PREMA IZVETAJU NAUNIKA SA UNIVERZITETA Oregona objavljenom u asopisu Geoscience, severni magnetski pol Zemlje pomerio se u 2009. godini iz Kanade prema Rusiji za rekordnih 64 kilometra. Magnetni polovi Zemlje i njeno magnetno polje se neprestano pomeraju, ali pomeranje zabeleeno prole godine predstavlja najvee pomeranje u poslednjih 200 godina.znaci magnetski polovi se pomeraju. 6. Linije koje spajaju oba magnetska pola nazivamo magnetski meridijani. 7. Ugao sto ga magnetska igla kompasa zatvara sa pravim meridijanom zove se magnetska varijacija-magnetska varijacija je ugao izmedju pravog i magnetskog meridijana.Oznacava se sa (+) ako je severni kraj igle otklonjen istacno od pravog meridijana I obrnuto.sa (-) zapadno. 8. Koliku vrednost moze poprimiti magnetska varijacija?

9. Promene magnetske varijacije nastaju za osmatraca koji se krece.One nastaju zbog promene polozaja broda(osmatraca)u odnosu prema zemljskim I magnetskim polovima.Varijacija ce se vise menjati sto je kretanje osmatraca vece I sto je komponenta kretanja vertikalnija na meridijan.Zato je pri plovidbi potrebno stalno ispravljati varijaciju zbog promena koje nastaju kretanjem broda. 10. Kakve promene magnetske varijacije poznajes? 11. Podaci o varijaciji se nalaze u pomorskim ili geomagnetskim kartama.U kartu se ulazi s koordinatama pozicije broda. 12. U pomorskim kartama upisana je varijacija za godinu izdanja karte te godisnji porast ili opadanje .Na osnovu godisnjeg porasta ili opadanja varijacija moze se proracunati za naredne godine.Pri racunanju varijacije treba imati na umu, da porast znaci da se vrednost varijacije povecava(raste) bez obzira na predznak, a da opadanje znaci da se vrednost varijacija smanjuje(pada prema nuli) 13. Navedi ostale geomagnetske elemente? 14. Kompas je sprava koja navigator pokazuje smer magnetskog meridijana na gvozdenom brodu kompasnog meridijana, a uz ispravku za varijaciju I devijaciju pravog meridijana.Kompas na brodu sluzi za odredjivanje kurseva I azimuta. 15. Prema fizickim osobinama dele se na: Magnetski i Nemagnetski(ziro kompas, astro kompas I suncani kompas) 16. Prema smestaju na brodu magneti se dele na: Glavni kompas(smesten na najpovoljnijem mestu), Kormilarski kompas(smesten u kormilarnici), Rezervni kompas(nalazi se u blizini rezervnog mesta za kormilarenje), Kompas za camce(u camcima za spasavanje) 17. Glavni delovi kompasa su:Ruza sa sesiricem I stubom, Kotao sa kardanskim sistemom, Stalak, Sprave za kompenzaciju, Uredjaj za smeranje(smerni aparat) 18. Glavni deo kompasa je Ruza koja je sa svojim sesiricem smestena u kotlu.Kotao je elasticno obesen u kardanskom sistemu na stalak.U stalku kompasa ispod ruze nalazi se system kompenzacijskih magneta(uzduzni,poprecni,vertikalni)a na samom stalku smeste su ostale naprave za kompenzaciju.To su mekogvozdene kugle I megvozden stap Flindersov stap.Sastavi deo kompasa je I naprava zza smeranje tzv smerni aparat.Kompasi se dele na suve I likvidne.Suvi kompasi su oni na kojima ruza lezi na stubu u praznom kotlu bez tecnosti,dok je kod likvidnih kotao ispunjen tecnoscu.Svrha tecnosti je smanjiti tezinu ruze.Kod likvidnih kompasa moguce su dve varijante I to:Ruza je teza od tecnosti pa lezi na stubu I Ruza je laksa od tecnosti pa se oslanja na stubis koji je smesten odozgo. Stubic je izradjen od mesinga u donjem delu a u gornjem delu sa kojim se oslanja na sesiric od iridijuma sa ostrim siljkom.Pricvrsen je u sredini dna kotla.U kotlu stoji uspravno I vertikalna mu osa prolazi sredistem kotla.Daljina mu je tolika da mu siljak lezi tacno u preseku dve ose kardanskog sistema. Kotao kompasa je izradjen od mesinga valjkastog oblika.Najcesce je zatvoren staklenim poklopcem.Kotao kompasa na tecnost nepropustan je za vazduh I likvid.Da se kotao ne bi naginjao usled valjanja broda, vec uvek stajao vodoravno, obesen je na kardanskom sistemu. Kardanski system sluzi da kotlu, a time I ruzi osigura vodoravan polozaj.To je system koji predstavlja kolut od mesinga preko koga je kotao kompasa spojen sa gornjim delom stalka kompasa.Da bi se ublazile vibracije I udari na kotao, lezajevi kardanskog prstena montirani su na elasticnim nosacima. 19. Smerni aparat je uredjaj preko kojeg se direktno sa kompasa smera neki objekat.On je sastavni deo kompasa sa mogucnoscu demontaze ukoliko nam u datom trenutku nije potreban.Sluzi za smeranje objekata na obali I moru, kao I nebeskih tela cije visine ne prelaze vrednosti vece od

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

30*.Sastoji se od obruca koji nosi objektiv I okular.Smerni aparat se postavlja na kotao iznad ruze.napravljen je tako da se moze lako okretati oko vertikalne ose. Smerna ploca je pomocni instrument za smeranje.Smeranje ploca je vazan uredjaj,narocito kod brodova koji nemaju gyro kompas odnosno njegove ponavljace preko kojih se smera a koji se nalaze na bokovima mosta.Smerna ploci uvek sluzi kad je vidokrug sa magnetskog kompasa zaklonjen jarbolima, dimnjakom.Ona sluzi za merenje smerova(azimuta) pramcanih uglova, horizontalnih uglova, za skretanje brodom za odredjeni ugao, xs postavljanje broda u zeljeni kurs(pravi, magnetski ili kompasni)nezavisno od kompasa.Sastoji se od mesingane ploce koja pomocu kardana I tega stoji vodoravno. Dva nacina proveravanja ispravnosti smernih ploca: A)Jedan osmatrac sa ploce smera srediste kompasa a drugi istovremeno sa kompasa srediste ploce.Ugao(Lp) sa ploce I ugao(Lk) sa kompasa moraju biti isti jer su to naizmenicni uglovi. B)Sastoji se u tome da se istovremeno sa kompasa I smrene ploce smera jedan te isti vrlo udaljen terestricki objekat.Pramcani uglovi(sa ploce I kompasa)moraju biti jednaki, jer je udaljenost izmedju smerne ploce I kompasa zanemarljivo mala s obzirom na veliku udaljenost broda I objekta. Horizontalni ugao je ugao u horizontalnoj ravni izmedju oka osmatraca I dva objekta.Za merenje horizontalnih uglova smerna se ploca moze podesiti tako da se oslobodi ploca sredisnjim vijkom 0*smerne ploce zajedno sa nisanom usmeri prema levom objektu((ili ako smeramo tri objekta da bismo dobili da pramcana ugla, prema srednjem objektu).Nakon toga se ploca ucvrsti vijkom, smera desni objekat I ocitava horizontalni ugao(a) po desnoj podeli a zatim levi objekat I ocitava drugi horizontalni ugao(a) po levoj podeli. Postavljanje broda u zeljeni kurs nezavisno od kompasa: Iz karte se izvadi pravi azimut terestrickog objekta(prethodno se odredi tacna pozicija broda koja se na karti spoji sa objektom ili se izracuna pravi azimuth nebeskog tela)Tako dobijeni brojcani iznos pravog azimuta postavi se ispod kazaljke objektiva na nisanu, a ispod kazaljke pramca postavi se iznos zeljenog kursa.Nakon toga je potrebno brod okrenuti tako da prati na nisanu, sve dok odabrani objekt ne dodje u liniju nisana.na isti nacin se brod postavlja u magnetski kurs.stim da se od pravog azimuta oduzme varijacija te tako dobije vrednost magnetskog azimuta postavi ipod objektiva- nisana. Za navigaciju se koriste posebne Pomorske karte koje u svim pojedinostima prikazuju morsku obalu sa svim lukama, zalivima, ostrvima, rtovima, hridima svetionicima, dubinama I plicinama, kanalima I tesnacima I svim drugim pojedinostima vaznim za navigaciju.Ona mora pokazati I kopneni deo koji se sa mora moze videti.Takva karta prestavlja jedno od najvaznijih sredstava za navigaciju.Karta predstavlja prikaz dela Zemljine povrsine u ravni.Za predstavljanje povrsine Zemlje u ravni korsite se razne metode projektovanja I proracuna.Nijedna karta izradjena u bilo kojoj projekciji ne moze potpuno verno prikazati umanjenu sliku Zemljine povrsine vec nastaju manja I veca izbolicenja I deformacije. Navigacijska karta mora ispuniti odredjene uslove.Mora biti takva da se na njoj mogu brzo I lako resavati svi navigacijski zadaci.Ucrtavanje kurseva mora biti jednostavno.Brod koji plovi po istim kursem, plovi po liniji koja se zove loksodroma.To znaci da takav kurs mora biti pravac jer je pravac jednostavan za ucrtavanje.Navigacijska karta mora ispunjavati osnovni uslov tj da loksodroma bude pravac, a to znaci da mora biti ispunjen uslov konformnosti. Konformnost je uslov u kome je sacuvana slicnost likova(beskonacno malih) na karti sa onima u prirodi.A da bi se ispunio ovaj uslov potrebno je da uglovi iz jedne tacke na karti budu isti kao u prirodi. Pod perspektivnim projekcijama se podrazumevaju sve projekcije koje se projektuju na ravan koja dodiruje Zemlju u nekoj tacki.

27. Perspektivne projekcije s obzirom na polozaj projekcijskog oka dele se na : Gnomonske(ako se projektuje iz sredista Zemlje) Stereografske(ako se projektuje iz antipodne tacke) Spoljne(ako se projektuje izvan antipodne tacke) Ortografske(ako se projektuje iz beskonacnosti) S obzirom na mesto na kome ravan na koju se preslikava dodiruje Zemlju projekcije mogu biti: Polarne(ako ravan dodiruje Zemlju na polu) Ekvatorske(ako ravan dodiruje Zemlju na ekvatoru) Horizontske ili meridijalne(ako ravan dodiruje Zemlju na nekoj tacki izmedju pola I ekvatora) 28. Gnomonska(polarna) projekcija konstrukcija mreze gnomonske polarne projekcije(graficki I racunski) vrlo je jednostavna.Meridijani sun a ovoj karti prikazani kao pravci koji se lepezasto sire iz sredista(pola):uglovi izmedju meridijana jednaki su razlici geografske duzine kao I na globusu.Paralele su koncetricne kruznice sa sredistem u polu..Poluprecnik odredjene paralele jednak je prirodnoj vrednosti ctg (geografske sirine).Zbog toga je ovu kartu jednostavno konstruisati I racunski definisati.Poluprecnici paralela imace velicinu prirodne vrednosti.U ovoj projekciji izradjen je atlas polarnih podrucja od 12 karata severne hemisphere I 12 karata juzne hemisphere, sa rasporedom I granicama leda za svaki mesec u godini. 29. Prava valjkasta(cilindricna) projekcija: Nastaje tako da se projektuje iz sredista Zemlje na omotac valjka koji Zemlju dodiruje na ekvatoru.Nakon projektovanja, valjak se razreze uzduzno te se tako dobije mreza meridijana I paralela.Meridijani su prikazani kao uporedni pravci jednako udaljeni jedni od drugog u svim sirinama.Paralele su takodje uporedni horizontalni pravci jedan od drugog nejednako udaljeni.Udaljenost im se svi vise povecava od ekvatora ka polu.Pol se na karti ne moze prikazati. 30. Manju razvucenost karte dobije se ukoliko se projektuje na valjak koji ne dodiruje Zemlju na ekvatoru, vec se zamislja da valjak sece Zemlju u paraleli konstrukcijske sirine.Na taj nacin se kod karata koje prikazuju manje predele dobije manja razvucenost.Vecina Merkatorovih navigacijskih karata proracunava se I izradjuje za odredjenu konstrukcijsku sirinu(k) koja se poklapa sa sredinom karte(s). Jedino se kod Merkatorove karte sveta zamislja da valjak dodiruje Zemlju na ekvatoru.Na tko se karti uocavaju nesrazmerne velicine povrsina zbog neispunjavanja uslova ekvivaletnosti. 31. Prikazana povrsina Zemljine kugle na karti je smanjena u zadanoj srazmeri.To smanjenje u zadanoj velicini naziva se razmer karte.Razmer karte je jedinica koja pokazuje koliko je neka velicina iz prirode umanjena na karti.Razlikujemo glavni ili opsti razmer i delimicni ili polozajni razmer.Glavni se odnosi na celu kartu.Glavni razmer je samo opsti pojam dok u stvarnosti na svakoj tacki karte postoji tacan polozajni razmer.Ako karta prikazuje malu povrsinu za praksu je jedinsteveni razmer koji omogucava tacno merenje udaljenosti. 32. Na svakoj karti je upisan razmer u odnosu(npr 1:1000 000)ili kao razlomak-prvi broj predstavlja duzinu na karti a drugi broj duzinu u prirodi.1mm karte predstavlja 1000 000mm(1000 m)u prirodi.Osim brojcanog na kartama krupnih razmera koristi se duzinski razmer.Ovaj razmer moze biti obican ili transverzalan.Obican duzinski razmer predstavlja duzinu podeljenu na jednake delove.Delovi duzina desno od nule predstavljaju milje a levo od nule kablove.ako je podela u km, desno od nule km levo m.Transverzalni se razmer koristi na kartama sa lanovima jos krupnijih razmera(posebne namene)radi tacnijeg merenja.Omogucava nekoliko puta vecu tacnost obd obicnog duzinskog merila. 33. Konstrukcija karte se moze izvesti racunski i graficki: Racunski- izracuna se duzina 1 po formuli 1'=(1852*cosk*1000)/M Udaljenost izmedju prvog i svakog sledeceg meridijana(sirina karte) racuna se po formuli

= .1 Udaljenost izmedju prve i svake sledece paralele(visina karte) racuna se formulom: V=

m.1

Graficki nacin: U praksi se cesto koristi ovaj nacin konstrkucije Merkatorove karte.Prednost ovog nacina je u jednostavnosti konstrukcije i dovoljna tacnost.Postupak za konstrukciju karte je sledeci: Odrede se dimenzije karte, Udaljenost izmedju meridijana izaere se po zelji(tako da nam 1skale duzine ude npr. 0,4mm) i ucrta se na jednakim medjusobnim razmacima na kartu, Na donjem rubu karte (za severnu hemisferu) ucrta se najjuznija paralela, a nakon toga se ucrtavaju ostale paralele na nacin kako prikazuje slika 63 tj iz polazne tacke se konstruise ugao k(43,5*), te pod tim uglom povuce pravac do sledeceg meridijana, Uzme se u sestar duzina od polazne tacke do presecista pravca sa meridijanom i opise se luk.Tako se dobije sedeca paralela( =44*) Na isti nacin konstruisu se sve ostale paralele. 34. Dijagram Merkatorovih Sirina: U nedostatku bele karte(pri plovidbi na otvorenom moru)mogu se sa dovoljnom tacnoscu u praksi svi navigacijski zadaci resavati na obicnom papiru koriscenjem dijagrama.Merkatorovih sirina.Merkatorov dijagram usvari predstavlja belu kartu, jer je izradjena na principu graficke konstrukcije Merkatorove karte. Kako se koristi: Konstrukcija dijagrama: Ucrta se duzina koja se podeli na jednake delove.tako se dobije podela geografske duzine(razlike geografske duzine)Iz polazne tacke(O podele)povuce se linija pod uglom geografske sirine pozicije broda. Iz svake tacke podele geografske duzine ucrtava se pod pravim uglom vertikalne linije do novoucrtanog pravca.Tako se dobije podela geografske sirine, odnosno razliku geografske sirine. Geografske sirine mere se: Udaljenost - D, Razlika geografske sirine -

, Razmak R .

35. 36.

37.

38.

39.

Na podeli geografske duzine meri se samo razlika geografske duzine.Koriscenje dijagrama je praktican nacin za resavanje loksodromskih zadataka na malim udaljenostima. Pomorske karte sobzirom na namenu i nacin koriscenja dele se na: Pomocne, Informativne, Navigacijske. Pomocne karte se koriste za jednostavnije resavanje mnogih problema pri vodjenju navigacije.Pomocu ovih karata navigacijski problemi se brze i jednostavnije resavaju, sto omogucava brzu-bezbedniju plovidbu.Ovde spadaju bele karte, karte hiperbolicne navigacije, gnomonske karte, radarske karte, karte zvezdanog neba... Informativne karte su znacajne zbog niza korisnih podataka koje sadrze.Prikazuju veci deo povrsine Zemlje(pojedina mora i cele okeane)Izradjuju se u razmeri od 1:2000 000 do 1:6000 000. U ovu skupinu karata spadaju karte struja, karte leda, metereoloske karte, karte geomagnetskih elemenata, itd. U navigaciji se od svih informativnih najvise koriste peljarske karte(Pilot Charts). Peljarske karte izdaje Hidrografski institut Sjedinjenih drzava.Izlaze mesecno a prikazuju graficki sve hidrometereoloske i druge podatke vazne za navigaciju. Navigacijske karte se koriste za neposredno vodjenje navigacije.Na njima se ucrtavaju kursevi i graficki izradjuju svi navigacijski zadaci u svrhu odredjivanja pozicije broda.One sluze i kao osnovno sredstvo za orijentaciju u plovidbi nekim podrucjem.Zbog toga imaju posebno znacenje.Postoje: Generalne ili opste, Kursne karte, Obalne karte, Planovi. Generalne su izradjene u razmeri 1:6000 000 pa do nekoliko miliona. Kursne karte su izradjene u razmeri od 1:100 000 do 1:600 000 Obalne karte su izradjene u razmeri od 1:50 000 do 1:100 000. Planovi su izradjeni u razmeri od 1:5000 do 1:50 000 .

40. Navigacijska karta mora navigatoru ukazati na sve sto ga sa gledista navigacije i bezbednosti plovidbe moze zanimati.Ona prikazuje prvenstveno one detalje koji su za orijentaciju broda, gledano s moravazne.Zbog toga se kopno prikazuje samo onoliko koliko se s mora moze videti, eventualno pojedina brda.Sadrzaj se moze svrstati u 2 dela: Sve sto se odnosi na more- hidrografski deo Sve sto se odnosi na kopno-topografski deo Hidrografski deo- dubine mora, nanos dna, sve zapreke za plovidbu i odgovarajuce oznake(hridi, grebeni..)svetionike, plutace.. Topografski deo prikazuje sve podatke vazne za orijentaciju i za odredjivanje broda, dakle konfiguraciju obale, crkve i crkvene tornjeve, velike zidane objekte, tvrdjave, dimnjake.... 41. Merenje udaljenosti se izvodu pomocu navigacijskog sestara.Zeljena udaljenost se uzme u otvor sestara.Ovako otvoren sestar prenese se na skalu geografske sirine u pribliznoj visini uocene dve tacke, i procitao odgovarajuca duzina u miljama-kabelima. 42. Kako se ocitava geog. Koordinata? Vadjenje geog. koor. neke pozicije sa karte izvodi se tako da se jedan krak sestara postavi na odabranu tacku.Otvara se sestar toliko da drugi krak sestara tangira najblizu paralelu.Sa tako otvorenim sestarom ide se na skalu geografske sirine i to jednim krakom sestara na istu paralelu a na drugom se kraku sestara ocita geografska sirina u stepenima, minutam i delovima minuta.Za vadjenje geografske duzine jedan se krak sestara postavi u odabranu tacku a drugim se tangira najblizi meridijan.Sa tako otvorenim sestarom ide se na skalu geografske duzine, gde se ocita geografska duzina u stepenima minutama i delovima minuta. 43. Za unosenje zadatih koordinata neke pozicije postupak je slican ali obrnut.Izvodi se tako da se u otvor sestara na skali geog. sirine. uzme zadata geog. sirina pa je prenesemo i lagano ucrtamo u odgovarajucoj duzini preko meridijana koji je najblizi zadatoj poziciji.Nakon toga se na skali geografske duzine uzme u otvor sestara vrednost zadate geografske duzine(od zadate tacke do blize meridijana).Sa tim otvorom ta se velicina sestara nanese od meridijana na ucrtanu paralelu. 44. Ucrtavanje kurseva na malim duzinama izvodi se pomocu trougla, a na vecim pomocu lenjira.Kursevi se ucrtavaju lagano mekom olovkom.Ucrtani kurs se cita na podeli navigacijskog trougla i paralelnog lenjira ili na ruzi vetrova koja se nalazi na karti. Pomocu ruze vetrova postupak je sledeci: Koristeci paralelni lenjir ili trouglove, prenese se pravac ucrtanog kursa kroz srediste ruze vetrova i na njenoj podeli se ocita kurs. Pomocu navigacijskog trougla, to se izvodi na sledeci nacin:hipotenuza trougla se polozi na ucrtani kurs.Pomocu drugog trougla, prvi se paralelno vodi do najblizeg meridijana i postavi tako da sredisnja oznaka hipotenuze lezi na meridijanu.Nakon toga se na podeli istog trougla, kroz koju prolazi meridijan, ocita kurs. Obrnuti postupak, ako iz neke tacke treba povuci zadati kurs.Naime, tada se troguao postavi na meridijan sa vrednoscu zadataog kursa, nakon cega se pomocu drugog trougla prvi trougao paralelno pomera do zadate tacke iz koje se onda povlaci kurs. 45. Azimuti se mere prkeo kompasa(smernog aparata)ili preko smerne ploce.Nakon sto je izmeren i ispravljen u pravi azimut, potrebno ga je ucrtati na kartu.Ucrtavanje azimuta kao i kurseva, moze se izvoditi pomocu ruze vetrova, pomocu paralelnog lenjira i pomocu navigacijskih trouglova.Postupak je isti kao i pri ucrtavanju kurseva.Vrednost azimuta odredjuje se u odnosu na pravac smeranja, tj uvek s broda prema kopnu. Postupak pomocu ruze vetrova je sledeci: Kroz srediste ruze i kroz ugaonu vrednost azimuta postavi se paralelni lenjir na hipotenuzu trougla.Nakon toga se paralelni lenjir ili trougao povlaci do objekta do kojeg se lagano, olovkom povuce pravac sa broda ka objektu. Pomocu navigacijskog trougla postupak je sledeci: Oznaku sredista trougla na hipotenuzi i

46.

47.

48.

49.

50. 51. 52.

ugaonu(numericku) vrednost azimuta postavimo na obliznji meridijan.Nakon toga se uz pomoc drugog trougla prvi trougao paralelno pomera do posmatranog objekta prema kom se ucrta pravac azimuta. Danas na trzistu postoje dve vrste elektronskih karata i to: Raster karte i Vektorske karte Raster karte se izradju skeniranjem, relativno brzo jeftino lako.Raster karta nije inteligentna nema kompijutersku podrsku.Zato je ovakvoj karti pridodan ploter u vektorskom sistemu koji navigatoru omogucava resavanje mavigacijskih zadataka.Raster karte Britanskog admiriliteta ARCS prve su el. karte i jedne od najboljih.ARCS karte su dakle sluzbeni digitalni faksimil(reprodukcija, kopija) postojecih papirnih karti.Imaju iste sigurnosne standarde kao i svaka karta.ARCS pokriva podrucja celgo sveta na 11 CD-ova sa po 350 karata na CD-u. Kvalitet i Azurnost ovih karata garantuje njihov proizvodjac. Vektorske el. karte izradjuju se iz vec postojecih karata , tako da se svakom pojedinom objektu odredjuje vektor i smesta u vektorsku bazu podataka kompjutera.Za razliku od raster karata vektorske su nteligentnemogu se progamirati da daju upozorenja na mogucu opasnost u odnosu na brod, druge brodove koji se krecu kao i ostale objekte koji ni ne moraju biti na ekranu.Najveci nedostatak zasad je njihova skupa i teska izrada koja zahteva mnogo vremena.ove karte izradjuju privatne kompanije.Vektorska karta ima mogucnost prikazivanja podrucja trodimenzionalno, tako sto u vertikalnom preseku(donji deo karte) prikazuje dubine i konfiguraciju morskog dna. Osnovni prirucnici za plovidbu: Katalog pomorskih karata Peljar Popis svetionika Popis radio signala Daljinari Nauticke tablice Tablice morskih imena Nauticki godisnjak Indetifikatori zvezda Peljar daje upustva za izbor plovne rute u odredjenom podrucju s obzirom na navigacijsku bezbednost, metereoloske uslove, podatke o morskim menama i morskim strujama.Donosi neophodne podatke o obalskoj i luckoj infrastrukturi.Detaljan opis podrucja metereoloskog aspekta koje peljar donosi ide geografskim, a ne po abecednim redom, kako bi se lakse i kontinuirano pratila obala.Pored detaljno opisanih luka, uvala i sidrista peljar donosi i vazne podatke o plovidbi obalni podrucjem.Pruzaju i sve podatke o mogucnosti snabdevanja broda u luci, pruzanju raznovrsnih usluga, te upustva pravnog karaktera.Peljar je nezaobilazan prirucnik za sigurnu plovidbu.izdaju ga instituti. Popis svetionika donosi sve podatke o pomorskim svetionicima, obalnim i luckim svetlima i svetlecim plutacama.Svetionici i svetla u knjizi su dati, kao i u peljaru, geografskim, a ne abecednom redom, radi prakticnijeg koriscenja uz navigacijsku kartu.Popis svetionika donosi sve vazne podatke o svetionicima i svetlima. Ostali prirucnici za navigaciju: Nauticke tablice, Nauticki godisnjak, Indetifikatori zvezda... Pomocu kataloga pomorskih karata vrsimo izbor pomorskih karata.Pomaze nam I u pronalazenju broja karte pri narucivanju I kupovini. Pomorske karte moraju biti pouzdane I tacne, I zato se moraju stalno odrzavati u azurnom stanju.tj.moraju se ispravljati.Neispravne karte ne smeju se upotrebljavati za navigaciju.Karte

se ispravljaju na osnovu Oglasa za pomorce(OZP)ili na osnovu Notice to Mariners.Oglas za pomorce izlazi jednom mesecno, a Notice to Mariners jednom nedeljno.Postoje tri vrste ispravki I to: Ispravke trajnog karaktera Ispravke informativnog karaktera(P) Ispravke privremenog karaktera(T) Svaki oglas nosi svoj broj.Broj je upisan sa leve strane(Ispred teksta). Oglasi privremenog ili informativnog karaktera pored broja nose oznaku slova (P) ili (T). Oznake P (preliminary) znace da je oglas informativnog ili T (Temporary) privremenog karaktera.Ako je oglas trajnog karaktera ispravka se unosi ljubiacstim tusem onako kako to zahteva oglas.Nakon unosenja ispravki, na odredjeno mesto na karti potrebno je upisati broj oglasa u rubriku Male korekture(nalazi se ispod okvira karte u levom donjem uglu). Za vece promene Oglas za pomorce (OZL) stampa posebne kupone koje treba pravilno izrezati i pazljivo nalepiti iznad odgovarajuceg mesta na karti. Oglasi privremenog(T) ili informativnog(P) karaktera upisuju se mekom olovkom na naznacenom mestu na karti, a u blizini iza okvira karte upise se godina i broj oglasa.Nakon prestanka vazenja ovih oglasa ispravke se brisu. Posebni nacin ispravljanja karata vrsi se pomocu korekturnih listica.Celokupna ispravka napisana je na prozirnom listicu.Listic se polozi i namesti na kartu, na odredjeno mesto, prema naznacenom meridijanu i paraleli, i unese ispravku naznacenu strelicom na listicu. Pored OZP karte se mogu ispraviti i putem navigacijskih radiooglasa. Kod unosenja ispravaka na kartu treba koristiti samo znakove i skracenice hidrografskog instituta, koji je kartu izdao. Zabranjeno je ispravljanje karata brisanjem postojecih podataka na karti.Ukoliko se postojeci podaci menjaju, treba ih lagano precrtati a pored njih upisati nove. 53. CEMU SLUZE I KAKO SE DELE OZNAKE NA POMORSKIM PLOVNIM PUTEVIMA? 54. Rastojanje izmedju pozicije polaska i pozicije dolaska zove se udaljenost.Deo udaljenosti koju brod predje za odredjeno vreme zove se predjeni put(D).Udaljenost i predjeni put u pomorskoj navigaciji izrazavaju se i mere u natuckim miljama(M). Brzina je predjeni put u jedinici vremena(v)U pomorskoj navigaciji kao jedinica vremena uzima se 1 sat. 55. Brzina broda(v) je predjeni put broda za 1 sat.Na osnovu predjenog puta i kursa broda odredjuje se zbrojena vrednost.Kad bi znali precizno brzinu broda(predjeni put) i kurs(kurs preko dna), uvek bi smo znali tacnu poziciju broda. Razlikujemo brzinu broda kroz vodu i brzinu broda preko dna. Brzina kroz vodu je brzina koju brod ostvaruje kretanjem kroz vodenu masu.Mozemo definisati kao brzina koja odgovara broju obrtaja Brzina broda preko dna je brzina koju brod ostvaruje u odnosu na kopno(morsko dno) Najtacnija srednja brzina broda dobija se na osnovu predjenog puta izmedju dve tacne pozicije broda.Savremenim brzinomerima(ultrazvucnim tzv Doppler brzinomerima) moze se vrlo tacno direktno odrediti brzina broda. 56. Odnos brzine(v) vremena(t) i predjenog puta(D) Odnos brzine, vremena i predjenog puta dat je izrazima: D=bxt b = D/t t= D/b D predjeni put izrazen u nautickim miljama(M)

57. 58.

59.

60.

61. 62.

v brzina broda u cvorovima(v) t-vreme u satima Resavanje primera: Pri resavanju zadataka treba zadato vreme(u danima, satima, minutama i sekundama) pretvoriti u sate,a zatim ucvrstiti u formulu. Za brze racunanje brzine, vremena i predjenog puta mogu se koristiti tablice i dijagrami(grafikoni) ili logaritamska skala koja je data i na obalnim navigacijskim kartama nacionalnih hidrografskih instituta. Tablice, dijagrami i logaritamska skala u proslosti su bili bise u upotrebi.Danas se koriscenjem kompjutera zadaci lako, tacno i brzo resavaju pomocu navedenih formula. Pomocu logaritamske skale zadaci se resavaju ovako: 1.Ukoliko se trazi brzina broda, desni se krak sestara postavi na zadano vreme, a levi na predjeni put.Zatim se istim otvorom sestara ide desnim krakomm na 60, a na levom se ocita brzina broda. 2.Ukoliko se trazi predjeni put za zadato vreme i poznatu brzinu, otvori se sestar za brzinu broda(levi krak na brzinu, desni na 60).Nakon toga, desni krak se postavi na zeljeno vreme u min, a na levom se ocita predjeni put. 3.Ukoliko se zeli izracunati za koje ce vreme brod preci odredjenu udaljenost poznatom brzinom, otvori se sestar za brzinu broda.Nakon toga, levi se krak postavi na zeljenu udaljenost, a na desnom se kraku ocita posebno vreme. Baza za merenje brzine: Za izvodjenje probnih voznji obicno se u blizini brodogradilista postavlja obelezena staza na kojoj se utvrdjuju manevarski elementi broda.Odabrano mesto baze za merenje brzine treba biti dovoljne dubine, zaklonjeno od struja, talasa a po mogucnosti i vetra.Staza baze za merenje brzine obelezena je pokrivenim smerovima. U smeru voznje nalazi se vodeci pokriveni smer.Normalno na pokriveni smer nalaze se jos dva ili vise bocna pokrivena smera.Udaljenost bocnih pokrivenih smerova tacno je odredjene duzine, obicno 1 ili 2 M.Na probnim voznjama ispituju se pojedine manevarske osobine broda kao sto su: njegova brzina kod razlicitog broja propelera potrosnja goriva koeficijent brzinomera Brod dolazi na bazu postavljajuci se na dovoljnoj udaljenosti u kurs vodece pokrivenog smera i razvija ispitivanu brzinu da bi dolaskom na stazu brzina bila ustaljena. U trenutku prolaza kroz bocne pokrivene smerove, stopericom se meri vreme prolaska. Iz tacno poznatog vremena(t) i duzine staze(D) racuna se brzina broda(v) Broj prolaza staze za svaki rezim voznje zavisi od metereoloskih uslova i od jacine morskih struja.Ako su okolnosti drugacije, staza se prelazi dva puta(u kursevima razlicitim za 180*)Srednji rezultat iz dva merenja iskljucuje uticaje struje i vetra. Jedinica za merenje brzine u pomorskoj navigaciji je 1 cvor(cv).Ta se velicina oznacava: 1 nauticka milja na sat(1M/h) Brzinomer je jedan od najvaznijih stvari na brodu.Poznavanje kursa i brzine broda, a time i predjenog puta, navigator u svakom trenutku moze odrediti poziciju broda.Na tacnost ovakve pozicije(zbrojena pozicija)direktno utice tacnost brzinomera.Zbog toga se brzinomeru daje izuzetno znacenje.Postoje dve grupe brzinomera i to: brzinomeri koji mere brzinu kroz vodu brzinomeri koji mere brzinu preko dna. Dele se na: Rotirajuce, Hidrodinamicke, Elektromagnetske, ultrazvucne ili Doppler brzinomere.

63. Ultrazvucni brzinomer radi na principu Dopplerovog ekfekta(razlika frekvencija poslatog signala u odnosu na primljeni iz smera, pramac-krma za odredjivanje brzine, odnosno desnolevo, kod brzinomera koji mere zanosenje). Prema broju merenih karakteristika Doppler brzinomeri mogu se podeliti na jednokomponetne(mere samo brzinu u smeru uzduzne ose broda) i dvokomponentne(mere brzinu i zanosenje u smeru uzduzne i poprecne ose broda). 64. Bez obzira na princip rada svaki merni uredjaj, pa tako i brzinomer ima odredjenu gresku u merenju.Ranije ta greska je bila veca(zbog trenja izmedju zupcanika..)dok je danas kod elektronskih ta greska neznatna.Ukoliko brzinomer ima gresku ona se utvrdjuje na osnovu predjenog puta po brzinomeru i predjenog puta preko dna dobijenog izmedju tacne dve pozicije broda ili brzine dobijene po brzinomeru u oba slucaja. k je koeficijent brzinomera(broj koji se krece oko 1, a zaokruzuje na cetiri decimale), sluzi da se dobijena brzina ili predjeni put, po brzinumoeru ispravi.Prema tome, tacna ce se brzina ili predjeni put dobiti: b=b. k ili D=D. k