P. 1
Pomorska Navigacija 1

Pomorska Navigacija 1

|Views: 405|Likes:
odgovori na pitanja
odgovori na pitanja

More info:

Published by: Marko ⎝⏠⏝⏠⎠ Marinkovic on Aug 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2014

pdf

text

original

Geografska sirina(φ) nekog mesta je luk bilo kojeg meridijana od ekvatora do sirinske paralele doticnog mesta ili ugao

sto ga poluprecnik Zemlje povucen od doticnog mesta do sredista Zemlje zatvara s ravnom ekvatora.Racuna se od ekvatora prema severu(+) I prema jugu(-) do 90° Geografska duzina (λ) nekog mesta je kraci luk ekvatora od pocetnog meridijana do meridijana doticnog mesta ili ugao na polu ili u sredistu Zemlje izmedju pocetnog meridijana i doticnog mesta. Racuna se prema istoku od Grenwicha(+) i prema zapadu(-) do 180° Razlika geografske sirine ( φ) je luk meridijana izmedju sirinskih paralela dvaju mesta ili odgovarajuci ugao u sredistu zemlje. Razlika geografske duzine( λ) je kraci luk ekvatora izmedju meridijana dvaju mesta ili odgovarajuci ugao u polu(ili sredistu Zemlje). Srednja geografska sirina(φs) je srednja aritmeticka vrednost geografske sirine mesta polaska(φ1) i mesta dolaska (φ2). Razmak je luk srednje sirinske paralele izmedju meridijana dva mesta. Ortodromu mozemo definisati kao kraci luk glavnog kruga koji prolazi tackom prolaska(P1) i tackom dolaska(P2).Ortodroma predstavlja najkraci put izmedju dve pozicije na Zemlji.Posto ortodroma sece sve meridijane pod razlicitim uglom (osim kad se tacke polaska i dolaska nalaze na sitom meridijanu ili na ekvatoru), brod bi ploveci po ortodromi na putu od P1 do P2 morao stalno menjati kurs.(Ortodroma je najkraci put izmedju dve pozicije, sece sve meridijane pod razlicitim uglom. Loksodroma je linija koja spaja poziciju polaska(P1) i poziciju dolaska(P2), a sece sve meridijane pod istim uglom.To znaci da ploveci loksodromom brod iz pozicije polaska(P1) prema poziciji dolaska(P2) stalno plovi istim kursem.Kako vidimo, loksodroma ima prednost konstatnog kursa, a nedostatak vecu duzinu puta.(Loksodroma je put izmedju dve pozicije koja sece sve meridijane pod istim uglom). Na globusu loksodroma je krivulja spiralnog oblika, dok je na navigacijskoj karti loskodroma prikazana kao pravac.Ekvator je istovremeno ortodroma(glavni krug) I loskodroma(sece sve meridijane pod istim uglom(90°) Osnovna merna jedinica za merenje udaljenosti u navigaciji je nauticka ili morska milja(M). Jedna nauticka milja iznosi tacno 1852.m.1/10 nauticke milje zove se kabel I iznosi 185,2.m. Horizont je ravan vertikalna na vertikalu.Vertikala je zamisljeni pravac koji spaja tacku na nebeskoj sferi iznad osmatraca koja se naziva zenit(Z) i u njoj suprotnu tacku koja se naziva nadir(Na).Pravac vertikale odredjuje visak.Visak se postavlja u vertikalu pod uticajem zemljine sile gratvitacije.U navigaciji razlikujemo:horizont oka ili prividni, pravi ili astronomski, morski kao i radarski horizont. Morska povrsina u daljini se prividno spaja sa nebom.Ta kruznica koja se granici sa morskom povrsinom zove se morski horizont.Kad ne bi bilo atmosfere, pravac osmatracevog oka bio bi ravna linija.Vrh u osmatracevom oku tangira zemlju u kruznici oka se zove geomtrijski horizont. Kruznica odredjena najvecom daljinom radarskog dometa zove se radarski horizont.Obalna linija koja deli more od obale kopna zove se obalni horizont.Udaljenost obalnog horizonta uvek je manja od

U blizini magnetskog polja nalazi se najveca kolicina silnica. u unutrasnjosti zemlje.Fizickim eksperimentima(Barnet) utvrdjeno je da ce kugla napravljena od feromagneticnog materijala poprimiti magnetizam usled svoje rotacije. PREMA IZVEŠTAJU NAUČNIKA SA UNIVERZITETA Oregona objavljenom u časopisu Geoscience. a vestacki se proizvode od celika koji se magnetizuje prevlacenjem drugim magneto ili el. Magnetski polovi se ne poklapaju sa geografskim polovima vec su udaljeni od njih I to:juzni(plavi) magnetski pol se nalazi na severnoj hemisferi na φ=73°N i λ=95° W.Zemlja je primila magnetizam indukcijom. Smer ili azimut je ugao sto ga severni kraj severojuznice zatvara sa pravcem oka osmatraca prema nekom objektu.Taj deo Zemlje predstavlja magnet Ova postavka je malo verovatno.0°) do 360° preko istoka(E-90°).Snaga magnetizma opada od polova ka sredini. Zemljino magnetsko polje lakse cemo razumeti ako u njenoj unutrasnjosti zamislimo jedan jaki magnet.Vestacki horizont je ravan koja odgovara prividnom horizontu napravljen vestackim putem. Pramcani ugao je ugao sto ga zatvara smer iz osmatracevog oka prema nekom objektu sa uzduznicom broda. koja se okrece u ogromnom magnetskom polju Sunca.Specificna tezina tih elemenata je 7 do 8. Postavka: 3 Zemlja je poprimila magnetizam zbog okretanja oko svoje ose. –II3. Postavke: 1 Masa u sredistu zemlje sastoji se od celika I gvozdja.Zemlja se nalazi u tom el. Prostor u kojem magnet deluje zove se magnetno polje. 7.Postoje prirodni I vestacki magneti. 1. Magnetizam je svojstvo magneta da privlaci predmete od gvozdja.Prirodni se nalaze u prirodi.Ove tacke se zovu polovi. strujom. Linije koje spajaju oba magnetska pola nazivamo magnetski meridijani.sa (-) zapadno. Kurs je ugao sto ga uzduznica broda zatvara sa severnim krajem severojuznice.Kod svakog magneta u blizini njegovih krajeva postoje dve tacke sa najvecom snagom magnetizma. itd.Polovi su jednaki po snazi ali suprotnog smera. Njihovo podrucje obuhvata precnik od cca500M 5.Meri se dvojako.Tu su silnice najgusce I snaga polja je najveca.daljine morskog horizonta.mag. ali pomeranje zabeleženo prošle godine predstavlja najveće pomeranje u poslednjih 200 godina.Oznacava se sa (+) ako je severni kraj igle otklonjen istacno od pravog meridijana I obrnuto. Postavka: 2 Zemlja je indukovana kugla. s obzirom na veliku temp.Produzena osa tog magneta preseca Zemljinu povrsinu u dve tacke koje zovemo magnetski polovi. Koliku vrednost moze poprimiti magnetska varijacija? . Stalni se formira u tvrdom gvozdju a prolazan u mekom. Ugao sto ga magnetska igla kompasa zatvara sa pravim meridijanom zove se magnetska varijacija-magnetska varijacija je ugao izmedju pravog i magnetskog meridijana. uticaj je neutralizovan.Meri se kao i kurs.U sredini magnetizam nestaje.Magnetizam moze biti stalan ili prolazan. Magnetni polovi Zemlje i njeno magnetno polje se neprestano pomeraju. nikla. a severni(crveni) magnetski pol na juznoj hemisferi na φ=72° S i λ=150°E. godini iz Kanade prema Rusiji za rekordnih 64 kilometra. poljug te je tako postala veliki magnet. 6.Sunce neprekidno isijava u svemir elektromagnetsko zracenje. severni magnetski pol Zemlje pomerio se u 2009.Meri se u stepenima od severa (N . 4. 2. 8. celika.znaci magnetski polovi se pomeraju.

Svrha tecnosti je smanjiti tezinu ruze. 12.Sastavi deo kompasa je I naprava zza smeranje tzv smerni aparat. Kakve promene magnetske varijacije poznajes? 11.On je sastavni deo kompasa sa mogucnoscu demontaze ukoliko nam u datom trenutku nije potreban. U pomorskim kartama upisana je varijacija za godinu izdanja karte te godisnji porast ili opadanje . a da opadanje znaci da se vrednost varijacija smanjuje(pada prema nuli) 13. a time I ruzi osigura vodoravan polozaj.Pricvrsen je u sredini dna kotla. Uredjaj za smeranje(smerni aparat) 18. lezajevi kardanskog prstena montirani su na elasticnim nosacima.U kartu se ulazi s koordinatama pozicije broda. Kotao sa kardanskim sistemom.poprecni. kao I nebeskih tela cije visine ne prelaze vrednosti vece od . Rezervni kompas(nalazi se u blizini rezervnog mesta za kormilarenje). 15. 19. da porast znaci da se vrednost varijacije povecava(raste) bez obzira na predznak.One nastaju zbog promene polozaja broda(osmatraca)u odnosu prema zemljskim I magnetskim polovima.Daljina mu je tolika da mu siljak lezi tacno u preseku dve ose kardanskog sistema. Glavni deo kompasa je Ruza koja je sa svojim sesiricem smestena u kotlu. Prema fizickim osobinama dele se na: Magnetski i Nemagnetski(ziro kompas. astro kompas I suncani kompas) 16.Da bi se ublazile vibracije I udari na kotao.Kod likvidnih kompasa moguce su dve varijante I to:Ruza je teza od tecnosti pa lezi na stubu I Ruza je laksa od tecnosti pa se oslanja na stubis koji je smesten odozgo. Stalak.Da se kotao ne bi naginjao usled valjanja broda.Na osnovu godisnjeg porasta ili opadanja varijacija moze se proracunati za naredne godine. Kompas je sprava koja navigator pokazuje smer magnetskog meridijana na gvozdenom brodu kompasnog meridijana. Kormilarski kompas(smesten u kormilarnici).Varijacija ce se vise menjati sto je kretanje osmatraca vece I sto je komponenta kretanja vertikalnija na meridijan.Sluzi za smeranje objekata na obali I moru. 10.9. a uz ispravku za varijaciju I devijaciju pravog meridijana. Stubic je izradjen od mesinga u donjem delu a u gornjem delu sa kojim se oslanja na sesiric od iridijuma sa ostrim siljkom. Kompas za camce(u camcima za spasavanje) 17.Kompas na brodu sluzi za odredjivanje kurseva I azimuta.Zato je pri plovidbi potrebno stalno ispravljati varijaciju zbog promena koje nastaju kretanjem broda.dok je kod likvidnih kotao ispunjen tecnoscu. Navedi ostale geomagnetske elemente? 14. vec uvek stajao vodoravno.vertikalni)a na samom stalku smeste su ostale naprave za kompenzaciju.Kotao kompasa na tecnost nepropustan je za vazduh I likvid. Sprave za kompenzaciju.To je system koji predstavlja kolut od mesinga preko koga je kotao kompasa spojen sa gornjim delom stalka kompasa.U stalku kompasa ispod ruze nalazi se system kompenzacijskih magneta(uzduzni.U kotlu stoji uspravno I vertikalna mu osa prolazi sredistem kotla. Kotao kompasa je izradjen od mesinga valjkastog oblika.Kompasi se dele na suve I likvidne. Glavni delovi kompasa su:Ruza sa sesiricem I stubom. Smerni aparat je uredjaj preko kojeg se direktno sa kompasa smera neki objekat.To su mekogvozdene kugle I megvozden stap Flindersov stap.Suvi kompasi su oni na kojima ruza lezi na stubu u praznom kotlu bez tecnosti. Prema smestaju na brodu magneti se dele na: Glavni kompas(smesten na najpovoljnijem mestu).Pri racunanju varijacije treba imati na umu. Promene magnetske varijacije nastaju za osmatraca koji se krece. Kardanski system sluzi da kotlu. obesen je na kardanskom sistemu.Kotao je elasticno obesen u kardanskom sistemu na stalak.Najcesce je zatvoren staklenim poklopcem. Podaci o varijaciji se nalaze u pomorskim ili geomagnetskim kartama.

Za merenje horizontalnih uglova smerna se ploca moze podesiti tako da se oslobodi ploca sredisnjim vijkom 0*smerne ploce zajedno sa nisanom usmeri prema levom objektu((ili ako smeramo tri objekta da bismo dobili da pramcana ugla. Smerna ploca je pomocni instrument za smeranje.Navigacijska karta mora ispunjavati osnovni uslov tj da loksodroma bude pravac.nisana. smera desni objekat I ocitava horizontalni ugao(a) po desnoj podeli a zatim levi objekat I ocitava drugi horizontalni ugao(a) po levoj podeli. hridima svetionicima. 25. ostrvima. Postavljanje broda u zeljeni kurs nezavisno od kompasa: Iz karte se izvadi pravi azimut terestrickog objekta(prethodno se odredi tacna pozicija broda koja se na karti spoji sa objektom ili se izracuna pravi azimuth nebeskog tela)Tako dobijeni brojcani iznos pravog azimuta postavi se ispod kazaljke objektiva na nisanu. sve dok odabrani objekt ne dodje u liniju nisana. zalivima. za skretanje brodom za odredjeni ugao. 22.Nakon toga se ploca ucvrsti vijkom.Nijedna karta izradjena u bilo kojoj projekciji ne moze potpuno verno prikazati umanjenu sliku Zemljine povrsine vec nastaju manja I veca izbolicenja I deformacije. 21.na isti nacin se brod postavlja u magnetski kurs.Mora biti takva da se na njoj mogu brzo I lako resavati svi navigacijski zadaci.stim da se od pravog azimuta oduzme varijacija te tako dobije vrednost magnetskog azimuta postavi ipod objektiva. plovi po liniji koja se zove loksodroma. Konformnost je uslov u kome je sacuvana slicnost likova(beskonacno malih) na karti sa onima u prirodi.Smerna ploci uvek sluzi kad je vidokrug sa magnetskog kompasa zaklonjen jarbolima.Sastoji se od obruca koji nosi objektiv I okular. .Ucrtavanje kurseva mora biti jednostavno. 23.napravljen je tako da se moze lako okretati oko vertikalne ose. dimnjakom. 24. a ispod kazaljke pramca postavi se iznos zeljenog kursa.Za predstavljanje povrsine Zemlje u ravni korsite se razne metode projektovanja I proracuna. kanalima I tesnacima I svim drugim pojedinostima vaznim za navigaciju.Ona mora pokazati I kopneni deo koji se sa mora moze videti. magnetski ili kompasni)nezavisno od kompasa. Za navigaciju se koriste posebne Pomorske karte koje u svim pojedinostima prikazuju morsku obalu sa svim lukama. dubinama I plicinama.Takva karta prestavlja jedno od najvaznijih sredstava za navigaciju.Brod koji plovi po istim kursem.Smerni aparat se postavlja na kotao iznad ruze. Horizontalni ugao je ugao u horizontalnoj ravni izmedju oka osmatraca I dva objekta.Karta predstavlja prikaz dela Zemljine povrsine u ravni. rtovima.narocito kod brodova koji nemaju gyro kompas odnosno njegove ponavljace preko kojih se smera a koji se nalaze na bokovima mosta.Ugao(Lp) sa ploce I ugao(Lk) sa kompasa moraju biti isti jer su to naizmenicni uglovi.To znaci da takav kurs mora biti pravac jer je pravac jednostavan za ucrtavanje. Navigacijska karta mora ispuniti odredjene uslove.A da bi se ispunio ovaj uslov potrebno je da uglovi iz jedne tacke na karti budu isti kao u prirodi.Smeranje ploca je vazan uredjaj. prema srednjem objektu).Ona sluzi za merenje smerova(azimuta) pramcanih uglova.20. jer je udaljenost izmedju smerne ploce I kompasa zanemarljivo mala s obzirom na veliku udaljenost broda I objekta. B)Sastoji se u tome da se istovremeno sa kompasa I smrene ploce smera jedan te isti vrlo udaljen terestricki objekat. Pod perspektivnim projekcijama se podrazumevaju sve projekcije koje se projektuju na ravan koja dodiruje Zemlju u nekoj tacki. xs postavljanje broda u zeljeni kurs(pravi.Nakon toga je potrebno brod okrenuti tako da prati na nisanu. Dva nacina proveravanja ispravnosti smernih ploca: A)Jedan osmatrac sa ploce smera srediste kompasa a drugi istovremeno sa kompasa srediste ploce. a to znaci da mora biti ispunjen uslov konformnosti. horizontalnih uglova. 30*.Pramcani uglovi(sa ploce I kompasa)moraju biti jednaki.Sastoji se od mesingane ploce koja pomocu kardana I tega stoji vodoravno. 26.

ako je podela u km.Paralele su takodje uporedni horizontalni pravci jedan od drugog nejednako udaljeni. Na svakoj karti je upisan razmer u odnosu(npr 1:1000 000)ili kao razlomak-prvi broj predstavlja duzinu na karti a drugi broj duzinu u prirodi. 29.Na taj nacin se kod karata koje prikazuju manje predele dobije manja razvucenost.U ovoj projekciji izradjen je atlas polarnih podrucja od 12 karata severne hemisphere I 12 karata juzne hemisphere. sa rasporedom I granicama leda za svaki mesec u godini.Razlikujemo glavni ili opsti razmer i delimicni ili polozajni razmer.Meridijani sun a ovoj karti prikazani kao pravci koji se lepezasto sire iz sredista(pola):uglovi izmedju meridijana jednaki su razlici geografske duzine kao I na globusu.Ako karta prikazuje malu povrsinu za praksu je jedinsteveni razmer koji omogucava tacno merenje udaljenosti. Manju razvucenost karte dobije se ukoliko se projektuje na valjak koji ne dodiruje Zemlju na ekvatoru. Jedino se kod Merkatorove karte sveta zamislja da valjak dodiruje Zemlju na ekvatoru.Paralele su koncetricne kruznice sa sredistem u polu.Poluprecnici paralela imace velicinu prirodne vrednosti. valjak se razreze uzduzno te se tako dobije mreza meridijana I paralela. 33.Na tko se karti uocavaju nesrazmerne velicine povrsina zbog neispunjavanja uslova ekvivaletnosti. 30.Ovaj razmer moze biti obican ili transverzalan. desno od nule km levo m. Gnomonska(polarna) projekcija konstrukcija mreze gnomonske polarne projekcije(graficki I racunski) vrlo je jednostavna. vec se zamislja da valjak sece Zemlju u paraleli konstrukcijske sirine.Razmer karte je jedinica koja pokazuje koliko je neka velicina iz prirode umanjena na karti.Transverzalni se razmer koristi na kartama sa lanovima jos krupnijih razmera(posebne namene)radi tacnijeg merenja.Obican duzinski razmer predstavlja duzinu podeljenu na jednake delove. Prikazana povrsina Zemljine kugle na karti je smanjena u zadanoj srazmeri. Konstrukcija karte se moze izvesti racunski i graficki: Racunski. 32.Nakon projektovanja.27.Meridijani su prikazani kao uporedni pravci jednako udaljeni jedni od drugog u svim sirinama. Prava valjkasta(cilindricna) projekcija: Nastaje tako da se projektuje iz sredista Zemlje na omotac valjka koji Zemlju dodiruje na ekvatoru.Glavni se odnosi na celu kartu.Udaljenost im se svi vise povecava od ekvatora ka polu.Poluprecnik odredjene paralele jednak je prirodnoj vrednosti ctg (geografske sirine).1mm karte predstavlja 1000 000mm(1000 m)u prirodi.Vecina Merkatorovih navigacijskih karata proracunava se I izradjuje za odredjenu konstrukcijsku sirinu(φk) koja se poklapa sa sredinom karte(φs). Perspektivne projekcije s obzirom na polozaj projekcijskog oka dele se na : Gnomonske(ako se projektuje iz sredista Zemlje) Stereografske(ako se projektuje iz antipodne tacke) Spoljne(ako se projektuje izvan antipodne tacke) Ortografske(ako se projektuje iz beskonacnosti) S obzirom na mesto na kome ravan na koju se preslikava dodiruje Zemlju projekcije mogu biti: Polarne(ako ravan dodiruje Zemlju na polu) Ekvatorske(ako ravan dodiruje Zemlju na ekvatoru) Horizontske ili meridijalne(ako ravan dodiruje Zemlju na nekoj tacki izmedju pola I ekvatora) 28..izracuna se duzina 1’ po formuli 1'=(1852*cosφk*1000)/M Udaljenost izmedju prvog i svakog sledeceg meridijana(sirina karte) racuna se po formuli .Pol se na karti ne moze prikazati.Osim brojcanog na kartama krupnih razmera koristi se duzinski razmer. 31.Zbog toga je ovu kartu jednostavno konstruisati I racunski definisati.To smanjenje u zadanoj velicini naziva se razmer karte.Delovi duzina desno od nule predstavljaju milje a levo od nule kablove.Omogucava nekoliko puta vecu tacnost obd obicnog duzinskog merila.Glavni razmer je samo opsti pojam dok u stvarnosti na svakoj tacki karte postoji tacan polozajni razmer.

36. Kursne karte. Na donjem rubu karte (za severnu hemisferu) ucrta se najjuznija paralela.Izlaze mesecno a prikazuju graficki sve hidrometereoloske i druge podatke vazne za navigaciju.Š= λ’. a nakon toga se ucrtavaju ostale paralele na nacin kako prikazuje slika 63 tj iz polazne tacke se konstruise ugao φk(43. 0.4mm) i ucrta se na jednakim medjusobnim razmacima na kartu. odnosno razliku geografske sirine. Informativne.5*). metereoloske karte.1 Udaljenost izmedju prve i svake sledece paralele(visina karte) racuna se formulom: V= ▵ ▵φm. Peljarske karte izdaje Hidrografski institut Sjedinjenih drzava. Navigacijske..Postoje: Generalne ili opste.Merkatorov dijagram usvari predstavlja belu kartu.tako se dobije podela geografske duzine(razlike geografske duzine)Iz polazne tacke(O podele)povuce se linija pod uglom geografske sirine pozicije broda.Tako se dobije sedeca paralela(φ =44*) Na isti nacin konstruisu se sve ostale paralele. Informativne karte su znacajne zbog niza korisnih podataka koje sadrze. 34. sto omogucava brzu-bezbedniju plovidbu. Geografske sirine mere se: Udaljenost . U ovu skupinu karata spadaju karte struja.Pomocu ovih karata navigacijski problemi se brze i jednostavnije resavaju. Razmak – R . gnomonske karte.Zbog toga imaju posebno znacenje.Prikazuju veci deo povrsine Zemlje(pojedina mora i cele okeane)Izradjuju se u razmeri od 1:2000 000 do 1:6000 000.Na njima se ucrtavaju kursevi i graficki izradjuju svi navigacijski zadaci u svrhu odredjivanja pozicije broda.Postupak za konstrukciju karte je sledeci: Odrede se dimenzije karte.One sluze i kao osnovno sredstvo za orijentaciju u plovidbi nekim podrucjem. karte zvezdanog neba. Generalne su izradjene u razmeri 1:6000 000 pa do nekoliko miliona.. itd. 37.Merkatorovih sirina. Iz svake tacke podele geografske duzine ucrtava se pod pravim uglom vertikalne linije do novoucrtanog pravca. Udaljenost izmedju meridijana izaere se po zelji(tako da nam 1’skale duzine ude npr.Prednost ovog nacina je u jednostavnosti konstrukcije i dovoljna tacnost. karte hiperbolicne navigacije. U navigaciji se od svih informativnih najvise koriste peljarske karte(Pilot Charts). 39. Dijagram Merkatorovih Sirina: U nedostatku bele karte(pri plovidbi na otvorenom moru)mogu se sa dovoljnom tacnoscu u praksi svi navigacijski zadaci resavati na obicnom papiru koriscenjem dijagrama. 35.Koriscenje dijagrama je praktican nacin za resavanje loksodromskih zadataka na malim udaljenostima.1 Graficki nacin: U praksi se cesto koristi ovaj nacin konstrkucije Merkatorove karte. Navigacijske karte se koriste za neposredno vodjenje navigacije.Ovde spadaju bele karte.D. . Pomorske karte sobzirom na namenu i nacin koriscenja dele se na: Pomocne. Uzme se u sestar duzina od polazne tacke do presecista pravca sa meridijanom i opise se luk. Razlika geografske sirine - ▵φ. radarske karte. Na podeli geografske duzine meri se samo razlika geografske duzine. Kursne karte su izradjene u razmeri od 1:100 000 do 1:600 000 Obalne karte su izradjene u razmeri od 1:50 000 do 1:100 000. te pod tim uglom povuce pravac do sledeceg meridijana.Tako se dobije podela geografske sirine. Planovi. Kako se koristi: Konstrukcija dijagrama: Ucrta se duzina koja se podeli na jednake delove. 38. karte geomagnetskih elemenata. Planovi su izradjeni u razmeri od 1:5000 do 1:50 000 . karte leda. Obalne karte. Pomocne karte se koriste za jednostavnije resavanje mnogih problema pri vodjenju navigacije. jer je izradjena na principu graficke konstrukcije Merkatorove karte.

dimnjake.Vrednost azimuta odredjuje se u odnosu na pravac smeranja. grebeni. Pomocu ruze vetrova postupak je sledeci: Koristeci paralelni lenjir ili trouglove. koor. dakle konfiguraciju obale.Ovako otvoren sestar prenese se na skalu geografske sirine u pribliznoj visini uocene dve tacke.Nakon toga se na skali geografske duzine uzme u otvor sestara vrednost zadate geografske duzine(od zadate tacke do blize meridijana). Kako se ocitava geog.Pomocu drugog trougla. tada se troguao postavi na meridijan sa vrednoscu zadataog kursa.Izvodi se tako da se u otvor sestara na skali geog. ako iz neke tacke treba povuci zadati kurs.. prvi se paralelno vodi do najblizeg meridijana i postavi tako da sredisnja oznaka hipotenuze lezi na meridijanu. gledano s moravazne.hidrografski deo Sve sto se odnosi na kopno-topografski deo Hidrografski deo. Topografski deo prikazuje sve podatke vazne za orijentaciju i za odredjivanje broda. Ucrtavanje kurseva na malim duzinama izvodi se pomocu trougla. potrebno ga je ucrtati na kartu. minutam i delovima minuta. 45. 41. 43. prenese se pravac ucrtanog kursa kroz srediste ruze vetrova i na njenoj podeli se ocita kurs. sirine.Ucrtavanje azimuta kao i kurseva.Ucrtani kurs se cita na podeli navigacijskog trougla i paralelnog lenjira ili na ruzi vetrova koja se nalazi na karti. uzme zadata geog. nakon cega se pomocu drugog trougla prvi trougao paralelno pomera do zadate tacke iz koje se onda povlaci kurs. gde se ocita geografska duzina u stepenima minutama i delovima minuta. 44. Obrnuti postupak. eventualno pojedina brda..Otvara se sestar toliko da drugi krak sestara tangira najblizu paralelu. pomocu paralelnog lenjira i pomocu navigacijskih trouglova..Nakon toga se na podeli istog trougla.Sadrzaj se moze svrstati u 2 dela: Sve sto se odnosi na more. Pomocu navigacijskog trougla postupak je sledeci: Oznaku sredista trougla na hipotenuzi i .Zeljena udaljenost se uzme u otvor sestara. Pomocu navigacijskog trougla. sve zapreke za plovidbu i odgovarajuce oznake(hridi.)svetionike.Nakon sto je izmeren i ispravljen u pravi azimut. sirina pa je prenesemo i lagano ucrtamo u odgovarajucoj duzini preko meridijana koji je najblizi zadatoj poziciji. nanos dna.Sa tako otvorenim sestarom ide se na skalu geografske duzine. moze se izvoditi pomocu ruze vetrova.Ona prikazuje prvenstveno one detalje koji su za orijentaciju broda. Azimuti se mere prkeo kompasa(smernog aparata)ili preko smerne ploce. Za unosenje zadatih koordinata neke pozicije postupak je slican ali obrnut. i procitao odgovarajuca duzina u miljama-kabelima.Sa tim otvorom ta se velicina sestara nanese od meridijana na ucrtanu paralelu. crkve i crkvene tornjeve..Za vadjenje geografske duzine jedan se krak sestara postavi u odabranu tacku a drugim se tangira najblizi meridijan. tj uvek s broda prema kopnu. tvrdjave.40. plutace. kroz koju prolazi meridijan. olovkom povuce pravac sa broda ka objektu. neke pozicije sa karte izvodi se tako da se jedan krak sestara postavi na odabranu tacku. to se izvodi na sledeci nacin:hipotenuza trougla se polozi na ucrtani kurs.Postupak je isti kao i pri ucrtavanju kurseva.Kursevi se ucrtavaju lagano mekom olovkom.dubine mora. ocita kurs. velike zidane objekte. 42. Navigacijska karta mora navigatoru ukazati na sve sto ga sa gledista navigacije i bezbednosti plovidbe moze zanimati. Merenje udaljenosti se izvodu pomocu navigacijskog sestara. Postupak pomocu ruze vetrova je sledeci: Kroz srediste ruze i kroz ugaonu vrednost azimuta postavi se paralelni lenjir na hipotenuzu trougla.Naime.Nakon toga se paralelni lenjir ili trougao povlaci do objekta do kojeg se lagano.Sa tako otvorenim sestarom ide se na skalu geografske sirine i to jednim krakom sestara na istu paralelu a na drugom se kraku sestara ocita geografska sirina u stepenima. Koordinata? Vadjenje geog. a na vecim pomocu lenjira..Zbog toga se kopno prikazuje samo onoliko koliko se s mora moze videti.

. a ne abecednom redom. Popis svetionika donosi sve podatke o pomorskim svetionicima. Nauticki godisnjak.Za razliku od raster karata vektorske su ínteligentne’mogu se progamirati da daju upozorenja na mogucu opasnost u odnosu na brod.Donosi neophodne podatke o obalskoj i luckoj infrastrukturi. geografskim.Peljar je nezaobilazan prirucnik za sigurnu plovidbu.ARCS pokriva podrucja celgo sveta na 11 CD-ova sa po 350 karata na CD-u. 48.Detaljan opis podrucja metereoloskog aspekta koje peljar donosi ide geografskim. a ne po abecednim redom. Kvalitet i Azurnost ovih karata garantuje njihov proizvodjac.Najveci nedostatak zasad je njihova skupa i teska izrada koja zahteva mnogo vremena.Imaju iste sigurnosne standarde kao i svaka karta. kao i u peljaru. Pomocu kataloga pomorskih karata vrsimo izbor pomorskih karata. druge brodove koji se krecu kao i ostale objekte koji ni ne moraju biti na ekranu.Raster karte Britanskog admiriliteta ARCS prve su el.Pruzaju i sve podatke o mogucnosti snabdevanja broda u luci.Pomaze nam I u pronalazenju broja karte pri narucivanju I kupovini.ARCS karte su dakle sluzbeni digitalni faksimil(reprodukcija. Pomorske karte moraju biti pouzdane I tacne. relativno brzo jeftino lako. Osnovni prirucnici za plovidbu: Katalog pomorskih karata Peljar Popis svetionika Popis radio signala Daljinari Nauticke tablice Tablice morskih imena Nauticki godisnjak Indetifikatori zvezda Peljar daje upustva za izbor plovne rute u odredjenom podrucju s obzirom na navigacijsku bezbednost.Raster karta nije inteligentna nema kompijutersku podrsku. radi prakticnijeg koriscenja uz navigacijsku kartu. I zato se moraju stalno odrzavati u azurnom stanju.Vektorska karta ima mogucnost prikazivanja podrucja trodimenzionalno.Nakon toga se uz pomoc drugog trougla prvi trougao paralelno pomera do posmatranog objekta prema kom se ucrta pravac azimuta.46. pruzanju raznovrsnih usluga. metereoloske uslove. 52. kako bi se lakse i kontinuirano pratila obala.Zato je ovakvoj karti pridodan ploter u vektorskom sistemu koji navigatoru omogucava resavanje mavigacijskih zadataka. tako sto u vertikalnom preseku(donji deo karte) prikazuje dubine i konfiguraciju morskog dna. ugaonu(numericku) vrednost azimuta postavimo na obliznji meridijan. Danas na trzistu postoje dve vrste elektronskih karata i to: Raster karte i Vektorske karte Raster karte se izradju skeniranjem.izdaju ga instituti.Pored detaljno opisanih luka. obalnim i luckim svetlima i svetlecim plutacama. kopija) postojecih papirnih karti. te upustva pravnog karaktera.Karte ..moraju se ispravljati. 49. Indetifikatori zvezda.ove karte izradjuju privatne kompanije. karte izradjuju se iz vec postojecih karata . Ostali prirucnici za navigaciju: Nauticke tablice. Vektorske el.Popis svetionika donosi sve vazne podatke o svetionicima i svetlima. uvala i sidrista peljar donosi i vazne podatke o plovidbi obalni podrucjem. 51. 50.Neispravne karte ne smeju se upotrebljavati za navigaciju. podatke o morskim menama i morskim strujama.tj. tako da se svakom pojedinom objektu odredjuje vektor i smesta u vektorsku bazu podataka kompjutera.Svetionici i svetla u knjizi su dati. 47. karte i jedne od najboljih.

Ako je oglas trajnog karaktera ispravka se unosi ljubiacstim tusem onako kako to zahteva oglas. i unese ispravku naznacenu strelicom na listicu.Celokupna ispravka napisana je na prozirnom listicu. Oznake P (preliminary) znace da je oglas informativnog ili T (Temporary) privremenog karaktera.Postoje tri vrste ispravki I to: Ispravke trajnog karaktera Ispravke informativnog karaktera(P) Ispravke privremenog karaktera(T) Svaki oglas nosi svoj broj. Brzina kroz vodu je brzina koju brod ostvaruje kretanjem kroz vodenu masu.Listic se polozi i namesti na kartu. uvek bi smo znali tacnu poziciju broda. a u blizini iza okvira karte upise se godina i broj oglasa.Kad bi znali precizno brzinu broda(predjeni put) i kurs(kurs preko dna).Nakon prestanka vazenja ovih oglasa ispravke se brisu. 53. Brzina je predjeni put u jedinici vremena(v)U pomorskoj navigaciji kao jedinica vremena uzima se 1 sat.Mozemo definisati kao brzina koja odgovara broju obrtaja Brzina broda preko dna je brzina koju brod ostvaruje u odnosu na kopno(morsko dno) Najtacnija srednja brzina broda dobija se na osnovu predjenog puta izmedju dve tacne pozicije broda. Kod unosenja ispravaka na kartu treba koristiti samo znakove i skracenice hidrografskog instituta.Ukoliko se postojeci podaci menjaju.Savremenim brzinomerima(ultrazvucnim tzv Doppler brzinomerima) moze se vrlo tacno direktno odrediti brzina broda. vremena i predjenog puta dat je izrazima: D=bxt b = D/t t= D/b D – predjeni put izrazen u nautickim miljama(M) . prema naznacenom meridijanu i paraleli. treba ih lagano precrtati a pored njih upisati nove. Oglasi privremenog(T) ili informativnog(P) karaktera upisuju se mekom olovkom na naznacenom mestu na karti.Na osnovu predjenog puta i kursa broda odredjuje se zbrojena vrednost.Broj je upisan sa leve strane(Ispred teksta). Za vece promene Oglas za pomorce (OZL) stampa posebne kupone koje treba pravilno izrezati i pazljivo nalepiti iznad odgovarajuceg mesta na karti. koji je kartu izdao.Udaljenost i predjeni put u pomorskoj navigaciji izrazavaju se i mere u natuckim miljama(M). 56. na odredjeno mesto na karti potrebno je upisati broj oglasa u rubriku Male korekture(nalazi se ispod okvira karte u levom donjem uglu). Zabranjeno je ispravljanje karata brisanjem postojecih podataka na karti. 55.se ispravljaju na osnovu Oglasa za pomorce(OZP)ili na osnovu Notice to Mariners. na odredjeno mesto.Oglas za pomorce izlazi jednom mesecno.Nakon unosenja ispravki. CEMU SLUZE I KAKO SE DELE OZNAKE NA POMORSKIM PLOVNIM PUTEVIMA? 54. Pored OZP karte se mogu ispraviti i putem navigacijskih radiooglasa. Razlikujemo brzinu broda kroz vodu i brzinu broda preko dna. Odnos brzine(v) vremena(t) i predjenog puta(D) Odnos brzine. Brzina broda(v) je predjeni put broda za 1 sat.Deo udaljenosti koju brod predje za odredjeno vreme zove se predjeni put(D). a Notice to Mariners jednom nedeljno. Posebni nacin ispravljanja karata vrsi se pomocu korekturnih listica. Rastojanje izmedju pozicije polaska i pozicije dolaska zove se udaljenost. Oglasi privremenog ili informativnog karaktera pored broja nose oznaku slova (P) ili (T).

Udaljenost bocnih pokrivenih smerova tacno je odredjene duzine. Hidrodinamicke. stopericom se meri vreme prolaska. levi se krak postavi na zeljenu udaljenost. 2. a na desnom se kraku ocita posebno vreme.Poznavanje kursa i brzine broda.Ukoliko se trazi brzina broda. Elektromagnetske.Danas se koriscenjem kompjutera zadaci lako.57. minutama i sekundama) pretvoriti u sate.Staza baze za merenje brzine obelezena je pokrivenim smerovima.Odabrano mesto baze za merenje brzine treba biti dovoljne dubine. 61. a time i predjenog puta. ultrazvucne ili Doppler brzinomere. Dele se na: Rotirajuce. a na levom se ocita brzina broda. obicno 1 ili 2 M. otvori se sestar za brzinu broda(levi krak na brzinu. a na levom se ocita predjeni put. desni se krak sestara postavi na zadano vreme.Zatim se istim otvorom sestara ide desnim krakomm na 60. v – brzina broda u cvorovima(čv) t-vreme u satima Resavanje primera: Pri resavanju zadataka treba zadato vreme(u danima. Tablice. Pomocu logaritamske skale zadaci se resavaju ovako: 1. 59.Ukoliko se trazi predjeni put za zadato vreme i poznatu brzinu. Baza za merenje brzine: Za izvodjenje probnih voznji obicno se u blizini brodogradilista postavlja obelezena staza na kojoj se utvrdjuju manevarski elementi broda.Normalno na pokriveni smer nalaze se jos dva ili vise bocna pokrivena smera. .Ta se velicina oznacava: 1 nauticka milja na sat(1M/h) Brzinomer je jedan od najvaznijih stvari na brodu. U smeru voznje nalazi se vodeci pokriveni smer. Za brze racunanje brzine. 58. 60.Na probnim voznjama ispituju se pojedine manevarske osobine broda kao sto su: njegova brzina kod razlicitog broja propelera potrosnja goriva koeficijent brzinomera Brod dolazi na bazu postavljajuci se na dovoljnoj udaljenosti u kurs vodece pokrivenog smera i razvija ispitivanu brzinu da bi dolaskom na stazu brzina bila ustaljena.Ukoliko se zeli izracunati za koje ce vreme brod preci odredjenu udaljenost poznatom brzinom. 3.Ako su okolnosti drugacije.Nakon toga. Jedinica za merenje brzine u pomorskoj navigaciji je 1 cvor(cv). desni krak se postavi na zeljeno vreme u min. tacno i brzo resavaju pomocu navedenih formula. otvori se sestar za brzinu broda. U trenutku prolaza kroz bocne pokrivene smerove. zaklonjeno od struja. dijagrami i logaritamska skala u proslosti su bili bise u upotrebi. vremena i predjenog puta mogu se koristiti tablice i dijagrami(grafikoni) ili logaritamska skala koja je data i na obalnim navigacijskim kartama nacionalnih hidrografskih instituta. desni na 60).Zbog toga se brzinomeru daje izuzetno znacenje. Iz tacno poznatog vremena(t) i duzine staze(D) racuna se brzina broda(v) Broj prolaza staze za svaki rezim voznje zavisi od metereoloskih uslova i od jacine morskih struja. staza se prelazi dva puta(u kursevima razlicitim za 180*)Srednji rezultat iz dva merenja iskljucuje uticaje struje i vetra. 62.Na tacnost ovakve pozicije(zbrojena pozicija)direktno utice tacnost brzinomera.a zatim ucvrstiti u formulu. navigator u svakom trenutku moze odrediti poziciju broda.Nakon toga. talasa a po mogucnosti i vetra. a levi na predjeni put. satima.Postoje dve grupe brzinomera i to: brzinomeri koji mere brzinu kroz vodu brzinomeri koji mere brzinu preko dna.

pramac-krma za odredjivanje brzine.Prema tome. po brzinumoeru ispravi. sluzi da se dobijena brzina ili predjeni put. k – je koeficijent brzinomera(broj koji se krece oko 1.)dok je danas kod elektronskih ta greska neznatna.63.Ranije ta greska je bila veca(zbog trenja izmedju zupcanika.Ukoliko brzinomer ima gresku ona se utvrdjuje na osnovu predjenog puta po brzinomeru i predjenog puta preko dna dobijenog izmedju tacne dve pozicije broda ili brzine dobijene po brzinomeru u oba slucaja.. Prema broju merenih karakteristika Doppler brzinomeri mogu se podeliti na jednokomponetne(mere samo brzinu u smeru uzduzne ose broda) i dvokomponentne(mere brzinu i zanosenje u smeru uzduzne i poprecne ose broda). k . tacna ce se brzina ili predjeni put dobiti: b=b’. k ili D=D’. 64. Bez obzira na princip rada svaki merni uredjaj. a zaokruzuje na cetiri decimale). Ultrazvucni brzinomer radi na principu Dopplerovog ekfekta(razlika frekvencija poslatog signala u odnosu na primljeni iz smera. pa tako i brzinomer ima odredjenu gresku u merenju. kod brzinomera koji mere zanosenje). odnosno desnolevo.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->