P. 1
SKRIPTA!!

SKRIPTA!!

5.0

|Views: 1,311|Likes:
Published by Mia Kešelj
skripta iz razvojne psihologije
skripta iz razvojne psihologije

More info:

Published by: Mia Kešelj on Aug 07, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/09/2014

pdf

text

original

skripta

2008/2009
RAZVOJNA
PSIHOLOGIJA
Elena, MIlica, Jovana
PIJAZEOVA TEORIJA
• Teorija kognitivnih, intelektualnih funkcija. Ova teorija malo govori o afektima, emocijama, i
malo o socijalnim aspektima psihickog zivota i socijalnoj interakciji. Pokusao je da uspostavi
vezu izmedju intelektualnog i emocionalnog razvoja, ali nije uspeo. Ideja je bila da afektivni
razvoj daje energiju, a intelektualni daje strukturu. Pijaze:
Misjenje je izvorna, bioloski utemeljena, izuzetno vazna funkcija koja sluzi coveku za
orijentaciju u svetu.
Kognitivni razvoj je intelektualni razvoj jedinke, nastao kroz proces formiranja uravnoteženog
sistema intelektualnih procesa. Proces uravnoteženja se odvija putem autoregulacije.
Reverzibilnost je proces, čiji je rezultat konzervacija. Pokretač razvoja je unutrašnji proces
uravnotežavanja odnosa izmedju subjekta i okoline, a ravnoteža se postiže putem autoregulacije
u samom sistemu (kognitivnog ponašanja)
Dečije mišljenje se razlikuje kvalitativno! Ne može se objasniti samo nedostatkom
znanja! (prije se mislilo da ce se obogacivanjem iskustva aktivirati oduvijek postojeca
sposobnost)
On u svojoj teoriji trazi kapacitet coveka da misli. To je epistemicki subjekt
(idealizovani mislilac u idealizovanim uslovima). Epistemicki subjekt je pijazeu
sredstvo saznavanja. Pijazea ne interesuje individualno, vec globalno, ono sto je isto
za sve i sto je invarijantno na spoljasnje uslove. Razvoj je prema njemu proces
transformacije epistemickog subjekta (saznajni subjekt).
Osnova razvoja je konflikt. Ako se dete stavi u idealnu situaciju, razvoj ce se
zaustaviti. Saznavanje se odvija kroz transformaciju nekog objekta. Granica izmedju
subjekta i objekta nije unapred odredjena i nije stalna. Subjekat i objekat se kroz
akciju uvek preplicu.
Epigeneza vs preformizam: nije iskljucivo preformisticko stanoviste vec priznaje i
epigenezu. Dokaz da teorija nije nativisticka je pojam akomodacije.
Problem sa Pijazeovom teorijom je: moze biti u principu tacna, ali se ne moze
empirijski proveriti, zato sto podrazumeva vankontekstualnog epistemickog subjekta.
Cim ubacimo bilo kakvo iskustvo u operacionalizaciju, to vise nije provera Pijazeove
teorije, nego nasa operacionalizacija.
• Ontogeneza epistemičkog subjekta
Interesovanje za paralelizam između razvoja naučnog saznanja i ontogeneze epistemičkog
subjekta. Izvodi paralelu ontogeneze i istorijsko-naucnog saznanja (ljudi su ranije razmisljali
onako kako razmislja danasnje dete, kako se civilizacija razvijala, razmisljanje je islo ka
’formalnim operacijama’).
zakljucivanje: razumevajuci transformacije naucnog saznanja do saznavanja transformacija
misljenja ES
Pijaze je: GENETICKI => Kako nastaje ljudsko saznanje kao takvo? EPISTEMOLOG =>
bavio se ljudskim saznanjem
OSNOVNE POSTAVKE TEORIJE
1. TRANSFORMACIJA – saznanje nije pasivno vec je rezultat nase aktivnosti, a
transformacije su preradjeno licno iskustvo.
2. BIOLOGIZAM – svi principi filogeneze vazi i u onotogenezi es.
Paralelizam: Kognitivni i Telesni razvoj
º Pijaze u kognitivnom razvoju vidi bazicne bioloske principe, univerzalne za ceo telesni
razvoj. Kognitivni razvoj je samo specijalni slucaj bioloskog (fizickog) razvoja.
º Nacin na koji covek misli je adaptacija na sredinu. Misljenje je izdanak bioloskog razvoja
ljudske vrste i ljudi zasnivaju svoju adaptaciju na sredinu na psiholoskim mehanizmima
adaptacije tj. inteligenciji, a ne na bioloskim mehanizmima (senzornim ili motornim).
Pijaze je nastojao da ljudsku inteligenciju bioloski utemelji tj. da pokaze njeno utemeljenje
u bioloskom razvoju coveka. Razvoj inteligencije je samo specificni slucaj opsteg
bioloskog razvoja, a inteligencija je psiholosko sredstvo za adaptaciju.
1
To znaci da on
hoce da sagleda funkciju inteligencije, njenu ulogu u bioloskom svetlu – ona je poslednje,
najsavrsenije i kljucno sredstvo za resavanje odnosa sa sredinom i zato se ljudska vrsta
prosirila i zavladala planetom: mocno sredstvo za opstanak, adaptaciju na sredinu.
“Inteligencija najbolje adaptivno sredstvo u evoluciji, za čoveka u njegovoj sredini”
Kognitivne strukture (bio je strukturalista) se menjaju da postanu sve savrsenije za
adaptaciju, a operacije su ta komponenta inteligencije zbog cega je ona adaptivno sredstvo.
º Covek ima tendenciju da tezi ravnotezi (to nije odluka individue, vec je urodjeno).
Analogija fizioloskog odrzavanja homeostaze u kogniciji je:
forma svih procesa na svim stadijumima je ista: konflikt => (neravnoteza-ravnoteza), ali
su sami procesi razliciti (kao u filogenezi).
Biologizam u pijazeovoj teoriji je implementiran kroz tri procesa (asimilacija,
akomodacija, adaptacija). Kognitivni razvoj je samo specijalni slucaj bioloskog
(fizickog) razvoja. Nacin na koji covek misli je adaptacija na sredinu. Covek ima
tendenciju da tezi ravnotezi (to nije odluka individue, vec je urodjeno). Forma svih
procesa na svim stadijumima je ista: konflikt-(neravnoteza-ravnoteza), ali su sami
procesi razliciti (kao u filogenezi).
• Asimilacija: uklapanje objekata u akcione seme uz deformaciju objekta.
ukljucivanje stvari i osoba u vlastitu delatnost subjekta (asimilacija
spoljasnjeg sveta u vec obrazovane strukture). Ali, mogucnost
neprilagodjenosti ako se razvoj bazira samo na ovom mehanizmu. Bez
asimilacije nema varijacije. Deformisuca asimilacija- dete oko sebe ima
previse stimulusa pa ih sve asimiluje i zbog toga postaje decentrirano.
Ono ne moze da ih sve odjednom akomodira pa zato ide u decentraciju
polako i deo po deo. E kad se decentrira onda je super. Funkcija
1
Ali to nije maturacionizam (nije sve zapisano u genima)! Pijaze spominje geneticki faktor kod maturacije,
sazrevanja, ali organski ne.
asimilacije u kognitivnom razvoju je da nove info dobiju znacenje za
subjekta. Npr: predrasude, egocentrizam, paranoja...
• Akomodacija – uklapanje objekta u akcione seme uz deformaciju
akcione seme. promena kognitivnih struktura s obzirom na promene u
spoljnjem svetu, izgradjivanje potpuno novog ponasanja, ali opasnost od
gubitka integriteta ako razvoj baziramo samo na ovom mehanizmu.
Previse akomodacije dovodi do preadaptacije. Npr: zarazno plakanje u
vrticima, pomodarstvo, konformizam...
• Adaptacija – usaglasavanje objekata i akcionih sema. optimalna
kombinacija asimilacije i akomodacije dovodi do ravnoteze
2
, dok
baziranje na samo jednom od prethodna dva moze dovesti samo do
privremene ravnoteze. Adaptacija je opsti oblik psiholoske ravnoteze.
3. Interakcionizam – interakcija sredine (objekti i informacije) i nasih kognitivnih
struktura. Da bi se interakcijom ostvario razvoj novih kognitivnih struktura,
mora postojati konflikt izmedju starih struktura i sredine.
4. Strukturalizam – strukture su u osnovi celokupnog misljenja. Trenutno
misljenje je ispoljavanje odredjene strukture. Kvalitet misljenja zavisi od
strukture. Kognitivna struktura je stabilni element preko kojeg imamo
interakciju sa sredinom.
5. Konstruktivizam – mi konstruisemo svaku novu strukturu na osnovu
prethodnih preko principa autoregulacije koji je izveden iz biologizma, sve
pociva na autoregulaciji. Da bi se doslo da autoregulacije moramo imati fizicko
iskustvo i iskustvene podatke. Konstrukcija proizilazi iz interakcije (akcije koje
izvrsavamo i objekti na kojima ih izvrsavamo). Koordinacija zavisi od
autoregulacije i faktora sazrevanja
6. Univerzalizam – zajednicko svim ljudima u svim vremenima i prostorima
(epistemicki subjekt)
Akciona shema: saznajna struktura koja se primenjuje na realnost
• osnovni element strukture
• nosi pecat strukture kojoj pripada
• razlikuje se od ostalih ASh po sadrzaju, ali su karakteristike ASh na istom
stadijumu su iste
• bazicne ASh odrazavaju kvalitet strukture
• nemaju sva deca iste ASh
• ASh zavisi od iskustva tj situacije (nemaju sva deca iste ASh na istim
stadijumima)
• ASh nije isto sto i akcija! akcija je zavisna od situacije, a akter je invarijantan tj
isto dete ima razlicite akcije u razlicitim situacijama; za Pijazea, akcija je
nebitna jer je konkretna. Svest o akciji se stice tako sto subjekt ima zadatak da
prepozna sta zavisi od njega, sta od objekta a sta zavisi od prirode same akcije
• Nove ASh nastaju kroz interakciju
• Logika kojom mislimo je karakteristika ASh,a ono o cemu mislimo (sadrzaj) je
drugaciji
• ASh je ono sto je zajednicko svim situacijama
• Stimulus ¬ asimilacija drazi u strukturu¬reakcija
2
Akomodacija se vrsi do onog momenta dok ne narusava postojanje integralne strukture
unutar nas.
Psihicki razvoj pocinje po rodjenu a zavrsava se u zrelo doba. Zavrsni oblik ravnoteze
je razum odraslog coveka, a svaki medjustadijum je prelazak iz stanja manje
ravnoteze u sve vecu, i svaki stadijum je posebni oblik ravnoteze.
Razlike izmedju telesnog i dusevnog zivota:
• mentalni razvoj tezi stabilnijoj ravnotezi nego fizicki
• kod fizickog razvoja, cim se zavrsi rast, automatski pocinje opadanje, sto nije
slucaj kod mentalnog razvoja: kraj razvoja omogucava napredovanje koje nije u
suprotnosti sa unutrasnjom ravnotezom
• proces razvoja dovodi do ravnoteze koja podrazumeva gipkost i pokretljivost
struktura, cime ravnoteza postaje jos stabilnija
Dva vida procesa uravnotezavanja:
1. Promenljive strukture – oblici organizacije mentalne delatnosti
(motorni i intelektualni X afektivni) X (individualno X socijalno)
2. Konstantno funkcionisanje – zajednicko za sve uzraste i obezbedjuje prelazak
sa bilo kog stanja na drugi nivo
• Uvek postoji interes koji nas pokrece
• Postoji fizioloska, afektivna ili intelektualna potreba, svaka akcija je
odgovor na neku potrebu. Potreba je uvek izraz neravnoteze (spoljasnje
ili unutrasnje) i trazi podesavanje ponasanja. Akcija se okoncava kad su
potrebe zadovoljene. Svaka potreba tezi
3
:
× Da ukljuci stvari i osobe u vec obrazovane strukture (asimilacija)
× Da promeni strukturu s obzirom na promene kojima je organizam
izlozen (akomodacija)
• Inteligencija nastoji da razume i objasni pojave
STADIJUMI RAZVOJA:
1. Stadijum reflexa
2. Stadijum navika
3. Senzo-motorni stadijum
4. Stadijum intuitivne inteligencije
3
Na svakom nivou se ovo isto desava
5. Stadijum konkretnih operacija
6. Stadijum formalnih operacija
Cika Baucalic o Pijazeovim stadijumima:
1. Senzo-motorni stadijum centracija na sopstveno telo
2. Preoperacionalni + konkretne operacije (PO je priprema za KO)reprezentaciona
inteligencija
3. Konkretne + formalne (KO je priprema za FO) propozicione \formalne operacije
Svaki stadijum ima svoje originalne strukture, koje u narednom stadijumu postaju
podstrukture na koje su nadogradjena nova svojstva.
Konstantan redosled stadijuma , kroz neprekidno konstruisanje novih struktura. I ne
mozemo da rasclanimo koji deo je genetski a koji deo nastaje kao proizvod
interakcije.
Odstupanja od stadijuma mogu biti izazvana:
• Nepredvidjenim iskustvom
• Intervencijom odraslih
Postoji mogucnost ubrzanja ili zakasnjenja uz ocuvanje redosleda stadijuma zbog:
• Osiromasene sredine
• Uticaja skole, kulture...
Novorodjence i odojce a.k.a. SENZO-MOTORNI STADIJUM
(od rodjenja do sticanja govora)
Senzo-motorna asimilacija putem opazaja i pokreta.
Usmerena je na resavanje parkticnih problema i dostizanje cilja. Omogucava uvidjanje
odnosa i upotrebu orudja pri resavanju problema.
Prema Pijazeu prve akcije nastaju reproduktivnom asimilacijom (radi nesto onako bez
veze, onda dete snimi da je uradio nesto sto mu je bilo zanimljivo i onda nastavi da to
ponavlja. Kada mu umesto tog objekta sa kojim je nesto ponavljao ubacis novi dolazi
do asimilacije pomocu rekognicije, on ubaci taj objekt u semu i kada ponovo ponovi
akciju na novom objektu to postaje generalizirajuca asimilacija)
Glavni zadatak: preci put izmedju JA-sve i JA-element.
Ovo se ostvaruje kroz 2 vida: intelektualni i afektivni.
Stadijumi:
• Svaki stadijum ima svoje ASh
• Svaki stadijum ima specificnu vezu stimulusa i ASh.
• Svaki stadijum ima specifcne cirkularne reakcije.
• Cirkularna reakcija je asimilacija novog iskustva u vec postojecu
shemu(reflex ¬ navika ¬ CR).
× CR na razlicitim stadijumima je usmerena u razlicitom smeru.
CR1 – orijentisana ka telu, tj ka ASh. Motivacija za pokretanje je nesto sto se desava
sa ASh.
CR2 – orijentisana ka objektu. Motivacija je nesto sto se desava sa objektom kada se
primeni ASh.
CR3 – aktivno experimentisanje (razlikuje se od CR1 i CR2 jer je inteligentno,
intencionalno i zato sto postoji varijabilnost tj ista ASh se primenjuje na razlicite
objekte)
Kod CR1 i CR2 se ponavljanje odvija na isti nacin(AS se ponavlja na isti nacin) a kod
CR3 dolazi do toga da se ponavljaju akcije na dva nacina:
1. Ispituje karakteristike jednog objekta razlicitim ASh
2. Ispitivanje razlicitih objekata istim asimilacionim semama.r
• Sema postojanog objekta - zna da objekat postoji i kad ga ne vidi, PO se
prvo pridaje osobama iz bliskog okruzenja
Stadijum reflexa
Prvi stadijum:
• (S+Ash)=REFLEX !!!!!!!!!!! urodjene Ash (repertoari ponasanja)
povezane sa objektima,tj.stimulusima koji su bioloski uslovljeni daju
reflexe =>maximalna veza, nasledje je najjaca
=>od REFLEXNE SEME (urodjene ash) nastaju SM SEMA!!!! (navika)
• reflex = ASh + stimulus-Adualizam (nenamerno ponasanje, tj
automatizam);
• ponasanje je koordinisano nasledjem i instiktima;
• aktivnost je rana SM asimilacija, a adualizam je osnovni nacin funkcionisanja,
tj nema odvajanja stimulusa od ASh;
• reflexi nisu samo mehanicki i pasivni, vec se doradjuju uvezbavanjem (sisanje),
razlikovanjem (mama od cucle), prepoznavanjem (moja mama, druga teta) i
uopstavanjem (svet treba sisati)
• nema semu PO, postoji adualizam
Stadijum opazaja i navika
Reflexna vezbanja se usavrsavaju i uklapaju u organizovane opazaje i navike pomocu
iskustva
4
(sistematsko sisanje palca)¬ kidanje veze stimulus - ASh, tj decentracija
spoljasnjeg objekta (sada su stimulus i ASh povezani licnim iskustvom
5
). To je prva
forma iskustvenog ucenja, mada i dalje nema namere, i dalje se zadrzava adualizam
× stvaraju se SM sheme
× sposobnost hvatanja (prehenzije) i manipulisanja
Podrazumeva 2. i 3. Stadijum:
Drugi stadijum (2-4)
• prve navike su u vezi sa rexleksima,jer je to u stvari samo sirenje refleksa na
stimuluse koji nisu bioloski uslovljeni
• nema difrencijacije cilja i sredstava
4
Sve sto je nstalo kroz iskustvo po Pijazeu je labavije od onoga sto je urodjeno, zato navika
ima labaviju vezu od reflexa.
5
U prvom stadijumu adualizam je znacio neodvojenost stimulus od ASh, ali ta veza je bila
reflexne prirode, tj urodjena. U drugom stadijumu je ista situacija, ali je priroda veze drugacija.
Nije urodjena, vec formirana na osnovu decijeg iskustva. Da bi se formirala druga veza, mora
da se prekine prva.
• navika nije inteligentna
• CR1-okidaci za ponavljanje neke zanimljive radnje- CIRKULARNA REALKCIJA JE
SPECIFICNI VID NAVIKE!!!!! Ove CR1 seme se smatraju primarnim,jer su
usmjerene na tijelo; KRUZNO-zato sto je efekat podsticaj za ponovno izvrsenje
te radnje (slucajno izvodjenje radnje postaje podsticaj za to, ali dijete jos uvijek
nema namjeru da to ponovi!!!!!! Sve se ponavlja random,dijete opet sasvim
slucajno pomjera zvecku); nema namjere,post hoc namjera
• Nema semu PO-pasivno ocekivanje, samo gleda u tom smjeru gdje je nestao,
objekat samo kao integralni dio akcije
Treci stadijum: (4-8)
• Navika se pravi tako sto dete uvidja da neki njegov pokret dovodi do
zanimljivih rezultata i to ponavlja (koordinacija izmedju vidjenog i uhvacenog) –
JAVLJAJU SE I POTPUNO NOVE NAVIKE
• Pocetek diferencijacije cilja i sredstava ali je jos uvek nema
• Pocetak inteligencije
6
(razumevanje sebe i sveta)
• CR2 –sekundarne (usmjerene na objekte) i kruzne (ponavljaju se jednolican
nacin)
• Na kraju stadijuma dolazi do decentracije , tj. odvajanja sebe od spoljasnjeg
sveta (cepa se veza stimulus ASh), posledica je da nema vise adulaizma, zato
se menja razumevanje sebe i sveta. – JAVLJA SE NAMJERA!!!! (djelimicno
inteligentno ponasanje, jos uvijekne moze da ustanovi koju ash da upotrebi na
koji objekat-nema kordinacije sredstva i cilja)
• Pocetak seme PO, razume postojanost samo ako je deo njegove ASh (zato sto
se ispusteni objekat trazi, ali samo ako je bio deo aktivnosti deteta)
Stadijum SM inteligencije
Sredstva inteligencije na ovom stadijumu su AKCIONE SEME opazaja i motornih radnji
ASh se medjusobno koordiniraju, preko uzajamne asimilacije tj. uskladjuju se tako da
jedna odredjuje cilj a druge ASh sluze kao sredstvo (postoji paralela sa koordiniranim
pojmovima i konceptima misljenja)
Razvoj SM inteligencije dovodi do obrazovanja objektivnog univerzuma (dete je
element medju drugim elementima i ima svoj unutrasnji zivot za koji shvata da je
odvojen od spoljasnjih elemenata)
Osnovni procesi u razvoju inteligencije:
1. Obrazovanje kategorija objekata (sema PO - uverenje da opazena figura
postoji iako se ona vise ne opaza)
2. Obrazovanje kategorija prostora (zavisi od PO, svako culo ima svoj prostor,
usresredjen na sopstvene pokrete i aktivnost)
3. Obrazovanje kategorija vremena (paralelno sa uzrocnoscu) - moguca
rekonstrukcija pre i posle dogadjaja, ali ne kapira istoriju pojava van sopstvene
aktivnosti, magijska delotvornost- mogu stvari da se odvijaju i bez dodira u
vremenu i prostoru dokle god je dete taj koji kao deluje na njih. Kada dodje do
6
Kriterijumi inteligencije:
1. Namera (postavljena unapred a ne post hoc)
2. Koordinacija sredstva I cilja (pronalazenje odgovarajuce akcione seme9to je njemu
sredstvo))
3. Koordincija vise sredstava I vise akcionih sema i razumevanje njihovog postojanja kao
sistema. Od starih ASh mogu da se naprave nove.
decentracije dete tada shvata prostornu i vremensku uzrocnost. Krajem SM
stadijuma dete moze da rekonstruise i predvidja uzrocno posledicna kretanja,
sto je posledica shvatanja prostora i vemena
4. Obrazovanje kategorija uzrocnosti (magijski egocentrizam) - uzocnost se
ostvaruje preko asimilacije kod Pijazea i asocijacije kod biheviorista
7
.
Podrazumeva 4., 5. i 6.
Cetvrti stadijum: (8-12)
• Namjera postoji!! (javila se prvi put krajem treceg stadijuma)
• Postoji koordinacija cilja i sredstava (ovo se ovdje prvi put javlja) (uz
ogranicenje – sredstva su pozajmljena iz vec postojecih ASh) – NE MOGU DA
NAStAJU NOVE ASH!!!!
• Postoji SM inteligencija (ispunjena samo prva dva kriterijuma iz fusnote, ne i
treci! –ako postoji cilj na koji ja mogu da odgovorim odabirom samo jedne
samo ash! Ne moze da postoji koordinacija vise ash sema)- samo koordinacija
1 sredstvo-cilj!! (dve senzorne, senzo-motorna, dvije motorne radnje)
• PO - organiceno razumevanje, objekt je vezan za kontekst, jer ce ga dete traziti
na privilegovanom mestu kada se sakrije
8
-polozaj predmeta zavisi od
prethodne uspjesne akcije a ne od dsamih premjestanja
Peti stadijum: (13-18)
• Potpuna SM inteligencija (sva tri kriterijuma)
• CR3 – varira primarnu reakciju- VARIJABILNOST, javljaju se zaceci
experimentisanja!!!
• Trebalo bi da se na ovom stadijumu prvi put javlja akomodacija
• Na ovom stdijumu mogu da se stvaraju nove ash-to se desava deferencijaciom
postojecih ash (iz ach baciti-deferencira se baciti odozgo, sa strane itd.)
• Potpuno razvijena sema PO (objekat se nalazi na mestu gde je poslednji put
vidjen, nema vise trazenja na privilegovanom mestu)
Sesti stadijum: (19-24)
• SM inteligencija, CR, sema PO
9
potuno razvijene()
• INTERIORIZACIJA ASH-postaje svjestan da su one on sam!
• Zacetak mentalnih reprezentacija i prvi simboli i to motorni simboli! (ne mora
da izvede radnju da bi shvatilo koji je njen efekat on moze da je zamisli);
takodje on moze da koordinise ash ali ne samo na motornom planu vec i na
mentalnom planu i tako da formira nove ash (ovdje zacetak, prava mentalna
kombinovanja tek na preoperacionalnom)
7
Po pijazeu SR sema ne vazi jer subject mora biti spreman da reaguje na neku draz, sto znaci
da mora da postoji struktuktura u koju je on tu draz nekda asimilovao(ovo vazi za celokupnu
njegovu teoriju)
8
Dete trazi objekat tamo gde ga je prethodni put nasao . prvi put ga nadje kao kao sto bi ga
naslo dete koje ima razvijen PO a onda kada sledeci put sakrijemo na neko drugo mesto, dete
potupuno zanemaruje prethodni uspesni princip koji je primenilo I sada kao po inerciji ide
tamo gde je bilo prosli put. Kao da ne kapira da moze da bude na nekom dugom mestu nego
tu gde je bio jednom bice uvek!
9
Dete prati I nevidljiva premestanja (loptica ispod stola)
• Pronalazak novih sredstava insight-om (uvidjanjem tj. interiorizovanim
kombinacijama koje omogucavaju insight). Dete kad hoce nesto da uradi
umesto stalnih prakticnih pokusaja ponekad stane i samo gleda u predmet i
analizira situaciju. Tad vrsi isprobavanja na motorickim reprezentacijama.
• Pocetak motornih reprezentacija (nije prava - simbolicka)
AFEKTIVNI RAZVOJ U PERIODU NOVORODJENCETA I ODOJCETA
Ide paralelno sa intelektualnim
Stadijum reflexa:
• Javljanje osnovnih emocija, srodne fizioloskim sistemima drzanja ili polozaja
tela (strah zbog gubitka ravnoteze)
Stadijum navika:
• Elementarna osecanja tj, afekti povezani sa sopstvenom aktivnosti (prijatno-
neprijatno, zadovoljstvo-bol, uspeh-neuspeh)
• Egocentrizam- voli samog sebe, ali to ne znaci da ne voli ostale stvari, on
ustvari voli i ostale stvari samo ne kapira da su odvojene od njega, tj, voli sebe-
odnosno sve stvari (narcizam bez svesti o sebi) sva osecanja su o svojim
akcijama o svom delovanju, o svom telu...
Stadijum SM inteligencije:
• Diferencijacija i umnozavanje osecanja (povezivanje npr. tuge sa neuspehom)
• Javlja se izbor objekata tj. projekcija osecanja i na nesto izvan sebe (posto je
ukapirao da ima nesto i van njega
10
) zaceci interindividualnih osecanja
(pocetak simpatija i antipatija)
10
Mama I tata
PREOPERACIONALNI STADIJUM
Stadijum
(meseci)
Kognitivna struktura,
odnos sredstvo-cilj,
namera (intencija) -
intencionalnost
Postojanost objekta Prostor Vreme Kauzalni odnosi
1
(0-1)
Uvežbavanje urodjenih
SM šema (refleksi),
nediferenciranost šeme i
objekta, nema namere
2
(2-4)
CR I, prve stečene
navike, shavata objekte
kao integralni deo,
produžetak šeme, nema
namere
Ne traga za
objektom koji je
prestao da bude deo
akcije
Nepovezani
"čulni" prostori
(vidni, auditivni
itd.)
Trajanje je
izvedeno iz
trajanja sopstvene
akcije
Svoje akcije tretira kao
uzrok svakog dogadjaja
koji sledi akciju
3
(5-8)
CR II, formiranje novih
navika, nema
prilagodjavanja šeme
cilju, post-hoc namera -
težnja ka ponovnom
izazivanju interesantnog
dogadjaja
Traga za objektom
ako je bio predmet
trenutne akcije
Shvata samo
neposredni
prostor u kojem
se dešava akcija
Shvata relaciju
pre-posle samo u
vezi sa sopstvenim
akcijama (akcija
prethodi efektu)
Započinje razlikovanje
akcije i efekta akcije (pre
- posle), tj. razlikuje se
uzrok i efekat ali samo u
vezi sa sopstvenim
akcijama
4
(9-12)
Izdvajanje šema iz
navika i primena na
nove situacije, nema
formiranja novih šema
kada su postojeće
neadekvatne, postoji
namera
Traži objekat na
privilegovanom
mestu
Početak
shvatanja
distantnog
prostora, shvata
perspektivu
Početak shvatanja
serijalnosti (pre-
posle) nizova
dogadjaja u
kojima ne
učestvuje
Ograničeno shvatanje
da i drugi objekti mogu
biti uzroci - samo u
situacijama kada je u
dogadjaj uključena i
detetova akcija (npr.
kada gura ruku odraslog
ka željenom predmetu)
5
(13-18)
CR III, formiranje novih
šema kada su postojeće
neadekvatne putem
aktivnog
eksperimentisanja
- variranje šeme pri
ponavljanju ili uklapanje
različitih objekata u istu
šemu
Vidljivo
premeštanje
Shvata
objektivnost
prostora, svoje
telo tretira kao
deo prostora
Shvata
objektivnost
vremena, svoje
akcije uklapa u
nizove zajedno sa
drugim
dogadjajima
Potpuno shvata da i drugi
objekti mogu biti uzroci i
to sasvim nezavisno od
njegove akcije, shvata
nužnost prostornog
dodira izmedju uzroka i
posledice, svoje akcije
tretira samo kao jedan od
mogućih uzroka
6
(19-24)
Proširivanje akcionih
shema spoljašnjim
objektima
Formiranje novih šema
kroz mentalno
kombinovanje, tj.
korišćenje (motornih)
simbola kao sredstva
Nevidljivo
premeštanje
Reprezentuje
prethodne
promene
prostornog
položaja
Reprezentuje
ranije opažene
nizove dogadjaja
Zahvaljujući sposobnosti
reprezentovanja može da
zaključi nevidljiv uzrok
na osnovu opažanja
efekta ili da predvidi
efekat na osnovu
opažanja uzroka
Operacija
11
:
• Reverzibilne
• Interiorizovane
• Celovite
To je stadijum stvaranja simbolicke funkcije, tj. govora(dete polako od pricanja
sam sa sobom pocinje da prica I sa drugima-ceo ovaj razvoj se dogadja od 2 do 7
godine),koji za posledicu ima:
• Mogucnost razmene iskustava sa drugim osobama(pocetak socijalizacije)
• Interiorizacija govora(pocetak misljenja, unutrasnji govor)
• Interiorizacija akcije(rekonstruise akciju simbolicki)
• Razvoj interindividualnih osecanja
• Stabilniji unutrasnji afektivni zivot
• Misle o onome sto nije sada i ovde tj. o reprezentacijama
Nema svoju centralnu strukturu, vec je to stadijum pripreme za KO
Pocinje tako sto seme sa SM stadijuma (motorne ASh)prebacujemo na simbolicku
funkciju. Tek kada se ASh uopste i povezu u jedinstveni sistem dolazi do prelaska na
stadijum PO
Reflektujuca apstrakcija: prelazak na visi plan putem uopstavanja i sistematizovanja
Ash(e pa ovoga nema na preoperacionalnom vec tek na KO)
SM ASh prenosimo na simbolicki plan putem internalizacije (ne radimo vise nesto
stvarno nego zamisljamo kako to radimo kroz simbolicku funkciju). Sada se ove ASh
zovu mentalne / simbolicke/ internalizovane akcione seme
Autoregulacija: radi po principu feed backa, subject pocinje da ocekuje sta bi moglo
da se desi, i tako se skrecemo ka operaciji kao reverzibilnoj. (ali ona na ovoj
stadijumu ipak nije u potpunosti revrezibilna??)
Kada se ASh pebace na simbolicki plan one ponovo postaju centrirane iako su se
decntrirale na kraju SM stadijuma, ali ne u smislu adualizma fizickog sveta vec nema
odvojenosti simbolicke ASh i simbola na koje se ona odosi.
Na sledecem nivou kada dodje do razdvajanja simbolicke ASh i simbola nastaju
operacije- tada dete misli pomocu sistema, logicno i konkretno i nalazi se na KO
stadijumu.
Na preoperacionalnom su ASh irevrezibilne
12
tj. nema koordinacije razlicitih
iskustava (dete misli na simbolickom planu ali misli izolovano)
Zbog pojave mentalnih ASh javlja se:
• Nediferenciranost(nerazdvojenost subjektivnog i objektivnog)
11
E pa toga nema ovde!
12
Reverzibilan =biti u sistemu(prava reverzibilnost javlja se tek na KO, na SM stadijumu to nije
bas prava reverzibilnost, ali jeste jer kad zavrsimo neki stadijum to znaci da smo ubacili u
sistem seme sa tog satdijuma)
• Promena u socijalnim odnosima- egocentrizam (kapira da on i neko drugi
nisu ista osoba, ali ne zna da kaze sta ce neko drugi da vidi kad gleda nesto iz
drugog ugla, vec uvek prica da svi vide isto ono sto on vidi-zadatak sa tri
planine). I kada pricaju dva deteta oni imaju kolektivni monolog- svako prica
svoje a kao se razumeju(ista je situacija i kada se igraju, kao zajedno a ustvari
svako za sebe). Pod prinudom odraslih, pocinje da postuje odrasle, prihvata
ono sto oni kazu, izvrsava naredbe jer mu odrasli pruzaju model ponasanja tj.
idealno Ja
13
.
• Nastanak misli-na pocetku postoji egocentricna asimilacija, a na kraju
priprema za logicku misao(misljanje adaptirano na druge i stvarnost) Nasuprot
tome stoji intuitivno misljenje koje je najprilagodjenije stvarnosti . Izmadju
egocentricnog misljenja i intuicije nalazi se verbalno misljenje.
× Egocentricno misljenje-to se desava kroz simbolicku igru -time se
zadovoljava Ja jer dete zivi u svojoj glavi onako kao bi voleo da zivi. A
simboli koje koristi su samo njemu poznati i nikom drugom
× Verbalno misljenje- ozbiljnije od egocentricnog ali idalje udaljeno od
realnosti(prica o shvatanju prirode fenomena) postavlja pitanje zasto
jer hoce u isto vreme da zna i cilj i uzrok nekog desavanja
14
× Intuicija- deca sve tvrde a nista ne dokazuju
15
.napredniji su prakticno
nego sto to mogu da objasne. Ne mogu retrospektivno da kazu sta su
sve radili ali im malo bolje ide da dok nesto rade pricaju sta rade, ali I
dalje ne znaju zasto. Fali im logika u misljenju pa zato to nadomescuju
intuicijom
16
posto do 7. Godine razmisljaju prelogicki
- Primarana intuicija- SM seme prebacene na mentalni plan,
irevrezibilane su i krute
- Artikulisana intuicija-bolja od ove gore jer se javlja predvidjanje
ishoda akcija i rekonstrukcija prethodnih stanja (zna odakle je
krenula loptica) I dalje je irevrezibilna(sada mu samo to fali da
sredi i onda je baja na operacijama!)
• Shvatanje prirode fenomena – egocentrizam (decija filozofija)
× Animizam - sve je zivo, predmetima pridaje psiholoske karakteristike,
proizilazi iz asimilacije stvari u sopstvenu aktivnost
17
× Realizam - psiholoske fenomene tretira kao objekte (misli da je njegov
san dostupan svima ostalima, misle da neko moze da vidi sta oni
razmisljaju)
13
Dete oce da bude kao odrasli , jer je sada skapiralo kako oni nesto rade a on posto prica
moze to da razume
14
Ne odgovara mu mehanicisticko objasnjenje jer veruje u animizam pa tezi da sve sto se
desava sa predmetom ima neki clij i svrhu za sam predmet(kliker koji se kotrlja)
15
Jer ne znaju kako da obrzloze a i ne vide neku preteranu potrebu da objasne kada je njima
sve jasno.
16
Kada im trazis da stave isto zetona kao sto si ti stavio oni ih pobacaju a da budu prostorno
isti
17
To znaci da dete gleda na stvari onako kako gleda na sebe, pa posto ono zna da radi neke
stvari sa razlogom logicno je da i predmeti rade stvari sa razlogom.
× Artificijalizam - misli da sve sluzi ljudima, sve postoji zbog ljudi (to je da
se jede, to je da se seta tuda…)
• Objasnjenja
18
- primenjuje pravila koja vaze za njegovo ponasanje na sve ostalo
(brod plovi zato sto mu je kapetan tako rekao)
× Finalizam-koristi se posledica kao uzrok(Rijeka tece da bi se ulila u
more)
× Motivacija-umesto uzroka koristi se motiv to vazi za ljude a ne za objekte
× Participacija-uzrok je ono sto lici na taj fenomen, uzme deo fenomena pa
tim delom obasnjava ceo fenomen-oblak nastaje tako sto dim iz kuce
ode i napravi oblak
× Magizam-uzrok je aktivnost djeteta-ono sto je ono pomislilo je
uzrokovalo neki dogadjaj- deca povezuju razvod roditelja na
predskolskom uzrastu sa sobom, pa ako pomisle nesto ruzno i to ruzno
se desi onda oni misle da su oni krivi
× Fenomenizam-koriste se dve stvari koje su se istvremeno desile pa
jednu uzmemo kao uzrok a drugu kao posledicu(vremenski povezne)
19
• Neosetljivost na protivrecnost (sve sto je nama nelogicno njemu je ok)
Globalna prica za preoperacionalni stadijum: dolazi do postepene decentracije,
nagomilavanjem kvantitativnih promena koje ce na kraju dovesti do kvalitativne
promene tj. pojave operacija.
Stadijum konkretnih operacija
Ovde se pojavljuju operacije- to je sistem internalizovanih mentalnih Ash,koje
su reverzibilne. Konkretne su zato sto ne mogu da razmisljaju o stvarima koje im nisu
bile u iskustvu
20
(nije konkretno u smislu materijalnog, nego u smislu iskustva)-mis-
macka –slon
Operacije su visi oblik regulacije akcije. Regulaciju ne mozemo da odredimo
neposredno vec je opazamo preko ponasanja(dete ume barem delimicno da objasni
reverzibilnost). Logicko misljenje se javlja na KO zbog uspostavljanja sistema
postojecih mentalnih akcionih sema.
PO vs KO
Slicnost: mentalne ASh
Razlike: reverzibilnost(da bi se to desilo morali smo prvo da se decentriramo,
mentalna ASh se morala odvezati od simbola); povezanost u sistem
KO vs SM
Slicnost: povezanost u sistem
18
Pod pravim objasnjenjem pijaze smatra samo kauzalno objektivno objasnjenje.
19
razlika izmedju magizma i fenomenizma je to sto u magizmu to mora biti sopstvena
aktivnost koja je uzrok stvari
20
Ne moze da se odvoji od svog iskustava- cekic i casa i sundjer casa-ne moze da misli o tome
da ce sundjer da slomi casu.
Razlike: ovde su SM ASh a tamo su mentalne ASh
Prvi put se pojavljuje logicko misljenje-koherentno i uskladjeno. Zasto? Zbog
sistematicnosti. Iza svake misli je mentalna ASh , a potrebno ih je koordinisati da bi
moglo logicno da se misli
Stadijumi prelaska sa akcije na operaciju
21
:
1. Rekonstrukcija-nuznost rekonstruisanja motornih secanja na reprezentativnom
planu tj.prebacivanje motornih u mentalne ASh
2. Decentracija-teza na planu reprezentacije nego na planu akcije
3. Stvaranje medjuindividualnog univerzuma-univerzum sada ne sadrzi samo
objekte nego i druge ljude tj.operacije se ne odnose samo na fizicki univerzum
nego i na socijalni. Da bi se ostvarila decentracija mora se izvesti odvajanje Ja
od drugih i na nivou objekata i na nivou mentalnih ASh.(saznajni, afektivni i
moralni)
Grupisanje-stvaraju se postepena povezivanja, sa operacijama:
× Direktne-A+A’=B
× Suprotne-B-A’=A OVO SVE DETE MOZE DA
URADI
× Identicne-+A-A=0 NA GRUPI OBJEKATA
× Tautoloske-A+A=A
× Pojedinacno asocijativne (A+A’)+B=A+(A’+B)
Konzervacija(najbolje merilo KO): shvatanje da ako se nesto promeni ne mora i
nesto drugo da se promeni. Tj. shvatanje da odredjena dimenzija ostaje
nepromenjena bez obzira na manifestne transformacije. Ista logicka struktura svih
zadataka . imamo dva predmeta koja su ista po nekoj dimenziji, zatim se uvodi neka
trasformacija-nulta transformacija jer ona ne menja nista po nasem kriterijumu.
Neutralna spram kriterijuma , zatim ispitujemo da li ce dete da se zavede vizuelnim
promenama. Iako mu lici da se tu nesto promenilo on mora da zna da se po
kriterijumu nije nista promenilo
Nalazi u exp konzervacije materije, tezine i zapremine:
• Uvek se dobijaju 3 nivoa (KO,PO, prelazni)
• Deca koja su na KO daju 3 vrste obrazlozenja:
× Prosta revezibilnost (ima isto jer mozemo ponovo da napravimo…)
× Kompenzacija(duze i tanje, deblje i krace)
× Istovetnost=identitet (ista glina)
22
Ove 3 vrste objasnjenja su medjusobno zavisne. Ovoga moras da budes
svetan da bi mogao da uradis bilo kakvo grupisanje.
• Redosled javljanja konzervacije: supstanca ¬ tezina ¬ zapremina
• Konzervacija se prvo stice sa onim materijama koje se ne menjaju same po
sebi(perle i voda)dok se tek kasnije stice kod materija tipa gline(koja se pri
transformaciji za dete potpuno menja)
Kad se javi reverzibilnost vec postoji organizovan sistem koji obuhvata:
21
Imena stadijuma nigde explicitno ne pisu pa ih je Elena krstila
22
Da bi imao istovetnost mora da bude svestan prva dva
- Direktnu operaciju(transformacija)
- Inverznu operaciju(vracanje vode ili cega god)
- Identicnu operaciju(nultu transformaciju)
Zajedno sa konzervacijom javlja se i tranzitivnost (A= B, B=C ¬ A=C). zato se tvrdi
da su tranzitivnost i konzervacija dva razlicita vida istog grupisanja (jer je u
istrazivanju dobio jaku korelaciju)
Dve onovne aditivne operacije (grupisanje klasa i relacija): operacije za utvrdjivanje
odnosa izmedju konkretnih predmeta (ali ne moze da ih verbalno iskaze)
• Klasifikacije :
23
kako dete sistematizuje iskustva(na osnovu slicnosti i razlika-
kvalitativno poredjenje radi pravljenja hijerarhije klasa)imamo inverziju
negacije(gledamo po cemu su slicni pripadnici dve klase i tako se obe klase
gurnu u neku visu klasu koja ima oba obelezja) ovde je reverzibilna ASh tek
kada mozemo iz te hijerarhijski vise klase da izvucemo ponovo dve grupe-sto
se zove reverzibilnost putem inverzije
Nivoi klasifikacije:
1) Figuralne kolekcije(elementarni nivo)grupisanje na onovu toga sto se
nesto “slaze”(kucica)ili na osnovu slicnosti tako da napravi neku figure u
prostoru. Ovo je prelaz izmedju SM ASh i mentalnih ASh.
Slicnost izmedju SM ASh i figuralnih kolekcija:
- Uporedjivanje objekata po upotrebljivosti i slicnosti
- Nemogucnost da se dozovu u svest skup objekata na koje se
figuralne kolekcije odnose
24
Dete koristi figuralni tj. prostorni obim a ne numericki (apstraktni)
2) Nefiguralne kolekcije- predmeti se po slicnosti raspodeljuju na male
gomile(iz koje je dete u stanju da napravi od kolekcije)ovo nisu klase iz
sledecih razloga
- Koristi ili silaznu ili uzlaznu metodu a ne moze da ih kombinuje
- Ne moze da kvantitativno poredi obim klase i podklase
3) Hijerarhijske klasifikacije- kombinuje silazne i uzlazne metode i
kvantifikacija inkluzije klasa koja je intenzivna
25
, a ne numericka.

Klasifikacija pociva na upotrebi svi i neki.
• Serijacija: dovodjenje u odnos, postavljanje u niz, poredjenje razlika izmedju
objekata.
• Sredjujemo iskustava spram kvantiteta-stepen izrazenosti nekog atributa po
nekoj dimenziji koju smo uveli.tj. Sadrzi reverzibilnost putem
23
Za sta se korisi zadatak kalsifikacije?
1. Za odredjivanje hijerahije vec postojecih struktura
2. Odredjivanje razvojnog nivoa deteta u odnosu na tu strukturu
24
On koristi semu i nama deluje kao da zna sta radi, pa kada ga pitamo za konkretno te
predmete koji su ispred njega on zna, ali ne moze da zamisli sta bi sve moglo da podpada pod
tu istu semu.tj. nema extenziju
25
Jezicki dete zna da zivotinja ima vise nego macaka ali nema pojma koliko je cega brojcano,
samo vidi da ih ima vise
To se zove:
skica grupe ili skica
grupisanja
reciprocnosti(interesantniji od nekog a manje interesantan od nekog drugog)
drzimo sparene dve relacije i onog prvog i onog drugog.
* Zadatak sa stapicima razlicite velicine koje treba poredjati po visini+
moze da radi i serijaciju u dve dimenzije (lisce u matricu po svetlini i velicini)
Nivoi serijacije:
1) Odsustvo serijacije
2) Empirijska serijacija- (redjanje putem pokusaja i pogresaka- 5 puta
okrece i prevrce one stapice)
3) Sistematska ili operacionalna
Razlika 2. I 3. Stadijuma: kada naprave niz pa dobiju nove stapice da ih
ubace, ovi sa 2. Rade sve ispocetka a ovi sa 3. Samo dodaju gde treba(3.
Vrsi poredjenje samo sa jednog kraja jer znaju da je sve jedno sa kog kraja
ces da krenes)
Frka oko toga da li je Pijaze izmislio da postoje ove operacije ili deca to stvarno tako
rade i na konto toga imamo:
- Ispitivanja toga sta deca rade spontano, tj. bez instrukcije ispitivaca
- Sta logicari misle o terminima koje P koristi- naravno ne misle da su dobri jer
tako nesto u logici ne postoji.
Svojstva sistema grupisanja:
1) Pomocu jedne operacije stvaraju se novi elementi sistema (spajanje 2 klase u
novu nadredjenu klasu)
2) Operacija je reverzibilana
3) Kada primenimo operaciju pa onda njoj reverzibilnu operciju vracamo se na
pocetno stanje(ovo prespes ovo vrati, pa si na istom)
4) Kada dva puta pravis kobasicu o je oba puta ista kobasica
5) Pokretljivost sistema je ogranicena
Multiplikativno grupisanje(za razliku od gore navedenog aditvnog): vise
klasifikacija i serijacija istovremeno.
Najjednostavnija multiplikativna struktura je serijalna korespondencija( proizilazi iz
serijacije)-das mu lutke i stapove i on treba da nadje koja lutka ide sa kojim stapom
po kriterijumu velicine. Kada ima serijaciju njemu je isti djavo da li pravi prosti ili
slozeni niz posto to radi po istom principu.
Obrazovanje celih brojeva:
Uslovi su:
- Aditivnost
- Konzervacija
Deca znaju da broje ali to ne znaci da imaju pojam broja(poredjas zetone pa ih malo
rasiri a on ih izbrojao ima da kaze da tamo gde si ih rasirio ima vise)
Da bi imao pojam o broju mora da zna da je Celina jednaka zbiru delova, pa na
osnovu toga da izvlaci zakljucak o konzervaciji te celine.
Posto sam jezik nije dovoljan za obrazovanje broja postoje 3 hipoteze koje govore o
tome kako deca obrazuju pojam broja tj. O tome kako su aditivnost i konzervacija
povezane sa nastankom broja:
- Broj je nezavisan od ovih logickih struktura
- Broj je direktno izveden iz njih(osnovni brojevi iz klasa a redni iz serijacije
26
)
- Broj nova struktura bazirana na delovima strukture grupisanja putem ova dva
gore.
× Zadrzava od klasa inkluziju(1 u 2, 2 u 3…)
× Zapostavlja kvalitete i uvodi nizanje
Intuicija broja i numericke korespondencije:
Stanoviste da je broj intuitivan ima sledece problem
• Intuicije nisu numericke nego prenumericke, jer nema aditivnosti ni
konzervacije
• Prelazak sa PO shvatanje broja na operacionalno, vrsi se po slicnim etapama
kao sto su klasifikacija i serijacija

U zadatku postoje 4 nivoa na kojima se razvija sposobnost koriscenja broja:
1. Pravi se niz iste duzine i istovetnost nizova odredjuje prostor koji zauzimaju
2. Uspostavlja se korespondencija 1:1(opticka korespondencija)
3. Takodje korespondencija 1:1, ali sada dete shvata da cak iako se niz razvuce,
pa drugacije izgleda, dete kapira da ako bude prebrojao bice isti broj, ali I dalje
misli da se ukupna kolicina promenila.
4. Operacionalni nivo- dete kapira da su nizovi isti uprkos pomeranju, tj. ima
korespondenciju, pa posledicno i konzervaciju ekvivalencije.
Operaciona priroda broja: broj se operaciono obrazuje polazeci od nekonzervacije
na isti nacin kao i klasifikacija i serijacija itd.
Prostor: strukture koje pocivaju na blizini i razdvajanju(pri cemu se podrazumevaju
kontinuirani objekti)
Operacije koje se izvode na kontinuiranim objektima se zovu infralogicke.
Prostor se obrazuje nezavisno od broja, ali postoji odredjeni izomorfizam koji se
ogleda u inkluziji klasa.
Razvoj shvatanja prostora krece od topoloskih struktura (koordinacija blizine u
linearne pa 2D pa 3D) pa iz ovoga proizilaze istovremene i paralelno projektivne
strukture(tackasta i struktura koordinacije tacke gledista
27
)i metricke strukture
(premestanja, merenja, koordinatni ili referenti sistemi, koji su uopstavanje merenja u
2D i 3D)
Problem KO je sto su dva oblika reverzibilnosti medjusobno izolovani, precice se
na FO kada se koordinisu i tada su u sistemu. Posto na ovom stadijumu mogu da
gledaju ili serijaciju ili klasifikaciju.
26
E pa to nije tacno zbog toga sto se brojevi redom usvajaju 1,2,3… i zato sto brojanja nije
vise operacija koja pripada klasama i relacijama jer se sada kod brojeva zapostavlja kvalitet
objekata.
27
Kapira da postoje razlicite tacke u prostoru izmedju kojih kapra odnos i moze da gleda iz
razlicitih tacaka u prostoru
ADOLESCENTI
28
Nadogradjuje logiku iskaza na logiku klasa i relacija(sve sto dete na KO moze da uradi
sa konkretnim to adolescent moze sa apstraktnim). Osim ovoga dolazi do preobrazaja
licnosti na svim poljima. Za razliku od KO reflektuje svoje misljenje(metakognicija jer
ne mora vise da misli samo na konkretne objekte)i konstruise sisteme
29
i teorije. Adol
moze da misli propozicionalno, tj. da odvoji sadrzaj od forme, moze da razdvoji realno
od moguceg- moze da uvede ako. Gleda mogucnosti pa unutar tog seta gleda ste je
realno a sta je moguce. Adol koristi pre svega dedukciju a kasnije indukciju-mada je
sposoban za oba.
Decentracija: odvajanje sebe kao pojedinca koji treba da izgradi zivotni program i
drustva koje treba reformisati. Decentracija se obavlja u socijalnoj ravni (udruzivanje
sa sebi slicnima- mladi pioniri ujedinite se)i ravni misljenja(rad mu omogucava da se
sastavi sa realnoscu-radne akcije druga Tita)
Osnovno obelezje adolescencije je ukljucivanja pojedinca u svet odraslih(pubertet nije
merilo za adolescenciju-jer se svuda javlja u isto vreme a adolesc. ne):
- Adol smatra sebe odraslim
- Misli na buducnost
- Pravi zivotni program i aktivnosti(zivotni san bla bla)
- Hoce da reformise drustvo-misli ne samo da moze nego da mora dag a
promjeni!! Adolescentni idealizam,granici se sa egocentrizmom(ne moze da
shvati da njegovo misljenje nije nista boljeg od drugih mis)0kada dijete shvati
da njegove ideje nisu jedine I najbolje (pod uticajem vrsnjaka koji ga kritikuju, I
pod uticajem rada on shvata svoja ogranicenja) tako dolazi do decentracije
djeteta od svojih ideja I svoje tacke misljenja.
Promena na afektivnom nivou:
- Osecanja u vezi sa idealima
- Drustvena uloga i vrednosti
FORMALNE OPERACIJE-razvoj FO je povezan sa razvojem mozga(daje nam
potencijal, mogucnost) i zavisi i od socijalne sredine(utice na aktualizaciju tih
mogucnosti-brzina razvoja zavisi od kulture i vaspitanja,neka africka plemena nikad
ne razviju FO jer sui m KO sasvim dovoljne za njihovu adaptaciju). Ovo rezultuje:
• Formalne strukture su oblici ravnoteze koji se formiraju kroz interakciju izmedju
osoba i interakciju osobe i fizicke sredine
• Aktivnost pojedinca figurira izmedju nervnih struktura i spoljasnje
sredine(adaptacija)
Praksa:sa 17 god ok 35 % dostigne FO, naravno po Pijazeovim kriterijumima
Licnost ide u suprotnom pravcu od ja, tj, licnost je decentrirana od ja. ???
Jezik je nuzan ali ne i dovoljan za nastanak FO.
28
Nisam sigurna da sam na FO posto nije da bas razumem tacno sta covek pokusava da mi
kaze.
29
Omogucavaju moralno-intelektualno uklapanje i usvajanje ideologija
Misljenje kod adol:
• Razdvaja se realno i moguce
• Propozicionalno misljenje – razdvaja se forma od sadrzaja
• Probabilisticko misljenje tj verovatnoca (mora da zna sve moguce ishode
da bi razvio ovo misljenje)
• Hipoteticko deduktivno misljenje
• Experimentalno misljenje izdvajanje svih relevantnih faktora koji mogu
uticati na pojavu koju posmatramo i držanje konstantnim svih ostalih
faktora dok se jedan faktor varira tj ispituje. Kad proveravamo faktore mi
postavljamo hipotezu o tome da li on deluje ili ne.
PREADOLESCENTI
Preadol se decentrira tako sto se oslobadja konkretnog i posmatra realnost koz
transformacije. To jepriprema za adolescenciju.
DECENTRIRA SE OD SADRZAJA-silogizmi, logicke relacije,analogije,metafore,ironije
I OD REALNOG-omogucava hipoteticko,deduktivno misljenje-ima ideju iz koje
dedukuje pretpostavke,kreira hipoteze I onda ih provjerava; I kombinatoriku-
neslucajna, iscrpna I sistematska
Preadol postaje sposoban da misli u hipotezama (pocetak F misljenja).
Javlja se kombinatorika – uopstavanje operacija klasifikacije ili relacija reda, tj
mozemo da vrsimo klasifikaciju i serijaciju na bilo kom materijalu.
Kombinacije objekata (exp sa tecnostima i bojom) – preadol sistematicno radi
zadatak, kombinuje svaku sa svakom dok ne dodje do resenja,a ovako radi i sve
ostalo. Razlika od KO je sto adol zna sve moguce kombinacije – tj svestan je sistema
koji sadrzi sve moguce sisteme. KO cak I ako dodje do resenja putem pokusaja I
pogresaka ne zna da verbalizuje pravilo buduci da nije iskljucio sve moguce
vjerovatnoce
Propozicionalne kombinacije - kominuje idéje i hipoteze koristeci:
• Afirmacija ili negacija
• Propozicionalne operacije
× Implikacija (ako… onda…)
× Disjunkcija (ili...ili…ili oba)
× Ekskluzija (ili…ili…)
× Inkompatibilnost (ili…ili…ili nijedno)
× Reciprocna implikacija
Adol ima dve vrste reberzibilnosti:
- Inverzija-negacija ovo se spaja u novi sistem kod FO
- Reciprocnost -simetrija
30
a kod KO su razdvojene-ko ima znaci I
reciprocnost I inverziju ali nisu povezane
30
Karakterise ga grupisanje relacija pa se zato to javlja teku adolescenciji.
Svaka opreracija ce biti inverzna nekoj drugoj i reciprocna nekoj trecoj i tako
dobijemo 4 transformacije: (tako su sve akcije povezane)
• Identicna (direktna akcija ili transformacija) –iz A u B
• Inverzna-suprotna akciji –vraca u pocetno stanje-iz B u A
• Reciprocna-kompenzuje prethodnu transformaciju ali mjenjanjem druge
dimenzije, u odnosu na nju je reciprocnu I ponistava je, tako nas
dovodeci ponovo u stanje A
• Inverzna-reciprocna- KORELATIVNA-u istom smjeru kao direktna, ima isti
efekat, ali je ona inverzna,suprotna reciprocnoj transformaciji pa nas
vraca u polozaj B!!!!-INVERZIJA RECIPROCNOSTI!!!!

FO ASh:
svaka sema ima ili kombinatoriku ili sistem od 4 transformacije
31
1. Proporcije(javlja se u razlicitim oblastima: prostorne, metriceke, verovatnoca
itd… i javljase u valitativno drugacijem obliku)
2. Dvostruki sistem referencije(isto kao i kod proporcije)
3. Hidrostaticka ravnoteza- exp sa cevkom u obliku slova U pa stavis klip pa vidis
koliko ce vode da izadje…(isto… sve na osnovu ove 4 transformacije)
4. Probabilisticki pomovi- da bi se shvatili trebaju ti dve operacije-
kombinatorika(omoguva da shvatimo sve moguce kombinacije) i proporcionalni
racun(koji nam omogucava da shvatimo das u verovatnoce razlicito izrazene
iste: 3\9 i 2\6)
Indukcija fizickih zakona i razdvajanja cinilaca:
Odnosi se na onu pricu da mislimo experimentalno, postavljamo hipoteze i njima
baratamo.
Koriste se propozicionalane operacije, 4 transformacije i kombinatorika koja
omogucava da se jedan cinilac varira a da se ostalo drzikonstantno(to je te prica o
razdvajanju cinilaca)
I dijete sa KO I djete sa FO imaju serijaciju ali razlika je ta sto dijete sa KO ne moze da
napravi serijaciju serijacije,odnosno on ne moze da pravi serijaciju ako iskazi koje smo
mu iznjeli nisu u skladu sa njegovim konkretnim iskustvom,ili nikad nisu bili dio
takvog iskustva.
Na KO prave se odnosi izmedju objekata, na FO mozemo da baratamo tim objektima I
odnosima izmedju njih,jer smo decentrirani od sadrzaja iskaza-preuzimamo samo
formu!da bismo mogli tako objekte da stavljamo u odnose moramo da ih
simbolizujemo! A bas tobse radi na FO-javljaju se simboli (verbalni iskazi) za odnose
izmedju objekata. Posto su to sada simboli mozemo ih smatrati logickim iskazima
(djete sada moze da shvati logicke iskaze jer MOZE DA NE OBRACA PAZNJU NA
SADRZAJ!!!-apstraktno misljenje)
Teorija stadijuma (ordinalna skala)
Stadijumi =ordinalne skale iz dva razloga:
1. Ako ordinalne skale postoje u stvarnosti, onda mora da postoji uzastopnost
stadijuma u nekakvom obliku
31
Dovode se dve nezavisen funkcije u vezu i stvara se nova kvalitativna veza medju njima
2. Ne postoji nikakva opsta saglasnost o postojanju stadijuma
Da li postoje siroki periodi u razvoju?
Pijaze obelezava periode pomocu opstih celovitih struktura koje se javljaju i smatra da
ne treba koristiti dominantna obelezja (kao Frojd), zato sto se tako proizvoljno
odredjuju stadijumi.
Dva problema postojanja celovitih struktura:
1. Da li one stvarno postoje ili sui h izmislili psiholozi
2. Ako postoje, onda bi trebalo da se formalizuju pomocu logickih termina pa da
se to primeni na decu (i onda opet imas problem kao i pod 1)
Odbrana za 1.
Dete nije svesno tih struktura ali se oni u pravilnim odgovorima koje mi opzamo u
ponasanju i pri tom ako one ne bi postojale, onda ne bismo umeli da objasnimo to
ponasanje.
Primer za odnos celovitih struktura i formalne logike: serijacija je za logicara nizanje
asimetricnih povezanih i tranzitivnih relacija . kod deteta tj kod strkture, asimetrija
znaci da je jedan stapic veci od drugog, povezanost znaci das u svi razliciti i da nema
dva ista.
F0-ana
Potpuna ravnoteza izmedju asimilacije I akomodacije-fleksibilna je,vise je nikakvi
konflikt ne moze razrusiti.Decentracija od sadrzaja iz sopstvenog iskustva I sada
moze da barata verbalnim iskazima o objektu I odnosima izmedju objekata.
Dijete sada barata vec utvrdjenim proizvodima KO-serijacijom I
klasifikacijom,utvrdjenim odnosima izmedju objekata za svoje operacije-zato se
zovu opercije nad operacijama!
Kritike Pijazea:
• struktura ne postoji- heterogenost
• dobili da je razvoj vise kontinuiran nego diskontinuiran (pijaze prica o
skokovima) fiser: i diskontinuiran (uz podrsku ispitivaca, kada nam neko
pomogne)i kontinuiran(kada dijete radi spontano sam zadatke) proces.
• Pojednostavio odnos izmedju ucenja i razvoja- on prica o unutrasnjoj
transformaciji, tek kada imamo novu tehnologiju misljenja tada neko moze
da nas nauci nesto vise- po pijazeu stvarno razumevanje moze da dodje
samo sopstvenim radom, nema nam pomoci. I to je prica o kognitivnom
konfliktu.
• Zanemario socio kulturne faktore
• P je podcenio misljenje mladje dece a precenio misljenje dece na FO, nasli
da se postojanost objekta pojavljuje ranije nego kod pijazea, a li tu upada
prica da su koristili razlicite testove pa je imao trazenje predmeta sto ipak
zahteva i neku motoriku a bover kada se ugasi svetlo , a detetu je bilo
zanimljivo nesto iznad njegove glave, onda mu oni ugase svetlo i snimaju
da li u mraku drzi predmet rukama…. Spelke: dete i pregrade. Fizicki
nemoguca kombinacija: dete se iznenadjuje I sa 4 -5 meseci. Postavlja se
pitanje da li su pijazeovi nalazi posledica samo metodologije.
• Metodologija- problem klinickog intervjua, nije dovoljno pouzdan. Zadaci
stavljaju decu u vestacke situacije (deca u brazilu)
• Postoji problem sto razliciti segmenti razvoja ne idu po istim stadijumima, ili
bar ne u isto vreme
• Kazu da je problem sa tim zadacima sto deca mogu da razumeju zadatak
kao neku socijalnu situaciju.socijalni context deluje na odgovore dece,
Sigler: sta mozda dete jos razmislja dok mu se postavlja zadatak.dete zna
da ga roditelji pitaju isto pitanje samo onda kada se od deteta ocekuje da
promeni odgovor(da li je dete opralo ruke)dete moze da se zacudi zasto ga
odrasli uopste pita tako nesto glupo(menjaju ispitanike)
• Po Pijažeu dete, ako može da barata formalnim operacijama, to radi sa
svakim sadržajem. Ali ipak se ispostavilo da se sadržaji koji su bliži iskustvu
bolje formalno operacionalizuju. Mislilo se da su muskarci razvijeniji na FO
zato sto su zadaci za njihovo provjeravanje bili blizi njihovom iskustvu,
kasnije se utvrdilo da i zene koje rade u prodavnici isto dobro kombinuju
kao muskarci ali kada bi se taj sadrzaj poklapao sa onim koji je u njihovom
iskustvu- ali ovo ipak ne negira pIjazea jer on samo kaze da ce covjek biti
sposoban za FO ali ne I nasta ce ih koristiti, to vjerovatno zavisi od
emocionalne investiranosti u situaciju
PIJAZE –UCENJE I RAZVOJ
Problem razvoja i problem ucenja su dva zasebna problema. Po pijazeu ucenje I
razvoj nisu sinonimi!
Razvoj SAZNANJA je spontan proces povezan sa embriogenezom i njme sticemo
strukturu saznanja kao celinu. Pokretac razvoja je urodjena tendencija strukture za
uravnotezavanjem. stadijumi nastaju kroz spontanu aktivnost deteta,
interakcijom sa fizičkom sredinom, putem uravnotežavanja AS i AK.
UCENJE je suprotno,njega izazivaju okolnosti ( experimentator, nastavnik, roditelj)
zbog nekog didaktickog cilja,i ono je ograniceno na jedan problem ili na jedan sadrzaj
ali ne I na cijelu strukturu. Pijaze preusko shvata ucenje, samo kao usvajanje znanja Iz
spoljasnjeg izvora. Pasivno dijete usvaja cinjenice koje su mu spolja date. učenje NE
utiče na stvaranje struktura, već su te strukture (razvoj) preduslov za
učenje (koje smatra samo za asimilaciju u strukturu)
CENTRALNA TEZA- Po Pijazeu razvoj objasnjava ucenje. Svaki element ucenja
javlja se kao funkcija celog razvoja a ne kao element koji objasnjava razvoj. –to jeste
ucenje je subordinirano razvoju,zasniva se na postignutom razvoju. Prema
tome, efikasnost ucenja zavisi od stepena razvoja, ucenje tako nikako ne moze da
utice na razvoj, niti na konstruisanje novih struktura. Po pijazeu razvoj je dakle
mijenjaje kognitivnih struktura sto je spontano pa je samim tim to individualna
aktivnost (putem logicko-matematickog iskustva), nema veze sa fizickim iskustvom,
odnosno od spoljasnjih okolnosti jer tako razvoj nece biti sprijecen vec samo ubrzan ili
usporen!
Faktori koji objasnjavaju razvoj od jednog do drugog niza struktura (citaj stadijuma):
Ako razvoj shvatimo kao izgradnju sve savršenijih struktura, postavlja se pitanje kojim
se faktorima objašnjava razvoj. Glavna je ideja da su prva tri faktora nužna , ali ne i
dovoljna, već su samo podsticajni. Glavni faktor je broj 4, koji nema samo
podsticajnu , već i konstruktivnu ulogu:
1. Zrenje -shvaceno kao kod Gezela tj kao unutrasnje zrenje nervnog sistema a
posledica su stadijumi. Iako je redosled stadijuma svuda isti i konstantan zrenje
ne moze da objasni ceo razvoj zato sto prosecni uzrasti na kojima se javljaju
stadijumi variraju od drustva do drustva I to da ne postoji izomorfizam izmedju
organskih I psihickih funkcija- uloga sazrevanja i genetske osnove u
pijažeovoj teoriji je u tome da otvara mogućnosti i određuje granice
razvoja!!! –on je vise konstruktivista nego predeterminacionista, jer on ne
smatra da je razvoj dovoljan factor za stvaranje struktura, ali jeste nuzni. On
nam samo otvara mogucnosti ali da li cemo ih mi iskoristiti zavisi I od drugih
faktora!-zbog ovoga pijaze nije maturacionista! U prilog-redoslijed stadijuma
konstantan
2. Iskustvo -misli se na iskustvo sa objektima i fizickom stvarnoscu. Ni ovaj faktor
iako bitan nije dovoljan iz dva razloga:
a. Kako pojmovi koji se javljaju na pocetku KO mogu da budu izvedeni iz
iskustva tj kako dete dolazi do pojma konzervacije? Iz opazanja moze da
dodje do tezine ili zapremine materije ali ne moze do ideje o kolicini
materije. Ovaj pojam je logicki nuzan,dete zna da je nesto invarijantno
ali ne zna jos uvek sta tj postoji logicka nuznost da bi nesto moglo da
bude invarijantno cak iako nikakvo iskustvo ne moze da dovede do tog
pojma
b. Postoje dve vrste iskustva: fizicko-dejstvovanje na objekte i saznavanje
o objektima na osnovu apstrahovanja svojstava samih objekata,ovo
iskustvo je po pijazeu jednako ucenju I ne dovodi do stvaranja novih
struktura!! i logicko matematicko- takodje djelovanje na objekte ali
se nova saznanja ne crpe iz samih objekata vec se do saznjanja dolazi
na osnovu akcija koje se vrse na obj (a ne apstrahovanjem). Ovo
iskustvo jeste mjenjenja nasih akcioni sema zbog objekata, dok kod
fizickog iskustva ne dolazi do mjenjanja ash vec se samo na osnovu ash
saznaje nesto o objektima. Ovo iskustvo je osnova za logicko ucenje I
sve slozenije strukture, a kljucna stvar je upravo uravnotezavanje kada
dodje do neravnoteze odnosno konflikta u tom nasem iskustvu sa
akcijama.po pijazeu fizicko iskustvo zavisi od kulture, dok je logicko-
matematicko uvijek isto. Npr kada dete skonta da kako god da poredja
10 kamencica (u red,u krug...) njih uvek ima 10. Ono je otkrilo svojstvo
akcije uvodjenja reda a ne svojstvo kamencica i zato je ovo drugacije od
fizickog iskustva. Od ove tacke pocinje matematicka dedukcija koja se
nastavlja kada se akcije interiorizuju,pa onda kombinuju medjusobno i sa
simbolima. Po Pijezeu logika nije izvedena iz jezika nego je logicko
matematicko iskustvo.
3. Socijalna transmisija - to je socijalni faktor, faktor sredine,kulturna
dostignuca I uticaji sa prenose govorom, obrazovanjem itd. pa je to jezicka ili
obrazovna transmisija. Ovaj faktor ima motivacionu ulogu,buduci da moze da
bude podsticajan ili ne za razvoj. Time sto ovaj faktor moze da ubrzava ili
usporava razvoj, pijaze navodi to kao opravdanje za kulturne razlike u
vremenskom dostizanju odredjenih stadijuma. Ovaj faktor jeste po pijazeu
nuzan I osnovni buduci da on uvazava da od nivoa razvijenosti sredine I kulture
u kojoj je dijete zavisi koliko brz ce biti razvoj po etapama. Ovaj faktor je
takodje I nedovoljan zato sto dete ne moze nista da primi ili nauci od odraslog
ako nema strukturu koja ce mu pomoci to da shvati. (ne mozes 5godisnje dete
da ucis visu metematiku kad nema sheme za to) . Primer je svi i neki koji deci
znace isto sve dok ne razviju klasifikaciju (ako slusaju svaki dan o klasama i
potklasama u jeziku oni to ne razumeju dok ne naprave shemu)- dijete prosto
ne moze da asimiluje znanja ako nema utvrdjenu strukturu u koju bi to znanje
asimilovao. Jos jedan argument da je ovaj faktor razvoja nedovoljan jeste to sto
se iste strukture javljaju I kod gluvonijeme djece,tako da se cesto razvoj I
jezik,tj.govor ne podudaraju.
4. Faktor uravnotezavanja( adaptacija na sredinu putem usaglasavanja
asimilacije I akomodacije)
Djiete se prvo Igra sa objektom (akcija transformacije na objektu-odosno
logicko-matematicko iskustvo) i tako se stiče saznanje o njemu i stvara
struktura- AŠ. Prvo imamo pokušaj da asimiliramo – to je centriranost na
šemu , na sopstvenu akciju. Potom imamo dominaciju Akomodacije, Pa
neravnotežu između AS i AK i tako dolazi do adaptacije – do razvojne novine.
- po Pijazeu ovaj je osnovni, faktor I nuzan I dovoljan, ima konstruktivno-
formativno dejstvo zato sto moze da izgradjuje nove strukture. Dva razloga za
uvodjenje ovog faktora:
a. Ovaj faktor sluzi da uravnotezi (da stvori stabilniju I fleksibilniju
ravnotezu, kao onu na Fo)i dovede u vezu prva tri faktora (koji su samo
podsticajni,mogu da dovedu do razvnoteze ali ne one najstabilnije)
b. Ovo je aktivan proces, ustvari to je proces autoregulacije. Sluzi da se
kompenzuju spoljasnja uznemirenja tj remecenje ravnoteze. Ravnoteza
definisana aktivnom kompenzacijom dovodi do reverzibilnosti (nastaje
sistem gde se transformacija u jednom pravcu kompenzuje
transformacijom u drugom). Autoregulacija (def)- procesi koji sami
sebe regulisu pomocu progresivnih sistema kompenzacije.
Odlikuje ga sukcesija nivoa ravnoteze koji imaju verovatnocu redosleda
tj nije moguce preci na sledeci nivo ako nije postignuta ravnoteza na
prethodnom! Verovatnoce dostizanja nekog nivoa nisu unapred
odredjene nego je verovatnoca za dostizanje nekog nivoa najveca kada
je dostignut prethodni nivo! Ovo je osnovni faktor u sticanju logicko
matematickog saznanja! –ovo sve znaci da je razvoj sam sebi uzrok!
Problem ucenja
Po Pijezeu klasicna S-->R shema ne moze da objasni kognitivno ucenje. Po njemu
prvo se javlja odgovor! Draz je znacajna samo ukoliko postoji struktura koja moze da
je asimiluje i da pokrene odgovor. P smatra da bi strelica izmedju S i R trebalo da ide
u oba smera, i da izmedju treba da stoji O ili ti organizam i njegove strukture jer one
asimiluju draz i pokrecu odgovor. Po njemu zato prvo postoji struktura pa tek
onda odgovor! Po pijazeu ono sto je kljucno nije asocijacija izmedju drazi I odgovora
vec asimiliranje drazu u strukturu da bi se izazvao odgovor (ali da bi se tako
udesilo, mora struktura biti stvorena)
Primer:
Neki lik je hteo da pokaze kako primenom S--> R sheme mozes da naucis decu
konzervaciji tezine i tranzitivnosti (A=B,B=C pa onda A=C). Sve im pokazivao i merio
itd i dobio da su deca brzo naucila konzervaciju ali ne i tranzitivnost (konzervaciju
uvek dobro predvide a tranz nekad dobro nekad ne i uvek je predvidjaju u terminima
verovatnoce- sto je neobicno jer ako imas pojam konzervacije trebas da imas u pojam
tranzitivnosti). Objasnjenje je da je on uspeo da ih nauci fizickom iskustvu-prostim
zapazanjem cinjenica o objektima, ali nije mogao da im pomogne da konstruisu
logicko mat strukturu (zato sto ona nije posledica fizickog iskustva i spoljasnjeg
potkrepljenja vec unutrasnjeg uravnotezavanja) –ucenje je subordinirano razvoju I ne
moze da izazove obrazovanje struktura!!!
Logicko matematicke strukture je moguce nauciti nekoga samo ako su podrzane sa
jednostavnijim log mat strukturama.
Primer:
Deca do 7,8 godine ne mogu, da kada se postave dva reda zetona tako da je svaki
zeton iz jednog niza tacno naspram jednog iz drugog pa se jedan niz malo razvuce, da
odgovore da zetona i dalje ima isto u jednom koliko i u drugom nizu. Razumevanje
ovog moze da se izazove ranije ako se prvo pocne sa laksim zadatkom. Uzmu se dve
case i detetu se daju perlice a on treba da istovremeno stavlja po jednu perlicu u
svaku casu. Posle nekog vremena se jedna casa pokrije tako da ne vidi perlice ali
nastavlja da ih stavlja u obe case. Kada se pita da li u dve case ima isto deca od pet
znaju da ima isto iako se jedna casa ne vidi. Kada ovo znaju moze da se ovo uopsti i
na zetone ali je potreban posrednik.
Zaključci:
1. Za ucenje struktura vaze isti zakoni kao i za razvoj struktura tj ucenje je
podredjeno razvoju! Posto su neki kao uspeli da nauce decu strukturama on
kaze da ce da promeni misljenje samo ako se odgovori na tri pitanja:
- Da li je ovo ucenje trajno? (da li je ucenje spoljasnjim potkrepljivanjem
trajno i koji su uslovi da to postane)
- Koliko je mogucno uopstavanje? (kada se izazove neka struktura kolika
je generalizacija)
- U slucaju svakog posebnog iskustva ucenja koji je bio operacionalni nivo
subjekta pre iskustva i koje je slozenije strukture ovo ucenje uspelo da
dostigne? (pre i posle fazon)
2. Osnovna veza izmedju ucenja i razvoja nije asocijacija nego asimilacija! Sve sto
pijaze kaze o ucenju i asimilaciji moze da se prevede u Halovu teoriju ali sa dve
izmene:
- Da se klasicni odgovori zovu prekopirani odgovori a ovo drugo odgovori
transformacije (transformisanje jednog odgovora prvog tipa u drugi
odgovor prvog tipa tj operacije)-
- Uvodjenje unutrasnjeg potkrepljenja ili ti autoregulacije koja ima zadatak
da odstrani protivrecnosti,sukobe i nesuglasice.-
BANDURA- Uloga procesa ucenja po
modelu u razvoju licnosti
*Imitacija i identifikacija su mu isto u ovom textu
Ucenje po modelu= ucenje putem posmatranja
=ucenje putem oponasanja
=ucenje putem imitacije
=ucenje po obrascima ponasanja
Proces socijalizacije= usvajanje(pozdrazumjeva ne pretjerano aktivnu jedinku)
obrazaca misljenja, osjecanja I djelovanja.
Dva procesa kojima se sticu stavovi,vrednosti i soc ponasanje:
1. Instrumentalno uslovljavanje (roditelji jasno pokazuju detetu sta zele da ono
nauci i oblikuju ponasanje nagradom i kaznom)
2. Ucenje po modelu (dete imitira ponasanje roditelja koji nemaju nameru da to
dete nauce)
1 vs 2
• Ucenje po modelu moze da ponisti instrumentalno uslovljavanje (npr roditelj
tuce dete jer se potuklo u skoli i to cini da bi ga naucio da ne treba da se tuce,
ali dete uci po modelu pa se onda posle opet potuce u skoli )
• Ucenje po modelu je brze i njime mogu da se nauce delovi ili celi obrasci
ponasanja (decije igre kada deca imitiraju roditelje pa imaju iste
gestove,stavove i menjaju cak i glas)
Prenosenje agresije
Exp 1
I grupa-gleda agresivni model-neko tuce lutku
II grupa – gleda inhibiran i fin model
Kontrolna-ne gleda nikakav model
Rez: I grupa je bila najagresivnija (2X vise od druge dve), a II grupa bila je manje
agresivna od kontrolne
Exp 2
I grupa- gleda film sa agresivnim modelom na TV-u
II grupa- gleda agresivnu zenu macku na monitoru
I jos tri iste grupe kao gore
Rez: Doslo do povecanja agresije kad su gledali agresiju i to najvise kad su gledali
uzivo model ali su svi ispoljili agresiju i imitiranu i oblike koje nisu videli.
Nadjeno je da uticaj modela na decu zavisi od toga koliko je ponasanje modela
svojstveno za pol modela. Agresija muskaraca je bila podsticajnija i odobravali su je i
smatrali prikladnom decaci i devojcice, a za agresivne zene su govorili da zena tako
ne treba da ponasa itd. Modeli jos uticu i na nacin na koji ce se agresija ispoljiti tj deca
koja su gledala agr modele su ih posle imitirali a deca iz drugih grupa se nisu tako
ponasala.
Pokazano da televizija dosta utice na ponasanje posto je ionako gledamo vise nego
roditelje.
Psihoanaliza i slicne teorije sa kruzenjem energije itd kazu da je dobro da agresivna
deca gledaju agresivne filmove ili treniraju agresivne sportove zato sto ce tako da
dodje do praznjenja potisnute energije . Teorija socijalnog ucenja kaze da ce to imati
bas suprotan efekat zato sto gledanje agr modela ili nenamerno potkrepljivanje agr
pojacava sklonost ka takvom ponasanju. Kada deci pokazemo kako da se
konstruktivno suoce sa problemom i rese konflikte sa ljudima ona se prevaspitaju.
Ucenje po modelu kao sredstvo za oslobadjanje od strahova
Strahovi i inhibicije mogu da se izlece ako se deci pokazuju aktivnosti koje bi trebalo
da nauce pocevsi sa najmanje strasnom pa sve do najstrasnije.
Izveli su exp sa decom koja se plase pasa tako sto su im dali da gledaju decu koja se
ne plase. Posle su ih proveravali u 300 nekih situacija
32
i nasli da se dve trecine dece
oslobodilo straha. U drugom exp isto sa decom koja se boje pasa jedna grupa je
gledala decu koja se igraju sa psom a kontrolna zabavne filmove i ona je ostala
uplasena ali kad su posle gledali filmove kao i exp grupa i oni se vise nisu plasili.
Ucenje po modelu znacajno utice na razvoj licnosti jer je nadjeno da deca na ovaj
nacin usvajaju slozene osobine, merila za procenu uspesnosti i za samoocenjivanje,
nacin emoc reagovanja, moralno sudjenje i nacin samopotvrdjivanja.
Posledice ponasanja modela
Exp- kako nagradjivanje ili kaznjavanje ponasanja modela utice na decu i imitiranje
32
Ko hoce neka pogleda u knjizi koje su str 42 u bandurinom textu
I grupa- gleda
33
agr model koji je nagradjen
II grupa-gleda agr model koji je kaznjen
II grupa- nema modela
Rez: I grupa odmah imitira agresiju a II mnogo manje i ne razlikuje se od kontrolne
grupe. Kad su trazili deci da kazu na koga bi vise voleli da lice II grupa kaze da ne bi
volela da lici na agresora. I grupa iako se ponasala kao agresor posle filma bila je
kriticna prema njegovom ponasanju. Glavni razlog zasto je agr bila imitirana je sto su
deca videla da se ona isplati, a moralnu dilemu su resila tako sto su za ovog drugog
mucenika rekli da je sam kriv zato sto je nesposoban, cicija, mutav itd
Zakljucak: Nagradjivani model moze da bude jaci od vrednosnog sistema posmatraca!
Exp-kad deca gledaju agr model na tv-u i on bude kaznjen na kraju,da li je to dovoljno
da se takvo ponasanje ne usvoji
I grupa-agr model koji je kaznjen
II grupa-agr model koji je nagradjen
III grupa-agr model koji nije ni nagradjen ni kaznjen
Rez: deca koja su gledala agr model koji je kaznjen su mnogo manje imitirala njegovo
ponasanje nego deca iz druge dve grupe. Onda su im dali neki do jaja cilj do kog
mogu da stignu samo ako se ponasaju isto kao agr model i sada su sve tri grupe isto
pokazale agr ponasanje (nije bilo ni razlike izmedju decaka i devojcica).
Zakljucak: Ako je antisoc ponasanje koje dete posmatra kaznjeno to samo dovodi do
toga da se ono ne ispolji odmah otvoreno ali je ipak nauceno pa ce se ispoljiti kad
bude postojao podsticaj (nagrada ili nesto slicno)
Znacaj roditeljske ljubavi
Ako se stalno ponavlja veza izmedju ponasanja i osobina roditelja i dobrih finih
postupaka gajenja dece, rod osobine ce preci na dete. Ovo potvrdjeno istrazivanjem
u kom je model sa jednom grupom imao topao odnos a sa drugom hladan pa posle
kad su svi trebali da ga imitiraju u necem novom prva grupa je mnogo vise imitirala i
bila mnogo govorljivija.
34
Maurer-devojcica koja je zaostajala u govoru zato sto nije htela da nosi aparat za sluh.
On nasao da ona samo cuje visoke tonove tj cuje samo kad se mama nesto dere na
nju pa kad je rekao mami da to vise ne radi nego da prica lepo i fino ona se odmah
zainteresovala za to sto mama prica i htela je da nosi aparat (pokazao znacaj
vezivanja pozitivnih osecanja za aktivnosti koje roditelj hoce da nauci dete jer tako
dete posle hoce da ga izvodi i kad nema rod i nagrade)
33
Filmic: Roki i dzoni se igraju i roki nasilno uzme sve igracke dzoniju pa je nagradjen ili
kaznjen
34
U skladu sa Milnerom koji je nasao da deca koja bolje citaju imaju mame koje vise pricaju sa
njima i pokazuju vise ljubavi
Drustvena moc
Exp- sta kada imamo vise razlicitih modela-citaj porodica
Grupa I- dva modela , jedan je glavni i ima vlast nad svim do jaja stvarima tipa
igracke a drugi to sve dobija od njega,dete samo gleda
Grupa II-jedan opet svu moc,dete dobija stvari od njega drugi model ima podredjenu
ulogu
U pola svake grupe glavni je muskarac a u drugoj polovini zena.
Posle gledali kako i koliko deca imitiraju ponasanje koje su videli.
Vajting- dete zavidi odraslom koji dobija paznju i naklonost pa posto ne moze da se
takmici sa njim ono se identifikuje (prosirenje psihoanalize)
Teorija o identifikaciji sa nosiocem drus moci-dete ce da se identifikuje onoga koji ima
moc
Rez: Deca se identifikuju sa onim ko ima moc!!! Ali,deca su pokazivala ponasanje
koje je bilo mesavina ponasanja dva modela, dete bira koje ce elemente od kog
roditelja da imitira…
Uporedjenje teorija licnosti
Istr nisu potvrdila psihoanalizu i slicne teorije i nisu bas potvrdila ni teorije stadijuma
tj Pijazea!
Pijaze kaze da postoji dva neka moralna stupnja i prelaz je oko 7 god (u prvom
prekrsaj je tezak onoliko kolika je steta a u drugom se procenjuje na osnovu namera
onog ko radi nesto lose ). Exp pokazao da ima i jednog i drugog i pre i posle 7 godina i
da nisu uzastopni razvojni stadijumi. Kad su deci koja imaju jednu ili drugu moralnost
dali moralne sudove koji su suprotni ona su menjala moralnost i ponasala se na
osnovu tih novih sudova.
Exp su pokazali da se i crte licnosti za koje se mislilo da su posledica sazrevanja isto
mogu menjati soc ucenjem (npr neposredno ili odlozeno zadovoljenje zelja-gledalo
suprotne modele pa pocela da se ponasaju kao i oni)
KOLBERG
Stavlja akcenat na ono sto je zajednicko svim kulturama I svim ljudima a ne
ono sto je razlicito (cime su se bavili ljudi pre njega)
Studija: longitudinalno kroskulturalno istrazivanje razvoja moralnosti od rane
adolescencije do rane zrelosti.
Pijaze kao uzor: primena strukturalnog pristupa u ispitivanju moralnog razvoja-
stvaranje tipoloske seme za opisivanje opste strukture i oblika moralnog sudjenja koji
je moguce definisati nezavisno od specificnog sadrzaja pojedinih moralnih odluka i
postupaka.
Dete ima svoju sopstvenu moralnost cak citav niz uzastopnih moralnosti. Tek kad
počnemo da razgovaramo sa decom o moralnosti, otkrivamo da oni imaju svoju
specifičnu moralnost, koja nije “internalizovana” iz spoljašnje sredine i ni na kakav
direktan ili očigledan način ne potiče od roditelja , učitelja , vršnjaka.
Medjutim,roditelji misle da kada dete ponavlja ono sto je od njih culo, da je dete tada
usvojilo norme. Sto naravno ne mora biti slucaj, buduci da se moze raditi o cistom
ponavljanju (ne I o interiorizaciji)- postoji zabluda da dijete kada ponavlja moralne
fraze on je ustvari prisvojio te moralne norme
Tipologija
35
(3 stupnja i svaki ima po 2 pod stupnja)= razlicitite moralne filozofije tj
odredjena gledista o socio-moralnom svetu:
Stupnjevi moralnosti
Prekonvencionalni stupanj
36
- 4-10 godina: dete se cesto dobro ponasa, ono
tumaci kulturne oznake za dobro i lose preko fizickih posledica(nagrade, kazne..-
instrumentalno ucenje)ili fizicke moci osoba koje izricu pravila
1. Stadijum kazne I pokoravanja mocnom: donosenje odluka prema kazni i
nagradi I bezrezervno pokoravanje visoj sili.(sve prema posledicama-to jeste,
gleda se sta ima za poslijedicu (nagradu ili kaznu)I onda se po tome zakljucuje
sta je dobro a sta nije, bez obzira na ljudsko znacenje ili vrednosti)
-“poštuj pravila da bi izbegao kaznu”,
- vrednost ljudskog života se gleda prema vrednošću materijalnih
stvari ili društvenom položaju, ili fizičkim osobinama te osobe. “ Bolje
da se ukrade hrana i nahrani žena jer će , ako ona umre, muž morati da plati
pogreb a to mnogo košta” (ili primer sa beznačajnim ljudima koji imaju mnogo
nameštaja, nego samo jedan čovek)
2. Stadijum instrumentalizma i razmene usluga: -djelanje prema nagradi,
ispravan postupak je onaj koji sluzi za zadovoljenje svojih a ponekad i
tudjih potreba. Ljudski odnosi shvaceni su kao razmena usluga, postoje
elementi pravednosti, ravnopravnosti I uzajamnosti ali se oni tumace preko
materijalnih posledica na pragmatican nacin(pocesi me pa cu ja tebe!)
-“poštuj pravila da bi dobio nagradu , da bi stekao pogodnosti
(utilitarno)”,
- vrednost ljudskog života se posmatra kao sredstvo koje služi za
zadovoljenje potreba ili tog čoveka ili drugih ljudi. “bolje bi bilo za ženu
da je oslobode bolova, ali je još važnije da muž ne ostane bez žene , jer mu je
ona neophodna, “ (o ubistvu iz milosrđa)
35
Jer oko 50% sudjenja svake osobe bice u okviru nekog odredjenog stadijuma bez obzira na
sadrzaj
36
Stupanj- jer se imaju uvek isti redosled u razvoju¬ i sve sto ide uz to: nema preskakanja,
moze da bude ubrzan ili usporen… a moze i da se zaustavi negde ali ako se nastavlja ide po
redosledu(procitati ilistraciju na 56 str)
Konvencionalni stupanj(dogovorni)13,16god -konformiranje drustvenom redu i
pokusaj da ga brani i opravda
3. stadijum odobravanja okoline , izbegavanje osude: teznja da se bude
dobro dete¬ ponasa se tako da se drugime to dopada i da oni to odobravaju.
Prvi put se pojavljuje namera
- Poštuj pravila da bi izbegao da te drugi osuđuju ili ne podnose (tj. da
bi ti odobravali)
- vrednost ljudskog života se meri prema ljubavi koju ljudi pokazuju
prema sopstveniku te vrednosti. o ubistvu iz milosrđa “ to bi bilo bolje za nju ,
ali za njenog muža, jer on nju voli i nikad ti životinja ne može biti tako bliska kao
čovek , to je ipak ljudski život” – vrednost ljudskog života se gleda prema ljubavi
muža prema ženi , što je ipak ljudska karakteristika, ali nema univerzalne vrednosti
(šta za ženu koja nema muža)
4. stadijum čuvanja društvenog reda i zakona: ispravno je ono
ponasanje koje podrazumeva ispunjavanje svojih duznosti¬ postovanje
autoriteta, pravila i cuvanje soc reda zarad samog reda
- poštuj pravila da te ne bi osudili predstavnici zakona i reda
- život se doživljava kao svetinja zbog njegovog mesta u religijskom redu prava
i dužnosti ….. o ubistvu iz milosrđa “S jedne strane to je ubistvo , a ne pravo
čoveka da odlučuje o tome ko će da živi. Bog daje život svakom na zemlji, i ti
uzimaš nešto što je došlo direktno od Boga, nešto što je sveto…” . Dakle , život
je svetinja, ima svoje mesto u religijskom poretku, to je univerzalna vrednost.
ALI, još uvek zavisi od nekog drugog , nije sama po sebi vrednost, već zavisi od
Boga i njegovog autoriteta, nije autonomna ljudska vrednost. (Kad bi Bog
rekao da ubije, on bi to uradio)
Postkonvencionalni (autonomni) stupanj- oko 20god. krupan napredak ka
autonomnim moralnim principima cija je valjanost i primenljivost nezavisna
od pripadanja odredjenoj grupi i bilo kakvog autoriteta.
5. stadijum opšte dobrobiti: opredeljenje prema drustvenom dogovoru-
opsta dobrobit! Svest o relativnosti licnih pravila, vaznost opste saglasnosti,
pravna tacka gledista, cuva se zakon i red. (ali uz ideju da zakon moze da se
menja u skladu sa opstom dobrobiti) . Dakle , ne poštuje se red više radi reda
samog, već se on koriguje i određuje u kontekstu opšte dobrobiti i dogovora i
saglasnosti zajednice.
-poštuj pravila da bi sačuvao poštovanje nepristrasnog posmatrača
koji sudi u korist opšte dobrobitI - posmatrac je nepristrasan, on sudi ne u
svoju korist, vec u korist citave zajednice
-život je univerzalno ljudsko pravo , a i jako je značajan u kontekstu dobrobiti
zajednice. O ubistvu iz milosrđa “ ako je to ženin izbor , mislim da ima izvesna
prava i privilegije samim tim što je ljudsko biće. A sve to je mučno i za nju
samu i za njenu porodicu , da ima nekoga ko živi kao biljka a ne kao ljudsko
biće”
6. stadijum samostalnih etičkih principa: odlucivanje po savesti prema
samostalno izabranim etickim principima koja imaju opravdanost, opstost i
postojanost. To su apstraktni eticki principi(npr. Kategoricki imperativ) a ne
konkretna pravila(10 zapovesti)
-poštuj pravila da bi izbegao SAMOosuđivanje
-Život je svetinja i univerzalna ljudska vrednost , ali je značajna za samu
jedinku (nije više najbitnije to što je opšta dobrit i korisnost za zajednicu) .
“ljudski život je sam po sebi vrednost , nezavisno da li ga neko ceni ili ne,
bezuslovna je, nezavisna od autoriteta i važi za sve i zaslužuje poštovanje. Bez
obzira čiji je život u pitanju , život ima primat nad bilo kojom drugom moralnom
ili pravnom vrednošću”
dilema je za 5. i 6. stadijum da li idu jedan za drugim ili su to dva alternativna ,
zrela opredeljenja
REDOSLED stadijuma
Stadijumi su univerzalni i zovu se stadijumi jer se smenjuju po nepromenljivom
razvojnom redosledu, nema preskakanja stadijuma , jedino mogu različitom brzinom
da se prolazi kroz stadijume Razvojni REDOSLED stadijuma je univerzalan ,kako
za sve kulture, socijalne klase, tako i za sve religijePO.
Prirodan proces razvoja koji je univerzalan za sve kulture , jeste kretanje ka sve
većoj moralnosti rasuđivanja. (vrednost se oslobodila od materijalnih i statusnih
značaja, međuljudskih odnosa,…)., a takođe taj razvojni proces ide tako što se
vrednost ljudskog života bolje diferencira od vrednosti svojine, pa se bolje integriše u
hijerarhiju i postaje univerzalnija. Svaki nivo razvoja je bolje kognitivno organizovan
(“KS”), uravnoteženije strukture. Deca najviše cene svoj naredni stadijum (“ZNR”) , a
mogu da razumeju sve prethodne stadijume, ali samo onaj prvi koji je pred njima
najbolje. Dete iz nižeg stadijuma može da napreduje ako se suoči sa detetom iz
prvog sledećeg stadijuma..
Izgleda da se moralno mišljenje menja kao i svi drugi oblici mišljenja.!!!
Brzina prolaska kroz stadijume jedino varira, od kulture do kulture i od deteta do
deteta, zavisno od zrelosti. Negde je na nekom uzrastu učestaliji neki stadijum , a
negde neki drugi, e – to je ono što zavisi od kulture, socijalne klase i sl.
Moral- naucen ili urodjen?
Bihevioristi: nauceno po principima ucenja
Frojdovci: identifikacija Super ega sa roditeljima
Hartsorn i Mej: postenje, altruizam &velikodusnost, samokontrola. Rezultati: nema
karakternih crta ovih osobina u istrazivanju (individualne). Cela prica o tome kako
smo nedosledni u ponasanju i kako nije moguca krosvremenska i kros situaciona
doslednost. Globalni zakljucak: nazivi tipa postenje nam pomazu da opisemo neka
ponasanja ali ne i da ih razumemo. Jedini faktor koji se mogao izdvojiti bila je
snaga ega tj. Volja koja ima neke veze sa moralnim postupkom ali nas ne
vodi do sustine moralnosti
Moralni motivi
Studija: suocavali su male amerikance sa hipotetickim moralnim dilemama
(longitudinalno ispitivanje)
Dobili su sledece raslojavanje prema stadijumima(ovo su primer ii svi pocinju sa postuJ pravilo…)
1. da bi izbe gao kaznu
2. da bi dobio nagradu i stekao pogodnosti
3. da bi izbegao d ate drugi osudjuju
4. da bi izbegao osudu i kaznu od strane predstavnika zakona i reda
5. da bi bio NEPRISTRASAN posmatrac koji sudi u korist opste dobrobiti
6. da bi izbegao moralno SAMOosudjivanje
Drugi primer(o vrednosti ljudskog zivota)
1.brka se sa vrednoscu materijalnih stvari i sudi se na osnovu drustvenog polozaja i fizickih osobina
2. sredstvo za zadovoljenje potreba
3. razumevanje i ljubav
4. zivot je svetinja zbog mesta koje ima u kategorickom moralnom ili religijakom redu i zakonu
5. procenjuje se kroz znacaj za dobrobit zajednice i zivot je univerzalno ljudsko pravo
6. univerzalna ljuska vrednost i svetinja
Kroskulturalno
Tajvan i Malezija-(daje im se moralna dilema : zena umire od gladi, mnogo su
siromasni da li muz da obije radnju ili ne?)
Rezultati: sa 10 godina cist 2 stadijum: obij radnju jer je skup pogreb, i obij radnju jer
ti zena treba da ti kuva.
Dobijaju da su stadijumi univerzalni i da imaju stalan redosled menjanja u svim
kulturama i da se samo sadrzaji odgovora razlikuju ali ne i poenta. Dobijaju da u su
nekim kulturama promene iste samo malo sporije. Deca iz nize klase su manje
napredna nego deca iz srednje a najnapredniji su ovi iz vise klase napredak je
nezavistan od religije jer religijske vrednosti prolaze kroz iste stadijume kao i sve
druge vrednosti.
Priroda promena
nema socijlnih, kulturnih i religioznih uticaja na redosled nego samo na
tempo razvoja. !!!!
Zasto je sve to trako univerzalno?
Na svakom stadijumu definisu se isti pomovi samo su sve vise i vise diferencijlani
integrisaniji i opstiji. Npr. Vrednost ljudskog zivota uvrstava se u hijerarhiju sve
vise i vise. Dakle, svaki nivo razvoja predstavlja sve bolju kognitivnu
organizaciju jer ukljucuje sve prethodne nivoe i pravi nova razgranicenja
koja ih organizuje u obuhvatniju i bolje uravnotezenu strukturu.
Dete iz nizeg stadijuma moze da napreduje ako se suoci sa miljenjem deteta
iz viseg stadijuma.
Moralno misljenje se menja na isti nacin na koji se menjaju i drugi oblici
misljenja( citaj Pijaze)-napredovanje kroz moralne stupnjeve – sve bolja organizacija i
integracija.
- moralni sadrzaj na stadijumima 1-4 zavisi od okolnosti i kulturno je
uslovljen, dok na najvisem “svi govore istim jezikom” – idealni principi
svake drust. strukture su slicni
Uloga drustva
Sva drustva uticu na isti nacin na razvoja morala zato sto su sve to drustva i u njima
vladaju samo razliciti modeli ali u svima postoje osnovna obelezja ocekivanja. Glavna
vrednost u drustvu moze da bude bilo sta ali je bitno da na poslednjem
stupnju dodje do vrednosti koje su nezavisene od tog drustva. To ili POJAM
PRAVDE.
Bihevioristi psihoanaliticari dele misljenje da su lepe moralne reci jedno a postupci
drugo. Te je i moralno rasudjivanje daleko od samo lepih reci. Ilustracija za to: onaj
covek koji shvata sta je Pravda od njega se moze ocekivati da je i postuje.
Kolberg je u svojim ispitivanjim pokazao da mladici koji shvataju sta je Pravda mogu
da naprave moralnu klimu u drustvu sto je mnogo znacajnije od pojedinacnih
postupaka.
Cole & Cole- KONTEXTI RAZVOJA
TOKOM RANOG DETINJSTVA
-konteksti u kojima djeca zive I aktivnosti u kojima su angazovana, doprinose
njihovom razvoju.Svaki nivo konteksta je u uzajamnom odnosu sa susjednim-Deca su
pod uticajem roditelja i takodje povratno uticu na svoje roditelje. (drustvo je
oblikovano od svojih clanova, medjutim ono iste clanove I samo oblikuje). Deca su
pod uticajem svega oko njih(porodice, drustvenih zbivanja, posla roditelja…)
Kontext koji najdirektnije utice na dete je porodica:
1. Oblikuje licnost deteta preko prezentovanja odredjenih obrazaca
ponasanja, nacinima na koje odgovaraju na djetetova
ponasanja(nagrade,kazne) kao I preko vrijednosti koje isticu
2. Roditelji deci biraju druge kontexte u kojima ce se deca naci
- Medjutim I djeca uticu na roditelje-u odnosu na to kakav je izgled djece, njihova
verbalna sposobnost, emocionalna responzivnost zavisice ponasanje roditelja
usmjereno na tu djecu!
- Razlicita kultura I okruzenje stvara razlicitu strukturu porodice koja povratno na
razlicite nacine utice na razvoj djeteta.
Nuklearna porodica: onako kako se zamislja idealna porodica-mama, tata i
dvoje,troje djece¬ nije reprezentativan uzorak porodica jer postoje :
• Poligamije (jedan otac I vise majki)- Prosirene porodice(vise odraslih
podizu decu)
• Samohrane majke, ili porodice koje su sacinjene od jednog roditelja
KrOSKULTURALNA ISTRAZIVANJA: vajting
Razliciti tip porodice..po socijalnoj slozenosti, ekonomskoj razvijenosti, sistemu
kulturnih vjerovanja I uredjenju zivota –kako kulturne varijacije u porodicnoj
organizaciji uticu na razvoj djeteta
U svim kulturama ima dece koja se ponasaju i prosocijalno i agresivno. Ali se razlikuju
opsti obrasci ponasanja ( djeca plemena gusija vise pomazu odraslima kada su
mali nego na zapadu, ova djeca su razvila posebne obrasce aktivnosti-brige I
odgovornosti,medjutim ne mozemo da kazemo da su ova djeca bila I vise prosocijalna
od zapadne djece, jer su bila autoritativno-agresivna a zapadnjaci su obrazovali
aktivnosti zavisnosti od drugih I dominantnosti- ali su takodje bili I socijabilniji I
intimniji sa drugima)do svega ovoga dovodi razlicita priroda porodice u kojoj djeca
odrastaju kao i polozaj dece u razlicitim drustvima tj. priroda njihove socijalne uloge i
posla. Kultura oblikuje nacin socijalizacije medju clanovima odredjenog drustva. (tako
djeca u plemenima morala da budu briznija I odgovornija, jer su morala rano da pocnu
da pomazu roditeljima,dok djeca na zapadu idu u skolu gdje ih uce da misle na sebe
kao na individuu, I podsticu takmicarski duh)
-porodice se razlikuju po tome kako odgajaju djecu u velikom stepenu, medjutim
dimenzije po kojima one variraju su veoma ogranicene.
Shefer: roditeljsko ponasanje varira po dve dimenzije:
1. Koliko kontrolisu dete-da li puno ili mu omogucavaju da ima svoju
autonomnost
2. Koliki je stepen afektivnosti koji pokazuju prema djetetu-da li se prema
njemu ponasaju brizno I toplo ili ne?
Makobi i Martin: sema 2X2 tj. Kontola X afektivnost
Boumrind: povezanost ponasanja dece(na predskolskom uzrastu) i vaspitnih stilova
roditelja: (studija sa
posmatranjem djece u vrticima,posmatranjem ponasanja roditelja prema djeci I
intervjuisanje roditelja)
-ustanovili da se ponasanje roditelja moze u 77%slucajeva uklopiti u ova tri obrasca
1. Autoritaran vaspitni stil: kontola i oblikovanje ponasanja prema
tradicionalnim standardima, naglasavaju poslusnost autoritetu, kaznjavaju
decu fizicki, obuzdavaju deciju samovolju, nedopustaju verbalne rasprave
izmedju njih I djece ¬ deca : nedostaje im socijalno umece,povlace se iz
socijalnih kontakata, retko preuzimaju inicijativu, pri moralnim konfliktima
traze spolji autoritet, nedostaje im spontanot i intelektualna radoznalost.
Razlike medju polovima: sinovi izrazenije teskoce u soc odnosima nego
cerke
2. Autoritativan vaspitni stil: oni su gazde u smislu da znaju da imaju vise
znanja od djece, vise vjestina, vecu fizicku moc,ali imaju i deca ista, reciprocna
prava kao I roditelji, manje biju a vise im verbalno objasnjavaju gdje su
pogrijesilii I verbalno ih kaznjavaju (grde),manje naglasavaju da se autoritet mora
postovat, vise objasnjavaju deci svoja pravila I tako ih kontrolisu,razmatraju
decije stvanoviste cak I kad misle da je pogresno. Postavljaju visoke
standard svojoj deci i podsticu ih da budu individualisti ii nezavisni¬
deca su im: samopouzdanje, samokontrola, zelja za uspehom, bolje
razumeju i prihvataju soc pravila. Najbolja su u skoli I najzadovolnjija. (to
se isto pokazalo kod iste djece I na srednjoskolskom uzrastu). Sinovi-
odgovorniji, a cerke-nezavisnije!!
3. Permisivni vaspitni stil: manje eksplicitna kontrola, jer ili smatraju da deca
moraju da nauce kako da se ponasaju kroz sopstveno iskustvo ili prosto nemaju
razloga da ih kontrolisu jer se ona vec disciplinovano ponasaju, puno slobode,
cesto ih pitaju za misljenje u vezi nekih stvari koje se ticu porodice, NE
zahtevaju isti nivo postignuca kao i prethodni stilovi¬ deca: nezrela, losa
kontrola impulsa, ne prihvataju odgovornost za soc postupke I cesto
pokazuju zavisno ponasanje
Lemb (kritikuje): razlike medju decom mogu takodje da uticu na to koji ce vaspitni
stil primenjivati roditelji.(kontra Boumrind) akcenat se stavlja na deciji temperament.-
u prilog tome-djeca koju podizu isti roditelji mogu biti veoma razlicita! (ili stil
vaspitanja nema uticaja na dijete, ili on varira od djeteta do djeteta)
Ogranicenja studije miss B: nereprezentativne porodice (trebala je da uzme
razlicite tipove porodica, ove sve bile na istu foru) i koriscena korelacija(ne mora
znaciti da ako su povezani da su povezani na uzrocno poslijedican nacin, to ne
mozemo znati iz korelacije)
Mlade majke i njihova deca
Deca su agresivnija , sa slabijom samokontrolom I slabe kognitivno
napreduju…
Faktori koji tome doprinose:
1. Mame su emocionalno manje sposobne da budu roditelji
2. Nepripremljene i nezainteresovane (manje komuniciraju sa decom pa su
im deca gluplja i nerazvijenija)
3. Nizak SES (imaju malo para, losije su obrazovane, losija zdravstvena nega..)
-faktori isprepletani, ne znaju koji koliko utice
Posledice razvoda
-razvod ima negativne efekte na SKOLSKO PoSTIGNUCE I na SOCIJALNI RAZVOJ
DJECE
Negativni efekti na skolsko postignuce, jer im nedostaje samokontrola pa
postaju nemirni na casu, sve to zbog pada majcine kontrole u toku
razvoda(manje zahteva postavljaju i manje komuniciraju sa decom jer imaju dovoljno
drugih problema)
Volerstajn: Deca brinu da ona nisu kriva, da li ce ih i i ovaj preostali roditelj napustiti
itd.
Deca postaju razdrazljiva , plasljiva i agresivna, depresivna…
Teskoce razvedenih majki:
1. Zive u siromastvu
2. Moraju da mnogo rade pa nemaju vremena za decu
3. Socijalno su izolovane i usamljene
Jos jedna ideja: nije problem direktno u razvodu nego u sukobima medju
roditeljima
U prilog tome : studija u kojoj deca razvedenih roditelja imaju vise problema sa
ponasanjem ali su ih imali i pre samog razvoda jer su se roditelji svadjali po kuci.
Razvod ima jace efekte na:
• Decake
• Decu teske naravi(roditelji se na njima iskaljuju)
• Mladja deca(stariji mogu da ukapiraju situaciju, adolescenti takodje mogu
bolje da iskoriste socijalnu podrsku od strane drugova)
• Kad se majka preuda (efekat zavisi od sledcih faktora)
× Pol deteta
× Uzrast
× Duzina trajanja novog braka
Uticaj siromastva
Siromasni roditelji cesce su autoritarni (jer deca treba kao i oni da nauce da se
bore za goli zivot) ceni se poslusnost i sputava radoznalost (jer ne mogu sebi da
priuste donosenje pogresne odluke -preveliki rizik)
Siromastvo utice na podizanje nivoa stresa¬ manje brizni prema deci, skloni
batinanju, nemaju doslednu interakciju sa decom.
-medjutim ovo ne znaci da su siromasne porodice podloznije stresnim situacijama,vec
da siromastvo povecava ozbiljnost svakodnevnih stresova buduci da nemaju dovoljno
resursa da se izbore sa njima pa je vjerotavnije da ce se takvi stresovi dugotrajno
zadrzati
Vrsta posla kojim se roditelji bave je u direktnoj vezi sa stilom vaspitanja
(trazenjem poslusnosti). Radnicka klasa- tarazi visoku poslusnost jer su im i poslovi
takvi.(ovo nije slucaj sa srednjom klasom koja ima zanimljive i nerutinske poslove)
Suocavanje sa niskim SESom:
• Prosirena porodica (corporativan zivot= meksikanci u americi) ¬uloga
socijalne institucije, resavanje problema i smanjenje stresa. Posebno su
bitne za mlade majke sa vanbracnom decom(starije zene ih cuvaju i neguju,
baba je blaza prema djetetu nego mlada majka a I takve prosirene porodice,
daju mladim majkama takodje I emocionalnu podrsku I savjete, kao I
ekonomski im pomazu) Dva glavna razloga da se formiraju prosirene porodice:
× Kulturalna tradicija(manjine u USA)
× Ekonomske teskoce(da jedu iz lonca ko u vojsci)
• Socijalna mreza-izolovane majke podizu decu teze nego one koje su
integrisane u drustvo. (jer su tako manje podlozne stresu pa su I blaze I
responzivnije prema svojoj djeci)
Uticaj televizije
Deca jos od najranijeg detnjstva mogu da uce preko gledanja televizije(imitiraju
ono sto im je prezentovano, identifikuju se sa superherojima). Sve sto gledaju
na TVu utice na njihov svakodnevni zivot. Zato sto deca lako pomesaju stvarno
i izmisljeno(a na TVu se nerealne stvari prikazuju kao realnost pa se tako deca
jos vise zbunjuju I tek onda nemaju pojma sta je stvarno moguce a sta ne).
takodje mladja djeca ne mogu da razdvoje da ono sto vide na tv-u nije
stvarnost vec slike! deca ne razumeju kako funkcionise televizijska tehnika i ne
razumeju specijalne efekte, bolje im zumirati vazne detalje I pustati duze
kadrove jer ako se brzo prelazi sa jednog kadra na drugi djeca imaju problema
da prate aktivnosti(sadrzaj) koje idu na tv programu. Deca pamte samo 30 %
osnovnih dogadjaja koje vide. Decije rezumevanje programa je bolje
zapamceno kada je on osmisljen kao edukativan(Kolins).
Problem televizije(Salamon):
× Kada puno gledaju TV ocekuju da se moze uciti bez nekog preteranog
napora
× Kada puno gledaju , manje citaju, imaju slabije rezultate u skoli
Problem TV sadrzaja:
× Stvaraju se stereotipi (jer su likovi najcesce stereotipno prikazani-
crnci uvek nesto kradu, ali ne samo stereotipi o etnickim zajednicama,
vec I o zenama I muskarcima kao I o starim ljudima). Ona deca koja
gledaju emisije u kojima su razlicite etnicke grupe prikazane
ravnopravno imaju vise zelje da se igraju sa decom razlicitih etnickih
grupa =>televizija nam daje modele za nase ponasanje
× Nasilje na TV utice na nasilje u realnom zivotu dece, i to ne vazi
samo za onu decu koja imaju predispozicije da budu agresivna vec za
sve.
× Roditelji mogu da pomognu deci da bolje shvate sadrzaj onoga
sto se prikazuje, pa zato roditelji treba da gledaju TV zajedno sa
decom i da im objasnjavaju sta se tamo desava(poruka: prekratiti vreme
koje dete samo provede pred TVom , nego ga provoditi zajedno sa njim,
tako se usput kontrolise i sadrzaj koji dete gleda)
Knjige koje deci citaju roditelji
Misli se da su knjige dobre jer: kao dete tako intelektualno napreduje i sigurno je
dobar sadrzaj onog sto cita.
Ali situacija je ista kao I sa TV-om, dete saamo treba da izvuce znacenje iz reci kao
sto treba da izvuce iz slike sa tv-a¬ ograniceno decije iskustvo je problem koji se
javlja u oba medija. Jedina razlika je u tome sto kod citanja roditelji imaju vecu
kontrolu nad sadrzajem onoga sto deci citaju. Ali studije pokazuju da citanje ima
pozitivne efekte. Deca kojoj se cesto cita kod kuce lakse nauce da citaju kada krenu u
skolu. Odrasli stvaraju deci zonu narednog razvoja tako sto sa njim pricaju i pred
njih postavljaju sve teze i teze zadatke, oni za decu biraju koji ce tekstovi biti citani i
sta ce biti tema razgovora. Ali je pitanje zasto im se cita? Pozitivni efekti citanJa
nastaju samo kada se deci cita da bi se sa njima bilo u stimulativnoj interakciji ali
moze imati kontra efekte kada se detetu cita samo da bi ono bilo mirno i sedelo na
svom mestu. Takvo dete ce kada krene u skolu imati teskoce da nauci da cita ali ce
se ponasati fino i sedeti mirno.
Iskustvo rane pismenosti: znanje dece da nekakvi znaci na papiru nose bitne
informacije(a to nauce tako sto su ceo dan okruzeni nekim slovima o kojima odrasli
pricaju, da svaka igracka ima nesto napisano na kutiji, itd.)
Sadrzaj ranog citanja: problem tradicionalnih bajki i mitova:
× smisljene vekovima pre nego sto se smatralo da je detinjstvo bitan
period u zivotu, pa zato njihov sadrzaj nije namenjen direktno deci
odredjenih uzrasta(nije posebno osmisljeno za decu).
× Bajke su brutalne i surove I ne treba da sE citaju djeci Jer ne prEdstavljaju
stvaran svijet oKo nas. Mada psihoanaliza smatra da je super da se citaju
nadrealne bajke jer se tako razresavaju unutrasnji konflikti kod dece
37
.
× Decije knige pogresno predstavljaju odredjene grupe ljudi(etnicke,
siromahe…)
× prEkO tv-a I knJiga saznaje se o kOmplexnim odnosima u svijetu oko
nas (sto mozE bIti pOzitivno ali I negativno)
Zakljucak globale za sve vezano za TV i citanje: ne mozemo jednoznacno reci da li je
uticaj pozitivan ili negativan vec to zavisi od gomile faktora, a moze da bude i jedan i
drugi.
VALSINER: Drustvena priroda
covekovog saznanja i licnosti
Sociogenetski pristup razvoju – temelji: Vuntova psihologija naroda, francuska
psihijatrijska i socioloska misao, Djui, Boldvin, Rojs, Mid i Vigotski
Postulati sociogenetskog pristupa:
1. Svi covekovi procesi su po svojoj prirodi drustveni - ovo znaci da su
covekove misli, emocije, akcije itd… uzajamno zavisni od drustvene prakse i
kulture
2. Drustvena priroda coveka nastaje preko individualnog razvoja I to na
dva nacina:
× Internalizovanjem eksternalnih drustvenih iskustava (covjek u
interakciji sa spoljasnjim okruzenjem razvija psihicke funkcije)
× Eksternalizovanjem unutrasnjih psihickih pojava (I onda takve
psihicke funkcije koristi u svojoj interakciji sa okruzenjem-tako se covjek
socijalizuje)
Kultura i socijalizacija licnosti
Dva stanovista o socijalizaciji:
1. Stanoviste jednosmernog uticaja – o socijalizaciji se misli kao o
jednostranom naporu roditeljske generacije da generaciji dece prenese
sopstvenu kulturu (deca su pasivni primaoci kulture)
37
Posto se ne razumem u psihoanalizu, uopste mi nije jasno ako ali nema veze…
2. Stanoviste dvosmernog uticaja – o socijalizaciji se misli kao o
procesu aktivne rekonstrukcije (dete kad prima kulturu moze da
poruke koje mu stariji prenose ‘prilagodi’ sebi)
Stanoviste jednosmernog uticaja
Koreni ovog pristupa socijalizaciji su religijska ucenja srednjevekovne evrope i
srednje amerike.
Roditelji prenose svojoj djeci norme, verovanja i vestine. Deca mogu ili da pasivno
prihvataju sve to, ili da jednostavno odbiju. Ako prihvati poruku, dete je nista ne
menja, jedino sto aktivno radi je to da bira koju poruku ce primiti a koju odbaciti.
Moze da delimicno primi poruku ali samo zbog toga sto je nije razumelo. Poenta je da
nema nikakvog reorganizovanja, menjanja te poruke.
Shema modela deteta kao pasivnog primaoca
Analogija sa konzumerizmom u industrijalizovanim drustvima: propaganda ti nudi, pa
po principu uzmi ili ostavi.
Kulturni antropolozi – sledili isto ovo stanoviste o jednosmernom uticaju, po njima
kultura utice ili odredjuje to kakav ce biti ishod socijalizacije. Ovo kritikuje lingvista-
antropolog Sapir: serendanje o tome kako kultura nije i nikada ne moze biti ‘data’,
da je takvo pasivno dete previse ograniceno ako tako samo prima odn.usvaja kulturne
norme, malo po malo i da je ta zabluda po kojoj je kultura data samo jezicke prirode
( ‘ugladjena govorna konvencija’).
Ova teorija je ustvari teorija kulturne transmisije (ono sto transmiter odasilje
prijemnik primi isto tako ako ne postoji kakav shum koji je tehnicke prirode= veoma
slican modelu senona I vivera) =teorija masovne komunikacije i odsustvo
interesovanja za procese detetovog razvoja.(to joj je opsti metateorijski princip)
Sad se tu spominje neka Senonova koja je napravila model teorije informacije koji
nema mogucnost rekonstruisanja poruke u prijemniku (valjda kao analogija celoj ovoj
prici, nisam sigurna, pogledati).
Bejtson govori da je neprimereno gledati na prenosenje kulture kao na jednosmeran
proces, zato sto se tako ne moze objasniti decija inventivnost. (kako kad je to samo
pasivno prenosenje kulture)
Stanoviste dvosmernog uticaja
Proces socijalizacije je aktivna rekonstrukcija roditeljske kulture koju potomci
vrse rukovodjeni iskusnijim socijalnim partnerima. Dete ima aktivnu ulogu
koja je komplementarna roditeljevim pokusajima da mu usadi kulturu. Deca grade
nove oblike kulture i licnosti koristeci ono sto im posreduju roditelji. I roditelj i dete
Odrasli => odaslata poruka => primljena poruka => internalizovana poruka
Odrasli upucuju svojoj djeci poruke, djeca biraju da li zele da li ih prime ili da
ih odbace. Kada ih primaju primaju ih na potpuno pasivan nacin I u tim
porukama ne mijenja nista
su aktivni graditelji detetovog psi razvoja. To pruza mogucnost da dete
nadmasi svoje roditelje u razvoju, a da ipak ostanu slicna svojim roditeljima.

Sema modela deteta kao aktivnog ucesnika u socijalizaciji
U procesu primanja poruke, dete je menja (preobrazava) i integrise u svoju psihicku
podlogu.
Tacno je da roditelji dete okruzuju samo onim porukama koje zele da im dete usvoji,
ali ono te poruke usvaja na sebi svojstven, jedinstveni nacin koji opet ima
mnogo toga zajednickog sa nacinom na koji njegovi vrsnjaci usvajaju te
poruke. Drustveno znacajne norme se grade zajednickim ucescem (pretpostavljam i
roditelja i sve druge dece, nije naznaceno).
Sherif o ulozi internalizovanja drustvenih normi: omogucava prelaz sa
heteronomnog ponasanja ka autonomnoj moralnosti. AM je rezultat soc razvoja
i predstavlja internalizovanje kolektivno uspostavljenih normi, pri cemu se
zadrzava spoljna regulativna funkcija tih normi. Drugim recima, ponasanje je
upravljano i silama iznutra i silama spolja. Dakle, kultura organizuje zivot u dva
vida – kao internalizovani i kao kolektivni vid normi i vrednosti.
Dva pristupa kulturi – kolektivna i licna kultura
Kolektivna kultura – norme i znacenja koja vaze u nekoj drustvenoj grupi,
kultura drustvene jedinice.
Individualna kultura – internalizovana kolektivna kultura, ima je svaki
pojedinac, razlicita je od kolektivne idiosinkraticki, na osnovu nje pojedinac
unosi novine u svoj buduci kulturni razvoj. Uvek je slicna kolektivnoj kulturi. Svi
koji okruzuju dete imaju kolektivnu kulturu koja im je svima zajednicka, a i razlicite
individualne kulture. Individualna kultura se stvara konstruisanjem
individualnih simbola koji organizuju nacin na koji ce licnost da funkcionse.
Kultura je proizvod semioticke konstrukcije – svaki covek stvara znakove i
koristi ih u intEr i intrApersonalnim odnosima. U intErpersonalnim odnosima ti
znaci koje stvara pojedinac mogu postati konvencionalni, tj deo kolektivne kulture.
Ako ostanu unutar pojedinca, ostaju i unutar njegove individualne kulture.
Pirs – zacetnik semiotike: ZNAK je ono sto nekome, po bilo kakvom smislu ili
svojstvu stoji umesto neceg drugog. Razlikuje tri vrste znakova:
Odrasli => odaslata poruka => analizirana poruka => sintetizovana
(rekonstruisana) poruka => interiorizacija takve preobrazene poruke
Poruke koje roditelji salju djeci su preobrazene kroz procese percipiranja
tih poruka od strane djece; dijeca takvu poruku poslije interiorizuju u
neku svoju vec postojecu saznajnu ili emocionalnu podlogu
• Ikona – denotacija po slicnosti (postoji slicnost izmedju znaka i predmeta koji
predstavlja-ikone sveca I stvarnog sveca)
• Index – denotacija po ucinku neke akcije, delovanja (tragovi stopala)
• Simbol – denotacija po asocijaciji, po nekoj opstoj ideji, predstava predmeta
(rijec stopalo je samo simbol za stopalo kao dio noge)
Semioticka delatnost = konstrukcija i upotreba znakova. Odlikuje sve psihicke
procese coveka i ucestvuje u njihovom razvoju.
Na osnovu znakova, narocito simbola, covek moze da organizuje svoje
nediferencirane odnose sa okruzenjem, cineci ih tako sve vise diferenciranim.
Serendanje o tome kako covek pocinje od haosa i zbrke koji tezi da prevazidje, u
potrazi za saznanjem. Objekti u spoljnjem svetu su coveku neodredjeni, a on ih
preobrazava i menja im znacaj u kontekstu iskustava i situacija. Spoljasnji svet nam
sluzi da ga saznamo a ne da na njega samo reagujemo, a semioticka funkcija nam je
neophodna da bi smo to mogli. )
Koriscenje znakova je usmereno ka buducnosti i ka sve vecoj
diferenciraonosti znanja. Znaci se konstruisu na osnovu covekovog proslog i
sadasnjeg iskustva i usmereni su na buducnost.
Covek konstruise znakove i sam i pod uticajem drugih. Konstruisanje znakova
usmerava coveka ka konstruisanju individualne kulture, jer covek uvek dozivljava svet
licno, cak i kad deli iskustvo sa drugima ili kad drugi upravljaju njegovim iskustvom.
Primeri
+ Kad devojku ostavi decko a keva joj kaze da je ionako nije ni voleo, a devojka
to moze da tumaci na razlicite nacine: da je keva ne razume ili da je keva u
pravu i da se nosi bre on u pm (iliti pametnim recima keva usmerava
unutrasnje simbolizovanje zivotnog iskustva, a devojka koristi sugestiju
na sebi svojstven nacin)
+ Rat: mediji predstavljaju neprijatelja kao unistitelja zlocinca, zver i treba ga
ubiti zaklati i unistiti jer je to nasa patriotska duznost. Pojedinci stvaraju
sopstveno vidjenje neprijatelja, obicno preuvelicavajuci, pa tako svi kuka i
motika i idemo u klanje i to svojevoljno.
Semioticka konstrukcija je uvek pod uticajem socijalnih sugestija, iako mi
sami konstruisemo nase simbole gradeci individualnu kulturu. Svi simboli
imaju nesto zajednicko sto se uklapa u okvir drustvenih ocekivanja.
Moze da se desi da neka grupa razvije sopstvenu tradiciju simbola, koja se
suprotstavlja socijalnim sugestijama, pa da ta tradicija postane uze ili sire prihvacena.
Individualni simboli mogu da menjaju kolektivne, i obrnuto. Takvo kruzenje i dovodi
do menjanja kolektivne kulture ¬ dinamika individualne i kolektivne simbolicke
delatnosti je povezana
38
sa dinamikom individualne i kolektivne kulture.
38
U knjizi umesto povezana pise slicna, al je meni to glupo pa sam ja to ovako. Prim prev. Milica
Drustveno okruzenje deteta u razvoju nije staticno. Kolektivna kultura se stalno menja
i razvija pod uticajem raznih cinilaca: ekonomije, politike i sl… (migracije, glad,
epidemije – sve to utice na razvoj I nasih individualnih simbola)
ANIMAL SYMBOLICUM: Razvoj simbolicke
funkcije
Distinktivna obelezja SEMIOTICKOG:
- opsti preduslovi i neurofizioloske osnove simbolickih procesa: odlozeno
reagovanje ili reprezentacija
- priroda simbolickih sistema kao takvih: proizvoljnost znaka, kategorijalnost,
relaciona struktura, diskretnost, gramatika, viseslojna struktura, stvaralastvo
- kako organizmi koriste simbolicka sredstva (kako se semioticko ispoljava u
ponasanju - evokacija odsutnog, stvaralastvo, stvaranje laznih poruka, stvaranje
funkcionalnih sistema, internalizacija)
DEFINICIJA 1:
Simbolicka funkcija je
opsta sposobnost = univerzalna za sve simbolicke sisteme
sticanja, = uci se, nije urodjena
koriscenja = aktivna manipulacija
i stvaranja ZNAKOVA = sposobnost stvaranja novih znakova
=> Nivo pojedinačnih, izolovanih znakova.
Ovo je minimalna definicija, odnosi se na 1 znak = posebno stvoreni objekt ili signal
• mora imati simbolicku referenciju
• odnos denotacije = mora da ima razliku
izmedju znaka i oznacenog (ova relacija postoji i
kod ikonicnog i kod arbitrarnog)
*signal = komunikacioni element koji nema
razdvajanje znaka od oznacenog (primer: dete se
ne zaplace sa NAMEROM da svojim plakanjem
simbolizuje nesto - nema razdvojenog znaka od
oznacenog)
• denotacija odsutnog iz opazajnog polja (da
moze da se odnosi na odsutni objekat)
• mora da ima svojstvo kategorijalnosti (da
oznacava kategoriju)
DEFINICIJA 2:
Simbolicka funkcija je
opsta sposobnost
sticanja i koriscenja i stvaranja znakova,
stvaranja semiotickih SISTEMA
i izvodjenja semiotickih OPERACIJA unutar sistema znakova ili
pomocu znakova. = novi zahtev ovog nivoa u odnosu na prethodni
(da dete pokaze da razume znak) je postojanje semiotickog sistema
koji cini vise znakova povezanih relacijama i mogucnost izvodjenja
operacija u okviru njega (na prvom ne postoji sistem => nemogucnost
operacija)
Distinktivna obelezja koja ukazuju na postojanje sistema znakova jesu:
propozicionalnost, relaciona struktura, gramatika, viseslojna struktura i stvaralastvo.
Izvodjenje semiotickih sistema: sistem se upravo ispoljava kao sistem pomocu
operacija koje se izvode po unutrasnjim pravilima sistema. Semioticke operacije:
denotiranje, predikacija, slozene operacije kombinovanja znakova poput konjujkcije
itd.
DEFINICIJA 3:
Simbolicka funkcija je
opsta sposobnost
sticanja i koriscenja i stvaranja znakova,
stvaranja semiotickih sistema i izvodjenja semiotickih operacija,
i sticanja i stvaranja semiotickih REALNOSTI. = psihicka virtuelna
realnost, moze biti individualna, zajednicka, ne mora nastati
transformacijom realnog u jedan novi simbolicki svet, moze biti
autenticno stvorena u masti. (dakle, novina ovde je da vise nije
dovoljan sistem simbola, vec sposobnost da pomocu sistema simbola
kreiramo simbolicke realnosti i da operisemo putem njih)
Najvisi nivo simbolicke funkcije sadrzi zahtev stvaranja simbolicke realnosti. To znaci
da covek, na osnovu posedovanja semiotickih sistema i pomocu semiotickih
delatnosti, moze (pored senzomotorne realnosti u kojoj zivi) da stvori svet simbolickih
proizvoda (rukotvorina, umotvorina) tj. kulturnih proizvoda koji postaju njegova druga
realnost u kojoj pocinje da zivi i da se istorijski razvija => stvaranje kulture (jezika,
nauke, umetnosti, religije, mitova…) bio bi pokazatelj ovog najviseg nivoa simbolicke
sposobnosti.
Medjutim, s druge strane, semioticki sistemi preobraceni u sredstva formiranja i
regulacije individualnog ponasanja stvaraju jednu drugu vrstu semioticke realnosti:
unutrasnji svet oblikovan pomocu simbolickih sredstava (unutrasnji govor, misljenje
za sebe, privatni subjektivni svet u celini = svest i samosvest).
Jedina distinktivna obelezja koja bar delimicno omogucavaju da se definise ovaj
aspekt simbolicke funkcije jesu: formiranje funkcionalnih sistema i internalizacija.
Koja su dva kriterijuma na osnovu kojih Ivić pravi podelu
simboličkih znakova i sistema?
1) Klasifikacija simbolickih sistema prema njihovim formalnim karakteristikama
(Pers, De Sosir):
a) ARBITRARNI znaci i sistemi znakova
= izmedju znakova i oznacenog postoji proizvoljna, uslovna, konvencionalna,
naucena veza.
= sistemi sacinjeni od diskretnih elemenata poredjanih linearno
= sistemi operisu u vremenu (sukcesivno)
= sistemi operisu uglavnom apstraktnim kategorijama
= poreklo socijalno
= gramatika: pravila kombinovanja su kodifikovana, konvencionalna, sporo se
menjaju (važe na nivou zajednice)!
*prirodni arbitrarni sistem je VERBALNI SISTEM (jezik)
b) IKONICKI znaci i sistemi znakova
= postoji prirodna veza izmedju znaka i oznacenog, nearbitrarni => izuzetna
slicnost izmedju znaka i oznacenog (rituali – podrazavaju ono cemu su
namenjeni, san – manifestni sadrzaj, mentalne slike – zamislim solju i to izgleda
kao prava, mada jeste simbol!)
= znak može biti uzrok, posledica, deo označenog itd.
= ne poseduju (bar ne u punoj meri) odliku diskretnosti => karakterisu se
celovitoscu i spacijalnoscu,
= sistemi koji operisu simultano, paralelno
= sistemi operisu uglavnom konkretnim kategorijama.
= poreklo: individualno - idiosinkratičnost (ostaje otvoreno pitanje da li bi se
kod dece koja bi se razvijala u potpunoj socijalnoj izolaciji formirali ikonicki
sistemi)
= gramatika: pravila ikonickih sistema su proizvoljna, idiosinkraticka!
*prirodni ikonicki sistemi su
MENTALNE SLIKE (delatnosti imaginacije u smislu sleda kombinacija mentalnih
slika),
SAN,
SIMBOLICKA IGRA DETETA,
RITUALI U PRIMITIVNIM ZAJEDNICAMA,
SPONTANI GOVOR GLUVONEMIH
!!! jasno je da nijedan od tih sistema nije cisto ikonicki, jer u svima njima i
govor igra odradjenu ulogu
Zajednicka svojstva obe vrste simbolickih sistema jesu da zadovoljavaju uslove
DEF1 i DEF2.
Razlika izmedju dve vrste sistema jeste obelezje arbitrarnosti.
2) Klasifikacija simbolickih sistema na osnovu funkcija koje imaju :
* ova podela nije po poreklu! vec po funkciji i ulozi: da li simbolicki sistemi
prevashodno imaju socijalnu ili individualnu funkciju?
a) SOCIJALNI simbolicki sistemi
= socijalne funkcije simbolickih sistema su:
• komunikacija - interindividualna razmena - uspostavljanje
komunikacije između pojedinaca,
• fiksiranje i zadrzavanje socijalnog iskustva - čuvanje zajedničkog
(“kolektivno pamćenje”) + kodifikovanje zajedničkog iskustva +
prenošenje zajedničkog iskustva (“širenje”)
• uspostavljanje psiholoskih veza u ljudskoj zajednici - uskladjivanje
interindividualnih i grupnih odnosa, zajedničkog ponašanja grupe
• regulacija tudjeg ponasanja ,
*prirodni simbolicki sistemi koji nose te uloge jesu:
GOVOR,
RITUALI,
GESTOVNI GOVOR GLUVONEMIH…
+ slozenije forme (ali ne i simbolicki sistemi u strozem smislu): MIT,
RELIGIJA, NAUKA, UMETNOST
b) INDIVIDUALNI simbolicki sistemi (privatni, licni)
= individualne funkcije simbolickih sistema su:
• m isljenje = “ Komunikacija sa samim sobom”
• lično pamćenje = zadrzavanje i prerada informacija (artikulisanje,
kodifikovanje sopstvenog/privatnog iskustva) + formiranje unutrasnjih
instanci licnosti,
• samosaznanje ,
• regulacija sopstvenog ponasanja itd.
* simbolicki sistemi koji nose ove uloge jesu:
UNUTRASNJI GOVOR,
IKONICKI SISTEM (MENTALNE SLIKE),
SAN,
SIMBOLICKA IGRA DETETA.
Tri oblika simbolizma po Pijazeu:
• Verbalni (arbitrarni)
• Slikovni (ikonicki)
• Akcioni (ikonicki)

ARBITRARNI
(ponikli u drustvu)
IKONICKI
(ponikli individualno)
Socijalni
(imaju
drustvenu
funkciju)
govor u interpersonalnoj
komunikaciji
rituali,
gestovni govor gluvonemih
Individualni
(imaju
individualnu
funkciju)
unutrasni govor fantazije
Odložena imitacija se smatra simboličkom f-jom samo onda kada se radi upravo o
ODLOŽENOJ imitaciji, o imitaciji objekta odnosno modela ponašanja koji nije trenutno
prisutan. Inače ako govorimo o najprostijoj imitaciji trenutno prisutnog modela, onda
se ne govori o simboličkoj f-ji.
Kod komunikativnih gestova je važno da se napravi razlika između komunikativnih
gestova koji su čisto imitativni i ekspresivni i dakle koji kao takvi, samim tim što su
ekspresivni nisu manifestacija simboličke f-je. Dakle, kad dete kao znak da hoće da
spava uzima jastuk ili stavlja prst u usta ili žmuri il leži na krevetu; takvi znaci koji su
imitacija ponašanja koje dete inače izvodi i koji su ekspresivni, tj. manifestacije
detetvog trenutnog stanja. Oni prosto izražavaju detetovo trenutno stanje nisu
manifestacija simboličke f-je jer nema razlikovanja znaka i označenog. Dakle,
ponašanje koje dete izvodi je ekspresija njegovog stanja dakle, nije referencija na
nešto drugo. Prvi komunikativni gest koji se smatra manifestacijom
simboličke f-je jeste gest pokazivanja. Obično se kaže da je on na pola puta
do simboličke f-je, ali zapravo to je prva manifestacija simboličke f-je u tom
smislu što postoji denotacija u smislu ukazivanja na određeni objekat –
postoji razlikovanje znaka i označenog , ali nema odsutnog denotata, dete
ukazuje na objekat koji je trenutno prisutan i u tom smislu je to samo na
pola puta do simboličke f-je. Dakle, gest pokazivanja kao najprostiji oblik simb. f-
je. Kasnije se razvijaju složeniji komunikativni gestovi kao što su: klimanje glavom ili
odmahivanje glavom, različiti oblici pantomimskog ponašanja, pantomime koje dete
razvija u komunikaciji sa odraslima, ili kasnije u komunikaciji sa vršnjacima.
Prvi oblik ponašanja koji predstavlja odstupanje, odvajanje od prostog senzo-
motornog ponašanja, dakle najraniji oblik pamćenja koje se javlja jeste pojava
mnezičkih slika, ali se mn. slike NE smatraju manifestacijom simboličke f-je, dakle
ne počivaju na simbolizaciji, već predstavljaju prostu reprodukciju opažaja deteta,
prethodno opaženih situacija ili objekata i javljaju se isključivo u kontekstu u kome je
opažaj i nastao.
Za razliku od mnezičkih, mentalne slike jesu manifestacija simboličke f-je i o ment.
slikama se može govoriti upravo na osnovu ponašanja traženja objekta koji je nestao
iz vidnog polja što je vama poznato kao ponašanje vezano za šemu postojanog
objekta u IV fazi SM inteligencije kada dete traga za nestalim objektom, dakle,
objektom koji izlazi iz vidnog polja ili je nestao iza zaklona. Na osnovu tog ponašanja
se može zaključiti da dete ima reprezentaciju tog objekta, mentalnu sliku o postojanju
tog objekta na osnovu koje može da ga traži. Kod mentalnih slika postoji to osnovno
razlikovanje izmedju znaka i označenog i denotacija kao osnovni, odnosno minimalni
uslovi simboličkog. Mentalne slike su fleksibilne, pod kontrolom samog subjekta, što
znači da subjekat može voljno da ih prizove i da onda dalje barata sa njima na
različite načine, da ih analizira, rekombinuje, da pravi od njih priče u sliakma itd.
Njihov razvoj ide u pravcu sve složenijih kombinacija u vidu dnevnog sanjarenja,
snova, mogućnosti anticipacije itd.
Važno je napraviti razliku između mnezičkih slika koje nisu manifestacija simb. f-je,
već prosta reprodukcija opažaja i mentalnih koje počivaju na simbolima odnosno
mentalnim predstavama i po Pijažeu one predstavljaju samo internalizaciju odlozene
imitacije.
Različita shvatanja o formiranju SF
º Bihejviorizam, moderni asocijacionizam
o Simboličko ponašanje se uči kao i sve drugo, simbolicko ponasanje nije
u tom smislu specificno!
o Kritika: ovo je nemoguce.
Argument odbrane: neuralne mreze (mehanizmima asocijacije moze se
zaista dosta nauciti)
º Nativistička shvatanja
(Čomski, modularne teorije, evoluciona psihologija)
o postoji bazicna sposobnost za govor = LAD (Language Acquistition
Device)
o specifična urodjena jezicka sposobnost koja spontano sazreva je nužna i
dovoljna nasledna osnova za pojavu govora
o potreban je minimalni nivo stimulacije iz sredine - dovoljna je prosta
izlozenost malom ili cak nepravilnom uzorku govora da stvori jezik
º Pijaze: individualni razvoj (simbolička sposobnost “izrasta” iz razvoja
senzomotorne inteligencije )
o Pijaze zapocinje resavanjem problema geneze simbolicke funkcije
(reprezentacije) => putem istrazivanja individualnih simbola,
individualne reprezentacije.
o Za formiranje proizvoljnih i socijalnih sistema znakova (kakvi su verbalni
znaci) jeste nuzna socijalna interakcija. (ovo ne spori, ali...)
o Individualni SM sistemi, u procesu razvoja SM inteligencije
=> svojim unutrasnjim preobrazavanjem (za koje je dovoljna interakcija
sa fizickom okolinom i unutrasnje uskladjivanje)
=> stvaraju Individualne Simbole koji cine osnovu za razvoj
Socijalnih Simbola (sistema verbalnih simbola) i uspostavljanje
komunikacije sa socijalnom okolinom.
Na ovaj nacin nastaju simboli poput:
MENTALNE SLIKE,
SECANJA (u vidu evokacije),
SIMBOLICKIH OBJEKATA(objekti koji sluze kao simboli za nesto drugo)
koji su inherentni individualnim mehanizmima misljenja.
o Ova teza kaze da postoje domeni razvoja simbolicke funkcije u
kojima INDIVIDUALNI procesi razvoja imaju primat nad
SOCIJALNIM.
o Prvi idiosinkraticki simboli nastaju transformacijom SM shema
(KONSTRUKTIVIZAM) i ne moraju biti razumljivi drugima, a tek posle kroz
interakciju sa drugima dete socijalizuje svoje znakove i stvara arbitrarne.
Unutrasnji Preobrazaj => INDIVIDUALNI SIMBOLI => socijalni
simboli (komunikacija)
tj. SIMBOL ¬ KOMUNIKACIJA
o Pijaze: „socijalne cinjenice po nama su cinjenice koje tek treba objasniti
(aktivnoscu!!) a ne prizivati kao van-psiholoski uzrok!“
o Paradoks je: kako komunikacija moze da utice => na razvoj
simbolicke funkcije, ako je simbolicka funkcija nuzna za =>
komunikaciju? (Pijaze, dakle, kaze prvo simbol pa onda komunikacija i
pre SF nema komunikacije).
º PSIHOANALIZA - socijalna interakcija (sa majkom)
o Pijaze: simbol se prirodno radja u domenu individualnog SM sistema
ponasanja
o Shpic (psihoanaliticar): Simbol tj. Semanticka Komunikacija se
razvija u krilu
- psiholoske simbioze i
- presemioticke, uglavnom afektivne, komunikacije U DIJADI DETE -
MAJKA.
o Za KOMUNIKACIJU deteta i majke ne treba cekati na pojavu
INDIVIDUALNIH SIMBOLA (Pijaze).
o Prvobitna simbioza bebe i majke razvija se u AFEKTIVNU VEZANOST.
U okviru afektivne veze uspostavlja se AFEKTIVNA KOMUNIKACIJA.
U okviru afektivne komunikacije nastaju KOMUNIKATIVNI GESTOVI iz
kojih nastaju prve REČI (npr. odmahivanje glavom -> reč “ne”)
o Komunikacija je prva datost, samo je u pocetku nesemioticka i
afektivna, ali se unutrasnjim preobrazavanjem dijadne komunikacije
dolazi do prvih semantickih gestova, zatim prvih reci i semioticke
komunikacije.
=> psiholoska simbioza deteta sa majkom [MAJKA - DETE] :
KOMUNIKACIJA, nesemioticka i afektivna
=> unutrasnji preobrazaj
=> semanticki gestovi
=> reci
=> SEMIOTICKA KOMUNIKACIJA
º Valon - socijalna interakcija (sa drustvom)
psiholoska simbioza deteta SA SOCIJALNOM OKOLINOM je polaziste
(presemioticka komunikacija)
(zasnovana na emocijama koje je stvaraju na osnovu automatizama koji su im
svojstveni - reciprocna senzibilizacija osigurava nuzno zajednistvo reakcija
[smisao emocija je da usklade oni koji se nalaze u istoj situaciji, da proizvedu
konvergentne, komplementarne i reciprocne reakcije]
=> ZAJEDNISTVO REAKCIJE je jedan od izvora znacenja u socijalnoj
grupi i otud taj preduslov za Semioticku Komunikaciju
=> diferencijacija
=> individualna licnost u celini i simbolicka funkcija
MEDJUTIM!
Shpic => komunikacija u dijadi DETE - MAJKA
Valon => socijalna interakcija se ne svodi na interindividualni, dijadni odnos!
Samo DRUSTVO I KULTURA u celini stvaraju kolektivne sisteme
reprezentacije, semioticke sisteme koji se i za dete u razvoju pojavljuju kao deo
njegove okoline u koju treba da se uklopi. Rano uplitanje kulturnih i socijalnih
cinilaca u individualni razvoj je factor koji dovodi do razvoja simbolicke funkcije
Pijaze => nastanak INDIVIDUALNIH SIMBOLA
Valon => kolektivni sistemi reprezentacije - ne individualni!
=> psiholoska simbioza deteta sa soc. sredinom [dete - kulturni i
socijalni cinioci] = KOMUNIKACIJA, presemioticka i afektivna
=> unutrasnji preobrazaj
=> zajednistvo reakcija
=> SIMBOLICKA FUNKCIJA
º Ivićeva koncepcija [osnovno pitanje]:
Koja je uloga socijalnih odnosa (afektivne i praktično
situacione komunikacije) i individualnog razvoja (razvoja
SMI) u formiranju SimbFunkcije?
- niti Shpic izucava afektivne interakcije deteta kod koga je zaustavljen razvoj
inteligencije (SOC. ODNOSI + , IND. RAZVOJ -)
- niti Pijaze izucava SM inteligenciju kod dece koja su odrastala u socijalnoj
izolaciji (SOC. ODNOSI -, IND. RAZVOJ +)
Analiza izolovane dece
Analiza slučajeva dece koja su odrasla u socijalnoj izolaciji treba da ukaže da li
je razvoj simboličke funkcije moguć bez socijalne interakcije.
LAD teorija: nastanak govora je moguc samo ako postoji izlozenost uzorku
govora (sa TV-a…bez soc. interakcije)
Pijaze: dete bi i u soc. izolaciji izgradilo individualne simbole (mentalna slika,
simbolicki objekti u simbolickoj igri)
UPOZORENJE: prirodni eksperimenti nisu pouzdani zbog:
1) nepouzdani izvori;
2) mozda su deca bila MR ili autisticna
Resenje = naci decu koja su zivela u potpunoj socijalnoj izolaciji, ali kojoj su bili
obezbedjeni uslovi za normalan fizicki razvoj i koja ne bi bila izlozena senzornoj
deprivaciji i ne bi bila ometana u motorickim aktivnostima => Homo ferus
- Slucaj: Blizanci Koluhove
monozigotni blizanci, afektivna i socijalna izolacija od 18 meseca do 7 godine,
nisu imali interakciju sa odraslima, siromasna fizicka sredina, imali interakciju
izmedju sebe, bili fizicki nesposobni.
U 7. godini bili na nivou trogodisnjaka, ali do 11 godine su nadoknadili
zaostatak.
Zabelezeno: potpuno odsustvo simbolicke funkcije, cak nesposobnost
razumevanja slikovnih simbola (prema Pijazeu, ovi simboli bi se mogli razviti i
bez komunikacije)
- Slucaj: Dzeni
Izolovana kada je imala 20 meseci, zivela izolovana do 13 godine. Skoro
potpuna fizicka imobilizacija, socijalna izolacija (niko nije smeo da komunicira
sa njom). Posle pronalazenja postepen oporavak,uspela je da ovlada jezikom ali
do odredjenog nivoa). No ovaj slucaj nije nedvosmislen jer nema podataka o
razvoju ikonickih simbola.
- Slucaj: Izabela
mama tinejdzerka dobije vanbracno dete pa je roditelji zakljucaju u shupu sa
sve tim detetom. tinejdzerka je pri tom bila gluva i slepa na desno oko, nikada
nije naucila da govori. nadju Izabelu sa 6 i po godina. Govor- , afektivna
vezanost +, imala je blagu komunikaciju kroz gestove pantomimom,vrlo
brzo naucila reci i recenice.
- Slepa i gluva deca - prirodni experiment socijalne izolacije, ali i senzorne cesto
pracene nekom bolescu NS-a. Stoga se (paradoxalno) podaci o razvoju ove
dece mogu upotrebiti tek onda kada se uspe sa formiranjem govora i drugih
sredstava komunikacije jer nam treba nalaz da deca mogu da ostvare
normalno intelektualno postignuce.
MESHCHERJAKOVOVA METODA - vodi ostvarivanju skoro normalnog razvoja
simbol. f-ja.
Slepa i gluva deca koja su lisena interakcije sa socijalnom okolinom
spontano NE razvijaju ni zacetke semiotickih ponasanja, a cak i ona koja su
pocela razvijati govor gube ga ako rano dodje do ostecenja. Upravo proces
razvoja sredstava komunikacije koji je kod ove dece veoma spor i koji se
planski odvija osvetljava delimicno i slican proces u normalnom razvoju.
To je metoda ostvarivanja komunikacije sa okolinom i skolskog obucavanja. Da
bi doshlo do komunikacje, mora postojati zajednicko iskustvo - neki predmeti,
orudja ili radnje moraju imati isto znacenje za partnere u komunikaciji, a do
toga moze doci samo u toku zajednicke prakticne delatnosti.
Odlicni rezultati. Dokaz da oni koji zbog deficita spontano ne razvijaju
semioticko ponasanje mogu da ga razviju u posebnim uslovima tj. plansko
ostvarivanje soc komunikacije u posebnim uslovima.
Osnovni mehanizam: izvodjenje zajednickih radnji koje su podeljene medju
partnerima =>
Signal za izvodjenje radnje
=> ikonicki simbol
=> gestovni govor
=> verbalni daktilni govor
=> usmeni ili pisani govor.
Ovo govori u prilog nuznosti presemioticke za simbolicku funkciju.(slicna
teza kao Pijazeova)
=> ZAKLJUCAK:
• u uslovima socijalne izolacije NE dolazi do razvoja simboličke funkcije (osim
GESTOVA),
• ako ne postoji afektivno lisavanje i ako postoje neki oblici presemioticke
komunikacije => NE gubi se potencijal za razvoj
• ipak, postoje nalazi koji sugerišu da je period do 12.-13. godina kritičan period za
usvajanje govora
Do uspeha u razvijanju simbolickih sposobnosti slepo-gluvoneme dece dolazi samo
onda kada se planski ostvari komunikacija sa socijalnom okolinom.
Prva znacenja izgradjuju se u prakticnoj delatnosti, a
osnovni mehanizam je mehanizam izvodjenja radnji koje su podeljene medju
partnerima.
Prvi simboli su potpuno ikonicki.
Razvoj arbitrarnih sistema znakova se temelji na ikonickim.
Simboli izgradjeni za komunikaciju pocinju da se koriste i spontatno, za
nekomunikativne potrebe - za organizovanje sopstvenog ponasanja.
ovim smo, u stvari, zapoceli formulisanje teorijskog dokaza
nuznosti Presemioticke (neverbalne) Komunikacije za
razvoj SimbFunkcije!
= Teorijski dokazi - dva razvojna korena odnosno preduslova nastanka
SimbFunkcije:
1. SM inteligencija i
2. presemioticka odnosno presimbolicka komunikacija (ona ne pociva na
simbolima i razvija se pre njihovog nastanka) = Afektivna i Kognitivna
(situaciono-praktična)
SM inteligenicja - javlja se na u drugoj polovini prve godine izmedju 8 i 12
meseca. SM je bitna jer razvija shemu postojanog objekta, daje denotat objektu
koji ce biti oznacen odredjenim simbolom. Javlja potpuno nezavisan objekat u
SM - preduslov da bi simbol imao sta da oznaci.
= a drugi apstrakcija, SM daje sredstva za analizu realnosti. SM iskustvo detetu
otkriva znacenje, prostor i vreme, uzrocno posledicne odnose. Sredstvo za
analizu realnosti, a isto tako i sredstvo za analizu jezickog sistema koji ce dete
poceti da usvaja. Osnova razvoja sastoji se i svodi u prevodjene
senzomotornog iskustva na verbalno. Sa reprezentativnog plana na jezik. Dete
treba da razmislja i poveze u segmenitma verbalne iskaze i da ih sintetise u
celovite iskaze.
Pijaze: Kako je moguca komunikacija ako nema simbola pomocu kojih se ista
ostvaruje?
= neophodno je pokazati da izmedju Presemioticke i Semioticke k-je postoji
nuzna razvojna veza (analize na zivotinjama nam pokazuju da se afektivni
sistemi k-je koji se kod njih javljaju ne mogu uzeti kao evolucioni i razvojni
prethodnici ljudskog jezika - ne razviju se nuzno u jezik!)
= Primarna Socijalnost ¬ Primarna Komunikacija ¬ Afektivni Dijalog ¬
SEMIOTICKA KOMUNIKACIJA
(kasnije ce ovaj redosled biti objasnjen, ovde je samo zbog organizacije
izlaganja)
º PRIMARNA SOCIJALNOST DETETA (rana socijalna
ponasanja)
º Za nezrelu organsku formu kakva je ljudsko novorodjence od prvenstvene
vaznosti za opstanak je sposobnost uspostavljanja kontakta sa soc srecinom, a NE
adaptacija na fizicku okolinu. Iz te situacije potice PRIMARNA SOCIJALNOST
DETETA (primarna - nesto sa cim se radjamo, postoji nasledna osnova za druge
(socijalnost), novorođenče nije samo biološko biće, već i socijalno biće) koja se
ispoljava u nasledno uslovljenoj sposobnosti deteta da pokazuje
POSEBNU OSETLJIVOST i da SELEKTIVNO REAGUJE na (onaj aspekt koji ce
mu obezbediti optimalne uslove za opstanak i razvoj) - na druge ljude.
º Osnovni dokazi za postojanje primarne socijalnosti:
º rana osetljivost za soc drazi
- na ljudski lik i glasove ljudskog govora dete pokazuje jedan slozaj reakcija
koje se vrlo retko mogu izazvati drugim drazima, i to najkasnije do 2-3
meseca;
- posebni delovi mozga zaduženi za socijalne draži
º rana pojava specificnih ljudskih socijalnih reakcija
- SOC OSMEH se pojavljuje u prvim mesecima po rodjenju, zapravo je
slozena reakcija aktivacije koju cine perceptivna fiksacija + osmeh +
motoricko uzbudjenje + vokalizacija
Dete reaguje: sa 3 meseca na oci, 5 meseci - celo lice, 6 meseci - 3D, 7
meseci - na poznate osobe. Beba se prvo smeje svima pa onda kasnije
pocinje da se smeje samo bliskim osobama.
[Specificnost ove reakcije je u tome sto je izazivaju gotovo iskljucivo
socijalne drazi i sto se srece samo kod coveka.
Autonomna je zato sto se ovi obrasci ponasanja javljaju i onda kada je dete
zadovoljeno (a bihejv kaze da ce dete da se smeje samo kad mu nesto
treba)]
º rana pojava autonomne motivacije za uspostavljanje
komunikacije i sposobnosti iniciranja soc kontakta (gukanje, SOC
OSMEH)
º autonomni motivi za uspostavljanje AFEKTIVNE VEZANOSTI i sama
pojava afektivne vezanosti
= osnovno svedocanstvo o primarnoj socijalnosti deteta
= ovaj sistem ponasanja nastaje na temelju opste pozitivne reakcije
deteta na druge ljude: u pocetku takva r-ja moze nastati pri pojavi nekih
drazi koje su samo nalik na slozene soc drazi (figura sa vise tacaka, melodija
koja imitira ljudski glas), potom tu reakciju izaziva ljudski lik u celini (ljudski
govor)
=> nadgradnja = dete razvija vezanost za odredjene jedinke svoje vrste,
individualizira svoj odnos
- tada se javlja sistem ponasanja: trazenje i odrzavanje blizine, kontakta,
komunikacije sa odredjenom osobom/osobama
- ovakvi znaci afektivne vezanosti su najizrazeniji od 9 meseci!!!
¤ Bolbi: Etološko tumačenje prirode afektivne vezanosti
- afektivna vezanost je instinktivni vid ponasanja sa AUTONOMNOM
MOTIVACIJOM
- osnovna bioloska funkcija AfV = zastita od neprijatelja (napadaca)
- funkcija i osnovni oblici ispoljavanja AfV = srodni ili istovetni kod coveka
i zivotinja (etologija)
- afektivna vezanost se ispoljava kao ponasanje koje ima za cilj trazenje i
odrzavanje fizicke blizine osobe za koju se dete vezuje
- dete se najcesce vezuje za prirodnu majku i najcesce postoji samo jedna
osoba za koju se vezuje
KRITIKA:
Iz ovakvog tumacenja sledi da afektivno ponasanje u vecini sadasnjih kulturno
oblikovanih sredina u kojima za dete ne postoji fizicka opasnost od neprijatelja,
gubi svoj osnovni smisao i pojavljuje se kao neka vrsta evolucionog zaostatka.
Ocigledno da takvo tumacenje AfV nije u saglasnnosti sa stvarnim znacajem
koje ima taj oblik ponasanja.
Ivic kritikuje tu zastitu jer danas nema potrebe za tim u modernom drustvu jer
nema fiz opasnosti.
Empirijski nalazi:
dete se ne vezuje za osobe koje mu pruzaju zastitu kada se pojavi opasnost,
nego za osobe koje pokazuju najvecu osetljivost za signale koje dete
upucuje, koje pravilno tumace znacenje tih signala i adekvatno brzo reaguju.
↓↓
Usled ove kritike, psiholozi redefinishu AfV kao: stabilnu sposobnost
trazenja blizine ili kontakta sa odredjenom osobom
º PRIMARNA KOMUNIKACIJA
º relativno rano uspostavljanje dvosmerne NEVERBALNE
komunikacije deteta sa odraslima
Ivic: u osnovi svih pomenutih ranih socijalnih ponasanja je formiranje
DVOSMERNE AFEKTIVNE KOMUNIKACIJE sa drugim osobama i to
onim koje pokazuju najvecu osetljivost za bebine potrebe.
PRIMARNA SOCIJALNOST ima funkciju da detetu osigura opstanak u socijalnoj
sredini - dete stoga i na samom pocetku mora biti opremljeno znacajnim
socijalnim sposobnostima kako bi moglo uspesno da ostvari kontakt sa
odraslima koji brinu o njemu. Soc osmeh, prva gukanja, prve reci jednako
kao i izrazi AfV predstavljaju soc potkrepljenje odraslih za ponasanja
usmerena ka detetu.
AfV je samo jedan izraz detetovih soc sposobnosti: u reciprocnoj
komunikaciji dete kao svoj ulog unosi citav jedan sistem ponasanja na koji
odrasli pozitivno reaguju, jer su i oni , sa svoje strane predodredjeni da
pozitivno reaguju na signale deteta.
Svi ti PRIMARNI SOCIJALNI OBLICI PONASANJA su manifestacije
autonomnih potreba za komunikacijom izmedju dve strane - odraslih i
dece - od kojih je svaka na svoj nacin evoluciono prilagodjena za tu
komunikaciju.
Afektivno vezivanje je tu zbog afektivne komunikacije a ne zbog
zastite!
Funkcija zastite je izvedena iz Af komunikacije!!!
AfKomunikacija (neverbalna!) => AfV + pa i funkcija zastite

º AFEKTIVNI DIJALOG
Ivić: Zašto je razvoj AfKomunikacije NUŽAN za razvoj
SimbFunkcije?
PRIMARNA SOCIJALNOST koja se sastoji u genetickoj predodredjenosti deteta da
selektivno reaguje na druge ljude => dovodi u procesu socijalne interakcije do ranog
formiranja jedne vrste KOMUNIKATIVNE KOMPETENCIJE DETETA:
dete postaje AKTIVNO u procesu komunikacije sa odraslim (o cemu svedoce reakcija
aktivacije, soc osmeh, AfV) => pa se njegova komunikacija postepeno preobrazava u
IZRAZITO DVOSMERNU KOMUNIKACIJU.
Ta Presemioticka AfKomunikacija, po svemu sudeci, predstavlja nuzan preduslov
svekolike potonje komunikacije deteta, ukljucivanja u Semioticku Komunikaciju.
↓↓
º Dete je preadaptirano za socijalni svet. Pocetna motivacija za Komunikaciju se
u Presemiotickoj AfKomunikaciji ucvrscuje i pokretac je svih razvojno zrelih
oblika komunikacije.
º Presemioticka AfKomunikacija kultivise pocetnu socijalnu predispoziciju deteta.
º Podstiče se dalji razvoj urođene socijalnosti (usmerenost deteta ka drugima i
otvorenost za komunikaciju sa drugima)
º Presemioticka AfKomunikacija formira zajednistvo reakcija deteta i odraslih,
ZAJEDNISTVO AFEKTIVNIH ZNACENJA. (Deluje kao “lepak” za bebu i odraslu
osobu – beba i odrasli imaju zajedničko iskustvo i stvaraju se zajednička afektivna
značenja)
º Afektivna komponenta se uspostavlja kao osnovna komponenta svake
komunikacije sa drugima (afektivni ton koji nuzno prati svaku govornu
komunikaciju)
º Razvija se osnovna matrica komunikacije (uloga pošiljaoca, primaoca, komunikacione
sekvence itd.)
Ivić: Zašto razvoj AfKomunikacije NIJE DOVOLJAN za razvoj
SimbFunkcije?
Presemioticka AfKomunikacija, iako opsti i nuzan preduslov razvoja Semioticke
Komunikacije, ne moze biti njen neposredni razvojni prethodnik.
- Presemioticka AfKomunikacija je po prirodi i poreklu drugaciji sistem
i ona se ne preobrazava u Semioticku nego nastavlja da se razvija i
postoji kao takva i kod odraslih.
Odrasli, dok jos traje razvoj afektivne komunikacije unutar dijade dete -
odrasli u tu komunikaciju unosi sve soc izgradjene sisteme semioticke
komunikacije - upravo taj razvojni spreg sistema afektivne i semioticke
komunikacije cini da:
AfK otvara put za razvoj Semioticke Komunikacije i
sama AfK ne ostaje izolovan sistem ponasanja (kao kod zivotinja)
- AfK pociva na EKSPRESIJI , a ne na denotaciji - AfSignali su sastavni deo
onih stanja o kojima saopstavaju! (nema znak - oznaceno veze,
oznaceno je ujedno i znak)
- AfSignali su pre svega signali o sopstvenim stanjima, a ne o okolini, ili
"oznacenom", dok Semioticka Komunikacija primarno prenosi
saopstenja o okolini i to pomocu operacije denotacije
- AfK je komunikacija sada i ovde
- signali kojima se sluzi AfK su na automatski nacin povezani sa stanjima
koja izrazavaju pa nemaju dovoljnu varijabilnost =>n ema varijabilnosti u
signalima, nema kombinovanja afektivnih signala
DILEMA: Sta je prvo - KOMUNIKACIJA ili SIMBOLI pomocu kojih
se vrsi?
Prvo se razvija primarna komunikacija koja se radja iz primarne socijalnosti
deteta i dovodi do afektivnog dijaloga koji stvara opste polazne uslove za
semioticku komunikaciju.
Primarna socijalnost ¬ primarna komunikacija ¬ afektivni dijalog ¬
semioticka komunikacija
PRESEMIOTICKA (NEVERBALNA) KOMUNIKACIJA:
1. Afektivna
2. Prakticno Situaciona
1)Afektivna komunikacija - AfK
Sadrzaj: osecanja, potrebe, raspolozenja, stav prema objektima…(ekspresivni
signali!!)
Komunicira se o necemu sto je trenutno prisutno.
AfK se postepeno preobrazava u izrazito dvosmernu komunikaciju i zato je nuzan
preduslov svake komunikacije.
Sredstva: (cime se prenose poruke)
- Izraz lica
- Gestovi
- Proksemicki znakovi-pipkanje
- Paralingvisticki znakovi-intenzitet glasa and co
- Pogled ocima
- Posturalna komunikacija-drzanje tela,napetost…
AfK je presemioticka,nema intencionalnosti, to nije znak za drugoga vec
dete samo reaguje na svoje stanje.
Ali ona nije dovoljan uslov.
Poenta AK je da dete salje signale o svom afektivnom stanju - ono ispoljava svoje
unutrasnje stanje i salje poruku odraslom, ono ne komunicira, nema nameru
da posalje signal. Nije komunikacija od strane deta vec samo za odraslog koji
tumaci znake i pridaje im odredjeno znacenje. AK ne saopstava nista o okolini vec
trenutno unutrasnje stanje o samom sebi.
Ne postoji kombinacija tih signala, nema varijabilnosti jer su afektivni signali
automatski i bioloski.
ULOGA RODITELJA u AfK => odnos roditelj – dete je odnos u asimetricnoj
dijadi
Roditelj je individualni afektivni partner i predstavnik kulture!
39
(interakcija
ova dva)
Roditelj kao predstavnik svoje kulture.
39
Patetika: volim mamu pa s njom gucem a ona mi natura na nos kulturu
Roditelj ucitava znacenje u decije ponasanje i tumacenjem ponasanja dece
unosimo svoju kulturu:
-psihoanaliza zamerila ovaj aspekt
-Valon naglasio znacaj cinjenice da se roditelji pojavljuju u ranom odnosu sa
decom sa svim kulturnim resursima koje su stekli tokom prethodne socijalizacije i
akulturacije
Ovde OBJEKAT sluzi kao socijalna referencija - dete vidi kako majka reaguje i u
skladu sa majcinom reakcijom ono ce reagovati i tumaci znacenje novonastale
situacije.
U okviru AfV razija se Afektivna Komunikacija odnosno Presemioticka
Komunikacija koja barata ekspersivnim signalima - plac osmeh, pracenje
pogledom, fizicki kontakt .
Iz perspektive roditelja AfK je semioticka komunikacija.
Iz perspektive deteta radi se o presemiotickoj komunikaciji.
(kod deteta nema nikakve namere da to bude znak a roditelji to tumace kao znak
za nesto sto detetu treba u tom trenutku!!!)
***Razvojni znacaj je uspostavljanje povezanosti izmedju Semioticke i
Afektivne komunikacije. (roditelj je prevodilac)
2)Prakticno situaciona komunikacija - PSK
= najneposredniji izvor Semioticke Komunikacije u ontogenezi
= je komunikacija sa radnjama, aktivnostima koje su posredovane predmetima -
prakticna je jer se komunicira posredstvom predmeta. Dete kroz radnju otkriva
znacenje predmeta.
≠ nije isto sto i zajednicka Prakticna Delatnost u Celini: ona je samo
informacijski deo te delatnosti
= u okviru prakticnih aktivnosti, dete svojim ponasanjem komunicira sa nekim =>
zato je ova komunikacija prakticna,
= znakovi koji se koriste u toj situaciji dobijaju znacenja unutar aktivnosti i ta
znacenja se razumeju samo u toj situaciji – zato je situaciona
= kroz zajednicko iskustvo i ponavljanje odredjenih obrazaca aktivnosti beba
pocinje da izgradjuje odredjena znacenja tih situacija ili objekata, ali to znacenje je
jos uvek situaciono, ono nije dekontekstualizovano. Dete nije sposobno da ga
prizove u svesti nezavisno (odvojeno) od konteksta u kome je nastalo. Stvaraju se
odredjene motoricke aktivnosti koje sluze u toj komunikaciji kao sredstva
prenosenja neke poruke, a ta sredstva su razumljiva samo odraslom i bebi koji
dele isto iskustvo.
Javlja se u okviru ZAJEDNICKE PRAKTICNE AKTIVNOSTI
(hranjenje,obalenje,menjanje pelena, uspavljivanja, igranje sa igrackama…) i
posredovana je predmetima.
Svakondnevne aktivnosti su pogodne jer se stalno ponavljaju pa su zgodne da se
izgradi ZAJEDNICKO ZNACENJE i u toku ovih aktivnosti dolazi do prvih
kognitivnih znacenja.
Osnovu ove vrste kognitivne komunikacije cini zajednicka praksa deteta i
odraslog. Dete ce biti u stanju da razume znacenje nekih predmeta ili radnji
coveka samo u onoj meri u kojoj je ukljuceno u zajednicku, prakticnu delatnost.
Nemogucnost razumevanja usled izostanka zajednicke praxe (ili barem
upoznavanja delatnosti sagovornika). Dete kroz prakticne aktivnosti u koje ga
roditelji ukljucuju: otkriva znacenje predmeta sa kojima se susrece, otkriva
znacenje radnji koje izvode odrasli, upoznaje uloge pojedinih osoba...
U zajednickim delatnostima sa detetom, ODRASLI se pojavljuje kao nosilac
kulturom odredjenih znacenja, navodi dete da prihvate njegovo znacenje => tako
nastaje ZAJEDNICKA REALNOST DETETA I ODRASLOG.
U ranom uzrastu, dete nije suoceno sa fizickom, vec socijalnom realnoscu, i to
selekcioniranom - koju cine one strane fizicke realnosti koje su relevantne za
ljude. Odrasli uvodi dete u realnost onaku kakva je u odredjenoj zajednici
uoblicena u prakticnoj delatnosti, sistemima znanja itd.
Na ovaj nacin se vrsi jedna vrsta standardizacije realnosti koja stvara
ZAJEDNICKA KOGNITIVNA ZNACENJA kao osnove svakog sporazumevanja.
Iskustva koja su u potpunosti idiosinkraticna ostaju nekomunikatibilna.
U toku ZAJEDNICKIH PRAKTICNIH AKTIVNOSTI dolazi do prvih razmena
(komunikacije) kognitivnih znacenja => lancanje , tj. naizmenicno smenjivanje
radnji 2 partnera, izvodjenje kooperativnih delatnosti = KONVERZACIJA
RADNJI !
Sredstva komunikacije su pokreti,gestovi,paralingvisticki znakovi…
Mid kaze - konverzacija radnji je dopunjena sa tri stvari:
1. Situacione komponente
2. Gestovi
3. Pantomima
GOVORNA KOMUNIKACIJA je visoko razvijeni vid kooperativnih govornih radnji.
Sredstva komunikacije kod AfV su: izrazi lica, vokalizacija, pokreti tela.
Afektivna komunikacija je nuzna jer razvija pocetnu motivaciju i prvu matricu
komunikacije izmedju deteta i odraslog, ali nije dovoljna jer je eksperesivna
i pociva na fizioloskim mehanizmima, govori o unutrasnjim sada i ovde
stanjim, dete nema variranja i kombinovanja.
Sredstva komunikacije kod PSK su zajednicke prakticne radnje.
PSK prenosi znacenje samo kroz ZAJEDNICKE AKTIVNOSTI ODRASLOG I
DETETA. Prakticna komunikacija pociva na prakticinim radnjama i samo u
kontekstu u kome se radnja odvija moze da se razume, a to vazi i za prve
reci. To su svakodnevne aktivnosti - hranjenje , oblacenje, igranje, u kojima je dete
svakodnevno ukljuceno. I u onoj meri u kojoj je ukljucenjo uci znacenje
radnji.
PSK vs. AfK:
- pomocu PSK se vrsi razmena kognitivnih znacenja i razmena poruka o
okolini, a ne samo o unutrasnjim subjektivnim stanjima
- PSK, dakle, ne moze biti ekspresivna
- PSK jos uvek nije ni denotativna vec je nesto izmedju i mora da se uci.
Zašto prvi znakovi mogu da nastanu u okviru PSK?
1. Komunicira se o spoljašnjim objektima koji su deo
zajedničkog iskustva
2. Nije ekspresivna (mora da se uči)
3. Postoji varijabilnost znakova
ULOGA RODITELJA u PSK
U pocetku odrasli izvodi celu aktivnost, a dete savladava te radnje i polako pocine
da se ukljucuje u njih, POCINJE DA IH ZAPOCINJE.
Zapoceta radnja dobija odredjeno znacanje i postaje znak za radnju koja sledi i
tako nastaju prvi simboli. Dete shvata znacenje radnji koja se odvija bez
objekata.
ODRASLI:
- unose znacenje, kulturom odredjeno znacenje.
- uvode i govor, jer je svaka ta aktivnost pracenja govorom i on je prilagodjen
detetu. To je prevodjenje prakticnih radnji na verbalni plan odnosno semioticki
plan.
KULTURA:
- definise odredjena znacenja.
Kako nastaju prvi znakovi u okviru (PSK) ?
Faze transformacije zajedničke aktivnosti (nastanak neverbalnih znakova):
- ZAJEDNIČKO IZVO ENJE AKTIVNOSTI Đ
- Roditelj započne neku aktivnost, a dete je dovrši u okviru uobičajenog
konteksta (čime pokazuje da razume obrazac i značenje date aktivnosti)
- Dete izvodi aktivnost izvan konteksta
- Ritualizacija i skraćivanje ponašanja
Primer: uspavljivanje
a) Zajednička aktivnost uspavljivanja (roditelj odnosi dete u krevetac, stavlja dete
u ležeći položaj, namešta jastu itd.)
b) Roditelj stavi dete u krevetac, a dete samostalno legne
c) Dete izvan kreveta zauzme položaj kao da spava
d) Dete stavi ruku ispod glave pokazujući da mu se spava
KLJUČNI FAKTOR I MEHANIZAM nastanka prvih znakova
u okviru PSK
º Roditelj kao predstavnik kulture vrši stalno tumačenje ponašanja i aktivnosti
deteta (kao da dete komunicira semiotički, tj. kao da dete namerno
“saopštava” nešto)
º Roditelj pripisuje značenje detetovim aktivnostima i gestovima (za roditelja je
to semiotička komunikacija, za dete presemiotička)
º Interakcija roditelj dete je asimetrična
º Mehanizam SOCIJALNOG FEEDBACK-a
O Feedback – jer ponašanje odraslog menja ponašanje deteta
O Socijalni – jer je ponašanje odraslog (koje je zasnovano na kulturološkim
značenjima) izvor feedback-a
O Menja se: funkcija, struktura i tok ponašanja deteta
Socijalni feed-back znaci da ce odrasli, reagujuci na ponasanje deteta
promeniti ponasanje deteta na tri nivoa:
¤ tok (pokusaj dohvatanja prerasta u gest pokazivanja)
¤ struktura (misicna aktivnost dohvatanja i gesta pokazivanja nije
ista)
¤ f-ja – najvaznija je (f-ja ponasanja je drugacija: u slucaju
dohvatanja aktivnost je INSTRUMENTALNA, a u slucaju gesta
pokazivanja je KOMUNIKATIVNA – to je objasnjenje).
Socijalni fidbek posledica je detetove radnje i reakcije odraslog na tu radnju,
koja povratno utice na tok i funkciju detove radnje. Detetovo ponasanje utice
na mamu i obratno. Posledica onoga sto dete uradi i reakcija odraslog na tu
radnju povratno menja tok, funkciju i strukturu prvobitnog ponasanja. Kad
odrastemo po tom principu se i sami regulisemo (sami sebi mama).
Razlikuje se od obicnog feedback-a zato sto povratna inf potice od ALTER-
EGA.
Roditelj aka alter ego interpretira detetovo ponasanje na nivou koji je visi od
detetovog (prakticna aktivnost za dete = signal za roditelja): ono sto je dete
neuspeli pokusaj za odraslog je gest (dohvatanje loptica sa stola).
Na taj nacin, socijalni fidbek preobrazava prakticnu socialnu radnju u
simbolicku.
Primer: od motorne radnje dohvatanja nastaje gest pokazivanja !
- U pocetku, aktivnosti su za dete instrumentalne aktivnosti (usmerene ka
nekom cilju).
- Za AfK nije potrebna SMI, nije potrebno da radnja bude sredstvo ostvarenja
nekog cilja, dovoljno je da postoje odredjeni bioloski determinisani
(urodjeni) mehanizmi expresije odredjenih unutrasnjih stanja.
- Prakticno-situaciona komunikacija ipak zahteva od deteta da poseduje
SMI u smislu da, ako npr. dete hoce nesto da dohvati, za njega je radnja
dohvatanja instrumentalnog karaktera dok je za odraslog ona
komunikativna. Ponavljajuci to iskustvo tako sto se odrasli stalno umece
u tu instrumentalnu radnju i zamenjuje dete dohvatajuci mu predmet,
dete malo po malo transformise svoju instrumentalnu aktivnost u nesto
drugo sto je takodje MOTORICKA AKTIVNOST, ali koja ima KOMUNIKATIVNU
F-JU. To je gest pokazivanja. Gest pokazivanja je jedan od prvih pravih
znakova koji se pojavljuju kod dece. Kad dete upotrebi gest pokazivanja
desi se nesto sasvim novo u odnosu na celokupan prethodni period. Taj gest
pokazivanja je ZNAK ne samo za odraslog vec postaje znak i za bebu. Beba
sad dolazi u situaciju da zaista kaze sebi: ”Ja bih sad da dohvatim ovaj
predmet, ali nisam sposobna da sama to uradim, ali ima tu neko ko se
umece i pomaze mi, pa sto bih se ja trudila, ‘ajde samo da mu pokazem (ili
porucim) sta hocu pa ce on to da mi uradi”.
Znaci, za dete taj pokret (gest pokazivanja) je komunikativan. To znamo
zato sto ne mozemo da mu pripisemo instrumentalnu f-ju. Sada gest
pokazivanja ne sluzi da bi dobilo cilj, vec da bi komunicirali. Prvo – nemamo
misicnu strukturu, tok aktivnosti, ta aktivnost ne moze biti sredstvo za
ostvarenje cilja. Taj oblik ponasanja je transformisan oblik instrumentalnog
ponasanja, mi tom obliku ponasanja pripisujemo instrumentalnu f-ju. Ovde
je znak takodje aktivnost (gest pokazivanja).
Sta je oznaceno? Oznacena je zelja da se dohvati neki predmet.
Kakva je relacija za bebu izmedju znaka i oznacenog? Oni su odvojeni.
Relacija nija vise instrument – cilj, vec znak i oznaceno. Gestom
pokazivanja dete porucuje nesto odraslom i to je sada stvarni
simbol, stvarni reprezent.
- Dete usvaja zajednicko znacenje nekih aktivnosti ili objekata, i preuzima
ulogu odraslog. Pocinje da shvata delove odredjene aktivnosti i pocinje da
ih usvaja. Uci sled radnji. Zajednicka kognitivna znacenja. Jedan od primera
je oblacenje dece, roditelj u pocetku mora sam detu ruku da podize,
namesta da bi ga obuklo, ali malo po malo dete uspeva da shvati znacenje
aktivnosti oblacenja i pocinje da saradjuje sa roditeljem.
O U semiotickoj komunikaciji pojavljuju se signali za sebe i druge, tj .da
bi ponasanja postala komunikacioni simboli moraju da budu dostupna
opazanju dugih i da ih mi opazamo na isti nacin kao drugi. Zato privatni
dogadjaji ne mogu da budu osnov za stvaranje simbola.
ZAJEDNICKO ZNACENJE se stvara tako sto u zajednickoj aktivosti
roditelj komentarise sve sto on i
dete rade i takva komunikacija je puna redundanse (prevod PSK na
verbalni jezik), i koriste govor koji je prilagodjen detetu (semanticki
uprosceniji, konkretne reci, neverbalni oslonci, semanticko prilagodjavanje
detetu…) U PSK odrasli postepeno uvodi govor. Postoji nerekidno verbalno
komentarisanje onoga što se opaža i zbiva u toku zajedničkih delatnosti.
Komunikacija odrasli-dete:
- redundansa - jer se verbalno kodira i opažajno dostupno-simultani prevod
sa p.-s. komunik.na verbalni jezik-otvaranje jezičkog koda
- govor prilagođen detetu (maternal speech,baby talk,infant talk):
Na pocetku razvoja semioticke komunikacije odrasli planira ceo proces
komunikacije (programira svoje i detetove iskaze, vrsi tumacenja,
ispravke…). Dete verbalizuje samo ono osnovno i najinformtivnije. I
vremenom preuzima uloge od roditelja.
O Prvi oblici semiotičkih ponašanja koji se pojavljuju u okviru praktično-
situacione komunikacije:
radnja van konteksta (ne-automatski gestovi) i govorno ponašanje.
O Socijalni feedback postoji i kada dete nije u neposrednoj komunikaciji sa
odraslim, i to je onda imitacija (npr. simbolicka igra).
Dete igra ulogu drugog, prve simbolicke igre su motorne radnje
koje su postale simbol.
Mehanizam soc.fidbeka deluje u vidu imitacije: “kao da“ dete hrani
majku ili lutku - simbol.igra ili fikcija – začeci semiotičkih ponašanja.
Primer nastanka prvih znakova
º Kada nešto želi dete prvo pokušava da dohvati objekt (senzo-motorna
inteligencija)
º Radi se o instrumentalnom, a ne komunikacionom ponašanju (cilj ponašanja
deteta je da ostvari neki praktični cilj, a ne da iskomunicira neku nameru)
º Roditelji tumače instrumentalno ponašanje kao komunikaciono! (kao
da dete želi da saopšti roditelji da hoće da dohvati dati objekat)
º Roditelj interveniše i prinosi objekat detetu (na osnovu svog tumačenja
ponašanja deteta)
º Dete vremenom transformiše instrumentalno ponašanje dohvatanja u gest
pokazivanja (koji je komunikacioni čin)
º Pošto ponašanje ima drugačiju funkciju (komunikacije, a ne instrumentalnu)
menja se struktura i tok ponašanja
º Pored toga, roditelji stalno vrše “simultano prevođenje aktivnosti na verbalni
plan” čime se omogućava prevođenje komunikativnog gesta na verbalni kod
(“želim X”, “dohvati mi X”, “daj mi X”)
º Govor odraslog je prilagođen deci
Socio kulturna realnost je zajednicka realnost za odraslog i dete i zato je ona
selekcionisana realnost. Izmedju kultura postoji onoliko razumevanja kolika im je
slicnost u prakticnim delatnostima
U pocetku je presemioticka (dete nema razliku izmedju znaka i oznacenog a za
odraslog ova razlika postoji). U okviru PSK postoje uslovi za nastanak prvih
znakova (tj da se razdvoje znak i oznaceno). Ponavljanjem dolazi do formiranja
znaka (kada nesto hoce da dohvati rukom a ne moze to je nezavrsena motorna
akcija a roditelj mu doda to i dete vremenom shvati da kada pokaze rukom odrasli
ce mu nesto dodati) Ponasanje deteta se transformise tj dete vise nece kasije sa
poseze skroz dokle moze vec samo toliko da roditelj shvati sta dete hoce,kada je
komunikaciona radnja dete ce da gleda i predmet i roditelja i postoji namera pa
samim tim postoji i denotacija a kada posezanje nema kom funkciju
(instrumentalno ponasaje) dete gleda samo u predmet). Promena u funkciji desava
se zbog socijalnog fidbeka.
Uloga SMI u nastanku SF
Inteligencija pre govora (praktična, opažajno-praktična, situaciona, presemiotička,
senzo-motorna) je neka vrsta pripreme za semiotičku funkciju (govor).
¤ Pijažeova teorija SM razvoja
U SM periodu formiraju se intelektualna sredstva za rešavanje praktičnih
problema i osnovne saznajne kategorije (objekat,prostor,vreme,uzročnost).
SM ponašanja nisu sama po sebi inteligencija,već složene veze među njima
predstavljaju početak inteligencije.Te veze nastaju iz praktične delatnosti
deteta, tj.iz interakcije sa sredinom,a ta interakcija je posredovana
odraslima (što Pijaže nije primetio) . U toj interakciji menja se repertoar akcija
za koje je dete sposobno, dok u određenom trenutku ne primetimo inteligentne
radnje. Pijaže je specifikovao kako to da primetimo i na taj način
operacionalizovao inteligentne radnje.
Početke inteligencije primećujemo u IV fazi SM stadijuma (8-12 meseci), koja
se polako razvija do VI faze (18-24 meseca),koja je ujedno i prelaz na
semiotičke vidove ponašanja. Dete u toj VI fazi koristi neku vrstu mentalnog
kombinovanja,stvara ’duplikat realnosti’, što predstavlja osnovu za simboličke
funkcije. Osim intelektualnih sredstava, SM inteligencija ostvaruje i saznajne
kategorije (objekat,prostor,vreme,uzročnost), što nam dodatno rasvetljava
odnos inteligencije i govora. Shema postojanog objekta je posebno bitna za
operaciju denotacije (referencije). Ta shema se postepeno razvija od IV do VI
stadijuma SM perioda.
Čiste SM int.kod deteta nema jer je u interakciji sa odraslima. !!! Prepliću se
RAZVOJ IND.SM SISTEMA i UTICAJI KOMUNIKACIJE.
¤Zašto je važan SM razvoj za formiranje SF?
O POSTOJANI OBJEKAT je nužan za operaciju
denotacije. Bez SHEME POSTOJANOG OBJEKTA nema
denotata.
O Shvatanje OBJEKTIVNE UZROČNOSTI je nužno za
formiranje sintaksičkih kategorija subjekt-objekt
O ni soc interakcija nije dovoljna ako nema SMI.
Global: Potreba za znakom se javlja u prakticnoj i presemiotickoj komunikaciji.
Dete uci jezik uz pomoc simultanog prevoda sa PSK na jezicki sistem, a ceo proces
pociva na primarnoj socijalnosti deteta.
SMI prethodi dimolickoj funkciji. Dete stvara sistem pomocu kog resava prakticne
probleme i saznajne kategorije (objekat, prostor, vreme uzrocnost).
SMI: Majmuni vs. Deca
1. Majmuni formiraju protoobjekte, a deca jos u SM stadijumu - postojane objektu
2. Reprezentacija kod majmuna su staticne i ne mogu da se transformisu i
kombinuju, pa ne stvaraju nikakve znake, a deca intencionalno formiraju
motoricke simbole za operacije koje izvode i dolaze do zakljucivanja,
samostalno stvaraju simbolicke supstitute
Zasto SimbFunkcija (govor) zavisi od pojave SMI:
1. Zato sto se tek stvranjem sheme PO stvaraju denotati =
intelektualnom analizom izdvojeni i stabilni segmenti
stvarnosti (ShPO, PROSTOR, VREME, UZROCNOST) za koje
se mogu vezivati znaci u operaciji denotiranja = referencije
(prve reci zavise od ostvarenja SMI
40
)
2. Svaka buduca simbolicka kategorija ima svoj senzomotorni
ekvivalent
Dete u pocetku analizira jezik kroz sredstva SMI (jedino to ima). Ovo se moze
pobiti ako se dokaze da postoje dve vrste inteligencije – jedna koja se bavi
intelektualnim problemima (problem u soc i fiz sredini) i druga koja se bavi
problemima u vezi sa jezikom (Teorija LAD-a)
Problemi :
1. Ako SMI ne prethodi govoru, ne znamo sta onda prethodi
2. Ako razdvojimo inteligenciju i govor moramo da razdvojimo i sve druge
simbolicke sposobnsti (onda se sve razvija samo za sebe).
Semiotička ponašanja:
º odložena imitacija
º mentalne slike
º prve reči
º „kao da“ aktivnosti (motorička reprezentacija)
40
Ako dete nije shvailo uzrocnost ne moze ni da shvati vrsioca radnje, objekat, zato sto onda
veruje da je uzrok svega
º upotreba simboličkih objekata
º komunikativni gestovi
º grafičko predstavljanje(crtež)
snevanje(oniričke slike)
KOGNITIVISTICKA TEZA:
Razvoj jezika i saznanja
OSNOVE BRZOG USVAJANJA JEZIKA
• U sistemima životinjske komunikacije transformacije ne postoje, takva
gramatika bi morala biti jako složena kako bi mogla da komunicira širok
opseg komunikacija.
• Moguće je da su specifične transformacije nastale kako bi se skratilo vreme
potrebno za usvajanje gramatike.
• Svođenje jezika bi bilo posledica evolucije i potrebe da se ogromno
pojmovno bogatstvo izrazi na ekonomičan način.
• Stvaraoci takve evolucione promene mogla su biti jedino deca koja
pokušavaju da usvoje jezik.
• Prema ovom stanovištvu jezik se menjao od izuzetno složenog sistema u
kojem nije bilo transformacija, i za koji je trebalo mnogo godina da bi se
usvojio , ka jednostavnijim sistemima bogatim transformacijama, za koje je
potrebno svega nekoliko godina da se usvoji.
Šta zapravo dete unosi u proces usvajanja jezika kada već nije prazan organizam,
odnosno nije "neispisana tabla"?
• Chomski i co - detetu su urodjeni odredjeni jezicki mehanizmi odnosno radja
se sa “sticajnim modelom za jezik”. Mehanizmi su univerzalni i daju detetu
shemu koju onda ono primenjuje na jezik. Jezik ima svoju naslednu osnovu koja
se ispoljava kroz jezicke univerzalije (tj ima nekih stvari koje mogu da se nadju
kod sve dece na svetu). Ovu teoriju su kritikovali empiristi i nije imala nikakve
dokaze u prilog urodjenosti (iako su nasli neurone za linije za ovo verovatno
nece). Po Comskom, dijete prilikom usvajanja jezika vec posjeduje " urođen
izvestan broj formalnih i samostalnih jezičkih mehanizama koji čine sticajni
model za jezik". Comski smatra da je govor urodjen i da samo “cveta”, tj. da
nema kognitivnog preduslova. Kognitivni i govorni razvoj, po njemu su 2 linije,
on ih nikada ne dovodi u sukob !!!
• Meknil - dete poseduje urođene gramatičke sposobnosti, izvesne jezičke
crte su urođene i prema tome mogu se javljati univerzalno.
• Pijaze -Misao strukturira jezik!!!!!
Jezik ima vaznu ulogu u stvaranju simbolicke funkcije ali nije jedini cinilac. Jezik se
izgradjuje na saznajnim sposobnostima koje su se vec u izvjesnoj mjeri
razvile i na SM periodu!!! i omogucava 3 toka u razvoju:
- Ubrzava reprezentovanje u odnosu na mogucnosti koje su postojale na
SM periodu
- Ubrzava razvoj sposobnosti prevazilazenja neposrednog vremena i
prostora
- Ubrzava razvoj sposobnost istovremenog reprezentovanja nekoliko
elemenata naspurot postupnom reprezentovanju
U operacionalnom periodu jezik je vazan jer omogucava da se reprezentacija vise ne
oslanja na neposrednu akciju i omogucava da iskustvo reprezentujemo simbolima.
Ali, po Pijazeu, nove logicke strukture koje se javljaju na PO stadijumu nisu
nastale zbog jezika! Dokazi u prilog ovome su studije koje pokazuju da se i kod
gluve dece javlja operacionalno misljenje ali se javlja dosta kasnije.
• Furt radio sa siljepom i gluvom djecom i dobio da se operacionalno misljenje
mnogo kasnije javlja kod slijepe djece pa je i on zakljucio da jezik nije izvor
operacionalnog misljenja . Pijaze kaze da je to zbog toga sto gluva deca imaju
razvijene SM sheme a jezik ne, a slepa deca imaju jezik ali ne SM iskustvo
(nerazvijene sheme). ¬jezik nije izvor operacionalnog misljenja! Novi dokazi
(Kromer) pokazuju da pojava operacionalnog mišljenja nije odložena kod slijepe
djece u onoj meri kako se ranije tvrdilo; ipak tvrdnja da operacionalno mišljenje
prethodi posebnim jezičkim promenama zasnovano je i na rezultatima ispitivanja
normalne dece;
× Slepa: G+ ,KR- sa zakasnjenjem ¬blaza ne, tvrdja ne
× Gluva: G-, KR+ ¬blaza da, tvrdja ne
• Furt i Jonis-jezik posredno olaksava KO a neposredno FO. Pijaze kaze da je jezik
nuzan za izrazavanje FO ali nije dovoljan uslov za FO. Ne moze svaki
napredak u ovom stadijumu da se svede samo na jezik. period formalnih operacija
- hipotetičko mišljenje, odnosno operacije koje se sastoje od kombinatornog
sistema koji omogućava konstruisanje hipotetičkih mogućnosti, odnosno
sagledavanje svih mogućih odnosa koji bi mogli biti istiniti za dati skup podataka -
PIJAŽE
Jezik jeste nužan za izražavanje formalnog mišljenja, ali po sebi nije
dovoljan uslov za taj tip mišljenja.
Global Pijaze: misljenj e utice na jezik na svim stadijumima!!!
Ne slaze se s Comskim da se dete radja sa urodjenim jezickim mehanizmima (po P se
sve to konstruise), a Comski nista ne kaze o odnosu misljenja i jezika pa nema
neslaganja.
Dokazi da saznanje prethodi jeziku
Uticaj saznanja na gukanje i prve reci
BIHEJVIORISTI - beba kad guce izgovara sve glasove svih jezika pa vremenom
suzava skup svojih glasovnih repertoara samo na glasove koji postoje u jeziku kojem
je izlozena. Skup se suzava zbog imitacije i diferencijalnog potkrepljenja i to :
1. Dete brblja sve glasove pa kad slucajno naidje na onaj koji je slican glasovima
u govoru odraslih ona dobije paznju od mame i tate, sto za bebu predstavlja
odredjeni vid potkrepljenja pa zbog toga posle imitira taj glas ili:
2. Isto kao 1. samo ne treba paznja roditelja jer je proizvodjenje glasova samo po
sebi potkrepljujuce jer je u iskustvu bilo povezano,asocirano sa paznjom
roditelja, pa je steklo neku svoju unutrasnju potkrepljujucu snagu
LINGVISTI -dete NE imitira glasove nego ih proizvodi koristeci se sistematskim
fonoloskim pravilima
• Jakobson -teorija o glasovnim crtama: Glasovne crte su pravila koja
vaze za pojedine glasove. Beba razlikuje glasovne crte prema osnovnim
kontrastima (npr. Vokali/nevokali, zvucni/nezvucni). U pocetku razlikuje glasove
na osnovu jedne glasovne crte po jednom glasovnom kontrastu pa se taj
sistem postepeno siri. Pomocu kontrastnih crta analizira glasove i proizvodi
glasove. Pravila kontrastiranja javljaju se po odredjenom redosledu koji je isti
za sve jezike koji imaju tu glasovnu crtu.
• Smit -longitudinalna studija koja podrzava teoriju o glasovnim crtama. Ali su
individulane razlike velike.
Imitacija nije bitna za sposobnost primanja jezika:
• Leneberg - ispitivanje vokalizacije dece čiji su roditelji gluvi u toku prva tri
meseca života, ustanovili su da se ne razlikuje od vokalizacije ostale dece u
tom periodu (mada po teoriji imitacije to i nije neka kritika buduci da su po
njima kasniji glasovi odlucujuci)
nasao da deca koja imaju poremecaj govornog aparata mogu da usvoje i razumeju
jezik
• Dod - proučavala je vokalizaciju na vrhuncu perioda gukanja (9-12mj) i decu je
izlagala koncentrisanim vokalnim stimulacijama glasova odraslih koji nisu
postojali među glasovima koje su deca prvobitno proizvodila i ustanovila je da
nije došlo do imitacije (djeca nisu vokalizovala te nove glasove), ali se
povećao obim vokalizacije iako nije došlo do uključivanja novih tipova glasova;
IMITACIJE NIJE BILO NI U SITUACIJAMA U KOJIMA JE POSTOJALA I
SOCIJALNA I VOKALNA STIMULACIJA, MADA SE PROSTA KOLIČINA
VOKALIZOVANJA POVEĆALA.
• Smit -pokazao da zbog toga sto dete primenjuje odredjena fonetska pravila ne
moze da imitira neke reci iako je inace u stanju to da uradi (npr trazi se da
kaze padl a ono kaze pagl zbog nekog fon pravila koje mu kaze da zameni t i d
pre l sa g ili k )
• Elenor i Džordž Kaplan – teorija po kojoj značenje utiče na rano
usvajanje glasova- jezik nastaje iz ranih distinkcija koje su posledica
interakcije deteta sa sredinom. U razvoju mogu po njima da se utvrde
semanticke crte (npr kada beba pocne da razlikuje sebe od drugih to je ego
crta) i one prave ogranicenja u usvajanju jezika.:
Znacenja ranog placa- Volf je nasao da plac ima u sebi neku poruku a onda
• Riks - ispituje plac normalne (8-12 m) i autisticne (3-5 g) dece (italijani,spanci i
englezi). Plac izazivao u realnim situacijama.
Nasao je 4 vrste poruka u placu:
1. Glasovi zahteva
2. Glasovi osujecenja
3. Glasovi pozdrava
4. Glasovi ushicenja
Terao roditelje da slusaju 4 bebe kako placu na kaseti i treba da kazu 4 vrste glasova
za 4 bebe, da prepoznaju svoje dete, i roditelji normalne bebe treba da prepoznaju
neenglesku bebu a roditelji autisticne da prepoznaju neautisticnu.
Rez: roditelji normalne dece-identifikovali poruke u placu eng i u placu neeng
beba ali nisu prepoznali svoju bebu i nisu mogli da kazu koja je beba neeng.
Roditelji autisticne dece-prepoznali poruke svoje dece i neautiticne dece i
prepoznali svoje dete.
Zakljucak:
Autisticna deca imaju svoje krike koji su drugaciji od ostale dece, a ostala deca imaju
iste signale,isto prenose poruke i nema razlike medju jezicima.Ovo je dokaz u
prilog tome da postoje univerzalni fonoloski zakoni kojima se prenose neka
znacenja.
Kaplanovi- Riks -prve reci se dele na:
To sto sva deca na isti nacin analiziraju glasove koristeci fonetske crte
govori u prilog tome da se fonetski aspekti jezika ne usvajaju iz
spoljasnje sredine! (znaci da njie bitna imitacija, mozda su lingvisti u
pravu da postoje urodjena fonetska pravila)
1. ‘dada’ reci (11-18mj)- ili imaju slabe reference ili su uklopljene u
gukanje i nemaju reference. Kada ih cuje od odraslih dete ih imitira.
2. ‘reci-nazivi’- koristi ih uporedo sa dada recima od kojih se razlikuje po tome
sto:
× Nisu uklopljene u gukanje kao dada rijeci
× Javljaju se u kontekstu samo kada je prisutno ono na sta se
odnose
× Kada se ponovi detetu ono je ne menja kako bi zvucala
konvencionalnije
× Uopstavaju se i na druge predmete (vau vau za sve sto ima
4 noge)
× Izgovara ih uzbudjeno
× Izazivaju detetovu paznju kad se pomenu
× Dete je spremno da je ponovi kad je odrasli pomene

Riks pustao bebama tri trake da slusaju a reci na njima izgovaraju
mama,tata i 2 nepoznate osobe. Na prvoj traci su bile dada reci, na drugoj
detetove reci-nazivi a na trecoj besmislene glasovne kombinacije koje dete
moze da izgovori ali ih nikad nije culo do tad.
Rez: Za besmislene kombinacije skoro da nije bilo imitacija, za dada reci je bilo ali
najvise su imitrane reci nazivi. Sto znaci da dete imitira glasove koje i samo spontano
izgovara. ¬ Dete ne uci reci, vec ih izmislja za sve sto zeli da komunicira, ali
to ne znaci da jezik oko nje nema uticaja vec da je najbitniji faktor za
usvajanje jezika kreativnost u procesu usvajanja jezika.
Reci male dece koje su slicne citavim recenicama ili mislima su “holofraze”.
(dete ne koristi imenicu samo da bi nesto imenovalo, nego da kaze svoj komentar ili
dogadjaj vezan za taj predmet).
• Meknil - holofraze su dokaz da postoje urodjeni osnovni gramaticki
odnosi. Posto je vecina komentara situacija predikatska onda to znaci da
subjekat,predikat,glagol,objekat…postoje u najranijem govoru deteta i ukazuju
da deca mogu da izraze znacenje cim pocnu da usvajaju jezik i ta znacenja
uticu vec na prve reci.
dete ne dolazi do značenja odnosa koje iskazuje pomoću jezika, zato što je naučilo
jezičke kategorije, već obrnuto ono unosi značenja u sam proces usvajanja jezika, pa
ta značenja deluju već na prve reči;
Uticaj saznanja na usvajanje gramatike
• Meknamara - dete ne moze da otkrije sintaksicke strukture bez pomoci
znacenja koja vec posjeduje. Predlaze teoriju prema kojoj kada dete jednom
odredi znacenje nekih reci moze da zna koje govornik namerava da saopsti na
osnovu znanja o temi o kojoj je prica.
• Ervin-Trip - jezik ne moze da se nauci ako detetu nisu ocigledna znacenja u
recenicama kada uci recenice kojima se ta znacenja izrazavaju
Ako se jezik razvija sam za sebe zasto se javlja bas na kraju SM perioda?
• Hermina Senkler de Cvart -dete usvaja jezik na kraju SM perioda zato sto
jezik zavisi od dostignuca SM perioda. Dok se dete ne decentrira nema
usvajanja jezika jer decentracija dovodi do potrebe za komunikacijom.
• Se nklerova kaze da su odredjene SM sheme bitne za jezicke sposobnosti:
× Sposobnost prostornog i vremenskog rasporedjivanja je bitna za
povezivanje jezickih elemenata
× Sposobnost klasifikacije akcijom ima ekvivalenta u kategorizaciji
jezickih elemenata (npr imenice,glagoli…)
× Sposobnost koordinacije SM shema omogucava uskladjivanje
jezickih elemenata
Dokazi u prilog shvatanju da saznajne sposobosti prethode gramatici:
• Braun- ispituje jezik kod tri deteta .
Na I stadijumu usvajanja jezika (prema prosecnoj duzini iskaza)- sva deca koriste
glagol u osnovnom obliku,bez nastavaka, kojim se prenose poruke na 4 nacina
koje roditelji razumeju:
× Zapovedni nacin
× Proslo vreme
× Namera ili predvidjanje
× Sadasnje trenutno trajanje
Posle I stadijuma deca nauce da menjaju glagole na 3 nacina:
× Proslo vreme (u pocetku ograniceni na blisku proslost)
× Spajanje sa pomocnim glagolom da bi izrazili nameru ili pretnju
× Koriste primitivan progresivni oblik ili ti –ing
Sva ova tri nacina su roditelji pripisivali deci i kada su koristili samo glagol bez
nastavaka.
Zapovedni nacin u eng nema poseban oblik ali deca koriste molim u isto vreme kad i
ova 3 druga nacina.
Dete posle I stadijuma koristi gramaticke oblike koji izrazavaju ono sto je
dete vec razumelo i izrazavalo i pre novih gram oblika!!!!
× KR+, G- pa +¬blaza da, tvrdja ne
-Na ranim stadijumima koriste se predlozi u i na. Imenice uz koje se koristio predlog
u su predmeti koji mogu da sadrze druge predmete (npr imaju rupu u sebi), a imenice
uz koje se koristi predlog na su predmeti koji mogu da nose druge predmete. Roditelji
koriste u i na slicno ali za apstraktne odnose.
Tri vrste predloga:
1. Jednostavni topoloski pojmovi (u i na)
2. Euklidovski prostorni pojmovi (ispred,iznad…)
3. Slozeni prostorni odnosi (duz,kroz…)
Parizi i Antinuci- deca prvo usvajaju jednostavne topografske pa euklidske pa onda
tek slozene pojmove.
Braun je proucavao i prisvojni oblik ov (Markov bicikl) i nasao da deca ne vladaju
ovim do III stadijuma usvajanja jezika, ali kod njih postoji ideja o posedovanju mnogo
pre III stadijuma.
Zakljucak!!!- Pojam prethodi gramatickom iskazu !!!!
• Blum i Meknilovi – proucavali negaciju u japanskom i engleskom
Blum- engleski:
Razlikuje dva nacina izrazavanja negacije:
1. Iskazima koji sadrze element negacije (,ne, necu, nemoj)
2. Iskazi u kojima je negacija izrazena kroz odgurivanje predmeta i sl a nije
direktno kroz gramaticko iskazivanje
3 tipa negacije na osnovu konteksta:
1. Nepostojanje (kad nesto nije vise prisutno)-nema
2. Odbijanje (npr odgurivanje necega)-necu
3. Poricanje (tvrdi se da predvidjanje nije tacno)-nije
Razvijaju se po redosledu nepostojanje¬odbijanje¬poricanje.
Moguce je da se nerazvijeno “ne” koristi za poricanje i odbijanje tek posto
nepostojanje pocne da se izrazava sintaksicki.
Sva deca su za razlicite negacije koristila razlicite sintaksicke oblike
(nepostojanje-‘nema vise’; odbijanje-‘necu’; poricanje-‘nije’). Deca su prvo usvojila
nove kategorije negacije pa tek onda odgovarajuce sintaksicke oblike za to.
Dokaz je to sto deca kada usvoje odbijanje,njega prvo izrazavaju sa ‘nema vise’,sto se
koristilo za nepostojanje pa tek posle pocinju da koriste ‘necu’.
× KR+, G-pa+ ¬blaza da, tvrdja ne
Meknilovi-japanski:
Opisuju negaciju pomocu tri parne dimenzije :
1. Postojanje/istina-japanci za ovo koriste ‘nai’ (kao pridev). ‘Nai’ kao pomocni
glagol koristi se za pogresnost tvrdnje i to bi kod blumove bilo poricanje,tj
jednostavan oblik poricanja.
2. Spoljasnje/unutrasnje- ovo zovu ‘unutrasnja zelja i nepostojanje zelje’,koriste
za to ‘ija’ a kod Blumove bi ovo bilo odbijanje
3. Neotudjivost/otudjivost-ovde isto koriste ‘ija’ ali to ukazuje da je jedna
alternative dobra a druga pogresna i ovo je slozen oblik poricanja
• Kod malih japanaca na najranijem stadijumu nema razlike izmedju negacija ali
koriste ‘nai’ (pridev) kada hoce da izraze nepostojanje i to uvek ispravno.
Koriste i ‘ija’ ali ga mesaju sa ‘nai’ (pridev).
• Na drugom stadijumu koriste ‘ija’ u kontekstu u kom bi trebalo da koriste ‘nai’
(glagol) i ‘ja’. Meknilovima je ovo dokaz da dete koristi kraci oblik ‘ija’ kada
kada imaju kontekst u kom treba dag a upotrebe.
• U trecem stadijumu dete ima pravo ‘ija’ i ne mesa ga vise sa ‘nai’ (pridev).
Moze da izrazi odbijanje i savladalo je dimenziju spoljasnje/unutrasnje. Duzi
oblik ‘ija’ i ‘nai’ (glagol) se koriste kao sinonimi. Malo kasnije dete razlikuje ‘ija’
i ‘nai’ (glagol) i onda je savladalo dimenziju neotudjivost/otudjivost.
Redosled usvajanja negacija (japanci):
nepostojanje,poricanje¬odbijanje¬poricanje(slozeno)
Ovo se poklapa sa redosledom usvajanja negacije kod Blumove. Jedina razlika je u
poricanju ali je tesko razdvojiti kad japanci koriste slozeno a kad jednostavno
poricanje i pritom nije bas sigurno koliko su oni dobro razvrstavali te negacije ali sve u
svemu bitno je da se taj redosled poklapa u dva drugacija jezika.
• Kromer - proucavao razvoj pojma vremena u usvajanju jezika .
Razumevanje vremenskih pojmova prethodi usvajanju jezickih
pojmova koji se na to odnose.
Pratio 4 kategorije:
1. Izrazavanje redosleda dogadjaja u vremenu- ocenjivana je ‘tacka u
vremenu’ koja ima reference na proslost, sadasnjost ili buducnost. Na
najmladjem uzrastu svi iskazi u kojima je bilo dve ili vise tacaka u vremenu su
imali redosled odvijanja dogadjaja kakav je I u stvarnom zivotu i do 4 godine
deca nisu ni pokusala da redosled promene. Obrtanje redosleda dogadjaja
(misli se samo na pojedinacne dogadjaje ne na one znacajne ) NE!!! javlja se
uporedo sa drugim novim jez sposob (konjuktiv). Za obrtanje su bitni ‘pre’ i
posle’,. Pre obrtanja deca govore Posle X (onda)Y i X pre Y, a kad mogu da
obrcu onda govore Y posle X i Pre Y,X.
2. Hipoteticke tvrdnje - predvidjanje dva dogadjaja u buducnosti na osnovu
nekog drugog buduceg dogadjaja koji mu prethodi (Ako bude padala kisa,uzecu
kisobran)- ovo je oblik ‘moguce’. Ovoj kategoriji prethodi sposobnost
zamisljanja. ‘ Moguce’ se javlja oko 4 godine u redovnoj upotrebi. Hipoteticke
tvrdnje ne zahtevaju novi jezicki oblik nego dete moze da ih formulise pre 4
godine ali ih tada ne koristi za ovo nego za drugacije reference. Sa 4 godine
hipoteticke tvrdnje se koriste za ‘neizvesnost uslova’.
× KR+, G- pa + ¬blaza da, tvrdja ne
3. ‘relevantnost vremena’ da dete bude svesno znacaja vremena za dogadjaj
o kome govori. Konkretno, istrazivali su pocetke koriscenja perfekta.
Rez: perfekt se javlja na oko 4,5 god, ali djeca jos prije koriste izraze sada I ovdje koji
nam pokazuju odnos sadasnjeg I proslog vremnena,
Zak: razlog zbog koga djeca ne koriste perfekt ranije (iako imaju sve predispozicije za
to, npr.koriste sada I ovdje) je zato sto nisu u stanju da se pozivaju na to sto perfekat
obicno izrazava, kada to shvate koriste jezicke oblike koje vec imaju u repertoaru
KR-, G- ¬i blaza i tvrdja da
4. ‘bezvremeni iskazi’ da dete bude sposobno da dogadjaj koji opisuje, a koji se
normalno odvija u nekom vremenu, izvuce iz te posebne situacije i da o njemu
izvestava kao o bezvremenom.
Rez: deca su pocela spontano da koriste iskaze tipa nikad, uvek, ponekad, tek kada
su pocela da izrazavaju bezvremenost (4 god)
Zak: dovode se u pitanje teorije po kojima dete podrazava reci koje cuje oko sebe, pa
tako na osnovu jezika gradi saznajne kategorije, a jaca stanoviste po kome saznanje
prethodi jeziku i odredjuje njegovo usvajanje.
1. M+, G- ¬i blaza da tvrdja ne
• Slobin: ispitivao decu koja imaju ruski za maternji. Zakljucio da kasno usvajaju
hipoteticke tvrdnje, iako su u ruskom one jako jednostavne ¬ semanticki, ne
gramaticki aspekt je taj koji otezava deci da nauce hipoteticke tvrdnje.
× KR-, G- ¬i blaza i tvrdja da
• Barling: proucavao usvajanje jezika kod svoja dva bilingvalna sina
Rez: ucili istovremene i engleske i garo reci sa priblizno istim znacenjem, kao da je
kada razumevanje dostigne tacku shvatanja pojma, bilo moguce koristiti reci u oba
jezika.
2. KR+, G+ ¬i blaza i tvrdja da
Usvajanje jezika na kasnijim uzrastima
• Bruner i sar : kritikuju Pijazeovo stanoviste da je kompenzacija(reciprocnost)
siguran znak dostizanja konkretnih operacija i svih misaonih struktura na
kojima ono pociva time da je dete zavedeno opazenim nivoom tecnosti. Prema
njihovom misljenju, konzervacija se dostize posredstvom simbolickih
osobina jezika koje prevazilaze opazene razlike izmedju kolicina. (ovim
zapravo kritikuju kognitivisticku tezu)
• Senkler : ustanovila da su izrazi vise i manje tezi za decu koja nemaju
konzervaciju, pa ih podvrgnula verbalnom treningu (ucila ih da koriste reci
umesto vise i manje koje su im bile lakse).
Rez: verbalni trening moze da dovede do obracanja paznje na vazne odlike
predmeta, ali ne dovodi do pojave konzervacije.
3. G+, KR- ¬i blaza i tvrdja ne
Inhelder i Senkler: ispitivali sposobnost serijacije
Rez: verbalni opisi materijala koriscenog u zadatku prate stadijume resavanja
zadatka: najmladja deca koriste samo opisne izraze, deca na preoperacionalnom
koriste komparative, ali ne mogu da opisu isti niz pocinjuci od drugog kraja (nemaju
reverzibilnost)
Zak: odsustvo reverzibilnosti se odrazava i na odsustvo verbalnih opisa.
4. M-, G- ¬i blaza i tvrdja da
Fereiro i Senklerova: deca koja nisu dospela do operacionalnog stadijuma, ne mogu
jezicki da obrnu redosled dva dogadjaja u vremenu, pri cemu znaju tacno koji se
dogadjaj desio pre a koji posle, ali nisu u stanju da jezicki izraze reverzibilnost.
5. M+, G- ¬i blaza da, tvrdja ne
KOGNITIVISTICKA TEZA
Tvrdja:U stanju smo da koristimo jezicke strukture samo zato sto nam nase saznajne
sposobnosti to omogucuju (misljenje prethodi govoru i njegov je nuzni I
dovoljni uslov)
Blaza:Razumevanje i produktivna upotreba jezika su moguci kad to dozvole jezicke
sposobnosti, ali da jezik takodje ima svoje posebne izvore (misljenje je nuzan ali
nedovoljan uzrok za pojavu govora).
• saznajni procesi ne samo da su različiti na različitim uzrastima, već se i razlikuju i
po načinu na koji omogućavaju pojedincu da razloži jezik koji čuje, kako bi obezbedio
elemente koje može da razume i proizvodi.
• usvajanje gramatike u velikoj meri zavisi od saznajnih sposobnosti koje su
uključene u raspoznavanje osnovnih semantičkih kategorija iskustva, jer su te
kategorije i odnosi izraženi u jeziku;
• tempo razvoja se može razlikovati od deteta do deteta, unutar jedne kullture ili
među različitim kulturama, ali te razlike uopšte nisu značajne; za sve kulture koje su
istraživali tipično je da postoji stadijum brbljanja koji se okončava negde oko
18.meseca; zatim sledi faza rečenice od jedne reči, pa od dve , što se dešava između
18-24 meseca; faze rečenica od dve reči obično je veoma kratka, ali su njene
strukturalne semantičke odlike univerzalne;
• rani govor je uvek telegrafski i po sadržaju jasan;
SUPROTSTAVLJENA SAPIR-VORFOVA TEZA
Tvrdja: Nacin na koji gledamo na svet je u potpunosti odredjen jezikom koji
govorimo.
Blaza: Jezik ne odredjuje misao u potpunosti ali utice na misljenje jer neke
kategorije saznanja bivaju dostupne zahvaljujuci jeziku.
-KONTRA-ARGUMENTI
1. u prvim rečima koje izgovara, dete ne podražava jezik koji čuje oko sebe;
2. neki gramatički odnosi izostaju sve dok dete nije u stanju da se oslobodi
egocentrične tačke u vremenskom sledu;
3. prema dokazima svako novo usvajanje biva omogućeno posebnim saznajnim
napredovanjem
• Vigotski : Misao i jezik imaju razlicite geneticke korene i razvijaju se
razlicitim tokovim, nezavisno jedan od drugog.
Nezavistan razvoj jezika
• Senkler : usvajanje jezika pocinje na oko godinu i po dana zivota, koliko je
potrebno za razvoj SM inteligencije.
M-, G- ¬i blaza i tvrdja da
• Braun: znacenja koja deca izrazavaju su ustvari nastavak SM inteligencije.
Ukoliko je to tacno, znacenja su univerzalna ali ne i urodjena, jer se izgradjuju
preko SM iskustva. Ta znacenja bi mogla da se jave i kod simpanzi, mada je
izrazavanje SM inteligencije kroz jezik nesto sto je najverovatnije svojstveno
samo coveku.
• Permak : poducavao simpanzu jednoj vrsti jezika. Koristio plasticne simbole i
ucio simpanzu da ih koristi za odredjene predmete. Pokusao je da je nauci da
pravi recenice. Naucio je simpanzu da izrazava odnose tipa isto i razlicito od…
sto znaci da funkcije jezika nisu iskljucivo ljudske. Ipak, zivotinjama nedostaju
neki aspekti dubinske structure ljudskog jezika koje imamo mi (zivotinjama
nedostaje posebno ljudska sposobnosti izrazavanja SM inteligencije
pomocu gramatickih struktura koja je urodjena)– u prilog Comskom!
• Hjuz : sposobnost komuniciranja kod dece sa receptivnom afazijom. Normalna
inteligencija ali ne mogu da usvoje jezik. Korisceni isti metodi kao za
poducavanje simpanze, i deca su uspela da usvoje sve funkcije kojima su
poducavana (da imenuju predmete, glagole, negacija…).
Zak: neko moze imati sve saznajne sposobnosti i semanticka znacenja, a da
opet ne moze da komunicira ta znacenja pravim gramaticnim
jezikom.
6. KR+, G- ¬blaza da, tvrdja ne
• Beludji : pratila nacine izrazavanja negacije, utvrdila nekoliko razvojnih
stadijuma. U pocetku dete prosto pripaja negativne morfeme pocetku iskaza
(nece udje). Onda se negacija javlja u nepovezanim gramatickim skupinama u
kojima jos uvek nema tranformacija (to ne bata skola). Stadijumi usvajanja
posebnih jezickih struktura nisu u vezi sa razvojem znacenja.
7. G+, KR- ¬ i blaza i tvrdja ne
• Blumova: analizirala semanticke korelate negativnih recenica. Nepostojanje
(kad nesto nije vise prisutno), odbijanje (npr odgurivanje necega), poricanje
(tvrdi se da predvidjanje nije tacno)
Razvijaju se po redosledu nepostojanje¬odbijanje¬poricanje
nepostojanje-‘nema vise’; odbijanje-‘necu’; poricanje-‘nije’. Deca su prvo usvojila
nove kategorije negacije pa tek onda odgovarajuce sintaksicke oblike za to. Npr, deca
kada usvoje odbijanje, njega izrazavaju sa ‘nema vise’, sto se koristilo za nepostojanje
pa tek posle pocinju da koriste ‘necu’.
Zak: ako dete pri izrazavanju nepostojanja pocne vremenom da koristi sve slozenije i
slozenije tehnike, onda te strukture ne mogu da se pripisu napredovanju u znacenju.
8. G-, KR+
Berludji: proucavala kako se razvija izrazavanje pozivanja na sebe kroz nekoliko
stadijuma. Dete prvo koristi svoje ime u svim slucajevima. Onda pocne da koristi
zamenicu ‘ja’ (kad ima funkciju subjekta ili nominativnu funkciju), i ‘mene’(kad ima
funkciju objekta). Upotreba zamenica ne zavisi od mesta u recenici vec od gramaticke
funkcije.
Zak: gramaticki sistemi koje dete koristi nisu zasnovani samo na znacenju (znacenje
je uvek isto – pozivanje na sebe).
9. M-, G+ ¬ i blaza i tvrdja ne
Slobin: finska deca ne znaju da/ne pitanja na uzrastu na kome deca iz drugih zemalja
vec uveliko koriste taj gram oblik, a egipatska deca ne usvajaju mnozinu do 15
godine.
Zak: formalna jezicka slozenost ima ulogu u procesu usvajanja jezika.
Zato Slobin predlaze da se prouce bilingvalna deca: npr. srpski i madjarski – dete
usvoji izrazavanje prostorne lokacije na madjarskom ali ne i na srpskom
10.M+, G- ¬ blaza da tvrdja ne
NAPOMENA: nisam pisala istrazivanja koja su dvosmislena (koja se mogu tumaciti i
kao da govor uslovljava misljenje i kao da misljenje uslovljava govor)
EGOCENTRICNI GOVOR i
KOGNITIVISTICKA TEZA
• Govor za sebe koji je bezglasan -Unutrasnji G, vs govor za druge koji je
glasan- Socijalni G
Kljucna razlika je u pogledu funkcije (sve proizilazi iz toga) organizacija sopstvenog
misljenja itd. Vs prenosenje ideja i komunikacija¬ razlika u prirodi a ne u stepenu
vokalizacije-bihevioristi su unutrasnji govor smatrali bezglasnim Spoljasnjim
Govorom(ali to nije ispravno jer imaju razlicitu funkciju) Bihejvioristi: UG je
bezglasni SG , a kognitivisti SG je UG naglas (misljenje naglas)
UG:
• Promena u funkciji dovodi do promena u prirodi i strukturi (po vgt to je
redosled). Slicno ivicevom tumacenju razvoja simbolicke funkcije
(posezanje za predmetom koje postaje komunikativni signal- pokazuje
prstom¬ to je promena u funkciji koja je dovela do promene u ostatku
ponasanja- diferenciranje gesta pokazivanja od dohvatanja)
N edostatak vokalizacije nije uzrok unutrašnjeg govora, već posledica
funkcije unutrašnjeg govora (govor za sebe) !!!!!
• Spoljasnji govor je proces transformacije misli u reci: medjutim ovdje se
ne radi o samo expresiji vec gotovih misli putem rijeci (jer mi nemamo gotove
misli) vec se ta misao koju pokusavamo da komuniciramo drugima konstruise u
samom procesu pretvaranja misli u rijeci.(govorenje je cin misljenja-dok
govorimo mi stvaramo svoje ideje)
• Za razliku od spoljasnjeg Unutrasnji govor je proces isparivanja
govora u misao sto dovodi do promene u strukturi samog
govora(promjene u strukturi-skracen I sve vise prediktivan)

UG je skracen SG- nije u recenicama, nego samo neke osnovne ideje, koncentrat,
smisao. Ovo kaze da je drugaciji proces od spoljasnjeg ka unutrasnjem i obrnuto.
Transformacija je kljucna rec (ljudi ne umeju da ponove recenicu koju su culi
doslovno, nego samo smisao)
Prediktivan: u UG ne moramo sami sebe da uvedemo u ono o cemu mislimo,
nego mi samo mislimo na srz,na za nas bitnu stvar, dok toga nema kod SG jer ti
moras sagovornika prvo da uvedes u odredjenu temu da bi mogao da komentarises
sa njim o srzi teme. Medjutim, po vgt I spoljasnji govor moze da bude prediktivan ako
se javlja u grupi ljudi koji se dobro znaju I razumiju.
Razlika izmedju znacenja i smisla rijeci kod VGT:
Znacenje je :
- Dekontextualizovano i uopsteno
- Bitne karakteristike fenomena koje postoje u svakom kontekstu (zbog toga
je ono dekontexualizovano)
- Ono sto je isto za razlicite upotrebe
Smisao:
- Kontextualizovan (sta to sve za nas znaci), situacioni (ne samo u
spoljasnjem nego I u unutrasnjem smislu)
- Odrazava licno iskustavo sa fenomenom
- Razlicito je u razlicitim upotrebama
Sta dominra u UG a sta u SG?
41
SG¬ znacenje ali moze i smisao (samo kada je u pitanju grupa ljudi koja se odlicno
razumije I zna)
UG¬smisao (jer mi znamo sami sa sobom o cemu pricamo,a I prozeto je nasim
licnim iskustvom, kontextualizovano I situaciono) ali moze i znacenje i to je kada se
npr. preslisavamo pred neki ispit (baucal nece idiosinkraticnost na ispitu)
Metodoloski problem(Vgt):
Unutrasnji govor je subjektivni odnosno privatni fenomen, a znamo da introspekcija
nije pouzdana. Pitanje: kako ispitivati UG na objektivan nacin ©? Bihevioristi su svoje
resili naravno, ne ukljucujuci psiholoske termine, buduci da je po njima unutrasnji
govor samo bezglasni spoljasnji, oni su pokusavali da mjere implicitne pokrete
govornih organa prilikom misljenja. Medjutim, tu naravno postoji problem- implicitni
pokreti govornih organa nisu ono sto je bitno kod unutrasnjeg g pa samim tim I ne
predstavljaju dobar indikator!!
Egocentricni govor
× Definicija: glasni govor za sebe. Tj govor za sebe koji je dostupan
drugima .( fenomenoloski definisano) ,nije govor o sebi i svojim potrebama, po
definiciji.
× Pijaze ga je istrazivao:
- EG kod dece predskolaca u zenevi
- Utvrdio koeficijent EG i njegove promene tokom predskolskog perioda
- EG je najcesci oko 3 god pa onda postepeno opada i nestaje posle 7.
godine i tada dominantno mesto preuzima socijalni govor (ali ima ga i
kod odraslih i to vidimo svuda oko nas- kada je zadatak pretezak i kada
ima afektivnu dimenziju-kritika njegove price o EG)
41
Funkcija odredjuje dominaciju
PIJAZEOVO SHVATANJE:
- Priroda - EG je odraz egocentricnog misljenja- centracije na svoje
predstave, misljenje, I svoju tacku gledista,poziciju (zato sto tako misli tako i
govori), ono je izraz, posledica (zaostatak) egocentricnog misljenja ; odnosno
kompromis autizma decijeg misljenja i njegove postepene socijalizacije
- Funkcija - samo expresija, pratnja aktivnosti- afektivno-expresivna f-ja,
nema intelektulane funkcije; nema komunikativnu f-ju. Ima funkciju uzajamnog
podsticanja na aktivnost !, f-ja praznjenja u smislu izrazavanja afektivnog
stanja i egocentricne misli, nema uticaja na aktivnost. Izreknemo misao, ali to
ne oblikuje nasu misao, ne mijenja je! Nista se ne menja, samo prati
aktivnost koja je identicna sa i bez njega. Znaci,pijaze je tvrdio da egocentricni
govor ne doprinosi misljenju, medjutim,ovo je kasnije popravio pod uticajem
Vgt kritike pa mu dodaje I ove funkcije- dodaje intelektualnu f-ju – vrsi neku
ulogu u resavanju problema I autoregulativnu f-ja – regulacija sopstvenih
aktivnosti
- Struktura - skracen, prediktivan i nerazumljiv drugima, redukcija
glasova (izgovaraju se pocetna slova reci, ne mora da bude kompletan
izgovor) , agramatican - gramaticki nepravilan ,situacioni – kontextualan
(znaci i spoljasnji i unutrasnji context)
- Razvoj – razvija se iz autisticnog govora, maximalno javljanje je oko 3-4 god
kada postepeno nestaje, kada se PO (egocentrično) mišljenje transformiše u KO
(logičko) mišljenje potpuno nestaje ; ne desava se na nivou govora nego na
nivou misljenja, posto sada misle na socijalan nacin-imaju socijalizovanu misao
i govor mu postaje socijalan –zato sto je priroda I struktura govora odredjena
njegovom funkcijom
VGT SHVATANJE:
- Priroda -Eg je tip govornog misljenja koji je rezultat nedovoljne
internalizacije socijalnog govora, po njemu to je promenjen odnos medju
funkcijama- to je nesto sto integrise i govor i misljenje (postoji misljenje
bez govora i govor bez misljenja). Vgt se pita-zasto nastaje EG? I odgovara- da
nam pokaze put internalizacije kao medju fazu (izmedju SG i UG).
On kaze da sve vise mentalne funkcije se u razvoju pojavljuju 2 puta
(interpersonalno i individulano-intrapersonalno) ,a sve to nastaje kada se
internalizuje neki posrednik, a ovde je internalizovani posrednik govor a
mentalna funkcija je misljenje I tako dolazimo do bazicne vigotskove
postavke-jezik posreduje misljenje!!! (nije izraz misljenja, vec sredstvo
misljenja, ono izgradjuje misljenje- glavna razlika sa pijazeom-on nikad ne
govori o tome da jezik moze da utice na misljenje). EG ne nestaje nego se
samo transformisao iz SG u UG (to su njemu kao tri stepena tj continuum po
kome mozemo da se setamo)
- Funkcija – vgt smatra da egocentricni govor ima vise funkcije od afektivno-
expresivne, koje mu je pripisao pijaze- vrsi privatne funkcije,
organizovanje(konstruktivna f-ja,konstrukcija naseg misljenja), ima
intelektualne funkcije (rijesavanje problema), autoregulaciju (kasnije I
pijaze dodao ove dvije poslednje)
- Struktura - misle isto o strukturi, skraćen, predikativan, nerazumljiv za druge
- Razvoj - glasnost se gubi i EG se transformiše u UG ; dakle, EG ne nestaje,
već se internalizuje u UG
Pijaze shema
Vgt shema
Analogije razvoja ug sa ostalim ponasanjima: razvoj od spolja ka unutra!!
• Kao što se dete u početnom periodu razvoja računanja pomaže različitim
tehnika (brojanje na prste, brojalice itd.) koje nestaju kako se razvije
“unutrašnje” računanje
PRAKTICNO MISLJ => EGOCENTRICNO MISLJ =>
LOGICKO MISLJENjE
EGOCENTRICNi GOVOR
SOCIJALNi GOVOR
PREINTELEKTUALNi GOVOR => PRAKTICNo MISLj =>
SOCIJALNi GOVOR
(GOVOR BEZ MISLjEnjA) (MISLjENjE BEZ GOVORA)
PRAVI
SOCIJALNI GOVOR EGOCENTRICNI G.

• Igra kod dece – kroz igru u zoni narednog razvoja deca ovladavaju novim
obrascima ponašanja, sposobnostima itd.za koja prije takve igre nisu bila
samostalno sposobna
• Vođenje dnevnika i maštanje u adolescenciji – osmišljavanje i ovladavanje
sopstvenih doživljaja
Kako ispitivati subjektivne fenomene na objektivni nacin?
E za to je egocentricni govor super- on je subjektivni fenomen koji je
externalizovan to jeste glasan pa se moze objektivno proucavati. Kaze Vgt-
napravite experimentalnu situaciju u kojoj cemo eksternalizovati subjektivne
fenomene na pravi nacin(e to smo mi uradile sa nasim istrazivanjem) napravile smo
spontanu eksternalizaciju subjektivnog fenomena
EG je prirodni eksperiment koji omogucuje da se objektivno ispituje dinamicki
proces razvoja UG
Istrazivanja(hoce da vidi ko je u pravu on ili pijaze):
• Kako se menjaju strukturalne karakteristike EG kod dece?
P: misljenje je manje egocentricno a vise logicko, pa je zato i govor takav, pa
se egocentricni govor gubi
Vgt: manje razumljiv jer ide ka unutrasnjem ali on jos uvijek opstaje ali samo u
vidu ug
Sta su pokazali rezulatati?
U prilog Vgt!! (treba da opisemo rezultate i opisemo istrazivanje
42
)
• Sta se desava sa EG kada se smanji soc pritisak (glasna muzika)
P: povecava se EG (rani pijaze kaze da se prelazak desava kroz socijalni
pritisak, sto je manji pritisak bice mi veci EG, necu imati konflikt koji ce me
tjerati da predjem na logicko misljenje pa samim tim I da mi nestane eg )
Vgt: smanjuje se EG,jer prelazi u unutrasnji
Sta su rezultati, opisati istrazivanje i kako kome ide u prilog?
Po Pijazeu, govoru prethodi kognitivni razvoj. Socijalni govor znaci sposobnost za
diskusiju, a za to je potrebno da se stavimo u perspektivu drugog to jeste da se
decentriramo, zato je stvarna diskusija moguca tek na konkretnim operacijama. Po
unutrasnji govor je diskusija sa samim sobom, diskusija na unutrasnjem planu. Ne
moze doci do unutrasnjeg govora dok ne predjemo na KO, kada se promeni misljenje,
kao sto se ne moze pojaviti egocentricni govor pre PO. Nema direktne veze
izmedju egocentricnog i unutrasnjeg govora, vec je misljenje posrednik.
Govor je uvek oslonjen na misljenje, po Pijazeu. Ni promena tj. prelazak sa
KO na FO nije izgradjenja kroz govor. KO se uopstavaju, i iz KO se apstrahuju FO.
Pijaze nikada nije dao mogucnost jeziku da izgradi misljenje. Po Pijazeu, prvo se
menja misljenje, pa tek onda govor. (to je najveca razlika pijazea I vigotskog- po
vigotskom jezik mora da se internalizuje,znaci da nastane unutrasnji govor da bi
42
Mozemo da dobijemo da navedemo cello istrazivanje i sve vezno za njega ili ce da nas pita
neki deo
nastalo misljenje). Pijaze nikada nije rekao da ce neko bolje da resi neki problem ako
ima govor. Misao nece biti promenjena. Da li onda egocentricni govor organizuje
aktivnost??? Nejasno i ucestvuje u organizaciji, ali ne moze da promeni strukturu
misljenja. Po Pijazeu egocentricni govor (individualni) se priblizava komunikativnom,
socijalizovanom.(kod vgt obrnuto)
Po VGT Egocentricni govor nije izraz egocentricne misli (kao kod Pijazea).
Vigotskom unutrasnji govor sluzi kao sredstvo logickog misljenja. Bez
internalizacije egocentricnog govora ne bi se promenilo misljenje.-jezik
strukturira govor. Po Vigotskom misljenje je odredjeno na osnovu vrste pojmova.
Pojmovi i jezik su u osnovi misljenja. Po Pijazeu egocentricni govor (individualni) se
priblizava komunikativnom socijalizovanom. Po Vigotskom to ide obrnuto, od
socijalizovanog ka individualnom govoru. Faktor je socijalizacija koja ga istiskuje.
Transformise se u unutrasnji, individualni.
Kognitivisticka teza
Tvrdi se:
- Kognicija determinise govor (misljenje¬govor, kako mislimo tako
govorimo, prvo se menja misljenje pa onda govor, nema promene na planu
govora bez promene na planu misljenja)
- Pijaze je primer super kognitiviste, on daje primat misljenju uvijek!
- Comski: misljenje i govor ima svaki svoj tok, on nikad nije govorio ni u prliog ni
protiv kognitivisticke teze buduci da nije smatrao da su ove dvije razlicite
funkcije na bilo koji nacin povezane
- Ivic nije pristalica kog teza jer ima povratnog uticaja govora na misljenje
Verzije kog teze:
1. Tvrda teza: Misljenje je nuzan i dovoljan uslov za nastanak govora koji
je isti takav
• Barling : proucavao usvajanje jezika kod svoja dva bilingvalna sina
Rez: ucili istovremene i engleske i garo reci sa priblizno istim znacenjem, kao da je
kada razumevanje dostigne tacku shvatanja pojma, bilo moguce koristiti reci u oba
jezika.
11.KR+, G+ ¬i blaza i tvrdja da
• Slobin : ispitivao decu koja imaju ruski za maternji. Zakljucio da kasno usvajaju
hipoteticke tvrdnje, iako su u ruskom one jako jednostavne ¬ semanticki, ne
gramaticki aspekt je taj koji otezava deci da nauce hipoteticke tvrdnje.
× KR-, G- ¬i blaza i tvrdja da
Ono sto NE IDE U PRILOG OVE TEZE- Slučajevi u kojima postoji napredak na
kognitivnom planu, ali izostaje napredak na planu govora
• Slobin : finska deca ne znaju da/ne pitanja na uzrastu na kome deca iz drugih
zemalja vec uveliko koriste taj gram oblikZak: formalna jezicka slozenost ima
ulogu u procesu usvajanja jezika.
Zato Slobin predlazeda se prouce bilingvalna deca: npr. srpski i madjarski – dete
usvoji izrazavanje prostorne lokacije na madjarskom ali ne i na srpskom
1. M+, G- ¬ blaza da tvrdja ne
2. Blaza teza: Kog razvoj je nuzan ali nije i dovoljan (trebaju biti
zadovoljeni I neki drugi uslovi)-i tu sada ima gomila faktora: slozenost,
nacin zivota… bitno da sve to nema veze sa kognicijom
Istrazivanje koje ne ide u prilog nijednoj o ove dvije verzije kognitivisticke
teze:
Berludji: proucavala kako se razvija izrazavanje pozivanja na sebe kroz nekoliko
stadijuma. Dete prvo koristi svoje ime u svim slucajevima. Onda pocne da koristi
zamenicu ‘ja’ (kad ima funkciju subjekta ili nominativnu funkciju), i ‘mene’(kad ima
funkciju objekta). Upotreba zamenica ne zavisi od mesta u recenici vec od gramaticke
funkcije.
Zak: gramaticki sistemi koje dete koristi nisu zasnovani samo na znacenju (znacenje
je uvek isto – pozivanje na sebe).
1. M-, G+ ¬ i blaza i tvrdja ne
Sta treba da znamo iz istrazivanja:
Nadjemo istrazivanja koja pokazuju da kada nema neke funcije misljenja nema
toga ni u govoru, (-G, -M)- sto je u skladu sa tvrdnjom kognitivistickom
semom,znaci u skladu sa obije; kada nema kog a nadje se u govoru (-M +G),-
nije u prilog ni jedne ni druge kog.teze, nema u govoru a pojavilo se u
misljenju (+M -G)- u prilog blaze, ali ne I tvrdnje teze, ima i i govoru i u
misljenju (+M +G) i sta od toga ide u prilog tvrde a sta u prilog blaze
43
.- ide u
prilog obje
RAZVOJ I MERENJE INTELIGENCIJE -
Ivic
Psihometrijski pristup: umesto kog razvoj koristi uglavnom termin inteligencija…
Razvojne psihometricare interesuje sta mozemo da saznamo o kognitivnom
razvoju na osnovu testova inteligencije.
43
Pitanje ce biti da navedemo istarzivanje npr u prilog tvrdoj kog tezi: sta je ispitivano, koji su
rezultati i zato idu u prilog nekoj tezi
Intelektualna sposobnost u psihometrijskom pristupu – pronaci zadatke koji proizvode
IR, identifikacija faktora faktorskom analizom. Najvaznija inf je da li je neko resio
zadatak, a ne o cemu je mislio dok ga je resavao.
Bert: faktorskom analizom se dobija jedan opsti faktor, prisutan na svim
uzrastima, i vise malih grupnih faktora (najcesci su verbalni, numericki,
prostorni…)
Mek Nimer: bine-simonova skala na razlicitim uzrastima ispituje identican faktor
(malo verovatno).
Glavno pitanje: promena strukture inteligencije tokom razvojnih procesa sa
povecanjem uzrasta. Mek Nimer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja:
1. da li je priroda onoga sto se meri na jednom uzrastu istovetna prirodi onoga sto
se meri na drugom uzrastu ili se pak mere razlicite stvari na razlicitim
uzrastima?
2. da li su svi zadaci indikatori jednog istog faktora – opsti faktor ili se tim
zadacima mere neki grupni,specificni faktori?
Ako se mere razlicite stvari postignuce se mora opisati sa vise brojki. Ako zadaci mere
istu stvar, onda je to jedan broj. Mek Nimerova studija je bila znacajna jer je ona bila
jedan od pokusaja da se njome evaluira Bine-Simonova skala koja je nastajala prilicno
induktivno. Ako postoji mera slicna na odredjenim uzrastima, onda je to
dokaz da se meri ista stvar. Ali postoje i grupni faktori. Pronadjena je veca
korelacija izmedju susednih uzrasta nego udaljenih. Pitanje granice je otvoreno
– da li je to ista ili razlicita stvar. Psihometricari stavljaju induktivno veliki broj
zadataka u “sito” i na kraju se ne zna zasto su bas ti zadaci ostali – mogu da mere
razlicite sposobnosti na razlicitim uzrastima
× Psihometrijska istrazivanja u psih.se bave proucavanjem cetiri teme:
Po čeci razvoja inteligencije
Preobražaj inteligencije tokom razvoja (ova najbitnija)
Tempo i završetak razvoja inteligencije
Principi merenja inteligencije u razvoju
Shvatanja o razvoju inteligencije
× Poce ci inteligencije- kada se javlja prvo inteligentno ponašanje?
• Eksperimentalni pristup (npr. Pijaže):
– Prvo definisati kriterijum int. ponašanja
– Tragati za prvim oblikom ponašanja koji zadovoljava postavljene
kriterijume
Po Pijažeu to je prvo ponašanje koje zadovoljava 3 kriterijuma inteligentnog
ponašanja:
– Intencionalnost (namernost)
– Koordinacija sredstva i cilja
– Koordinacija akcionih shema
Po Pijažeu prvi oblik inteligentnog ponašanja je povlačenje podloge da
bi se dohvatio predmet
• Psihometrijski pristup
– Meriti raznovrsne rane oblike ponašanja za koje postoji “opravdana
sumnja” da mogu bit int. ponašanja
– Utvrditi koje od tih ponašanja korelira sa kasnijim ispoljavanjima int.
ponašanja (tj. postignućem na testu kao što je npr. Bine-Simonova
skala)
-Rezultati korelacionih, psihometrijskih studija nisu utvrdila rano ponašanje
koje korelira sa kasnijim ispoljavanjima inteligentnog ponašanja
-Rezultati faktorske analize (Bejlijeva) sugerišu da postoji faktor
psihomotornog razvoja (koji ne treba mešati sa inteligencijom)
Tako su nastale baby skale (ne skale inteligencije, već skale psihomotornog
razvoja)
PSIHOMETRICARI
EKSPERIMENTALISTI
utvrdjuju se postignuca
rezultati mentalnih sposbnosti
– interesuju ih samo postignuca
cilj je pronalazenje strukture
individualnih razlika
utvrdjuju se procesi i mehanizmi
funkcionisanja mentalnih sposobnosti
– interesuje ih kako dete misli
cilj je shvatanje prirode fenomena tj.
bavljenje razvojem
koriste testove nema testova
merenje nemerenje
(u smislu da nema neke kontinuirane
skale)
tacno/ netacno
i da li to korelira sa necim
nisu bitni tacni odgovori vec je akcenat
na tome zasto i kako dete misli na
odredjen nacin
skorovi na testovima kvantitativno
opisuju misljenje
kvalitativno opisuju misljenje
(npr. Pijaze – stadijumi)
primarno orijentisan ka praksi i
primeni
primarno saznajno orijentisan pristup
(pretpostavka pa stohasticki pristup) (teorija, pa se istrazuje)
fokusiranost na populaciju (grupu) fokusiranost na pojedinca
polazna tacka je intuicija
pretpostavka da postoji neki razvoj,
neke stepenice, neke intelektualne
sposobnosti
poazna tacka je teorija, nema
intuicije
unapred utvrdjeni kriterijumi
jasno se definise sta i kako se meri
velik broj nasumice odabranih
zadataka pa se induktivnim putem
dalje vrsi selekcija
moze i jedan jedini zadatak
resavanje zadataka (problema) namera, razlikovanje sredstva od
cilja i svrsishodna koordinacija
ASh + problem
prakticna orjentacija (zbog predikcije
- predvidjanja)
teorijska orjentacija (dete kao
univerzalni model u prostoru i
vremenu i to uvek)
bihejvioristicki orijentisan pristup psiho-fizicko stanje
Precutne pretpostavke na kojima pociva bine-simonova skala:
• Problem pocetka inteligencije. Bilo je dva pokusaja resenja ovog problema:
1. Da se ispita uzorak svekolikog ponasanja deteta na ranim uzrastima i da
se racunanjem korelacija tog ponasanja sa ponasanjem na kasnijim
uzrastima zakljuci koji od ranih oblika ponasanja na kasnijim uzrastima
zovemo inteligencijom
2. Polazeci od teorijskih znanja o prirodi inteligencije izaberemo specificna
ponasanja kod deteta i pratimo njihov razvoj
× Problem: ne postoje kriterijumi preko kojih kazemo da neki
zadatak meri intelektualnu sposobnost
BINEOVA SKALA: ako imamo dete od 7 god. pocinjemo da ga merimo zadacima
od 5 god. sve do stepenika kada dete resi samo jedan zadatak. Onda se racuna
mentalni uzrast (MU). Ako dete od 6 zadataka resi svih 6 to je onda jedna mentalna
god. (2 mentalna meseca). Ako neko dete postigne MU=5;2 onda to znaci da je
sposobnost na nivou mentalnog uzrasa deteta od 5 god. Bine je napravio svoju skalu
samo do uzrasta od 16 god., jer je u to vreme postojalo uverenje da se inteligencija
razvija samo do tog perioda (do nivoa mladosti 16 god.), postize plato, zadrzi se, a
onda pocinje da opada. Znaci, kada Bine kaze da je neko na MU od 16 god., to znaci
da je dostigao plato. Bine je smatrao da se postignuce na testu moze iskazati na
sledeci nacin (ovo je prva verzija):
IQ = MU / KU x 100
A ako je MU = KU onda je IQ = 1 x 100 = 100 IQ
MU nije nepromenljiv jer moramo da znamo na kom se kalendarskom uzrastu dete
nalazi. Medjutim, inteligencija bi trebalo da moze da se poredi i kod dece razlicitih
uzrasta. Vrlo je verovatno da postoji doslednost u inteligenciji na razlicitim uzrastima,
a to onda ima veze sa urodjenim sposobnostima jer je inteligencija nepromenljiva sa
razlicitim uzrastima. Inteligencija je jako stabilna. Ona nije deo iskustva jer se ono
menja, i tako je nastala interpretacija: inteligencija je urodjena. MU nema
psiholosko znacenje. Sta to znaci? To znaci da se ne moze reci sta je dete sposobno
da uradi na nekom MU (npr. 5 god. i 2 meseca). To je zato sto su neka deca do istog
rezultata mogla doci resavajuci razlicite zadatke (npr. neka deca su resila sve "lake"
zadatke i samo poneki “tezak” dok su druga deca resila veci broj "tezih" zadatak i
manji broj "laksih").
Bineova skala kasnije promIjenJena- Devijacioni umni kolicnik se takodje oznacava
sa IQ, ali se racuna na drugaciji nacin:
IQ = (postignuce (npr. MU) – M (prosek za odredjeni uzrast)) / SD (za reprezentativni
uzorak)
Problem se javlja kada se Bine-Simonova skala primeni u razlicitim kulturama. U
gradu su deca cesce testirana, pa je moguce da ona razvijaju strategije za snalazenje
u testovima. To je jedan od faktora koji utice na postignuce, a nije inteligencija.
Postoje i drugi situacioni faktori i faktorske kombinacije, veliko je pitanje da li je to bar
identicno u svakom pojedinacnom slucaju. NE mozemo da ispitujemo inteligenciju van
kontexta! Bineov IQ nam omogucava da poredimo decu na razlicitim
uzrastima, a devijacioni IQ nam omogucava da poredimo decu unutar
jednog uzrasta (na istom uzrastu).
Istrazivanja su pokazala da je uspeh na skalama psihomotornog razvoja (tipa
Gezelove skale) nepovezan, ili cak u negativnoj korelaciji sa inteligencijom.
Mnogi podaci ovo potvrdjuju:
• Nensi Bejli – longitudinalno, na ranim uzrastima psihomotorna, na kasnijim
vexler i bine-simon. Rez: korelacija izmedju testiranja na mladjim I starijim
uzrastima je u funkciji uzrasta i intervala izmedju ispitivanja
(najstabilnija r je dobijena na starijim uzrastima, najveci r-ovi su izmedju dva
susedna uzrasta). Hofsteter uradio faktorsku analizu podataka i nasao tri
faktora:
1. senzomotorna zivost – objasnjava uspeh do uzrasta od 20 meseci,
a posle 40 meseci nema ne objasnjava nikakvu varijansu
2. perzistencija – objasnjava najvise varijanse od 20 - 40 meseci
3. manipulacija simbolima – objasnjava skoro celu varijansu nakon
uzrasta od 48 meseci
- Zak : ne postoji ista intelektualna sposobnost na svim uzrastima, a
inteligencija na najranijim uzrastima je kvalitativno
drugacija. Najvisa korelacija na susednim uzrastima ukazuje na
to da je inteligencija na susednim uzrastima slicne prirode
¬ inteligencija podrazumeva sukcesivni razvoj faza koje se
delimicno poklapaju i postepeno usloznjavaju.
• Eskalone i Morijarti – nema korelacije izmedju inteligencije merene na
ranijim i kasnijim uzrastima merenom katelovim i gezelovim testovima.
- Zak : pre 18 meseci ne mozemo ni govoriti o inteligenciji
• Honcikova – rana ispitivanja inteligencije su nepouzdana. Izmedju ranijih i
kasnijih uzrasta kod vise od 50% ispitanika dolazi do promene od 1 SD, i to
ili najbolje ili nagore.
Globalni zak: nemamo pojma kroz kakve oblike ponasanja se ispoljava inteligencija
u prve 2-3 god zivota. Vise znamo o tome kroz kakve oblike ponasanja se inteligencija
NE ispoljava. Iako ova istrazivanja nisu pokazala statisticku povezanost izmedju
ponasanja na ranijim i kasnijim uzrastima, medjutim cak i kada bi se takva
povezanost dobila, ne znaci da postoji psiholoska srodnost izmedju tih oblika
ponasanja, jer je moguce da ta povezanost potice od zajednickog izvora (npr opstim
sazrevanjem svih funkcija).
-Novija istrazivanja ukazuju na znacaj habituacije (brzina habituacije korelira sa
kasnijim skorom na testovima IQ). Što se dete lakše i brže habituira to će kasnije
imati veće postignuće na testovima inteligencije
baucalova hipoteza:
– Inteligencija = fleksibilnost akcionih shema, tj. brzina adaptacije na
novine
Pijaze – inteligencija se javlja kad se javi intencionalnost i razlikovanje sredstva od
cilja – oko 8mog meseca (u problemskim situacijama – otklanjanje prepreke,
privlacenje podloge
44
, povlacenje kanapa). Istrazivanja potvrdjuju pijazeove
pretpostavke o postojanju, nepromenljivom redosledu i uzrastu javljanja ovih oblika
ponasanja, ali ne govore nista o povezanosti tih oblika ponasanja sa kasnijim
ispoljavanjem inteligencije. Ovo je experimentalni pristup, prvo se definisu kriterijumi
i onda se proveravaju.
Preobrazaj inteligencije
Iliti problem prirode razvojnih promena inteligencije tokom uzrasta. Problemu se
pristupa strukturalno (iznalazenje faza i njihovih karakteristika) i dinamicki
(opisivanje procesa prelaska iz jedne faze u drugu). Glavni problem je sto je
inteligencija jedna ista funkcija koja u razlicitim periodima razvoja ima
razlicite manifestacije. Ne mozemo ispitivati inteligenciju istim testovima na razl
uzrastima. Osnovni cilj je utvrditi psiholoske i stst veze izmedju manifestacije
inteligencije u razl razvojnim periodima.
TEORIJA STADIJUMA – pokusaj resenja problema preobrazaja inteligencije. Osnovna
ideja – razlikovanje kvalitativno razl stadijuma koji nuzno slede jedan za
drugim a svaki ima svoje zakonitosti, prihvatanje izvesnog diskontinuiteta u
razvoju.
44
Prvi oblik inteligentnog ponasanja!!!!!!!
Pijaze: tri perioda razvoja inteligencije: SM, priprema i org KO, FO
Problem Pijazeove teorije: opstost stadijuma – postoje specificni stadijumi
intelektualnog razvoja.
Vigotski: stupnjevi u razvoju pojmova (sinkreti, komplexi, pojmovi), nuzni
redosled, posebna org elemenata, i posebna pravila transformacije.
Bruner: tri opsta stadijuma reprezentovanja i tretmana inf: akcioni, ikonicki i
simbolicki, utvrdjeni redosled, zakonitosti.
Nijedan postojeci test inteligencije ne uzima u obzir postojanja posebnih razvojnih
stupnjeva (mada neki misle da mentalni uzrasti koje registruje bine-simonova skala
predstavljaju razvojne stupnjeve, ali to nije tacno jer su mentalni uzrasti prosecni
kvantitativni pokazatelji postignuca).
Vexler: na osnovu mentalnog uzrasta ne mozemo predvideti da li ce neko
resiti odredjenu vrstu intelektualnih zadataka!!!!!
Teorija o procesu diferencijacije kao osnovnom procesu u preobrazaju
inteligencije – iz opstih, globalnih sposobnosti se izdvajaju specificne.
• Garet : sa povecanjem uzrasta pravilno opadaju interkorelacije izmedju
pojedinacnih mentalnih sposobnostima.
• Bert : opstiji razlozi u prilog procesa diferencijacije – proces diferencijacije
nervnog tkiva i specijalizacije delova kortexa su osnova za
diferencijaciju na planu mentalnih funkcija. Pokazao da ucesce opsteg
faktora inteligencije u odredjivanju skolskog uspeha opada, a ucesce posebnih
faktora raste. Onda je ispitao grupu decaka testovima inteligencije kad su imali
9, pa ponovo kad su imali 14 god. Na mladjem uzrastu grupni (specificni)
faktori objasnjavaju manji procenat varijanse nego na starijim uzrastima.
• ALI! Mek Nimer: nije uspela da pokaze sistematsko pojavljivanje
specificnih faktora sa uzrastom. Da li cemo naci takve faktore na kasnijim
uzrastima zavisi dosta od izbora testova.
Ivic pretpostavlja da pored procesa diferencijacije sposobnosti mora da
postoji i proces integracije, koji nije nesto preterano obuhvacen psihometrijskim
pristupom, metod testa nije podesan da to otkrije.-najveca kritika!
Za razl uzraste – testovi razl PRIRODE i tezine (Vexler nije menjao prirodu
testova pa je dobio prividnu homogenost skale, Bine i Simon su problem
resili mentalnim uzrastima, Terston je pretpostavio da dete od 5 god ima
razvijene sve primarne mentalne sposobnosti, a britanska skola inteligencije
pokusava da napravi skalu koja ce da utvrdjuje kvalitativni razvojni stupanj, po
Pijazeu, i da na svakom stupnju odredi uspeh na posebnim skalama sposobnosti).
Brzina intelektualnog razvoja i zavrsetak razvoja
Izrada grupnih krivulja razvoja zamagljuje pravu sliku o brzini razvoja:
• Krivulje nisu sigurne u tome koje se osobine mere
• Krivulje mogu biti usko specificne za test
• Longitudinalna i horizontalna isp daju razl rezultate
• Izbor ispitanika utice na izgled krivulja
Krivulje prirastaja nam najpouzdanije govore da li je doslo do
ubrzanja/usporenja razvoja u pojedinim razvojnim fazama (x – prirastaj u nekim
jedinicama, y - uzrasti).
Raznorazna istrazivanja:
Vexler: horizontalni presek, razvoj int se zaustavlja u 20tim, pa sistematski
opada.
Bejli: longitudinalno, sistematski mali prirastaj do 36te (sto je bio i poslednji
ispitivani uzrast). Prednost na longitudinalnom ispitivanju je sto mozemo da
sagledamo relativni polozaj ispitanika u grupi tokom njegovog razvoja.
Sai: razlicite primarne sposobnosti imaju razlicite krivulje razvoja. Verovatno
je da se razl posebne sposobnosti razvijaju razl tempo i da na razl uzrastima dostizu
zrelost i pocinju da opadaju.
Katel: kristalizovana i fluidna inteligencija imaju razlicite krivulje razvoja.
Postoje i razlicite krivulje za razlicite nivoe sposobnosti (veca sposobnost, duzi razvoj,
sporije opadanje).
Stevanovic: doba postizanja umne zrelosti zavisi od nivoa sposobnosti i
sredinskih uslova.
Opsta saglasnost: kod mentalno retardiranih je razvoj najsporiji i oni
najranije dostizu max mogucnosti.
Neposredna inteligencija – sposobnost neposrednog operisanja simultano
prisutnim operacijama – ranije zavrsava svoj razvoj (20) i ranije pocinje da opada.
U toj vrsti inteligencije znacajnu ulogu imaju direktno mentalno preracunavanje
(bez pomocnih sredstava) i mentalna brzina.
Razvoj slozenijih saznajnih delatnosti je verovatno u vecoj meri uslovljen zivotnim
delatnostima ljudi i zato vise varira (manje je fizioloski odredjen).
Sposobnosti razlicitog hijerarhijskog nivoa imaju razl istorije razvoja (npr, spacijalna
mentalna sposobnost se najverovatnije razvija ranije, brze dostize plato ali
ne opada tako brzo, dok verbalna fluentnost pocinje da opada vec od 25,
ranije od svih ostalih prim sposobnosti).
Nije verovatno da se razvoj inteligencije zavrsava oko 16-18 god, kako govore neki
nalazi, sto je verovatno dobijeno zbog toga sto koriscena bine-simonova skala meri
sposobnost opsteg tipa.
Valon i Zazo: oko 16-18 god se zavrsava sticanje osnovnih intelektualnih moci,
zajednickih za sve normalne ljude odredjene kulture, pa se nakon toga razvijaju
specificne sposobnosti (koje mogu ali ne moraju biti u korelaciji sa opstim
sposobnostima).
Zavrsetak razvoja inteligencije zavisi od
• Od tipa testa (brzina vs snaga)
• Od nacrta istrazivanja
• Od tipa sposobnosti
• Od posla kojim se neko bavi
• Od dostignutog nivoa snage
Principi merenja inteligencije u razvoju
Golton: prvi princip merenja IR u pogledu inteligencije – odredjivanje relativnog
polozaja pojedinca u grupi kojoj pripada (sto je njegov polozaj redji, to je pojedinac
izuzetniji, u +ili- smislu). Podrazumeva da se skor tog deteta poredi sa skorovima
dece njegove uzrasne grupe tj. sa statističkom normom , sa skalom skorova. Tako se
određuje na kom nivou na skali se nalazi određeno dete. Postignuće deteta
(“inteligentnost” ?) se utvrđuje u odnosu na njegovu UZRASNU GRUPU. (tj. njegov
položaj u njoj)
Bine: princip procenjivanja inteligencije pomocu razvojnih stupnjeva – odredjuje se
do koje stepenice u svom razvoju je stigao pojedinac , tj njegov mentalni uzrast (ali se
i ovde koristi prosecno postignuce reprezentativnog uzorka dece svih ispitivanih
uzrasta pa se tako pojavljuju prosecna postignuca karakteristicna za uzraste). On je
hteo da napravi skup zadataka za svaki uzrast – tako da se na odredjenom uzrastu
zadaju zadaci koji su za taj uzrast reprezentativni.
• Koeficijent inteligencije
– IQ= (MU/KU)*100
– Postignuće pojedinca se poredi sa apriornim standardom (KU-
kalendarski uzrast je apriorni standard!)
– Meri se tempo razvoja- do koje stepenice, odnosno MU je stigao
pojedinac u svom razvoju
– Služi poredjenju dece sa različitih uzrasta
– Ograničena upotreba samo na period razvoja (po bineu to je samo do
16 god)
– Problem: prosečni IQ na različitim uzrastima nije uvek 100
• Devijacioni umni količnik (DUK)
– DUK= 100 + (((X-M)/SD)*16)
– Postignuće pojedinca se uporedjuje sa empirijski dobijenim
standardom (prije se uporedjivao sa apriornim standardom)
– Moguće poredjenje sa više referentnih grupa Postignuce pojedinca se
uporedjuje sa empirijski dobijenim standardom, moguce je poredjenje
vise referentnih grupa, ali otezava poredjenje dece koja
pripadaju razlicitim uzrasnim grupama. IQ = 100 znaci da je
postignuce ispitanika isto kao prosecno postignuce.
– Otežava poredjenje dece koja pripadaju različitim uzrasnim
grupama
Stern: predlozio uvodjenje odnosa izmedju mentalnog i kalendarskog uzrasta
i tako nastade IQ iliti umni kolicnik – mera nezavisna od uzrasta. Svi su se
istripovali da smo pronasli pouzdanu i konstantnu meru nepromjenljive I
naslijedne inteligencije. IQ = (MU/KU)*100; IQ = 100 bi znacilo da na se tempo
intelektualnog razvoja identicno prati kalendarski. Primena je ogranicena na
period razvoja inteligencije. Problem je sto prosecni IQ na razl uzrastima nije
uvek 100. IQ dobijen na ovaj način omogućava poređenje dece različitog
kalendarskog uzrasta tj. poređenje postignuća deteta sa svim uzrasnim
grupama , te omogućava određivanje brzine, tempa razvoja inteligencije!!
Vexler: razbio te zablude –podsjetio je naucnike da to nije nakakva mjera naslijedne
inteligencije ibo ogencni skor! MU nije razvojni stupanj vec obican broj uradjenih
zadataka koji se ponderisu sa 2 ili 3 da bi se dobili mentalni skorovi a da je Ku takodje
samo skor I to prosjecni skor na kalendarskom uzarstu djeteta koji se ispituje. Tako je
njihov kolicnik,odn. IQ samo skor! Taj skor je stst defektan zato sto se pokazalo da se
kod bine-simonove skale AS i SD razlikuju na pojedinim godistima, tako da isti IQ
ima razlicito kvantitativno znacenje na pojedinim uzrastima, tj ako dete dobije
isti skor na razl uzrastima, nece imati isti relativan polozaj u grupi, a ako dobije razl IQ
moze ipak da zauzima isti relativni polozaj u grupi.
Terston: ukazao na dvosmislenost pojma mentalnog uzrasta, posebno kad se koristi
za odredjivanje inteligencije odraslih. Dva znacenja mentalnog uzrasta:
1. Prosecno postignuce dece odredjenog kalendarskog uzrasta
2. Kakav je kalendarski uzrast dece koja postizu odredjeno postignuce
(kad imamo postignuce jednog deteta pa nas interesuje kom kalendarskom
uzrastu odgovara to postignuce)
Ova dva znacenja bi se izjednacila kada bi postojala potpuna korelacija izmedju
kalendarskog uzrasta i skora na testu.
Konkretan problem: posto nema prirastaja na skali posle odredjenog uzrasta (npr 18
god), to bi znacilo da svi odrasli iznad 18 imaju isto postignuce kao i 18godisnjaci.
Terson je prvo predlozio da se pojam mentralni uzrast ne upotrebljava kod merenja
IQa odraslih, a potom se pobunio i za decu i zalagao se za Goltonov princip,da se to
sve lepo prikaze pomocu percentile, PoMOCU devijacionog umnog kolicnika medjutim
tako bi samo mogli da poredimo dijete sa svojim vrsnjacima izgubili bismo mogucnost
uporedjivanja grupa razlicitih uzrasta kao I brzinu razvoja.
Izbegavanjem Bineovog principa problem ipak nije resen, vec samo zaobidjen.
Bineova ideja je ok: daj da odredimo polozaj osobe na skali razvojnih stepenica, i
otvara se i mogucnost odredjivanja tempa intelektualnog razvoja (ukoliko se uzme u
obzir vreme koje je potrebno da osoba dodje do odredjene stepenice-KOD UMNOG
KOLiCNIKA).
UVOD U VIGOTSKOG
Kao i svi veliki ljudi imao je tuzan zivot… interesovao se za sve i svasta i ziveo u
groznim politickim uslovima. Rodjen u Orsha (Belorusija) 1896. Upisuje Moskovski
univerzitet 1913 (Jevrejska lutrija) - studira medicinu, pravo i filologiju. Interesovanje
za umetnost (analiza Hamleta). Socijalni faktori nastanka teorije – revolucija i
marksistička filozofija. “Trojka” – Vigotski, Lurija i Leontjev.
Globalno: Mentalni stupanj ne moze imati status kvalitativno razlicitog
stadijuma, jer isti mentalni uzrasti mogu da se dobiju na razl nacine i
mogu imati razl kvalitativno i prakticno znacenje.
Vigotski je temelj velikog pravca u savremenoj psihologiji – socijalno-kulturnog
pristupa razvoju. Koncepcija koju je skicirao Vigotski može da posluži kao
objedinjujući okvir za psihologiju ako se koristi na pametan (kritički) način, a ne na
ideološki način (ako je dobar sluga, a ne zao gospodar). Razvoj kros-kulturalnih
istraživanja, socijalni faktori kognitivnog razvoja (kritika Pijažea koji ih nije
uvrstio u svoju teoriju), razvoj socijalne lingvistike, pojava komunikologije i
kulturologije, pojava diskurs psihologije ondnosno -socijalnog
konstruktivizma! Vigotski se tretira kao začetnik ovih ideja koje su danas veoma
moderne i uticajne (postmoderna psihologija, diskurs psihologija, narativna
psihologija, komunikologija, dijaloški pristup itd.)
∗ Odnos izmedju jezika &govora i licnosti: u govoru se nalazi i izvor
socijalnog ponasanja i svesti.
∗ Postoji ogromna razlika izmedju visih i nizih mentalnih funkcija. Radjamo
se sa NMF (neposredovane funkcije i ponašanja)
∗ Nize m.f-je su istorijski nepromenljive (Menjaju se na osnovu bioloških
mehanizama), biološke (Biološki obrasci ponašanja (ono što nam je slično sa
majmunima) – etološka psihologija, evoluciona psihologija i sve divne emisije o
majmunima), neposredovane-rezultat su evolucije!!, univerzalne;
∗ Vise su istorijski promenljive i one su socijalna konstrukcija, nastaju
organizacijom postojećih mentalnih funkcija uz posredovanje kulturnih ruko-
tvorina i umo-tvorina (znakovi) znaci, posredovane su- predstavljaju sklop
mentalnih funkcija koji je organizovan i regulisan socio-kulturnim
sredstvima, “kultivisane”. Vise mentalne funkcije su specifične za
pojedince, menjaju se tokom života (dakle, IMA RAZVOJA POSLE 20-te.)
Specifično ljudsko ponašanje- ono sto nas razlikuje od majmuna! Nije direktna
reakcija na objekte, već je oblikovano orudjima i znakovima koji su socijalne i
kulturološke tvorevine. “Ključna ideja naše psihologije je ideja medijacije
(posredovanje)” (Vigotski, 1933). Medijacija ovdje predstavlja uticaj
odraslih-prenosenje kulture djeci! To je osnov iz koje se razvija visa
mf (kasnije se one pounutruju)
∗ Svaka viša mentalna funkcija se u razvoju pojavljuje dva puta, prvi put kao
interpsihička (interpersonalna) funkcija, a drugi put kao intrapsihička
(individualna) funkcija -Pojam “internalizacija” (PoUNUTRENjE) (dok se ista
kod stvar kod nizih mentalnih funkcija ne pojavljuje) Internalizacija je
osnovni mehanizam razvoja. !!Opšti zakon razvoja: Svaka funkcija se u
kulturnom razvoju dece pojavljuje dva puta, prvo na socijalnom planu kao
interpsihička funkcija, a zatim na individualnom nivou kao intrapsihička
funkcija. Primer: govor
Govor bez mišljenja
Spoljašnji, komunikativni, socijalni govor
Spoljašnji govor usmeren samom sebi (privatni,
egocentrični govor)
Internalizovani, unutrašnji govor (mišljenje)
∗ Cak i ono sto je za pojedinaca najspecificnije je socijalno konstruisano u
sociusima
45
. Sve specifične ljudske mentalne funkcije, osobine, sposobnosti i
obrasci razmišljanja, osećanja i ponašanja su socio-kulturne prirode.
Razvojne novine se konstruisu u okviru socijalne interakcije na
jednom socio-kulturnom okruzenju!!
∗ Priroda i struktura visih mentalnih funkcija tokom istorije je
promenljiva (razradom ovih mehanizama kojima se one menjaju se bavi
ogroman deo Vgt teorije) razlicito su organizovane kod razlicitih grupa ljudi u
razlicitim vremenskom periodima.
∗ Instrumentalisticko stanoviste, u kome priroda psihickih delatnosti
zavisi od sredstava pomocu kojih se izvode te delatnosti.
∗ U visim strukturama centralno mesto ima znak i nacin na koji se on
upotrebljava. Tj. one su organizovane uz pomoc znakova, a sposobnost
stvaranja i koriscenja znakova i znakovnih sistema pociva na principu
signifikacije(neurofizioloski princip). Znakovi kao najvažnije kulturne
tvorevine – znakovi su ključna veza izmedju socijalnog i psihološkog
(intrapsihičkog) plana funkcionisanja –oni su POSReDNiCI!! Znakovi (kao i
druge kulturne tvorevine) su konstruisani u okviru zajednice (društva) i nisu
biološki dati ili individualno konstruisani – oni su artefakti!!! Znakovi su
“veštačke tvorevine“ koje su socijalnog, a ne organskog ili
individualnog porekla. Baucalov primjer posredovanja:
Odnos naših studenata prema studiranju – pasivnost, traženje gotovih rešenja,
doslovno učenje iz udžbenika, odnos STRAHOpoštovanja prema profesorima,
nedovoljna razvijenost argumentativog mišljenja, prepisivanje itd.
Šta sve posreduje takav obrazac ponašanja, osećanja, stavova...?
o Prostorna organizacija učionica
o Naziv: slušaonica
o Struktura udžbenika iz kojih se uči
o Predstava o nastavnicima koja se neguje u našoj kulturi
o Predstava o studentu koja se neguje u kulturi
o Sistem vrednosti vezan za ponašanje učenika i nastavnika

∗ Socio kulturna sredstva koja posreduju su situirana: kulturološki, društveno,
institucionalno, porodično, u okviru grupa bliskih osoba itd. Shodno tome
postoji i Socio-kulturna situiranost sredstava koja posreduju -> Socio-kulturna
situiranost našeg mišljenja, doživljavanja i ponašanja. Tako postoji istorijsko
mijenjanje socio-kulturnih sredstava pa samim tim i istorijsko mijenjanje naseg
misljenja, dozivljavanja i ponasanja. Reči, simboli su najvažniji kulturni
instrumenti koji posreduju VMF
∗ Razvoj ponasanja zasniva se na usavrsavanju spoljasnjeg (znakova,
metoda, tehnika…) koji se izgradjuju u socijalnoj sredini pod pritiskom
tehnickih i ekonomskih potreba.
45
Socijalnim grupama
∗ Znakovni sistemi su socijalna tvorevina i njihova primarna funkcija je
komunikaciona.
∗ Nuzan uslov odrzavanja zajednice su: komunikacija pomocu radnji u toku
zajednickih aktivnosti, afektivna komunikacija neverbalnim sredstvima i
komunikacija govornim znakovima
∗ Oni koji su liseni komunikacije padaju u patoloska stanja npr. autisticka stanja.
∗ Znakovi koji su proistekli iz komunikacije sada se preobrazavaju i postaju
sredstava za organizaciju ponasanja pojedinca. To je sada znak okrenut
unutra!
∗ Izucavanje ontogeneze nemoguce je bez izucavanja istorije.
∗ Metode koje istice Vgt teorija:
- Komparativna-geneticka: izucavamo razvoj razlicitih vrsta i
uporedo izucavamo razvoj deteta
- Geneticko-experimentalna: uvodimo faktore u razvoj normalne
dece i uporedo se bavimo genetickim izucavanjima
- Istorijsko proucavanje psihickog razvoja: istorijske promene
psihe u srednskim (kulturni, politicki, istorijski i td.) uslovima
- Istorijsko-experimentalna metoda: promene u mentalnom
funkcionisanju u odredjenoj grupi ljudi u kratkom vremenskom
periodu (npr. 1 generacija) u vreme kada se desavaju krupne
istorijske promene.
- Konstrukciona analiza: analiza postepenog slaganja odredjene
nove celine u razvoju. Ne bavi se razlaganjem vec postojecih
struktura na elemente vec se vrsi analiza jednica koje uticu na
razvoj.
∗ Čovek je istovremeno i biološko i socio-kulturno biće . Ovo je Vgt smislio po
uzoru na Vunta koji je govorio o primarnoj i sekundarnoj psihologiji (psihologija
kao prirodna nauka i psihologija kao društveno-istorijska nauka)
∗ Alomorfni razvoj!- Razvoj se odvija izvan nas! Prvo se dešava promena na
nivou kulture (zajednice) kojoj pripadamo, a zatim kulturne novine posreduju
mentalne funkcije pojedinaca
ZONA NAREDNOG RASTA - Mentalne funkcije, način mišljenja, obrazac afektivnog
reagovanja, obrazac ponašanja koji su započele svoj razvoj .Dete može da ih
realizuje u okviru zajedničke aktivnosti sa kompetentnijom osobom, ali ne
može i samostalno (van zajedničke aktivnosti) .Kroz zajedničku aktivnost dete
postepeno preuzima “kontrolu” i postaje sposobno da samostalno učini ono što je
prethodno moglo samo u okviru zajedničke aktivnosti!
Postavlja se pitanje- DA LI SVAKA SOCIO-KULTURNA AKTIVNOST DOVODI DO
RAZVOJA??
Odgovor glasi- NE!!! Samo ako postoji zajednička aktivnost!
Karakteristike zajedničke aktivnosti:
– Svi učesnici su aktivni (da postoji saradnja)
– Svi učesnici u odredjenoj meri i na odredjeni način oblikuju aktivnost
– Aktivnost bi bila drugačija kada bi se promenili učesnici
– Nema “autorskih prava”
Drugo bitno pitanje –da li svaka zajednicka aktivnost dovodi do razvoja??
TakOdje- NEEE!!
• Zajednička aktivnost je nužna, ali ne i dovoljna!
• Dodatni uslovi:
– Da bude u ZNR
– Da bude sa kompetentnijom osobom (nije nužno starija osoba, niti
odrasla osoba)
– Funkcije koje se razvijaju mora da su na pocetnom stadijumu, da su u
zacetku (nece se razvijati ako su vec razvijene niti ako uopste nisu ni
pocele da se razvijaju)
ULOGA KOMPETENTNE OSOBE!
• Da procene da li je odredjeno ponašanje u ZNR deteta
• Da zajednički formiraju motivaciju i da je održavaju tokom suočavanja sa
odredjenom situacijom ili izazovom
• Da usmeravaju ponašanje u odredjenom pravcu (razvijenija forma
ponašanja)
• Da postojeći obrazac ponašanja zajednički reorganizuju u pravcu razvijenije
forme datog obrasca ponašanja
• Da daju povratnu informaciju, objašnjenja, da verbalizuju (simbolizuju)
pravila i principe
• Da podrži partnera da postepeno preuzima kontrolu nad razvijenijom
formom ponašanja koju su zajednički formirali
Učenje ako je na nivou aktuelnog razvoja nije po vigotskom efikasno , već je u
pitanju samo akumulacija znanja , a nema uticaja na razvoj. Ovdje je i velika
razlika izmedju Pijazea i Vgt jer Pijaže smatra da je samo u ovoj tački koju Vigotski
naziva nivo aktuelnog razvoja moguće učenje, jer su tada sazrele sve funkcije koje
su za to potrebne !!!
Vigotski : PROBLEM MISLJENJA I
GOVORA
Osnovni zakljucci Vgt-kog o misljenju i govoru:
1. Imaju razlicite razvojne korene
2. Razvijaju se razlicitim linijama, nezavisno
3. Odnos izmedju misljenja i govora nije konstantan tokom filogeneze
4. Majmuni ispoljavaju intelekt slican ljudskom u necemu (zaceci koriscenja
orudja) i govor slican covekovom (fonetika, emocionalni govor i zacetak soc
funkcije govora)
5. Majmuni se razlikuju od ljudi po tome sto NEMAJU tesnu povezanost
misljenja i govora
6. U filogenezi misljenja i govora postoje predgovorna faza razvitka intelekta i
predintelektualna faza razvitka govora
Experimenti su pokazali da kad zadatke koje je Keler koristio za simpanze damo deci,
ona na uzrastu od oko 10, 12 meseci imaju svoje prve pronalaske koji su, iako
primitivni, veoma vazni - otkriveno da su zaceci intelektualnih reakcija nezavisni
od govora.
Predintelektualni koreni govora su pronadjeni jos odavno u razvitku deteta, a ti
predintelektualni koreni su krik, tepanje i prve reci i oni nemaju nista zajednicko sa
razvojem misljenja. Na ovom stupnju razvoja, deciji govor se smatrao pre svega
emocionalnim vidom ponasanja.
Bilerova, Hecerova i Tuder-Hartova : istrazivale prve vidove soc ponasanja kod
deteta i njegove reakcije u prvoj godini, i pokazale da se na ovom predintelektualnom
stupnju razvoja bogato razvijaju drustvene funkcije govora. Otkrile su u svom
istrazivanju dve funkcije govora koje poznajemo iz filogeneze: predsocijalne
reakcije u trecoj nedelji (dete je osetljivo na ljudski glas) i prve socijalne reakcije
na ljudski glas u drugom mesecu (osmehom, gugutanjem i sl).
Vgt istice da se razvojne putanje misljenja i govora susrecu oko 2ge godine, i
tako zasnivaju nov vid ponasanja koji je karakteristican za coveka. (Stern kaze da je
to moment otkrovenja kada dete skonta da mu je govor neophodan i cini svesne
napore da ga savlada, a najvece otkrice mu je da svaka stvar ima svoje ime!)
U tom prelomnom trenutku misljenje postaje govorno a govor intelektualan.
Postoje dve vazne karakteristike tog prelomnog trenutka:
• Kada se dogodi taj preokret, dete pocinje da aktivno siri svoj recnik,
stalno zapitkujuci a sta je ovo a sta je ono.
• Dete ima jako brzo, skokovito povecanje fonda reci koje je posledica
aktivnog sirenja recnika
Najbitnije za ovoj prelomni trenutak je to sto dete aktivno tezi da nauci svaki novi
znak. Za Vgt-a u ovom trenutku nastaje ceo problem misljenja i govora. u tom
prelomnom trenutku nastaje najvece otkrice deteta koje je moguce samo kada su i
misljenje i govor na srazmerno visokom stupnju. Bilerova smatra da je ono ‘najvece
otkrice deteta’nesto slicno pronalascima simpanzi.
Vgt ponovo zakljucuje:
1. I u ontogenetskom razvoju postoje razliciti koreni misljenja i govora
2. U razvitku govora se moze utvrditi predintelektualni stupanj, a u razvitku
misljenja predgovorni stupanj
3. Do odredjenog trenutka, razvojne putanje misljenja i govora su nezavisne,
odvojene
4. U odredjenoj tacki, linije se seku i posle toga misljenje postaje govorno a govor
intelektualan
Znacaj unutrasnjeg govora za razvitak misljenja
Vgt kritikuje Votsona zbog dve pretpostavke
-da se unutrasnji govor razvija mehanicki, postepenim smanjenjem glasnoce
govora
46
,
-da se sve tri vrste govora (unutrasnji, sapat i govor) razvijaju istovremeno.
Postoje experimentalni dokazi da postoji duboka strukturalna i funkcionalna
razlicitost izmedju otvorenog i unutrasnjeg govora.
Vgt - experimentalna provera tvrdnje da li sapat u funkcionalnom smislu spaja
unutrasnji i spoljasnji govor:
• Sapat ne pokazuje nikakve strukturalne promene ni odstupanja od glasnog
govora, niti strukturalne promene koje bi ukazale na tendenciju ka
unutrasnjem govoru –struktura mu je identicna sa spoljasnjim govorom, nema
razloga da ga po ovom vidu priblizavamo unutrasnjem
• Sapat se funkcionalno razlikuje od unutrasnjeg govora i ni na tom planu
ne tezi da mu bude slican
• Govor sapatom moze biti izazvan vrlo rano, ali se spontano razvija do
skolskog uzrasta
Vgt predlaze novu kariku koja spaja spoljasnji i unutrasnji govor –
EGOCENTRICNI GOVOR (EG) koji je opisao Pijaze.
EG ima expresivnu funkciju i funkciju praznjenja, ali pored toga, EG vrlo lako postaje
misljenje u pravom smislu, preuzima funkciju planiranja operacija pa mu Vgt pridaje
intelektualnu funkciju. Teza o EG je jako vazna zato sto:
• Na osnovu nje zakljucujemo da govor postaje unutrasnji, prvo psihicki, a
onda i fizioloski. EG je po svojoj funkciji unutrasnji – to je govor za sebe koji
je upola nerazumljiv okolini i duboko prozima ponasanje deteta. U fizioloskom
smislu, EG je spoljasnji govor koji ne pokazuje ni najmanju teznju da se
pretvori u sapat, niti bilo kakav poluglasan govor.
• Dobijamo odgovor na pitanje zasto govor postaje unutrasnji – zbog toga
sto se menja funkciju. Tri etape bi onda bile: spoljasnji – EG – unutrasnji
govor.
• Dobijamo objektivni metodoloski postupak za izucavanje unutrasnjeg govora i
njegovih funkcionalnih i strukturalnih osobenosti.
Vgt je ispitivanjima pokazao da govor, bas kao i ostale psi operacije koje se
oslanjaju na upotrebu znaka, prolaze kroz cetiri osnovna stupnja:
1. Primitivni, prirodni stupanj – kada se operacija nalazi na istom onom
nivou ponasanja na kom je bila kad je i nastala. Ovom stupnju razvoja
odgovaraju predintelektualni govor i predgovorno misljenje
2. Stupanj ‘naivne psihologije’ – naivno iskustvo deteta o fizickim svojstvima
njegovog tela i predmeta oko njega. Ovo naivno iskustvo uslovljava prvu
upotrebu orudja i prve operacije njegove prakticne inteligencije. Ali bas
zato sto je ovo prvo iskustvo naivno – nedovoljno i nesavrseno, pa zbog
toga izaziva neadekvatnu upotrebu drazi i reakcija. U govornom razvitku
ovaj stupanj se ispoljava u savladjivanju gramatike, pri cemu dete prvo
savlada govorne oblike kao sto su ‘zato sto’, ‘jer’, i sl, a tek onda savlada
uzrocne odnose… dete prvo mora da savlada sintaxu govora da bi savladalo
46
Votson je zamislio da to izgleda: govor – sapat – unutrasnji govor
sintaxu misli (a to je pokazao i Pijaze – dete prvo savlada gramatiku pa tek
onda logicke strukture koje odgovaraju tim gramatickim)!!
3. Stupanj spoljasnjeg znaka, spoljasnje operacije pomocu koje dete
resava neki unutrasnji psihicki zadatak (racunanje na prste,
mnemotehnike). U razvitku govora ovom stupnju odgovara EG.
4. Stupanj ‘urastanja’ – spoljasnja operacija prelazi unutra, pretvara se u
unutrasnju operaciju zbog cega se bitno menja (racunanje napamet,
logicko pamcenje). U oblasti govora to je unutrasnji ili bezglasan govor. Pri
tom izmedju unutrasnjih i spoljasnjih operacija stalno postoji uzajamno
delovanje – operacije stalno prelaze iz jednog oblika u drugi, a to
posebno vazi za spolj i unutr govor izmedju kojih nema ostrih metafizickih
granica (unutrasnji govor dobija isti oblik kao spoljasnji kad se pripremamo za
neki govor)
Vgt smatra da se govor i misljenje kod odraslog coveka ne mogu izjednaciti, vec pre
mogu da se prikazu kao dva kruga koja se seku – taj presek je sfera govornog
misljenja. A osim nje postoji misljenje koje nije govorno (instrumentalno i tehnicko
misljenje, prakticna inteligencija) + istrazivanja pokazuju da unutrasnji govor nije ni u
kakvoj neposrednoj vezi sa pokretima jezika i grla. Nije ni svaka govorna
delatnost misaona (kad pevamo pesmu koju znamo napamet, ili prosto
emocionalno-expresivan govor- neintelektualni govor).
Pitanje razvojnih korena misljenja i govora: osnovno pitanje je da li se kod visih
majmuna moze ustanoviti postojanje inteligencije iste vrste kao sto je covekova. Keler
kaze da, svi ostali kazu ne. Ali jedno je jasno, a to je da se u zivotinjskom svetu put
ka covekovoj inteligenciji i put ka covekovom govoru ne poklapaju – dakle,
misljenje i govor imaju razlicite razvojne puteve. Jer ipak treba da give some
credit Kelerovim majmunima, cak i ako poricemo da je to inteligencija, ne mozemo da
poreknemo da je to put ka inteligenciji, visi tip stvaranja navika. Eto npr, Marks je
rekao da je osnovno obelezje ljudske vrste upotreba orudja za rad, iako to rade i
zivotinje, i mnoge cike zastupaju stav da se koren ljudske inteligencije nalazi u
zivotinjskom svetu.
Nama i zivotinjama su zajednicki indukcija, dedukcija, apstrahovanje, analiza
nepoznatih predmeta, sinteza (to je kad zivotinje naprave lukavu prevaru),
experimentisanje (novi poduhvati u teskoj situaciji).
Engels za zacetke govora takodje tvrdi da su u zivotinjskom svetu. On malo
preteruje jer kaze da papagaj npr, moze cak i da razume ono sto prica (kada ga
podjebavas, on ce da te psuje). Vgt se ne slaze s tim da je govor zivotinja kao
ljudski niti da je slican ljudskom.!!
Bez obzira na odnos misljenja i govora u ontogenezi i filogenezi, cak i ako radimo exp
na deci moze se videti da su koreni inteligencije i govora razliciti. Kod deteta
mozemo do odredjene tacke da pratimo predintelektualni razvoj govora i, nezavisno
od toga, predgovorni razvoj inteligencije.
Stern kaze da se ove dve linije razvitka u odredjenoj tacki seku posle cega govor
postaje intelektualan a misljenje govorno.
Delakroa kaze da se to ne desava, tj da govor i misljenje ostaju nezavisni.
Kofka je na sredini izmedju ova dva gledista – on pravi analogiju izmedju detetovog
otkrica da jezik ima nominativnu funkciju
47
i otkrica zivotinje da iskoristi orudje. On
ipak ogranicava ovu analogiju tako sto kaze da rec postaje svojstvo stvari, ne
47
Da svaka stvar ima svoje ime.
mora odmah da ima funkcionalno znacenje znaka (dete misli da je rec sto odlika
stola i zato za njega ta rec nema simbolicku funkc,ne gleda na nju kao na simbol). Za
dete, svaki nov predmet je problemska situacija i ono taj problem najcesce resava
imenovanjem predmeta. I nalazi istrazivanja pre govore da je rec detetu pre svojstvo
nego simbol stvari. Dete shvata spoljasnju strukturu rec-stvar, koja kasnije
postaje simbolicka struktura. Vgt misli da je Kofka najvise u pravu od ove trojice, i
navodi sledece argumente:
• Dete od godinu i po nema simbolicku funkciju u govoru (istrazivanja
pokazuju da su detetu reci svojstva stvari)
• Dete od godinu i po nema dovoljno razvijene ni simbole koji su
jednostavniji od reci
• Uvid da za svaku stvar postoji rec ne desava se odjednom (pokazala
istrazivanja na gluvonemoj deci i na normalnoj deci) nego mu prethodi skup
sitnih promena
Globalni zakljuci: govor i misljenje do neke tacke idu razlicitim pitanjima a onda se
seku samo je pitanje da li se to desava u jednoj tacki (uvid) ili u vise tacaka.
Unutrasnji govor se razvija nagomilavanjem dugotrajnih, funkcionalnih i
strukturalnih promena, razdvaja se od spoljasnjeg govora istovremeno i dok
se diferenciraju socijalne i egocentricne funkcije govora. Govorne strukture
koje dete savladjuje postaju osnovne strukture njegovog misljenja. Govorno
misljenje nije samo nastavak razvitka unutrasnjeg govora vec se menja priroda
razvitka koji ide od biloskog ka drustvenoistorijskom i ima svoje posebne
zakonitosti. Svako ponasanje koje se razvilo pod uticajem drustva mora da se
metodoloski proucava kao i ostale pojave koje su se razvile na taj nacin (sve one
zavise od istorijskog razvitka ljudskog drustva).
Vigotski: RAZVOJ POJMOVA
Posredovanje- kako socijalna sredina odredjuje nacin misljenja (zasto se vgt
bavio razvojem pojmova) misljenje kao vise mentalna funkcija je kultivisana forma
ponasanja
Neposredovane funkcije-uvek iste, rezultat su evolucije I mogu da se promjene
jednio bioloskim ali ne I istorijskim putem, nize mentalne funkcije
Vise funkcije su posredovane kulturoloskim obrascima- pojmovima i instrumentima.
–VMF predstavljaju sklop mentalnih funkcija koji je organizovan i regulisan
socio-kulturnim sredstvima!!!!!!
TROUGAO: SUBJEKT – OBJEKT – POSREDNICI (sredstva ili artefakti)
Po Vigotskom glavni posrednik je znak- jezicki znak! Znakovi kao najvažnije
kulturne tvorevine – znakovi su ključna veza izmedju socijalnog i psihološkog
(intrapsihičkog) plana funkcionisanja . Znakovi se menjaju tokom društvenog i
istorijskog vremena
Reci! I znacenja koje te reci imaju u zajednici su glavni medijatori toga kako cemo
mi misliti o nekom fenomenu- prica o streberu i zajebavanju sistema! Ali pored
glavnog znacenja moze da bude i malih grupa koje imaju i drugo znacenje (unutar
grupe kojoj pripadamo)
Svaki nas termin je autentican ali ne mozemo da ga pripisemo nikome pojedinacno,
vec su svi ucesnci neke zajednice koautori tog nekog pojma.nije individualan.
Znacenje pojma se moze menjati.
∗ Kako reci posreduju…kako ce misljenje deteta biti oblikovano znacenjem
reci?
-funkcionalna uloga reci-koristicemo neku rijec u zavisnosti od znacenja koje joj je
pripisano
-Usmeravaju,organizuju,orkestriraju nase misljenje (pocinjemo da mislimo u
pojmovima koje smo usvojili-koliko dobro toliko i lose).
Postavlja se pitanje- Kako se tokom ontogenetskog razvoja formiraju novi oblici
mišljenja na osnovu posredovanja reči? Zbog trazenja odgovora na ovo pitanje pocelo
se sa experimentalnim ispitivanjem razvoja pojma!
Kako se ovo ispituje?
• -Metoda definisanja-sta znaci pojam _____? Trazimo definiciju-Po
vigotskom ona ispituje samo gotov pojam (prva mana) a ne moze da se
prati proces nastajanja i razvoja pojmova i potpuno je verbalna (druga
mana) a mi kad gradimo neki pojam oslanjamo se i na percepciju i na
iskustvo… tako zanemarujemo ono sto je najvaznije za pojam, a to je njegov
odnos prema stvarnosti!
RECI BEZ OBJEKTIVNE GRADJE!!
• -Metoda ispitivanja apstrahovanja- suprotna od metode definisanja- ovom
metodom pokusavamo da izvucemo psihicke funkcije i procese na
kojima se zasniva stvaranje pojmova, npr damo razlicite predmete pa
trazimo da ih neko grupise. Mane su sto je grupisanje potpuno perceptivno
a zanemaruje verbalni deo i ponovo ne ispitujemo proces nastajanja
pojma vec samo gotove pojmove-ne hvata se sustina posredovanja jer nije
verbalno pa samim tim nemamo reci kao medijatore.
OBJEKTIVNA GRADJA BEZ RECI!!
• -Ach-ova metoda (sinteticko geneticka metoda)-po Vigotskom ova
metoda je bila dobra jer obuhvata i verbalno i perceptivno-uce se neke
nereci i karakteristike koje se vezuju za taj izmisljenji pojam (npr da li je fik veci
od laga), ovo je dobro jer postoji dvojna stimulacija i gleda se nesto i usvaja
se ime. Osim toga, da bi se resio zadatak ispitaniku ne treba nikakvo
prethodno znanje (koje je bilo nuzno kod metode definisanja I apstrahovanja),
ali mana je sto ovom metodom mozemo samo da konstatujemo da li
postoji pojam, ali ne i da pratimo i objasnimo sam razvoj pojma. Posto
su svi elementi zadatka od samoga pocetka izlozeni ispitaniku, moze da dodje
do ucenja napamet.
• -Funkcionalna metoda dvojne stimulacije (Vigotski ovu koristio)-kockice
koje imaju 4 dimenzije po kojoj se mogu definisati-povrsina baze, visina,
boja, duzina-vazni su visina i povrsina i vigotski je dodelio imena za 4
predmeta koja se dobiju kada se ove dve dimenzije ukrste.
Akcenat je na funkcionalnim uslovima nastanka pojma (resava se glavni
poblem ranijih metoda – nastanak pojma se sad ispituje u skladu sa prirodnim
procesima misljenja u kojima nastaje i bivstvuje i inace, u normalnom zivotu).
Nema ucenja napamet, kao u Achovoj metodi (od samog pocetka svi
elementi zadatka su izlozeni ispitaniku, i zadatak ostaje isti do kraja).
Dve vrste nadrazaja:
× Nadrazaji koji ispunjavaju funkciju objekta ka kojem je
usmerena delatnost
× Nadrazaji koji ispunjavaju funkciju znakova pomocu kojih se ta
delatnost organizuje
¬ kako ispitanik primenjuje znake (reci), kao sredstva za upravljanje
svojim misaonim procesima i kako se pojam razvija u zavisnosti od
nacina upotrebe reci
Pojmovi se ne grade aditivno, postepenim prelazenjem od konkretnog
ka apstraktnom, vec istovremeno i od opsteg ka posebnom i od
posebnog ka opstem.
Rimat: stvaranje pojmova kod siparaca :) pojmovi se usvajaju tek posto dete
zadje u pubertet (oko 12 god), pre toga ne moze da stvori pojam! Sredina
postavlje zadatke koji stimulisu i tako pobudjuje i primorava siparca da
stvori pojam tj da nacini taj presudni korak u razvoju svog misljenja.!! Poenta
– sredina je pokretacka snaga procesa nastanka pojmova (ne pokrece nas ono
sto je u nama, nego ono sto je van nas).
Vigotski: stvaranje pojmova pocinje od ranog detinjstva, ali se pojmovi tek u
pubertetu uoblicavaju i razvijaju one intelektualne funkcije koje u svom
jedinstvenom spoju cine psihicku osnovu nastanka pojmova. U stvaranju pojmova
ucestvuju sve osnovne intelektualne funkcije .Stvaranje pojmova se ne moze
svesti na asocijaciju, paznju, predstavljanje, sudjenje, determinativne
tendencije, ali su sve one nuzne za nastanak pojma, a najvaznija je
FUNKCIONALNA UPOTREBA ZNAKA iliti reci, koja je ujedno i uzrok nastanka
pojma!!! Pojmovno misljenje je nemoguce bez govornog misljenja. Pri
nastanku pojmova ne dolazi do pojave novih elementarnih funkcija, ali se
postojece elementarne funkcije menjaju. One ulaze u novu sintezu i
prikljucuju se novoj strukturi. Nastanak pojmova je kvalitativno drugaciji od
stvaranja asocijacija.
Ach i Rimat su u svojim istrazivanjima opovrgli asocijanisticko shvatanje
procesa nastanka pojmova. Asocijativne veze izmedju odlika koje su
zajednicke nizu predmeta nisu dovoljne za nastanak pojmova. Pojam nastaje
neasocijativno tj produktivno, u trenutku desavanja neke slozene operacije (tipa
resavanje zadatka), a ne reproduktivno. Osnovni cinilac koji usmerava ceo proces
nastanka pojma je determinativna tendencija - zasniva se na predstavi o cilju i
javlja se dok ispitanik resava zadatak
48
. Proces usmeren ka cilju se sastoji od
niza operacija koje sluze kao sredstva za resavanje osnovnog zadatka.
Problem : cilj postoji i kod dece na ranijim uzrastima, pa opet nemaju pojmove.
Iako deca i odrasli na isti nacin shvataju cilj, zadatak resavaju na drugaciji nacin. Ovo
je pokazao Unadze, koji se posle jos bavio achovom metodom, i naglasio da je vazan
cinilac u nastanku pojmova sporazumevanje. Dete kasnije dostize onaj
stepen socijalizacije misljenja koji je neophodan za nastanak razvijenih
pojmova – zato ono kad ne moze da stvori pojam u pravom smislu, koristi reci koje
imaju funkciju pojma (da bi moglo da se sporazume sa odraslima).


48
Mora zadatak, jer ucenje reci napamet i dovodjenje tih reci u vezu sa predmetom ne dovodi
do stvaranja pojmova
Pre Acha, smatralo se da postoje dve tendencije u razvitku pojmova
• Reproduktivna (asocijativna) – u toku predstavljanja se
pobudjuju one predstave koje su u ranijem iskustvu bile
povezane sa aktuelnim predstavama
• Perseverativna – tendencija svake predstave da se vraca i
ponovo prodire u tok predstava.
Nisu dovoljne za objasnjavanje namernih misaonih radnji!!!
Tri stupnja u stvaranju pojmova:
1. sinkreti
2. komplexi
a) asocijativni komlex
b) kolekcija
c) difuzni komplex
d) lancani komplex
e) pseudopojmovi
3. pravi pojmovi:
a) spajanje na osnovu max slicnosti
b) potencijalni pojmovi
c) pravi pojmovi
Prelazne forme kod stvaranja pojmova:
SINKRETI -obrazovanje neuoblicenog i neuredjenog skupa -osoba grupise
pojmove na osnovu nekih objektivnih karakteristika objekta ali uvodi i neke
svoje subjektivne karakteristike (ovaj ovde je fik zato sto mi je ruzan, ili mislim da
se ovaj zove mur zato sto je blizu drugog mura-ovde je blizina objektivna
karakteristika ali NIJE karakteristika OBJEKTA). Dijete ovdje takodje kategorise objekte
po tome kako od njih moze nesto da napravi, neku figure, oblik-figuralne kolekcije.
Ovaj stupanj odlikuje difuzno prosirenje znacenja reci ili znaka koji ih
zamenjuje, na niz elemenata koji su povezani spolja, prema detetovom
utisku i nesjedinjeni medju sobom. To je posledica toga sto dete ima tendenciju
da nedostatak objektivnih veza zamenjuje subjektivnim vezama koje ne moze
da sjedini.
Tri etape:
1. stvaranje sinkretickog lika koje se podudara sa periodom pokusaja i
pogresaka u decijem misljenju (grupise sve dok ne izvali da je pogresio)
2. grupisanje na osnovu prostorne i vremenske zajednicke datosti
elemenata – deluju zakoni opazanja i organizovanja opazenog
3. svodjenje na isto znacenje predstavnika razlicitih grupa koje su ranije
u detetovom opazanju bile povezane (pri cemu i dalje nema unutrasnje
povezanosti) – veze na kojima dete zasniva nova znacenja nisu rezultat
jedinstvenog opazanja, vec dvostepene obrade sinkretickih veza:
prvo se stvaraju sinkreticke grupe, iz kojih se izdvajaju i opet sinkreticki spajaju
pojedini predstavnici.
Zakljucak: nepostojanje jedinstvene, objektivne veze medju objektima unutar jednog
sinkreta koji se pravi, vec se medju njima uspostavljaju potpuno subjektivne veze.
Nedostatak objektivnih veza nadomescuje se subjektivnim.
KOMPLEKSI -grupisanje koje je uvek zasnovano na karakteristikama objekta,
ovde se gresi u grupisanju ali se dete sad vodi objektivnim karakteristikama objekata
– nema subj karakteristika kao kod sinkreta (npr pored 4 dimenzije moze se
odlucivati i na osnovu hrapavosti-ovo je karakteristika objekta samo nije relevantna
za ovo grupisanje). Sinkreti i kompleksi su slicni jer su ograniceni - nemamo
dosledan sistem grupisanja pa sve moze ili nista ne mora da pripada kategorijama.
Kod sinkreta i kod komleksa dete ne moze da generise nove pripadnike
klasa (npr kako bi izgledao jos jedan mur) nego se ti nazivi kod njega odnose samo
na objekte koji se nalaze pred njim. Komplexno misljenje je povezano i objektivno –
to je glavni napredak u odnos na sinkrete. I dalje nema apstraktne i logicke
povezanosti...komplex je uopstavanje ili spoj konkretnih, raznorodnih
predmeta.
Pet osnovnih vidova komplexa:
1. Asocijativni komplex – bilo koja asocijativna veza sa bilo kojim
svojstvom koje dete zapaza na predmetu. Jedan element je jezgro, a
drugi elementi mu se pridruzuju po razlicitim asocijativnim linijama (oblik, boja,
slicnost, kontrast... ali uvek konkretno).-POSTOJI JEZGRO A PREDMET SE
POVEZUJE SA JEZGROM NA OSNOVU RAZLICITIH KRITERIJUMA, NE
UZIMAJU SE U OBZIR DRUGI CLANOVI OKO JEZGRA!! Imena vise nisu licna
(oznake pojedinacnih predmeta), vec postaju porodicna. To jeste kompleks
zato sto objekti ulaze sa svim svojim dimenzijama u kompleks, nema
jedinstvenog kriterijuma grupisanja (svaki se objekat poveze sa jezgrom
na osnovu razlicitog kriterijuma) i bilo koja dimenzija moze posluziti kao
kriterijum za grupisanje. Ovde postoje asocijacije po slicnosti.
2. Kolekcija – spajanje predmeta i konkretnih utisaka o stvarima u posebne
grupe, tako da se elementi medjusobno dopunjuju po bilo kom obelezju
(kad pravi grupu objekata u kojoj su zastupljene sve boje). Razlika kolekcije i
asocijativnog komplexa: kod kolekcije postoji jedan kriterijum koji
vezuje sve pripadnike grupe. Ovaj vid misljenja pociva na opazajnom i
prakticnom iskustvu. Postoji i kod odraslih, a narocito je izrazen kod mentalnih
bolesnika. Kolekcija moze da se pravi i na osnovu ucestvovanja u zajednickoj
radnji (kasika, viljuska, noz...). asocijacija po kontrastu
3. Lancani komplex – spajanje objekata u lanac u kome se znacenje
prenosi sa jednog objekta na drugi (stalno se prelazi sa jednog
svojstva na drugo – razlicite karike mogu biti spojene na skroz razlicit nacin,
a sve su ravnopravni clanovi lanca
49
). U komplexu su povezani prvi i drugi
objekat, prenosi se znacenje sa jednog na drugi, ali vec prvi sa trecim nema
nikakve veze. Lancani komplex je najcistiji vid komplexnog misljenja, zato
sto nema nikakvo srediste,jezgro (kao kod asocijativnog komplexa npr),
objekti ulaze sa svim svojim karakteristikama i kriterijum grupisanja seta se
menja pri ukljucivanju svakog sledeceg elementa.
4. Difuzni komplex – komplex formiran na osnovu nejasno odredjenog
obelezja – jer postoji neodredjeni utisak nekakve opstosti, spajaju se samo po
nekoj dalekoj slicnost, kriterijum se rasplinjava, skoro I gubi. (trouglovima se
pridruzuju trapezi, trapezima cetvorouglovi...svojstva kao da se razlivaju, ali su
i dalje samo konkretna). U sustini, ovaj komplex moze beskonacno da se siri.
Razlikuje se od kolekcije zato sto ne ukljucuje prakticna saznanja o
predmetima koji se grupisu.
Zakljucak:
Odlike komplexnog misljenja uopste su:
1. bilo koja dimenzija objekta moze posluziti kao kriterijum za
razvrstavanje
49
Inace, ni u jednom vidu komplexa ne postoji hijerarhijska uredjenost, to je odlika pojmova!
2. nepostojanje jedinstvenog kriterijuma grupisanja – ne zadrzava se
jedinstven kriterijum, vec se seta sa jednog kriterijuma na drugi, nerazlikovanje
kritreijuma.
3. nerazlikovanje bitnih od nebitnih karakteristika objekata – u komplexe
objekti ulaze sa svim svojim karakteristikama – sjedinjenost opsteg i posebnog tj.
nema apstrahovanja bitnih osobina i po tome se razlikuje od pojma. Pojam
pociva na apstraktnim i logickim vezama, dok komplex pociva na konkretnim,
stvarnim, slucajnim vezama.
Iz njih proizilaze i druge osobine kao sto su:
4. upotreba reci kao imena, naziva za celu grupu objekata
5. nepostojanje granica grupe – posto nema jedinstvenog pravila grupisanja,
kompleks moze da se prosiri novim objektima.
Pseudopojmovi – prelazni stupanj izmedju komplexnog i pojmovnog
misljenja – nastaju kad dete ne formira svoja grupisanja samostalno vec pod
uticajem odraslih (koji koriste istu rec za oznacavanje grupe razl predmeta). Zbog
toga dete moze da napravi isto grupisanje kao i odrasli, ali da do toga dodje
drugim putem – odrasli dolaze do toga apstrahovanjem, a deca pomocu
perceptivne slicnosti (grupa trouglova). Zato su pseudo, a pojmovi su zato sto
takvo grupisanje obuhvata isto sto obuhvata i pojmovno grupisanje. Iz razgovora se
vidi da dete definise te pojmove kao komplekse, zato sto ne ume da nam kaze
pravilo grupisanja, pa ima malu mogucnost transfera i ekstenzije klase
(izmisljanja novih pripadnika). Vrlo bitna faza i prvi korak ka stvarnom razumevanju
pojmova jer se polako dolazi do razumevanja zasto su pojmovi grupisani bas
tako,usmerava se razmisljanje ka tome zasto je grupisanje bas tako i u ovom
slucaju pseudopojmovi imaju pozitivan uticaj na razvoj. PSEUDOPOJAM JE
SPOLJA POJAM A IZNUTRA KOMPLEKS- znacenje reci je na nivou kompleksa a
referencija na nivou pojmova. Referencija reci-na koje objekte ukazuje rec.
Znacenje reci-definicija, koje karakteristike treba da poseduje neki objekat
da bi bio oznacen nekom recju. Pseudopojam i komplex se razlikuju po ukazivanju
na pojmove (dete koje ima kompleks gresi a ono koje ima pseudopojam ne) a isti su
po znacenju (nemaju pojma ni jedni ni drugi koja je to karakteristika koja je
relevantna za bas tako grupisanje). Zasto nastaju pseudopojmovi? Nastaju kroz
komunikaciju sa roditeljima i vrlo brzo nauce sta je sta tj da pokazuju ali to su pseudo
pojmovi a kasnije nastaju pravi a nastaju jer su deca socijalna bica i moraju da
usvoje ono sto je znacajno u njihovoj zajednici za komunikaciju.
U eksperimentu dete na nivou pseudopojmova grupisace kako treba ali:
a. nece znati da eksplicira kriterijum grupisanja
b. nece znati da kaze koji ce novi objekat uci u neku grupu
c. ako mu porusimo podelu ono nece znati opet da je napravi odmah, vec
ce opet ici korak po korak, putem pokusaja i pogreske.
Ovo sve do sad je bio razvoj grupisanja, povezivanja objekata , i to je samo jedna
razvojna linija. Druga razvojna linija neophodna za razvoj pojma je razvoj
apstrahovanja, izolovanja koja tece paralelno sa linijom grupisanja (a ne dolazi
posle nje). Razvojni oblici postoje uporedo. U svakom grupisanju dete vrsi neke
apstrakcije, grupise po maksimalnoj slicnosti koja podrazumeva neku apstrakciju.
Razvoj apstrahovanja, izolovanja, izdvajanja pojedinih elemenata i sposobnost da
se ti apstraktni elementi posmatraju van konkretne povezanosti sa iskustvom. Kada
se javi apstrahovanje objekat vise ne ulazi u grupisanje sa svim svojim
karakteristikama nego samo sa onim bitnim.
Prvi najjednostavniji vid apstrahovanja je SPAJANJE NA OSNOVU MAXIMALNE
SLICNOSTI – ta slicnost po kojoj smo grupisali se apstrahuje (jer nam je u centru
paznje), ostale karakteristike se manje vise zanemaruju. Ova faza je bogatija od
pseudopojma zbog postojanja apstrahovanja, a siromasnija zbog zbog toga
sto su same veze na kojima pociva grupisanje siromasnije, svode se samo
na maglovit utisak o zajednistvu grupisanih predmeta
POTENCIJALNI POJMOVI -Izdvajanje jedne karakteristike-izolaciono
apstrahovanje (obično po funkciji-upotrebi). Potencijalni pojmovi nisu ni manje ni
vise razvijeniji od komplexa, oni su prosto razlicite prirode, pa se ne mogu porediti!!
Potencijalni pojmovi- aktivnost kod koje dete grupise neke fenomene na osnovu
jednog zajednickog svojstva koje je uglavnom vezano za funkciju tj upotrebu tog
objekta. Potencijalni pojmovi ne mogu da se porede sa kompleksima jer su drugaciji.
Pojava sposobnosti apstrahovanja pocinje na ovom stadijumu. Potencijalni
pojam se razlikuje od pravog pojma po tome sto dete izdvaja samo jednu
karakteristiku – izolaciono apstrahovanje
50
i zbog prakticnog ukazivanja na
grupu predmeta. Potencijalni pojam imaju i zivotinje, ali se on razlikuje od decijeg
potencijalnog pojma zato sto se zivotinje oslanjaju na slicne utiske, a deca na slicna
funkcionalna znacenja. Zato zivotinje stvaraju potencijalne pojmove u opazanju, a
deca u oblasti prakticnog delanja. Kad dete definise predmet (cak i kada definise
nesto sto je apstraktno), ono nabraja sta sve taj predmet radi, i sta se moze s njim
uraditi. Potencijalni pojam je pojam jer postoji apstrahovanje, a potencijalni je jer
postoji prakticno ukazivanje na izvestan krug objekata (izdvajanje samo jedne
dimenzije) i izolaciono apstrahovanje (nema sinteze). Tek kad se ujedini sinteza i
apstrahovanje nastaje pojam u pravom smislu reci. U eksperimentu dete na tom
stadijumu ume da izvede razvrstavanje tacno, ali ce, kada ga pitamo za kriterijum,
reci samo jednu od dve dimenzije po kojoj je razvrstao, drugu nece primecivati.
Poredjenje pseudopojma i potencijalnog:
- u pseudopojmu imamo grupisanje na osnovu konkretnih veza i nemamo
nikakvo izdvajanje
50
zato zadatak sa kockicama ima dva bitna svojstva,da bi pravili razliku izmedju pravog i
potencijalnog pojma
U komplexnom misljenju potencijalni pojmovi imaju vaznu ulogu zato sto se
cesto udruzuju sa stvaranjem komplexa. E sad, kod stvaranja komplexa
dete izdvaja jedno zajednicko svojstvo koje je nepostojano i uopste ne
mora da bude privilegovano nad drugim zajednickim svojstvima
elemenata koji cine komplex. Kod potencijalnog pojma, predmeti imaju
zajednicko, privilegovano svojstvo, apstrahovano od grupe konkretnih
predmeta. To apstrahovanje je kljucna stvar kod potencijalnih
pojmova, jer ono zajedno sa razvijenim komplexnim misljenjem dovodi
- u potencijalnom pojmu imamo apstrahovanje bez ikakvog grupisanja posto
se izdvaja samo jedna dimenzija pa i nema sa cim da se grupise.
Predpojmovi - osoba razume koje su bitne dimenzije i grupise sve kako treba ali iz
razgovora vidimo da osoba nije bas sposobna da verbalno definise znacenje
odredjenih pojmova. Nema kompleksivnih definicija koje bi dalo dete koje
ima pseudopojmove. Ono koje ima predpojmove ‘vidi’ da ima tu neka zajednicka
dimenzija ali ne ume da verbalizuje kako treba (moze da pokazuje ili da ih zove
nekako drugacije), a kod pseudopojma nema izdvajanja te dimenzije. (jer dijete ne
zna koja bi to relevantna dimenzija za grupisanje bila)
PRAVI POJAM
Dvije komponente neophodne za formiranje pravih pojmova:
• 1. Razdvajanje subjektivnog i objektivnog i razlikovanje različitih
svojstava objekta (sinkreti kompleksi)
• 2. Uopštavanje, apstrakcija, izdvajanje bitnih obeležja u odnosu na
druga (potencijalni pojam) ali I sinteza vise bitnih obiljezja! (tako
potencijalni pojam nije pravi pojam iako ima apstrahovanje, zato sto nema
sintezu vise kriterijuma)
Pojam je sinteza grupisanja i apstrakcije – sada se apstrahuju sve bitne
karakteristike objekata i onda se sintetisu. Tu postoji apstraktna sinteza kako vid
misljenja.
Izdvaja se vise bitnih obelezja, organizovanje bitnih obelezja u definiciju tj
znacenje
51
, pojam je iznad objekta na koji referira, ne odnose se samo na
objekte sa kojima je dete u interakciji vec na sve koji zadovoljavaju
definiciju. Pravi pojam uvek mora da ima nekoliko definisucih karakteristika
(zato potencijalni pojmovi nisu pravi jer kod njih ima samo jedna bitna karakteristika).
RAZLIKA KOMPLEXA OD POJMOVA: kod komplexa, uopstavanje je rezultat
funkcionalne upotrebe reci, a kod pojmova uopstavanje nastaje kroz
funkcionalnu primenu reci. !!!!
ODLIKE PRAVIH POJMOVA: apstraktno izdvojeno obelezje, jedinstveno merilo
grupisanja, jasan logicki odnos izmedju opsteg i pojedinacnog, rec je samo oznaka za
opste, postoji hijerarhija po opstosti!
AKO JE MISLJENJE POSREDOVANO SINKRETIMA ONDA JE SUBJEKTIVNO,
A AKO JE POSREDOVANO KOMPLEKSIMA ONDA NIJE VISE SUBJEKTIVNO
ALI JE KONKRETNO, NE POSTOJI APSTRAHOVANO ZNACENJE POJMA PA
ZATO NE MOGU DA SE GENERISU NOVI PRIPADNICI TE KATEGORIJE!!
Kvalitet posrednika odredjuje karakteristike misljenja (pre 11,12 ne postoje
pravi pojmovi pa zato ni nema pre toga apstraktnog misljenja). Kako dete
intelektualno napreduje, tako sve manje koristi sinkreticko i komplexno misljenje, ali
51
Pametnim recima: niz apstrahovanih svojstava se sintetizuje i postaje osnovni vid misljenja
pomocu kojeg dete shvata stvarnost koja ga okruzuje
nikad ne prestaje da ih koristi. Cak ni odrastao covek ne misli uvek samo u
pojmovima.
ODLIKE UPOTREBE POJMOVA U PUBERTETU:
I u pubertetu i u odraslom dobu postoji neslaganje izmedju sposobnosti da se
pojam stvori i sposobnosti da se verbalno definise. Postojanje pojma I svest o
tom pojmu uopste ne moraju da se podudaraju ni po vremenu nastanka ni po
funkcionisanju, a pri tom analiza stvarnosti pomocu pojmova nastaje pre nego
analiza samih pojmova.
Dete se sluzi pojmom u opazajnoj situaciji. Detetu je lakse da misli u pojmovima dok
opaza konkretnu situaciju, a postaje mu teze da prenese iskustvo o upotrebi pojma
na razl situacije.
Detetu je jos teze da definise pojam kad se on vise ne nalazi u konkretnoj situaciji,
nego treba da ga definise u apstraktnoj ravni (zato dete u pubertetu primenjuje rec
kao pojam, ali definise rec kao komplex). Najteze je kad treba da prenese smisao ili
znacenje nekog pojma na nove konkretne situacije koje samo dete zamislja
apstraktno. Zato uopste ne vazi da je kad jednom predjemo put od konkretnog ka
apstraktnom, lakse da se vratimo od apstraktnog ka konkretnom!
Proces razvijanja pojmova se odvija istovremeno i u pravcu opsteg i u pravcu
pojedinacnog.
52
Detetu koje upotrebljava apstraktne reci ne mozemo da pripisemo apstraktno
misljenje.
Pojmovi VS sudovi: Pojmovi se prirodno sadrze u sudovima i zakljuccima.
Pojam je nerazdvojan od sudjenja (dete ce za ‘drvo’ reci na njemu vise jabuke).
Sud nastaje u misljenju deteta pre pojedinih pojmova i zato pojam ne moze
biti cist proizvod asocijacije.
Procesi misljenja nastaju pre pojmova!!! – pojmovi su proizvod razvitka
decijeg misljenja. Pojam nastaje u toku intelektualne operacije, u toku resavanja
nekog zadatka i ne moze da nastane igrom asocijacija – sredisnji trenutak u
nastanku pojma je funkcionalna upotreba reci kao sredstva voljnog usmeravanja
paznje, apstrahovanja svojstva, njihovog sintetizovanja….
Zasto funkcionalna i geneticka analiza?
Zato sto samo povezivanjem exp i stvarnosti mozemo na delu da posmatramo razvoj
pojmova onakav kakav se i zaista odvija.
Vigotski: ISPITIVANJE RAZVITKA
NAUCNIH POJMOVA NA DECIJEM
UZRASTU
52
Dete prvo nauci da kaze cvet, pa tek onda ruza, a i ako nauci prvo da kaze ruza, onda tu rec
koristi za svo cvece (sluzi se posebnom oznakom kao opstom)
Metod se sastoji u tome da se strukturalno isti zadaci jednom proucavaju na NP a
jednom na SP. Deca su trebala da pricaju na osnovu slicica, da zavrsavaju recenice sa
‘iako’ i ‘zato sto’, i jos klinicki intervju da bi se utvrdilo koliko poimaju suprotne
(iako) I uzrocne (zato sto) odnose.
Slicice su pokazivale pocetak, sredinu i kraj nekog dogadjaja. Jedan niz slicica je
pokazivao nesto sto su deca ucila u skoli (NP) a drugi nesto iz stvarnog zivota (SP).
Deca dobiju neku recenicu koja je nezavrsena i onda oni treba da je zavrse na osnovu
slicica. Pomocni postupci su bili posmatranje dece na casovima, ocene...
-Šta su slabosti eksperimentalnog proučavanja razvoja pojmova?
– Ispituju se artificijalni pojmovi u artificijalnom kontekstu!
-Šta je prednost proučavanja spontanih i naučnih pojmova?
- Pa ja bih rekla, to sto tako mozemo da ispitujemo nacin na koji se
razvijaju ti pojmovi.
Vigotski: NAUCNI I SPONTANI
POJMOVI
Razvoj SP i NP
Razvoj NP i SP Vgt ispituje istim zadacima. Osnovni nalaz je da se kod dece u drugom
razredu OS, NP i SP ne nalaze na istom nivou razvoja.
Predskolsko dijete ume da utvrdi uzrocno posledicne odnose i odnose
uzastopnosti u radnjama bolje na spontanim pojmovima nego na naucnim
pojmovima.
Kad dete krene u skolu i dobije podsticaj obrazovanja, postaje bolje sa naucnim
nego sa spontanim pojmovima, kod recenica sa uzrocnim odnosima. To NIJE
zato sto nam za spontane pojmove fali znanje (Vgt-ovi zadaci su pravljeni tako
da ne moze da ti nedostaje znanje), nego je upravo suprotno, da znanje ima nekog
uticaja, deca bi bila uspesnija sa SP, zato sto su recenice koriscene u zadacima bile iz
svakodnevnog govora. Zadatak sa SP je bio tezi zato sto detetu trazi da
svesno i voljno uradi ono sto svaki dan radi nesvesno i spontano. Detetu
nedostaju svesnost i voljnost upotrebe pojmova. Lakse se resavaju pojmovi
vezani za drustvene nauke nego spontani, zato sto kada ih resava, dete nastavlja
proces saradnje izmedju njega i nastavnika kao u skoli, samo sto nastavnik nije
tu prisutan, a toga nema kod spontanih pojmova. Global: kod SP dete treba nesto
sto resava automatski da resi voljno, a kod NP ono nastavlja saradnju, koja
inace daje bolja postignuca. Vremenom deca resavaju sve vise i vise zadataka sa
SP, i na kraju, dostizu isti nivo kao i NP. Dostizanje viseg nivoa u NP utice na SP i
dize ih na visi nivo. Ovo se desava u cetvrtom razredu os.
Istoj toj deci SP i NP su isto teski u suprotnim recenicama (veznik iako). Kategorija
suprotnosti je deci teza od kategorije uzrocnosti i javlja se kasnije u razvoju.
Cak ni u spontanom govoru dete nema suprotnost, pa onda i nije cudo sto ne moze da
je koristi voljno, kad ne moze ni automatski. U cetvrtom razredu kod suprotnih
recenica (sa iako) naucni pojmovi su ponovo na vecem nivou nego SP, a onda se
vremenom desava isto kao I sa uzorcnim vezama-poslije nekog perioda,nivo razvoja
naucnih I spontanih pojmova se izjednaci. Pretpostavlja se da bi u 6. razredu i
spontani i naucni pojmovi sa svezom “iako” dostigli isti nivo razvoja.
Naucni pojmovi razvijaju se u suprotnom pravcu od pravca razvoja SP. SP
prvo pocinjes da koristis (u govoru), pa tek kasnije razumes sto ono zapravo znaci, a
NP prvo shvatas sta znaci pa tek onda pocinjes da ga koristis. Slabost spontanih je
snaga naucnih i obrnuto – snaga SP je zasicenost pojma iskustvom, a to je
slabost NP, ali sa NP mozemo da baratamo u apstraktnim situacijama
(logicke operacije, odnosi medju pojmovima, itd). Opasnost u razvoju SP je da dete
nece uspeti da se izdigne iznad situacionog znacenja. Opasnost kod NP je da nece
umeti da ga primeni u konkretnoj situaciji. SP se razvijaju odozdo na gore (od
elementarnih svojstava ka visim, to jeste od konkretnih karakteristika
predmeta, do sistema pojmova), a NP suprotno- od sistema pojmova do
konkretnih karakteristika predmeta.. SP nastaju kroz direktan odnos sa
predmetom uz objasnjenje odraslog, a NP nastaju od pojma ka predmetu
(prvo se nauci pojam pa se onda ima kontakt sa predmetom). Procesi nastajanja NP i
SP su povezani I to tako sto da bi naucio neki NP, moras da imas odredjeni nivo SP i
obrnuto. NP i SP krce put jedni drugima. Oni idu jedni ka drugima jer jedni
nadoknadjuju nedostatak drugima: spontani pojmovi daju naucnim vezu sa
konkretnim objektima, i obrnuto naucni pojmovi uvlace spontane u sistem i daju im
shvacenost i voljnost.
Ako nema interakcije izmedju SP i NP, SP bi ostali samo na konkretnom iskustvu a NP
ne bi imali nikakvu primenu. SP se razvijaju kroz razna iskustva i vremenom se
aspstahuje ono sto im je zajednicko kao i pojedinacna bitna svojstva i nastaje
SP kojim mogu da se imenuju iste stvari u raznim situacijama. NP je vec
definisan i vremenom pocinjemo da ga upotrebljavamo i da uvidjamo njegovu
primenu u konkretnim situacijama. Odredjeni nivo razvoja SP je nuzan za razvoj
NP,usvajanje NP mora da bude zasnovan na nekim SP inace u suprotnom usvajanje
NP ostane samo na verbalizmu.
Veza izmedju razlicitih pravaca razvoja SP i NP su ZNR i ZAR.Posto NP zahtevaju
svesnost i voljnost oni se potpuno nalaze u ZNR tj ispoljavaju se u saradnji sa
nekim. Ovim se objasnjava zasto NP zahtevaju odredjeni nivo SP i kako NP podizu SP
na visi nivo!
Dete uci maternji jezik na nacin na koji uci SP a strani jezik na nacin na koji uci NP.
53
Postoje dva nacina da se objasni odnos izmedju govornog i pisanog govora,stranog i
maternjeg jezika, a to su : zakon pomeranja i zakon zone narednog razvoja.
Zakon pomeranja-zakon ponavljanja ranijih razvojnih procesa na visem
stupnju, vracanje na osnovne tacke dotadasnjeg razvoja, u visoj oblasti razvitka.
Zakon zone narednog razvoja-suprotan od ovog iznad.
Znaci postoji suprotna usmerenost analognih sistema u visoj i nizoj oblasti, iliti razvoj
odozdo na gore i odozgo na dole, dva razlicita sistema istovremeno.
U maternjem jeziku dete kada uci pojmove se prema predmetu odnosi
neposredovano, a kad uci strani jezik onda se prema predmetu odnosi
posredovano preko pojmova maternjeg. Zbog te posrednicke uloge
maternjeg jezika se razvija semantika maternjeg kada ucimo strani jezik.
Da li postoje prelazne kategorije, da se usvajaju na jedan nacin a da dobiju
hijerarhiju?
Kako god da je nastao pojam ako je svestan i nameran i u sistemu, on je
naucni.
53
Sve sto vazi za svesnost i voljnost NP i za ucenje NP i SP vazi i za maternji i strani jezik
Da li pojam moze da bude i naucni i spontani? Da li neki pojmovi kod jedne
osobe mogu da budu spontani a kod druge naucni?
Moze, nekome je neki pojam spontan a nekome naucni. Mozemo u jednoj istoj oblasti
da koristimo i naucne i spontane pojmove u zavisnosti od situacije u kojoj se
nalazimo.
U praksi svi SP su podjednako dobri bez obzira da li su nastali putem iskustva ili su
nastali primenom naucnih ali spontani nastali od naucnih bi bili u apsolutnom
smislu bolji jer imaju mogucnost apstrakcije. Onog trenutka kad spontani pojam
udje u sistem on (ostaje i dalje) PRESTAJE DA BUDE spontan (zato sto)IAKO je dosao iz
iskustva, (ali) ZATO STO nije vise neshvacen i nevoljan.
Da li su SP spadaju u NMF ili VMF?
Naucni pojmovi spadaju u vise mentalne funkcije koje su svesne i voljne, a SP nisu
svesni i voljni ali vise mentalne funkcije su posredovane znakom pa onda SP
jesu vise mentalne funkcije. Resenje : vise mentalne funkcije imaju svoj
postepen razvoj.
Kako se formiraju SP I NP? (USLOVI)
SP- Svakodnevno iskustvo
NP - Obrazovni proces (sistematsko ovladavanje sistemom pojmova koju su
definisani kao pravi pojmovi)
SP i NP: definišuće karakteristike
SP-
- nisu u sistemu
- nesvjesni su I spontani
- konkretni su, u direktnoj su vezi sa objektom u odnosu na koji se sticu
- neshvaceni su
NP-
- jesu u sistemu
- svjesni su I namjerni
- apstraktni su,u posrednoj vezi sa predmetom (isposredovani objektom na
nizem nivou u sistemu)
- shvaceni su (znamo da ih definisemo)
Prednosti spontanih pojmova: lakse se koriste i vecina ljudi ih razume,
zasicenost iskustvom.
Prednost naucnih pojmova: nema dvosmislenosti posto su bolje definisani pa je
laksa komunikacija, mozemo da baratamo u apstraktnim situacijama.
Mana naucnih: oslanjaju se na definicije pa moze biti tesko da se upotrebe u
konkretnim situacijama i teze se koriste zbog toga-verbalizam. Teze se povezuju sa
iskustvom, I sa konkretnim situacijama.
Mane spontanih: manje su precizni i definisu se uglavnom preko nekih konkretnih
primera-nesposobnost apstrahovanja, koriscenja tih pojmova svjesno I namjerno u
vise razlicitih situacija, kao I u apstraktnim situacijama.
Kako se razvijaju SP?
SP se razvijaju odozdo na gore (od elementarnih svojstava ka visim), kroz
direktan odnos sa predmetom uz objasnjenje odraslog- znaci prvo naucimo da
ga koristimo a onda sta stvarno znaci taj pojam
Kako se razvijaju NP?
Np se razvijaju na suprotan nacin od spontanih- odozgo na dole, od visih ka
elementarnim svojstvima sto u stvari znaci da mi prvo usvajamo definiciju pojma,
a onda tek postanemo svijesni kako da taj pojam koristimo prakticno- prvo
se nauci pojam a onda se tek ima kontakt sa predmetom za koji je taj pojam vezan.
Kako SP utiču na usvajanje NP?
Da bi naucio neki NP, moras da imas odredjeni nivo SP. NP I SP krce put jedni
drugima. . NP je vec definisan i vremenom pocinjemo da ga upotrebljavamo i da
uvidjamo njegovu primenu u konkretnim situacijama. Ta konkretizacija NP nije
moguca bez razvijenog SP na odredjenom nivou. Usvajanje NP mora da bude
zasnovano na nekim SP inace u suprotnom usvajanje NP ostane samo na verbalizmu.
Kada se usvoje NP da li su oni na istom, nižem ili višem nivou nego SP?
Ja mislim da nisu ni na visem ni na nizem jer ne mogu tako da se porede. Svako ima
svoj nezavisan razvoj, ali I uticu na razvoj jedni drugih.

Kako razvoj NP utiče na razvoj SP?
Dostizanje viseg nivoa u NP utice na SP i dize ih na visi nivo. Da bi na pravi nacin
usvojio neki SP trebas da imas NP razvijen do odredjenog nivoa. NP uticu na SP na taj
nacin sto ih oni uvlace u sistem, i tako oni postanu svjesni I voljni, bez NP koji djeluju
na SP nikad ne bi mogli da ono sto znamo upotrebimo u nekoj drugoj situaciji niti na
apstraktnom nivou,ostali bi vezani za taj kontext, ne bi doslo do apstrahovanja vaznih
zajednickih obiljezja iz raznih situacija, vezani bi bili samo za tu konkretnu situaciju.Np
je u zoni narednog rasta, SP u zoni aktuelnog rasta, tako oni uzajamno uticu jedan na
drugoga. (bez zone aktuelnog rasta ne bi bilo osnove za napredovanje u zoni
narednog rasta, ali bez zone narednog rasta ne bi bilo ni napretka u zoni aktuelnog
rasta)
Kako bi se razvijali SP bez uticaja NP?
SP bi ostali samo na konkretnom iskustvu ne bi se mogli apstahovati na razlicite
situacije. SP se razvijaju kroz razna iskustva i vremenom se apstrahuje ono sto im
je zajednicko kao i pojedinacna bitna svojstva i nastaje SP kojim mogu da se
imenuju iste stvari u raznim situacijama. Ta apstrakcija nije moguca ako nisu NP
razvijeni do odredjenog nivoa.
Kako bi se razvijali NP bez povezivanja sa SP?
Ne bi imali nikakvu prakticnu primenu ostali bi u domenu apstrakcije, samo na
verbalizmu, znali bi sta znaci pojam, ali ga ne bi mogli primjeniti.
ZAKLjUCAK-Jedan minimalni nivo SP je potrebno da bi NP mogli da se razviju (pa
onda NP prednjače) , pa na kraju NP utiču povratno na SP tako što ih vuku napred ,
utiču na njih i uvlače ih u sistem ( da postanu shvaćeni i voljni, da se poimaju). Tako
se sp smatraju razvojem, spontano ih usvajamo dok se np smatraju ucenjem-sticemo
ih obrazovanjem. Prvo se spontano razvijaju SP pa onda NP koji poslije uticu na razvoj
SP, guraju njihov razvoj dalje (omogucavaju im prelazak na apstraktno) . Između
učenja i razvoja postoji međusobna zavisnost , tj. prožimanje ta dva procesa. Učenje
utiče na neki uslovno spontani razvoj , sazrevanje psihičkih funkcija , ali važi i obrnuto
“uzrokovanje” tj . uticaj a to je da je sazrevanje preduslov učenja. učenje prati
razvoj , ali mu i prethodi i vuče ga napred !!! Učenje i Razvoj- to je kao ZNR i
Zona aktualnog razvoja !!!
Neophodno je dostizanje minimuma spontanog razvoja, da bi mogli da se razviju
naucni pojmovi. Minimum razvoja je neophodan za svako ucenje, a kad se to dostigne
onda ce ucenje ici ispred razvoja, vuci ce ga, prednjaciti.
Vigotski: UCENJE I RAZVOJ
Problem naucnih pojmova je problem ucenja i razvitka tj ispitivanje spontanih i
naucnih pojmova je ustvari ispitivanje odnosa ucenja i razvoja.
Tri stava o odnosu ucenja i razvitka:
1. Ucenje i razvoj su dva nezavisna procesa-razvoj je sazrevanje a ucenje je samo
koriscenje mogucnosti koje smo dobili razvojem. Kada se proucava dete tezi se
da se posmatraju odvojeno posledice razvoja i ucenja. Posto to niko ne moze
da razdvoji zale se na nesavrsene metode i onda koriste apstrakciju kako bi
razdvojili ta dva (serendaju pametno a nemaju pojma o cemu pricaju).
Uglavnom ove teorije pocinju posle nekog vremena da smatraju da je ucenje
nadogradnja procesa sazrevanja pa su sada ta dva procesa jednosmerno
zavisna tj ucenje zavisi od razvitka ali ne i obrnuto. Prema ovoj teoriji ucenje
kaska za razvitkom tj mora razvoj prvo da dodje do neke tacke da bi ucenje
postalo moguce. Ovaj stav je delimicno tacan zato sto postoji prag razvoja
ispod kog ucenje nije moguce ali to ne znaci da je ceo zivot razvoj nezavisan od
ucenja. Ovaj stav da ucenje ne utice na razvoj imamo kod Pijazea: stadijumi su
nezavisni od ucenja i obuke. Kod Pijazea bitno je kako dete misli a ne sta zna tj
bitni su spontani a nebitni naucni pojmovi.
2. Ucenje i razvoj su izjednaceni- Dejmsov stav i po njemu oba procesa se
zasnivaju na stvaranju asocijacija i navika. Ovaj stav u razvojnoj je imao
Torndajk koji smatra da je intelektualni razvitak uzastopno i postepeno
nagomilavanje uslovnih refleksa (ucenje i razvoj su mu isto).
3. Ove teorije spajaju prva dva i koriste ponesto od svakog . Takva je Kofkina
teorija. Po njemu razvoj je dvostruk i uvek imamo razvitak kao sazrevanje i
razvitak kao ucenje (isto je kao pod 1 zato sto je razvitak kao sazrevanje
nezavisno od ucenja a isto je kao drugo zato sto ucenje jeste razvitak). Ova
teorija stvara napredak u tri pravca:
• Da bi mogla da se razrese i pomire prva dva stanovista mora se
pretpostvaiti da su ucenje i razvoj uzajamno zavisni (ovo ima u kofkinoj
teoriji ali se ne kaze nista o tome kako uticu jedno na drugo)
• Kod torndajka ucenje je mehanicki proces a ovde se sada smatra da se
ucenjem stvaraju nove i usavrsavaju stare strukture. Sada se smatra da
je struktura nezavisna od konkretnog sadrzaja i stvaranje takve jedne
strukture moze da znaci 100 koraka napred u razvoju.
• Problem redosleda ucenja i razvoja – ucenje moze da ide u korak s
razvojem, a moze i da mu predhodi. Zbog ove pretpostavke se smatralo
da je decu bitno uciti formalnim disciplinama (matematika, logika,
latinski) zato sto one neguju poseban nacin misljenja. Torndajk smatra
da formalne dicipline nemaju dalekosezne posledice na razvoj (razvoj i
ucenje su jedno te isto). Torndajk pokazuje da ucenje ne moze da utice
na razvitak (idiotskom metodom dovodjenja u vezu tablice mnozenja i
izbora bracnog partnera). Svest je po njemu stvaranje asocijativnih veza,
pa ili je sve povezano sa svim, ili nista ni sa cim (sto je on dobio u svojim
kretenskim istrazivanjima). ZASTO SE TORNDAJK ZAJEBAO:
1. Mogu se uciti dve stvari – slozeni komplexi psihickih funkcija koji
pokrecu krupne oblasti decijeg misljenja i debilne stvari koje se
baziraju na stvaranju navika i uvezbavanju njihove primene. Fora
je sto za ovo prvo su formalne discipline super, a za ovo drugo ti
uopste ne trebaju.
2. Torndajkov predmet proucavanja su bile elementarne funkcije, a
skolska nastava se bavi visim funkcijama. + sve vise psi funkcije
su istovetnog sastava i nastaju kao jedinstvo
3. Za torndajka vise i nize psi funkcije nisu kvalitativno drugacije –
on smatra da su iste prirode i zato kad je hteo da proveri da li su
formalne discipline vazne za razvoj, to je radio na
nizim,elementarnim operacijama i zato je dobio kurton.
Vigotski o svom stavu:
Izmedju razvoja i ucenja postoje slozeni odnosi. Cetiri istrazivanja kojim Vgt ispituje
vezu izmedju ucenja i razvoja:
1. Ispitivanje stepena zrelosti psi funkcija na koje se oslanjaju skolski predmeti
(citanje,pisanje, aritmetika i poznavanje prirode) – deca koja su to posle dobro
ucila nisu na pocetku imala te funkcije dovoljno sazrele (suprotno od prve
teorije). Primer pisanog govora: kad dete pocne da pise pisani govor mu je
mnogo manje razvijen nego usmeni – to se objasnjavalo time da pismeni govor
prolazi kroz iste stadijume kao i usmeni. Ali to je gluperdrija jer dete kad pocne
da pise koristi veci fond reci od deteta koje tek pocinje da prica i koristi
slozeniju sintaxu i gramatiku. Pisani govor je posebna govorna funkcija,
zahteva visok stepen apstrahovanja zato sto nema intonaciju kao obican
glasovni govor. Pisani govor se razlikuje od glasovnog kao sto se apstraktno
misljenje razlikuje od opazajnog. Pisani govor je apstraktniji i zato sto nema
sagovornika kao usmeni. Dete nije dovoljno motivisano da se sluzi pisanim
govorom pa to je problem sporog ucenja da se pise. Inace za pisani govor
detetu potrebno vise volje (VECA SVESNOST) nego za glasovni zato sto kada
pricamo glasove izgovarmo automatski (nije voljna radnja), a da bi pisali
moramo da se napregnemo – da odradimo sintaxicku, gramaticku analizu.
Pisani govor mora da se pojavi tek nakon unutrasnjeg (kad unutrasnji vec
postoji). Gramatika i sintaxa pisanog govora se potpuno razlikuje od gram i sint
unutrasnjeg, a usmeni govor je po tome negde izmedju njih. Unutrasnji govor je
skracen i uglavnom predikativan, a pisani je podrobniji i formalniji. Unutrasnji je
pun idioma, i takav je zato sto nemamo sagovorika tj pricamo sebi pa ne
moramo da budemo formalni. Global: detetu je pisani govor tezak zato sto
mora da predje sa unutrasnjeg koji je tako jednostavan i predikativan, na
formalno i slozeno izrazavanje.
Kad pocinjemo da pisemo, nemamo osnovne psi funkcije na kojima se pisanje
zasniva (suprotno od Pijazea).
Dete vlada glasovima i gramatikom i pre skole, ali to ne shvata zato sto to radi
automatski iliti neshvaceno i nehoticno. Kada ga situacija tera da to radi voljno
i namerno (kada pise pa treba da zna nastavak za prezent) on to ne zna. Sve
sto vazi za govor vazi i za brda drugih skolskih predmeta
2. Druga grupa istrazivanja: Sta ide prvo ucenje ili razvoj? I on je dobio da ucenje
uvek prethodi razvoju. U skoli dete prvo nauci razne stvari iz nekog predmeta
ali tek kasnije nauci da ih voljno i svesno primenjuje. A ionako je glupo
pretpostaviti da je skolski program organizovan tako da se poklapa sa decijim
razvojem u potpunosti. Dete uci razne stvari, kumulira mu se znanje, al postoji
trenutak kada ima ‘aha-dozivljaj’, tj skonta kako nesto da primeni ili shvati,
veze izmedju toga sto je naucio. Prelomni trenuci u razvoju i ucenju su
drugaciji, i krive razvoja i ucenja se ne poklapaju. Brzina razvoja je razlicita od
brzine ucenja. Global: kada dete nauci neki naucni pojam ili radnju, tek tada
pocinje razvoj te radnje.
3. Treca grupa ispitivanja je bila posvecena temi formalnih disciplina, samo sto su
oni ispravili Torndajkovu gresku, tj nisu se bavili elementarnim procesima nego
su dohvatili slozenije operacije i njih dovodili u vezu sa formalnim disciplinama
(i to sa skolskim predmetima). Funkcije koje su neophodne za odredjene
predmete se na razvijaju izolovano, jedinstveno. Ucenje ima neku svoju
unutrasnju logiku i mi treba da otkrijemo koje razvojne procese otkriva idenje u
skolu.
Otkrili su tri stvari:
a) Razliciti predmeti imaju jedinstvenu osnovu za ucenje i to su po vgt
formalne discipline.
b) Ucenje utice na vise psi funkcije
c) Uzajamna zavisnost i povezanost pojedinacnih psi funkcija koje se
pokrecu tokom ucenja
Zajednicka osnova svih visih psi funkcija su poimanje i ovladavanje
4. u ovoj grupi istrazivanja su za procenu nivoa kognitivnog razvoja uzimali u
obzir i funkcije koje dete tek pocinje da razvija, a ne samo nivo aktuelnog
razvoja koji uzima Pijaze
54
. Metoda: uzmu dvoje dece koje su na istom
mentalnom uzrastu,npr 8 god, i zadaju im zadatke predvidjene za starije
uzraste, a onda im pomazu, navodjenjem ili zapocinjanjem resavanja i gledaju
sta ce uspeti da rese. Tako npr dobiju da jedno dete moze da resi zadatke koje
resava 9godisnjak a drugo one koje resava 12godisnjak – ova nesaglasnost
mentalnog uzrasta (tj nivoa aktuelnog razvoja) i nivoa koji dete dostize uz
navodjenje odredjuje zonu narednog razvoja. ZNR ima neposredniji uticaj na
dinamiku intelektualnog razvoja i uspeh nego nivo aktuelnog razvoja. Iako se
ZNR nekad smatrala samo obicnom imitacijom, ali to je glupost jer bi profi
sahista mogao da nam pokaze kako da igramo, a da mi opet nemamo pojma
sta radimo. Objasnjenje ZNR: dete u saradnji moze da uradi mnogo vise, ali
koliko vise – to odredjuju njegove intelektualne mogucnosti.
55
Ucenje u skoli
54
Uzima u obzir samo vec uoblicene funkcije
55
Majmuni nemaju ZNR – RAZLIKA IZMEDJU INTELEKUALNOG NAPRETKA I KOPIRANJA: kod
intelektualnog resenja naucis odjednom, zauvek, ne zahteva ponavljanje, kriva gresaka opada
naglo od 100% do nule, do resenja dolazis savladavanjem strukture i odnosa medju
predmetima. Kod kopiranja je sve obrnuto. Jedino teorija Vgt pravi ovu razliku izmedju coveka
i majmuna, one ostale ne prave.
uglavnom pociva na imitiranju, a kroz ZNR i saradnju s nekim ti stignes dokle ti
tvoj potencijal dozvoljava. Ono sto je danas u ZNR sutra ce ti biti u ZAR.
obucavanje i razvoj su u istom odnosu kao ZNR i ZAR, a skolski program se
uglavnom oslanja na ZNR. Da bi obucavali moramo da odredimo donji prag
detetovog ucenja, kao i to dokle moze da ide – tj gornji prag ucenja, i samo
izmedju ova dva prga ce obuka biti uspesna.
Global za sva 4 istrazivanja:
1. ucenje je dobro samo kada prethodi razvoju, zato sto izaziva funkcije koje tek
treba da sazru i koje se nalaze u ZNR – ovo razlikuje nas i zivotinje i kod nas,
ucenje nekog predmeta u skoli i kucanje na masini. Formalna disciplina nekog
skolskog predmeta je ona oblast u kojoj postoji uticaj ucenja na razvoj.
2. Ucenje je najbolje kada je odredjeno zonom narednog razvoja – to je senzitivni
period. Senzitivni period su pre VGT uveli neki ljudi, ali VGT za njega kaze da
obucavanje i saradnja potenciraju kulturni razvitak deteta i da zbog toga su
vise psihicke funkcije socijalne prirode. Svaka funkcija ima senzitivni period
(kada mnogo dobro mozes da naucis nesto). Nezavrsenost odredjenih razvojnih
procesa je nuzan uslov da taj period postane senzitvan za odredjene uslove.
Posle tog perioda ti uslovi ne dovode do razvoja.
3. Osnovne karakteristike visih funkcija koje nastaju u periodu skole su voljnost i
shvacenost pa je skolski period senzitivni period za sve funkcije koje se
oslanjaju na te dve stvari. Ucenje skolskih predmeta u tom periodu obezbedjuje
najbolje uslove za razvitak psih funkcija koje su u ZNR. Obucavanje moze
presudno da utice na razvoj zato sto te funkcije jos nisu skroz sazrele.
Vigotski: ISTORIJSKI RAZVOJ
PONASANJA
Ranije se mislilo da primitivni covek ima manje mozga nego kulturni ali to nije tacno
jer je kultura pocela da se razvija mnogo posto je zavrseno razvice mozga.
Najbitnija razlika u ponasanju izmedju primitivaca i kulturnog coveka je u pogledu
onih oblika ponasanja koji proisticu neposredno iz organizacije naseg mozga: razvoj
ponasanja uz pomoc spoljasnjih sredstava (povecanje slozenosti socijalnih
odnosa i socijalnih delatnosti)- to znaci da se nas razvoj pamcenja, misljenja I
drugih visih funkcija razvija kroz povecanu socijalizaciju, ali takodje kroz
razvoj organizovanja naseg misljenja uz pomoc spoljasnjih sredstava.- tim
organizovanje misljenja ne stvara se nova funkcija nego se samo mijenja tip
psiholoskog razvijanja
Ljudi su stvorili pomocna sredstva za misljenje , pamcenje i druge procese.
Razlika izmedju ljudskog pamcenja i pamcenja zivotinja:
• Ne kvantitativna vec kvalitativna ! U toku razvoja izmenjen je sam tip
psiholoskog razvoja pamcenja ¬ ovladavanje pamcenjem i stvaranje
znakova za usmeravanje pamcenja
• Pismenost predstavlja vestacko pamcenje covecanstva
Inteligencija ne moze da se razvija sama po sebi vec se razvijaju pomocna
sredstva
56
¬ nema istorije covecanstva bez istorije pisma i misljenja bez govora!
Misljenje i pamcenje odredjuje razvoj svih ostalih psihickih funkcija.
Opste karakteristike funkcija:
1. Menja tip psiholoskog prilagodjavanja (razvoja) tako sto stvara
pomocna sredstva. I tako ponasanje od neposrednog postaje posredno
(posredovano) i tako nastaju vise funkcije!
2. Kontrola pamcenja i drugih procesa (vladamo ovim procesima i oni rade za
nas- npr. automatska elaboracija recenice)
Bolje je pamcenje kod kulturnog coveka u globalu ali primitivac moze da
neposredno zadrzi vise konkretnih info. ¬ pamcenje u pojmovima i
simbolima dovodi do skracenih, logicki preradjenih i povezanih utisaka. ¬
zato razlog ljudskog razvoja treba traziti unutar coveka!... mora da se prodje
kroz proces kulturoloskog razvoja.
Kulturalizacija dovodi do drugacijeg nacina koriscenja prirodnih potencijala.
Slozeni oblici socijalne interakcije ¬novi oblici individualnog ponasanja
Svaka visa mentalna funkcija koja nastaje u procesu
istorijskog razvoja pojavljuje se na sceni dva puta :prvo kao
funkcija socijalno psiholoskog prilagodjavanja-
interpsiholoska kategorija, a posle kao intrapsiholoska
kategorija,individualna.
Primer za ovo je govor (komunikacija-unutrasnji govor): covek primenjuje na sebi
socijalne tehnike ponasanja tj unutrasnja saradnja sa samim sobom. Kao sto se
menjaju unutrasnje strukture tako se menjaju i veze i odnosi izmedju pojedinih
funkcija.
Primitivac vs kulturni covek u pogledu pamcenja:
• Nije promena unutrasnje strukture
• Promena je sistema funkcija mentalne organizacije
(tj pamcenje nema istu ulogu)
Iskustvo kulturnog coveka je u pojmovima tj ne zadrzavamo masu konkretnih utisaka
nego apstrahujemo.
Ontogeneza :
• Ima oba tipa psihickog razvoja kao i u fillogenezi (bioloski+istorijski tj
naturalni+kulturalni,javljaju se uvek zajedno i dopunjuju se i ne mogu se
razdvojiti…i postoje kod razvoja govora),to su dve linije razvoja koje teku
paralelno (analogija izmedju ontogeneze i filogeneze)
Problem biogenetskog paralelizma-kako to da covek koji ne napreduje super u
bioloskom smislu napreduje u kulturnom ?
U decijem ontogenetskom razvoju se oba razvoja desavaju
paralelno,napreduju u oba smisla ali toga nema u razvoju citavog
covecanstva.
Organski razvoj je istorijski uslovljen jer se odvija u kulturnoj sredini.
56
Ne postajemo mi pametniji nego imamo bolji komp koji pamti umesto nas!
Dzenings je uveo pojam ‘sistem aktivnosti’: oblici ponasanja koji stoje na
raspolaganju svakoj zivotinji koji su odredjeni organima i organizacijom.
E pa covek je izuzetak od ovog pravila jer prevazilazi svoj sistem
aktivnosti. Glavni momenat kada se odredjuje koja ce nam sve ponasanja biti
dostupna je kraj prve godine-tada se desava prvi korak ka samostalnoj
upotrebi i nalazenju orudja. Taj period naziva se shimpanzoidnim uzrastom
posto smo tad na nivoi shimpanzi . Ono sto je specificno kod deteta je sto ono ne
prelazi sa zivotinjskog na ljudski sistem ponasanja nego se oba razvijaju
istovremeno i povezano. Dete prelazi okvire Dzeningsovog zakona kada su oba
sistema jos u pocetnoj fazi razvoja. Kada dete pocne da poseze za orudjem ono ne
moze ni da hoda ni da se hrani samo i ovo direktno demantuje bioloski
paralelizam.
Osnovni kulturno bioloski paradoks razvoja deteta: sistem aktivnosti
deteta uslovljen je i stepenom organskog razvoja i stepenom ovladavanja
orudjem. Ova dva sistem se razvijaju zajedno i povezuju se stvarajuci
treci, osobeni sistem.
Licnost postaje za sebe ono sto je ona u sebi kroz to kako se ona
ispoljava pred drugima. Svaka visa mentalna funkcija je prvo bila socijalna
funkcija pa je onda interiorizovana. Kada govorimo o spoljasnjoj fazi razvoja visih
mentalnih funkcija kod deteta ne kazemo spoljasnji nego socijalni-zato sto je svaka
funkc prvo bila socijalni odnos izmedju dva coveka.
Tri osnovne forme razvoja funkcija koje ima govor:
1. Rec mora da ima znacenje-mora da postoji odnos izmedju reci i onoga sto
ona oznacava
2. Vezu izmedju reci i stvari mora da upotrebi odrasli u interakciji sa
detetom
3. Rec postaje osmisljena za dete
Znacenje prvo postoji za druge pa onda za dete!
Zakljucak: iza svih visih funkcija i njihovih odnosa nalaze se socijalni
odnosi tj one su interiorizovani soc odnosi. Rezultat istorije kulturnog
razvoja deteta jeste sociogeneza visih oblika ponasanja!
VIGOTSKI O PIJAZEU
Po Vgt savremena psihologija se sve vise bavi filozofskim pitanjima i pokusava da ih
resi experimentima a za Pijazea kaze da je stalno na granici izmedju filozofije i
psihologije. Pijaze se po njemu bas trudi da ne zalazi u filozofiju i kad god dotakne
nesto van psihologije on prekida misao (valjda zato pise nerazumno).
Vgt sad pokusava da objasni Pijazeovu teoriju pa ce prvo da mu cacne metodologiju.
Osnovna stvar kod Pijazeove logike je problem uzrocnosti. On kaze da su deca kada
ne shvataju uzrocnost na stupnju preduzrocnosti. P u svojoj teoriji pokusava da se
odrekne uzrocnosti, jer misli da kad je se odrekne moze da dodje na stadijum
naduzrocnosti koji karakterisu precizna naucna objasnjenja,ali Vgt kaze da je teorija P
ipak na preduzrocnom stadijumu. P je uzrocnost koju je izbacio zamenio za
genetickim stanovistem tj razvojnim odnosima i funkcionalnom zavisnoscu
(ne gleda se uzrok nego samo pojave koje geneticki najvise objasnjavaju neke druge).
Pijaze o uticaju drustvenog cinioca na razvoj misljenja kod deteta negde pise na
‘bioloskom’ a negde na ‘socioloskom’ jeziku pa nismo onda bas sigurni sta P misli
kako drustvo utice na misljenje dece.
P smatra da je bioloski nesto sa cim se radjamo i sto cini nasu psihicku
supstancu.Drustveno djeluje suprotno,dolazi spolja,namece detetu odredjene sheme
misljenja koje su drugacije od onih koje su mu inherentne. Veza izmedju
egocentricnosti i saradnje je prinuda (isto kao psihoanaliza). Dete se ne radja kao
clan drustva i drustveno bice vec ga drustvo potiskuje i pritiska. Ono sto drustvo
pokusava da mu usadi dete asimiluje i prilagodjava sebi i svojim shemama koje se
objasnjavaju autizmom tj bioloskim svojstvima decije prirode (asimilacija). Misljenje
deteta ima dve ‘grane’ jedna je ona koju razvija drustvo a drugu razvija dete (njegove
zelje i prohtevi-nesto kao princip zadovoljstva kod Frojda). P zakljucuje da se dete
nalazi u dvostrukoj stvarnosti (sopstveno misljenje i logicko koje namece drustvo).
P kaze da je prava stvarnost mnogo manje prava za dete nego za nas (ili ti dete vise
zivi u svom svetu nego u nasem). Dete zivi u obe stvarnosti,svojoj i drustvenoj, i one
su obe podjednako vazne a koja ponekad malo vise dominira zavisi od egocentricnosti
i socijalizacije.
Iako je po P socijalizacija nesto sto dolazi spolja i vrsi pritisak na dete ona je
odgovorna za razvitak logickog misljenja. Socijalizacijom se savladava
egocentricnost (tj prilagodjavamo nase misljenje drugima) i bez socijalizacije
dete nikad ne bi uvidelo nuznost logickog misljenja pa ga nikad ne bi ni razvilo.
Na ovaj nacin kod P nema objektivna stvarnost presudnu ulogu u razvoju misli nego
mi tj nas konflikt sa tom stvarnoscu.
Kod P u celoj teoriji postoji odsustvo stvarnosti tj odsustvo prakticne delatnosti.
Saznanje,logicko misljenje, socijalizacija itd sve to ne nastaje kroz praksu nego kroz
prilagodjavanje jednih misli drugima. Ne podstice stvarnost dete na razvoj nego
razum koji tu stvarnost obradi. Posto deci fali prakse koja je nuzna za
razumevanje, deca se medjusobno nerazumeju. Da bi se razumela potrebna je
logika delovanja koja prethodi logici misljenja ali ona to nemaju jer je po P
misljenje potpuno odvojeno od stvarnosti.
Posto je kod P sve objasnjeno genetickim pristupom i sa ove dve
stvarnosti(unutrasnjom I spoljasnjom) on je izgubio pojam razvoja. On ne govori
vise kako se razvija detetovo misljenje, sta je iz cega nastalo vec samo da postoje dve
stvarnosti od kojih nam je jedna usadjena na silu tako da Vgt zakljucuje da mu je
teorija idiotska. Vgt bi da je ispravi i to sa dve stvari :
• Osobenosti misljenja koje navodi Pijaze (da dete misli sinkraticki ili ti da
samo ono razume to sto misli) treba ograniciti samo na neke situacije tj
onda kada prica o necemu sto ne moze da proveri (npr zasto sunce ne
pada ) misli na sebi svojstven I nerazumljiv za druge nacin ali kada ga pitamo o
stvarima koje je imalo u iskustvu i koje moze da testira tada misli logicki a ne
sinkraticki
• Glup mi je stav da je dete neprijemljivo za iskustvo. P to objasnjava tako
sto kaze da primitivnog coveka iskustvo razuverava samo u specijalnim
slucajevima (npr lov,zemljoradnja) ali to sustinski ne utice na tok njegovog
misljenja pa se isto to desava i kod deteta. Ali greska je u tome sto su te
aktivnosti tipa lova i zemljoradnje bile osnova postojanja primitivnog coveka a
ne kratkotrajni dodir sa stvarnoscu. Zakoni koje je P nasao imaju ograniceni
znacaj ovde i sada u konkretnoj drustvenoj siuaciji. Tako ga kritikuje i Stern koji
kaze da to da li je dete do 7 god egocentricno ili socijalno ne zavisi samo od
deteta nego i od uslova sredine oko njega (vaspitanje,porodica,vrtic...). U
porodicnoj domacoj sredini ucenje govora je potpuno socijalan proces. Tada je
teznja ka socijalizovanom govoru vrlo znacajan faktor.
Pijaze je smatrao da samo spontani pojmovi mogu biti odraz decijeg misljenja jer
su oni posledica egocentrizma u misljenju i ako hocemo da ispitujemo decije misljenje
moramo samo njima da se bavimo. Po njemu su naucni pojmovi proizvod
socijalizovane misli odraslih, oni zamenjuju spontane i samo su prost odraz
usvojenosti znanja. Odnos izmedju spontanih i naucnih tj. kako se oni smenjuju Pijaze
objasnjava sa 2 zakona:
1. zakon poimanja – to je funkcionalni zakon i on objasnjava kada nastaje
poimanje tj. kada nesto shvatamo. Po Pijazeu poimanje nastaje kada nam nase
iskustvo nije dovoljno, kada nam za prilagodjavanje situaciji nisu dovoljni spontani
pojmovi i kad nastane kognitivni konflikt.
2. zakon pomeranja – to je strukturalni zakon i on objasnjava kako nastaje
poimanje. Kada pod pritiskom socijalizovane misli odraslog shvatimo da nam nas
spontan pojam nije dovoljan, mi usvajamo naucni tj. pojam odraslih.
U Pijazeovoj teoriji postoji jedan sukob izmedju razvoja i ucenja. Razvoj odrazavaju
spontani pojmovi, a ucenjem usvajamo naucne pojmove koji zamenjuju spontane. Ako
hocemo da ispitamo karkateristike decijeg misljenja ispitivacemo samo spontane
pojmove, a ispitivanjem naucnih pojmova mozemo da ispitamo samo koliko je dete
usvojilo te pojmove, a ne i kako misli. Po Pijazeu dete ne moze da nauci nesto za sta
nema shemu, ucenje ne dovodi do razvoja, ucenje samo sledi razvoj, ne utice
na razvoj i zato nikad nece dovesti do promene sheme tj. strukture. Ucenje moze
samo da stvori konflikt ali nece nikad dovesti do razvoja. Tek ako je sama struktura tj.
akciona shema stvorena i to kroz aktivnost deteta moze doci do razvojne promene.
Vigotski se sa ovim nije slagao i smatrao je da i spontani i naucni pojmovi mogu da
ukazuju na osobenosti decijeg misljenja. Naucni pojmovi nisu samo pokazatelji
usvojenosti znanja vec mogu biti i pokazatelji decije misli. I zato kod njega ne postoji
taj antagonizam, sukob izmedju razvoja i ucenja, vec medjuzavisan odnos – ucenje
stvara razvoj, vuce ga, utice na njega, dok kod Pijazea samo sledi razvoj. Naucni
pojmovi se oslanjanju na spontane i povratno deluju na njihov razvoj.
Global: zakone koje je P nasao vaze u sredini u kojoj ih je nasao i vaze za
decu koju je proucavao ali vec u drugoj sredini one se menjaju. Uopstavanje bi
bilo moguce kada bi proucavali decu u razlicitim sredinama i okruzenjima pa bi onda
nasli sta moze da se uopsti u zakone a sta ne.
Kritike teorije Vigotskog
• Nije razradjena teorija, već nudi samo teorijski okvir
• Evolucija/filogeneza se završava kada počinje istorijski razvoj (razvoj
socio-kulturnih oruđa)
• Nedovoljno razradjen uticaj bioloških faktora
• Kulturološki relativizam
• Suviše pozitivna slika o ulozi društva i kulture na razvoj pojedinca
• Kako nastaju novine na nivou kulture nije dosta dobro specifikovano
• Izbor reči/pojma kao osnovne jedinice analize, zanemarivanje većih
formi govornog mišljenja (rečenica, diskurs)
• Prevelik naglasak na simboličkoj komunikaciji/interakciji,
zanemarivanje praktične aktivnosti
• Zanemarivanje situiranosti saznanja (mišljenje i učenje u svakodnevnom
okruženju, ekološki pristup)
• Zanemarivanje institucionalnog okvira ponašanja
• Prevelik naglasak na eksperimentalnom metodu, zanemarivanje
etnografskog pristupa
Šta je vrednost teorije
Vigotskog?
• Teorijski okvir koji povezuje biološke i socio-kulturne osnove ljudskog
razvoja
• Teorijski okvir koji integriše kognitivni, afektivni i socijalni razvoj
Razlike PG I VGT
Glavna razlika izmedju Pijazea i Vigotskog je u tome sto je Vigotski smatrao da je
socijalno-kulturni kontekst nesto sto odredjuje prirodu odn. kvalitet ljudskog
razvoja. Kod Pijazea socijalno-kulturni kontekst igra perifernu ulogu, a glavni faktor je
individualna aktivnost, to je faktor koji odredjuje kako ce da se odvija razvoj, dok
svi drugi faktori mogu samo da ubrzavaju ili usporavaju taj proces. Kod Pijazea,
proces razvoja je individualan, univerzalan, vremenski nepromenljiv. Znaci, pocetna
tacka, krajnja tacka, kao i procesi kojima se stize od pocetne do krajnje tacke su
nepromenljivi, a ono sto se menja je brzina. Za razliku od Pijazea, Vigotski i uopste svi
teoreticari socijalno-kulturne teorije, smatraju da je pocetna tacka mozda ista, ali su
putevi i dalje tacke razlikuju od kulture do kulture, od drustva do drustva, pa i unutar
iste kulture u razlicitim istorijskim epohama. Vigotski je pruzio model u kome je
objasnio kako bi ta socijalno-kulturna sredina mogla kvalitativno da menja razvoj odn.
da odredjuje prirodu ljudskog razvoja
Nasuprot Pijazeovoj teoriji koja je individualisticka jer razvoj ide iz jedinke, kod
Vigotskog razvoj je alomorfan – van jedinke je. Ono sto se razvija jeste kultura i ona
postaje posrednik u ljudskim aktivnostima.
ZA NABUBATI
Diferencijacija: razvoj specificnih sposobnosti tokom razvoja iz opstijih
Primarna socijalnost: nasledno uslovljena sposobnost deteta da pokazuje posebnu
osetljivost i da selektivno reaguje na druge ljude.
Socijalni feedback: promena funkcije i strukture naseg ponasanja pod povratnim
uticajem reagovanja dugih ljudi na nase ponasanje.
Internalizacija: proces preobrazaja socijalnog, komunikativnog govora u privatni
govor koji sluzi kao sredstvo misljenja po Vgt.
Restrikcija znacenja: kada dete koristi rec da oznaci znatno uzi domen stvarnosti
nego odrasli.
Semanticke crte: komponente, jedinice znacenja koje su manje od onog
reprezentovanog odgovarajucom recju po Evi Klark.
Signifikacija: neurofizioloska sposobnost mozga da stvara i koristi znakove po Vgt.

PIJAZEOVA TEORIJA
• Teorija kognitivnih, intelektualnih funkcija. Ova teorija malo govori o afektima, emocijama, i

malo o socijalnim aspektima psihickog zivota i socijalnoj interakciji. Pokusao je da uspostavi vezu izmedju intelektualnog i emocionalnog razvoja, ali nije uspeo. Ideja je bila da afektivni razvoj daje energiju, a intelektualni daje strukturu. Pijaze: Misjenje je izvorna, bioloski utemeljena, izuzetno vazna funkcija koja sluzi coveku za orijentaciju u svetu. Kognitivni razvoj je intelektualni razvoj jedinke, nastao kroz proces formiranja uravnoteženog sistema intelektualnih procesa. Proces uravnoteženja se odvija putem autoregulacije. Reverzibilnost je proces, čiji je rezultat konzervacija. Pokretač razvoja je unutrašnji proces uravnotežavanja odnosa izmedju subjekta i okoline, a ravnoteža se postiže putem autoregulacije u samom sistemu (kognitivnog ponašanja)
Dečije mišljenje se razlikuje kvalitativno! Ne može se objasniti samo nedostatkom znanja! (prije se mislilo da ce se obogacivanjem iskustva aktivirati oduvijek postojeca sposobnost) On u svojoj teoriji trazi kapacitet coveka da misli. To je epistemicki subjekt (idealizovani mislilac u idealizovanim uslovima). Epistemicki subjekt je pijazeu sredstvo saznavanja. Pijazea ne interesuje individualno, vec globalno, ono sto je isto za sve i sto je invarijantno na spoljasnje uslove. Razvoj je prema njemu proces transformacije epistemickog subjekta (saznajni subjekt). Osnova razvoja je konflikt. Ako se dete stavi u idealnu situaciju, razvoj ce se zaustaviti. Saznavanje se odvija kroz transformaciju nekog objekta. Granica izmedju subjekta i objekta nije unapred odredjena i nije stalna. Subjekat i objekat se kroz akciju uvek preplicu. Epigeneza vs preformizam: nije iskljucivo preformisticko stanoviste vec priznaje i epigenezu. Dokaz da teorija nije nativisticka je pojam akomodacije. Problem sa Pijazeovom teorijom je: moze biti u principu tacna, ali se ne moze empirijski proveriti, zato sto podrazumeva vankontekstualnog epistemickog subjekta. Cim ubacimo bilo kakvo iskustvo u operacionalizaciju, to vise nije provera Pijazeove teorije, nego nasa operacionalizacija. •

Ontogeneza epistemičkog subjekta Interesovanje za paralelizam između razvoja naučnog saznanja i ontogeneze epistemičkog subjekta. Izvodi paralelu ontogeneze i istorijsko-naucnog saznanja (ljudi su ranije razmisljali onako kako razmislja danasnje dete, kako se civilizacija razvijala, razmisljanje je islo ka ’formalnim operacijama’). zakljucivanje: razumevajuci transformacije naucnog saznanja do saznavanja transformacija misljenja ES Pijaze je: GENETICKI => Kako nastaje ljudsko saznanje kao takvo? EPISTEMOLOG =>

bavio se ljudskim saznanjem

OSNOVNE POSTAVKE TEORIJE 1. TRANSFORMACIJA – saznanje nije pasivno vec je rezultat nase aktivnosti, a transformacije su preradjeno licno iskustvo. 2. BIOLOGIZAM – svi principi filogeneze vazi i u onotogenezi es.

Paralelizam: Kognitivni i Telesni razvoj  Pijaze u kognitivnom razvoju vidi bazicne bioloske principe, univerzalne za ceo telesni razvoj. Kognitivni razvoj je samo specijalni slucaj bioloskog (fizickog) razvoja.  Nacin na koji covek misli je adaptacija na sredinu. Misljenje je izdanak bioloskog razvoja ljudske vrste i ljudi zasnivaju svoju adaptaciju na sredinu na psiholoskim mehanizmima adaptacije tj. inteligenciji, a ne na bioloskim mehanizmima (senzornim ili motornim). Pijaze je nastojao da ljudsku inteligenciju bioloski utemelji tj. da pokaze njeno utemeljenje u bioloskom razvoju coveka. Razvoj inteligencije je samo specificni slucaj opsteg bioloskog razvoja, a inteligencija je psiholosko sredstvo za adaptaciju.1 To znaci da on hoce da sagleda funkciju inteligencije, njenu ulogu u bioloskom svetlu – ona je poslednje, najsavrsenije i kljucno sredstvo za resavanje odnosa sa sredinom i zato se ljudska vrsta prosirila i zavladala planetom: mocno sredstvo za opstanak, adaptaciju na sredinu. “Inteligencija najbolje adaptivno sredstvo u evoluciji, za čoveka u njegovoj sredini” Kognitivne strukture (bio je strukturalista) se menjaju da postanu sve savrsenije za adaptaciju, a operacije su ta komponenta inteligencije zbog cega je ona adaptivno sredstvo.  Covek ima tendenciju da tezi ravnotezi (to nije odluka individue, vec je urodjeno). Analogija fizioloskog odrzavanja homeostaze u kogniciji je: forma svih procesa na svim stadijumima je ista: konflikt => (neravnoteza-ravnoteza), ali su sami procesi razliciti (kao u filogenezi).
Biologizam u pijazeovoj teoriji je implementiran kroz tri procesa (asimilacija, akomodacija, adaptacija). Kognitivni razvoj je samo specijalni slucaj bioloskog (fizickog) razvoja. Nacin na koji covek misli je adaptacija na sredinu. Covek ima tendenciju da tezi ravnotezi (to nije odluka individue, vec je urodjeno). Forma svih procesa na svim stadijumima je ista: konflikt-(neravnoteza-ravnoteza), ali su sami procesi razliciti (kao u filogenezi). • Asimilacija: uklapanje objekata u akcione seme uz deformaciju objekta. ukljucivanje stvari i osoba u vlastitu delatnost subjekta (asimilacija spoljasnjeg sveta u vec obrazovane strukture). Ali, mogucnost neprilagodjenosti ako se razvoj bazira samo na ovom mehanizmu. Bez asimilacije nema varijacije. Deformisuca asimilacija- dete oko sebe ima previse stimulusa pa ih sve asimiluje i zbog toga postaje decentrirano. Ono ne moze da ih sve odjednom akomodira pa zato ide u decentraciju polako i deo po deo. E kad se decentrira onda je super. Funkcija

1

Ali to nije maturacionizam (nije sve zapisano u genima)! Pijaze spominje geneticki faktor kod maturacije, sazrevanja, ali organski ne.

Da bi se interakcijom ostvario razvoj novih kognitivnih struktura. asimilacije u kognitivnom razvoju je da nove info dobiju znacenje za subjekta. 6. Kvalitet misljenja zavisi od strukture. Adaptacija je opsti oblik psiholoske ravnoteze... Strukturalizam – strukture su u osnovi celokupnog misljenja.3. mora postojati konflikt izmedju starih struktura i sredine. Trenutno misljenje je ispoljavanje odredjene strukture. za Pijazea. Koordinacija zavisi od autoregulacije i faktora sazrevanja Univerzalizam – zajednicko svim ljudima u svim vremenima i prostorima (epistemicki subjekt) Akciona shema: saznajna struktura koja se primenjuje na realnost • osnovni element strukture • nosi pecat strukture kojoj pripada • razlikuje se od ostalih ASh po sadrzaju. 4. • Akomodacija – uklapanje objekta u akcione seme uz deformaciju akcione seme. Interakcionizam – interakcija sredine (objekti i informacije) i nasih kognitivnih struktura. konformizam. • Adaptacija – usaglasavanje objekata i akcionih sema. Da bi se doslo da autoregulacije moramo imati fizicko iskustvo i iskustvene podatke. izgradjivanje potpuno novog ponasanja. Kognitivna struktura je stabilni element preko kojeg imamo interakciju sa sredinom. Konstruktivizam – mi konstruisemo svaku novu strukturu na osnovu prethodnih preko principa autoregulacije koji je izveden iz biologizma. promena kognitivnih struktura s obzirom na promene u spoljnjem svetu. 5.a ono o cemu mislimo (sadrzaj) je drugaciji • ASh je ono sto je zajednicko svim situacijama • Stimulus  asimilacija drazi u strukturureakcija 2 Akomodacija se vrsi do onog momenta dok ne narusava postojanje integralne strukture unutar nas. Svest o akciji se stice tako sto subjekt ima zadatak da prepozna sta zavisi od njega. Npr: zarazno plakanje u vrticima. ali su karakteristike ASh na istom stadijumu su iste • bazicne ASh odrazavaju kvalitet strukture • nemaju sva deca iste ASh • ASh zavisi od iskustva tj situacije (nemaju sva deca iste ASh na istim stadijumima) • ASh nije isto sto i akcija! akcija je zavisna od situacije. Previse akomodacije dovodi do preadaptacije. dok baziranje na samo jednom od prethodna dva moze dovesti samo do privremene ravnoteze. paranoja. egocentrizam. pomodarstvo. Npr: predrasude. akcija je nebitna jer je konkretna. Konstrukcija proizilazi iz interakcije (akcije koje izvrsavamo i objekti na kojima ih izvrsavamo). sta od objekta a sta zavisi od prirode same akcije • Nove ASh nastaju kroz interakciju • Logika kojom mislimo je karakteristika ASh.. a akter je invarijantan tj isto dete ima razlicite akcije u razlicitim situacijama.. . ali opasnost od gubitka integriteta ako razvoj baziramo samo na ovom mehanizmu. sve pociva na autoregulaciji. optimalna kombinacija asimilacije i akomodacije dovodi do ravnoteze2.

2.Psihicki razvoj pocinje po rodjenu a zavrsava se u zrelo doba. 4. Razlike izmedju telesnog i dusevnog zivota: • mentalni razvoj tezi stabilnijoj ravnotezi nego fizicki • kod fizickog razvoja. Promenljive strukture – oblici organizacije mentalne delatnosti (motorni i intelektualni X afektivni) X (individualno X socijalno) 2. automatski pocinje opadanje. Potreba je uvek izraz neravnoteze (spoljasnje ili unutrasnje) i trazi podesavanje ponasanja. sto nije slucaj kod mentalnog razvoja: kraj razvoja omogucava napredovanje koje nije u suprotnosti sa unutrasnjom ravnotezom • proces razvoja dovodi do ravnoteze koja podrazumeva gipkost i pokretljivost struktura. i svaki stadijum je posebni oblik ravnoteze. 3 Stadijum reflexa Stadijum navika Senzo-motorni stadijum Stadijum intuitivne inteligencije Na svakom nivou se ovo isto desava . a svaki medjustadijum je prelazak iz stanja manje ravnoteze u sve vecu. svaka akcija je odgovor na neku potrebu. Akcija se okoncava kad su potrebe zadovoljene. Konstantno funkcionisanje – zajednicko za sve uzraste i obezbedjuje prelazak sa bilo kog stanja na drugi nivo • Uvek postoji interes koji nas pokrece • Postoji fizioloska. Svaka potreba tezi3:  Da ukljuci stvari i osobe u vec obrazovane strukture (asimilacija)  Da promeni strukturu s obzirom na promene kojima je organizam izlozen (akomodacija) • Inteligencija nastoji da razume i objasni pojave STADIJUMI RAZVOJA: 1. 3. Zavrsni oblik ravnoteze je razum odraslog coveka. afektivna ili intelektualna potreba. cim se zavrsi rast. cime ravnoteza postaje jos stabilnija Dva vida procesa uravnotezavanja: 1.

• Cirkularna reakcija je asimilacija novog iskustva u vec postojecu shemu(reflex  navika  CR). kulture. • Svaki stadijum ima specifcne cirkularne reakcije.. Prema Pijazeu prve akcije nastaju reproduktivnom asimilacijom (radi nesto onako bez veze. Usmerena je na resavanje parkticnih problema i dostizanje cilja. Novorodjence i odojce a. Konkretne + formalne (KO je priprema za FO) propozicione \formalne operacije Svaki stadijum ima svoje originalne strukture. onda dete snimi da je uradio nesto sto mu je bilo zanimljivo i onda nastavi da to ponavlja. Stadijumi: • Svaki stadijum ima svoje ASh • Svaki stadijum ima specificnu vezu stimulusa i ASh. koje u narednom stadijumu postaju podstrukture na koje su nadogradjena nova svojstva. Preoperacionalni + konkretne operacije (PO je priprema za KO)reprezentaciona inteligencija 3. Stadijum konkretnih operacija 6. Omogucava uvidjanje odnosa i upotrebu orudja pri resavanju problema. SENZO-MOTORNI STADIJUM (od rodjenja do sticanja govora) Senzo-motorna asimilacija putem opazaja i pokreta. Odstupanja od stadijuma mogu biti izazvana: • Nepredvidjenim iskustvom • Intervencijom odraslih Postoji mogucnost ubrzanja ili zakasnjenja uz ocuvanje redosleda stadijuma zbog: • Osiromasene sredine • Uticaja skole.  CR na razlicitim stadijumima je usmerena u razlicitom smeru. tj ka ASh. Stadijum formalnih operacija Cika Baucalic o Pijazeovim stadijumima: 1. Senzo-motorni stadijum centracija na sopstveno telo 2. Kada mu umesto tog objekta sa kojim je nesto ponavljao ubacis novi dolazi do asimilacije pomocu rekognicije. I ne mozemo da rasclanimo koji deo je genetski a koji deo nastaje kao proizvod interakcije. CR1 – orijentisana ka telu.a. on ubaci taj objekt u semu i kada ponovo ponovi akciju na novom objektu to postaje generalizirajuca asimilacija) Glavni zadatak: preci put izmedju JA-sve i JA-element. Motivacija za pokretanje je nesto sto se desava sa ASh.k. .. Ovo se ostvaruje kroz 2 vida: intelektualni i afektivni. kroz neprekidno konstruisanje novih struktura. Konstantan redosled stadijuma .5.

druga teta) i uopstavanjem (svet treba sisati) • nema semu PO. U drugom stadijumu je ista situacija. Motivacija je nesto sto se desava sa objektom kada se primeni ASh.stimulusima koji su bioloski uslovljeni daju reflexe =>maximalna veza. razlikovanjem (mama od cucle). Stadijum: Drugi stadijum (2-4) • prve navike su u vezi sa rexleksima.zna da objekat postoji i kad ga ne vidi.tj. a adualizam je osnovni nacin funkcionisanja. To je prva forma iskustvenog ucenja. • aktivnost je rana SM asimilacija.r • Sema postojanog objekta . . Ispituje karakteristike jednog objekta razlicitim ASh 2. tj nema odvajanja stimulusa od ASh. intencionalno i zato sto postoji varijabilnost tj ista ASh se primenjuje na razlicite objekte) Kod CR1 i CR2 se ponavljanje odvija na isti nacin(AS se ponavlja na isti nacin) a kod CR3 dolazi do toga da se ponavljaju akcije na dva nacina: 1. Nije urodjena. tj decentracija spoljasnjeg objekta (sada su stimulus i ASh povezani licnim iskustvom5). vec formirana na osnovu decijeg iskustva. zato navika ima labaviju vezu od reflexa. ali ta veza je bila reflexne prirode. CR3 – aktivno experimentisanje (razlikuje se od CR1 i CR2 jer je inteligentno.CR2 – orijentisana ka objektu. i dalje se zadrzava adualizam  stvaraju se SM sheme  sposobnost hvatanja (prehenzije) i manipulisanja Podrazumeva 2.jer je to u stvari samo sirenje refleksa na stimuluse koji nisu bioloski uslovljeni • nema difrencijacije cilja i sredstava 4 Sve sto je nstalo kroz iskustvo po Pijazeu je labavije od onoga sto je urodjeno. • ponasanje je koordinisano nasledjem i instiktima. prepoznavanjem (moja mama. Da bi se formirala druga veza. PO se prvo pridaje osobama iz bliskog okruzenja Stadijum reflexa Prvi stadijum: • (S+Ash)=REFLEX !!!!!!!!!!! urodjene Ash (repertoari ponasanja) povezane sa objektima. nasledje je najjaca =>od REFLEXNE SEME (urodjene ash) nastaju SM SEMA!!!! (navika) • reflex = ASh + stimulus-Adualizam (nenamerno ponasanje. mora da se prekine prva.ASh. tj urodjena. 5 U prvom stadijumu adualizam je znacio neodvojenost stimulus od ASh. Ispitivanje razlicitih objekata istim asimilacionim semama. tj automatizam). • reflexi nisu samo mehanicki i pasivni. postoji adualizam Stadijum opazaja i navika Reflexna vezbanja se usavrsavaju i uklapaju u organizovane opazaje i navike pomocu iskustva4 (sistematsko sisanje palca) kidanje veze stimulus . mada i dalje nema namere. vec se doradjuju uvezbavanjem (sisanje). ali je priroda veze drugacija. i 3.

razume postojanost samo ako je deo njegove ASh (zato sto se ispusteni objekat trazi. ali dijete jos uvijek nema namjeru da to ponovi!!!!!! Sve se ponavlja random. jos uvijekne moze da ustanovi koju ash da upotrebi na koji objekat-nema kordinacije sredstva i cilja) • Pocetak seme PO. – JAVLJA SE NAMJERA!!!! (djelimicno inteligentno ponasanje. Kada dodje do 6 Kriterijumi inteligencije: 1. . Obrazovanje kategorija objekata (sema PO .CIRKULARNA REALKCIJA JE SPECIFICNI VID NAVIKE!!!!! Ove CR1 seme se smatraju primarnim. tj. KRUZNO-zato sto je efekat podsticaj za ponovno izvrsenje te radnje (slucajno izvodjenje radnje postaje podsticaj za to. svako culo ima svoj prostor. Obrazovanje kategorija prostora (zavisi od PO.• • • navika nije inteligentna CR1-okidaci za ponavljanje neke zanimljive radnje. uskladjuju se tako da jedna odredjuje cilj a druge ASh sluze kao sredstvo (postoji paralela sa koordiniranim pojmovima i konceptima misljenja) Razvoj SM inteligencije dovodi do obrazovanja objektivnog univerzuma (dete je element medju drugim elementima i ima svoj unutrasnji zivot za koji shvata da je odvojen od spoljasnjih elemenata) Osnovni procesi u razvoju inteligencije: 1. odvajanja sebe od spoljasnjeg sveta (cepa se veza stimulus ASh). usresredjen na sopstvene pokrete i aktivnost) 3. Od starih ASh mogu da se naprave nove. magijska delotvornost.jer su usmjerene na tijelo.mogu stvari da se odvijaju i bez dodira u vremenu i prostoru dokle god je dete taj koji kao deluje na njih.post hoc namjera Nema semu PO-pasivno ocekivanje.dijete opet sasvim slucajno pomjera zvecku).uverenje da opazena figura postoji iako se ona vise ne opaza) 2. ali samo ako je bio deo aktivnosti deteta) Stadijum SM inteligencije Sredstva inteligencije na ovom stadijumu su AKCIONE SEME opazaja i motornih radnji ASh se medjusobno koordiniraju. preko uzajamne asimilacije tj. samo gleda u tom smjeru gdje je nestao. zato se menja razumevanje sebe i sveta. Koordincija vise sredstava I vise akcionih sema i razumevanje njihovog postojanja kao sistema. Namera (postavljena unapred a ne post hoc) 2.moguca rekonstrukcija pre i posle dogadjaja. nema namjere. posledica je da nema vise adulaizma. objekat samo kao integralni dio akcije Treci stadijum: (4-8) • Navika se pravi tako sto dete uvidja da neki njegov pokret dovodi do zanimljivih rezultata i to ponavlja (koordinacija izmedju vidjenog i uhvacenog) – JAVLJAJU SE I POTPUNO NOVE NAVIKE • Pocetek diferencijacije cilja i sredstava ali je jos uvek nema • Pocetak inteligencije6 (razumevanje sebe i sveta) • CR2 –sekundarne (usmjerene na objekte) i kruzne (ponavljaju se jednolican nacin) • Na kraju stadijuma dolazi do decentracije . ali ne kapira istoriju pojava van sopstvene aktivnosti. Obrazovanje kategorija vremena (paralelno sa uzrocnoscu) . Koordinacija sredstva I cilja (pronalazenje odgovarajuce akcione seme9to je njemu sredstvo)) 3.

ne i treci! –ako postoji cilj na koji ja mogu da odgovorim odabirom samo jedne samo ash! Ne moze da postoji koordinacija vise ash sema). Kao da ne kapira da moze da bude na nekom dugom mestu nego tu gde je bio jednom bice uvek! 9 Dete prati I nevidljiva premestanja (loptica ispod stola) . i 6. 5. Obrazovanje kategorija uzrocnosti (magijski egocentrizam) . Podrazumeva 4. prava mentalna kombinovanja tek na preoperacionalnom) 7 Po pijazeu SR sema ne vazi jer subject mora biti spreman da reaguje na neku draz.) • Potpuno razvijena sema PO (objekat se nalazi na mestu gde je poslednji put vidjen. Krajem SM stadijuma dete moze da rekonstruise i predvidja uzrocno posledicna kretanja. sa strane itd. takodje on moze da koordinise ash ali ne samo na motornom planu vec i na mentalnom planu i tako da formira nove ash (ovdje zacetak. javljaju se zaceci experimentisanja!!! • Trebalo bi da se na ovom stadijumu prvi put javlja akomodacija • Na ovom stdijumu mogu da se stvaraju nove ash-to se desava deferencijaciom postojecih ash (iz ach baciti-deferencira se baciti odozgo. senzo-motorna.uzocnost se ostvaruje preko asimilacije kod Pijazea i asocijacije kod biheviorista7. prvi put ga nadje kao kao sto bi ga naslo dete koje ima razvijen PO a onda kada sledeci put sakrijemo na neko drugo mesto.samo koordinacija 1 sredstvo-cilj!! (dve senzorne. CR. Cetvrti stadijum: (8-12) • Namjera postoji!! (javila se prvi put krajem treceg stadijuma) • Postoji koordinacija cilja i sredstava (ovo se ovdje prvi put javlja) (uz ogranicenje – sredstva su pozajmljena iz vec postojecih ASh) – NE MOGU DA NAStAJU NOVE ASH!!!! • Postoji SM inteligencija (ispunjena samo prva dva kriterijuma iz fusnote. jer ce ga dete traziti na privilegovanom mestu kada se sakrije8 -polozaj predmeta zavisi od prethodne uspjesne akcije a ne od dsamih premjestanja Peti stadijum: (13-18) • Potpuna SM inteligencija (sva tri kriterijuma) • CR3 – varira primarnu reakciju.. objekt je vezan za kontekst.decentracije dete tada shvata prostornu i vremensku uzrocnost. dvije motorne radnje) • PO . sema PO9 potuno razvijene() INTERIORIZACIJA ASH-postaje svjestan da su one on sam! Zacetak mentalnih reprezentacija i prvi simboli i to motorni simboli! (ne mora da izvede radnju da bi shvatilo koji je njen efekat on moze da je zamisli). dete potupuno zanemaruje prethodni uspesni princip koji je primenilo I sada kao po inerciji ide tamo gde je bilo prosli put.organiceno razumevanje. nema vise trazenja na privilegovanom mestu) Sesti • • • stadijum: (19-24) SM inteligencija.VARIJABILNOST. sto znaci da mora da postoji struktuktura u koju je on tu draz nekda asimilovao(ovo vazi za celokupnu njegovu teoriju) 8 Dete trazi objekat tamo gde ga je prethodni put nasao . sto je posledica shvatanja prostora i vemena 4.

Dete kad hoce nesto da uradi umesto stalnih prakticnih pokusaja ponekad stane i samo gleda u predmet i analizira situaciju. tj. projekcija osecanja i na nesto izvan sebe (posto je ukapirao da ima nesto i van njega10) zaceci interindividualnih osecanja (pocetak simpatija i antipatija) 10 Mama I tata .voli samog sebe. interiorizovanim kombinacijama koje omogucavaju insight).• • Pronalazak novih sredstava insight-om (uvidjanjem tj. afekti povezani sa sopstvenom aktivnosti (prijatnoneprijatno. on ustvari voli i ostale stvari samo ne kapira da su odvojene od njega.simbolicka) AFEKTIVNI RAZVOJ U PERIODU NOVORODJENCETA I ODOJCETA Ide paralelno sa intelektualnim Stadijum reflexa: • Javljanje osnovnih emocija.. o svom telu.. uspeh-neuspeh) • Egocentrizam. Tad vrsi isprobavanja na motorickim reprezentacijama. voli sebeodnosno sve stvari (narcizam bez svesti o sebi) sva osecanja su o svojim akcijama o svom delovanju. Pocetak motornih reprezentacija (nije prava . srodne fizioloskim sistemima drzanja ili polozaja tela (strah zbog gubitka ravnoteze) Stadijum navika: • Elementarna osecanja tj. Stadijum SM inteligencije: • Diferencijacija i umnozavanje osecanja (povezivanje npr. ali to ne znaci da ne voli ostale stvari. tuge sa neuspehom) • Javlja se izbor objekata tj. zadovoljstvo-bol.

prestao da bude deo(vidni. nema namere Vreme Kauzalni odnosi 2 (2-4) CR I. tj. nemaako je bio predmetneposredni pre-posle samo uakcije i efekta akcije (pre prilagodjavanja šemetrenutne akcije prostor u kojemvezi sa sopstvenim. svoje akcije tretira samo kao jedan od mogućih uzroka Reprezentuje prethodne promene prostornog položaja Reprezentuje Zahvaljujući sposobnosti ranije opaženereprezentovanja može da nizove dogadjaja zaključi nevidljiv uzrok na osnovu opažanja efekta ili da predvidi efekat na osnovu opažanja uzroka 3 (5-8) 4 (9-12) 5 (13-18) 6 (19-24) PREOPERACIONALNI STADIJUM .) akcije namere CR II. svojeto sasvim nezavisno od telo tretira kaoakcije uklapa unjegove akcije. nemamestu distantnog posle) nizovabiti uzroci .Stadijum Kognitivna struktura.samo u formiranja novih šema prostora. Postojanost objekta Prostor (meseci) odnos sredstvo-cilj. nediferenciranost šeme i objekta. shvata deo prostora nizove zajedno sanužnost prostornog drugim dodira izmedju uzroka i dogadjajima posledice. formiranje novihTraga za objektomShvata samoShvata relacijuZapočinje razlikovanje navika. namera (intencija) intencionalnost 1 (0-1) Uvežbavanje urodjenih SM šema (refleksi). korišćenje (motornih) simbola kao sredstva Shvata Shvata Potpuno shvata da i drugi objektivnost objektivnost objekti mogu biti uzroci i prostora. tj. razlikuje se cilju.posle). post-hoc namera se dešava akcija akcijama (akcijauzrok i efekat ali samo u težnja ka ponovnom prethodi efektu) vezi sa sopstvenim izazivanju interesantnog akcijama dogadjaja Izdvajanje šema izTraži objekat naPočetak Početak shvatanjaOgraničeno shvatanje navika i primena naprivilegovanom shvatanja serijalnosti (pre-da i drugi objekti mogu nove situacije. postoji učestvuje detetova akcija (npr. svojevremena. shavata objekteobjektom koji je"čulni" prostoriizvedeno izuzrok svakog dogadjaja kao integralni deo. prve stečeneNe traga zaNepovezani Trajanje jeSvoje akcije tretira kao navike. shvatadogadjaja usituacijama kada je u kada su postojeće perspektivu kojima nedogadjaj uključena i neadekvatne. nemaakcije itd. auditivnitrajanja sopstvenekoji sledi akciju produžetak šeme.variranje šeme pri ponavljanju ili uklapanje različitih objekata u istu šemu Proširivanje akcionihNevidljivo shema spoljašnjimpremeštanje objektima Formiranje novih šema kroz mentalno kombinovanje. formiranje novihVidljivo šema kada su postojećepremeštanje neadekvatne putem aktivnog eksperimentisanja . namera kada gura ruku odraslog ka željenom predmetu) CR III.

koji za posledicu ima: • Mogucnost razmene iskustava sa drugim osobama(pocetak socijalizacije) • Interiorizacija govora(pocetak misljenja. (ali ona na ovoj stadijumu ipak nije u potpunosti revrezibilna??) Kada se ASh pebace na simbolicki plan one ponovo postaju centrirane iako su se decntrirale na kraju SM stadijuma. ali jeste jer kad zavrsimo neki stadijum to znaci da smo ubacili u sistem seme sa tog satdijuma) 12 . subject pocinje da ocekuje sta bi moglo da se desi. Na preoperacionalnom su ASh irevrezibilne12 tj.tada dete misli pomocu sistema. nema koordinacije razlicitih iskustava (dete misli na simbolickom planu ali misli izolovano) Zbog pojave mentalnih ASh javlja se: • Nediferenciranost(nerazdvojenost subjektivnog i objektivnog) 11 E pa toga nema ovde! Reverzibilan =biti u sistemu(prava reverzibilnost javlja se tek na KO. Sada se ove ASh zovu mentalne / simbolicke/ internalizovane akcione seme Autoregulacija: radi po principu feed backa. na SM stadijumu to nije bas prava reverzibilnost. logicno i konkretno i nalazi se na KO stadijumu. o reprezentacijama Nema svoju centralnu strukturu. ali ne u smislu adualizma fizickog sveta vec nema odvojenosti simbolicke ASh i simbola na koje se ona odosi. unutrasnji govor) • Interiorizacija akcije(rekonstruise akciju simbolicki) • Razvoj interindividualnih osecanja • Stabilniji unutrasnji afektivni zivot • Misle o onome sto nije sada i ovde tj. tj. Na sledecem nivou kada dodje do razdvajanja simbolicke ASh i simbola nastaju operacije. Tek kada se ASh uopste i povezu u jedinstveni sistem dolazi do prelaska na stadijum PO Reflektujuca apstrakcija: prelazak na visi plan putem uopstavanja i sistematizovanja Ash(e pa ovoga nema na preoperacionalnom vec tek na KO) SM ASh prenosimo na simbolicki plan putem internalizacije (ne radimo vise nesto stvarno nego zamisljamo kako to radimo kroz simbolicku funkciju).Operacija11: • Reverzibilne • Interiorizovane • Celovite To je stadijum stvaranja simbolicke funkcije. i tako se skrecemo ka operaciji kao reverzibilnoj. govora(dete polako od pricanja sam sa sobom pocinje da prica I sa drugima-ceo ovaj razvoj se dogadja od 2 do 7 godine). vec je to stadijum pripreme za KO Pocinje tako sto seme sa SM stadijuma (motorne ASh)prebacujemo na simbolicku funkciju.

 Egocentricno misljenje-to se desava kroz simbolicku igru -time se zadovoljava Ja jer dete zivi u svojoj glavi onako kao bi voleo da zivi.svako prica svoje a kao se razumeju(ista je situacija i kada se igraju. proizilazi iz asimilacije stvari u sopstvenu aktivnost17  Realizam . prihvata ono sto oni kazu. ali I dalje ne znaju zasto.ozbiljnije od egocentricnog ali idalje udaljeno od realnosti(prica o shvatanju prirode fenomena) postavlja pitanje zasto jer hoce u isto vreme da zna i cilj i uzrok nekog desavanja14  Intuicija.napredniji su prakticno nego sto to mogu da objasne. misle da neko moze da vidi sta oni razmisljaju) 13 Dete oce da bude kao odrasli . predmetima pridaje psiholoske karakteristike.deca sve tvrde a nista ne dokazuju15. Fali im logika u misljenju pa zato to nadomescuju intuicijom16 posto do 7. izvrsava naredbe jer mu odrasli pruzaju model ponasanja tj. pa posto ono zna da radi neke stvari sa razlogom logicno je da i predmeti rade stvari sa razlogom. Nastanak misli-na pocetku postoji egocentricna asimilacija.sve je zivo. irevrezibilane su i krute  Artikulisana intuicija-bolja od ove gore jer se javlja predvidjanje ishoda akcija i rekonstrukcija prethodnih stanja (zna odakle je krenula loptica) I dalje je irevrezibilna(sada mu samo to fali da sredi i onda je baja na operacijama!) Shvatanje prirode fenomena – egocentrizam (decija filozofija)  Animizam .SM seme prebacene na mentalni plan. Ne mogu retrospektivno da kazu sta su sve radili ali im malo bolje ide da dok nesto rade pricaju sta rade. kao zajedno a ustvari svako za sebe). a na kraju priprema za logicku misao(misljanje adaptirano na druge i stvarnost) Nasuprot tome stoji intuitivno misljenje koje je najprilagodjenije stvarnosti .egocentrizam (kapira da on i neko drugi nisu ista osoba. Pod prinudom odraslih. idealno Ja13. A simboli koje koristi su samo njemu poznati i nikom drugom •  Verbalno misljenje. . 16 Kada im trazis da stave isto zetona kao sto si ti stavio oni ih pobacaju a da budu prostorno isti 17 To znaci da dete gleda na stvari onako kako gleda na sebe. ali ne zna da kaze sta ce neko drugi da vidi kad gleda nesto iz drugog ugla.psiholoske fenomene tretira kao objekte (misli da je njegov san dostupan svima ostalima. Godine razmisljaju prelogicki  Primarana intuicija. jer je sada skapiralo kako oni nesto rade a on posto prica moze to da razume 14 Ne odgovara mu mehanicisticko objasnjenje jer veruje u animizam pa tezi da sve sto se desava sa predmetom ima neki clij i svrhu za sam predmet(kliker koji se kotrlja) 15 Jer ne znaju kako da obrzloze a i ne vide neku preteranu potrebu da objasne kada je njima sve jasno. Izmadju egocentricnog misljenja i intuicije nalazi se verbalno misljenje. pocinje da postuje odrasle. I kada pricaju dva deteta oni imaju kolektivni monolog. vec uvek prica da svi vide isto ono sto on vidi-zadatak sa tri planine).• • Promena u socijalnim odnosima.

primenjuje pravila koja vaze za njegovo ponasanje na sve ostalo (brod plovi zato sto mu je kapetan tako rekao)  Finalizam-koristi se posledica kao uzrok(Rijeka tece da bi se ulila u more)  Motivacija-umesto uzroka koristi se motiv to vazi za ljude a ne za objekte  Participacija-uzrok je ono sto lici na taj fenomen.misli da sve sluzi ljudima. Regulaciju ne mozemo da odredimo neposredno vec je opazamo preko ponasanja(dete ume barem delimicno da objasni reverzibilnost). uzme deo fenomena pa tim delom obasnjava ceo fenomen-oblak nastaje tako sto dim iz kuce ode i napravi oblak  Magizam-uzrok je aktivnost djeteta-ono sto je ono pomislilo je uzrokovalo neki dogadjaj. Logicko misljenje se javlja na KO zbog uspostavljanja sistema postojecih mentalnih akcionih sema. nagomilavanjem kvantitativnih promena koje ce na kraju dovesti do kvalitativne promene tj.cekic i casa i sundjer casa-ne moze da misli o tome da ce sundjer da slomi casu. Stadijum konkretnih operacija Ovde se pojavljuju operacije. pojave operacija.to je sistem internalizovanih mentalnih Ash. Konkretne su zato sto ne mogu da razmisljaju o stvarima koje im nisu bile u iskustvu20(nije konkretno u smislu materijalnog. nego u smislu iskustva)-mismacka –slon Operacije su visi oblik regulacije akcije. razlika izmedju magizma i fenomenizma je to sto u magizmu to mora biti sopstvena aktivnost koja je uzrok stvari 20 Ne moze da se odvoji od svog iskustava.koje su reverzibilne. mentalna ASh se morala odvezati od simbola). PO vs KO Slicnost: mentalne ASh Razlike: reverzibilnost(da bi se to desilo morali smo prvo da se decentriramo.deca povezuju razvod roditelja na predskolskom uzrastu sa sobom.•  Artificijalizam . to je da se seta tuda…) Objasnjenja18 . pa ako pomisle nesto ruzno i to ruzno se desi onda oni misle da su oni krivi  Fenomenizam-koriste se dve stvari koje su se istvremeno desile pa jednu uzmemo kao uzrok a drugu kao posledicu(vremenski povezne)19 Neosetljivost na protivrecnost (sve sto je nama nelogicno njemu je ok) • Globalna prica za preoperacionalni stadijum: dolazi do postepene decentracije. . povezanost u sistem KO vs SM Slicnost: povezanost u sistem 18 19 Pod pravim objasnjenjem pijaze smatra samo kauzalno objektivno objasnjenje. sve postoji zbog ljudi (to je da se jede.

(saznajni. sa operacijama:  Direktne-A+A’=B  Suprotne-B-A’=A OVO SVE DETE MOZE DA URADI  Identicne-+A-A=0 NA GRUPI OBJEKATA  Tautoloske-A+A=A  Pojedinacno asocijativne (A+A’)+B=A+(A’+B) Konzervacija(najbolje merilo KO): shvatanje da ako se nesto promeni ne mora i nesto drugo da se promeni.Razlike: ovde su SM ASh a tamo su mentalne ASh Prvi put se pojavljuje logicko misljenje-koherentno i uskladjeno. Iako mu lici da se tu nesto promenilo on mora da zna da se po kriterijumu nije nista promenilo Nalazi u exp konzervacije materije.operacije se ne odnose samo na fizicki univerzum nego i na socijalni. deblje i krace)  Istovetnost=identitet (ista glina)22 Ove 3 vrste objasnjenja su medjusobno zavisne. Stvaranje medjuindividualnog univerzuma-univerzum sada ne sadrzi samo objekte nego i druge ljude tj.PO. prelazni) • Deca koja su na KO daju 3 vrste obrazlozenja:  Prosta revezibilnost (ima isto jer mozemo ponovo da napravimo…)  Kompenzacija(duze i tanje. tezine i zapremine: • Uvek se dobijaju 3 nivoa (KO. Neutralna spram kriterijuma . Ovoga moras da budes svetan da bi mogao da uradis bilo kakvo grupisanje. zatim se uvodi neka trasformacija-nulta transformacija jer ona ne menja nista po nasem kriterijumu. Zasto? Zbog sistematicnosti. • Redosled javljanja konzervacije: supstanca  tezina  zapremina • Konzervacija se prvo stice sa onim materijama koje se ne menjaju same po sebi(perle i voda)dok se tek kasnije stice kod materija tipa gline(koja se pri transformaciji za dete potpuno menja) Kad se javi reverzibilnost vec postoji organizovan sistem koji obuhvata: 21 22 Imena stadijuma nigde explicitno ne pisu pa ih je Elena krstila Da bi imao istovetnost mora da bude svestan prva dva . a potrebno ih je koordinisati da bi moglo logicno da se misli Stadijumi prelaska sa akcije na operaciju21: 1. afektivni i moralni) Grupisanje-stvaraju se postepena povezivanja. imamo dva predmeta koja su ista po nekoj dimenziji. Rekonstrukcija-nuznost rekonstruisanja motornih secanja na reprezentativnom planu tj. Tj. Iza svake misli je mentalna ASh . zatim ispitujemo da li ce dete da se zavede vizuelnim promenama. Da bi se ostvarila decentracija mora se izvesti odvajanje Ja od drugih i na nivou objekata i na nivou mentalnih ASh.prebacivanje motornih u mentalne ASh 2. Decentracija-teza na planu reprezentacije nego na planu akcije 3. shvatanje da odredjena dimenzija ostaje nepromenjena bez obzira na manifestne transformacije. Ista logicka struktura svih zadataka .

Ovo je prelaz izmedju SM ASh i mentalnih ASh. Sadrzi reverzibilnost putem 23 Za sta se korisi zadatak kalsifikacije? 1.predmeti se po slicnosti raspodeljuju na male gomile(iz koje je dete u stanju da napravi od kolekcije)ovo nisu klase iz sledecih razloga  Koristi ili silaznu ili uzlaznu metodu a ne moze da ih kombinuje  Ne moze da kvantitativno poredi obim klase i podklase 3) Hijerarhijske klasifikacije.tj. a ne numericka. • • Serijacija: dovodjenje u odnos. samo vidi da ih ima vise . postavljanje u niz. Za odredjivanje hijerahije vec postojecih struktura 2. Sredjujemo iskustava spram kvantiteta-stepen izrazenosti nekog atributa po nekoj dimenziji koju smo uveli. prostorni obim a ne numericki (apstraktni) 2) Nefiguralne kolekcije. ali ne moze da zamisli sta bi sve moglo da podpada pod tu istu semu. Klasifikacija pociva na upotrebi svi i neki. Odredjivanje razvojnog nivoa deteta u odnosu na tu strukturu 24 On koristi semu i nama deluje kao da zna sta radi. Slicnost izmedju SM ASh i figuralnih kolekcija:  Uporedjivanje objekata po upotrebljivosti i slicnosti  Nemogucnost da se dozovu u svest skup objekata na koje se figuralne kolekcije odnose24 Dete koristi figuralni tj.tj. poredjenje razlika izmedju objekata. B=C  A=C). Direktnu operaciju(transformacija)  Inverznu operaciju(vracanje vode ili cega god)  Identicnu operaciju(nultu transformaciju) To se zove: skica grupe ili skica grupisanja Zajedno sa konzervacijom javlja se i tranzitivnost (A= B. zato se tvrdi da su tranzitivnost i konzervacija dva razlicita vida istog grupisanja (jer je u istrazivanju dobio jaku korelaciju) Dve onovne aditivne operacije (grupisanje klasa i relacija): operacije za utvrdjivanje odnosa izmedju konkretnih predmeta (ali ne moze da ih verbalno iskaze) • Klasifikacije :23kako dete sistematizuje iskustva(na osnovu slicnosti i razlikakvalitativno poredjenje radi pravljenja hijerarhije klasa)imamo inverziju negacije(gledamo po cemu su slicni pripadnici dve klase i tako se obe klase gurnu u neku visu klasu koja ima oba obelezja) ovde je reverzibilna ASh tek kada mozemo iz te hijerarhijski vise klase da izvucemo ponovo dve grupe-sto se zove reverzibilnost putem inverzije Nivoi klasifikacije: 1) Figuralne kolekcije(elementarni nivo)grupisanje na onovu toga sto se nesto “slaze”(kucica)ili na osnovu slicnosti tako da napravi neku figure u prostoru. nema extenziju 25 Jezicki dete zna da zivotinja ima vise nego macaka ali nema pojma koliko je cega brojcano. pa kada ga pitamo za konkretno te predmete koji su ispred njega on zna.kombinuje silazne i uzlazne metode i kvantifikacija inkluzije klasa koja je intenzivna25.

tj.reciprocnosti(interesantniji od nekog a manje interesantan od nekog drugog) drzimo sparene dve relacije i onog prvog i onog drugog. Posto sam jezik nije dovoljan za obrazovanje broja postoje 3 hipoteze koje govore o tome kako deca obrazuju pojam broja tj. Vrsi poredjenje samo sa jednog kraja jer znaju da je sve jedno sa kog kraja ces da krenes) Frka oko toga da li je Pijaze izmislio da postoje ove operacije ili deca to stvarno tako rade i na konto toga imamo:  Ispitivanja toga sta deca rade spontano. I 3. Samo dodaju gde treba(3.naravno ne misle da su dobri jer tako nesto u logici ne postoji. ovi sa 2. Stadijuma: kada naprave niz pa dobiju nove stapice da ih ubace. Svojstva sistema grupisanja: 1) Pomocu jedne operacije stvaraju se novi elementi sistema (spajanje 2 klase u novu nadredjenu klasu) 2) Operacija je reverzibilana 3) Kada primenimo operaciju pa onda njoj reverzibilnu operciju vracamo se na pocetno stanje(ovo prespes ovo vrati.(redjanje putem pokusaja i pogresaka. Obrazovanje celih brojeva: Uslovi su:  Aditivnost  Konzervacija Deca znaju da broje ali to ne znaci da imaju pojam broja(poredjas zetone pa ih malo rasiri a on ih izbrojao ima da kaze da tamo gde si ih rasirio ima vise) Da bi imao pojam o broju mora da zna da je Celina jednaka zbiru delova. pa si na istom) 4) Kada dva puta pravis kobasicu o je oba puta ista kobasica 5) Pokretljivost sistema je ogranicena Multiplikativno grupisanje(za razliku od gore navedenog aditvnog): vise klasifikacija i serijacija istovremeno. * Zadatak sa stapicima razlicite velicine koje treba poredjati po visini+ moze da radi i serijaciju u dve dimenzije (lisce u matricu po svetlini i velicini) Nivoi serijacije: 1) Odsustvo serijacije 2) Empirijska serijacija. O tome kako su aditivnost i konzervacija povezane sa nastankom broja:  Broj je nezavisan od ovih logickih struktura . Kada ima serijaciju njemu je isti djavo da li pravi prosti ili slozeni niz posto to radi po istom principu. Najjednostavnija multiplikativna struktura je serijalna korespondencija( proizilazi iz serijacije)-das mu lutke i stapove i on treba da nadje koja lutka ide sa kojim stapom po kriterijumu velicine. pa na osnovu toga da izvlaci zakljucak o konzervaciji te celine. Rade sve ispocetka a ovi sa 3. bez instrukcije ispitivaca  Sta logicari misle o terminima koje P koristi.5 puta okrece i prevrce one stapice) 3) Sistematska ili operacionalna Razlika 2.

Operaciona priroda broja: broj se operaciono obrazuje polazeci od nekonzervacije na isti nacin kao i klasifikacija i serijacija itd.2. Operacionalni nivo. ali sada dete shvata da cak iako se niz razvuce. Broj je direktno izveden iz njih(osnovni brojevi iz klasa a redni iz serijacije26)  Broj nova struktura bazirana na delovima strukture grupisanja putem ova dva gore.dete kapira da su nizovi isti uprkos pomeranju. 26 E pa to nije tacno zbog toga sto se brojevi redom usvajaju 1.3… i zato sto brojanja nije vise operacija koja pripada klasama i relacijama jer se sada kod brojeva zapostavlja kvalitet objekata. 2 u 3…)  Zapostavlja kvalitete i uvodi nizanje Intuicija broja i numericke korespondencije: Stanoviste da je broj intuitivan ima sledece problem • Intuicije nisu numericke nego prenumericke. ali I dalje misli da se ukupna kolicina promenila. tj. Razvoj shvatanja prostora krece od topoloskih struktura (koordinacija blizine u linearne pa 2D pa 3D) pa iz ovoga proizilaze istovremene i paralelno projektivne strukture(tackasta i struktura koordinacije tacke gledista27)i metricke strukture (premestanja. Posto na ovom stadijumu mogu da gledaju ili serijaciju ili klasifikaciju. ima korespondenciju. pa drugacije izgleda. koji su uopstavanje merenja u 2D i 3D) Problem KO je sto su dva oblika reverzibilnosti medjusobno izolovani. Pravi se niz iste duzine i istovetnost nizova odredjuje prostor koji zauzimaju 2. koordinatni ili referenti sistemi. 4. vrsi se po slicnim etapama kao sto su klasifikacija i serijacija U zadatku postoje 4 nivoa na kojima se razvija sposobnost koriscenja broja: 1. precice se na FO kada se koordinisu i tada su u sistemu. 27 Kapira da postoje razlicite tacke u prostoru izmedju kojih kapra odnos i moze da gleda iz razlicitih tacaka u prostoru . Uspostavlja se korespondencija 1:1(opticka korespondencija) 3. Prostor se obrazuje nezavisno od broja. pa posledicno i konzervaciju ekvivalencije. jer nema aditivnosti ni konzervacije • Prelazak sa PO shvatanje broja na operacionalno. Takodje korespondencija 1:1.  Zadrzava od klasa inkluziju(1 u 2. dete kapira da ako bude prebrojao bice isti broj. merenja. Prostor: strukture koje pocivaju na blizini i razdvajanju(pri cemu se podrazumevaju kontinuirani objekti) Operacije koje se izvode na kontinuiranim objektima se zovu infralogicke. ali postoji odredjeni izomorfizam koji se ogleda u inkluziji klasa.

granici se sa egocentrizmom(ne moze da shvati da njegovo misljenje nije nista boljeg od drugih mis)0kada dijete shvati da njegove ideje nisu jedine I najbolje (pod uticajem vrsnjaka koji ga kritikuju. Gleda mogucnosti pa unutar tog seta gleda ste je realno a sta je moguce.neka africka plemena nikad ne razviju FO jer sui m KO sasvim dovoljne za njihovu adaptaciju). Ovo rezultuje: • Formalne strukture su oblici ravnoteze koji se formiraju kroz interakciju izmedju osoba i interakciju osobe i fizicke sredine • Aktivnost pojedinca figurira izmedju nervnih struktura i spoljasnje sredine(adaptacija) Praksa:sa 17 god ok 35 % dostigne FO. Promena na afektivnom nivou:  Osecanja u vezi sa idealima  Drustvena uloga i vrednosti FORMALNE OPERACIJE-razvoj FO je povezan sa razvojem mozga(daje nam potencijal. Decentracija: odvajanje sebe kao pojedinca koji treba da izgradi zivotni program i drustva koje treba reformisati. ne):  Adol smatra sebe odraslim  Misli na buducnost  Pravi zivotni program i aktivnosti(zivotni san bla bla)  Hoce da reformise drustvo-misli ne samo da moze nego da mora dag a promjeni!! Adolescentni idealizam. naravno po Pijazeovim kriterijumima Licnost ide u suprotnom pravcu od ja. 28 Nisam sigurna da sam na FO posto nije da bas razumem tacno sta covek pokusava da mi kaze.mladi pioniri ujedinite se)i ravni misljenja(rad mu omogucava da se sastavi sa realnoscu-radne akcije druga Tita) Osnovno obelezje adolescencije je ukljucivanja pojedinca u svet odraslih(pubertet nije merilo za adolescenciju-jer se svuda javlja u isto vreme a adolesc. tj. 29 Omogucavaju moralno-intelektualno uklapanje i usvajanje ideologija . tj. Decentracija se obavlja u socijalnoj ravni (udruzivanje sa sebi slicnima. I pod uticajem rada on shvata svoja ogranicenja) tako dolazi do decentracije djeteta od svojih ideja I svoje tacke misljenja.moze da uvede ako. licnost je decentrirana od ja. Za razliku od KO reflektuje svoje misljenje(metakognicija jer ne mora vise da misli samo na konkretne objekte)i konstruise sisteme29 i teorije. ??? Jezik je nuzan ali ne i dovoljan za nastanak FO. mogucnost) i zavisi i od socijalne sredine(utice na aktualizaciju tih mogucnosti-brzina razvoja zavisi od kulture i vaspitanja. Osim ovoga dolazi do preobrazaja licnosti na svim poljima. Adol moze da misli propozicionalno. Adol koristi pre svega dedukciju a kasnije indukciju-mada je sposoban za oba. da odvoji sadrzaj od forme.ADOLESCENTI28 Nadogradjuje logiku iskaza na logiku klasa i relacija(sve sto dete na KO moze da uradi sa konkretnim to adolescent moze sa apstraktnim). moze da razdvoji realno od moguceg.

. kombinuje svaku sa svakom dok ne dodje do resenja.ironije I OD REALNOG-omogucava hipoteticko.. To jepriprema za adolescenciju. DECENTRIRA SE OD SADRZAJA-silogizmi.analogije. Javlja se kombinatorika – uopstavanje operacija klasifikacije ili relacija reda.Misljenje kod adol: • Razdvaja se realno i moguce • Propozicionalno misljenje – razdvaja se forma od sadrzaja • Probabilisticko misljenje tj verovatnoca (mora da zna sve moguce ishode da bi razvio ovo misljenje) • Hipoteticko deduktivno misljenje • Experimentalno misljenje izdvajanje svih relevantnih faktora koji mogu uticati na pojavu koju posmatramo i držanje konstantnim svih ostalih faktora dok se jedan faktor varira tj ispituje.a ovako radi i sve ostalo. logicke relacije.metafore.kreira hipoteze I onda ih provjerava.. iscrpna I sistematska Preadol postaje sposoban da misli u hipotezama (pocetak F misljenja). tj mozemo da vrsimo klasifikaciju i serijaciju na bilo kom materijalu. PREADOLESCENTI Preadol se decentrira tako sto se oslobadja konkretnog i posmatra realnost koz transformacije.ili…ili oba)  Ekskluzija (ili…ili…)  Inkompatibilnost (ili…ili…ili nijedno)  Reciprocna implikacija Adol ima dve vrste reberzibilnosti:  Inverzija-negacija ovo se spaja u novi sistem kod FO  Reciprocnost -simetrija30 a kod KO su razdvojene-ko ima znaci I reciprocnost I inverziju ali nisu povezane 30 Karakterise ga grupisanje relacija pa se zato to javlja teku adolescenciji. KO cak I ako dodje do resenja putem pokusaja I pogresaka ne zna da verbalizuje pravilo buduci da nije iskljucio sve moguce vjerovatnoce Propozicionalne kombinacije . Kad proveravamo faktore mi postavljamo hipotezu o tome da li on deluje ili ne. I kombinatorikuneslucajna. Kombinacije objekata (exp sa tecnostima i bojom) – preadol sistematicno radi zadatak.deduktivno misljenje-ima ideju iz koje dedukuje pretpostavke. Razlika od KO je sto adol zna sve moguce kombinacije – tj svestan je sistema koji sadrzi sve moguce sisteme.kominuje idéje i hipoteze koristeci: • Afirmacija ili negacija • Propozicionalne operacije  Implikacija (ako… onda…)  Disjunkcija (ili.

da bi se shvatili trebaju ti dve operacijekombinatorika(omoguva da shvatimo sve moguce kombinacije) i proporcionalni racun(koji nam omogucava da shvatimo das u verovatnoce razlicito izrazene iste: 3\9 i 2\6) Indukcija fizickih zakona i razdvajanja cinilaca: Odnosi se na onu pricu da mislimo experimentalno. Ako ordinalne skale postoje u stvarnosti. Hidrostaticka ravnoteza. Na KO prave se odnosi izmedju objekata.exp sa cevkom u obliku slova U pa stavis klip pa vidis koliko ce vode da izadje…(isto… sve na osnovu ove 4 transformacije) 4. u odnosu na nju je reciprocnu I ponistava je.odnosno on ne moze da pravi serijaciju ako iskazi koje smo mu iznjeli nisu u skladu sa njegovim konkretnim iskustvom. postavljamo hipoteze i njima baratamo. Posto su to sada simboli mozemo ih smatrati logickim iskazima (djete sada moze da shvati logicke iskaze jer MOZE DA NE OBRACA PAZNJU NA SADRZAJ!!!-apstraktno misljenje) Teorija stadijuma (ordinalna skala) Stadijumi =ordinalne skale iz dva razloga: 1. Koriste se propozicionalane operacije. ima isti efekat.Svaka opreracija ce biti inverzna nekoj drugoj i reciprocna nekoj trecoj i tako dobijemo 4 transformacije: (tako su sve akcije povezane) • Identicna (direktna akcija ili transformacija) –iz A u B • Inverzna-suprotna akciji –vraca u pocetno stanje-iz B u A • Reciprocna-kompenzuje prethodnu transformaciju ali mjenjanjem druge dimenzije.KORELATIVNA-u istom smjeru kao direktna. tako nas dovodeci ponovo u stanje A • Inverzna-reciprocna. 4 transformacije i kombinatorika koja omogucava da se jedan cinilac varira a da se ostalo drzikonstantno(to je te prica o razdvajanju cinilaca) I dijete sa KO I djete sa FO imaju serijaciju ali razlika je ta sto dijete sa KO ne moze da napravi serijaciju serijacije.suprotna reciprocnoj transformaciji pa nas vraca u polozaj B!!!!-INVERZIJA RECIPROCNOSTI!!!! FO ASh: svaka sema ima ili kombinatoriku ili sistem od 4 transformacije31 1.jer smo decentrirani od sadrzaja iskaza-preuzimamo samo formu!da bismo mogli tako objekte da stavljamo u odnose moramo da ih simbolizujemo! A bas tobse radi na FO-javljaju se simboli (verbalni iskazi) za odnose izmedju objekata. Proporcije(javlja se u razlicitim oblastima: prostorne.ili nikad nisu bili dio takvog iskustva. onda mora da postoji uzastopnost stadijuma u nekakvom obliku 31 Dovode se dve nezavisen funkcije u vezu i stvara se nova kvalitativna veza medju njima . na FO mozemo da baratamo tim objektima I odnosima izmedju njih. metriceke. verovatnoca itd… i javljase u valitativno drugacijem obliku) 2. Probabilisticki pomovi. Dvostruki sistem referencije(isto kao i kod proporcije) 3. ali je ona inverzna.

utvrdjenim odnosima izmedju objekata za svoje operacije-zato se zovu opercije nad operacijama! Kritike Pijazea: • • • struktura ne postoji.Decentracija od sadrzaja iz sopstvenog iskustva I sada moze da barata verbalnim iskazima o objektu I odnosima izmedju objekata. Ne postoji nikakva opsta saglasnost o postojanju stadijuma Da li postoje siroki periodi u razvoju? Pijaze obelezava periode pomocu opstih celovitih struktura koje se javljaju i smatra da ne treba koristiti dominantna obelezja (kao Frojd). kod deteta tj kod strkture. tek kada imamo novu tehnologiju misljenja tada neko moze da nas nauci nesto vise. asimetrija znaci da je jedan stapic veci od drugog.po pijazeu stvarno razumevanje moze da dodje samo sopstvenim radom.on prica o unutrasnjoj transformaciji. Spelke: dete i pregrade. onda ne bismo umeli da objasnimo to ponasanje. povezanost znaci das u svi razliciti i da nema dva ista. Primer za odnos celovitih struktura i formalne logike: serijacija je za logicara nizanje asimetricnih povezanih i tranzitivnih relacija . nema nam pomoci. Da li one stvarno postoje ili sui h izmislili psiholozi 2. kada nam neko pomogne)i kontinuiran(kada dijete radi spontano sam zadatke) proces.2.vise je nikakvi konflikt ne moze razrusiti. I to je prica o kognitivnom konfliktu. F0-ana Potpuna ravnoteza izmedju asimilacije I akomodacije-fleksibilna je. Dete nije svesno tih struktura ali se oni u pravilnim odgovorima koje mi opzamo u ponasanju i pri tom ako one ne bi postojale. Dva problema postojanja celovitih struktura: 1. Ako postoje. a detetu je bilo zanimljivo nesto iznad njegove glave. zato sto se tako proizvoljno odredjuju stadijumi. onda bi trebalo da se formalizuju pomocu logickih termina pa da se to primeni na decu (i onda opet imas problem kao i pod 1) Odbrana za 1. Pojednostavio odnos izmedju ucenja i razvoja.heterogenost dobili da je razvoj vise kontinuiran nego diskontinuiran (pijaze prica o skokovima) fiser: i diskontinuiran (uz podrsku ispitivaca. onda mu oni ugase svetlo i snimaju da li u mraku drzi predmet rukama…. Fizicki • • . nasli da se postojanost objekta pojavljuje ranije nego kod pijazea. a li tu upada prica da su koristili razlicite testove pa je imao trazenje predmeta sto ipak zahteva i neku motoriku a bover kada se ugasi svetlo . Dijete sada barata vec utvrdjenim proizvodima KO-serijacijom I klasifikacijom. Zanemario socio kulturne faktore P je podcenio misljenje mladje dece a precenio misljenje dece na FO.

Sigler: sta mozda dete jos razmislja dok mu se postavlja zadatak. Pasivno dijete usvaja cinjenice koje su mu spolja date. to vjerovatno zavisi od emocionalne investiranosti u situaciju • PIJAZE –UCENJE I RAZVOJ Problem razvoja i problem ucenja su dva zasebna problema. ako može da barata formalnim operacijama. Metodologija.dete zna da ga roditelji pitaju isto pitanje samo onda kada se od deteta ocekuje da promeni odgovor(da li je dete opralo ruke)dete moze da se zacudi zasto ga odrasli uopste pita tako nesto glupo(menjaju ispitanike) Po Pijažeu dete. kasnije se utvrdilo da i zene koje rade u prodavnici isto dobro kombinuju kao muskarci ali kada bi se taj sadrzaj poklapao sa onim koji je u njihovom iskustvu. to radi sa svakim sadržajem.• • • nemoguca kombinacija: dete se iznenadjuje I sa 4 -5 meseci. stadijumi nastaju kroz spontanu aktivnost deteta. razvoj nisu sinonimi! Po pijazeu ucenje I Razvoj SAZNANJA je spontan proces povezan sa embriogenezom i njme sticemo strukturu saznanja kao celinu. ili bar ne u isto vreme Kazu da je problem sa tim zadacima sto deca mogu da razumeju zadatak kao neku socijalnu situaciju. roditelj) zbog nekog didaktickog cilja.ali ovo ipak ne negira pIjazea jer on samo kaze da ce covjek biti sposoban za FO ali ne I nasta ce ih koristiti. Mislilo se da su muskarci razvijeniji na FO zato sto su zadaci za njihovo provjeravanje bili blizi njihovom iskustvu.njega izazivaju okolnosti ( experimentator.problem klinickog intervjua. samo kao usvajanje znanja Iz spoljasnjeg izvora. nastavnik. Zadaci stavljaju decu u vestacke situacije (deca u brazilu) Postoji problem sto razliciti segmenti razvoja ne idu po istim stadijumima. Ali ipak se ispostavilo da se sadržaji koji su bliži iskustvu bolje formalno operacionalizuju. Pijaze preusko shvata ucenje. Pokretac razvoja je urodjena tendencija strukture za uravnotezavanjem. nije dovoljno pouzdan. Postavlja se pitanje da li su pijazeovi nalazi posledica samo metodologije. učenje NE utiče na stvaranje struktura. UCENJE je suprotno. interakcijom sa fizičkom sredinom.i ono je ograniceno na jedan problem ili na jedan sadrzaj ali ne I na cijelu strukturu. putem uravnotežavanja AS i AK. već su te strukture (razvoj) preduslov za učenje (koje smatra samo za asimilaciju u strukturu) .socijalni context deluje na odgovore dece.

Zrenje-shvaceno kao kod Gezela tj kao unutrasnje zrenje nervnog sistema a posledica su stadijumi.takodje djelovanje na objekte ali se nova saznanja ne crpe iz samih objekata vec se do saznjanja dolazi na osnovu akcija koje se vrse na obj (a ne apstrahovanjem).uloga sazrevanja i genetske osnove u pijažeovoj teoriji je u tome da otvara mogućnosti i određuje granice razvoja!!! –on je vise konstruktivista nego predeterminacionista. Iskustvo-misli se na iskustvo sa objektima i fizickom stvarnoscu. ali ne i dovoljna. već su samo podsticajni. Postoje dve vrste iskustva: fizicko-dejstvovanje na objekte i saznavanje o objektima na osnovu apstrahovanja svojstava samih objekata. Ovaj pojam je logicki nuzan. dok kod fizickog iskustva ne dolazi do mjenjanja ash vec se samo na osnovu ash saznaje nesto o objektima.ovo iskustvo je po pijazeu jednako ucenju I ne dovodi do stvaranja novih struktura!! i logicko matematicko. niti na konstruisanje novih struktura.Po Pijazeu razvoj objasnjava ucenje. Glavni faktor je broj 4. Kako pojmovi koji se javljaju na pocetku KO mogu da budu izvedeni iz iskustva tj kako dete dolazi do pojma konzervacije? Iz opazanja moze da dodje do tezine ili zapremine materije ali ne moze do ideje o kolicini materije. postavlja se pitanje kojim se faktorima objašnjava razvoj. Iako je redosled stadijuma svuda isti i konstantan zrenje ne moze da objasni ceo razvoj zato sto prosecni uzrasti na kojima se javljaju stadijumi variraju od drustva do drustva I to da ne postoji izomorfizam izmedju organskih I psihickih funkcija. efikasnost ucenja zavisi od stepena razvoja. odnosno od spoljasnjih okolnosti jer tako razvoj nece biti sprijecen vec samo ubrzan ili usporen! Faktori koji objasnjavaju razvoj od jednog do drugog niza struktura (citaj stadijuma): Ako razvoj shvatimo kao izgradnju sve savršenijih struktura. nema veze sa fizickim iskustvom. ali jeste nuzni.zasniva se na postignutom razvoju. ucenje tako nikako ne moze da utice na razvoj. Glavna je ideja da su prva tri faktora nužna . već i konstruktivnu ulogu: 1. Svaki element ucenja javlja se kao funkcija celog razvoja a ne kao element koji objasnjava razvoj. On nam samo otvara mogucnosti ali da li cemo ih mi iskoristiti zavisi I od drugih faktora!-zbog ovoga pijaze nije maturacionista! U prilog-redoslijed stadijuma konstantan 2. Ovo iskustvo je osnova za logicko ucenje I sve slozenije strukture. Po pijazeu razvoj je dakle mijenjaje kognitivnih struktura sto je spontano pa je samim tim to individualna aktivnost (putem logicko-matematickog iskustva). –to jeste ucenje je subordinirano razvoju. koji nema samo podsticajnu . Ni ovaj faktor iako bitan nije dovoljan iz dva razloga: a.po pijazeu fizicko iskustvo zavisi od kulture. a kljucna stvar je upravo uravnotezavanje kada dodje do neravnoteze odnosno konflikta u tom nasem iskustvu sa akcijama. jer on ne smatra da je razvoj dovoljan factor za stvaranje struktura. Ovo iskustvo jeste mjenjenja nasih akcioni sema zbog objekata.CENTRALNA TEZA. Prema tome. dok je logicko- .dete zna da je nesto invarijantno ali ne zna jos uvek sta tj postoji logicka nuznost da bi nesto moglo da bude invarijantno cak iako nikakvo iskustvo ne moze da dovede do tog pojma b.

faktor I nuzan I dovoljan. Jos jedan argument da je ovaj faktor razvoja nedovoljan jeste to sto se iste strukture javljaju I kod gluvonijeme djece. Socijalna transmisija. Ono je otkrilo svojstvo akcije uvodjenja reda a ne svojstvo kamencica i zato je ovo drugacije od fizickog iskustva.. na sopstvenu akciju. Time sto ovaj faktor moze da ubrzava ili usporava razvoj. Prvo imamo pokušaj da asimiliramo – to je centriranost na šemu . (ne mozes 5godisnje dete da ucis visu metematiku kad nema sheme za to) . Po Pijezeu logika nije izvedena iz jezika nego je logicko matematicko iskustvo. Ovaj faktor je takodje I nedovoljan zato sto dete ne moze nista da primi ili nauci od odraslog ako nema strukturu koja ce mu pomoci to da shvati. Ravnoteza definisana aktivnom kompenzacijom dovodi do reverzibilnosti (nastaje sistem gde se transformacija u jednom pravcu kompenzuje transformacijom u drugom). Primer je svi i neki koji deci znace isto sve dok ne razviju klasifikaciju (ako slusaju svaki dan o klasama i potklasama u jeziku oni to ne razumeju dok ne naprave shemu).govor ne podudaraju. 4.) njih uvek ima 10. Faktor uravnotezavanja( adaptacija na sredinu putem usaglasavanja asimilacije I akomodacije) Djiete se prvo Igra sa objektom (akcija transformacije na objektu-odosno logicko-matematicko iskustvo) i tako se stiče saznanje o njemu i stvara struktura. Dva razloga za uvodjenje ovog faktora: a.tj.to je socijalni faktor.AŠ. pa je to jezicka ili obrazovna transmisija.procesi koji sami sebe regulisu pomocu progresivnih sistema kompenzacije.kulturna dostignuca I uticaji sa prenose govorom. obrazovanjem itd. kao onu na Fo)i dovede u vezu prva tri faktora (koji su samo podsticajni. ima konstruktivnoformativno dejstvo zato sto moze da izgradjuje nove strukture. Pa neravnotežu između AS i AK i tako dolazi do adaptacije – do razvojne novine.matematicko uvijek isto. Potom imamo dominaciju Akomodacije. Autoregulacija (def). Ovaj faktor sluzi da uravnotezi (da stvori stabilniju I fleksibilniju ravnotezu. Ovaj faktor jeste po pijazeu nuzan I osnovni buduci da on uvazava da od nivoa razvijenosti sredine I kulture u kojoj je dijete zavisi koliko brz ce biti razvoj po etapama. 3. faktor sredine..tako da se cesto razvoj I jezik. Npr kada dete skonta da kako god da poredja 10 kamencica (u red. Odlikuje ga sukcesija nivoa ravnoteze koji imaju verovatnocu redosleda tj nije moguce preci na sledeci nivo ako nije postignuta ravnoteza na prethodnom! Verovatnoce dostizanja nekog nivoa nisu unapred odredjene nego je verovatnoca za dostizanje nekog nivoa najveca kada je dostignut prethodni nivo! Ovo je osnovni faktor u sticanju logicko matematickog saznanja! –ovo sve znaci da je razvoj sam sebi uzrok! .pa onda kombinuju medjusobno i sa simbolima. Ovaj faktor ima motivacionu ulogu.buduci da moze da bude podsticajan ili ne za razvoj.po Pijazeu ovaj je osnovni. pijaze navodi to kao opravdanje za kulturne razlike u vremenskom dostizanju odredjenih stadijuma. Sluzi da se kompenzuju spoljasnja uznemirenja tj remecenje ravnoteze.u krug.mogu da dovedu do razvnoteze ali ne one najstabilnije) b. Od ove tacke pocinje matematicka dedukcija koja se nastavlja kada se akcije interiorizuju. Ovo je aktivan proces. .dijete prosto ne moze da asimiluje znanja ako nema utvrdjenu strukturu u koju bi to znanje asimilovao. ustvari to je proces autoregulacije.

Po njemu zato prvo postoji struktura pa tek onda odgovor! Po pijazeu ono sto je kljucno nije asocijacija izmedju drazi I odgovora vec asimiliranje drazu u strukturu da bi se izazvao odgovor (ali da bi se tako udesilo. Primer: Deca do 7.B=C pa onda A=C). P smatra da bi strelica izmedju S i R trebalo da ide u oba smera. Za ucenje struktura vaze isti zakoni kao i za razvoj struktura tj ucenje je podredjeno razvoju! Posto su neki kao uspeli da nauce decu strukturama on kaze da ce da promeni misljenje samo ako se odgovori na tri pitanja:  Da li je ovo ucenje trajno? (da li je ucenje spoljasnjim potkrepljivanjem trajno i koji su uslovi da to postane)  Koliko je mogucno uopstavanje? (kada se izazove neka struktura kolika je generalizacija)  U slucaju svakog posebnog iskustva ucenja koji je bio operacionalni nivo subjekta pre iskustva i koje je slozenije strukture ovo ucenje uspelo da dostigne? (pre i posle fazon) 2.8 godine ne mogu. ali nije mogao da im pomogne da konstruisu logicko mat strukturu (zato sto ona nije posledica fizickog iskustva i spoljasnjeg potkrepljenja vec unutrasnjeg uravnotezavanja) –ucenje je subordinirano razvoju I ne moze da izazove obrazovanje struktura!!! Logicko matematicke strukture je moguce nauciti nekoga samo ako su podrzane sa jednostavnijim log mat strukturama. Po njemu prvo se javlja odgovor! Draz je znacajna samo ukoliko postoji struktura koja moze da je asimiluje i da pokrene odgovor. da odgovore da zetona i dalje ima isto u jednom koliko i u drugom nizu. Uzmu se dve case i detetu se daju perlice a on treba da istovremeno stavlja po jednu perlicu u svaku casu. i da izmedju treba da stoji O ili ti organizam i njegove strukture jer one asimiluju draz i pokrecu odgovor. Kada se pita da li u dve case ima isto deca od pet znaju da ima isto iako se jedna casa ne vidi.Problem ucenja Po Pijezeu klasicna S-->R shema ne moze da objasni kognitivno ucenje. Kada ovo znaju moze da se ovo uopsti i na zetone ali je potreban posrednik. Osnovna veza izmedju ucenja i razvoja nije asocijacija nego asimilacija! Sve sto pijaze kaze o ucenju i asimilaciji moze da se prevede u Halovu teoriju ali sa dve izmene: . Zaključci: 1. Objasnjenje je da je on uspeo da ih nauci fizickom iskustvu-prostim zapazanjem cinjenica o objektima. da kada se postave dva reda zetona tako da je svaki zeton iz jednog niza tacno naspram jednog iz drugog pa se jedan niz malo razvuce. Sve im pokazivao i merio itd i dobio da su deca brzo naucila konzervaciju ali ne i tranzitivnost (konzervaciju uvek dobro predvide a tranz nekad dobro nekad ne i uvek je predvidjaju u terminima verovatnoce. mora struktura biti stvorena) Primer: Neki lik je hteo da pokaze kako primenom S--> R sheme mozes da naucis decu konzervaciji tezine i tranzitivnosti (A=B. Razumevanje ovog moze da se izazove ranije ako se prvo pocne sa laksim zadatkom. Posle nekog vremena se jedna casa pokrije tako da ne vidi perlice ali nastavlja da ih stavlja u obe case.sto je neobicno jer ako imas pojam konzervacije trebas da imas u pojam tranzitivnosti).

Dva procesa kojima se sticu stavovi.sukobe i nesuglasice.vrednosti i soc ponasanje: 1. Ucenje po modelu (dete imitira ponasanje roditelja koji nemaju nameru da to dete nauce) 1 vs 2 • Ucenje po modelu moze da ponisti instrumentalno uslovljavanje (npr roditelj tuce dete jer se potuklo u skoli i to cini da bi ga naucio da ne treba da se tuce.stavove i menjaju cak i glas) • Prenosenje agresije Exp 1 I grupa-gleda agresivni model-neko tuce lutku II grupa – gleda inhibiran i fin model . ali dete uci po modelu pa se onda posle opet potuce u skoli ) Ucenje po modelu je brze i njime mogu da se nauce delovi ili celi obrasci ponasanja (decije igre kada deca imitiraju roditelje pa imaju iste gestove.Uloga procesa ucenja po modelu u razvoju licnosti *Imitacija i identifikacija su mu isto u ovom textu Ucenje po modelu= ucenje putem posmatranja =ucenje putem oponasanja =ucenje putem imitacije =ucenje po obrascima ponasanja Proces socijalizacije= usvajanje(pozdrazumjeva ne pretjerano aktivnu jedinku) obrazaca misljenja. Da se klasicni odgovori zovu prekopirani odgovori a ovo drugo odgovori transformacije (transformisanje jednog odgovora prvog tipa u drugi odgovor prvog tipa tj operacije) Uvodjenje unutrasnjeg potkrepljenja ili ti autoregulacije koja ima zadatak da odstrani protivrecnosti. Instrumentalno uslovljavanje (roditelji jasno pokazuju detetu sta zele da ono nauci i oblikuju ponasanje nagradom i kaznom) 2.- BANDURA. osjecanja I djelovanja.

kako nagradjivanje ili kaznjavanje ponasanja modela utice na decu i imitiranje 32 Ko hoce neka pogleda u knjizi koje su str 42 u bandurinom textu .Kontrolna-ne gleda nikakav model Rez: I grupa je bila najagresivnija (2X vise od druge dve). Teorija socijalnog ucenja kaze da ce to imati bas suprotan efekat zato sto gledanje agr modela ili nenamerno potkrepljivanje agr pojacava sklonost ka takvom ponasanju. Ucenje po modelu kao sredstvo za oslobadjanje od strahova Strahovi i inhibicije mogu da se izlece ako se deci pokazuju aktivnosti koje bi trebalo da nauce pocevsi sa najmanje strasnom pa sve do najstrasnije. Psihoanaliza i slicne teorije sa kruzenjem energije itd kazu da je dobro da agresivna deca gledaju agresivne filmove ili treniraju agresivne sportove zato sto ce tako da dodje do praznjenja potisnute energije . Posledice ponasanja modela Exp. a II grupa bila je manje agresivna od kontrolne Exp 2 I grupa.gleda agresivnu zenu macku na monitoru I jos tri iste grupe kao gore Rez: Doslo do povecanja agresije kad su gledali agresiju i to najvise kad su gledali uzivo model ali su svi ispoljili agresiju i imitiranu i oblike koje nisu videli.gleda film sa agresivnim modelom na TV-u II grupa. U drugom exp isto sa decom koja se boje pasa jedna grupa je gledala decu koja se igraju sa psom a kontrolna zabavne filmove i ona je ostala uplasena ali kad su posle gledali filmove kao i exp grupa i oni se vise nisu plasili. Izveli su exp sa decom koja se plase pasa tako sto su im dali da gledaju decu koja se ne plase. Modeli jos uticu i na nacin na koji ce se agresija ispoljiti tj deca koja su gledala agr modele su ih posle imitirali a deca iz drugih grupa se nisu tako ponasala. Pokazano da televizija dosta utice na ponasanje posto je ionako gledamo vise nego roditelje. moralno sudjenje i nacin samopotvrdjivanja. nacin emoc reagovanja. Agresija muskaraca je bila podsticajnija i odobravali su je i smatrali prikladnom decaci i devojcice. Kada deci pokazemo kako da se konstruktivno suoce sa problemom i rese konflikte sa ljudima ona se prevaspitaju. Posle su ih proveravali u 300 nekih situacija 32 i nasli da se dve trecine dece oslobodilo straha. Nadjeno je da uticaj modela na decu zavisi od toga koliko je ponasanje modela svojstveno za pol modela. a za agresivne zene su govorili da zena tako ne treba da ponasa itd. merila za procenu uspesnosti i za samoocenjivanje. Ucenje po modelu znacajno utice na razvoj licnosti jer je nadjeno da deca na ovaj nacin usvajaju slozene osobine.

Glavni razlog zasto je agr bila imitirana je sto su deca videla da se ona isplati. Kad su trazili deci da kazu na koga bi vise voleli da lice II grupa kaze da ne bi volela da lici na agresora. I grupa iako se ponasala kao agresor posle filma bila je kriticna prema njegovom ponasanju. rod osobine ce preci na dete.34 Maurer-devojcica koja je zaostajala u govoru zato sto nije htela da nosi aparat za sluh.da li je to dovoljno da se takvo ponasanje ne usvoji I grupa-agr model koji je kaznjen II grupa-agr model koji je nagradjen III grupa-agr model koji nije ni nagradjen ni kaznjen Rez: deca koja su gledala agr model koji je kaznjen su mnogo manje imitirala njegovo ponasanje nego deca iz druge dve grupe. On nasao da ona samo cuje visoke tonove tj cuje samo kad se mama nesto dere na nju pa kad je rekao mami da to vise ne radi nego da prica lepo i fino ona se odmah zainteresovala za to sto mama prica i htela je da nosi aparat (pokazao znacaj vezivanja pozitivnih osecanja za aktivnosti koje roditelj hoce da nauci dete jer tako dete posle hoce da ga izvodi i kad nema rod i nagrade) 33 Filmic: Roki i dzoni se igraju i roki nasilno uzme sve igracke dzoniju pa je nagradjen ili kaznjen 34 U skladu sa Milnerom koji je nasao da deca koja bolje citaju imaju mame koje vise pricaju sa njima i pokazuju vise ljubavi .gleda33 agr model koji je nagradjen II grupa-gleda agr model koji je kaznjen II grupa.I grupa. mutav itd Zakljucak: Nagradjivani model moze da bude jaci od vrednosnog sistema posmatraca! Exp-kad deca gledaju agr model na tv-u i on bude kaznjen na kraju. Ovo potvrdjeno istrazivanjem u kom je model sa jednom grupom imao topao odnos a sa drugom hladan pa posle kad su svi trebali da ga imitiraju u necem novom prva grupa je mnogo vise imitirala i bila mnogo govorljivija. cicija. Zakljucak: Ako je antisoc ponasanje koje dete posmatra kaznjeno to samo dovodi do toga da se ono ne ispolji odmah otvoreno ali je ipak nauceno pa ce se ispoljiti kad bude postojao podsticaj (nagrada ili nesto slicno) Znacaj roditeljske ljubavi Ako se stalno ponavlja veza izmedju ponasanja i osobina roditelja i dobrih finih postupaka gajenja dece.nema modela Rez: I grupa odmah imitira agresiju a II mnogo manje i ne razlikuje se od kontrolne grupe. a moralnu dilemu su resila tako sto su za ovog drugog mucenika rekli da je sam kriv zato sto je nesposoban. Onda su im dali neki do jaja cilj do kog mogu da stignu samo ako se ponasaju isto kao agr model i sada su sve tri grupe isto pokazale agr ponasanje (nije bilo ni razlike izmedju decaka i devojcica).

Kad su deci koja imaju jednu ili drugu moralnost dali moralne sudove koji su suprotni ona su menjala moralnost i ponasala se na osnovu tih novih sudova.dete samo gleda Grupa II-jedan opet svu moc.dva modela . dete bira koje ce elemente od kog roditelja da imitira… Uporedjenje teorija licnosti Istr nisu potvrdila psihoanalizu i slicne teorije i nisu bas potvrdila ni teorije stadijuma tj Pijazea! Pijaze kaze da postoji dva neka moralna stupnja i prelaz je oko 7 god (u prvom prekrsaj je tezak onoliko kolika je steta a u drugom se procenjuje na osnovu namera onog ko radi nesto lose ).dete dobija stvari od njega drugi model ima podredjenu ulogu U pola svake grupe glavni je muskarac a u drugoj polovini zena. Exp su pokazali da se i crte licnosti za koje se mislilo da su posledica sazrevanja isto mogu menjati soc ucenjem (npr neposredno ili odlozeno zadovoljenje zelja-gledalo suprotne modele pa pocela da se ponasaju kao i oni) KOLBERG Stavlja akcenat na ono sto je zajednicko svim kulturama I svim ljudima a ne ono sto je razlicito (cime su se bavili ljudi pre njega) Studija: longitudinalno kroskulturalno istrazivanje razvoja moralnosti od rane adolescencije do rane zrelosti.sta kada imamo vise razlicitih modela-citaj porodica Grupa I. Exp pokazao da ima i jednog i drugog i pre i posle 7 godina i da nisu uzastopni razvojni stadijumi. Pijaze kao uzor: primena strukturalnog pristupa u ispitivanju moralnog razvojastvaranje tipoloske seme za opisivanje opste strukture i oblika moralnog sudjenja koji je moguce definisati nezavisno od specificnog sadrzaja pojedinih moralnih odluka i postupaka. Posle gledali kako i koliko deca imitiraju ponasanje koje su videli.Drustvena moc Exp. Vajting. .deca su pokazivala ponasanje koje je bilo mesavina ponasanja dva modela.dete zavidi odraslom koji dobija paznju i naklonost pa posto ne moze da se takmici sa njim ono se identifikuje (prosirenje psihoanalize) Teorija o identifikaciji sa nosiocem drus moci-dete ce da se identifikuje onoga koji ima moc Rez: Deca se identifikuju sa onim ko ima moc!!! Ali. jedan je glavni i ima vlast nad svim do jaja stvarima tipa igracke a drugi to sve dobija od njega.

ono tumaci kulturne oznake za dobro i lose preko fizickih posledica(nagrade. vršnjaka. moze da bude ubrzan ili usporen… a moze i da se zaustavi negde ali ako se nastavlja ide po redosledu(procitati ilistraciju na 56 str) . . gleda se sta ima za poslijedicu (nagradu ili kaznu)I onda se po tome zakljucuje sta je dobro a sta nije. nego samo jedan čovek) 2. jer mu je ona neophodna.vrednost ljudskog života se posmatra kao sredstvo koje služi za zadovoljenje potreba ili tog čoveka ili drugih ljudi. učitelja .4-10 godina: dete se cesto dobro ponasa. “ (o ubistvu iz milosrđa) 35 Jer oko 50% sudjenja svake osobe bice u okviru nekog odredjenog stadijuma bez obzira na sadrzaj 36 Stupanj. ali je još važnije da muž ne ostane bez žene . muž morati da plati pogreb a to mnogo košta” (ili primer sa beznačajnim ljudima koji imaju mnogo nameštaja. ravnopravnosti I uzajamnosti ali se oni tumace preko materijalnih posledica na pragmatican nacin(pocesi me pa cu ja tebe!) -“poštuj pravila da bi dobio nagradu . otkrivamo da oni imaju svoju specifičnu moralnost. Ljudski odnosi shvaceni su kao razmena usluga.Dete ima svoju sopstvenu moralnost cak citav niz uzastopnih moralnosti. buduci da se moze raditi o cistom ponavljanju (ne I o interiorizaciji).. Sto naravno ne mora biti slucaj.jer se imaju uvek isti redosled u razvoju i sve sto ide uz to: nema preskakanja. Medjutim. Stadijum instrumentalizma i razmene usluga: -djelanje prema nagradi.instrumentalno ucenje)ili fizicke moci osoba koje izricu pravila 1.postoji zabluda da dijete kada ponavlja moralne fraze on je ustvari prisvojio te moralne norme Tipologija35(3 stupnja i svaki ima po 2 pod stupnja)= razlicitite moralne filozofije tj odredjena gledista o socio-moralnom svetu: Stupnjevi moralnosti Prekonvencionalni stupanj36. ispravan postupak je onaj koji sluzi za zadovoljenje svojih a ponekad i tudjih potreba. ili fizičkim osobinama te osobe. postoje elementi pravednosti. ako ona umre. kazne. Stadijum kazne I pokoravanja mocnom: donosenje odluka prema kazni i nagradi I bezrezervno pokoravanje visoj sili.roditelji misle da kada dete ponavlja ono sto je od njih culo.vrednost ljudskog života se gleda prema vrednošću materijalnih stvari ili društvenom položaju. . Tek kad počnemo da razgovaramo sa decom o moralnosti. koja nije “internalizovana” iz spoljašnje sredine i ni na kakav direktan ili očigledan način ne potiče od roditelja . “ Bolje da se ukrade hrana i nahrani žena jer će . “bolje bi bilo za ženu da je oslobode bolova. da je dete tada usvojilo norme. bez obzira na ljudsko znacenje ili vrednosti) -“poštuj pravila da bi izbegao kaznu”. da bi stekao pogodnosti (utilitarno)”.(sve prema posledicama-to jeste.

vrednost ljudskog života se meri prema ljubavi koju ljudi pokazuju prema sopstveniku te vrednosti. (ali uz ideju da zakon moze da se menja u skladu sa opstom dobrobiti) . jer on nju voli i nikad ti životinja ne može biti tako bliska kao čovek . i ti uzimaš nešto što je došlo direktno od Boga. O ubistvu iz milosrđa “ ako je to ženin izbor . ali nema univerzalne vrednosti (šta za ženu koja nema muža) 4. što je ipak ljudska karakteristika. već se on koriguje i određuje u kontekstu opšte dobrobiti i dogovora i saglasnosti zajednice. krupan napredak ka autonomnim moralnim principima cija je valjanost i primenljivost nezavisna od pripadanja odredjenoj grupi i bilo kakvog autoriteta. a i jako je značajan u kontekstu dobrobiti zajednice. nije sama po sebi vrednost. stadijum čuvanja društvenog reda i zakona: ispravno je ono ponasanje koje podrazumeva ispunjavanje svojih duznosti postovanje autoriteta. već zavisi od Boga i njegovog autoriteta. ne poštuje se red više radi reda samog. nije autonomna ljudska vrednost. izbegavanje osude: teznja da se bude dobro dete ponasa se tako da se drugime to dopada i da oni to odobravaju. vec u korist citave zajednice -život je univerzalno ljudsko pravo . ima svoje mesto u religijskom poretku.posmatrac je nepristrasan. (Kad bi Bog rekao da ubije.16god -konformiranje drustvenom redu i pokusaj da ga brani i opravda 3. Bog daje život svakom na zemlji.Poštuj pravila da bi izbegao da te drugi osuđuju ili ne podnose (tj. A sve to je mučno i za nju samu i za njenu porodicu ..Konvencionalni stupanj(dogovorni)13. to je ipak ljudski život” – vrednost ljudskog života se gleda prema ljubavi muža prema ženi . život je svetinja. vaznost opste saglasnosti. stadijum opšte dobrobiti: opredeljenje prema drustvenom dogovoruopsta dobrobit! Svest o relativnosti licnih pravila. a ne pravo čoveka da odlučuje o tome ko će da živi. ali za njenog muža.oko 20god.poštuj pravila da te ne bi osudili predstavnici zakona i reda . on bi to uradio) Postkonvencionalni (autonomni) stupanj. da ima nekoga ko živi kao biljka a ne kao ljudsko biće” . o ubistvu iz milosrđa “ to bi bilo bolje za nju . Dakle . on sudi ne u svoju korist. 5. o ubistvu iz milosrđa “S jedne strane to je ubistvo . cuva se zakon i red. pravila i cuvanje soc reda zarad samog reda .život se doživljava kao svetinja zbog njegovog mesta u religijskom redu prava i dužnosti …. -poštuj pravila da bi sačuvao poštovanje nepristrasnog posmatrača koji sudi u korist opšte dobrobitI. Prvi put se pojavljuje namera . nešto što je sveto…” . stadijum odobravanja okoline . mislim da ima izvesna prava i privilegije samim tim što je ljudsko biće. ALI. to je univerzalna vrednost. Dakle . pravna tacka gledista. još uvek zavisi od nekog drugog . da bi ti odobravali) .

Prirodan proces razvoja koji je univerzalan za sve kulture . (vrednost se oslobodila od materijalnih i statusnih značaja.. a mogu da razumeju sve prethodne stadijume. i 6. a negde neki drugi. Moral. bezuslovna je. stadijum da li idu jedan za drugim ili su to dva alternativna . pa se bolje integriše u hijerarhiju i postaje univerzalnija. zrela opredeljenja REDOSLED stadijuma Stadijumi su univerzalni i zovu se stadijumi jer se smenjuju po nepromenljivom razvojnom redosledu.…). nezavisna od autoriteta i važi za sve i zaslužuje poštovanje.!!! Brzina prolaska kroz stadijume jedino varira.. Izgleda da se moralno mišljenje menja kao i svi drugi oblici mišljenja. uravnoteženije strukture. jedino mogu različitom brzinom da se prolazi kroz stadijume Razvojni REDOSLED stadijuma je univerzalan . nezavisno da li ga neko ceni ili ne. Rezultati: nema karakternih crta ovih osobina u istrazivanju (individualne). Negde je na nekom uzrastu učestaliji neki stadijum . stadijum samostalnih etičkih principa: odlucivanje po savesti prema samostalno izabranim etickim principima koja imaju opravdanost. međuljudskih odnosa. Bez obzira čiji je život u pitanju . opstost i postojanost. “ljudski život je sam po sebi vrednost . zavisno od zrelosti. socijalne klase i sl. ali je značajna za samu jedinku (nije više najbitnije to što je opšta dobrit i korisnost za zajednicu) . Kategoricki imperativ) a ne konkretna pravila(10 zapovesti) -poštuj pravila da bi izbegao SAMOosuđivanje -Život je svetinja i univerzalna ljudska vrednost . Cela prica o tome kako . tako i za sve religijePO. e – to je ono što zavisi od kulture. jeste kretanje ka sve većoj moralnosti rasuđivanja. od kulture do kulture i od deteta do deteta. nema preskakanja stadijuma .6. život ima primat nad bilo kojom drugom moralnom ili pravnom vrednošću” dilema je za 5. altruizam &velikodusnost. Svaki nivo razvoja je bolje kognitivno organizovan (“KS”). socijalne klase. Dete iz nižeg stadijuma može da napreduje ako se suoči sa detetom iz prvog sledećeg stadijuma. Deca najviše cene svoj naredni stadijum (“ZNR”) .naucen ili urodjen? Bihevioristi: nauceno po principima ucenja Frojdovci: identifikacija Super ega sa roditeljima Hartsorn i Mej: postenje. ali samo onaj prvi koji je pred njima najbolje. samokontrola. a takođe taj razvojni proces ide tako što se vrednost ljudskog života bolje diferencira od vrednosti svojine. To su apstraktni eticki principi(npr.kako za sve kulture.

Globalni zakljucak: nazivi tipa postenje nam pomazu da opisemo neka ponasanja ali ne i da ih razumemo. Dakle. da bi izbe gao kaznu 2. sredstvo za zadovoljenje potreba 3. univerzalna ljuska vrednost i svetinja Kroskulturalno Tajvan i Malezija-(daje im se moralna dilema : zena umire od gladi. Dobijaju da su stadijumi univerzalni i da imaju stalan redosled menjanja u svim kulturama i da se samo sadrzaji odgovora razlikuju ali ne i poenta. kulturnih i religioznih uticaja na redosled nego samo na tempo razvoja. da bi dobio nagradu i stekao pogodnosti 3.smo nedosledni u ponasanju i kako nije moguca krosvremenska i kros situaciona doslednost. Npr. da bi bio NEPRISTRASAN posmatrac koji sudi u korist opste dobrobiti 6. Deca iz nize klase su manje napredna nego deca iz srednje a najnapredniji su ovi iz vise klase napredak je nezavistan od religije jer religijske vrednosti prolaze kroz iste stadijume kao i sve druge vrednosti. procenjuje se kroz znacaj za dobrobit zajednice i zivot je univerzalno ljudsko pravo 6. mnogo su siromasni da li muz da obije radnju ili ne?) Rezultati: sa 10 godina cist 2 stadijum: obij radnju jer je skup pogreb. da bi izbegao d ate drugi osudjuju 4. razumevanje i ljubav 4. da bi izbegao osudu i kaznu od strane predstavnika zakona i reda 5. Volja koja ima neke veze sa moralnim postupkom ali nas ne vodi do sustine moralnosti Moralni motivi Studija: suocavali su male amerikance sa hipotetickim moralnim dilemama (longitudinalno ispitivanje) Dobili su sledece raslojavanje prema stadijumima(ovo su primer ii svi pocinju sa postuJ pravilo…) 1. i obij radnju jer ti zena treba da ti kuva. Dete iz nizeg stadijuma moze da napreduje ako se suoci sa miljenjem deteta iz viseg stadijuma. Vrednost ljudskog zivota uvrstava se u hijerarhiju sve vise i vise. Jedini faktor koji se mogao izdvojiti bila je snaga ega tj. da bi izbegao moralno SAMOosudjivanje Drugi primer(o vrednosti ljudskog zivota) 1. Dobijaju da u su nekim kulturama promene iste samo malo sporije. !!!! Zasto je sve to trako univerzalno? Na svakom stadijumu definisu se isti pomovi samo su sve vise i vise diferencijlani integrisaniji i opstiji. . Priroda promena nema socijlnih. svaki nivo razvoja predstavlja sve bolju kognitivnu organizaciju jer ukljucuje sve prethodne nivoe i pravi nova razgranicenja koja ih organizuje u obuhvatniju i bolje uravnotezenu strukturu. zivot je svetinja zbog mesta koje ima u kategorickom moralnom ili religijakom redu i zakonu 5.brka se sa vrednoscu materijalnih stvari i sudi se na osnovu drustvenog polozaja i fizickih osobina 2.

dok na najvisem “svi govore istim jezikom” – idealni principi svake drust.Moralno misljenje se menja na isti nacin na koji se menjaju i drugi oblici misljenja( citaj Pijaze)-napredovanje kroz moralne stupnjeve – sve bolja organizacija i integracija. nacinima na koje odgovaraju na djetetova ponasanja(nagrade.Medjutim I djeca uticu na roditelje-u odnosu na to kakav je izgled djece. doprinose njihovom razvoju. Te je i moralno rasudjivanje daleko od samo lepih reci. posla roditelja…) Kontext koji najdirektnije utice na dete je porodica: 1. njihova verbalna sposobnost. Kolberg je u svojim ispitivanjim pokazao da mladici koji shvataju sta je Pravda mogu da naprave moralnu klimu u drustvu sto je mnogo znacajnije od pojedinacnih postupaka. Cole & Cole.moralni sadrzaj na stadijumima 1-4 zavisi od okolnosti i kulturno je uslovljen. medjutim ono iste clanove I samo oblikuje). Roditelji deci biraju druge kontexte u kojima ce se deca naci . drustvenih zbivanja.kazne) kao I preko vrijednosti koje isticu 2. emocionalna responzivnost zavisice ponasanje roditelja usmjereno na tu djecu! . Bihevioristi psihoanaliticari dele misljenje da su lepe moralne reci jedno a postupci drugo. Oblikuje licnost deteta preko prezentovanja odredjenih obrazaca ponasanja. Ilustracija za to: onaj covek koji shvata sta je Pravda od njega se moze ocekivati da je i postuje. strukture su slicni Uloga drustva Sva drustva uticu na isti nacin na razvoja morala zato sto su sve to drustva i u njima vladaju samo razliciti modeli ali u svima postoje osnovna obelezja ocekivanja. . Glavna vrednost u drustvu moze da bude bilo sta ali je bitno da na poslednjem stupnju dodje do vrednosti koje su nezavisene od tog drustva. Deca su pod uticajem svega oko njih(porodice. (drustvo je oblikovano od svojih clanova.Svaki nivo konteksta je u uzajamnom odnosu sa susjednim-Deca su pod uticajem roditelja i takodje povratno uticu na svoje roditelje.KONTEXTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA -konteksti u kojima djeca zive I aktivnosti u kojima su angazovana. To ili POJAM PRAVDE.

obuzdavaju deciju samovolju. Kultura oblikuje nacin socijalizacije medju clanovima odredjenog drustva. Razlike medju polovima: sinovi izrazenije teskoce u soc odnosima nego cerke .povlace se iz socijalnih kontakata.. I podsticu takmicarski duh) -porodice se razlikuju po tome kako odgajaju djecu u velikom stepenu. nedopustaju verbalne rasprave izmedju njih I djece  deca : nedostaje im socijalno umece. sistemu kulturnih vjerovanja I uredjenju zivota –kako kulturne varijacije u porodicnoj organizaciji uticu na razvoj djeteta U svim kulturama ima dece koja se ponasaju i prosocijalno i agresivno. jer su bila autoritativno-agresivna a zapadnjaci su obrazovali aktivnosti zavisnosti od drugih I dominantnosti. pri moralnim konfliktima traze spolji autoritet.ali su takodje bili I socijabilniji I intimniji sa drugima)do svega ovoga dovodi razlicita priroda porodice u kojoj djeca odrastaju kao i polozaj dece u razlicitim drustvima tj. ova djeca su razvila posebne obrasce aktivnosti-brige I odgovornosti. Ali se razlikuju opsti obrasci ponasanja ( djeca plemena gusija vise pomazu odraslima kada su mali nego na zapadu. ekonomskoj razvijenosti.medjutim ne mozemo da kazemo da su ova djeca bila I vise prosocijalna od zapadne djece. jer su morala rano da pocnu da pomazu roditeljima. Shefer: roditeljsko ponasanje varira po dve dimenzije: 1. naglasavaju poslusnost autoritetu. Kontola X afektivnost Boumrind: povezanost ponasanja dece(na predskolskom uzrastu) i vaspitnih stilova roditelja: (studija sa posmatranjem djece u vrticima. ili porodice koje su sacinjene od jednog roditelja KrOSKULTURALNA ISTRAZIVANJA: vajting Razliciti tip porodice. tata i dvoje.posmatranjem ponasanja roditelja prema djeci I intervjuisanje roditelja) -ustanovili da se ponasanje roditelja moze u 77%slucajeva uklopiti u ova tri obrasca 1. kaznjavaju decu fizicki. Koliko kontrolisu dete-da li puno ili mu omogucavaju da ima svoju autonomnost 2. priroda njihove socijalne uloge i posla. Autoritaran vaspitni stil: kontola i oblikovanje ponasanja prema tradicionalnim standardima. retko preuzimaju inicijativu.Prosirene porodice(vise odraslih podizu decu) • Samohrane majke.troje djece nije reprezentativan uzorak porodica jer postoje : • Poligamije (jedan otac I vise majki). Nuklearna porodica: onako kako se zamislja idealna porodica-mama.po socijalnoj slozenosti.- Razlicita kultura I okruzenje stvara razlicitu strukturu porodice koja povratno na razlicite nacine utice na razvoj djeteta.dok djeca na zapadu idu u skolu gdje ih uce da misle na sebe kao na individuu. Koliki je stepen afektivnosti koji pokazuju prema djetetu-da li se prema njemu ponasaju brizno I toplo ili ne? Makobi i Martin: sema 2X2 tj. nedostaje im spontanot i intelektualna radoznalost. medjutim dimenzije po kojima one variraju su veoma ogranicene. (tako djeca u plemenima morala da budu briznija I odgovornija.

(to se isto pokazalo kod iste djece I na srednjoskolskom uzrastu). Nizak SES (imaju malo para.ali imaju i deca ista.u prilog tome-djeca koju podizu isti roditelji mogu biti veoma razlicita! (ili stil vaspitanja nema uticaja na dijete. Postavljaju visoke standard svojoj deci i podsticu ih da budu individualisti ii nezavisni deca su im: samopouzdanje. da li ce ih i i ovaj preostali roditelj napustiti itd.. vise objasnjavaju deci svoja pravila I tako ih kontrolisu. reciprocna prava kao I roditelji. Zive u siromastvu . losije su obrazovane. bolje razumeju i prihvataju soc pravila. Mame su emocionalno manje sposobne da budu roditelji 2. vecu fizicku moc. ili on varira od djeteta do djeteta) Ogranicenja studije miss B: nereprezentativne porodice (trebala je da uzme razlicite tipove porodica. Autoritativan vaspitni stil: oni su gazde u smislu da znaju da imaju vise znanja od djece. manje biju a vise im verbalno objasnjavaju gdje su pogrijesilii I verbalno ih kaznjavaju (grde).2. Nepripremljene i nezainteresovane (manje komuniciraju sa decom pa su im deca gluplja i nerazvijenija) 3. cesto ih pitaju za misljenje u vezi nekih stvari koje se ticu porodice. vise vjestina. Permisivni vaspitni stil: manje eksplicitna kontrola. depresivna… Teskoce razvedenih majki: 1. ne prihvataju odgovornost za soc postupke I cesto pokazuju zavisno ponasanje Lemb (kritikuje): razlike medju decom mogu takodje da uticu na to koji ce vaspitni stil primenjivati roditelji. zelja za uspehom.manje naglasavaju da se autoritet mora postovat. sve to zbog pada majcine kontrole u toku razvoda(manje zahteva postavljaju i manje komuniciraju sa decom jer imaju dovoljno drugih problema) Volerstajn: Deca brinu da ona nisu kriva. NE zahtevaju isti nivo postignuca kao i prethodni stilovi deca: nezrela. puno slobode. Najbolja su u skoli I najzadovolnjija. sa slabijom samokontrolom I slabe kognitivno napreduju… Faktori koji tome doprinose: 1. losa kontrola impulsa. jer ili smatraju da deca moraju da nauce kako da se ponasaju kroz sopstveno iskustvo ili prosto nemaju razloga da ih kontrolisu jer se ona vec disciplinovano ponasaju. losija zdravstvena nega. a cerke-nezavisnije!! 3.) -faktori isprepletani. Deca postaju razdrazljiva . Sinoviodgovorniji. ne znaju koji koliko utice Posledice razvoda -razvod ima negativne efekte na SKOLSKO PoSTIGNUCE I na SOCIJALNI RAZVOJ DJECE Negativni efekti na skolsko postignuce. samokontrola. plasljiva i agresivna.razmatraju decije stvanoviste cak I kad misle da je pogresno. ove sve bile na istu foru) i koriscena korelacija(ne mora znaciti da ako su povezani da su povezani na uzrocno poslijedican nacin.(kontra Boumrind) akcenat se stavlja na deciji temperament. to ne mozemo znati iz korelacije) Mlade majke i njihova deca Deca su agresivnija . jer im nedostaje samokontrola pa postaju nemirni na casu.

Radnicka klasa.vec da siromastvo povecava ozbiljnost svakodnevnih stresova buduci da nemaju dovoljno resursa da se izbore sa njima pa je vjerotavnije da ce se takvi stresovi dugotrajno zadrzati Vrsta posla kojim se roditelji bave je u direktnoj vezi sa stilom vaspitanja (trazenjem poslusnosti). (jer su tako manje podlozne stresu pa su I blaze I responzivnije prema svojoj djeci) Uticaj televizije . resavanje problema i smanjenje stresa.tarazi visoku poslusnost jer su im i poslovi takvi. -medjutim ovo ne znaci da su siromasne porodice podloznije stresnim situacijama. daju mladim majkama takodje I emocionalnu podrsku I savjete. baba je blaza prema djetetu nego mlada majka a I takve prosirene porodice.(ovo nije slucaj sa srednjom klasom koja ima zanimljive i nerutinske poslove) Suocavanje sa niskim SESom: • Prosirena porodica (corporativan zivot= meksikanci u americi) uloga socijalne institucije. Posebno su bitne za mlade majke sa vanbracnom decom(starije zene ih cuvaju i neguju. kao I ekonomski im pomazu) Dva glavna razloga da se formiraju prosirene porodice:  Kulturalna tradicija(manjine u USA)  Ekonomske teskoce(da jedu iz lonca ko u vojsci) • Socijalna mreza-izolovane majke podizu decu teze nego one koje su integrisane u drustvo. Socijalno su izolovane i usamljene Jos jedna ideja: nije problem direktno u razvodu nego u sukobima medju roditeljima U prilog tome : studija u kojoj deca razvedenih roditelja imaju vise problema sa ponasanjem ali su ih imali i pre samog razvoda jer su se roditelji svadjali po kuci. skloni batinanju.2. nemaju doslednu interakciju sa decom. Moraju da mnogo rade pa nemaju vremena za decu 3. Razvod ima jace efekte na: • Decake • Decu teske naravi(roditelji se na njima iskaljuju) • Mladja deca(stariji mogu da ukapiraju situaciju. adolescenti takodje mogu bolje da iskoriste socijalnu podrsku od strane drugova) • Kad se majka preuda (efekat zavisi od sledcih faktora)  Pol deteta  Uzrast  Duzina trajanja novog braka Uticaj siromastva Siromasni roditelji cesce su autoritarni (jer deca treba kao i oni da nauce da se bore za goli zivot) ceni se poslusnost i sputava radoznalost (jer ne mogu sebi da priuste donosenje pogresne odluke -preveliki rizik) Siromastvo utice na podizanje nivoa stresa manje brizni prema deci.

Deca pamte samo 30 % osnovnih dogadjaja koje vide. oni za decu biraju koji ce tekstovi biti citani i sta ce biti tema razgovora. dete saamo treba da izvuce znacenje iz reci kao sto treba da izvuce iz slike sa tv-a ograniceno decije iskustvo je problem koji se javlja u oba medija. imaju slabije rezultate u skoli Problem TV sadrzaja:  Stvaraju se stereotipi (jer su likovi najcesce stereotipno prikazanicrnci uvek nesto kradu. pa zato roditelji treba da gledaju TV zajedno sa decom i da im objasnjavaju sta se tamo desava(poruka: prekratiti vreme koje dete samo provede pred TVom . Ali situacija je ista kao I sa TV-om. Ona deca koja gledaju emisije u kojima su razlicite etnicke grupe prikazane ravnopravno imaju vise zelje da se igraju sa decom razlicitih etnickih grupa =>televizija nam daje modele za nase ponasanje  Nasilje na TV utice na nasilje u realnom zivotu dece. Deca kojoj se cesto cita kod kuce lakse nauce da citaju kada krenu u skolu.  Roditelji mogu da pomognu deci da bolje shvate sadrzaj onoga sto se prikazuje. ali ne samo stereotipi o etnickim zajednicama. Jedina razlika je u tome sto kod citanja roditelji imaju vecu kontrolu nad sadrzajem onoga sto deci citaju. . Odrasli stvaraju deci zonu narednog razvoja tako sto sa njim pricaju i pred njih postavljaju sve teze i teze zadatke. bolje im zumirati vazne detalje I pustati duze kadrove jer ako se brzo prelazi sa jednog kadra na drugi djeca imaju problema da prate aktivnosti(sadrzaj) koje idu na tv programu. Sve sto gledaju na TVu utice na njihov svakodnevni zivot. tako se usput kontrolise i sadrzaj koji dete gleda) Knjige koje deci citaju roditelji Misli se da su knjige dobre jer: kao dete tako intelektualno napreduje i sigurno je dobar sadrzaj onog sto cita. takodje mladja djeca ne mogu da razdvoje da ono sto vide na tv-u nije stvarnost vec slike! deca ne razumeju kako funkcionise televizijska tehnika i ne razumeju specijalne efekte.Deca jos od najranijeg detnjstva mogu da uce preko gledanja televizije(imitiraju ono sto im je prezentovano. manje citaju. i to ne vazi samo za onu decu koja imaju predispozicije da budu agresivna vec za sve. Ali studije pokazuju da citanje ima pozitivne efekte. vec I o zenama I muskarcima kao I o starim ljudima). Ali je pitanje zasto im se cita? Pozitivni efekti citanJa nastaju samo kada se deci cita da bi se sa njima bilo u stimulativnoj interakciji ali moze imati kontra efekte kada se detetu cita samo da bi ono bilo mirno i sedelo na svom mestu. Decije rezumevanje programa je bolje zapamceno kada je on osmisljen kao edukativan(Kolins). Takvo dete ce kada krene u skolu imati teskoce da nauci da cita ali ce se ponasati fino i sedeti mirno. identifikuju se sa superherojima). nego ga provoditi zajedno sa njim. Zato sto deca lako pomesaju stvarno i izmisljeno(a na TVu se nerealne stvari prikazuju kao realnost pa se tako deca jos vise zbunjuju I tek onda nemaju pojma sta je stvarno moguce a sta ne). Problem televizije(Salamon):  Kada puno gledaju TV ocekuju da se moze uciti bez nekog preteranog napora  Kada puno gledaju .

) Sadrzaj ranog citanja: problem tradicionalnih bajki i mitova:  smisljene vekovima pre nego sto se smatralo da je detinjstvo bitan period u zivotu. Mid i Vigotski Postulati sociogenetskog pristupa: 1. Stanoviste jednosmernog uticaja – o socijalizaciji se misli kao o jednostranom naporu roditeljske generacije da generaciji dece prenese sopstvenu kulturu (deca su pasivni primaoci kulture) 37 Posto se ne razumem u psihoanalizu. Svi covekovi procesi su po svojoj prirodi drustveni . da svaka igracka ima nesto napisano na kutiji.Iskustvo rane pismenosti: znanje dece da nekakvi znaci na papiru nose bitne informacije(a to nauce tako sto su ceo dan okruzeni nekim slovima o kojima odrasli pricaju. VALSINER: Drustvena priroda covekovog saznanja i licnosti Sociogenetski pristup razvoju – temelji: Vuntova psihologija naroda. pa zato njihov sadrzaj nije namenjen direktno deci odredjenih uzrasta(nije posebno osmisljeno za decu). akcije itd… uzajamno zavisni od drustvene prakse i kulture 2. siromahe…)  prEkO tv-a I knJiga saznaje se o kOmplexnim odnosima u svijetu oko nas (sto mozE bIti pOzitivno ali I negativno) Zakljucak globale za sve vezano za TV i citanje: ne mozemo jednoznacno reci da li je uticaj pozitivan ili negativan vec to zavisi od gomile faktora. itd. Drustvena priroda coveka nastaje preko individualnog razvoja I to na dva nacina:  Internalizovanjem eksternalnih drustvenih iskustava (covjek u interakciji sa spoljasnjim okruzenjem razvija psihicke funkcije)  Eksternalizovanjem unutrasnjih psihickih pojava (I onda takve psihicke funkcije koristi u svojoj interakciji sa okruzenjem-tako se covjek socijalizuje) Kultura i socijalizacija licnosti Dva stanovista o socijalizaciji: 1. francuska psihijatrijska i socioloska misao. a moze da bude i jedan i drugi. Mada psihoanaliza smatra da je super da se citaju nadrealne bajke jer se tako razresavaju unutrasnji konflikti kod dece37.ovo znaci da su covekove misli. emocije. Boldvin.  Bajke su brutalne i surove I ne treba da sE citaju djeci Jer ne prEdstavljaju stvaran svijet oKo nas. Djui. uopste mi nije jasno ako ali nema veze… . Rojs.  Decije knige pogresno predstavljaju odredjene grupe ljudi(etnicke.

malo po malo i da je ta zabluda po kojoj je kultura data samo jezicke prirode ( ‘ugladjena govorna konvencija’). pogledati). Poenta je da nema nikakvog reorganizovanja. djeca biraju da li zele da li ih prime ili da ih odbace. nisam sigurna. Kada ih primaju primaju ih na potpuno pasivan nacin I u tim porukama ne mijenja nista Shema modela deteta kao pasivnog primaoca Analogija sa konzumerizmom u industrijalizovanim drustvima: propaganda ti nudi. pa po principu uzmi ili ostavi.2. po njima kultura utice ili odredjuje to kakav ce biti ishod socijalizacije. Deca mogu ili da pasivno prihvataju sve to. (kako kad je to samo pasivno prenosenje kulture) Stanoviste dvosmernog uticaja Proces socijalizacije je aktivna rekonstrukcija roditeljske kulture koju potomci vrse rukovodjeni iskusnijim socijalnim partnerima. I roditelj i dete . Stanoviste dvosmernog uticaja – o socijalizaciji se misli kao o procesu aktivne rekonstrukcije (dete kad prima kulturu moze da poruke koje mu stariji prenose ‘prilagodi’ sebi) Stanoviste jednosmernog uticaja Koreni ovog pristupa socijalizaciji su religijska ucenja srednjevekovne evrope i srednje amerike. zato sto se tako ne moze objasniti decija inventivnost. da je takvo pasivno dete previse ograniceno ako tako samo prima odn. Kulturni antropolozi – sledili isto ovo stanoviste o jednosmernom uticaju.(to joj je opsti metateorijski princip) Sad se tu spominje neka Senonova koja je napravila model teorije informacije koji nema mogucnost rekonstruisanja poruke u prijemniku (valjda kao analogija celoj ovoj prici. Moze da delimicno primi poruku ali samo zbog toga sto je nije razumelo. Ovo kritikuje lingvistaantropolog Sapir: serendanje o tome kako kultura nije i nikada ne moze biti ‘data’. Ako prihvati poruku. Dete ima aktivnu ulogu koja je komplementarna roditeljevim pokusajima da mu usadi kulturu. ili da jednostavno odbiju. jedino sto aktivno radi je to da bira koju poruku ce primiti a koju odbaciti. Ova teorija je ustvari teorija kulturne transmisije (ono sto transmiter odasilje prijemnik primi isto tako ako ne postoji kakav shum koji je tehnicke prirode= veoma slican modelu senona I vivera) =teorija masovne komunikacije i odsustvo interesovanja za procese detetovog razvoja. Roditelji prenose svojoj djeci norme. menjanja te poruke. Bejtson govori da je neprimereno gledati na prenosenje kulture kao na jednosmeran proces. Deca grade nove oblike kulture i licnosti koristeci ono sto im posreduju roditelji.usvaja kulturne norme. Odrasli => odaslata poruka => primljena poruka => internalizovana poruka Odrasli upucuju svojoj djeci poruke. dete je nista ne menja. verovanja i vestine.

Dakle. ostaju i unutar njegove individualne kulture. Drustveno znacajne norme se grade zajednickim ucescem (pretpostavljam i roditelja i sve druge dece. kultura organizuje zivot u dva vida – kao internalizovani i kao kolektivni vid normi i vrednosti. tj deo kolektivne kulture. jedinstveni nacin koji opet ima mnogo toga zajednickog sa nacinom na koji njegovi vrsnjaci usvajaju te poruke. pri cemu se zadrzava spoljna regulativna funkcija tih normi. ali ono te poruke usvaja na sebi svojstven. Svi koji okruzuju dete imaju kolektivnu kulturu koja im je svima zajednicka. razlicita je od kolektivne idiosinkraticki. a i razlicite individualne kulture. Drugim recima. dijeca takvu poruku poslije interiorizuju u neku svoju vec postojecu saznajnu ili emocionalnu podlogu Sema modela deteta kao aktivnog ucesnika u socijalizaciji U procesu primanja poruke. ima je svaki pojedinac. Uvek je slicna kolektivnoj kulturi. kultura drustvene jedinice. Dva pristupa kulturi – kolektivna i licna kultura Kolektivna kultura – norme i znacenja koja vaze u nekoj drustvenoj grupi. U intErpersonalnim odnosima ti znaci koje stvara pojedinac mogu postati konvencionalni. Individualna kultura se stvara konstruisanjem individualnih simbola koji organizuju nacin na koji ce licnost da funkcionse. Tacno je da roditelji dete okruzuju samo onim porukama koje zele da im dete usvoji. Ako ostanu unutar pojedinca. Sherif o ulozi internalizovanja drustvenih normi: omogucava prelaz sa heteronomnog ponasanja ka autonomnoj moralnosti. Razlikuje tri vrste znakova: . To pruza mogucnost da dete nadmasi svoje roditelje u razvoju. ponasanje je upravljano i silama iznutra i silama spolja. na osnovu nje pojedinac unosi novine u svoj buduci kulturni razvoj. dete je menja (preobrazava) i integrise u svoju psihicku podlogu. a da ipak ostanu slicna svojim roditeljima. Pirs – zacetnik semiotike: ZNAK je ono sto nekome. Odrasli => odaslata poruka => analizirana poruka => sintetizovana (rekonstruisana) poruka => interiorizacija takve preobrazene poruke Poruke koje roditelji salju djeci su preobrazene kroz procese percipiranja tih poruka od strane djece. Individualna kultura – internalizovana kolektivna kultura. AM je rezultat soc razvoja i predstavlja internalizovanje kolektivno uspostavljenih normi.su aktivni graditelji detetovog psi razvoja. Kultura je proizvod semioticke konstrukcije – svaki covek stvara znakove i koristi ih u intEr i intrApersonalnim odnosima. po bilo kakvom smislu ili svojstvu stoji umesto neceg drugog. nije naznaceno).

al je meni to glupo pa sam ja to ovako. narocito simbola. iako mi sami konstruisemo nase simbole gradeci individualnu kulturu. Moze da se desi da neka grupa razvije sopstvenu tradiciju simbola. Serendanje o tome kako covek pocinje od haosa i zbrke koji tezi da prevazidje. Objekti u spoljnjem svetu su coveku neodredjeni. covek moze da organizuje svoje nediferencirane odnose sa okruzenjem. Na osnovu znakova. Covek konstruise znakove i sam i pod uticajem drugih. a on ih preobrazava i menja im znacaj u kontekstu iskustava i situacija. Milica . 38 U knjizi umesto povezana pise slicna. Semioticka konstrukcija je uvek pod uticajem socijalnih sugestija. ) Koriscenje znakova je usmereno ka buducnosti i ka sve vecoj diferenciraonosti znanja. zver i treba ga ubiti zaklati i unistiti jer je to nasa patriotska duznost. koja se suprotstavlja socijalnim sugestijama. Svi simboli imaju nesto zajednicko sto se uklapa u okvir drustvenih ocekivanja. a devojka to moze da tumaci na razlicite nacine: da je keva ne razume ili da je keva u pravu i da se nosi bre on u pm (iliti pametnim recima keva usmerava unutrasnje simbolizovanje zivotnog iskustva. pa tako svi kuka i motika i idemo u klanje i to svojevoljno. a semioticka funkcija nam je neophodna da bi smo to mogli. delovanja (tragovi stopala) Simbol – denotacija po asocijaciji. Znaci se konstruisu na osnovu covekovog proslog i sadasnjeg iskustva i usmereni su na buducnost. jer covek uvek dozivljava svet licno. i obrnuto. pa da ta tradicija postane uze ili sire prihvacena. Konstruisanje znakova usmerava coveka ka konstruisanju individualne kulture. Spoljasnji svet nam sluzi da ga saznamo a ne da na njega samo reagujemo. cineci ih tako sve vise diferenciranim. Odlikuje sve psihicke procese coveka i ucestvuje u njihovom razvoju. po nekoj opstoj ideji. predstava predmeta (rijec stopalo je samo simbol za stopalo kao dio noge) Semioticka delatnost = konstrukcija i upotreba znakova. Primeri  Kad devojku ostavi decko a keva joj kaze da je ionako nije ni voleo. obicno preuvelicavajuci. a devojka koristi sugestiju na sebi svojstven nacin)  Rat: mediji predstavljaju neprijatelja kao unistitelja zlocinca.• • • Ikona – denotacija po slicnosti (postoji slicnost izmedju znaka i predmeta koji predstavlja-ikone sveca I stvarnog sveca) Index – denotacija po ucinku neke akcije. cak i kad deli iskustvo sa drugima ili kad drugi upravljaju njegovim iskustvom. Takvo kruzenje i dovodi do menjanja kolektivne kulture  dinamika individualne i kolektivne simbolicke delatnosti je povezana38 sa dinamikom individualne i kolektivne kulture. Individualni simboli mogu da menjaju kolektivne. Pojedinci stvaraju sopstveno vidjenje neprijatelja. Prim prev. u potrazi za saznanjem.

politike i sl… (migracije. Kolektivna kultura se stalno menja i razvija pod uticajem raznih cinilaca: ekonomije. odnosi se na 1 znak = posebno stvoreni objekt ili signal • mora imati simbolicku referenciju • odnos denotacije = mora da ima razliku izmedju znaka i oznacenog (ova relacija postoji i kod ikonicnog i kod arbitrarnog) *signal = komunikacioni element koji nema razdvajanje znaka od oznacenog (primer: dete se ne zaplace sa NAMEROM da svojim plakanjem simbolizuje nesto . stvaralastvo. epidemije – sve to utice na razvoj I nasih individualnih simbola) ANIMAL SYMBOLICUM: Razvoj simbolicke funkcije Distinktivna obelezja SEMIOTICKOG: . diskretnost. . stvaranje laznih poruka. relaciona struktura. izolovanih znakova. stvaralastvo .priroda simbolickih sistema kao takvih: proizvoljnost znaka.Drustveno okruzenje deteta u razvoju nije staticno. glad.evokacija odsutnog.kako organizmi koriste simbolicka sredstva (kako se semioticko ispoljava u ponasanju . viseslojna struktura. nije urodjena koriscenja = aktivna manipulacija i stvaranja ZNAKOVA = sposobnost stvaranja novih znakova => Nivo pojedinačnih.nema razdvojenog znaka od oznacenog) • denotacija odsutnog iz opazajnog polja (da moze da se odnosi na odsutni objekat) • mora da ima svojstvo kategorijalnosti (da oznacava kategoriju) DEFINICIJA 2: Simbolicka funkcija je opsta sposobnost sticanja i koriscenja i stvaranja znakova.opsti preduslovi i neurofizioloske osnove simbolickih procesa: odlozeno reagovanje ili reprezentacija . stvaranje funkcionalnih sistema. kategorijalnost. gramatika. internalizacija) DEFINICIJA 1: Simbolicka funkcija je opsta sposobnost = univerzalna za sve simbolicke sisteme sticanja. = uci se. Ovo je minimalna definicija.

mitova…) bio bi pokazatelj ovog najviseg nivoa simbolicke sposobnosti. zajednicka. privatni subjektivni svet u celini = svest i samosvest). s druge strane. umotvorina) tj. Medjutim. DEFINICIJA 3: Simbolicka funkcija je opsta sposobnost sticanja i koriscenja i stvaranja znakova. (dakle. viseslojna struktura i stvaralastvo. = novi zahtev ovog nivoa u odnosu na prethodni (da dete pokaze da razume znak) je postojanje semiotickog sistema koji cini vise znakova povezanih relacijama i mogucnost izvodjenja operacija u okviru njega (na prvom ne postoji sistem => nemogucnost operacija) Distinktivna obelezja koja ukazuju na postojanje sistema znakova jesu: propozicionalnost. i sticanja i stvaranja semiotickih REALNOSTI. gramatika. na osnovu posedovanja semiotickih sistema i pomocu semiotickih delatnosti. slozene operacije kombinovanja znakova poput konjujkcije itd.stvaranja semiotickih SISTEMA i izvodjenja semiotickih OPERACIJA unutar sistema znakova ili pomocu znakova. predikacija. stvaranja semiotickih sistema i izvodjenja semiotickih operacija. ne mora nastati transformacijom realnog u jedan novi simbolicki svet. . = psihicka virtuelna realnost. moze biti autenticno stvorena u masti. misljenje za sebe. moze biti individualna. nauke. religije. Izvodjenje semiotickih sistema: sistem se upravo ispoljava kao sistem pomocu operacija koje se izvode po unutrasnjim pravilima sistema. semioticki sistemi preobraceni u sredstva formiranja i regulacije individualnog ponasanja stvaraju jednu drugu vrstu semioticke realnosti: unutrasnji svet oblikovan pomocu simbolickih sredstava (unutrasnji govor. vec sposobnost da pomocu sistema simbola kreiramo simbolicke realnosti i da operisemo putem njih) Najvisi nivo simbolicke funkcije sadrzi zahtev stvaranja simbolicke realnosti. umetnosti. novina ovde je da vise nije dovoljan sistem simbola. relaciona struktura. Semioticke operacije: denotiranje. Jedina distinktivna obelezja koja bar delimicno omogucavaju da se definise ovaj aspekt simbolicke funkcije jesu: formiranje funkcionalnih sistema i internalizacija. moze (pored senzomotorne realnosti u kojoj zivi) da stvori svet simbolickih proizvoda (rukotvorina. kulturnih proizvoda koji postaju njegova druga realnost u kojoj pocinje da zivi i da se istorijski razvija => stvaranje kulture (jezika. To znaci da covek.

Koja su dva kriterijuma na osnovu kojih Ivić pravi podelu simboličkih znakova i sistema? 1) Klasifikacija simbolickih sistema prema njihovim formalnim karakteristikama (Pers. = poreklo: individualno . jer u svima njima i govor igra odradjenu ulogu Zajednicka svojstva obe vrste simbolickih sistema jesu da zadovoljavaju uslove . sporo se menjaju (važe na nivou zajednice)! *prirodni arbitrarni sistem je VERBALNI SISTEM (jezik) b) IKONICKI znaci i sistemi znakova = postoji prirodna veza izmedju znaka i oznacenog. paralelno = sistemi operisu uglavnom konkretnim kategorijama. nearbitrarni => izuzetna slicnost izmedju znaka i oznacenog (rituali – podrazavaju ono cemu su namenjeni. mentalne slike – zamislim solju i to izgleda kao prava. san – manifestni sadrzaj. = sistemi sacinjeni od diskretnih elemenata poredjanih linearno = sistemi operisu u vremenu (sukcesivno) = sistemi operisu uglavnom apstraktnim kategorijama = poreklo socijalno = gramatika: pravila kombinovanja su kodifikovana. SIMBOLICKA IGRA DETETA. konvencionalna. SPONTANI GOVOR GLUVONEMIH !!! jasno je da nijedan od tih sistema nije cisto ikonicki. RITUALI U PRIMITIVNIM ZAJEDNICAMA. mada jeste simbol!) = znak može biti uzrok.idiosinkratičnost (ostaje otvoreno pitanje da li bi se kod dece koja bi se razvijala u potpunoj socijalnoj izolaciji formirali ikonicki sistemi) = gramatika: pravila ikonickih sistema su proizvoljna. De Sosir): a) ARBITRARNI znaci i sistemi znakova = izmedju znakova i oznacenog postoji proizvoljna. = ne poseduju (bar ne u punoj meri) odliku diskretnosti => karakterisu se celovitoscu i spacijalnoscu. naucena veza. uslovna. posledica. idiosinkraticka! *prirodni ikonicki sistemi su MENTALNE SLIKE (delatnosti imaginacije u smislu sleda kombinacija mentalnih slika). SAN. konvencionalna. = sistemi koji operisu simultano. deo označenog itd.

uskladjivanje interindividualnih i grupnih odnosa. *prirodni simbolicki sistemi koji nose te uloge jesu: GOVOR. zajedničkog ponašanja grupe regulacija tudjeg ponasanja. • • • • .interindividualna razmena . Razlika izmedju dve vrste sistema jeste obelezje arbitrarnosti.čuvanje zajedničkog (“kolektivno pamćenje”) + kodifikovanje zajedničkog iskustva + prenošenje zajedničkog iskustva (“širenje”) uspostavljanje psiholoskih veza u ljudskoj zajednici . NAUKA. 2) Klasifikacija simbolickih sistema na osnovu funkcija koje imaju: * ova podela nije po poreklu! vec po funkciji i ulozi: da li simbolicki sistemi prevashodno imaju socijalnu ili individualnu funkciju? a) SOCIJALNI simbolicki sistemi = socijalne funkcije simbolickih sistema su: • • komunikacija .DEF1 i DEF2. IKONICKI SISTEM (MENTALNE SLIKE). * simbolicki sistemi koji nose ove uloge jesu: UNUTRASNJI GOVOR. regulacija sopstvenog ponasanja itd. licni) = individualne funkcije simbolickih sistema su: • • misljenje = “ Komunikacija sa samim sobom” lično pamćenje = zadrzavanje i prerada informacija (artikulisanje. SAN. samosaznanje. RITUALI.uspostavljanje komunikacije između pojedinaca. UMETNOST b) INDIVIDUALNI simbolicki sistemi (privatni. kodifikovanje sopstvenog/privatnog iskustva) + formiranje unutrasnjih instanci licnosti. RELIGIJA. GESTOVNI GOVOR GLUVONEMIH… + slozenije forme (ali ne i simbolicki sistemi u strozem smislu): MIT. fiksiranje i zadrzavanje socijalnog iskustva .

dete ukazuje na objekat koji je trenutno prisutan i u tom smislu je to samo na pola puta do simboličke f-je. Tri oblika simbolizma po Pijazeu: • Verbalni (arbitrarni) • Slikovni (ikonicki) • Akcioni (ikonicki) ARBITRARNI (ponikli u drustvu) Socijalni (imaju drustvenu funkciju) Individualni (imaju individualnu funkciju) govor u interpersonalnoj komunikaciji rituali. Kod komunikativnih gestova je važno da se napravi razlika između komunikativnih gestova koji su čisto imitativni i ekspresivni i dakle koji kao takvi. manifestacije detetvog trenutnog stanja. Inače ako govorimo o najprostijoj imitaciji trenutno prisutnog modela. Prvi komunikativni gest koji se smatra manifestacijom simboličke f-je jeste gest pokazivanja. nije referencija na nešto drugo. Dakle. samim tim što su ekspresivni nisu manifestacija simboličke f-je. gest pokazivanja kao najprostiji oblik simb. o imitaciji objekta odnosno modela ponašanja koji nije trenutno prisutan.SIMBOLICKA IGRA DETETA. f- . tj. Dakle. Dakle. Oni prosto izražavaju detetovo trenutno stanje nisu manifestacija simboličke f-je jer nema razlikovanja znaka i označenog. ali nema odsutnog denotata. gestovni govor gluvonemih IKONICKI (ponikli individualno) unutrasni govor fantazije Odložena imitacija se smatra simboličkom f-jom samo onda kada se radi upravo o ODLOŽENOJ imitaciji. kad dete kao znak da hoće da spava uzima jastuk ili stavlja prst u usta ili žmuri il leži na krevetu. onda se ne govori o simboličkoj f-ji. ali zapravo to je prva manifestacija simboličke f-je u tom smislu što postoji denotacija u smislu ukazivanja na određeni objekat – postoji razlikovanje znaka i označenog . ponašanje koje dete izvodi je ekspresija njegovog stanja dakle. Obično se kaže da je on na pola puta do simboličke f-je. takvi znaci koji su imitacija ponašanja koje dete inače izvodi i koji su ekspresivni.

pantomime koje dete razvija u komunikaciji sa odraslima. dakle. Važno je napraviti razliku između mnezičkih slika koje nisu manifestacija simb. evoluciona psihologija) . mogućnosti anticipacije itd. slikama se može govoriti upravo na osnovu ponašanja traženja objekta koji je nestao iz vidnog polja što je vama poznato kao ponašanje vezano za šemu postojanog objekta u IV fazi SM inteligencije kada dete traga za nestalim objektom. Argument odbrane: neuralne mreze (mehanizmima asocijacije moze se zaista dosta nauciti) o  Nativistička shvatanja (Čomski. već predstavljaju prostu reprodukciju opažaja deteta. f-je. simbolicko ponasanje nije u tom smislu specificno! Kritika: ovo je nemoguce. mentalnu sliku o postojanju tog objekta na osnovu koje može da ga traži. moderni asocijacionizam o Simboličko ponašanje se uči kao i sve drugo. pod kontrolom samog subjekta. modularne teorije. da ih analizira. Njihov razvoj ide u pravcu sve složenijih kombinacija u vidu dnevnog sanjarenja.je. različiti oblici pantomimskog ponašanja. da pravi od njih priče u sliakma itd. Kod mentalnih slika postoji to osnovno razlikovanje izmedju znaka i označenog i denotacija kao osnovni. rekombinuje. dakle ne počivaju na simbolizaciji. već prosta reprodukcija opažaja i mentalnih koje počivaju na simbolima odnosno mentalnim predstavama i po Pijažeu one predstavljaju samo internalizaciju odlozene imitacije. mentalne slike jesu manifestacija simboličke f-je i o ment. snova. Mentalne slike su fleksibilne. ali se mn. odvajanje od prostog senzomotornog ponašanja. objektom koji izlazi iz vidnog polja ili je nestao iza zaklona. dakle najraniji oblik pamćenja koje se javlja jeste pojava mnezičkih slika. prethodno opaženih situacija ili objekata i javljaju se isključivo u kontekstu u kome je opažaj i nastao. Prvi oblik ponašanja koji predstavlja odstupanje. odnosno minimalni uslovi simboličkog. Kasnije se razvijaju složeniji komunikativni gestovi kao što su: klimanje glavom ili odmahivanje glavom. ili kasnije u komunikaciji sa vršnjacima. što znači da subjekat može voljno da ih prizove i da onda dalje barata sa njima na različite načine. slike NE smatraju manifestacijom simboličke f-je. Za razliku od mnezičkih. Različita shvatanja o formiranju SF  Bihejviorizam. Na osnovu tog ponašanja se može zaključiti da dete ima reprezentaciju tog objekta.

Prvi idiosinkraticki simboli nastaju transformacijom SM shema (KONSTRUKTIVIZAM) i ne moraju biti razumljivi drugima. SECANJA (u vidu evokacije). Ova teza kaze da postoje domeni razvoja simbolicke funkcije u kojima INDIVIDUALNI procesi razvoja imaju primat nad SOCIJALNIM. SIMBOLICKIH OBJEKATA(objekti koji sluze kao simboli za nesto drugo) koji su inherentni individualnim mehanizmima misljenja. Na ovaj nacin nastaju simboli poput: MENTALNE SLIKE. u procesu razvoja SM inteligencije => svojim unutrasnjim preobrazavanjem (za koje je dovoljna interakcija sa fizickom okolinom i unutrasnje uskladjivanje) => stvaraju Individualne Simbole koji cine osnovu za razvoj Socijalnih Simbola (sistema verbalnih simbola) i uspostavljanje komunikacije sa socijalnom okolinom. SIMBOL  KOMUNIKACIJA o Pijaze: „socijalne cinjenice po nama su cinjenice koje tek treba objasniti (aktivnoscu!!) a ne prizivati kao van-psiholoski uzrok!“ o o o o .. individualne reprezentacije. ali. Za formiranje proizvoljnih i socijalnih sistema znakova (kakvi su verbalni znaci) jeste nuzna socijalna interakcija.) Individualni SM sistemi.. (ovo ne spori. a tek posle kroz interakciju sa drugima dete socijalizuje svoje znakove i stvara arbitrarne.o postoji bazicna sposobnost za govor = LAD (Language Acquistition Device) specifična urodjena jezicka sposobnost koja spontano sazreva je nužna i dovoljna nasledna osnova za pojavu govora potreban je minimalni nivo stimulacije iz sredine .dovoljna je prosta izlozenost malom ili cak nepravilnom uzorku govora da stvori jezik o o  Pijaze: individualni razvoj (simbolička sposobnost “izrasta” iz razvoja senzomotorne inteligencije ) o Pijaze zapocinje resavanjem problema geneze simbolicke funkcije (reprezentacije) => putem istrazivanja individualnih simbola. Unutrasnji Preobrazaj => INDIVIDUALNI SIMBOLI => socijalni simboli (komunikacija) tj.

Prvobitna simbioza bebe i majke razvija se u AFEKTIVNU VEZANOST.reciprocna senzibilizacija osigurava nuzno zajednistvo reakcija [smisao emocija je da usklade oni koji se nalaze u istoj situaciji.  PSIHOANALIZA . zatim prvih reci i semioticke komunikacije. ako je simbolicka funkcija nuzna za => komunikaciju? (Pijaze. uglavnom afektivne. da proizvedu konvergentne. U okviru afektivne veze uspostavlja se AFEKTIVNA KOMUNIKACIJA. U okviru afektivne komunikacije nastaju KOMUNIKATIVNI GESTOVI iz kojih nastaju prve REČI (npr. nesemioticka i afektivna => unutrasnji preobrazaj => semanticki gestovi => reci => SEMIOTICKA KOMUNIKACIJA o o o o  Valon . komunikacije U DIJADI DETE MAJKA. samo je u pocetku nesemioticka i afektivna. ali se unutrasnjim preobrazavanjem dijadne komunikacije dolazi do prvih semantickih gestova. kaze prvo simbol pa onda komunikacija i pre SF nema komunikacije).socijalna interakcija (sa majkom) o Pijaze: simbol se prirodno radja u domenu individualnog SM sistema ponasanja Shpic (psihoanaliticar): Simbol tj.DETE] : KOMUNIKACIJA. => psiholoska simbioza deteta sa majkom [MAJKA .o Paradoks je: kako komunikacija moze da utice => na razvoj simbolicke funkcije.psiholoske simbioze i .presemioticke. komplementarne i reciprocne reakcije] => ZAJEDNISTVO REAKCIJE je jedan od izvora znacenja u socijalnoj .socijalna interakcija (sa drustvom) psiholoska simbioza deteta SA SOCIJALNOM OKOLINOM je polaziste (presemioticka komunikacija) (zasnovana na emocijama koje je stvaraju na osnovu automatizama koji su im svojstveni . Za KOMUNIKACIJU deteta i majke ne treba cekati na pojavu INDIVIDUALNIH SIMBOLA (Pijaze). dakle. odmahivanje glavom -> reč “ne”) Komunikacija je prva datost. Semanticka Komunikacija se razvija u krilu .

ne individualni! => psiholoska simbioza deteta sa soc. interakcije) Pijaze: dete bi i u soc.grupi i otud taj preduslov za Semioticku Komunikaciju => diferencijacija => individualna licnost u celini i simbolicka funkcija MEDJUTIM! Shpic => komunikacija u dijadi DETE . ODNOSI + . presemioticka i afektivna => unutrasnji preobrazaj => zajednistvo reakcija => SIMBOLICKA FUNKCIJA  Ivićeva koncepcija [osnovno pitanje]: Koja je uloga socijalnih odnosa (afektivne i praktično situacione komunikacije) i individualnog razvoja (razvoja SMI) u formiranju SimbFunkcije? niti Shpic izucava afektivne interakcije deteta kod koga je zaustavljen razvoj inteligencije (SOC. RAZVOJ +) Analiza izolovane dece Analiza slučajeva dece koja su odrasla u socijalnoj izolaciji treba da ukaže da li je razvoj simboličke funkcije moguć bez socijalne interakcije. IND.MAJKA Valon => socijalna interakcija se ne svodi na interindividualni.kulturni i socijalni cinioci] = KOMUNIKACIJA. Rano uplitanje kulturnih i socijalnih cinilaca u individualni razvoj je factor koji dovodi do razvoja simbolicke funkcije Pijaze => nastanak INDIVIDUALNIH SIMBOLA Valon => kolektivni sistemi reprezentacije . LAD teorija: nastanak govora je moguc samo ako postoji izlozenost uzorku govora (sa TV-a…bez soc. ODNOSI -. semioticke sisteme koji se i za dete u razvoju pojavljuju kao deo njegove okoline u koju treba da se uklopi. sredinom [dete . RAZVOJ -) niti Pijaze izucava SM inteligenciju kod dece koja su odrastala u socijalnoj izolaciji (SOC. simbolicki objekti u simbolickoj igri) UPOZORENJE: prirodni eksperimenti nisu pouzdani zbog: . dijadni odnos! Samo DRUSTVO I KULTURA u celini stvaraju kolektivne sisteme reprezentacije. izolaciji izgradilo individualne simbole (mentalna slika. IND.

U 7. To je metoda ostvarivanja komunikacije sa okolinom i skolskog obucavanja. No ovaj slucaj nije nedvosmislen jer nema podataka o razvoju ikonickih simbola. zivela izolovana do 13 godine. siromasna fizicka sredina. Slepa i gluva deca . nadju Izabelu sa 6 i po godina. Slucaj: Izabela mama tinejdzerka dobije vanbracno dete pa je roditelji zakljucaju u shupu sa sve tim detetom.uspela je da ovlada jezikom ali do odredjenog nivoa). bili fizicki nesposobni. MESHCHERJAKOVOVA METODA . tinejdzerka je pri tom bila gluva i slepa na desno oko. afektivna i socijalna izolacija od 18 meseca do 7 godine.neki predmeti. Govor. orudja ili radnje moraju imati isto znacenje za partnere u komunikaciji.vrlo brzo naucila reci i recenice. afektivna vezanost +. a cak i ona koja su pocela razvijati govor gube ga ako rano dodje do ostecenja. godini bili na nivou trogodisnjaka. Stoga se (paradoxalno) podaci o razvoju ove dece mogu upotrebiti tek onda kada se uspe sa formiranjem govora i drugih sredstava komunikacije jer nam treba nalaz da deca mogu da ostvare normalno intelektualno postignuce. imali interakciju izmedju sebe. imala je blagu komunikaciju kroz gestove pantomimom.1) nepouzdani izvori. a do toga moze doci samo u toku zajednicke prakticne delatnosti.    . nikada nije naucila da govori. ali kojoj su bili obezbedjeni uslovi za normalan fizicki razvoj i koja ne bi bila izlozena senzornoj deprivaciji i ne bi bila ometana u motorickim aktivnostima => Homo ferus  Slucaj: Blizanci Koluhove monozigotni blizanci. f-ja. Upravo proces razvoja sredstava komunikacije koji je kod ove dece veoma spor i koji se planski odvija osvetljava delimicno i slican proces u normalnom razvoju. ali do 11 godine su nadoknadili zaostatak.vodi ostvarivanju skoro normalnog razvoja simbol. ali i senzorne cesto pracene nekom bolescu NS-a. Da bi doshlo do komunikacje. ovi simboli bi se mogli razviti i bez komunikacije) Slucaj: Dzeni Izolovana kada je imala 20 meseci. Slepa i gluva deca koja su lisena interakcije sa socijalnom okolinom spontano NE razvijaju ni zacetke semiotickih ponasanja. cak nesposobnost razumevanja slikovnih simbola (prema Pijazeu. Zabelezeno: potpuno odsustvo simbolicke funkcije. socijalna izolacija (niko nije smeo da komunicira sa njom). Skoro potpuna fizicka imobilizacija. mora postojati zajednicko iskustvo .prirodni experiment socijalne izolacije. nisu imali interakciju sa odraslima. Posle pronalazenja postepen oporavak.. 2) mozda su deca bila MR ili autisticna Resenje = naci decu koja su zivela u potpunoj socijalnoj izolaciji.

-13.za organizovanje sopstvenog ponasanja. godina kritičan period za usvajanje govora Do uspeha u razvijanju simbolickih sposobnosti slepo-gluvoneme dece dolazi samo onda kada se planski ostvari komunikacija sa socijalnom okolinom. Prva znacenja izgradjuju se u prakticnoj delatnosti. u stvari. Dokaz da oni koji zbog deficita spontano ne razvijaju semioticko ponasanje mogu da ga razviju u posebnim uslovima tj. Prvi simboli su potpuno ikonicki. Osnovni mehanizam: izvodjenje zajednickih radnji koje su podeljene medju partnerima => Signal za izvodjenje radnje => ikonicki simbol => gestovni govor => verbalni daktilni govor => usmeni ili pisani govor. za nekomunikativne potrebe . ovim smo. SM inteligencija i 2. postoje nalazi koji sugerišu da je period do 12.Odlicni rezultati. a osnovni mehanizam je mehanizam izvodjenja radnji koje su podeljene medju partnerima. plansko ostvarivanje soc komunikacije u posebnim uslovima. Razvoj arbitrarnih sistema znakova se temelji na ikonickim. Ovo govori u prilog nuznosti presemioticke za simbolicku funkciju. presemioticka odnosno presimbolicka komunikacija (ona ne pociva na simbolima i razvija se pre njihovog nastanka) = Afektivna i Kognitivna (situaciono-praktična) .(slicna teza kao Pijazeova) => ZAKLJUCAK: • • • u uslovima socijalne izolacije NE dolazi do razvoja simboličke funkcije (osim GESTOVA). ako ne postoji afektivno lisavanje i ako postoje neki oblici presemioticke komunikacije => NE gubi se potencijal za razvoj ipak. Simboli izgradjeni za komunikaciju pocinju da se koriste i spontatno.dva razvojna korena odnosno preduslova nastanka SimbFunkcije: 1. zapoceli formulisanje teorijskog dokaza nuznosti Presemioticke (neverbalne) Komunikacije za razvoj SimbFunkcije!  Teorijski dokazi .

Dete treba da razmislja i poveze u segmenitma verbalne iskaze i da ih sintetise u celovite iskaze.  Osnovni dokazi za postojanje primarne socijalnosti: .javlja se na u drugoj polovini prve godine izmedju 8 i 12 meseca. SM je bitna jer razvija shemu postojanog objekta.preduslov da bi simbol imao sta da oznaci. SM daje sredstva za analizu realnosti. a NE adaptacija na fizicku okolinu. Sa reprezentativnog plana na jezik.ne razviju se nuzno u jezik!)  Primarna Socijalnost  Primarna Komunikacija  Afektivni Dijalog  SEMIOTICKA KOMUNIKACIJA (kasnije ce ovaj redosled biti objasnjen. postoji nasledna osnova za druge (socijalnost). uzrocno posledicne odnose. već i socijalno biće) koja se ispoljava u nasledno uslovljenoj sposobnosti deteta da pokazuje POSEBNU OSETLJIVOST i da SELEKTIVNO REAGUJE na (onaj aspekt koji ce mu obezbediti optimalne uslove za opstanak i razvoj) . prostor i vreme. novorođenče nije samo biološko biće. ovde je samo zbog organizacije izlaganja)  PRIMARNA SOCIJALNOST DETETA (rana socijalna ponasanja)  Za nezrelu organsku formu kakva je ljudsko novorodjence od prvenstvene vaznosti za opstanak je sposobnost uspostavljanja kontakta sa soc srecinom. Iz te situacije potice PRIMARNA SOCIJALNOST DETETA (primarna . Javlja potpuno nezavisan objekat u SM . Pijaze: Kako je moguca komunikacija ako nema simbola pomocu kojih se ista ostvaruje?  neophodno je pokazati da izmedju Presemioticke i Semioticke k-je postoji nuzna razvojna veza (analize na zivotinjama nam pokazuju da se afektivni sistemi k-je koji se kod njih javljaju ne mogu uzeti kao evolucioni i razvojni prethodnici ljudskog jezika . daje denotat objektu koji ce biti oznacen odredjenim simbolom.  a drugi apstrakcija.na druge ljude. SM iskustvo detetu otkriva znacenje. a isto tako i sredstvo za analizu jezickog sistema koji ce dete poceti da usvaja. Osnova razvoja sastoji se i svodi u prevodjene senzomotornog iskustva na verbalno.nesto sa cim se radjamo.SM inteligenicja . Sredstvo za analizu realnosti.

5 meseci .SOC OSMEH se pojavljuje u prvim mesecima po rodjenju.ovakvi znaci afektivne vezanosti su najizrazeniji od 9 meseci!!!  Bolbi: Etološko tumačenje prirode afektivne vezanosti afektivna vezanost je instinktivni vid ponasanja sa AUTONOMNOM MOTIVACIJOM osnovna bioloska funkcija AfV = zastita od neprijatelja (napadaca) funkcija i osnovni oblici ispoljavanja AfV = srodni ili istovetni kod coveka i zivotinja (etologija) . individualizira svoj odnos . SOC OSMEH)  autonomni motivi za uspostavljanje AFEKTIVNE VEZANOSTI i sama pojava afektivne vezanosti = osnovno svedocanstvo o primarnoj socijalnosti deteta = ovaj sistem ponasanja nastaje na temelju opste pozitivne reakcije deteta na druge ljude: u pocetku takva r-ja moze nastati pri pojavi nekih drazi koje su samo nalik na slozene soc drazi (figura sa vise tacaka. zapravo je slozena reakcija aktivacije koju cine perceptivna fiksacija + osmeh + motoricko uzbudjenje + vokalizacija Dete reaguje: sa 3 meseca na oci. i to najkasnije do 2-3 meseca. rana osetljivost za soc drazi .celo lice. Beba se prvo smeje svima pa onda kasnije pocinje da se smeje samo bliskim osobama. . [Specificnost ove reakcije je u tome sto je izazivaju gotovo iskljucivo socijalne drazi i sto se srece samo kod coveka.3D. potom tu reakciju izaziva ljudski lik u celini (ljudski govor) => nadgradnja = dete razvija vezanost za odredjene jedinke svoje vrste. komunikacije sa odredjenom osobom/osobama .tada se javlja sistem ponasanja: trazenje i odrzavanje blizine.na poznate osobe.na ljudski lik i glasove ljudskog govora dete pokazuje jedan slozaj reakcija koje se vrlo retko mogu izazvati drugim drazima. kontakta. melodija koja imitira ljudski glas).posebni delovi mozga zaduženi za socijalne draži  rana pojava specificnih ljudskih socijalnih reakcija . Autonomna je zato sto se ovi obrasci ponasanja javljaju i onda kada je dete zadovoljeno (a bihejv kaze da ce dete da se smeje samo kad mu nesto treba)]  rana pojava autonomne motivacije za uspostavljanje komunikacije i sposobnosti iniciranja soc kontakta (gukanje. 7 meseci . 6 meseci .

psiholozi redefinishu AfV kao: stabilnu sposobnost trazenja blizine ili kontakta sa odredjenom osobom  PRIMARNA KOMUNIKACIJA  relativno rano uspostavljanje dvosmerne NEVERBALNE komunikacije deteta sa odraslima Ivic: u osnovi svih pomenutih ranih socijalnih ponasanja je formiranje DVOSMERNE AFEKTIVNE KOMUNIKACIJE sa drugim osobama i to onim koje pokazuju najvecu osetljivost za bebine potrebe. sa svoje strane predodredjeni da pozitivno reaguju na signale deteta. AfV je samo jedan izraz detetovih soc sposobnosti: u reciprocnoj komunikaciji dete kao svoj ulog unosi citav jedan sistem ponasanja na koji odrasli pozitivno reaguju. Ivic kritikuje tu zastitu jer danas nema potrebe za tim u modernom drustvu jer nema fiz opasnosti. Ocigledno da takvo tumacenje AfV nije u saglasnnosti sa stvarnim znacajem koje ima taj oblik ponasanja. . ↓↓ Usled ove kritike. Empirijski nalazi: dete se ne vezuje za osobe koje mu pruzaju zastitu kada se pojavi opasnost. nego za osobe koje pokazuju najvecu osetljivost za signale koje dete upucuje.dete stoga i na samom pocetku mora biti opremljeno znacajnim socijalnim sposobnostima kako bi moglo uspesno da ostvari kontakt sa odraslima koji brinu o njemu. prve reci jednako kao i izrazi AfV predstavljaju soc potkrepljenje odraslih za ponasanja usmerena ka detetu. prva gukanja. Soc osmeh. PRIMARNA SOCIJALNOST ima funkciju da detetu osigura opstanak u socijalnoj sredini . jer su i oni .- afektivna vezanost se ispoljava kao ponasanje koje ima za cilj trazenje i odrzavanje fizicke blizine osobe za koju se dete vezuje dete se najcesce vezuje za prirodnu majku i najcesce postoji samo jedna osoba za koju se vezuje KRITIKA: Iz ovakvog tumacenja sledi da afektivno ponasanje u vecini sadasnjih kulturno oblikovanih sredina u kojima za dete ne postoji fizicka opasnost od neprijatelja. koje pravilno tumace znacenje tih signala i adekvatno brzo reaguju. gubi svoj osnovni smisao i pojavljuje se kao neka vrsta evolucionog zaostatka.

od kojih je svaka na svoj nacin evoluciono prilagodjena za tu komunikaciju. Pocetna motivacija za Komunikaciju se u Presemiotickoj AfKomunikaciji ucvrscuje i pokretac je svih razvojno zrelih oblika komunikacije. AfV) => pa se njegova komunikacija postepeno preobrazava u IZRAZITO DVOSMERNU KOMUNIKACIJU. predstavlja nuzan preduslov svekolike potonje komunikacije deteta. ukljucivanja u Semioticku Komunikaciju. soc osmeh. (Deluje kao “lepak” za bebu i odraslu osobu – beba i odrasli imaju zajedničko iskustvo i stvaraju se zajednička afektivna značenja)  Afektivna komponenta se uspostavlja kao osnovna komponenta svake komunikacije sa drugima (afektivni ton koji nuzno prati svaku govornu komunikaciju) . Afektivno vezivanje je tu zbog afektivne komunikacije a ne zbog zastite! Funkcija zastite je izvedena iz Af komunikacije!!! AfKomunikacija (neverbalna!) => AfV + pa i funkcija zastite ↓  AFEKTIVNI DIJALOG Ivić: Zašto je razvoj AfKomunikacije NUŽAN za razvoj SimbFunkcije? PRIMARNA SOCIJALNOST koja se sastoji u genetickoj predodredjenosti deteta da selektivno reaguje na druge ljude => dovodi u procesu socijalne interakcije do ranog formiranja jedne vrste KOMUNIKATIVNE KOMPETENCIJE DETETA: dete postaje AKTIVNO u procesu komunikacije sa odraslim (o cemu svedoce reakcija aktivacije. ZAJEDNISTVO AFEKTIVNIH ZNACENJA. po svemu sudeci.  Podstiče se dalji razvoj urođene socijalnosti (usmerenost deteta ka drugima i otvorenost za komunikaciju sa drugima)  Presemioticka AfKomunikacija formira zajednistvo reakcija deteta i odraslih.Svi ti PRIMARNI SOCIJALNI OBLICI PONASANJA su manifestacije autonomnih potreba za komunikacijom izmedju dve strane .  Presemioticka AfKomunikacija kultivise pocetnu socijalnu predispoziciju deteta. ↓↓  Dete je preadaptirano za socijalni svet.odraslih i dece . Ta Presemioticka AfKomunikacija.

dok jos traje razvoj afektivne komunikacije unutar dijade dete odrasli u tu komunikaciju unosi sve soc izgradjene sisteme semioticke komunikacije . a ne na denotaciji . ne moze biti njen neposredni razvojni prethodnik. ili "oznacenom". dok Semioticka Komunikacija primarno prenosi saopstenja o okolini i to pomocu operacije denotacije AfK je komunikacija sada i ovde signali kojima se sluzi AfK su na automatski nacin povezani sa stanjima koja izrazavaju pa nemaju dovoljnu varijabilnost =>nema varijabilnosti u signalima. oznaceno je ujedno i znak) AfSignali su pre svega signali o sopstvenim stanjima. Presemioticka AfKomunikacija je po prirodi i poreklu drugaciji sistem i ona se ne preobrazava u Semioticku nego nastavlja da se razvija i postoji kao takva i kod odraslih.) Ivić: Zašto razvoj AfKomunikacije NIJE DOVOLJAN za razvoj SimbFunkcije? Presemioticka AfKomunikacija. komunikacione sekvence itd. primaoca. iako opsti i nuzan preduslov razvoja Semioticke Komunikacije.AfSignali su sastavni deo onih stanja o kojima saopstavaju! (nema znak . . Odrasli.oznaceno veze. nema kombinovanja afektivnih signala - - - DILEMA: Sta je prvo . a ne o okolini.upravo taj razvojni spreg sistema afektivne i semioticke komunikacije cini da: AfK otvara put za razvoj Semioticke Komunikacije i sama AfK ne ostaje izolovan sistem ponasanja (kao kod zivotinja) AfK pociva na EKSPRESIJI.KOMUNIKACIJA ili SIMBOLI pomocu kojih se vrsi? Prvo se razvija primarna komunikacija koja se radja iz primarne socijalnosti deteta i dovodi do afektivnog dijaloga koji stvara opste polazne uslove za semioticku komunikaciju. Razvija se osnovna matrica komunikacije (uloga pošiljaoca.

Afektivna 2. Ali ona nije dovoljan uslov. nema nameru da posalje signal. 39 Patetika: volim mamu pa s njom gucem a ona mi natura na nos kulturu . stav prema objektima…(ekspresivni signali!!) Komunicira se o necemu sto je trenutno prisutno. nema varijabilnosti jer su afektivni signali automatski i bioloski. Sredstva: (cime se prenose poruke)  Izraz lica  Gestovi  Proksemicki znakovi-pipkanje  Paralingvisticki znakovi-intenzitet glasa and co  Pogled ocima  Posturalna komunikacija-drzanje tela. Nije komunikacija od strane deta vec samo za odraslog koji tumaci znake i pridaje im odredjeno znacenje.ono ispoljava svoje unutrasnje stanje i salje poruku odraslom. AK ne saopstava nista o okolini vec trenutno unutrasnje stanje o samom sebi.napetost… AfK je presemioticka. ono ne komunicira.AfK Sadrzaj: osecanja. potrebe. AfK se postepeno preobrazava u izrazito dvosmernu komunikaciju i zato je nuzan preduslov svake komunikacije.nema intencionalnosti. Ne postoji kombinacija tih signala. raspolozenja. to nije znak za drugoga vec dete samo reaguje na svoje stanje. Poenta AK je da dete salje signale o svom afektivnom stanju . ULOGA RODITELJA u AfK => odnos roditelj – dete je odnos u asimetricnoj dijadi Roditelj je individualni afektivni partner i predstavnik kulture!39 (interakcija ova dva) Roditelj kao predstavnik svoje kulture. Prakticno Situaciona 1) Afektivna komunikacija .Primarna socijalnost  primarna komunikacija  afektivni dijalog  semioticka komunikacija PRESEMIOTICKA (NEVERBALNA) KOMUNIKACIJA: 1.

plac osmeh. ali to znacenje je jos uvek situaciono. Stvaraju se odredjene motoricke aktivnosti koje sluze u toj komunikaciji kao sredstva prenosenja neke poruke. Iz perspektive roditelja AfK je semioticka komunikacija.obalenje. (kod deteta nema nikakve namere da to bude znak a roditelji to tumace kao znak za nesto sto detetu treba u tom trenutku!!!) ***Razvojni znacaj je uspostavljanje povezanosti izmedju Semioticke i Afektivne komunikacije. . aktivnostima koje su posredovane predmetima prakticna je jer se komunicira posredstvom predmeta. dete svojim ponasanjem komunicira sa nekim => zato je ova komunikacija prakticna.dete vidi kako majka reaguje i u skladu sa majcinom reakcijom ono ce reagovati i tumaci znacenje novonastale situacije. a ta sredstva su razumljiva samo odraslom i bebi koji dele isto iskustvo. igranje sa igrackama…) i posredovana je predmetima. Iz perspektive deteta radi se o presemiotickoj komunikaciji.menjanje pelena. uspavljivanja. ono nije dekontekstualizovano.Roditelj ucitava znacenje u decije ponasanje i tumacenjem ponasanja dece unosimo svoju kulturu: -psihoanaliza zamerila ovaj aspekt -Valon naglasio znacaj cinjenice da se roditelji pojavljuju u ranom odnosu sa decom sa svim kulturnim resursima koje su stekli tokom prethodne socijalizacije i akulturacije Ovde OBJEKAT sluzi kao socijalna referencija . pracenje pogledom. U okviru AfV razija se Afektivna Komunikacija odnosno Presemioticka Komunikacija koja barata ekspersivnim signalima . ≠ nije isto sto i zajednicka Prakticna Delatnost u Celini: ona je samo informacijski deo te delatnosti = u okviru prakticnih aktivnosti. Javlja se u okviru ZAJEDNICKE PRAKTICNE AKTIVNOSTI (hranjenje. = znakovi koji se koriste u toj situaciji dobijaju znacenja unutar aktivnosti i ta znacenja se razumeju samo u toj situaciji – zato je situaciona = kroz zajednicko iskustvo i ponavljanje odredjenih obrazaca aktivnosti beba pocinje da izgradjuje odredjena znacenja tih situacija ili objekata. fizicki kontakt . Dete nije sposobno da ga prizove u svesti nezavisno (odvojeno) od konteksta u kome je nastalo. (roditelj je prevodilac) 2) Prakticno situaciona komunikacija . Dete kroz radnju otkriva znacenje predmeta.PSK = najneposredniji izvor Semioticke Komunikacije u ontogenezi = je komunikacija sa radnjama.

ali nije dovoljna jer je eksperesivna i pociva na fizioloskim mehanizmima.. navodi dete da prihvate njegovo znacenje => tako nastaje ZAJEDNICKA REALNOST DETETA I ODRASLOG. Sredstva komunikacije kod AfV su: izrazi lica. . Odrasli uvodi dete u realnost onaku kakva je u odredjenoj zajednici uoblicena u prakticnoj delatnosti. sistemima znanja itd. dete nije suoceno sa fizickom. vec socijalnom realnoscu. izvodjenje kooperativnih delatnosti = KONVERZACIJA RADNJI! Sredstva komunikacije su pokreti. Sredstva komunikacije kod PSK su zajednicke prakticne radnje. Nemogucnost razumevanja usled izostanka zajednicke praxe (ili barem upoznavanja delatnosti sagovornika). To su svakodnevne aktivnosti . i to selekcioniranom . Iskustva koja su u potpunosti idiosinkraticna ostaju nekomunikatibilna. PSK prenosi znacenje samo kroz ZAJEDNICKE AKTIVNOSTI ODRASLOG I DETETA.gestovi. tj. Situacione komponente 2. dete nema variranja i kombinovanja. Na ovaj nacin se vrsi jedna vrsta standardizacije realnosti koja stvara ZAJEDNICKA KOGNITIVNA ZNACENJA kao osnove svakog sporazumevanja. Prakticna komunikacija pociva na prakticinim radnjama i samo u kontekstu u kome se radnja odvija moze da se razume. upoznaje uloge pojedinih osoba. u kojima je dete svakodnevno ukljuceno. prakticnu delatnost. oblacenje. I u onoj meri u kojoj je ukljucenjo uci znacenje radnji. govori o unutrasnjim sada i ovde stanjim.koju cine one strane fizicke realnosti koje su relevantne za ljude. Afektivna komunikacija je nuzna jer razvija pocetnu motivaciju i prvu matricu komunikacije izmedju deteta i odraslog. U zajednickim delatnostima sa detetom. ODRASLI se pojavljuje kao nosilac kulturom odredjenih znacenja. naizmenicno smenjivanje radnji 2 partnera. a to vazi i za prve reci.. Pantomima GOVORNA KOMUNIKACIJA je visoko razvijeni vid kooperativnih govornih radnji.konverzacija radnji je dopunjena sa tri stvari: 1. Dete ce biti u stanju da razume znacenje nekih predmeta ili radnji coveka samo u onoj meri u kojoj je ukljuceno u zajednicku. Dete kroz prakticne aktivnosti u koje ga roditelji ukljucuju: otkriva znacenje predmeta sa kojima se susrece.paralingvisticki znakovi… Mid kaze . U toku ZAJEDNICKIH PRAKTICNIH AKTIVNOSTI dolazi do prvih razmena (komunikacije) kognitivnih znacenja => lancanje. pokreti tela. Osnovu ove vrste kognitivne komunikacije cini zajednicka praksa deteta i odraslog. otkriva znacenje radnji koje izvode odrasli.Svakondnevne aktivnosti su pogodne jer se stalno ponavljaju pa su zgodne da se izgradi ZAJEDNICKO ZNACENJE i u toku ovih aktivnosti dolazi do prvih kognitivnih znacenja. vokalizacija. igranje.hranjenje . Gestovi 3. U ranom uzrastu.

kulturom odredjeno znacenje. a ne samo o unutrasnjim subjektivnim stanjima . Komunicira se o spoljašnjim objektima koji su deo zajedničkog iskustva 2.uvode i govor. KULTURA: . a dete samostalno legne Dete izvan kreveta zauzme položaj kao da spava Dete stavi ruku ispod glave pokazujući da mu se spava b) c) d) .PSK vs. Dete shvata znacenje radnji koja se odvija bez objekata. stavlja dete u ležeći položaj. .Roditelj započne neku aktivnost.Dete izvodi aktivnost izvan konteksta . POCINJE DA IH ZAPOCINJE. To je prevodjenje prakticnih radnji na verbalni plan odnosno semioticki plan. Nije ekspresivna (mora da se uči) 3. Postoji varijabilnost znakova ULOGA RODITELJA u PSK U pocetku odrasli izvodi celu aktivnost. ODRASLI: .pomocu PSK se vrsi razmena kognitivnih znacenja i razmena poruka o okolini.PSK.unose znacenje. a dete je dovrši u okviru uobičajenog konteksta (čime pokazuje da razume obrazac i značenje date aktivnosti) .) Roditelj stavi dete u krevetac. a dete savladava te radnje i polako pocine da se ukljucuje u njih. Zašto prvi znakovi mogu da nastanu u okviru PSK? 1. Kako nastaju prvi znakovi u okviru (PSK)? Faze transformacije zajedničke aktivnosti (nastanak neverbalnih znakova): . dakle.PSK jos uvek nije ni denotativna vec je nesto izmedju i mora da se uci. AfK: . jer je svaka ta aktivnost pracenja govorom i on je prilagodjen detetu. namešta jastu itd.definise odredjena znacenja.ZAJEDNIČKO IZVOĐENJE AKTIVNOSTI . ne moze biti ekspresivna . Zapoceta radnja dobija odredjeno znacanje i postaje znak za radnju koja sledi i tako nastaju prvi simboli.Ritualizacija i skraćivanje ponašanja Primer: uspavljivanje a) Zajednička aktivnost uspavljivanja (roditelj odnosi dete u krevetac.

koja povratno utice na tok i funkciju detove radnje. kao da dete namerno “saopštava” nešto) Roditelj pripisuje značenje detetovim aktivnostima i gestovima (za roditelja je to semiotička komunikacija. aktivnosti su za dete instrumentalne aktivnosti (usmerene ka nekom cilju).KLJUČNI FAKTOR I MEHANIZAM nastanka prvih znakova u okviru PSK  Roditelj kao predstavnik kulture vrši stalno tumačenje ponašanja i aktivnosti deteta (kao da dete komunicira semiotički. dovoljno je da postoje odredjeni bioloski determinisani (urodjeni) mehanizmi expresije odredjenih unutrasnjih stanja. funkciju i strukturu prvobitnog ponasanja. za dete presemiotička) Interakcija roditelj dete je asimetrična Mehanizam SOCIJALNOG FEEDBACK-a  Feedback – jer ponašanje odraslog menja ponašanje deteta  Socijalni – jer je ponašanje odraslog (koje je zasnovano na kulturološkim značenjima) izvor feedback-a  Menja se: funkcija. Na taj nacin.    . Socijalni fidbek posledica je detetove radnje i reakcije odraslog na tu radnju. Primer: od motorne radnje dohvatanja nastaje gest pokazivanja ! U pocetku. Detetovo ponasanje utice na mamu i obratno. Kad odrastemo po tom principu se i sami regulisemo (sami sebi mama). socijalni fidbek preobrazava prakticnu socialnu radnju u simbolicku. nije potrebno da radnja bude sredstvo ostvarenja nekog cilja. reagujuci na ponasanje deteta promeniti ponasanje deteta na tri nivoa:  tok (pokusaj dohvatanja prerasta u gest pokazivanja)  struktura (misicna aktivnost dohvatanja i gesta pokazivanja nije ista)  f-ja – najvaznija je (f-ja ponasanja je drugacija: u slucaju dohvatanja aktivnost je INSTRUMENTALNA. Posledica onoga sto dete uradi i reakcija odraslog na tu radnju povratno menja tok. Roditelj aka alter ego interpretira detetovo ponasanje na nivou koji je visi od detetovog (prakticna aktivnost za dete = signal za roditelja): ono sto je dete neuspeli pokusaj za odraslog je gest (dohvatanje loptica sa stola). Za AfK nije potrebna SMI. a u slucaju gesta pokazivanja je KOMUNIKATIVNA – to je objasnjenje). struktura i tok ponašanja deteta Socijalni feed-back znaci da ce odrasli. tj. Razlikuje se od obicnog feedback-a zato sto povratna inf potice od ALTEREGA.

Zato privatni dogadjaji ne mogu da budu osnov za stvaranje simbola. neverbalni oslonci. Ponavljajuci to iskustvo tako sto se odrasli stalno umece u tu instrumentalnu radnju i zamenjuje dete dohvatajuci mu predmet. za dete taj pokret (gest pokazivanja) je komunikativan. vec znak i oznaceno. To je gest pokazivanja. za njega je radnja dohvatanja instrumentalnog karaktera dok je za odraslog ona komunikativna. namesta da bi ga obuklo. pa sto bih se ja trudila. Relacija nija vise instrument – cilj. Kakva je relacija za bebu izmedju znaka i oznacenog? Oni su odvojeni. ZAJEDNICKO ZNACENJE se stvara tako sto u zajednickoj aktivosti roditelj komentarise sve sto on i dete rade i takva komunikacija je puna redundanse (prevod PSK na verbalni jezik). dete hoce nesto da dohvati. ako npr. dete malo po malo transformise svoju instrumentalnu aktivnost u nesto drugo sto je takodje MOTORICKA AKTIVNOST. Gestom pokazivanja dete porucuje nesto odraslom i to je sada stvarni simbol. To znamo zato sto ne mozemo da mu pripisemo instrumentalnu f-ju. i preuzima ulogu odraslog. Zajednicka kognitivna znacenja. vec da bi komunicirali. ali nisam sposobna da sama to uradim. roditelj u pocetku mora sam detu ruku da podize. i koriste govor koji je prilagodjen detetu (semanticki uprosceniji. semanticko prilagodjavanje detetu…) U PSK odrasli postepeno uvodi govor. Postoji nerekidno verbalno komentarisanje onoga što se opaža i zbiva u toku zajedničkih delatnosti. ali koja ima KOMUNIKATIVNU F-JU.  U semiotickoj komunikaciji pojavljuju se signali za sebe i druge. - .- Prakticno-situaciona komunikacija ipak zahteva od deteta da poseduje SMI u smislu da. mi tom obliku ponasanja pripisujemo instrumentalnu f-ju. Taj oblik ponasanja je transformisan oblik instrumentalnog ponasanja. Beba sad dolazi u situaciju da zaista kaze sebi: ”Ja bih sad da dohvatim ovaj predmet. Sada gest pokazivanja ne sluzi da bi dobilo cilj. konkretne reci. ali malo po malo dete uspeva da shvati znacenje aktivnosti oblacenja i pocinje da saradjuje sa roditeljem. Prvo – nemamo misicnu strukturu. Sta je oznaceno? Oznacena je zelja da se dohvati neki predmet. Znaci. tj . ta aktivnost ne moze biti sredstvo za ostvarenje cilja. Uci sled radnji. Gest pokazivanja je jedan od prvih pravih znakova koji se pojavljuju kod dece. Ovde je znak takodje aktivnost (gest pokazivanja). ‘ajde samo da mu pokazem (ili porucim) sta hocu pa ce on to da mi uradi”. ali ima tu neko ko se umece i pomaze mi. Kad dete upotrebi gest pokazivanja desi se nesto sasvim novo u odnosu na celokupan prethodni period. Pocinje da shvata delove odredjene aktivnosti i pocinje da ih usvaja.da bi ponasanja postala komunikacioni simboli moraju da budu dostupna opazanju dugih i da ih mi opazamo na isti nacin kao drugi. Taj gest pokazivanja je ZNAK ne samo za odraslog vec postaje znak i za bebu. stvarni reprezent. Dete usvaja zajednicko znacenje nekih aktivnosti ili objekata. Jedan od primera je oblacenje dece. tok aktivnosti.

redundansa . a ne komunikacionom ponašanju (cilj ponašanja deteta je da ostvari neki praktični cilj.Komunikacija odrasli-dete: .infant talk): Na pocetku razvoja semioticke komunikacije odrasli planira ceo proces komunikacije (programira svoje i detetove iskaze. Dete igra ulogu drugog. Ponavljanjem dolazi do formiranja . Dete verbalizuje samo ono osnovno i najinformtivnije.simbol. prve simbolicke igre su motorne radnje koje su postale simbol. ispravke…). roditelji stalno vrše “simultano prevođenje aktivnosti na verbalni plan” čime se omogućava prevođenje komunikativnog gesta na verbalni kod (“želim X”.fidbeka deluje u vidu imitacije: “kao da“ dete hrani majku ili lutku . i to je onda imitacija (npr. U okviru PSK postoje uslovi za nastanak prvih znakova (tj da se razdvoje znak i oznaceno).na verbalni jezik-otvaranje jezičkog koda .igra ili fikcija – začeci semiotičkih ponašanja.jer se verbalno kodira i opažajno dostupno-simultani prevod sa p.baby talk. Mehanizam soc. a ne instrumentalnu) menja se struktura i tok ponašanja Pored toga. Izmedju kultura postoji onoliko razumevanja kolika im je slicnost u prakticnim delatnostima U pocetku je presemioticka (dete nema razliku izmedju znaka i oznacenog a za odraslog ova razlika postoji). vrsi tumacenja.  Socijalni feedback postoji i kada dete nije u neposrednoj komunikaciji sa odraslim. Primer nastanka prvih znakova  Kada nešto želi dete prvo pokušava da dohvati objekt (senzo-motorna inteligencija)  Radi se o instrumentalnom. I vremenom preuzima uloge od roditelja. komunik. “daj mi X”) Govor odraslog je prilagođen deci  Socio kulturna realnost je zajednicka realnost za odraslog i dete i zato je ona selekcionisana realnost. “dohvati mi X”.govor prilagođen detetu (maternal speech. a ne da iskomunicira neku nameru)  Roditelji tumače instrumentalno ponašanje kao komunikaciono! (kao da dete želi da saopšti roditelji da hoće da dohvati dati objekat)  Roditelj interveniše i prinosi objekat detetu (na osnovu svog tumačenja ponašanja deteta)    Dete vremenom transformiše instrumentalno ponašanje dohvatanja u gest pokazivanja (koji je komunikacioni čin) Pošto ponašanje ima drugačiju funkciju (komunikacije. simbolicka igra).  Prvi oblici semiotičkih ponašanja koji se pojavljuju u okviru praktičnosituacione komunikacije: radnja van konteksta (ne-automatski gestovi) i govorno ponašanje.-s.

uzročnost).SM SISTEMA i UTICAJI KOMUNIKACIJE. Početke inteligencije primećujemo u IV fazi SM stadijuma (8-12 meseci). Pijaže je specifikovao kako to da primetimo i na taj način operacionalizovao inteligentne radnje.prostor. situaciona.  Pijažeova teorija SM razvoja U SM periodu formiraju se intelektualna sredstva za rešavanje praktičnih problema i osnovne saznajne kategorije (objekat.  Zašto je važan SM razvoj za formiranje SF?  POSTOJANI OBJEKAT je nužan za operaciju denotacije.vreme.koja je ujedno i prelaz na semiotičke vidove ponašanja. što predstavlja osnovu za simboličke funkcije. Dete u toj VI fazi koristi neku vrstu mentalnog kombinovanja. Promena u funkciji desava se zbog socijalnog fidbeka.iz interakcije sa sredinom.kod deteta nema jer je u interakciji sa odraslima. Shema postojanog objekta je posebno bitna za operaciju denotacije (referencije). !!! Prepliću se RAZVOJ IND. SM ponašanja nisu sama po sebi inteligencija.kada je komunikaciona radnja dete ce da gleda i predmet i roditelja i postoji namera pa samim tim postoji i denotacija a kada posezanje nema kom funkciju (instrumentalno ponasaje) dete gleda samo u predmet). Čiste SM int. opažajno-praktična. tj. SM inteligencija ostvaruje i saznajne kategorije (objekat.znaka (kada nesto hoce da dohvati rukom a ne moze to je nezavrsena motorna akcija a roditelj mu doda to i dete vremenom shvati da kada pokaze rukom odrasli ce mu nesto dodati) Ponasanje deteta se transformise tj dete vise nece kasije sa poseze skroz dokle moze vec samo toliko da roditelj shvati sta dete hoce.Te veze nastaju iz praktične delatnosti deteta. Bez SHEME POSTOJANOG OBJEKTA nema denotata.vreme. senzo-motorna) je neka vrsta pripreme za semiotičku funkciju (govor). koja se polako razvija do VI faze (18-24 meseca). Ta shema se postepeno razvija od IV do VI stadijuma SM perioda. .a ta interakcija je posredovana odraslima (što Pijaže nije primetio).stvara ’duplikat realnosti’. što nam dodatno rasvetljava odnos inteligencije i govora. Osim intelektualnih sredstava. Uloga SMI u nastanku SF Inteligencija pre govora (praktična.već složene veze među njima predstavljaju početak inteligencije. presemiotička.prostor. U toj interakciji menja se repertoar akcija za koje je dete sposobno. dok u određenom trenutku ne primetimo inteligentne radnje.uzročnost).

a ceo proces pociva na primarnoj socijalnosti deteta. Ovo se moze pobiti ako se dokaze da postoje dve vrste inteligencije – jedna koja se bavi intelektualnim problemima (problem u soc i fiz sredini) i druga koja se bavi problemima u vezi sa jezikom (Teorija LAD-a) Problemi : 1. Ako SMI ne prethodi govoru. UZROCNOST) za koje se mogu vezivati znaci u operaciji denotiranja = referencije (prve reci zavise od ostvarenja SMI40) 2. Dete stvara sistem pomocu kog resava prakticne probleme i saznajne kategorije (objekat. Svaka buduca simbolicka kategorija ima svoj senzomotorni ekvivalent Dete u pocetku analizira jezik kroz sredstva SMI (jedino to ima). Deca 1. pa ne stvaraju nikakve znake. vreme uzrocnost). objekat. ne znamo sta onda prethodi 2. SMI prethodi dimolickoj funkciji. VREME. Global: Potreba za znakom se javlja u prakticnoj i presemiotickoj komunikaciji. a deca intencionalno formiraju motoricke simbole za operacije koje izvode i dolaze do zakljucivanja. Zato sto se tek stvranjem sheme PO stvaraju denotati = intelektualnom analizom izdvojeni i stabilni segmenti stvarnosti (ShPO. Ako razdvojimo inteligenciju i govor moramo da razdvojimo i sve druge simbolicke sposobnsti (onda se sve razvija samo za sebe). samostalno stvaraju simbolicke supstitute Zasto SimbFunkcija (govor) zavisi od pojave SMI: 1. zato sto onda veruje da je uzrok svega . Majmuni formiraju protoobjekte. PROSTOR. Reprezentacija kod majmuna su staticne i ne mogu da se transformisu i kombinuju. SMI: Majmuni vs.postojane objektu 2. Shvatanje OBJEKTIVNE UZROČNOSTI je nužno za formiranje sintaksičkih kategorija subjekt-objekt  ni soc interakcija nije dovoljna ako nema SMI. Semiotička ponašanja:     40 odložena imitacija mentalne slike prve reči „kao da“ aktivnosti (motorička reprezentacija) Ako dete nije shvailo uzrocnost ne moze ni da shvati vrsioca radnje. prostor. Dete uci jezik uz pomoc simultanog prevoda sa PSK na jezicki sistem. a deca jos u SM stadijumu .

odnosno nije "neispisana tabla"? • Chomski i co. za koje je potrebno svega nekoliko godina da se usvoji. Mehanizmi su univerzalni i daju detetu shemu koju onda ono primenjuje na jezik. Prema ovom stanovištvu jezik se menjao od izuzetno složenog sistema u kojem nije bilo transformacija. takva gramatika bi morala biti jako složena kako bi mogla da komunicira širok opseg komunikacija. Jezik ima svoju naslednu osnovu koja .detetu su urodjeni odredjeni jezicki mehanizmi odnosno radja se sa “sticajnim modelom za jezik”. Stvaraoci takve evolucione promene mogla su biti jedino deca koja pokušavaju da usvoje jezik.   upotreba simboličkih objekata komunikativni gestovi grafičko predstavljanje(crtež) snevanje(oniričke slike) KOGNITIVISTICKA TEZA: Razvoj jezika i saznanja OSNOVE BRZOG USVAJANJA JEZIKA • • • • • U sistemima životinjske komunikacije transformacije ne postoje. Šta zapravo dete unosi u proces usvajanja jezika kada već nije prazan organizam. i za koji je trebalo mnogo godina da bi se usvojio . Moguće je da su specifične transformacije nastale kako bi se skratilo vreme potrebno za usvajanje gramatike. Svođenje jezika bi bilo posledica evolucije i potrebe da se ogromno pojmovno bogatstvo izrazi na ekonomičan način. ka jednostavnijim sistemima bogatim transformacijama.

Ne moze svaki napredak u ovom stadijumu da se svede samo na jezik. da nema kognitivnog preduslova. Ali.hipotetičko mišljenje. po njemu su 2 linije. tvrdja ne Furt i Jonis-jezik posredno olaksava KO a neposredno FO. Po Comskom. Kognitivni i govorni razvoj.dete poseduje urođene gramatičke sposobnosti.  Slepa: G+ . tj. on ih nikada ne dovodi u sukob !!! • Meknil .sa zakasnjenjem blaza ne.KR. jezik nije izvor operacionalnog misljenja! Novi dokazi (Kromer) pokazuju da pojava operacionalnog mišljenja nije odložena kod slijepe djece u onoj meri kako se ranije tvrdilo. period formalnih operacija . Pijaze kaze da je jezik nuzan za izrazavanje FO ali nije dovoljan uslov za FO. po Pijazeu. Ovu teoriju su kritikovali empiristi i nije imala nikakve dokaze u prilog urodjenosti (iako su nasli neurone za linije za ovo verovatno nece). Comski smatra da je govor urodjen i da samo “cveta”. odnosno • . a slepa deca imaju jezik ali ne SM iskustvo (nerazvijene sheme). • Furt radio sa siljepom i gluvom djecom i dobio da se operacionalno misljenje mnogo kasnije javlja kod slijepe djece pa je i on zakljucio da jezik nije izvor operacionalnog misljenja . Pijaze kaze da je to zbog toga sto gluva deca imaju razvijene SM sheme a jezik ne. dijete prilikom usvajanja jezika vec posjeduje " urođen izvestan broj formalnih i samostalnih jezičkih mehanizama koji čine sticajni model za jezik". nove logicke strukture koje se javljaju na PO stadijumu nisu nastale zbog jezika! Dokazi u prilog ovome su studije koje pokazuju da se i kod gluve dece javlja operacionalno misljenje ali se javlja dosta kasnije. odnosno operacije koje se sastoje od kombinatornog sistema koji omogućava konstruisanje hipotetičkih mogućnosti. Jezik se izgradjuje na saznajnim sposobnostima koje su se vec u izvjesnoj mjeri razvile i na SM periodu!!! i omogucava 3 toka u razvoju:  Ubrzava reprezentovanje u odnosu na mogucnosti koje su postojale na SM periodu  Ubrzava razvoj sposobnosti prevazilazenja neposrednog vremena i prostora  Ubrzava razvoj sposobnost istovremenog reprezentovanja nekoliko elemenata naspurot postupnom reprezentovanju U operacionalnom periodu jezik je vazan jer omogucava da se reprezentacija vise ne oslanja na neposrednu akciju i omogucava da iskustvo reprezentujemo simbolima. izvesne jezičke crte su urođene i prema tome mogu se javljati univerzalno.se ispoljava kroz jezicke univerzalije (tj ima nekih stvari koje mogu da se nadju kod sve dece na svetu). ipak tvrdnja da operacionalno mišljenje prethodi posebnim jezičkim promenama zasnovano je i na rezultatima ispitivanja normalne dece. • Pijaze-Misao strukturira jezik!!!!! Jezik ima vaznu ulogu u stvaranju simbolicke funkcije ali nije jedini cinilac. KR+ blaza da. tvrdja ne  Gluva: G-.

proučavala je vokalizaciju na vrhuncu perioda gukanja (9-12mj) i decu je izlagala koncentrisanim vokalnim stimulacijama glasova odraslih koji nisu . zvucni/nezvucni). Imitacija nije bitna za sposobnost primanja jezika: • Leneberg. ustanovili su da se ne razlikuje od vokalizacije ostale dece u tom periodu (mada po teoriji imitacije to i nije neka kritika buduci da su po njima kasniji glasovi odlucujuci) nasao da deca koja imaju poremecaj govornog aparata mogu da usvoje i razumeju jezik • Dod . Ali su individulane razlike velike.beba kad guce izgovara sve glasove svih jezika pa vremenom suzava skup svojih glasovnih repertoara samo na glasove koji postoje u jeziku kojem je izlozena. • Smit-longitudinalna studija koja podrzava teoriju o glasovnim crtama. U pocetku razlikuje glasove na osnovu jedne glasovne crte po jednom glasovnom kontrastu pa se taj sistem postepeno siri. samo ne treba paznja roditelja jer je proizvodjenje glasova samo po sebi potkrepljujuce jer je u iskustvu bilo povezano. ali po sebi nije dovoljan uslov za taj tip mišljenja. Isto kao 1. Skup se suzava zbog imitacije i diferencijalnog potkrepljenja i to : 1. pa je steklo neku svoju unutrasnju potkrepljujucu snagu LINGVISTI-dete NE imitira glasove nego ih proizvodi koristeci se sistematskim fonoloskim pravilima • Jakobson-teorija o glasovnim crtama: Glasovne crte su pravila koja vaze za pojedine glasove. sto za bebu predstavlja odredjeni vid potkrepljenja pa zbog toga posle imitira taj glas ili: 2. a Comski nista ne kaze o odnosu misljenja i jezika pa nema neslaganja. Dete brblja sve glasove pa kad slucajno naidje na onaj koji je slican glasovima u govoru odraslih ona dobije paznju od mame i tate. Global Pijaze: misljenje utice na jezik na svim stadijumima!!! Ne slaze se s Comskim da se dete radja sa urodjenim jezickim mehanizmima (po P se sve to konstruise). Dokazi da saznanje prethodi jeziku Uticaj saznanja na gukanje i prve reci BIHEJVIORISTI.ispitivanje vokalizacije dece čiji su roditelji gluvi u toku prva tri meseca života. Beba razlikuje glasovne crte prema osnovnim kontrastima (npr.asocirano sa paznjom roditelja. Pomocu kontrastnih crta analizira glasove i proizvodi glasove.sagledavanje svih mogućih odnosa koji bi mogli biti istiniti za dati skup podataka PIJAŽE Jezik jeste nužan za izražavanje formalnog mišljenja. Vokali/nevokali. Pravila kontrastiranja javljaju se po odredjenom redosledu koji je isti za sve jezike koji imaju tu glasovnu crtu.

postojali među glasovima koje su deca prvobitno proizvodila i ustanovila je da nije došlo do imitacije (djeca nisu vokalizovala te nove glasove).spanci i englezi). MADA SE PROSTA KOLIČINA VOKALIZOVANJA POVEĆALA. a ostala deca imaju iste signale. da prepoznaju svoje dete. • Smit-pokazao da zbog toga sto dete primenjuje odredjena fonetska pravila ne moze da imitira neke reci iako je inace u stanju to da uradi (npr trazi se da kaze padl a ono kaze pagl zbog nekog fon pravila koje mu kaze da zameni t i d To sto sva deca na isti nacin analiziraju glasove koristeci fonetske crte govori u prilog tome da se fonetski aspekti jezika ne usvajaju iz spoljasnje sredine! (znaci da njie bitna imitacija.Volf je nasao da plac ima u sebi neku poruku a onda • Riks. Roditelji autisticne dece-prepoznali poruke svoje dece i neautiticne dece i prepoznali svoje dete.Ovo je dokaz u prilog tome da postoje univerzalni fonoloski zakoni kojima se prenose neka znacenja.ispituje plac normalne (8-12 m) i autisticne (3-5 g) dece (italijani. Glasovi ushicenja Terao roditelje da slusaju 4 bebe kako placu na kaseti i treba da kazu 4 vrste glasova za 4 bebe. Nasao je 4 vrste poruka u placu: 1. mozda su lingvisti u pravu da postoje urodjena fonetska pravila) pre l sa g ili k ) Elenor i Džordž Kaplan – teorija po kojoj značenje utiče na rano usvajanje glasova. Kaplanovi. Glasovi osujecenja 3. Rez: roditelji normalne dece-identifikovali poruke u placu eng i u placu neeng beba ali nisu prepoznali svoju bebu i nisu mogli da kazu koja je beba neeng.: Znacenja ranog placa.isto prenose poruke i nema razlike medju jezicima. Zakljucak: Autisticna deca imaju svoje krike koji su drugaciji od ostale dece. IMITACIJE NIJE BILO NI U SITUACIJAMA U KOJIMA JE POSTOJALA I SOCIJALNA I VOKALNA STIMULACIJA. Glasovi pozdrava 4.Riks-prve reci se dele na: • .jezik nastaje iz ranih distinkcija koje su posledica interakcije deteta sa sredinom. Plac izazivao u realnim situacijama. ali se povećao obim vokalizacije iako nije došlo do uključivanja novih tipova glasova. i roditelji normalne bebe treba da prepoznaju neenglesku bebu a roditelji autisticne da prepoznaju neautisticnu. U razvoju mogu po njima da se utvrde semanticke crte (npr kada beba pocne da razlikuje sebe od drugih to je ego crta) i one prave ogranicenja u usvajanju jezika. Glasovi zahteva 2.

dete ne dolazi do značenja odnosa koje iskazuje pomoću jezika. već obrnuto ono unosi značenja u sam proces usvajanja jezika. za dada reci je bilo ali najvise su imitrane reci nazivi.jezik ne moze da se nauci ako detetu nisu ocigledna znacenja u recenicama kada uci recenice kojima se ta znacenja izrazavaju Ako se jezik razvija sam za sebe zasto se javlja bas na kraju SM perioda? • . Reci male dece koje su slicne citavim recenicama ili mislima su “holofraze”.koristi ih uporedo sa dada recima od kojih se razlikuje po tome sto:  Nisu uklopljene u gukanje kao dada rijeci  Javljaju se u kontekstu samo kada je prisutno ono na sta se odnose  Kada se ponovi detetu ono je ne menja kako bi zvucala konvencionalnije  Uopstavaju se i na druge predmete (vau vau za sve sto ima 4 noge)  Izgovara ih uzbudjeno  Izazivaju detetovu paznju kad se pomenu  Dete je spremno da je ponovi kad je odrasli pomene Riks pustao bebama tri trake da slusaju a reci na njima izgovaraju mama.objekat…postoje u najranijem govoru deteta i ukazuju da deca mogu da izraze znacenje cim pocnu da usvajaju jezik i ta znacenja uticu vec na prve reci. ‘reci-nazivi’. na drugoj detetove reci-nazivi a na trecoj besmislene glasovne kombinacije koje dete moze da izgovori ali ih nikad nije culo do tad. ‘dada’ reci (11-18mj). vec ih izmislja za sve sto zeli da komunicira.dete ne moze da otkrije sintaksicke strukture bez pomoci znacenja koja vec posjeduje.  Dete ne uci reci. Predlaze teoriju prema kojoj kada dete jednom odredi znacenje nekih reci moze da zna koje govornik namerava da saopsti na osnovu znanja o temi o kojoj je prica.1. pa ta značenja deluju već na prve reči. 2. • Meknil.tata i 2 nepoznate osobe. Sto znaci da dete imitira glasove koje i samo spontano izgovara. nego da kaze svoj komentar ili dogadjaj vezan za taj predmet). zato što je naučilo jezičke kategorije. Uticaj saznanja na usvajanje gramatike • Meknamara.holofraze su dokaz da postoje urodjeni osnovni gramaticki odnosi. Ervin-Trip. (dete ne koristi imenicu samo da bi nesto imenovalo. Kada ih cuje od odraslih dete ih imitira.ili imaju slabe reference ili su uklopljene u gukanje i nemaju reference.glagol. ali to ne znaci da jezik oko nje nema uticaja vec da je najbitniji faktor za usvajanje jezika kreativnost u procesu usvajanja jezika. Posto je vecina komentara situacija predikatska onda to znaci da subjekat. Rez: Za besmislene kombinacije skoro da nije bilo imitacija. Na prvoj traci su bile dada reci.predikat.

iznad…) 3.ispituje jezik kod tri deteta . Euklidovski prostorni pojmovi (ispred. .kroz…) Parizi i Antinuci. Zapovedni nacin u eng nema poseban oblik ali deca koriste molim u isto vreme kad i ova 3 druga nacina. ali kod njih postoji ideja o posedovanju mnogo pre III stadijuma.deca prvo usvajaju jednostavne topografske pa euklidske pa onda tek slozene pojmove. Dok se dete ne decentrira nema usvajanja jezika jer decentracija dovodi do potrebe za komunikacijom. Slozeni prostorni odnosi (duz.glagoli…)  Sposobnost koordinacije SM shema omogucava uskladjivanje jezickih elemenata Dokazi u prilog shvatanju da saznajne sposobosti prethode gramatici: • Braun. Roditelji koriste u i na slicno ali za apstraktne odnose. Braun je proucavao i prisvojni oblik ov (Markov bicikl) i nasao da deca ne vladaju ovim do III stadijuma usvajanja jezika. Na I stadijumu usvajanja jezika (prema prosecnoj duzini iskaza). Jednostavni topoloski pojmovi (u i na) 2. kojim se prenose poruke na 4 nacina koje roditelji razumeju:  Zapovedni nacin  Proslo vreme  Namera ili predvidjanje  Sadasnje trenutno trajanje Posle I stadijuma deca nauce da menjaju glagole na 3 nacina:  Proslo vreme (u pocetku ograniceni na blisku proslost)  Spajanje sa pomocnim glagolom da bi izrazili nameru ili pretnju  Koriste primitivan progresivni oblik ili ti –ing Sva ova tri nacina su roditelji pripisivali deci i kada su koristili samo glagol bez nastavaka. Tri vrste predloga: 1.• • Hermina Senkler de Cvart-dete usvaja jezik na kraju SM perioda zato sto jezik zavisi od dostignuca SM perioda. a imenice uz koje se koristi predlog na su predmeti koji mogu da nose druge predmete. Dete posle I stadijuma koristi gramaticke oblike koji izrazavaju ono sto je dete vec razumelo i izrazavalo i pre novih gram oblika!!!!  KR+.pa +blaza da. tvrdja ne -Na ranim stadijumima koriste se predlozi u i na.sva deca koriste glagol u osnovnom obliku. Imenice uz koje se koristio predlog u su predmeti koji mogu da sadrze druge predmete (npr imaju rupu u sebi). Senklerova kaze da su odredjene SM sheme bitne za jezicke sposobnosti:  Sposobnost prostornog i vremenskog rasporedjivanja je bitna za povezivanje jezickih elemenata  Sposobnost klasifikacije akcijom ima ekvivalenta u kategorizaciji jezickih elemenata (npr imenice. G.bez nastavaka.

Nepostojanje (kad nesto nije vise prisutno)-nema 2. U trecem stadijumu dete ima pravo ‘ija’ i ne mesa ga vise sa ‘nai’ (pridev). Koriste i ‘ija’ ali ga mesaju sa ‘nai’ (pridev). tvrdja ne Meknilovi-japanski: Opisuju negaciju pomocu tri parne dimenzije : 1. ‘Nai’ kao pomocni glagol koristi se za pogresnost tvrdnje i to bi kod blumove bilo poricanje. Iskazima koji sadrze element negacije (. necu. Poricanje (tvrdi se da predvidjanje nije tacno)-nije Razvijaju se po redosledu nepostojanjeodbijanjeporicanje. Neotudjivost/otudjivost-ovde isto koriste ‘ija’ ali to ukazuje da je jedna alternative dobra a druga pogresna i ovo je slozen oblik poricanja • • • Kod malih japanaca na najranijem stadijumu nema razlike izmedju negacija ali koriste ‘nai’ (pridev) kada hoce da izraze nepostojanje i to uvek ispravno. Deca su prvo usvojila nove kategorije negacije pa tek onda odgovarajuce sintaksicke oblike za to.sto se koristilo za nepostojanje pa tek posle pocinju da koriste ‘necu’.engleski: Razlikuje dva nacina izrazavanja negacije: 1. Malo kasnije dete razlikuje ‘ija’ i ‘nai’ (glagol) i onda je savladalo dimenziju neotudjivost/otudjivost.ne.tj jednostavan oblik poricanja.Pojam prethodi gramatickom iskazu!!!! • Blum i Meknilovi – proucavali negaciju u japanskom i engleskom Blum. Meknilovima je ovo dokaz da dete koristi kraci oblik ‘ija’ kada kada imaju kontekst u kom treba dag a upotrebe. Na drugom stadijumu koriste ‘ija’ u kontekstu u kom bi trebalo da koriste ‘nai’ (glagol) i ‘ja’.koriste za to ‘ija’ a kod Blumove bi ovo bilo odbijanje 3.njega prvo izrazavaju sa ‘nema vise’.Zakljucak!!!. Spoljasnje/unutrasnje. odbijanje-‘necu’. 2. poricanje-‘nije’). Odbijanje (npr odgurivanje necega)-necu 3. Iskazi u kojima je negacija izrazena kroz odgurivanje predmeta i sl a nije direktno kroz gramaticko iskazivanje 3 tipa negacije na osnovu konteksta: 1. Sva deca su za razlicite negacije koristila razlicite sintaksicke oblike (nepostojanje-‘nema vise’. Moguce je da se nerazvijeno “ne” koristi za poricanje i odbijanje tek posto nepostojanje pocne da se izrazava sintaksicki. Dokaz je to sto deca kada usvoje odbijanje. Postojanje/istina-japanci za ovo koriste ‘nai’ (kao pridev). nemoj) 2. .  KR+.ovo zovu ‘unutrasnja zelja i nepostojanje zelje’. Moze da izrazi odbijanje i savladalo je dimenziju spoljasnje/unutrasnje. Duzi oblik ‘ija’ i ‘nai’ (glagol) se koriste kao sinonimi. G-pa+ blaza da.

G. • .Redosled usvajanja negacija (japanci): nepostojanje. 2. tek kada su pocela da izrazavaju bezvremenost (4 god) Zak: dovode se u pitanje teorije po kojima dete podrazava reci koje cuje oko sebe. M+.uzecu kisobran).proucavao razvoj pojma vremena u usvajanju jezika . a koji se normalno odvija u nekom vremenu. Hipoteticke tvrdnje . 1. uvek.i blaza i tvrdja da 4. Razumevanje vremenskih pojmova prethodi usvajanju jezickih pojmova koji se na to odnose.koriste sada I ovdje) je zato sto nisu u stanju da se pozivaju na to sto perfekat obicno izrazava.X.predvidjanje dva dogadjaja u buducnosti na osnovu nekog drugog buduceg dogadjaja koji mu prethodi (Ako bude padala kisa. Na najmladjem uzrastu svi iskazi u kojima je bilo dve ili vise tacaka u vremenu su imali redosled odvijanja dogadjaja kakav je I u stvarnom zivotu i do 4 godine deca nisu ni pokusala da redosled promene. sadasnjost ili buducnost.. izvuce iz te posebne situacije i da o njemu izvestava kao o bezvremenom. tvrdja ne ‘relevantnost vremena’ da dete bude svesno znacaja vremena za dogadjaj o kome govori.  KR+.poricanjeodbijanjeporicanje(slozeno) Ovo se poklapa sa redosledom usvajanja negacije kod Blumove. Zak: razlog zbog koga djeca ne koriste perfekt ranije (iako imaju sve predispozicije za to.pa + blaza da. G. pa tako na osnovu jezika gradi saznajne kategorije. Obrtanje redosleda dogadjaja (misli se samo na pojedinacne dogadjaje ne na one znacajne ) NE!!! javlja se uporedo sa drugim novim jez sposob (konjuktiv). Konkretno. Izrazavanje redosleda dogadjaja u vremenu.5 god. Ovoj kategoriji prethodi sposobnost zamisljanja.ocenjivana je ‘tacka u vremenu’ koja ima reference na proslost. ponekad. Pratio 4 kategorije: 1.ovo je oblik ‘moguce’. ‘ Moguce’ se javlja oko 4 godine u redovnoj upotrebi. Kromer. Rez: deca su pocela spontano da koriste iskaze tipa nikad. Hipoteticke tvrdnje ne zahtevaju novi jezicki oblik nego dete moze da ih formulise pre 4 godine ali ih tada ne koristi za ovo nego za drugacije reference. Pre obrtanja deca govore Posle X (onda)Y i X pre Y. a kad mogu da obrcu onda govore Y posle X i Pre Y. G. npr. a jaca stanoviste po kome saznanje prethodi jeziku i odredjuje njegovo usvajanje.i blaza da tvrdja ne 3. Jedina razlika je u poricanju ali je tesko razdvojiti kad japanci koriste slozeno a kad jednostavno poricanje i pritom nije bas sigurno koliko su oni dobro razvrstavali te negacije ali sve u svemu bitno je da se taj redosled poklapa u dva drugacija jezika. ‘bezvremeni iskazi’ da dete bude sposobno da dogadjaj koji opisuje. ali djeca jos prije koriste izraze sada I ovdje koji nam pokazuju odnos sadasnjeg I proslog vremnena. kada to shvate koriste jezicke oblike koje vec imaju u repertoaru KR-. Rez: perfekt se javlja na oko 4. istrazivali su pocetke koriscenja perfekta. Sa 4 godine hipoteticke tvrdnje se koriste za ‘neizvesnost uslova’. Za obrtanje su bitni ‘pre’ i posle’.

Rez: verbalni trening moze da dovede do obracanja paznje na vazne odlike predmeta.• Slobin: ispitivao decu koja imaju ruski za maternji. M-. G. M+.i blaza i tvrdja da • Barling: proucavao usvajanje jezika kod svoja dva bilingvalna sina Rez: ucili istovremene i engleske i garo reci sa priblizno istim znacenjem. (ovim zapravo kritikuju kognitivisticku tezu) Senkler: ustanovila da su izrazi vise i manje tezi za decu koja nemaju konzervaciju. tvrdja ne • KOGNITIVISTICKA TEZA Tvrdja:U stanju smo da koristimo jezicke strukture samo zato sto nam nase saznajne sposobnosti to omogucuju (misljenje prethodi govoru i njegov je nuzni I dovoljni uslov) .i blaza da. G. pa ih podvrgnula verbalnom treningu (ucila ih da koriste reci umesto vise i manje koje su im bile lakse). 2. KR+. ali nisu u stanju da jezicki izraze reverzibilnost. konzervacija se dostize posredstvom simbolickih osobina jezika koje prevazilaze opazene razlike izmedju kolicina. deca na preoperacionalnom koriste komparative. Zakljucio da kasno usvajaju hipoteticke tvrdnje. 4. ne mogu jezicki da obrnu redosled dva dogadjaja u vremenu.i blaza i tvrdja ne Inhelder i Senkler: ispitivali sposobnost serijacije Rez: verbalni opisi materijala koriscenog u zadatku prate stadijume resavanja zadatka: najmladja deca koriste samo opisne izraze. bilo moguce koristiti reci u oba jezika. ali ne mogu da opisu isti niz pocinjuci od drugog kraja (nemaju reverzibilnost) Zak: odsustvo reverzibilnosti se odrazava i na odsustvo verbalnih opisa. ali ne dovodi do pojave konzervacije. G+ i blaza i tvrdja da Usvajanje jezika na kasnijim uzrastima • Bruner i sar: kritikuju Pijazeovo stanoviste da je kompenzacija(reciprocnost) siguran znak dostizanja konkretnih operacija i svih misaonih struktura na kojima ono pociva time da je dete zavedeno opazenim nivoom tecnosti. ne gramaticki aspekt je taj koji otezava deci da nauce hipoteticke tvrdnje.i blaza i tvrdja da Fereiro i Senklerova: deca koja nisu dospela do operacionalnog stadijuma. pri cemu znaju tacno koji se dogadjaj desio pre a koji posle. G. kao da je kada razumevanje dostigne tacku shvatanja pojma. G+.  KR-. KR. 3. Prema njihovom misljenju. 5. iako su u ruskom one jako jednostavne  semanticki.

Blaza: Jezik ne odredjuje misao u potpunosti ali utice na misljenje jer neke kategorije saznanja bivaju dostupne zahvaljujuci jeziku.i blaza i tvrdja da Braun: znacenja koja deca izrazavaju su ustvari nastavak SM inteligencije.meseca. ali da jezik takodje ima svoje posebne izvore (misljenje je nuzan ali nedovoljan uzrok za pojavu govora). u prvim rečima koje izgovara. 2. M-. kako bi obezbedio elemente koje može da razume i proizvodi. neki gramatički odnosi izostaju sve dok dete nije u stanju da se oslobodi egocentrične tačke u vremenskom sledu. znacenja su univerzalna ali ne i urodjena. Ta znacenja bi mogla da se jave i kod simpanzi. unutar jedne kullture ili među različitim kulturama. 3. mada je izrazavanje SM inteligencije kroz jezik nesto sto je najverovatnije svojstveno samo coveku.Blaza:Razumevanje i produktivna upotreba jezika su moguci kad to dozvole jezicke sposobnosti. • . SUPROTSTAVLJENA SAPIR-VORFOVA TEZA Tvrdja: Nacin na koji gledamo na svet je u potpunosti odredjen jezikom koji govorimo. -KONTRA-ARGUMENTI 1. već se i razlikuju i po načinu na koji omogućavaju pojedincu da razloži jezik koji čuje. G. nezavisno jedan od drugog. dete ne podražava jezik koji čuje oko sebe. prema dokazima svako novo usvajanje biva omogućeno posebnim saznajnim napredovanjem • Vigotski: Misao i jezik imaju razlicite geneticke korene i razvijaju se razlicitim tokovim. pa od dve . za sve kulture koje su istraživali tipično je da postoji stadijum brbljanja koji se okončava negde oko 18. jer su te kategorije i odnosi izraženi u jeziku. zatim sledi faza rečenice od jedne reči. • tempo razvoja se može razlikovati od deteta do deteta. jer se izgradjuju preko SM iskustva. ali su njene strukturalne semantičke odlike univerzalne. ali te razlike uopšte nisu značajne. • saznajni procesi ne samo da su različiti na različitim uzrastima. koliko je potrebno za razvoj SM inteligencije. Ukoliko je to tacno. faze rečenica od dve reči obično je veoma kratka. • usvajanje gramatike u velikoj meri zavisi od saznajnih sposobnosti koje su uključene u raspoznavanje osnovnih semantičkih kategorija iskustva. • rani govor je uvek telegrafski i po sadržaju jasan. što se dešava između 18-24 meseca. Nezavistan razvoj jezika • Senkler: usvajanje jezika pocinje na oko godinu i po dana zivota.

tvrdja ne • Beludji: pratila nacine izrazavanja negacije. 6. KR+. Dete prvo koristi svoje ime u svim slucajevima. KR+ Berludji: proucavala kako se razvija izrazavanje pozivanja na sebe kroz nekoliko stadijuma. G-. G+  i blaza i tvrdja ne Slobin: finska deca ne znaju da/ne pitanja na uzrastu na kome deca iz drugih zemalja vec uveliko koriste taj gram oblik. i deca su uspela da usvoje sve funkcije kojima su poducavana (da imenuju predmete. njega izrazavaju sa ‘nema vise’. utvrdila nekoliko razvojnih stadijuma. i blaza i tvrdja ne Blumova: analizirala semanticke korelate negativnih recenica. KR. zivotinjama nedostaju neki aspekti dubinske structure ljudskog jezika koje imamo mi (zivotinjama nedostaje posebno ljudska sposobnosti izrazavanja SM inteligencije pomocu gramatickih struktura koja je urodjena)– u prilog Comskom! Hjuz: sposobnost komuniciranja kod dece sa receptivnom afazijom. Naucio je simpanzu da izrazava odnose tipa isto i razlicito od… sto znaci da funkcije jezika nisu iskljucivo ljudske. Ipak. Onda se negacija javlja u nepovezanim gramatickim skupinama u kojima jos uvek nema tranformacija (to ne bata skola). U pocetku dete prosto pripaja negativne morfeme pocetku iskaza (nece udje). onda te strukture ne mogu da se pripisu napredovanju u znacenju. odbijanje-‘necu’. i ‘mene’(kad ima funkciju objekta). G+. Onda pocne da koristi zamenicu ‘ja’ (kad ima funkciju subjekta ili nominativnu funkciju). deca kada usvoje odbijanje. Upotreba zamenica ne zavisi od mesta u recenici vec od gramaticke funkcije. a da opet ne moze da komunicira ta znacenja pravim gramaticnim jezikom. Deca su prvo usvojila nove kategorije negacije pa tek onda odgovarajuce sintaksicke oblike za to. Zak: ako dete pri izrazavanju nepostojanja pocne vremenom da koristi sve slozenije i slozenije tehnike. Normalna inteligencija ali ne mogu da usvoje jezik. sto se koristilo za nepostojanje pa tek posle pocinju da koriste ‘necu’.blaza da. Zak: gramaticki sistemi koje dete koristi nisu zasnovani samo na znacenju (znacenje je uvek isto – pozivanje na sebe). 9. Zak: neko moze imati sve saznajne sposobnosti i semanticka znacenja. negacija…). Pokusao je da je nauci da pravi recenice. Stadijumi usvajanja posebnih jezickih struktura nisu u vezi sa razvojem znacenja. a egipatska deca ne usvajaju mnozinu do 15 godine. Koristio plasticne simbole i ucio simpanzu da ih koristi za odredjene predmete. G. 8. glagole. odbijanje (npr odgurivanje necega). Zak: formalna jezicka slozenost ima ulogu u procesu usvajanja jezika. Nepostojanje (kad nesto nije vise prisutno). M-. poricanje (tvrdi se da predvidjanje nije tacno) Razvijaju se po redosledu nepostojanjeodbijanjeporicanje nepostojanje-‘nema vise’. Npr. 7. • • .• Permak: poducavao simpanzu jednoj vrsti jezika. poricanje-‘nije’. Korisceni isti metodi kao za poducavanje simpanze.

nije u recenicama. koncentrat.(govorenje je cin misljenja-dok govorimo mi stvaramo svoje ideje) • Za razliku od spoljasnjeg Unutrasnji govor je proces isparivanja govora u misao sto dovodi do promene u strukturi samog govora(promjene u strukturi-skracen I sve vise prediktivan) UG je skracen SG. nego mi samo mislimo na srz. nego samo neke osnovne ideje.diferenciranje gesta pokazivanja od dohvatanja) vgt to je funkcije pokazuje u ostatku Nedostatak vokalizacije nije uzrok unutrašnjeg govora.na za nas bitnu stvar. Transformacija je kljucna rec (ljudi ne umeju da ponove recenicu koju su culi doslovno. srpski i madjarski – dete usvoji izrazavanje prostorne lokacije na madjarskom ali ne i na srpskom 10. smisao.Zato Slobin predlaze da se prouce bilingvalna deca: npr.Socijalni G Kljucna razlika je u pogledu funkcije (sve proizilazi iz toga) organizacija sopstvenog misljenja itd. a kognitivisti SG je UG naglas (misljenje naglas) UG: • Promena u funkciji dovodi do promena u prirodi i strukturi (po redosled). G. Vs prenosenje ideja i komunikacija razlika u prirodi a ne u stepenu vokalizacije-bihevioristi su unutrasnji govor smatrali bezglasnim Spoljasnjim Govorom(ali to nije ispravno jer imaju razlicitu funkciju) Bihejvioristi: UG je bezglasni SG . dok toga nema kod SG jer ti . vs govor za druge koji je glasan. nego samo smisao) Prediktivan: u UG ne moramo sami sebe da uvedemo u ono o cemu mislimo. već posledica funkcije unutrašnjeg govora (govor za sebe) !!!!! • Spoljasnji govor je proces transformacije misli u reci: medjutim ovdje se ne radi o samo expresiji vec gotovih misli putem rijeci (jer mi nemamo gotove misli) vec se ta misao koju pokusavamo da komuniciramo drugima konstruise u samom procesu pretvaranja misli u rijeci.M+. Slicno ivicevom tumacenju razvoja simbolicke (posezanje za predmetom koje postaje komunikativni signalprstom to je promena u funkciji koja je dovela do promene ponasanja. blaza da tvrdja ne NAPOMENA: nisam pisala istrazivanja koja su dvosmislena (koja se mogu tumaciti i kao da govor uslovljava misljenje i kao da misljenje uslovljava govor) EGOCENTRICNI GOVOR KOGNITIVISTICKA TEZA • i Govor za sebe koji je bezglasan -Unutrasnji G. Ovo kaze da je drugaciji proces od spoljasnjeg ka unutrasnjem i obrnuto.

nije govor o sebi i svojim potrebama.a I prozeto je nasim licnim iskustvom. po definiciji. preslisavamo pred neki ispit (baucal nece idiosinkraticnost na ispitu) Metodoloski problem(Vgt): Unutrasnji govor je subjektivni odnosno privatni fenomen.  Pijaze ga je istrazivao:  EG kod dece predskolaca u zenevi  Utvrdio koeficijent EG i njegove promene tokom predskolskog perioda  EG je najcesci oko 3 god pa onda postepeno opada i nestaje posle 7. Pitanje: kako ispitivati UG na objektivan nacin ? Bihevioristi su svoje resili naravno. Tj govor za sebe koji je dostupan drugima.(fenomenoloski definisano) . godine i tada dominantno mesto preuzima socijalni govor (ali ima ga i kod odraslih i to vidimo svuda oko nas. Medjutim. situacioni (ne samo u spoljasnjem nego I u unutrasnjem smislu)  Odrazava licno iskustavo sa fenomenom  Razlicito je u razlicitim upotrebama Sta dominra u UG a sta u SG?41 SG znacenje ali moze i smisao (samo kada je u pitanju grupa ljudi koja se odlicno razumije I zna) UGsmisao (jer mi znamo sami sa sobom o cemu pricamo.moras sagovornika prvo da uvedes u odredjenu temu da bi mogao da komentarises sa njim o srzi teme. ne ukljucujuci psiholoske termine. buduci da je po njima unutrasnji govor samo bezglasni spoljasnji. Medjutim. kontextualizovano I situaciono) ali moze i znacenje i to je kada se npr.implicitni pokreti govornih organa nisu ono sto je bitno kod unutrasnjeg g pa samim tim I ne predstavljaju dobar indikator!! Egocentricni govor  Definicija: glasni govor za sebe. tu naravno postoji problem. Razlika izmedju znacenja i smisla rijeci kod VGT: Znacenje je :  Dekontextualizovano i uopsteno  Bitne karakteristike fenomena koje postoje u svakom kontekstu (zbog toga je ono dekontexualizovano)  Ono sto je isto za razlicite upotrebe Smisao:  Kontextualizovan (sta to sve za nas znaci). po vgt I spoljasnji govor moze da bude prediktivan ako se javlja u grupi ljudi koji se dobro znaju I razumiju. oni su pokusavali da mjere implicitne pokrete govornih organa prilikom misljenja.kada je zadatak pretezak i kada ima afektivnu dimenziju-kritika njegove price o EG) 41 Funkcija odredjuje dominaciju . a znamo da introspekcija nije pouzdana.

to je nesto sto integrise i govor i misljenje (postoji misljenje bez govora i govor bez misljenja). misljenje. ono izgradjuje misljenje. pratnja aktivnosti.a sve to nastaje kada se internalizuje neki posrednik.afektivno-expresivna f-ja. odnosno kompromis autizma decijeg misljenja i njegove postepene socijalizacije  Funkcija . kada se PO (egocentrično) mišljenje transformiše u KO (logičko) mišljenje potpuno nestaje . a ovde je internalizovani posrednik govor a mentalna funkcija je misljenje I tako dolazimo do bazicne vigotskove postavke-jezik posreduje misljenje!!! (nije izraz misljenja. ne desava se na nivou govora nego na nivou misljenja.ovo je kasnije popravio pod uticajem Vgt kritike pa mu dodaje I ove funkcije. nema komunikativnu f-ju. On kaze da sve vise mentalne funkcije se u razvoju pojavljuju 2 puta (interpersonalno i individulano-intrapersonalno) . ali to ne oblikuje nasu misao.situacioni – kontextualan (znaci i spoljasnji i unutrasnji context)  Razvoj – razvija se iz autisticnog govora. ono je izraz. Ima funkciju uzajamnog podsticanja na aktivnost !. medjutim. posto sada misle na socijalan nacin-imaju socijalizovanu misao i govor mu postaje socijalan –zato sto je priroda I struktura govora odredjena njegovom funkcijom VGT SHVATANJE:  Priroda -Eg je tip govornog misljenja koji je rezultat nedovoljne internalizacije socijalnog govora. EG ne nestaje nego se samo transformisao iz SG u UG (to su njemu kao tri stepena tj continuum po kome mozemo da se setamo) .gramaticki nepravilan . Znaci.samo expresija. agramatican . ne mijenja je! Nista se ne menja. f-ja praznjenja u smislu izrazavanja afektivnog stanja i egocentricne misli. posledica (zaostatak) egocentricnog misljenja . samo prati aktivnost koja je identicna sa i bez njega. Izreknemo misao. nema uticaja na aktivnost. ne mora da bude kompletan izgovor) . Vgt se pita-zasto nastaje EG? I odgovara. I svoju tacku gledista. vec sredstvo misljenja. maximalno javljanje je oko 3-4 god kada postepeno nestaje. prediktivan i nerazumljiv drugima.poziciju (zato sto tako misli tako i govori).glavna razlika sa pijazeom-on nikad ne govori o tome da jezik moze da utice na misljenje).pijaze je tvrdio da egocentricni govor ne doprinosi misljenju.centracije na svoje predstave. redukcija glasova (izgovaraju se pocetna slova reci.da nam pokaze put internalizacije kao medju fazu (izmedju SG i UG).PIJAZEOVO SHVATANJE:  Priroda.EG je odraz egocentricnog misljenja. po njemu to je promenjen odnos medju funkcijama.dodaje intelektualnu f-ju – vrsi neku ulogu u resavanju problema I autoregulativnu f-ja – regulacija sopstvenih aktivnosti  Strukturaskracen. nema intelektulane funkcije.

nerazumljiv za druge  Razvoj. skraćen.glasnost se gubi i EG se transformiše u UG . EG ne nestaje.vrsi privatne funkcije. . već se internalizuje u UG PRAKTICNO MISLJ => LOGICKO MISLJENjE EGOCENTRICNO MISLJ => EGOCENTRICNi GOVOR SOCIJALNi GOVOR Pijaze shema PREINTELEKTUALNi GOVOR => SOCIJALNi GOVOR (GOVOR BEZ MISLjEnjA) PRAKTICNo MISLj => (MISLjENjE BEZ GOVORA) PRAVI SOCIJALNI GOVOR Vgt shema Analogije razvoja ug sa ostalim ponasanjima: razvoj od spolja ka unutra!! • Kao što se dete u početnom periodu razvoja računanja pomaže različitim tehnika (brojanje na prste.misle isto o strukturi. ima intelektualne funkcije (rijesavanje problema). brojalice itd.konstrukcija naseg misljenja). autoregulaciju (kasnije I pijaze dodao ove dvije poslednje)  Struktura. Funkcija – vgt smatra da egocentricni govor ima vise funkcije od afektivnoexpresivne.) koje nestaju kako se razvije “unutrašnje” računanje EGOCENTRICNI G. koje mu je pripisao pijaze. dakle. predikativan. organizovanje(konstruktivna f-ja.

diskusija na unutrasnjem planu.za koja prije takve igre nisu bila samostalno sposobna Vođenje dnevnika i maštanje u adolescenciji – osmišljavanje i ovladavanje sopstvenih doživljaja • Kako ispitivati subjektivne fenomene na objektivni nacin? E za to je egocentricni govor super. (to je najveca razlika pijazea I vigotskog. pa tek onda govor. Nema direktne veze izmedju egocentricnog i unutrasnjeg govora. Socijalni govor znaci sposobnost za diskusiju. opisati istrazivanje i kako kome ide u prilog? Po Pijazeu. Ni promena tj. vec je misljenje posrednik. Ne moze doci do unutrasnjeg govora dok ne predjemo na KO. KO se uopstavaju. Pijaze nikada nije dao mogucnost jeziku da izgradi misljenje. zato je stvarna diskusija moguca tek na konkretnim operacijama. necu imati konflikt koji ce me tjerati da predjem na logicko misljenje pa samim tim I da mi nestane eg ) Vgt: smanjuje se EG. Po Pijazeu. a za to je potrebno da se stavimo u perspektivu drugog to jeste da se decentriramo.znaci da nastane unutrasnji govor da bi 42 Mozemo da dobijemo da navedemo cello istrazivanje i sve vezno za njega ili ce da nas pita neki deo . sto je manji pritisak bice mi veci EG. prvo se menja misljenje. govoru prethodi kognitivni razvoj. kao sto se ne moze pojaviti egocentricni govor pre PO. po Pijazeu. prelazak sa KO na FO nije izgradjenja kroz govor. pa je zato i govor takav. sposobnostima itd.po vigotskom jezik mora da se internalizuje.• Igra kod dece – kroz igru u zoni narednog razvoja deca ovladavaju novim obrascima ponašanja. Govor je uvek oslonjen na misljenje. kada se promeni misljenje.on je subjektivni fenomen koji je externalizovan to jeste glasan pa se moze objektivno proucavati. pa se egocentricni govor gubi Vgt: manje razumljiv jer ide ka unutrasnjem ali on jos uvijek opstaje ali samo u vidu ug Sta su pokazali rezulatati? U prilog Vgt!! (treba da opisemo rezultate i opisemo istrazivanje42) • Sta se desava sa EG kada se smanji soc pritisak (glasna muzika) P: povecava se EG (rani pijaze kaze da se prelazak desava kroz socijalni pritisak.jer prelazi u unutrasnji Sta su rezultati. i iz KO se apstrahuju FO. Po unutrasnji govor je diskusija sa samim sobom. Kaze Vgtnapravite experimentalnu situaciju u kojoj cemo eksternalizovati subjektivne fenomene na pravi nacin(e to smo mi uradile sa nasim istrazivanjem) napravile smo spontanu eksternalizaciju subjektivnog fenomena EG je prirodni eksperiment koji omogucuje da se objektivno ispituje dinamicki proces razvoja UG Istrazivanja(hoce da vidi ko je u pravu on ili pijaze): • Kako se menjaju strukturalne karakteristike EG kod dece? P: misljenje je manje egocentricno a vise logicko.

Kognitivisticka teza Tvrdi se:  Kognicija determinise govor (misljenjegovor. Da li onda egocentricni govor organizuje aktivnost??? Nejasno i ucestvuje u organizaciji. Po Pijazeu egocentricni govor (individualni) se priblizava komunikativnom socijalizovanom. Tvrda teza: Misljenje je nuzan i dovoljan uslov za nastanak govora koji je isti takav • Barling: proucavao usvajanje jezika kod svoja dva bilingvalna sina Rez: ucili istovremene i engleske i garo reci sa priblizno istim znacenjem. G. od socijalizovanog ka individualnom govoru. on nikad nije govorio ni u prliog ni protiv kognitivisticke teze buduci da nije smatrao da su ove dvije razlicite funkcije na bilo koji nacin povezane  Ivic nije pristalica kog teza jer ima povratnog uticaja govora na misljenje Verzije kog teze: 1. Zakljucio da kasno usvajaju hipoteticke tvrdnje. Pijaze nikada nije rekao da ce neko bolje da resi neki problem ako ima govor. kao da je kada razumevanje dostigne tacku shvatanja pojma.KR+.Slučajevi u kojima postoji napredak na kognitivnom planu.-jezik strukturira govor. socijalizovanom. Bez internalizacije egocentricnog govora ne bi se promenilo misljenje. Faktor je socijalizacija koja ga istiskuje.i blaza i tvrdja da Ono sto NE IDE U PRILOG OVE TEZE. bilo moguce koristiti reci u oba jezika. on daje primat misljenju uvijek!  Comski: misljenje i govor ima svaki svoj tok. kako mislimo tako govorimo. Po Vigotskom to ide obrnuto. Transformise se u unutrasnji. prvo se menja misljenje pa onda govor. Misao nece biti promenjena.  KR-. iako su u ruskom one jako jednostavne  semanticki.(kod vgt obrnuto) Po VGT Egocentricni govor nije izraz egocentricne misli (kao kod Pijazea). Vigotskom unutrasnji govor sluzi kao sredstvo logickog misljenja. Pojmovi i jezik su u osnovi misljenja.nastalo misljenje). ali ne moze da promeni strukturu misljenja. Po Pijazeu egocentricni govor (individualni) se priblizava komunikativnom. G+ i blaza i tvrdja da • Slobin: ispitivao decu koja imaju ruski za maternji. Po Vigotskom misljenje je odredjeno na osnovu vrste pojmova. individualni. ne gramaticki aspekt je taj koji otezava deci da nauce hipoteticke tvrdnje. ali izostaje napredak na planu govora . nema promene na planu govora bez promene na planu misljenja)  Pijaze je primer super kognitiviste. 11.

Slobin: finska deca ne znaju da/ne pitanja na uzrastu na kome deca iz drugih zemalja vec uveliko koriste taj gram oblikZak: formalna jezicka slozenost ima ulogu u procesu usvajanja jezika. Zato Slobin predlazeda se prouce bilingvalna deca: npr. srpski i madjarski – dete usvoji izrazavanje prostorne lokacije na madjarskom ali ne i na srpskom 1. M+, G-  blaza da tvrdja ne 2. Blaza teza: Kog razvoj je nuzan ali nije i dovoljan (trebaju biti zadovoljeni I neki drugi uslovi)-i tu sada ima gomila faktora: slozenost, nacin zivota… bitno da sve to nema veze sa kognicijom Istrazivanje koje ne ide u prilog nijednoj o ove dvije verzije kognitivisticke teze: Berludji: proucavala kako se razvija izrazavanje pozivanja na sebe kroz nekoliko stadijuma. Dete prvo koristi svoje ime u svim slucajevima. Onda pocne da koristi zamenicu ‘ja’ (kad ima funkciju subjekta ili nominativnu funkciju), i ‘mene’(kad ima funkciju objekta). Upotreba zamenica ne zavisi od mesta u recenici vec od gramaticke funkcije. Zak: gramaticki sistemi koje dete koristi nisu zasnovani samo na znacenju (znacenje je uvek isto – pozivanje na sebe). 1. M-, G+  i blaza i tvrdja ne Sta treba da znamo iz istrazivanja: Nadjemo istrazivanja koja pokazuju da kada nema neke funcije misljenja nema toga ni u govoru, (-G, -M)- sto je u skladu sa tvrdnjom kognitivistickom semom,znaci u skladu sa obije; kada nema kog a nadje se u govoru (-M +G),nije u prilog ni jedne ni druge kog.teze, nema u govoru a pojavilo se u misljenju (+M -G)- u prilog blaze, ali ne I tvrdnje teze, ima i i govoru i u misljenju (+M +G) i sta od toga ide u prilog tvrde a sta u prilog blaze 43.- ide u prilog obje

RAZVOJ I MERENJE INTELIGENCIJE Ivic
Psihometrijski pristup: umesto kog razvoj koristi uglavnom termin inteligencija… Razvojne psihometricare interesuje sta mozemo da saznamo o kognitivnom razvoju na osnovu testova inteligencije.

43

Pitanje ce biti da navedemo istarzivanje npr u prilog tvrdoj kog tezi: sta je ispitivano, koji su rezultati i zato idu u prilog nekoj tezi

Intelektualna sposobnost u psihometrijskom pristupu – pronaci zadatke koji proizvode IR, identifikacija faktora faktorskom analizom. Najvaznija inf je da li je neko resio zadatak, a ne o cemu je mislio dok ga je resavao. Bert: faktorskom analizom se dobija jedan opsti faktor, prisutan na svim uzrastima, i vise malih grupnih faktora (najcesci su verbalni, numericki, prostorni…) Mek Nimer: bine-simonova skala na razlicitim uzrastima ispituje identican faktor (malo verovatno). Glavno pitanje: promena strukture inteligencije tokom razvojnih procesa sa povecanjem uzrasta. Mek Nimer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja: 1. da li je priroda onoga sto se meri na jednom uzrastu istovetna prirodi onoga sto se meri na drugom uzrastu ili se pak mere razlicite stvari na razlicitim uzrastima? 2. da li su svi zadaci indikatori jednog istog faktora – opsti faktor ili se tim zadacima mere neki grupni,specificni faktori? Ako se mere razlicite stvari postignuce se mora opisati sa vise brojki. Ako zadaci mere istu stvar, onda je to jedan broj. Mek Nimerova studija je bila znacajna jer je ona bila jedan od pokusaja da se njome evaluira Bine-Simonova skala koja je nastajala prilicno induktivno. Ako postoji mera slicna na odredjenim uzrastima, onda je to dokaz da se meri ista stvar. Ali postoje i grupni faktori. Pronadjena je veca korelacija izmedju susednih uzrasta nego udaljenih. Pitanje granice je otvoreno – da li je to ista ili razlicita stvar. Psihometricari stavljaju induktivno veliki broj zadataka u “sito” i na kraju se ne zna zasto su bas ti zadaci ostali – mogu da mere razlicite sposobnosti na razlicitim uzrastima  Psihometrijska istrazivanja u psih.se bave proucavanjem cetiri teme:

Počeci razvoja inteligencije Preobražaj inteligencije tokom razvoja (ova najbitnija) Tempo i završetak razvoja inteligencije Principi merenja inteligencije u razvoju

Shvatanja o razvoju inteligencije  Poceci inteligencije- kada se javlja prvo inteligentno ponašanje?
• Eksperimentalni pristup (npr. Pijaže): – Prvo definisati kriterijum int. ponašanja – Tragati za prvim oblikom ponašanja koji zadovoljava postavljene kriterijume Po Pijažeu to je prvo ponašanje koje zadovoljava 3 kriterijuma inteligentnog ponašanja:

– Intencionalnost (namernost) – Koordinacija sredstva i cilja – Koordinacija akcionih shema Po Pijažeu prvi oblik inteligentnog ponašanja je povlačenje podloge da bi se dohvatio predmet • Psihometrijski pristup – Meriti raznovrsne rane oblike ponašanja za koje postoji “opravdana sumnja” da mogu bit int. ponašanja – Utvrditi koje od tih ponašanja korelira sa kasnijim ispoljavanjima int. ponašanja (tj. postignućem na testu kao što je npr. Bine-Simonova skala) -Rezultati korelacionih, psihometrijskih studija nisu utvrdila rano ponašanje koje korelira sa kasnijim ispoljavanjima inteligentnog ponašanja -Rezultati faktorske analize (Bejlijeva) sugerišu da postoji faktor psihomotornog razvoja (koji ne treba mešati sa inteligencijom) Tako su nastale baby skale (ne skale inteligencije, već skale psihomotornog razvoja)

PSIHOMETRICARI
utvrdjuju se postignuca rezultati mentalnih sposbnosti – interesuju ih samo postignuca cilj je pronalazenje strukture individualnih razlika koriste testove merenje

EKSPERIMENTALISTI
utvrdjuju se procesi i mehanizmi funkcionisanja mentalnih sposobnosti – interesuje ih kako dete misli cilj je shvatanje prirode fenomena tj. bavljenje razvojem nema testova nemerenje (u smislu da nema neke kontinuirane skale)

tacno/ netacno i da li to korelira sa necim skorovi na testovima kvantitativno opisuju misljenje primarno orijentisan ka praksi i primeni

nisu bitni tacni odgovori vec je akcenat na tome zasto i kako dete misli na odredjen nacin kvalitativno opisuju misljenje (npr. Pijaze – stadijumi) primarno saznajno orijentisan pristup

(pretpostavka pa stohasticki pristup) fokusiranost na populaciju (grupu) polazna tacka je intuicija pretpostavka da postoji neki razvoj, neke stepenice, neke intelektualne sposobnosti velik broj nasumice odabranih zadataka pa se induktivnim putem dalje vrsi selekcija resavanje zadataka (problema)

(teorija, pa se istrazuje) fokusiranost na pojedinca poazna tacka je teorija, nema intuicije unapred utvrdjeni kriterijumi jasno se definise sta i kako se meri moze i jedan jedini zadatak

namera, razlikovanje sredstva od cilja i svrsishodna koordinacija ASh + problem teorijska orjentacija (dete kao univerzalni model u prostoru i vremenu i to uvek) psiho-fizicko stanje

prakticna orjentacija (zbog predikcije - predvidjanja) bihejvioristicki orijentisan pristup

Precutne pretpostavke na kojima pociva bine-simonova skala: • Problem pocetka inteligencije. Bilo je dva pokusaja resenja ovog problema: 1. Da se ispita uzorak svekolikog ponasanja deteta na ranim uzrastima i da se racunanjem korelacija tog ponasanja sa ponasanjem na kasnijim uzrastima zakljuci koji od ranih oblika ponasanja na kasnijim uzrastima zovemo inteligencijom 2. Polazeci od teorijskih znanja o prirodi inteligencije izaberemo specificna ponasanja kod deteta i pratimo njihov razvoj  Problem: ne postoje kriterijumi preko kojih kazemo da neki zadatak meri intelektualnu sposobnost BINEOVA SKALA: ako imamo dete od 7 god. pocinjemo da ga merimo zadacima od 5 god. sve do stepenika kada dete resi samo jedan zadatak. Onda se racuna mentalni uzrast (MU). Ako dete od 6 zadataka resi svih 6 to je onda jedna mentalna god. (2 mentalna meseca). Ako neko dete postigne MU=5;2 onda to znaci da je sposobnost na nivou mentalnog uzrasa deteta od 5 god. Bine je napravio svoju skalu samo do uzrasta od 16 god., jer je u to vreme postojalo uverenje da se inteligencija razvija samo do tog perioda (do nivoa mladosti 16 god.), postize plato, zadrzi se, a onda pocinje da opada. Znaci, kada Bine kaze da je neko na MU od 16 god., to znaci da je dostigao plato. Bine je smatrao da se postignuce na testu moze iskazati na sledeci nacin (ovo je prva verzija):

IQ = MU / KU x 100

a to onda ima veze sa urodjenim sposobnostima jer je inteligencija nepromenljiva sa razlicitim uzrastima. ili cak u negativnoj korelaciji sa inteligencijom. To je jedan od faktora koji utice na postignuce. perzistencija – objasnjava najvise varijanse od 20 . Bineova skala kasnije promIjenJena. i 2 meseca). U gradu su deca cesce testirana.Devijacioni umni kolicnik se takodje oznacava sa IQ. 5 god. Istrazivanja su pokazala da je uspeh na skalama psihomotornog razvoja (tipa Gezelove skale) nepovezan. na kasnijim vexler i bine-simon. ali se racuna na drugaciji nacin: IQ = (postignuce (npr. Vrlo je verovatno da postoji doslednost u inteligenciji na razlicitim uzrastima. Ona nije deo iskustva jer se ono menja. manipulacija simbolima – objasnjava skoro celu varijansu nakon uzrasta od 48 meseci  Zak: ne postoji ista intelektualna sposobnost na svim uzrastima.40 meseci 3. inteligencija bi trebalo da moze da se poredi i kod dece razlicitih uzrasta. veliko je pitanje da li je to bar identicno u svakom pojedinacnom slucaju. a posle 40 meseci nema ne objasnjava nikakvu varijansu 2. a inteligencija na najranijim uzrastima je kvalitativno drugacija. a devijacioni IQ nam omogucava da poredimo decu unutar jednog uzrasta (na istom uzrastu). To je zato sto su neka deca do istog rezultata mogla doci resavajuci razlicite zadatke (npr. Mnogi podaci ovo potvrdjuju: • Nensi Bejli – longitudinalno. Najvisa korelacija na susednim uzrastima ukazuje na to da je inteligencija na susednim uzrastima slicne prirode . Inteligencija je jako stabilna. Rez: korelacija izmedju testiranja na mladjim I starijim uzrastima je u funkciji uzrasta i intervala izmedju ispitivanja (najstabilnija r je dobijena na starijim uzrastima. NE mozemo da ispitujemo inteligenciju van kontexta! Bineov IQ nam omogucava da poredimo decu na razlicitim uzrastima. Hofsteter uradio faktorsku analizu podataka i nasao tri faktora: 1. Medjutim. MU nema psiholosko znacenje. najveci r-ovi su izmedju dva susedna uzrasta). senzomotorna zivost – objasnjava uspeh do uzrasta od 20 meseci. Postoje i drugi situacioni faktori i faktorske kombinacije. neka deca su resila sve "lake" zadatke i samo poneki “tezak” dok su druga deca resila veci broj "tezih" zadatak i manji broj "laksih"). MU) – M (prosek za odredjeni uzrast)) / SD (za reprezentativni uzorak) Problem se javlja kada se Bine-Simonova skala primeni u razlicitim kulturama. na ranim uzrastima psihomotorna. i tako je nastala interpretacija: inteligencija je urodjena. Sta to znaci? To znaci da se ne moze reci sta je dete sposobno da uradi na nekom MU (npr. a nije inteligencija.A ako je MU = KU onda je IQ = 1 x 100 = 100 IQ MU nije nepromenljiv jer moramo da znamo na kom se kalendarskom uzrastu dete nalazi. pa je moguce da ona razvijaju strategije za snalazenje u testovima.

prvo se definisu kriterijumi i onda se proveravaju. Osnovni cilj je utvrditi psiholoske i stst veze izmedju manifestacije inteligencije u razl razvojnim periodima. Ovo je experimentalni pristup. Glavni problem je sto je inteligencija jedna ista funkcija koja u razlicitim periodima razvoja ima razlicite manifestacije. i to ili najbolje ili nagore. Vise znamo o tome kroz kakve oblike ponasanja se inteligencija NE ispoljava. brzina adaptacije na novine Pijaze – inteligencija se javlja kad se javi intencionalnost i razlikovanje sredstva od cilja – oko 8mog meseca (u problemskim situacijama – otklanjanje prepreke.  Zak: pre 18 meseci ne mozemo ni govoriti o inteligenciji • Honcikova – rana ispitivanja inteligencije su nepouzdana. Iako ova istrazivanja nisu pokazala statisticku povezanost izmedju ponasanja na ranijim i kasnijim uzrastima. povlacenje kanapa). nepromenljivom redosledu i uzrastu javljanja ovih oblika ponasanja. -Novija istrazivanja ukazuju na znacaj habituacije (brzina habituacije korelira sa kasnijim skorom na testovima IQ). ali ne govore nista o povezanosti tih oblika ponasanja sa kasnijim ispoljavanjem inteligencije.•  inteligencija podrazumeva sukcesivni razvoj faza koje se delimicno poklapaju i postepeno usloznjavaju. Istrazivanja potvrdjuju pijazeove pretpostavke o postojanju. privlacenje podloge44. ne znaci da postoji psiholoska srodnost izmedju tih oblika ponasanja. TEORIJA STADIJUMA – pokusaj resenja problema preobrazaja inteligencije. Izmedju ranijih i kasnijih uzrasta kod vise od 50% ispitanika dolazi do promene od 1 SD. Preobrazaj inteligencije Iliti problem prirode razvojnih promena inteligencije tokom uzrasta. Ne mozemo ispitivati inteligenciju istim testovima na razl uzrastima. jer je moguce da ta povezanost potice od zajednickog izvora (npr opstim sazrevanjem svih funkcija). medjutim cak i kada bi se takva povezanost dobila. tj. Globalni zak: nemamo pojma kroz kakve oblike ponasanja se ispoljava inteligencija u prve 2-3 god zivota. Osnovna ideja – razlikovanje kvalitativno razl stadijuma koji nuzno slede jedan za drugim a svaki ima svoje zakonitosti. Problemu se pristupa strukturalno (iznalazenje faza i njihovih karakteristika) i dinamicki (opisivanje procesa prelaska iz jedne faze u drugu). 44 Prvi oblik inteligentnog ponasanja!!!!!!! . prihvatanje izvesnog diskontinuiteta u razvoju. Što se dete lakše i brže habituira to će kasnije imati veće postignuće na testovima inteligencije baucalova hipoteza: – Inteligencija = fleksibilnost akcionih shema. Eskalone i Morijarti – nema korelacije izmedju inteligencije merene na ranijim i kasnijim uzrastima merenom katelovim i gezelovim testovima.

nuzni redosled. Da li cemo naci takve faktore na kasnijim uzrastima zavisi dosta od izbora testova. i posebna pravila transformacije. Nijedan postojeci test inteligencije ne uzima u obzir postojanja posebnih razvojnih stupnjeva (mada neki misle da mentalni uzrasti koje registruje bine-simonova skala predstavljaju razvojne stupnjeve. koji nije nesto preterano obuhvacen psihometrijskim pristupom.-najveca kritika! Za razl uzraste – testovi razl PRIRODE i tezine (Vexler nije menjao prirodu testova pa je dobio prividnu homogenost skale. Brzina intelektualnog razvoja i zavrsetak razvoja Izrada grupnih krivulja razvoja zamagljuje pravu sliku o brzini razvoja: • Krivulje nisu sigurne u tome koje se osobine mere • Krivulje mogu biti usko specificne za test . a britanska skola inteligencije pokusava da napravi skalu koja ce da utvrdjuje kvalitativni razvojni stupanj. globalnih sposobnosti se izdvajaju specificne. ali to nije tacno jer su mentalni uzrasti prosecni kvantitativni pokazatelji postignuca). a ucesce posebnih faktora raste. Onda je ispitao grupu decaka testovima inteligencije kad su imali 9.Pijaze: tri perioda razvoja inteligencije: SM. komplexi. Bine i Simon su problem resili mentalnim uzrastima. i da na svakom stupnju odredi uspeh na posebnim skalama sposobnosti). Ivic pretpostavlja da pored procesa diferencijacije sposobnosti mora da postoji i proces integracije. utvrdjeni redosled. metod testa nije podesan da to otkrije. pa ponovo kad su imali 14 god. Bruner: tri opsta stadijuma reprezentovanja i tretmana inf: akcioni. priprema i org KO. pojmovi). Pokazao da ucesce opsteg faktora inteligencije u odredjivanju skolskog uspeha opada. Vigotski: stupnjevi u razvoju pojmova (sinkreti. zakonitosti. FO Problem Pijazeove teorije: opstost stadijuma – postoje specificni stadijumi intelektualnog razvoja. po Pijazeu. • Garet: sa povecanjem uzrasta pravilno opadaju interkorelacije izmedju pojedinacnih mentalnih sposobnostima. Vexler: na osnovu mentalnog uzrasta ne mozemo predvideti da li ce neko resiti odredjenu vrstu intelektualnih zadataka!!!!! Teorija o procesu diferencijacije kao osnovnom procesu u preobrazaju inteligencije – iz opstih. ikonicki i simbolicki. posebna org elemenata. Terston je pretpostavio da dete od 5 god ima razvijene sve primarne mentalne sposobnosti. • ALI! Mek Nimer: nije uspela da pokaze sistematsko pojavljivanje specificnih faktora sa uzrastom. • Bert: opstiji razlozi u prilog procesa diferencijacije – proces diferencijacije nervnog tkiva i specijalizacije delova kortexa su osnova za diferencijaciju na planu mentalnih funkcija. Na mladjem uzrastu grupni (specificni) faktori objasnjavaju manji procenat varijanse nego na starijim uzrastima.

sto je verovatno dobijeno zbog toga sto koriscena bine-simonova skala meri sposobnost opsteg tipa. razvoj int se zaustavlja u 20tim. zajednickih za sve normalne ljude odredjene kulture. dok verbalna fluentnost pocinje da opada vec od 25. kako govore neki nalazi. Postoje i razlicite krivulje za razlicite nivoe sposobnosti (veca sposobnost. Sai: razlicite primarne sposobnosti imaju razlicite krivulje razvoja. Zavrsetak razvoja inteligencije zavisi od • Od tipa testa (brzina vs snaga) . pa se nakon toga razvijaju specificne sposobnosti (koje mogu ali ne moraju biti u korelaciji sa opstim sposobnostima). Bejli: longitudinalno. Neposredna inteligencija – sposobnost neposrednog operisanja simultano prisutnim operacijama – ranije zavrsava svoj razvoj (20) i ranije pocinje da opada. sporije opadanje). Razvoj slozenijih saznajnih delatnosti je verovatno u vecoj meri uslovljen zivotnim delatnostima ljudi i zato vise varira (manje je fizioloski odredjen). sistematski mali prirastaj do 36te (sto je bio i poslednji ispitivani uzrast). Katel: kristalizovana i fluidna inteligencija imaju razlicite krivulje razvoja. Verovatno je da se razl posebne sposobnosti razvijaju razl tempo i da na razl uzrastima dostizu zrelost i pocinju da opadaju. brze dostize plato ali ne opada tako brzo. ranije od svih ostalih prim sposobnosti). Nije verovatno da se razvoj inteligencije zavrsava oko 16-18 god. spacijalna mentalna sposobnost se najverovatnije razvija ranije. duzi razvoj.uzrasti). Opsta saglasnost: kod mentalno retardiranih je razvoj najsporiji i oni najranije dostizu max mogucnosti.• • Longitudinalna i horizontalna isp daju razl rezultate Izbor ispitanika utice na izgled krivulja Krivulje prirastaja nam najpouzdanije govore da li je doslo do ubrzanja/usporenja razvoja u pojedinim razvojnim fazama (x – prirastaj u nekim jedinicama. Sposobnosti razlicitog hijerarhijskog nivoa imaju razl istorije razvoja (npr. pa sistematski opada. y . U toj vrsti inteligencije znacajnu ulogu imaju direktno mentalno preracunavanje (bez pomocnih sredstava) i mentalna brzina. Raznorazna istrazivanja: Vexler: horizontalni presek. Valon i Zazo: oko 16-18 god se zavrsava sticanje osnovnih intelektualnih moci. Stevanovic: doba postizanja umne zrelosti zavisi od nivoa sposobnosti i sredinskih uslova. Prednost na longitudinalnom ispitivanju je sto mozemo da sagledamo relativni polozaj ispitanika u grupi tokom njegovog razvoja.

u +ili. Postignuće deteta (“inteligentnost” ?) se utvrđuje u odnosu na njegovu UZRASNU GRUPU. njegov položaj u njoj) Bine: princip procenjivanja inteligencije pomocu razvojnih stupnjeva – odredjuje se do koje stepenice u svom razvoju je stigao pojedinac . odnosno MU je stigao pojedinac u svom razvoju – Služi poredjenju dece sa različitih uzrasta – Ograničena upotreba samo na period razvoja (po bineu to je samo do 16 god) – Problem: prosečni IQ na različitim uzrastima nije uvek 100 • Devijacioni umni količnik (DUK) – DUK= 100 + (((X-M)/SD)*16) – Postignuće pojedinca se uporedjuje sa empirijski dobijenim standardom (prije se uporedjivao sa apriornim standardom) – Moguće poredjenje sa više referentnih grupa Postignuce pojedinca se uporedjuje sa empirijski dobijenim standardom. Tako se određuje na kom nivou na skali se nalazi određeno dete. tj njegov mentalni uzrast (ali se i ovde koristi prosecno postignuce reprezentativnog uzorka dece svih ispitivanih uzrasta pa se tako pojavljuju prosecna postignuca karakteristicna za uzraste). to je pojedinac izuzetniji. On je hteo da napravi skup zadataka za svaki uzrast – tako da se na odredjenom uzrastu zadaju zadaci koji su za taj uzrast reprezentativni. ali otezava poredjenje dece koja pripadaju razlicitim uzrasnim grupama. IQ = 100 bi znacilo da na se tempo intelektualnog razvoja identicno prati kalendarski. Podrazumeva da se skor tog deteta poredi sa skorovima dece njegove uzrasne grupe tj. – Otežava poredjenje dece koja pripadaju različitim uzrasnim grupama Stern: predlozio uvodjenje odnosa izmedju mentalnog i kalendarskog uzrasta i tako nastade IQ iliti umni kolicnik – mera nezavisna od uzrasta. IQ = 100 znaci da je postignuce ispitanika isto kao prosecno postignuce. Primena je ogranicena na . sa skalom skorova. (tj.• • • • Od Od Od Od nacrta istrazivanja tipa sposobnosti posla kojim se neko bavi dostignutog nivoa snage Principi merenja inteligencije u razvoju Golton: prvi princip merenja IR u pogledu inteligencije – odredjivanje relativnog polozaja pojedinca u grupi kojoj pripada (sto je njegov polozaj redji. moguce je poredjenje vise referentnih grupa. IQ = (MU/KU)*100. sa statističkom normom .smislu).do koje stepenice. • Koeficijent inteligencije – IQ= (MU/KU)*100 – Postignuće pojedinca se poredi sa apriornim standardom (KUkalendarski uzrast je apriorni standard!) – Meri se tempo razvoja. Svi su se istripovali da smo pronasli pouzdanu i konstantnu meru nepromjenljive I naslijedne inteligencije.

“Trojka” – Vigotski. Lurija i Leontjev. poređenje postignuća deteta sa svim uzrasnim grupama . . to bi znacilo da svi odrasli iznad 18 imaju isto postignuce kao i 18godisnjaci. i otvara se i mogucnost odredjivanja tempa intelektualnog razvoja (ukoliko se uzme u obzir vreme koje je potrebno da osoba dodje do odredjene stepenice-KOD UMNOG KOLiCNIKA). Socijalni faktori nastanka teorije – revolucija i marksistička filozofija.studira medicinu. Terston: ukazao na dvosmislenost pojma mentalnog uzrasta. Bineova ideja je ok: daj da odredimo polozaj osobe na skali razvojnih stepenica. Konkretan problem: posto nema prirastaja na skali posle odredjenog uzrasta (npr 18 god). jer isti mentalni uzrasti mogu da se dobiju na razl nacine i mogu imati razl kvalitativno i prakticno znacenje. Kakav je kalendarski uzrast dece koja postizu odredjeno postignuce (kad imamo postignuce jednog deteta pa nas interesuje kom kalendarskom uzrastu odgovara to postignuce) Ova dva znacenja bi se izjednacila kada bi postojala potpuna korelacija izmedju kalendarskog uzrasta i skora na testu. pravo i filologiju. Dva znacenja mentalnog uzrasta: 1. te omogućava određivanje brzine. nece imati isti relativan polozaj u grupi. tj ako dete dobije isti skor na razl uzrastima. IQ dobijen na ovaj način omogućava poređenje dece različitog kalendarskog uzrasta tj.period razvoja inteligencije. Problem je sto prosecni IQ na razl uzrastima nije uvek 100. Terson je prvo predlozio da se pojam mentralni uzrast ne upotrebljava kod merenja IQa odraslih. a ako dobije razl IQ moze ipak da zauzima isti relativni polozaj u grupi. tako da isti IQ ima razlicito kvantitativno znacenje na pojedinim uzrastima. Upisuje Moskovski univerzitet 1913 (Jevrejska lutrija) .odn. Prosecno postignuce dece odredjenog kalendarskog uzrasta 2. UVOD U VIGOTSKOG Kao i svi veliki ljudi imao je tuzan zivot… interesovao se za sve i svasta i ziveo u groznim politickim uslovima. a potom se pobunio i za decu i zalagao se za Goltonov princip. Globalno: Mentalni stupanj ne moze imati status kvalitativno razlicitog stadijuma. posebno kad se koristi za odredjivanje inteligencije odraslih. Izbegavanjem Bineovog principa problem ipak nije resen. tempa razvoja inteligencije!! Vexler: razbio te zablude –podsjetio je naucnike da to nije nakakva mjera naslijedne inteligencije ibo ogencni skor! MU nije razvojni stupanj vec obican broj uradjenih zadataka koji se ponderisu sa 2 ili 3 da bi se dobili mentalni skorovi a da je Ku takodje samo skor I to prosjecni skor na kalendarskom uzarstu djeteta koji se ispituje. Tako je njihov kolicnik. PoMOCU devijacionog umnog kolicnika medjutim tako bi samo mogli da poredimo dijete sa svojim vrsnjacima izgubili bismo mogucnost uporedjivanja grupa razlicitih uzrasta kao I brzinu razvoja. Interesovanje za umetnost (analiza Hamleta).da se to sve lepo prikaze pomocu percentile. vec samo zaobidjen. IQ samo skor! Taj skor je stst defektan zato sto se pokazalo da se kod bine-simonove skale AS i SD razlikuju na pojedinim godistima. Rodjen u Orsha (Belorusija) 1896.

već je oblikovano orudjima i znakovima koji su socijalne i kulturološke tvorevine. pojava komunikologije i kulturologije.f-je su istorijski nepromenljive (Menjaju se na osnovu bioloških mehanizama). komunikativni.) ∗ ∗ ∗ ∗ Odnos izmedju jezika &govora i licnosti: u govoru se nalazi i izvor socijalnog ponasanja i svesti. posredovane su. Vise mentalne funkcije su specifične za pojedince. nastaju organizacijom postojećih mentalnih funkcija uz posredovanje kulturnih rukotvorina i umo-tvorina (znakovi) znaci. unutrašnji govor (mišljenje) ∗ . menjaju se tokom života (dakle. 1933). IMA RAZVOJA POSLE 20-te. a ne zao gospodar). pojava diskurs psihologije ondnosno -socijalnog konstruktivizma! Vigotski se tretira kao začetnik ovih ideja koje su danas veoma moderne i uticajne (postmoderna psihologija. narativna psihologija. Primer: govor Govor bez mišljenja Spoljašnji.) Specifično ljudsko ponašanje. razvoj socijalne lingvistike. neposredovane-rezultat su evolucije!!. Radjamo se sa NMF (neposredovane funkcije i ponašanja) Nize m. komunikologija. Postoji ogromna razlika izmedju visih i nizih mentalnih funkcija. egocentrični govor) Internalizovani. Razvoj kros-kulturalnih istraživanja. Medijacija ovdje predstavlja uticaj odraslih-prenosenje kulture djeci! To je osnov iz koje se razvija visa mf (kasnije se one pounutruju) Svaka viša mentalna funkcija se u razvoju pojavljuje dva puta. socijalni faktori kognitivnog razvoja (kritika Pijažea koji ih nije uvrstio u svoju teoriju). Vise su istorijski promenljive i one su socijalna konstrukcija. diskurs psihologija. a zatim na individualnom nivou kao intrapsihička funkcija. socijalni govor Spoljašnji govor usmeren samom sebi (privatni. a ne na ideološki način (ako je dobar sluga. Koncepcija koju je skicirao Vigotski može da posluži kao objedinjujući okvir za psihologiju ako se koristi na pametan (kritički) način. evoluciona psihologija i sve divne emisije o majmunima). !!Opšti zakon razvoja: Svaka funkcija se u kulturnom razvoju dece pojavljuje dva puta. “kultivisane”.ono sto nas razlikuje od majmuna! Nije direktna reakcija na objekte. prvi put kao interpsihička (interpersonalna) funkcija. univerzalne. biološke (Biološki obrasci ponašanja (ono što nam je slično sa majmunima) – etološka psihologija.Vigotski je temelj velikog pravca u savremenoj psihologiji – socijalno-kulturnog pristupa razvoju. “Ključna ideja naše psihologije je ideja medijacije (posredovanje)” (Vigotski. a drugi put kao intrapsihička (individualna) funkcija -Pojam “internalizacija” (PoUNUTRENjE) (dok se ista kod stvar kod nizih mentalnih funkcija ne pojavljuje) Internalizacija je osnovni mehanizam razvoja.predstavljaju sklop mentalnih funkcija koji je organizovan i regulisan socio-kulturnim sredstvima. prvo na socijalnom planu kao interpsihička funkcija. dijaloški pristup itd.

simboli su najvažniji kulturni instrumenti koji posreduju VMF Razvoj ponasanja zasniva se na usavrsavanju spoljasnjeg (znakova. Baucalov primjer posredovanja: Odnos naših studenata prema studiranju – pasivnost. Razvojne novine se konstruisu u okviru socijalne interakcije na jednom socio-kulturnom okruzenju!! Priroda i struktura visih mentalnih funkcija tokom istorije je promenljiva (razradom ovih mehanizama kojima se one menjaju se bavi ogroman deo Vgt teorije) razlicito su organizovane kod razlicitih grupa ljudi u razlicitim vremenskom periodima. dozivljavanja i ponasanja.. doživljavanja i ponašanja. osećanja i ponašanja su socio-kulturne prirode. u okviru grupa bliskih osoba itd. stavova. a ne organskog ili individualnog porekla. u kome priroda psihickih delatnosti zavisi od sredstava pomocu kojih se izvode te delatnosti. sposobnosti i obrasci razmišljanja. osećanja. tehnika…) koji se izgradjuju u socijalnoj sredini pod pritiskom tehnickih i ekonomskih potreba. one su organizovane uz pomoc znakova. porodično. a sposobnost stvaranja i koriscenja znakova i znakovnih sistema pociva na principu signifikacije(neurofizioloski princip). institucionalno.∗ Cak i ono sto je za pojedinaca najspecificnije je socijalno konstruisano u sociusima45. Instrumentalisticko stanoviste.? o Prostorna organizacija učionica o Naziv: slušaonica o Struktura udžbenika iz kojih se uči o Predstava o nastavnicima koja se neguje u našoj kulturi o Predstava o studentu koja se neguje u kulturi o Sistem vrednosti vezan za ponašanje učenika i nastavnika ∗ ∗ ∗ ∗ Socio kulturna sredstva koja posreduju su situirana: kulturološki. Tj. doslovno učenje iz udžbenika. ∗ 45 Socijalnim grupama . Shodno tome postoji i Socio-kulturna situiranost sredstava koja posreduju -> Socio-kulturna situiranost našeg mišljenja. Tako postoji istorijsko mijenjanje socio-kulturnih sredstava pa samim tim i istorijsko mijenjanje naseg misljenja. Šta sve posreduje takav obrazac ponašanja. Sve specifične ljudske mentalne funkcije. Reči. Znakovi kao najvažnije kulturne tvorevine – znakovi su ključna veza izmedju socijalnog i psihološkog (intrapsihičkog) plana funkcionisanja –oni su POSReDNiCI!! Znakovi (kao i druge kulturne tvorevine) su konstruisani u okviru zajednice (društva) i nisu biološki dati ili individualno konstruisani – oni su artefakti!!! Znakovi su “veštačke tvorevine“ koje su socijalnog. društveno. nedovoljna razvijenost argumentativog mišljenja. osobine. U visim strukturama centralno mesto ima znak i nacin na koji se on upotrebljava. odnos STRAHOpoštovanja prema profesorima. metoda.. prepisivanje itd. traženje gotovih rešenja.

nove celine u razvoju.∗ ∗ ∗ ∗ ∗ ∗ Znakovni sistemi su socijalna tvorevina i njihova primarna funkcija je komunikaciona. autisticka stanja. Nuzan uslov odrzavanja zajednice su: komunikacija pomocu radnji u toku zajednickih aktivnosti. To je sada znak okrenut unutra! Izucavanje ontogeneze nemoguce je bez izucavanja istorije. politicki.) uslovima metoda: promene u mentalnom funkcionisanju u odredjenoj grupi ljudi u kratkom vremenskom periodu (npr.  Istorijsko-experimentalna  Konstrukciona analiza: analiza postepenog slaganja odredjene ∗ ∗ Čovek je istovremeno i biološko i socio-kulturno biće . Ovo je Vgt smislio po uzoru na Vunta koji je govorio o primarnoj i sekundarnoj psihologiji (psihologija kao prirodna nauka i psihologija kao društveno-istorijska nauka) Alomorfni razvoj!. Metode koje istice Vgt teorija:  Komparativna-geneticka: izucavamo razvoj razlicitih vrsta i uporedo izucavamo razvoj deteta dece i uporedo se bavimo genetickim izucavanjima  Geneticko-experimentalna: uvodimo faktore u razvoj normalne  Istorijsko proucavanje psihickog razvoja: istorijske promene psihe u srednskim (kulturni.Razvoj se odvija izvan nas! Prvo se dešava promena na nivou kulture (zajednice) kojoj pripadamo. a zatim kulturne novine posreduju mentalne funkcije pojedinaca . Znakovi koji su proistekli iz komunikacije sada se preobrazavaju i postaju sredstava za organizaciju ponasanja pojedinca. 1 generacija) u vreme kada se desavaju krupne istorijske promene. Ne bavi se razlaganjem vec postojecih struktura na elemente vec se vrsi analiza jednica koje uticu na razvoj. afektivna komunikacija neverbalnim sredstvima i komunikacija govornim znakovima Oni koji su liseni komunikacije padaju u patoloska stanja npr. istorijski i td.

ali ne može i samostalno (van zajedničke aktivnosti) . način mišljenja.Kroz zajedničku aktivnost dete postepeno preuzima “kontrolu” i postaje sposobno da samostalno učini ono što je prethodno moglo samo u okviru zajedničke aktivnosti! Postavlja se pitanje.DA LI SVAKA SOCIO-KULTURNA AKTIVNOST DOVODI DO RAZVOJA?? Odgovor glasi. obrazac afektivnog reagovanja.Mentalne funkcije.ZONA NAREDNOG RASTA . obrazac ponašanja koji su započele svoj razvoj . ali ne i dovoljna! • Dodatni uslovi: – Da bude u ZNR .NEEE!! • Zajednička aktivnost je nužna.NE!!! Samo ako postoji zajednička aktivnost! Karakteristike zajedničke aktivnosti: – Svi učesnici su aktivni (da postoji saradnja) – Svi učesnici u odredjenoj meri i na odredjeni način oblikuju aktivnost – Aktivnost bi bila drugačija kada bi se promenili učesnici – Nema “autorskih prava” Drugo bitno pitanje –da li svaka zajednicka aktivnost dovodi do razvoja?? TakOdje.Dete može da ih realizuje u okviru zajedničke aktivnosti sa kompetentnijom osobom.

jer su tada sazrele sve funkcije koje su za to potrebne !!! Vigotski : PROBLEM MISLJENJA I GOVORA Osnovni zakljucci Vgt-kog o misljenju i govoru: 1.– – Da bude sa kompetentnijom osobom (nije nužno starija osoba. da su u zacetku (nece se razvijati ako su vec razvijene niti ako uopste nisu ni pocele da se razvijaju) ULOGA KOMPETENTNE OSOBE! • Da procene da li je odredjeno ponašanje u ZNR deteta • Da zajednički formiraju motivaciju i da je održavaju tokom suočavanja sa odredjenom situacijom ili izazovom • Da usmeravaju ponašanje u odredjenom pravcu (razvijenija forma ponašanja) • Da postojeći obrazac ponašanja zajednički reorganizuju u pravcu razvijenije forme datog obrasca ponašanja • Da daju povratnu informaciju. 2. nezavisno Odnos izmedju misljenja i govora nije konstantan tokom filogeneze Majmuni ispoljavaju intelekt slican ljudskom u necemu (zaceci koriscenja orudja) i govor slican covekovom (fonetika. 3. emocionalni govor i zacetak soc funkcije govora) . objašnjenja. Ovdje je i velika razlika izmedju Pijazea i Vgt jer Pijaže smatra da je samo u ovoj tački koju Vigotski naziva nivo aktuelnog razvoja moguće učenje. niti odrasla osoba) Funkcije koje se razvijaju mora da su na pocetnom stadijumu. već je u pitanju samo akumulacija znanja . a nema uticaja na razvoj. Imaju razlicite razvojne korene Razvijaju se razlicitim linijama. 4. da verbalizuju (simbolizuju) pravila i principe • Da podrži partnera da postepeno preuzima kontrolu nad razvijenijom formom ponašanja koju su zajednički formirali Učenje ako je na nivou aktuelnog razvoja nije po vigotskom efikasno .

stalno zapitkujuci a sta je ovo a sta je ono.5. i pokazale da se na ovom predintelektualnom stupnju razvoja bogato razvijaju drustvene funkcije govora. i tako zasnivaju nov vid ponasanja koji je karakteristican za coveka. Predintelektualni koreni govora su pronadjeni jos odavno u razvitku deteta. iako primitivni. razvojne putanje misljenja i govora su nezavisne. a ti predintelektualni koreni su krik. deciji govor se smatrao pre svega emocionalnim vidom ponasanja. Vgt istice da se razvojne putanje misljenja i govora susrecu oko 2ge godine. Hecerova i Tuder-Hartova: istrazivale prve vidove soc ponasanja kod deteta i njegove reakcije u prvoj godini. Za Vgt-a u ovom trenutku nastaje ceo problem misljenja i govora. Postoje dve vazne karakteristike tog prelomnog trenutka: • Kada se dogodi taj preokret. Na ovom stupnju razvoja. Vgt ponovo zakljucuje: 1. skokovito povecanje fonda reci koje je posledica aktivnog sirenja recnika Najbitnije za ovoj prelomni trenutak je to sto dete aktivno tezi da nauci svaki novi znak. U filogenezi misljenja i govora postoje predgovorna faza razvitka intelekta i predintelektualna faza razvitka govora Experimenti su pokazali da kad zadatke koje je Keler koristio za simpanze damo deci. a u razvitku misljenja predgovorni stupanj 3. dete pocinje da aktivno siri svoj recnik. (Stern kaze da je to moment otkrovenja kada dete skonta da mu je govor neophodan i cini svesne napore da ga savlada. veoma vazni . Bilerova. Majmuni se razlikuju od ljudi po tome sto NEMAJU tesnu povezanost misljenja i govora 6. tepanje i prve reci i oni nemaju nista zajednicko sa razvojem misljenja. u tom prelomnom trenutku nastaje najvece otkrice deteta koje je moguce samo kada su i misljenje i govor na srazmerno visokom stupnju. • Dete ima jako brzo. I u ontogenetskom razvoju postoje razliciti koreni misljenja i govora 2. Otkrile su u svom istrazivanju dve funkcije govora koje poznajemo iz filogeneze: predsocijalne reakcije u trecoj nedelji (dete je osetljivo na ljudski glas) i prve socijalne reakcije na ljudski glas u drugom mesecu (osmehom. odvojene 4. Bilerova smatra da je ono ‘najvece otkrice deteta’nesto slicno pronalascima simpanzi.otkriveno da su zaceci intelektualnih reakcija nezavisni od govora. linije se seku i posle toga misljenje postaje govorno a govor intelektualan Znacaj unutrasnjeg govora za razvitak misljenja . a najvece otkrice mu je da svaka stvar ima svoje ime!) U tom prelomnom trenutku misljenje postaje govorno a govor intelektualan. U razvitku govora se moze utvrditi predintelektualni stupanj. ona na uzrastu od oko 10. gugutanjem i sl). U odredjenoj tacki. Do odredjenog trenutka. 12 meseci imaju svoje prve pronalaske koji su.

nema razloga da ga po ovom vidu priblizavamo unutrasnjem • Sapat se funkcionalno razlikuje od unutrasnjeg govora i ni na tom planu ne tezi da mu bude slican • Govor sapatom moze biti izazvan vrlo rano. U fizioloskom smislu. bas kao i ostale psi operacije koje se oslanjaju na upotrebu znaka. Primitivni. EG vrlo lako postaje misljenje u pravom smislu. Vgt je ispitivanjima pokazao da govor. Teza o EG je jako vazna zato sto: • Na osnovu nje zakljucujemo da govor postaje unutrasnji. postepenim smanjenjem glasnoce govora46. a tek onda savlada uzrocne odnose… dete prvo mora da savlada sintaxu govora da bi savladalo 46 Votson je zamislio da to izgleda: govor – sapat – unutrasnji govor . sapat i govor) razvijaju istovremeno.Vgt kritikuje Votsona zbog dve pretpostavke -da se unutrasnji govor razvija mehanicki. • Dobijamo objektivni metodoloski postupak za izucavanje unutrasnjeg govora i njegovih funkcionalnih i strukturalnih osobenosti. i unutrasnji govor – EG ima expresivnu funkciju i funkciju praznjenja. prolaze kroz cetiri osnovna stupnja: 1. i sl.experimentalna provera tvrdnje da li sapat u funkcionalnom smislu spaja unutrasnji i spoljasnji govor: • Sapat ne pokazuje nikakve strukturalne promene ni odstupanja od glasnog govora. niti strukturalne promene koje bi ukazale na tendenciju ka unutrasnjem govoru –struktura mu je identicna sa spoljasnjim govorom. • Dobijamo odgovor na pitanje zasto govor postaje unutrasnji – zbog toga sto se menja funkciju. Vgt . Ovom stupnju razvoja odgovaraju predintelektualni govor i predgovorno misljenje 2. Postoje experimentalni dokazi da postoji duboka strukturalna i funkcionalna razlicitost izmedju otvorenog i unutrasnjeg govora. ‘jer’. EG je po svojoj funkciji unutrasnji – to je govor za sebe koji je upola nerazumljiv okolini i duboko prozima ponasanje deteta. ali pored toga. Tri etape bi onda bile: spoljasnji – EG – unutrasnji govor. prirodni stupanj – kada se operacija nalazi na istom onom nivou ponasanja na kom je bila kad je i nastala. EG je spoljasnji govor koji ne pokazuje ni najmanju teznju da se pretvori u sapat. a onda i fizioloski. U govornom razvitku ovaj stupanj se ispoljava u savladjivanju gramatike. Ali bas zato sto je ovo prvo iskustvo naivno – nedovoljno i nesavrseno. Ovo naivno iskustvo uslovljava prvu upotrebu orudja i prve operacije njegove prakticne inteligencije. niti bilo kakav poluglasan govor. ali se spontano razvija do skolskog uzrasta Vgt predlaze novu kariku koja spaja spoljasnji EGOCENTRICNI GOVOR (EG) koji je opisao Pijaze. pa zbog toga izaziva neadekvatnu upotrebu drazi i reakcija. preuzima funkciju planiranja operacija pa mu Vgt pridaje intelektualnu funkciju. prvo psihicki. pri cemu dete prvo savlada govorne oblike kao sto su ‘zato sto’. Stupanj ‘naivne psihologije’ – naivno iskustvo deteta o fizickim svojstvima njegovog tela i predmeta oko njega. -da se sve tri vrste govora (unutrasnji.

!! Bez obzira na odnos misljenja i govora u ontogenezi i filogenezi. on ce da te psuje). ne 47 Da svaka stvar ima svoje ime. Nama i zivotinjama su zajednicki indukcija. On malo preteruje jer kaze da papagaj npr. experimentisanje (novi poduhvati u teskoj situaciji). spoljasnje operacije pomocu koje dete resava neki unutrasnji psihicki zadatak (racunanje na prste. misljenje i govor imaju razlicite razvojne puteve.sintaxu misli (a to je pokazao i Pijaze – dete prvo savlada gramatiku pa tek onda logicke strukture koje odgovaraju tim gramatickim)!! 3. vec pre mogu da se prikazu kao dva kruga koja se seku – taj presek je sfera govornog misljenja. 4. Pitanje razvojnih korena misljenja i govora: osnovno pitanje je da li se kod visih majmuna moze ustanoviti postojanje inteligencije iste vrste kao sto je covekova. visi tip stvaranja navika. Delakroa kaze da se to ne desava. ne mozemo da poreknemo da je to put ka inteligenciji. a to je da se u zivotinjskom svetu put ka covekovoj inteligenciji i put ka covekovom govoru ne poklapaju – dakle. nezavisno od toga. pretvara se u unutrasnju operaciju zbog cega se bitno menja (racunanje napamet. svi ostali kazu ne. Engels za zacetke govora takodje tvrdi da su u zivotinjskom svetu. Ali jedno je jasno. ili prosto emocionalno-expresivan govor. iako to rade i zivotinje. Eto npr. Kod deteta mozemo do odredjene tacke da pratimo predintelektualni razvoj govora i. dedukcija. Marks je rekao da je osnovno obelezje ljudske vrste upotreba orudja za rad. Kofka je na sredini izmedju ova dva gledista – on pravi analogiju izmedju detetovog otkrica da jezik ima nominativnu funkciju47 i otkrica zivotinje da iskoristi orudje. i mnoge cike zastupaju stav da se koren ljudske inteligencije nalazi u zivotinjskom svetu. logicko pamcenje). Stupanj ‘urastanja’ – spoljasnja operacija prelazi unutra. . moze cak i da razume ono sto prica (kada ga podjebavas. a to posebno vazi za spolj i unutr govor izmedju kojih nema ostrih metafizickih granica (unutrasnji govor dobija isti oblik kao spoljasnji kad se pripremamo za neki govor) Vgt smatra da se govor i misljenje kod odraslog coveka ne mogu izjednaciti. On ipak ogranicava ovu analogiju tako sto kaze da rec postaje svojstvo stvari. Pri tom izmedju unutrasnjih i spoljasnjih operacija stalno postoji uzajamno delovanje – operacije stalno prelaze iz jednog oblika u drugi. analiza nepoznatih predmeta. Jer ipak treba da give some credit Kelerovim majmunima. predgovorni razvoj inteligencije. sinteza (to je kad zivotinje naprave lukavu prevaru). prakticna inteligencija) + istrazivanja pokazuju da unutrasnji govor nije ni u kakvoj neposrednoj vezi sa pokretima jezika i grla. mnemotehnike). Stupanj spoljasnjeg znaka. Nije ni svaka govorna delatnost misaona (kad pevamo pesmu koju znamo napamet. U razvitku govora ovom stupnju odgovara EG.neintelektualni govor). cak i ako radimo exp na deci moze se videti da su koreni inteligencije i govora razliciti. Keler kaze da. U oblasti govora to je unutrasnji ili bezglasan govor. apstrahovanje. Stern kaze da se ove dve linije razvitka u odredjenoj tacki seku posle cega govor postaje intelektualan a misljenje govorno. A osim nje postoji misljenje koje nije govorno (instrumentalno i tehnicko misljenje. tj da govor i misljenje ostaju nezavisni. cak i ako poricemo da je to inteligencija. Vgt se ne slaze s tim da je govor zivotinja kao ljudski niti da je slican ljudskom.

mora odmah da ima funkcionalno znacenje znaka (dete misli da je rec sto odlika stola i zato za njega ta rec nema simbolicku funkc. Vgt misli da je Kofka najvise u pravu od ove trojice.kako socijalna sredina odredjuje nacin misljenja (zasto se vgt bavio razvojem pojmova) misljenje kao vise mentalna funkcija je kultivisana forma ponasanja Neposredovane funkcije-uvek iste.pojmovima i instrumentima. svaki nov predmet je problemska situacija i ono taj problem najcesce resava imenovanjem predmeta. Unutrasnji govor se razvija nagomilavanjem dugotrajnih. rezultat su evolucije I mogu da se promjene jednio bioloskim ali ne I istorijskim putem. Za dete. –VMF predstavljaju sklop mentalnih funkcija koji je organizovan i regulisan socio-kulturnim sredstvima!!!!!! . Vigotski: RAZVOJ POJMOVA Posredovanje. funkcionalnih i strukturalnih promena. Govorno misljenje nije samo nastavak razvitka unutrasnjeg govora vec se menja priroda razvitka koji ide od biloskog ka drustvenoistorijskom i ima svoje posebne zakonitosti.ne gleda na nju kao na simbol). nize mentalne funkcije Vise funkcije su posredovane kulturoloskim obrascima. Svako ponasanje koje se razvilo pod uticajem drustva mora da se metodoloski proucava kao i ostale pojave koje su se razvile na taj nacin (sve one zavise od istorijskog razvitka ljudskog drustva). razdvaja se od spoljasnjeg govora istovremeno i dok se diferenciraju socijalne i egocentricne funkcije govora. Dete shvata spoljasnju strukturu rec-stvar. Govorne strukture koje dete savladjuje postaju osnovne strukture njegovog misljenja. koja kasnije postaje simbolicka struktura. i navodi sledece argumente: • Dete od godinu i po nema simbolicku funkciju u govoru (istrazivanja pokazuju da su detetu reci svojstva stvari) • Dete od godinu i po nema dovoljno razvijene ni simbole koji su jednostavniji od reci • Uvid da za svaku stvar postoji rec ne desava se odjednom (pokazala istrazivanja na gluvonemoj deci i na normalnoj deci) nego mu prethodi skup sitnih promena Globalni zakljuci: govor i misljenje do neke tacke idu razlicitim pitanjima a onda se seku samo je pitanje da li se to desava u jednoj tacki (uvid) ili u vise tacaka. I nalazi istrazivanja pre govore da je rec detetu pre svojstvo nego simbol stvari.

TROUGAO: SUBJEKT – OBJEKT – POSREDNICI (sredstva ili artefakti) Po Vigotskom glavni posrednik je znak- jezicki znak! Znakovi kao najvažnije kulturne tvorevine – znakovi su ključna veza izmedju socijalnog i psihološkog (intrapsihičkog) plana funkcionisanja . Znakovi se menjaju tokom društvenog i istorijskog vremena Reci! I znacenja koje te reci imaju u zajednici su glavni medijatori toga kako cemo mi misliti o nekom fenomenu- prica o streberu i zajebavanju sistema! Ali pored glavnog znacenja moze da bude i malih grupa koje imaju i drugo znacenje (unutar grupe kojoj pripadamo) Svaki nas termin je autentican ali ne mozemo da ga pripisemo nikome pojedinacno, vec su svi ucesnci neke zajednice koautori tog nekog pojma.nije individualan. Znacenje pojma se moze menjati. Kako reci posreduju…kako ce misljenje deteta biti oblikovano znacenjem reci? -funkcionalna uloga reci-koristicemo neku rijec u zavisnosti od znacenja koje joj je pripisano -Usmeravaju,organizuju,orkestriraju nase misljenje (pocinjemo da mislimo u pojmovima koje smo usvojili-koliko dobro toliko i lose). Postavlja se pitanje- Kako se tokom ontogenetskog razvoja formiraju novi oblici mišljenja na osnovu posredovanja reči? Zbog trazenja odgovora na ovo pitanje pocelo se sa experimentalnim ispitivanjem razvoja pojma!

Kako se ovo ispituje? • -Metoda definisanja-sta znaci pojam _____? Trazimo definiciju-Po vigotskom ona ispituje samo gotov pojam (prva mana) a ne moze da se prati proces nastajanja i razvoja pojmova i potpuno je verbalna (druga mana) a mi kad gradimo neki pojam oslanjamo se i na percepciju i na iskustvo… tako zanemarujemo ono sto je najvaznije za pojam, a to je njegov odnos prema stvarnosti! RECI BEZ OBJEKTIVNE GRADJE!! -Metoda ispitivanja apstrahovanja- suprotna od metode definisanja- ovom metodom pokusavamo da izvucemo psihicke funkcije i procese na kojima se zasniva stvaranje pojmova, npr damo razlicite predmete pa trazimo da ih neko grupise. Mane su sto je grupisanje potpuno perceptivno a zanemaruje verbalni deo i ponovo ne ispitujemo proces nastajanja pojma vec samo gotove pojmove-ne hvata se sustina posredovanja jer nije verbalno pa samim tim nemamo reci kao medijatore. OBJEKTIVNA GRADJA BEZ RECI!! -Ach-ova metoda (sinteticko geneticka metoda)-po Vigotskom ova metoda je bila dobra jer obuhvata i verbalno i perceptivno-uce se neke nereci i karakteristike koje se vezuju za taj izmisljenji pojam (npr da li je fik veci od laga), ovo je dobro jer postoji dvojna stimulacija i gleda se nesto i usvaja se ime. Osim toga, da bi se resio zadatak ispitaniku ne treba nikakvo prethodno znanje (koje je bilo nuzno kod metode definisanja I apstrahovanja), ali mana je sto ovom metodom mozemo samo da konstatujemo da li postoji pojam, ali ne i da pratimo i objasnimo sam razvoj pojma. Posto su svi elementi zadatka od samoga pocetka izlozeni ispitaniku, moze da dodje do ucenja napamet. -Funkcionalna metoda dvojne stimulacije (Vigotski ovu koristio)-kockice koje imaju 4 dimenzije po kojoj se mogu definisati-povrsina baze, visina, boja, duzina-vazni su visina i povrsina i vigotski je dodelio imena za 4 predmeta koja se dobiju kada se ove dve dimenzije ukrste. Akcenat je na funkcionalnim uslovima nastanka pojma (resava se glavni poblem ranijih metoda – nastanak pojma se sad ispituje u skladu sa prirodnim procesima misljenja u kojima nastaje i bivstvuje i inace, u normalnom zivotu). Nema ucenja napamet, kao u Achovoj metodi (od samog pocetka svi elementi zadatka su izlozeni ispitaniku, i zadatak ostaje isti do kraja). Dve vrste nadrazaja:  Nadrazaji koji ispunjavaju funkciju objekta ka kojem je usmerena delatnost  Nadrazaji koji ispunjavaju funkciju znakova pomocu kojih se ta delatnost organizuje  kako ispitanik primenjuje znake (reci), kao sredstva za upravljanje svojim misaonim procesima i kako se pojam razvija u zavisnosti od nacina upotrebe reci

Pojmovi se ne grade aditivno, postepenim prelazenjem od konkretnog ka apstraktnom, vec istovremeno i od opsteg ka posebnom i od posebnog ka opstem. Rimat: stvaranje pojmova kod siparaca :) pojmovi se usvajaju tek posto dete zadje u pubertet (oko 12 god), pre toga ne moze da stvori pojam! Sredina postavlje zadatke koji stimulisu i tako pobudjuje i primorava siparca da stvori pojam tj da nacini taj presudni korak u razvoju svog misljenja.!! Poenta – sredina je pokretacka snaga procesa nastanka pojmova (ne pokrece nas ono sto je u nama, nego ono sto je van nas). Vigotski: stvaranje pojmova pocinje od ranog detinjstva, ali se pojmovi tek u pubertetu uoblicavaju i razvijaju one intelektualne funkcije koje u svom jedinstvenom spoju cine psihicku osnovu nastanka pojmova. U stvaranju pojmova ucestvuju sve osnovne intelektualne funkcije .Stvaranje pojmova se ne moze svesti na asocijaciju, paznju, predstavljanje, sudjenje, determinativne tendencije, ali su sve one nuzne za nastanak pojma, a najvaznija je FUNKCIONALNA UPOTREBA ZNAKA iliti reci, koja je ujedno i uzrok nastanka pojma!!! Pojmovno misljenje je nemoguce bez govornog misljenja. Pri nastanku pojmova ne dolazi do pojave novih elementarnih funkcija, ali se postojece elementarne funkcije menjaju. One ulaze u novu sintezu i prikljucuju se novoj strukturi. Nastanak pojmova je kvalitativno drugaciji od stvaranja asocijacija. Ach i Rimat su u svojim istrazivanjima opovrgli asocijanisticko shvatanje procesa nastanka pojmova. Asocijativne veze izmedju odlika koje su zajednicke nizu predmeta nisu dovoljne za nastanak pojmova. Pojam nastaje neasocijativno tj produktivno, u trenutku desavanja neke slozene operacije (tipa resavanje zadatka), a ne reproduktivno. Osnovni cinilac koji usmerava ceo proces nastanka pojma je determinativna tendencija - zasniva se na predstavi o cilju i javlja se dok ispitanik resava zadatak48. Proces usmeren ka cilju se sastoji od niza operacija koje sluze kao sredstva za resavanje osnovnog zadatka. Problem: cilj postoji i kod dece na ranijim uzrastima, pa opet nemaju pojmove. Iako deca i odrasli na isti nacin shvataju cilj, zadatak resavaju na drugaciji nacin. Ovo je pokazao Unadze, koji se posle jos bavio achovom metodom, i naglasio da je vazan cinilac u nastanku pojmova sporazumevanje. Dete kasnije dostize onaj stepen socijalizacije misljenja koji je neophodan za nastanak razvijenih pojmova – zato ono kad ne moze da stvori pojam u pravom smislu, koristi reci koje imaju funkciju pojma (da bi moglo da se sporazume sa odraslima). Pre Acha, smatralo se da postoje dve tendencije u razvitku pojmova • Reproduktivna (asocijativna) – u toku predstavljanja se pobudjuju one predstave koje su u ranijem iskustvu bile povezane sa aktuelnim predstavama • Perseverativna – tendencija svake predstave da se vraca i ponovo prodire u tok predstava.
48

Mora zadatak, jer ucenje reci napamet i dovodjenje tih reci u vezu sa predmetom ne dovodi Nisu dovoljne za objasnjavanje namernih misaonih radnji!!! do stvaranja pojmova

vec dvostepene obrade sinkretickih veza: prvo se stvaraju sinkreticke grupe.Tri stupnja u stvaranju pojmova: 1.nemamo . oblik-figuralne kolekcije. Sinkreti i kompleksi su slicni jer su ograniceni . To je posledica toga sto dete ima tendenciju da nedostatak objektivnih veza zamenjuje subjektivnim vezama koje ne moze da sjedini. Tri etape: 1. neku figure. Dijete ovdje takodje kategorise objekte po tome kako od njih moze nesto da napravi. objektivne veze medju objektima unutar jednog sinkreta koji se pravi. grupisanje na osnovu prostorne i vremenske zajednicke datosti elemenata – deluju zakoni opazanja i organizovanja opazenog 3. stvaranje sinkretickog lika koje se podudara sa periodom pokusaja i pogresaka u decijem misljenju (grupise sve dok ne izvali da je pogresio) 2. pravi pojmovi: a) spajanje na osnovu max slicnosti b) potencijalni pojmovi c) pravi pojmovi Prelazne forme kod stvaranja pojmova: SINKRETI -obrazovanje neuoblicenog i neuredjenog skupa -osoba grupise pojmove na osnovu nekih objektivnih karakteristika objekta ali uvodi i neke svoje subjektivne karakteristike (ovaj ovde je fik zato sto mi je ruzan. sinkreti 2. KOMPLEKSI -grupisanje koje je uvek zasnovano na karakteristikama objekta. Zakljucak: nepostojanje jedinstvene. Nedostatak objektivnih veza nadomescuje se subjektivnim. ili mislim da se ovaj zove mur zato sto je blizu drugog mura-ovde je blizina objektivna karakteristika ali NIJE karakteristika OBJEKTA). svodjenje na isto znacenje predstavnika razlicitih grupa koje su ranije u detetovom opazanju bile povezane (pri cemu i dalje nema unutrasnje povezanosti) – veze na kojima dete zasniva nova znacenja nisu rezultat jedinstvenog opazanja. vec se medju njima uspostavljaju potpuno subjektivne veze. Ovaj stupanj odlikuje difuzno prosirenje znacenja reci ili znaka koji ih zamenjuje. komplexi a) asocijativni komlex b) kolekcija c) difuzni komplex d) lancani komplex e) pseudopojmovi 3. na niz elemenata koji su povezani spolja. ovde se gresi u grupisanju ali se dete sad vodi objektivnim karakteristikama objekata – nema subj karakteristika kao kod sinkreta (npr pored 4 dimenzije moze se odlucivati i na osnovu hrapavosti-ovo je karakteristika objekta samo nije relevantna za ovo grupisanje). prema detetovom utisku i nesjedinjeni medju sobom. iz kojih se izdvajaju i opet sinkreticki spajaju pojedini predstavnici.

Difuzni komplex – komplex formiran na osnovu nejasno odredjenog obelezja – jer postoji neodredjeni utisak nekakve opstosti. raznorodnih predmeta. kriterijum se rasplinjava. nema jedinstvenog kriterijuma grupisanja (svaki se objekat poveze sa jezgrom na osnovu razlicitog kriterijuma) i bilo koja dimenzija moze posluziti kao kriterijum za grupisanje.svojstva kao da se razlivaju.. zato sto nema nikakvo srediste. Postoji i kod odraslih. ali vec prvi sa trecim nema nikakve veze.. Jedan element je jezgro. Lancani komplex je najcistiji vid komplexnog misljenja. Komplexno misljenje je povezano i objektivno – to je glavni napredak u odnos na sinkrete. Razlikuje se od kolekcije zato sto ne ukljucuje prakticna saznanja o predmetima koji se grupisu.-POSTOJI JEZGRO A PREDMET SE POVEZUJE SA JEZGROM NA OSNOVU RAZLICITIH KRITERIJUMA. 4. U komplexu su povezani prvi i drugi objekat. ali su i dalje samo konkretna). (trouglovima se pridruzuju trapezi. spajaju se samo po nekoj dalekoj slicnost. I dalje nema apstraktne i logicke povezanosti..jezgro (kao kod asocijativnog komplexa npr). a narocito je izrazen kod mentalnih bolesnika. slicnost. Asocijativni komplex – bilo koja asocijativna veza sa bilo kojim svojstvom koje dete zapaza na predmetu. Kolekcija moze da se pravi i na osnovu ucestvovanja u zajednickoj radnji (kasika.. NE UZIMAJU SE U OBZIR DRUGI CLANOVI OKO JEZGRA!! Imena vise nisu licna (oznake pojedinacnih predmeta). 2. noz. Ovaj vid misljenja pociva na opazajnom i prakticnom iskustvu. Kod sinkreta i kod komleksa dete ne moze da generise nove pripadnike klasa (npr kako bi izgledao jos jedan mur) nego se ti nazivi kod njega odnose samo na objekte koji se nalaze pred njim. Ovde postoje asocijacije po slicnosti. trapezima cetvorouglovi. bilo koja dimenzija objekta moze razvrstavanje 49 posluziti kao kriterijum za Inace. Pet osnovnih vidova komplexa: 1. To jeste kompleks zato sto objekti ulaze sa svim svojim dimenzijama u kompleks. skoro I gubi. objekti ulaze sa svim svojim karakteristikama i kriterijum grupisanja seta se menja pri ukljucivanju svakog sledeceg elementa. to je odlika pojmova! . vec postaju porodicna. tako da se elementi medjusobno dopunjuju po bilo kom obelezju (kad pravi grupu objekata u kojoj su zastupljene sve boje).). Zakljucak: Odlike komplexnog misljenja uopste su: 1. asocijacija po kontrastu 3. Kolekcija – spajanje predmeta i konkretnih utisaka o stvarima u posebne grupe. prenosi se znacenje sa jednog na drugi. viljuska. Razlika kolekcije i asocijativnog komplexa: kod kolekcije postoji jedan kriterijum koji vezuje sve pripadnike grupe.. ali uvek konkretno).komplex je uopstavanje ili spoj konkretnih. boja... ni u jednom vidu komplexa ne postoji hijerarhijska uredjenost. kontrast. a sve su ravnopravni clanovi lanca49). a drugi elementi mu se pridruzuju po razlicitim asocijativnim linijama (oblik. ovaj komplex moze beskonacno da se siri.dosledan sistem grupisanja pa sve moze ili nista ne mora da pripada kategorijama. Lancani komplex – spajanje objekata u lanac u kome se znacenje prenosi sa jednog objekta na drugi (stalno se prelazi sa jednog svojstva na drugo – razlicite karike mogu biti spojene na skroz razlicit nacin. U sustini..

Zato su pseudo. pa ima malu mogucnost transfera i ekstenzije klase (izmisljanja novih pripadnika). kompleks moze da se prosiri novim objektima. Razvoj apstrahovanja. izolovanja. vec ce opet ici korak po korak. povezivanja objekata. stvarnim. Zasto nastaju pseudopojmovi? Nastaju kroz komunikaciju sa roditeljima i vrlo brzo nauce sta je sta tj da pokazuju ali to su pseudo pojmovi a kasnije nastaju pravi a nastaju jer su deca socijalna bica i moraju da usvoje ono sto je znacajno u njihovoj zajednici za komunikaciju. Iz njih proizilaze i druge osobine kao sto su: 4. nepostojanje granica grupe – posto nema jedinstvenog pravila grupisanja. nepostojanje jedinstvenog kriterijuma grupisanja – ne zadrzava se . Ovo sve do sad je bio razvoj grupisanja. grupise po maksimalnoj slicnosti koja podrazumeva neku apstrakciju. upotreba reci kao imena. naziva za celu grupu objekata 5. a deca pomocu perceptivne slicnosti (grupa trouglova). Iz razgovora se vidi da dete definise te pojmove kao komplekse. Pojam pociva na apstraktnim i logickim vezama. Razvojni oblici postoje uporedo. nema apstrahovanja bitnih osobina i po tome se razlikuje od pojma. putem pokusaja i pogreske. Znacenje reci-definicija. Druga razvojna linija neophodna za razvoj pojma je razvoj apstrahovanja.usmerava se razmisljanje ka tome zasto je grupisanje bas tako i u ovom slucaju pseudopojmovi imaju pozitivan uticaj na razvoj. Pseudopojmovi – prelazni stupanj izmedju komplexnog i pojmovnog misljenja – nastaju kad dete ne formira svoja grupisanja samostalno vec pod uticajem odraslih (koji koriste istu rec za oznacavanje grupe razl predmeta).znacenje reci je na nivou kompleksa a referencija na nivou pojmova. 3. a pojmovi su zato sto takvo grupisanje obuhvata isto sto obuhvata i pojmovno grupisanje. vec se seta sa jednog kriterijuma na drugi. PSEUDOPOJAM JE SPOLJA POJAM A IZNUTRA KOMPLEKS. Zbog toga dete moze da napravi isto grupisanje kao i odrasli. Pseudopojam i komplex se razlikuju po ukazivanju na pojmove (dete koje ima kompleks gresi a ono koje ima pseudopojam ne) a isti su po znacenju (nemaju pojma ni jedni ni drugi koja je to karakteristika koja je relevantna za bas tako grupisanje). Vrlo bitna faza i prvi korak ka stvarnom razumevanju pojmova jer se polako dolazi do razumevanja zasto su pojmovi grupisani bas tako.jedinstven kriterijum. ako mu porusimo podelu ono nece znati opet da je napravi odmah. Referencija reci-na koje objekte ukazuje rec. i to je samo jedna razvojna linija. nerazlikovanje bitnih od nebitnih karakteristika objekata – u komplexe objekti ulaze sa svim svojim karakteristikama – sjedinjenost opsteg i posebnog tj. zato sto ne ume da nam kaze pravilo grupisanja. ali da do toga dodje drugim putem – odrasli dolaze do toga apstrahovanjem. nece znati da eksplicira kriterijum grupisanja b. nece znati da kaze koji ce novi objekat uci u neku grupu c. dok komplex pociva na konkretnim. nerazlikovanje kritreijuma. U svakom grupisanju dete vrsi neke apstrakcije. slucajnim vezama. U eksperimentu dete na nivou pseudopojmova grupisace kako treba ali: a. izdvajanja pojedinih elemenata i sposobnost da 2. izolovanja koja tece paralelno sa linijom grupisanja (a ne dolazi posle nje). koje karakteristike treba da poseduje neki objekat da bi bio oznacen nekom recju.

se ti apstraktni elementi posmatraju van konkretne povezanosti sa iskustvom. apstrahovano od grupe konkretnih predmeta. E sad. U komplexnom misljenju potencijalni pojmovi imaju vaznu ulogu zato sto se cesto udruzuju sa stvaranjem komplexa. predmeti imaju zajednicko. privilegovano svojstvo. Potencijalni pojam se razlikuje od pravog pojma po tome sto dete izdvaja samo jednu karakteristiku – izolaciono apstrahovanje50 i zbog prakticnog ukazivanja na grupu predmeta. ostale karakteristike se manje vise zanemaruju. svode se samo na maglovit utisak o zajednistvu grupisanih predmeta POTENCIJALNI POJMOVI -Izdvajanje jedne karakteristike-izolaciono apstrahovanje (obično po funkciji-upotrebi). Tek kad se ujedini sinteza i apstrahovanje nastaje pojam u pravom smislu reci. a deca u oblasti prakticnog delanja. ali se on razlikuje od decijeg potencijalnog pojma zato sto se zivotinje oslanjaju na slicne utiske. ali ce.u pseudopojmu imamo grupisanje na osnovu konkretnih veza i nemamo nikakvo izdvajanje 50 zato zadatak sa kockicama ima dva bitna svojstva. i sta se moze s njim uraditi. Potencijalni pojmovi nisu ni manje ni vise razvijeniji od komplexa. reci samo jednu od dve dimenzije po kojoj je razvrstao. a deca na slicna funkcionalna znacenja. Pojava sposobnosti apstrahovanja pocinje na ovom stadijumu. Ova faza je bogatija od pseudopojma zbog postojanja apstrahovanja. kod stvaranja komplexa dete izdvaja jedno zajednicko svojstvo koje je nepostojano i uopste ne mora da bude privilegovano nad drugim zajednickim svojstvima elemenata koji cine komplex. oni su prosto razlicite prirode. drugu nece primecivati. Zato zivotinje stvaraju potencijalne pojmove u opazanju. Potencijalni pojam je pojam jer postoji apstrahovanje. To apstrahovanje je kljucna stvar kod potencijalnih pojmova. Prvi najjednostavniji vid apstrahovanja je SPAJANJE NA OSNOVU MAXIMALNE SLICNOSTI – ta slicnost po kojoj smo grupisali se apstrahuje (jer nam je u centru paznje). Potencijalni pojam imaju i zivotinje. Kada se javi apstrahovanje objekat vise ne ulazi u grupisanje sa svim svojim karakteristikama nego samo sa onim bitnim. kada ga pitamo za kriterijum.aktivnost kod koje dete grupise neke fenomene na osnovu jednog zajednickog svojstva koje je uglavnom vezano za funkciju tj upotrebu tog objekta. ono nabraja sta sve taj predmet radi. Kod potencijalnog pojma. a siromasnija zbog zbog toga sto su same veze na kojima pociva grupisanje siromasnije. pa se ne mogu porediti!! Potencijalni pojmovi. U eksperimentu dete na tom stadijumu ume da izvede razvrstavanje tacno. jer ono zajedno sa razvijenim komplexnim misljenjem dovodi Poredjenje pseudopojma i potencijalnog: . Kad dete definise predmet (cak i kada definise nesto sto je apstraktno). a potencijalni je jer postoji prakticno ukazivanje na izvestan krug objekata (izdvajanje samo jedne dimenzije) i izolaciono apstrahovanje (nema sinteze). Potencijalni pojmovi ne mogu da se porede sa kompleksima jer su drugaciji.da bi pravili razliku izmedju pravog i potencijalnog pojma .

a kod pseudopojma nema izdvajanja te dimenzije. A AKO JE POSREDOVANO KOMPLEKSIMA ONDA NIJE VISE SUBJEKTIVNO ALI JE KONKRETNO. Nema kompleksivnih definicija koje bi dalo dete koje ima pseudopojmove. a kod pojmova uopstavanje nastaje kroz funkcionalnu primenu reci. organizovanje bitnih obelezja u definiciju tj znacenje51. Predpojmovi. jedinstveno merilo grupisanja. NE POSTOJI APSTRAHOVANO ZNACENJE POJMA PA ZATO NE MOGU DA SE GENERISU NOVI PRIPADNICI TE KATEGORIJE!! Kvalitet posrednika odredjuje karakteristike misljenja (pre 11. tako sve manje koristi sinkreticko i komplexno misljenje. Razdvajanje subjektivnog i objektivnog i razlikovanje različitih svojstava objekta (sinkreti kompleksi) • 2. Tu postoji apstraktna sinteza kako vid misljenja. pojam je iznad objekta na koji referira. uopstavanje je rezultat funkcionalne upotrebe reci. apstrakcija. Uopštavanje. Pravi pojam uvek mora da ima nekoliko definisucih karakteristika (zato potencijalni pojmovi nisu pravi jer kod njih ima samo jedna bitna karakteristika). rec je samo oznaka za opste. ne odnose se samo na objekte sa kojima je dete u interakciji vec na sve koji zadovoljavaju definiciju. jasan logicki odnos izmedju opsteg i pojedinacnog.- u potencijalnom pojmu imamo apstrahovanje bez ikakvog grupisanja posto se izdvaja samo jedna dimenzija pa i nema sa cim da se grupise. zato sto nema sintezu vise kriterijuma) Pojam je sinteza grupisanja i apstrakcije – sada se apstrahuju sve bitne karakteristike objekata i onda se sintetisu.12 ne postoje pravi pojmovi pa zato ni nema pre toga apstraktnog misljenja). (jer dijete ne zna koja bi to relevantna dimenzija za grupisanje bila) PRAVI POJAM Dvije komponente neophodne za formiranje pravih pojmova: • 1. !!!! ODLIKE PRAVIH POJMOVA: apstraktno izdvojeno obelezje. Kako dete intelektualno napreduje. Izdvaja se vise bitnih obelezja. ali 51 Pametnim recima: niz apstrahovanih svojstava se sintetizuje i postaje osnovni vid misljenja pomocu kojeg dete shvata stvarnost koja ga okruzuje .osoba razume koje su bitne dimenzije i grupise sve kako treba ali iz razgovora vidimo da osoba nije bas sposobna da verbalno definise znacenje odredjenih pojmova. Ono koje ima predpojmove ‘vidi’ da ima tu neka zajednicka dimenzija ali ne ume da verbalizuje kako treba (moze da pokazuje ili da ih zove nekako drugacije). RAZLIKA KOMPLEXA OD POJMOVA: kod komplexa. izdvajanje bitnih obeležja u odnosu na druga (potencijalni pojam) ali I sinteza vise bitnih obiljezja! (tako potencijalni pojam nije pravi pojam iako ima apstrahovanje. postoji hijerarhija po opstosti! AKO JE MISLJENJE POSREDOVANO SINKRETIMA ONDA JE SUBJEKTIVNO.

nikad ne prestaje da ih koristi. Pojam nastaje u toku intelektualne operacije. Detetu je lakse da misli u pojmovima dok opaza konkretnu situaciju. ali definise rec kao komplex). nego treba da ga definise u apstraktnoj ravni (zato dete u pubertetu primenjuje rec kao pojam. Dete se sluzi pojmom u opazajnoj situaciji. apstrahovanja svojstva. a i ako nauci prvo da kaze ruza. Cak ni odrastao covek ne misli uvek samo u pojmovima. Vigotski: ISPITIVANJE RAZVITKA NAUCNIH POJMOVA NA DECIJEM UZRASTU 52 Dete prvo nauci da kaze cvet. Pojam je nerazdvojan od sudjenja (dete ce za ‘drvo’ reci na njemu vise jabuke).52 Detetu koje upotrebljava apstraktne reci ne mozemo da pripisemo apstraktno misljenje. njihovog sintetizovanja…. u toku resavanja nekog zadatka i ne moze da nastane igrom asocijacija – sredisnji trenutak u nastanku pojma je funkcionalna upotreba reci kao sredstva voljnog usmeravanja paznje. Zato uopste ne vazi da je kad jednom predjemo put od konkretnog ka apstraktnom. onda tu rec koristi za svo cvece (sluzi se posebnom oznakom kao opstom) . ODLIKE UPOTREBE POJMOVA U PUBERTETU: I u pubertetu i u odraslom dobu postoji neslaganje izmedju sposobnosti da se pojam stvori i sposobnosti da se verbalno definise. a pri tom analiza stvarnosti pomocu pojmova nastaje pre nego analiza samih pojmova. lakse da se vratimo od apstraktnog ka konkretnom! Proces razvijanja pojmova se odvija istovremeno i u pravcu opsteg i u pravcu pojedinacnog. Detetu je jos teze da definise pojam kad se on vise ne nalazi u konkretnoj situaciji. Sud nastaje u misljenju deteta pre pojedinih pojmova i zato pojam ne moze biti cist proizvod asocijacije. pa tek onda ruza. Procesi misljenja nastaju pre pojmova!!! – pojmovi su proizvod razvitka decijeg misljenja. Zasto funkcionalna i geneticka analiza? Zato sto samo povezivanjem exp i stvarnosti mozemo na delu da posmatramo razvoj pojmova onakav kakav se i zaista odvija. Postojanje pojma I svest o tom pojmu uopste ne moraju da se podudaraju ni po vremenu nastanka ni po funkcionisanju. Pojmovi VS sudovi: Pojmovi se prirodno sadrze u sudovima i zakljuccima. a postaje mu teze da prenese iskustvo o upotrebi pojma na razl situacije. Najteze je kad treba da prenese smisao ili znacenje nekog pojma na nove konkretne situacije koje samo dete zamislja apstraktno.

Slicice su pokazivale pocetak. kod recenica sa uzrocnim odnosima. pa onda i nije cudo sto ne moze da je koristi voljno.. i jos klinicki intervju da bi se utvrdilo koliko poimaju suprotne (iako) I uzrocne (zato sto) odnose. ocene. -Šta su slabosti eksperimentalnog proučavanja razvoja pojmova? – Ispituju se artificijalni pojmovi u artificijalnom kontekstu! -Šta je prednost proučavanja spontanih i naučnih pojmova? Pa ja bih rekla. nego je upravo suprotno. Deca dobiju neku recenicu koja je nezavrsena i onda oni treba da je zavrse na osnovu slicica. Pomocni postupci su bili posmatranje dece na casovima. Ovo se desava u cetvrtom razredu os. Dostizanje viseg nivoa u NP utice na SP i dize ih na visi nivo. To NIJE zato sto nam za spontane pojmove fali znanje (Vgt-ovi zadaci su pravljeni tako da ne moze da ti nedostaje znanje). to sto tako mozemo da ispitujemo nacin na koji se razvijaju ti pojmovi. a kod NP ono nastavlja saradnju. Cak ni u spontanom govoru dete nema suprotnost. Zadatak sa SP je bio tezi zato sto detetu trazi da svesno i voljno uradi ono sto svaki dan radi nesvesno i spontano. Lakse se resavaju pojmovi vezani za drustvene nauke nego spontani. dete nastavlja proces saradnje izmedju njega i nastavnika kao u skoli.Metod se sastoji u tome da se strukturalno isti zadaci jednom proucavaju na NP a jednom na SP. zato sto kada ih resava. Global: kod SP dete treba nesto sto resava automatski da resi voljno. i na kraju. Detetu nedostaju svesnost i voljnost upotrebe pojmova. NP i SP ne nalaze na istom nivou razvoja. Vremenom deca resavaju sve vise i vise zadataka sa SP. Istoj toj deci SP i NP su isto teski u suprotnim recenicama (veznik iako). sredinu i kraj nekog dogadjaja. Jedan niz slicica je pokazivao nesto sto su deca ucila u skoli (NP) a drugi nesto iz stvarnog zivota (SP). Osnovni nalaz je da se kod dece u drugom razredu OS. dostizu isti nivo kao i NP. koja inace daje bolja postignuca. postaje bolje sa naucnim nego sa spontanim pojmovima. U cetvrtom razredu kod suprotnih recenica (sa iako) naucni pojmovi su ponovo na vecem nivou nego SP. Kategorija suprotnosti je deci teza od kategorije uzrocnosti i javlja se kasnije u razvoju. da znanje ima nekog uticaja. samo sto nastavnik nije tu prisutan. a onda se vremenom desava isto kao I sa uzorcnim vezama-poslije nekog perioda. deca bi bila uspesnija sa SP. Vigotski: POJMOVI NAUCNI I SPONTANI Razvoj SP i NP Razvoj NP i SP Vgt ispituje istim zadacima. Deca su trebala da pricaju na osnovu slicica. Kad dete krene u skolu i dobije podsticaj obrazovanja. a toga nema kod spontanih pojmova. da zavrsavaju recenice sa ‘iako’ i ‘zato sto’. Predskolsko dijete ume da utvrdi uzrocno posledicne odnose i odnose uzastopnosti u radnjama bolje na spontanim pojmovima nego na naucnim pojmovima. zato sto su recenice koriscene u zadacima bile iz svakodnevnog govora.nivo razvoja .. kad ne moze ni automatski.

Posto NP zahtevaju svesnost i voljnost oni se potpuno nalaze u ZNR tj ispoljavaju se u saradnji sa nekim. a kad uci strani jezik onda se prema predmetu odnosi posredovano preko pojmova maternjeg. Opasnost u razvoju SP je da dete nece uspeti da se izdigne iznad situacionog znacenja. NP je vec definisan i vremenom pocinjemo da ga upotrebljavamo i da uvidjamo njegovu primenu u konkretnim situacijama. Ako nema interakcije izmedju SP i NP. a to je slabost NP. Odredjeni nivo razvoja SP je nuzan za razvoj NP. a NP prvo shvatas sta znaci pa tek onda pocinjes da ga koristis. Oni idu jedni ka drugima jer jedni nadoknadjuju nedostatak drugima: spontani pojmovi daju naucnim vezu sa konkretnim objektima. da se usvajaju na jedan nacin a da dobiju hijerarhiju? Kako god da je nastao pojam ako je svestan i nameran i u sistemu. moras da imas odredjeni nivo SP i obrnuto. razredu i spontani i naucni pojmovi sa svezom “iako” dostigli isti nivo razvoja. u visoj oblasti razvitka. SP se razvijaju kroz razna iskustva i vremenom se aspstahuje ono sto im je zajednicko kao i pojedinacna bitna svojstva i nastaje SP kojim mogu da se imenuju iste stvari u raznim situacijama. Da li postoje prelazne kategorije. Zbog te posrednicke uloge maternjeg jezika se razvija semantika maternjeg kada ucimo strani jezik. to jeste od konkretnih karakteristika predmeta. Slabost spontanih je snaga naucnih i obrnuto – snaga SP je zasicenost pojma iskustvom. Zakon zone narednog razvoja-suprotan od ovog iznad. a NP nastaju od pojma ka predmetu (prvo se nauci pojam pa se onda ima kontakt sa predmetom).od sistema pojmova do konkretnih karakteristika predmeta. iliti razvoj odozdo na gore i odozgo na dole. Procesi nastajanja NP i SP su povezani I to tako sto da bi naucio neki NP. Znaci postoji suprotna usmerenost analognih sistema u visoj i nizoj oblasti.stranog i maternjeg jezika.usvajanje NP mora da bude zasnovan na nekim SP inace u suprotnom usvajanje NP ostane samo na verbalizmu. NP i SP krce put jedni drugima. Pretpostavlja se da bi u 6. a NP suprotno. itd). do sistema pojmova). Ovim se objasnjava zasto NP zahtevaju odredjeni nivo SP i kako NP podizu SP na visi nivo! Dete uci maternji jezik na nacin na koji uci SP a strani jezik na nacin na koji uci NP. Zakon pomeranja-zakon ponavljanja ranijih razvojnih procesa na visem stupnju. SP se razvijaju odozdo na gore (od elementarnih svojstava ka visim. Veza izmedju razlicitih pravaca razvoja SP i NP su ZNR i ZAR. vracanje na osnovne tacke dotadasnjeg razvoja. Naucni pojmovi razvijaju se u suprotnom pravcu od pravca razvoja SP. on je naucni. 53 Sve sto vazi za svesnost i voljnost NP i za ucenje NP i SP vazi i za maternji i strani jezik . dva razlicita sistema istovremeno.naucnih I spontanih pojmova se izjednaci. SP nastaju kroz direktan odnos sa predmetom uz objasnjenje odraslog. U maternjem jeziku dete kada uci pojmove se prema predmetu odnosi neposredovano. SP prvo pocinjes da koristis (u govoru). ali sa NP mozemo da baratamo u apstraktnim situacijama (logicke operacije. Opasnost kod NP je da nece umeti da ga primeni u konkretnoj situaciji. pa tek kasnije razumes sto ono zapravo znaci. odnosi medju pojmovima. i obrnuto naucni pojmovi uvlace spontane u sistem i daju im shvacenost i voljnost. SP bi ostali samo na konkretnom iskustvu a NP ne bi imali nikakvu primenu.53 Postoje dva nacina da se objasni odnos izmedju govornog i pisanog govora.. a to su : zakon pomeranja i zakon zone narednog razvoja.

koriscenja tih pojmova svjesno I namjerno u vise razlicitih situacija. u direktnoj su vezi sa objektom u odnosu na koji se sticu  neshvaceni su NP jesu u sistemu  svjesni su I namjerni  apstraktni su. a SP nisu svesni i voljni ali vise mentalne funkcije su posredovane znakom pa onda SP jesu vise mentalne funkcije. Mozemo u jednoj istoj oblasti da koristimo i naucne i spontane pojmove u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo. Kako se formiraju SP I NP? (USLOVI) SP. Mana naucnih: oslanjaju se na definicije pa moze biti tesko da se upotrebe u konkretnim situacijama i teze se koriste zbog toga-verbalizam. Onog trenutka kad spontani pojam udje u sistem on (ostaje i dalje) PRESTAJE DA BUDE spontan (zato sto)IAKO je dosao iz iskustva. nekome je neki pojam spontan a nekome naucni. kao I u apstraktnim situacijama. zasicenost iskustvom. Da li su SP spadaju u NMF ili VMF? Naucni pojmovi spadaju u vise mentalne funkcije koje su svesne i voljne.Svakodnevno iskustvo NP. Resenje : vise mentalne funkcije imaju svoj postepen razvoj. Teze se povezuju sa iskustvom. (ali) ZATO STO nije vise neshvacen i nevoljan. U praksi svi SP su podjednako dobri bez obzira da li su nastali putem iskustva ili su nastali primenom naucnih ali spontani nastali od naucnih bi bili u apsolutnom smislu bolji jer imaju mogucnost apstrakcije.u posrednoj vezi sa predmetom (isposredovani objektom na nizem nivou u sistemu)  shvaceni su (znamo da ih definisemo) Prednosti spontanih pojmova: lakse se koriste i vecina ljudi ih razume. I sa konkretnim situacijama. .Da li pojam moze da bude i naucni i spontani? Da li neki pojmovi kod jedne osobe mogu da budu spontani a kod druge naucni? Moze.Obrazovni proces (sistematsko ovladavanje sistemom pojmova koju su definisani kao pravi pojmovi) SP i NP: definišuće karakteristike SP nisu u sistemu  nesvjesni su I spontani  konkretni su. Prednost naucnih pojmova: nema dvosmislenosti posto su bolje definisani pa je laksa komunikacija. mozemo da baratamo u apstraktnim situacijama. Mane spontanih: manje su precizni i definisu se uglavnom preko nekih konkretnih primera-nesposobnost apstrahovanja.

NP uticu na SP na taj nacin sto ih oni uvlace u sistem. nižem ili višem nivou nego SP? Ja mislim da nisu ni na visem ni na nizem jer ne mogu tako da se porede. kroz direktan odnos sa predmetom uz objasnjenje odraslog. NP je vec definisan i vremenom pocinjemo da ga upotrebljavamo i da uvidjamo njegovu primenu u konkretnim situacijama. ali bez zone narednog rasta ne bi bilo ni napretka u zoni aktuelnog rasta) Kako bi se razvijali SP bez uticaja NP? SP bi ostali samo na konkretnom iskustvu ne bi se mogli apstahovati na razlicite situacije. i tako oni postanu svjesni I voljni. ali I uticu na razvoj jedni drugih. SP se razvijaju kroz razna iskustva i vremenom se apstrahuje ono sto im je zajednicko kao i pojedinacna bitna svojstva i nastaje SP kojim mogu da se imenuju iste stvari u raznim situacijama. od visih ka elementarnim svojstvima sto u stvari znaci da mi prvo usvajamo definiciju pojma. znali bi sta znaci pojam. ne bi doslo do apstrahovanja vaznih zajednickih obiljezja iz raznih situacija. ali ga ne bi mogli primjeniti.Np je u zoni narednog rasta. Svako ima svoj nezavisan razvoj. (bez zone aktuelnog rasta ne bi bilo osnove za napredovanje u zoni narednog rasta. a onda tek postanemo svijesni kako da taj pojam koristimo prakticno.odozgo na dole. spontano ih usvajamo dok se np smatraju ucenjem-sticemo . pa na kraju NP utiču povratno na SP tako što ih vuku napred . vezani bi bili samo za tu konkretnu situaciju. NP I SP krce put jedni drugima. Da bi na pravi nacin usvojio neki SP trebas da imas NP razvijen do odredjenog nivoa. bez NP koji djeluju na SP nikad ne bi mogli da ono sto znamo upotrebimo u nekoj drugoj situaciji niti na apstraktnom nivou. Tako se sp smatraju razvojem. tako oni uzajamno uticu jedan na drugoga. . Ta konkretizacija NP nije moguca bez razvijenog SP na odredjenom nivou. ZAKLjUCAK-Jedan minimalni nivo SP je potrebno da bi NP mogli da se razviju (pa onda NP prednjače) . utiču na njih i uvlače ih u sistem ( da postanu shvaćeni i voljni.prvo se nauci pojam a onda se tek ima kontakt sa predmetom za koji je taj pojam vezan. Kako razvoj NP utiče na razvoj SP? Dostizanje viseg nivoa u NP utice na SP i dize ih na visi nivo.Kako se razvijaju SP? SP se razvijaju odozdo na gore (od elementarnih svojstava ka visim). samo na verbalizmu.znaci prvo naucimo da ga koristimo a onda sta stvarno znaci taj pojam Kako se razvijaju NP? Np se razvijaju na suprotan nacin od spontanih. Kako bi se razvijali NP bez povezivanja sa SP? Ne bi imali nikakvu prakticnu primenu ostali bi u domenu apstrakcije. moras da imas odredjeni nivo SP. Kako SP utiču na usvajanje NP? Da bi naucio neki NP.ostali bi vezani za taj kontext. da se poimaju). Kada se usvoje NP da li su oni na istom. Usvajanje NP mora da bude zasnovano na nekim SP inace u suprotnom usvajanje NP ostane samo na verbalizmu. SP u zoni aktuelnog rasta. Ta apstrakcija nije moguca ako nisu NP razvijeni do odredjenog nivoa.

Ucenje i razvoj su izjednaceni. Ovaj stav u razvojnoj je imao Torndajk koji smatra da je intelektualni razvitak uzastopno i postepeno nagomilavanje uslovnih refleksa (ucenje i razvoj su mu isto). tj. Prvo se spontano razvijaju SP pa onda NP koji poslije uticu na razvoj SP.Dejmsov stav i po njemu oba procesa se zasnivaju na stvaranju asocijacija i navika. ali mu i prethodi i vuče ga napred !!! Učenje i Razvoj. učenje prati razvoj . Ova teorija stvara napredak u tri pravca: • Da bi mogla da se razrese i pomire prva dva stanovista mora se pretpostvaiti da su ucenje i razvoj uzajamno zavisni (ovo ima u kofkinoj teoriji ali se ne kaze nista o tome kako uticu jedno na drugo) • Kod torndajka ucenje je mehanicki proces a ovde se sada smatra da se ucenjem stvaraju nove i usavrsavaju stare strukture. Između učenja i razvoja postoji međusobna zavisnost . Ove teorije spajaju prva dva i koriste ponesto od svakog . Ucenje i razvoj su dva nezavisna procesa-razvoj je sazrevanje a ucenje je samo koriscenje mogucnosti koje smo dobili razvojem. uticaj a to je da je sazrevanje preduslov učenja. 2. Minimum razvoja je neophodan za svako ucenje. Posto to niko ne moze da razdvoji zale se na nesavrsene metode i onda koriste apstrakciju kako bi razdvojili ta dva (serendaju pametno a nemaju pojma o cemu pricaju). Prema ovoj teoriji ucenje kaska za razvitkom tj mora razvoj prvo da dodje do neke tacke da bi ucenje postalo moguce. Kada se proucava dete tezi se da se posmatraju odvojeno posledice razvoja i ucenja. Uglavnom ove teorije pocinju posle nekog vremena da smatraju da je ucenje nadogradnja procesa sazrevanja pa su sada ta dva procesa jednosmerno zavisna tj ucenje zavisi od razvitka ali ne i obrnuto. Takva je Kofkina teorija. vuci ce ga. Ovaj stav da ucenje ne utice na razvoj imamo kod Pijazea: stadijumi su nezavisni od ucenja i obuke. prednjaciti. Vigotski: UCENJE I RAZVOJ Problem naucnih pojmova je problem ucenja i razvitka tj ispitivanje spontanih i naucnih pojmova je ustvari ispitivanje odnosa ucenja i razvoja. Ovaj stav je delimicno tacan zato sto postoji prag razvoja ispod kog ucenje nije moguce ali to ne znaci da je ceo zivot razvoj nezavisan od ucenja. Učenje utiče na neki uslovno spontani razvoj . ali važi i obrnuto “uzrokovanje” tj .ih obrazovanjem. guraju njihov razvoj dalje (omogucavaju im prelazak na apstraktno) . Kod Pijazea bitno je kako dete misli a ne sta zna tj bitni su spontani a nebitni naucni pojmovi. . Sada se smatra da je struktura nezavisna od konkretnog sadrzaja i stvaranje takve jedne strukture moze da znaci 100 koraka napred u razvoju. sazrevanje psihičkih funkcija . 3. a kad se to dostigne onda ce ucenje ici ispred razvoja. prožimanje ta dva procesa. Tri stava o odnosu ucenja i razvitka: 1.to je kao ZNR i Zona aktualnog razvoja !!! Neophodno je dostizanje minimuma spontanog razvoja. da bi mogli da se razviju naucni pojmovi. Po njemu razvoj je dvostruk i uvek imamo razvitak kao sazrevanje i razvitak kao ucenje (isto je kao pod 1 zato sto je razvitak kao sazrevanje nezavisno od ucenja a isto je kao drugo zato sto ucenje jeste razvitak).

logika. 2. Pisani govor je posebna govorna funkcija. Global: detetu je pisani govor tezak zato sto mora da predje sa unutrasnjeg koji je tako jednostavan i predikativan. aritmetika i poznavanje prirode) – deca koja su to posle dobro ucila nisu na pocetku imala te funkcije dovoljno sazrele (suprotno od prve teorije). Torndajk pokazuje da ucenje ne moze da utice na razvitak (idiotskom metodom dovodjenja u vezu tablice mnozenja i izbora bracnog partnera). Dete nije dovoljno motivisano da se sluzi pisanim govorom pa to je problem sporog ucenja da se pise. Ali to je gluperdrija jer dete kad pocne da pise koristi veci fond reci od deteta koje tek pocinje da prica i koristi slozeniju sintaxu i gramatiku. Pisani govor se razlikuje od glasovnog kao sto se apstraktno misljenje razlikuje od opazajnog. gramaticku analizu.pisanje. Mogu se uciti dve stvari – slozeni komplexi psihickih funkcija koji pokrecu krupne oblasti decijeg misljenja i debilne stvari koje se baziraju na stvaranju navika i uvezbavanju njihove primene. ZASTO SE TORNDAJK ZAJEBAO: 1. a da bi pisali moramo da se napregnemo – da odradimo sintaxicku. Inace za pisani govor detetu potrebno vise volje (VECA SVESNOST) nego za glasovni zato sto kada pricamo glasove izgovarmo automatski (nije voljna radnja).elementarnim operacijama i zato je dobio kurton. + sve vise psi funkcije su istovetnog sastava i nastaju kao jedinstvo 3. Primer pisanog govora: kad dete pocne da pise pisani govor mu je mnogo manje razvijen nego usmeni – to se objasnjavalo time da pismeni govor prolazi kroz iste stadijume kao i usmeni. Pisani govor je apstraktniji i zato sto nema sagovornika kao usmeni. Gramatika i sintaxa pisanog govora se potpuno razlikuje od gram i sint unutrasnjeg. latinski) zato sto one neguju poseban nacin misljenja. a usmeni govor je po tome negde izmedju njih. zahteva visok stepen apstrahovanja zato sto nema intonaciju kao obican glasovni govor. a moze i da mu predhodi. Pisani govor mora da se pojavi tek nakon unutrasnjeg (kad unutrasnji vec postoji). Svest je po njemu stvaranje asocijativnih veza. Ispitivanje stepena zrelosti psi funkcija na koje se oslanjaju skolski predmeti (citanje. Zbog ove pretpostavke se smatralo da je decu bitno uciti formalnim disciplinama (matematika. Unutrasnji govor je skracen i uglavnom predikativan. Unutrasnji je pun idioma. i takav je zato sto nemamo sagovorika tj pricamo sebi pa ne moramo da budemo formalni. a skolska nastava se bavi visim funkcijama. Cetiri istrazivanja kojim Vgt ispituje vezu izmedju ucenja i razvoja: 1. Za torndajka vise i nize psi funkcije nisu kvalitativno drugacije – on smatra da su iste prirode i zato kad je hteo da proveri da li su formalne discipline vazne za razvoj. Fora je sto za ovo prvo su formalne discipline super.• Problem redosleda ucenja i razvoja – ucenje moze da ide u korak s razvojem. to je radio na nizim. Torndajkov predmet proucavanja su bile elementarne funkcije. pa ili je sve povezano sa svim. a za ovo drugo ti uopste ne trebaju. ili nista ni sa cim (sto je on dobio u svojim kretenskim istrazivanjima). Torndajk smatra da formalne dicipline nemaju dalekosezne posledice na razvoj (razvoj i ucenje su jedno te isto). Vigotski o svom stavu: Izmedju razvoja i ucenja postoje slozeni odnosi. a pisani je podrobniji i formalniji. . na formalno i slozeno izrazavanje.

samo sto su oni ispravili Torndajkovu gresku. one ostale ne prave. A ionako je glupo pretpostaviti da je skolski program organizovan tako da se poklapa sa decijim razvojem u potpunosti. ali koliko vise – to odredjuju njegove intelektualne mogucnosti. Objasnjenje ZNR: dete u saradnji moze da uradi mnogo vise. i zadaju im zadatke predvidjene za starije uzraste. Treca grupa ispitivanja je bila posvecena temi formalnih disciplina. u ovoj grupi istrazivanja su za procenu nivoa kognitivnog razvoja uzimali u obzir i funkcije koje dete tek pocinje da razvija. a da mi opet nemamo pojma sta radimo. b) Ucenje utice na vise psi funkcije c) Uzajamna zavisnost i povezanost pojedinacnih psi funkcija koje se pokrecu tokom ucenja Zajednicka osnova svih visih psi funkcija su poimanje i ovladavanje 4. 3. tek tada pocinje razvoj te radnje. a onda im pomazu. do resenja dolazis savladavanjem strukture i odnosa medju predmetima. Otkrili su tri stvari: a) Razliciti predmeti imaju jedinstvenu osnovu za ucenje i to su po vgt formalne discipline. jedinstveno. Druga grupa istrazivanja: Sta ide prvo ucenje ili razvoj? I on je dobio da ucenje uvek prethodi razvoju. Prelomni trenuci u razvoju i ucenju su drugaciji. Brzina razvoja je razlicita od brzine ucenja. al postoji trenutak kada ima ‘aha-dozivljaj’. ZNR ima neposredniji uticaj na dinamiku intelektualnog razvoja i uspeh nego nivo aktuelnog razvoja. Metoda: uzmu dvoje dece koje su na istom mentalnom uzrastu. veze izmedju toga sto je naucio. zauvek.55 Ucenje u skoli 54 55 Uzima u obzir samo vec uoblicene funkcije Majmuni nemaju ZNR – RAZLIKA IZMEDJU INTELEKUALNOG NAPRETKA I KOPIRANJA: kod intelektualnog resenja naucis odjednom. tj skonta kako nesto da primeni ili shvati. nemamo osnovne psi funkcije na kojima se pisanje zasniva (suprotno od Pijazea).Kad pocinjemo da pisemo. i krive razvoja i ucenja se ne poklapaju. Kada ga situacija tera da to radi voljno i namerno (kada pise pa treba da zna nastavak za prezent) on to ne zna. a ne samo nivo aktuelnog razvoja koji uzima Pijaze54. . U skoli dete prvo nauci razne stvari iz nekog predmeta ali tek kasnije nauci da ih voljno i svesno primenjuje. Funkcije koje su neophodne za odredjene predmete se na razvijaju izolovano. ali to je glupost jer bi profi sahista mogao da nam pokaze kako da igramo. ne zahteva ponavljanje. Jedino teorija Vgt pravi ovu razliku izmedju coveka i majmuna. Sve sto vazi za govor vazi i za brda drugih skolskih predmeta 2. Tako npr dobiju da jedno dete moze da resi zadatke koje resava 9godisnjak a drugo one koje resava 12godisnjak – ova nesaglasnost mentalnog uzrasta (tj nivoa aktuelnog razvoja) i nivoa koji dete dostize uz navodjenje odredjuje zonu narednog razvoja. navodjenjem ili zapocinjanjem resavanja i gledaju sta ce uspeti da rese. Iako se ZNR nekad smatrala samo obicnom imitacijom. ali to ne shvata zato sto to radi automatski iliti neshvaceno i nehoticno. Kod kopiranja je sve obrnuto. Dete uci razne stvari. kriva gresaka opada naglo od 100% do nule. tj nisu se bavili elementarnim procesima nego su dohvatili slozenije operacije i njih dovodili u vezu sa formalnim disciplinama (i to sa skolskim predmetima). Global: kada dete nauci neki naucni pojam ili radnju.npr 8 god. Ucenje ima neku svoju unutrasnju logiku i mi treba da otkrijemo koje razvojne procese otkriva idenje u skolu. Dete vlada glasovima i gramatikom i pre skole. kumulira mu se znanje.

Najbitnija razlika u ponasanju izmedju primitivaca i kulturnog coveka je u pogledu onih oblika ponasanja koji proisticu neposredno iz organizacije naseg mozga: razvoj ponasanja uz pomoc spoljasnjih sredstava (povecanje slozenosti socijalnih odnosa i socijalnih delatnosti). Global za sva 4 istrazivanja: 1. Vigotski: ISTORIJSKI RAZVOJ PONASANJA Ranije se mislilo da primitivni covek ima manje mozga nego kulturni ali to nije tacno jer je kultura pocela da se razvija mnogo posto je zavrseno razvice mozga. a kroz ZNR i saradnju s nekim ti stignes dokle ti tvoj potencijal dozvoljava. obucavanje i razvoj su u istom odnosu kao ZNR i ZAR.uglavnom pociva na imitiranju. Obucavanje moze presudno da utice na razvoj zato sto te funkcije jos nisu skroz sazrele. Senzitivni period su pre VGT uveli neki ljudi. Razlika izmedju ljudskog pamcenja i pamcenja zivotinja: • Ne kvantitativna vec kvalitativna ! U toku razvoja izmenjen je sam tip psiholoskog razvoja pamcenja  ovladavanje pamcenjem i stvaranje znakova za usmeravanje pamcenja . 2. Formalna disciplina nekog skolskog predmeta je ona oblast u kojoj postoji uticaj ucenja na razvoj.tim organizovanje misljenja ne stvara se nova funkcija nego se samo mijenja tip psiholoskog razvijanja Ljudi su stvorili pomocna sredstva za misljenje . kao i to dokle moze da ide – tj gornji prag ucenja. a skolski program se uglavnom oslanja na ZNR. Ono sto je danas u ZNR sutra ce ti biti u ZAR.. pamcenje i druge procese. ucenje je dobro samo kada prethodi razvoju.to znaci da se nas razvoj pamcenja. ali VGT za njega kaze da obucavanje i saradnja potenciraju kulturni razvitak deteta i da zbog toga su vise psihicke funkcije socijalne prirode. Ucenje je najbolje kada je odredjeno zonom narednog razvoja – to je senzitivni period. Osnovne karakteristike visih funkcija koje nastaju u periodu skole su voljnost i shvacenost pa je skolski period senzitivni period za sve funkcije koje se oslanjaju na te dve stvari. zato sto izaziva funkcije koje tek treba da sazru i koje se nalaze u ZNR – ovo razlikuje nas i zivotinje i kod nas. Da bi obucavali moramo da odredimo donji prag detetovog ucenja. misljenja I drugih visih funkcija razvija kroz povecanu socijalizaciju. i samo izmedju ova dva prga ce obuka biti uspesna. 3. Posle tog perioda ti uslovi ne dovode do razvoja. Ucenje skolskih predmeta u tom periodu obezbedjuje najbolje uslove za razvitak psih funkcija koje su u ZNR. ali takodje kroz razvoj organizovanja naseg misljenja uz pomoc spoljasnjih sredstava. Svaka funkcija ima senzitivni period (kada mnogo dobro mozes da naucis nesto). Nezavrsenost odredjenih razvojnih procesa je nuzan uslov da taj period postane senzitvan za odredjene uslove. ucenje nekog predmeta u skoli i kucanje na masini.

to su dve linije razvoja koje teku paralelno (analogija izmedju ontogeneze i filogeneze) Problem biogenetskog paralelizma-kako to da covek koji ne napreduje super u bioloskom smislu napreduje u kulturnom ? U decijem ontogenetskom razvoju se oba razvoja desavaju paralelno.individualna. Kulturalizacija dovodi do drugacijeg nacina koriscenja prirodnih potencijala. Kontrola pamcenja i drugih procesa (vladamo ovim procesima i oni rade za nas. Menja tip psiholoskog prilagodjavanja (razvoja) tako sto stvara pomocna sredstva. Opste karakteristike funkcija: 1. 56 Ne postajemo mi pametniji nego imamo bolji komp koji pamti umesto nas! . mora da se prodje kroz proces kulturoloskog razvoja.  zato razlog ljudskog razvoja treba traziti unutar coveka!. Ontogeneza : • Ima oba tipa psihickog razvoja kao i u fillogenezi (bioloski+istorijski tj naturalni+kulturalni. I tako ponasanje od neposrednog postaje posredno (posredovano) i tako nastaju vise funkcije! 2.  pamcenje u pojmovima i simbolima dovodi do skracenih. Organski razvoj je istorijski uslovljen jer se odvija u kulturnoj sredini..javljaju se uvek zajedno i dopunjuju se i ne mogu se razdvojiti…i postoje kod razvoja govora). logicki preradjenih i povezanih utisaka. Slozeni oblici socijalne interakcije novi oblici individualnog ponasanja Svaka visa mentalna funkcija koja nastaje u procesu istorijskog razvoja pojavljuje se na sceni dva puta :prvo kao funkcija socijalno psiholoskog prilagodjavanjainterpsiholoska kategorija.npr. Primer za ovo je govor (komunikacija-unutrasnji govor): covek primenjuje na sebi socijalne tehnike ponasanja tj unutrasnja saradnja sa samim sobom. a posle kao intrapsiholoska kategorija. Primitivac vs kulturni covek u pogledu pamcenja: • Nije promena unutrasnje strukture • Promena je sistema funkcija mentalne organizacije (tj pamcenje nema istu ulogu) Iskustvo kulturnog coveka je u pojmovima tj ne zadrzavamo masu konkretnih utisaka nego apstrahujemo. Kao sto se menjaju unutrasnje strukture tako se menjaju i veze i odnosi izmedju pojedinih funkcija.• Pismenost predstavlja vestacko pamcenje covecanstva Inteligencija ne moze da se razvija sama po sebi vec se razvijaju pomocna sredstva56 nema istorije covecanstva bez istorije pisma i misljenja bez govora! Misljenje i pamcenje odredjuje razvoj svih ostalih psihickih funkcija.napreduju u oba smisla ali toga nema u razvoju citavog covecanstva.. automatska elaboracija recenice) Bolje je pamcenje kod kulturnog coveka u globalu ali primitivac moze da neposredno zadrzi vise konkretnih info.

osobeni sistem. Vgt sad pokusava da objasni Pijazeovu teoriju pa ce prvo da mu cacne metodologiju. Rec postaje osmisljena za dete Znacenje prvo postoji za druge pa onda za dete! Zakljucak: iza svih visih funkcija i njihovih odnosa nalaze se socijalni odnosi tj one su interiorizovani soc odnosi. Taj period naziva se shimpanzoidnim uzrastom posto smo tad na nivoi shimpanzi . Glavni momenat kada se odredjuje koja ce nam sve ponasanja biti dostupna je kraj prve godine-tada se desava prvi korak ka samostalnoj upotrebi i nalazenju orudja. E pa covek je izuzetak od ovog pravila jer prevazilazi svoj sistem aktivnosti. Tri osnovne forme razvoja funkcija koje ima govor: 1. Rezultat istorije kulturnog razvoja deteta jeste sociogeneza visih oblika ponasanja! VIGOTSKI O PIJAZEU Po Vgt savremena psihologija se sve vise bavi filozofskim pitanjima i pokusava da ih resi experimentima a za Pijazea kaze da je stalno na granici izmedju filozofije i psihologije. Dete prelazi okvire Dzeningsovog zakona kada su oba sistema jos u pocetnoj fazi razvoja. On kaze da su deca kada ne shvataju uzrocnost na stupnju preduzrocnosti. Kada govorimo o spoljasnjoj fazi razvoja visih mentalnih funkcija kod deteta ne kazemo spoljasnji nego socijalni-zato sto je svaka funkc prvo bila socijalni odnos izmedju dva coveka. P u svojoj teoriji pokusava da se odrekne uzrocnosti. Ova dva sistem se razvijaju zajedno i povezuju se stvarajuci treci. Osnovna stvar kod Pijazeove logike je problem uzrocnosti.ali Vgt kaze da je teorija P . Ono sto je specificno kod deteta je sto ono ne prelazi sa zivotinjskog na ljudski sistem ponasanja nego se oba razvijaju istovremeno i povezano. Osnovni kulturno bioloski paradoks razvoja deteta: sistem aktivnosti deteta uslovljen je i stepenom organskog razvoja i stepenom ovladavanja orudjem. Svaka visa mentalna funkcija je prvo bila socijalna funkcija pa je onda interiorizovana. Vezu izmedju reci i stvari mora da upotrebi odrasli u interakciji sa detetom 3. Rec mora da ima znacenje-mora da postoji odnos izmedju reci i onoga sto ona oznacava 2. jer misli da kad je se odrekne moze da dodje na stadijum naduzrocnosti koji karakterisu precizna naucna objasnjenja. Licnost postaje za sebe ono sto je ona u sebi kroz to kako se ona ispoljava pred drugima. Pijaze se po njemu bas trudi da ne zalazi u filozofiju i kad god dotakne nesto van psihologije on prekida misao (valjda zato pise nerazumno). Kada dete pocne da poseze za orudjem ono ne moze ni da hoda ni da se hrani samo i ovo direktno demantuje bioloski paralelizam.Dzenings je uveo pojam ‘sistem aktivnosti’: oblici ponasanja koji stoje na raspolaganju svakoj zivotinji koji su odredjeni organima i organizacijom.

Ono sto drustvo pokusava da mu usadi dete asimiluje i prilagodjava sebi i svojim shemama koje se objasnjavaju autizmom tj bioloskim svojstvima decije prirode (asimilacija). Da bi se razumela potrebna je logika delovanja koja prethodi logici misljenja ali ona to nemaju jer je po P misljenje potpuno odvojeno od stvarnosti. Pijaze o uticaju drustvenog cinioca na razvoj misljenja kod deteta negde pise na ‘bioloskom’ a negde na ‘socioloskom’ jeziku pa nismo onda bas sigurni sta P misli kako drustvo utice na misljenje dece. P smatra da je bioloski nesto sa cim se radjamo i sto cini nasu psihicku supstancu. sta je iz cega nastalo vec samo da postoje dve stvarnosti od kojih nam je jedna usadjena na silu tako da Vgt zakljucuje da mu je teorija idiotska. Kod P u celoj teoriji postoji odsustvo stvarnosti tj odsustvo prakticne delatnosti. socijalizacija itd sve to ne nastaje kroz praksu nego kroz prilagodjavanje jednih misli drugima.ipak na preduzrocnom stadijumu. Ne podstice stvarnost dete na razvoj nego razum koji tu stvarnost obradi. Posto deci fali prakse koja je nuzna za razumevanje. Dete zivi u obe stvarnosti. P to objasnjava tako sto kaze da primitivnog coveka iskustvo razuverava samo u specijalnim slucajevima (npr lov.dolazi spolja. Dete se ne radja kao clan drustva i drustveno bice vec ga drustvo potiskuje i pritiska. Na ovaj nacin kod P nema objektivna stvarnost presudnu ulogu u razvoju misli nego mi tj nas konflikt sa tom stvarnoscu.Drustveno djeluje suprotno.zemljoradnja) ali to sustinski ne utice na tok njegovog misljenja pa se isto to desava i kod deteta. P zakljucuje da se dete nalazi u dvostrukoj stvarnosti (sopstveno misljenje i logicko koje namece drustvo). i one su obe podjednako vazne a koja ponekad malo vise dominira zavisi od egocentricnosti i socijalizacije. Iako je po P socijalizacija nesto sto dolazi spolja i vrsi pritisak na dete ona je odgovorna za razvitak logickog misljenja. P kaze da je prava stvarnost mnogo manje prava za dete nego za nas (ili ti dete vise zivi u svom svetu nego u nasem).logicko misljenje. deca se medjusobno nerazumeju. On ne govori vise kako se razvija detetovo misljenje. Vgt bi da je ispravi i to sa dve stvari : • Osobenosti misljenja koje navodi Pijaze (da dete misli sinkraticki ili ti da samo ono razume to sto misli) treba ograniciti samo na neke situacije tj onda kada prica o necemu sto ne moze da proveri (npr zasto sunce ne pada ) misli na sebi svojstven I nerazumljiv za druge nacin ali kada ga pitamo o stvarima koje je imalo u iskustvu i koje moze da testira tada misli logicki a ne sinkraticki • Glup mi je stav da je dete neprijemljivo za iskustvo. Socijalizacijom se savladava egocentricnost (tj prilagodjavamo nase misljenje drugima) i bez socijalizacije dete nikad ne bi uvidelo nuznost logickog misljenja pa ga nikad ne bi ni razvilo.svojoj i drustvenoj.namece detetu odredjene sheme misljenja koje su drugacije od onih koje su mu inherentne. Ali greska je u tome sto su te aktivnosti tipa lova i zemljoradnje bile osnova postojanja primitivnog coveka a . Saznanje. Posto je kod P sve objasnjeno genetickim pristupom i sa ove dve stvarnosti(unutrasnjom I spoljasnjom) on je izgubio pojam razvoja. P je uzrocnost koju je izbacio zamenio za genetickim stanovistem tj razvojnim odnosima i funkcionalnom zavisnoscu (ne gleda se uzrok nego samo pojave koje geneticki najvise objasnjavaju neke druge). Misljenje deteta ima dve ‘grane’ jedna je ona koju razvija drustvo a drugu razvija dete (njegove zelje i prohtevi-nesto kao princip zadovoljstva kod Frojda). Veza izmedju egocentricnosti i saradnje je prinuda (isto kao psihoanaliza).

porodica. a ispitivanjem naucnih pojmova mozemo da ispitamo samo koliko je dete usvojilo te pojmove. Vigotski se sa ovim nije slagao i smatrao je da i spontani i naucni pojmovi mogu da ukazuju na osobenosti decijeg misljenja.. Tako ga kritikuje i Stern koji kaze da to da li je dete do 7 god egocentricno ili socijalno ne zavisi samo od deteta nego i od uslova sredine oko njega (vaspitanje. I zato kod njega ne postoji taj antagonizam. U Pijazeovoj teoriji postoji jedan sukob izmedju razvoja i ucenja. Ucenje moze samo da stvori konflikt ali nece nikad dovesti do razvoja. Po Pijazeu dete ne moze da nauci nesto za sta nema shemu. Po Pijazeu poimanje nastaje kada nam nase iskustvo nije dovoljno. Po njemu su naucni pojmovi proizvod socijalizovane misli odraslih. ucenje samo sledi razvoj. Uopstavanje bi bilo moguce kada bi proucavali decu u razlicitim sredinama i okruzenjima pa bi onda nasli sta moze da se uopsti u zakone a sta ne. kada nesto shvatamo. a ne i kako misli. Ako hocemo da ispitamo karkateristike decijeg misljenja ispitivacemo samo spontane pojmove. Kritike teorije Vigotskog . Tek ako je sama struktura tj. pojam odraslih. oni zamenjuju spontane i samo su prost odraz usvojenosti znanja. Pijaze je smatrao da samo spontani pojmovi mogu biti odraz decijeg misljenja jer su oni posledica egocentrizma u misljenju i ako hocemo da ispitujemo decije misljenje moramo samo njima da se bavimo. 2. Naucni pojmovi nisu samo pokazatelji usvojenosti znanja vec mogu biti i pokazatelji decije misli.vrtic. Kada pod pritiskom socijalizovane misli odraslog shvatimo da nam nas spontan pojam nije dovoljan. mi usvajamo naucni tj. Razvoj odrazavaju spontani pojmovi. vuce ga. Global: zakone koje je P nasao vaze u sredini u kojoj ih je nasao i vaze za decu koju je proucavao ali vec u drugoj sredini one se menjaju. Odnos izmedju spontanih i naucnih tj. strukture. kada nam za prilagodjavanje situaciji nisu dovoljni spontani pojmovi i kad nastane kognitivni konflikt. kako se oni smenjuju Pijaze objasnjava sa 2 zakona: 1.). dok kod Pijazea samo sledi razvoj. Naucni pojmovi se oslanjanju na spontane i povratno deluju na njihov razvoj. zakon pomeranja – to je strukturalni zakon i on objasnjava kako nastaje poimanje. ne utice na razvoj i zato nikad nece dovesti do promene sheme tj.. ucenje ne dovodi do razvoja. akciona shema stvorena i to kroz aktivnost deteta moze doci do razvojne promene. sukob izmedju razvoja i ucenja. U porodicnoj domacoj sredini ucenje govora je potpuno socijalan proces. vec medjuzavisan odnos – ucenje stvara razvoj. Zakoni koje je P nasao imaju ograniceni znacaj ovde i sada u konkretnoj drustvenoj siuaciji. Tada je teznja ka socijalizovanom govoru vrlo znacajan faktor. zakon poimanja – to je funkcionalni zakon i on objasnjava kada nastaje poimanje tj.ne kratkotrajni dodir sa stvarnoscu. utice na njega. a ucenjem usvajamo naucne pojmove koji zamenjuju spontane.

• Nije razradjena teorija. zanemarivanje Šta je Vigotskog? vrednost teorije . • • Zanemarivanje situiranosti saznanja (mišljenje i učenje u svakodnevnom okruženju. zanemarivanje većih formi govornog mišljenja (rečenica. diskurs) Prevelik naglasak na simboličkoj zanemarivanje praktične aktivnosti komunikaciji/interakciji. ekološki pristup) Zanemarivanje institucionalnog okvira ponašanja • Prevelik naglasak na etnografskog pristupa eksperimentalnom metodu. već nudi samo teorijski okvir • • • Evolucija/filogeneza se završava kada počinje istorijski razvoj (razvoj socio-kulturnih oruđa) Nedovoljno razradjen uticaj bioloških faktora Kulturološki relativizam • • • • Suviše pozitivna slika o ulozi društva i kulture na razvoj pojedinca Kako nastaju novine na nivou kulture nije dosta dobro specifikovano Izbor reči/pojma kao osnovne jedinice analize.

vremenski nepromenljiv. Vigotski je pruzio model u kome je objasnio kako bi ta socijalno-kulturna sredina mogla kvalitativno da menja razvoj odn. pa i unutar iste kulture u razlicitim istorijskim epohama. dok svi drugi faktori mogu samo da ubrzavaju ili usporavaju taj proces. ali su putevi i dalje tacke razlikuju od kulture do kulture. univerzalan. da odredjuje prirodu ljudskog razvoja Nasuprot Pijazeovoj teoriji koja je individualisticka jer razvoj ide iz jedinke. pocetna tacka. ZA NABUBATI Diferencijacija: razvoj specificnih sposobnosti tokom razvoja iz opstijih . Kod Pijazea. kod Vigotskog razvoj je alomorfan – van jedinke je. kao i procesi kojima se stize od pocetne do krajnje tacke su nepromenljivi. od drustva do drustva. to je faktor koji odredjuje kako ce da se odvija razvoj. Znaci.• Teorijski okvir koji povezuje biološke i socio-kulturne osnove ljudskog razvoja Teorijski okvir koji integriše kognitivni. a glavni faktor je individualna aktivnost. proces razvoja je individualan. Vigotski i uopste svi teoreticari socijalno-kulturne teorije. Za razliku od Pijazea. Ono sto se razvija jeste kultura i ona postaje posrednik u ljudskim aktivnostima. kvalitet ljudskog razvoja. afektivni i socijalni razvoj • Razlike PG I VGT Glavna razlika izmedju Pijazea i Vigotskog je u tome sto je Vigotski smatrao da je socijalno-kulturni kontekst nesto sto odredjuje prirodu odn. smatraju da je pocetna tacka mozda ista. krajnja tacka. a ono sto se menja je brzina. Kod Pijazea socijalno-kulturni kontekst igra perifernu ulogu.

jedinice znacenja koje su manje od onog reprezentovanog odgovarajucom recju po Evi Klark. Signifikacija: neurofizioloska sposobnost mozga da stvara i koristi znakove po Vgt. Socijalni feedback: promena funkcije i strukture naseg ponasanja pod povratnim uticajem reagovanja dugih ljudi na nase ponasanje. Internalizacija: proces preobrazaja socijalnog. . komunikativnog govora u privatni govor koji sluzi kao sredstvo misljenja po Vgt.Primarna socijalnost: nasledno uslovljena sposobnost deteta da pokazuje posebnu osetljivost i da selektivno reaguje na druge ljude. Semanticke crte: komponente. Restrikcija znacenja: kada dete koristi rec da oznaci znatno uzi domen stvarnosti nego odrasli.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->