skripta

2008/2009
RAZVOJNA
PSIHOLOGIJA
Elena, MIlica, Jovana
PIJAZEOVA TEORIJA
Teorija kognitivnih, intelektualnih funkcija. Ova teorija malo govori o afektima, emocijama, i
malo o socijalnim aspektima psihickog zivota i socijalnoj interakciji. Pokusao je da uspostavi
vezu izmedju intelektualnog i emocionalnog razvoja, ali nije uspeo. Ideja je bila da afektivni
razvoj daje energiju, a intelektualni daje strukturu. Pijaze:
Misjenje je izvorna, bioloski utemeljena, izuzetno vazna funkcija koja sluzi coveku za
orijentaciju u svetu.
Kognitivni razvoj je intelektualni razvoj jedinke, nastao kroz proces formiranja uravnoteenog
sistema intelektualnih procesa. Proces uravnoteenja se odvija putem autoregulacije.
Reverzibilnost je proces, iji je rezultat konzervacija. Pokreta razvoja je unutranji proces
uravnoteavanja odnosa izmedju subjekta i okoline, a ravnotea se postie putem autoregulacije
u samom sistemu (kognitivnog ponaanja)
Deije miljenje se razlikuje kvalitativno! Ne moe se objasniti samo nedostatkom
znanja! (prije se mislilo da ce se obogacivanjem iskustva aktivirati oduvijek postojeca
sposobnost)
On u svojoj teoriji trazi kapacitet coveka da misli. To je epistemicki subjekt
(idealizovani mislilac u idealizovanim uslovima). Epistemicki subjekt je pijazeu
sredstvo saznavanja. Pijazea ne interesuje individualno, vec globalno, ono sto je isto
za sve i sto je invarijantno na spoljasnje uslove. Razvoj je prema njemu proces
transformacije epistemickog subjekta (saznajni subjekt).
Osnova razvoja je konflikt. Ako se dete stavi u idealnu situaciju, razvoj ce se
zaustaviti. Saznavanje se odvija kroz transformaciju nekog objekta. Granica izmedju
subjekta i objekta nije unapred odredjena i nije stalna. Subjekat i objekat se kroz
akciju uvek preplicu.
Epigeneza vs preformizam: nije iskljucivo preformisticko stanoviste vec priznaje i
epigenezu. Dokaz da teorija nije nativisticka je pojam akomodacije.
Problem sa Pijazeovom teorijom je: moze biti u principu tacna, ali se ne moze
empirijski proveriti, zato sto podrazumeva vankontekstualnog epistemickog subjekta.
Cim ubacimo bilo kakvo iskustvo u operacionalizaciju, to vise nije provera Pijazeove
teorije, nego nasa operacionalizacija.
Ontogeneza epistemikog subjekta
Interesovanje za paralelizam izmeu razvoja naunog saznanja i ontogeneze epistemikog
subjekta. Izvodi paralelu ontogeneze i istorijsko-naucnog saznanja (ljudi su ranije razmisljali
onako kako razmislja danasnje dete, kako se civilizacija razvijala, razmisljanje je islo ka
formalnim operacijama).
zakljucivanje: razumevajuci transformacije naucnog saznanja do saznavanja transformacija
misljenja ES
Pijaze je: GENETICKI => Kako nastaje ljudsko saznanje kao takvo? EPISTEMOLOG =>
bavio se ljudskim saznanjem
OSNOVNE POSTAVKE TEORIJE
1. TRANSFORMACIJA saznanje nije pasivno vec je rezultat nase aktivnosti, a
transformacije su preradjeno licno iskustvo.
2. BIOLOGIZAM svi principi filogeneze vazi i u onotogenezi es.
Paralelizam: Kognitivni i Telesni razvoj
Pijaze u kognitivnom razvoju vidi bazicne bioloske principe, univerzalne za ceo telesni
razvoj. Kognitivni razvoj je samo specijalni slucaj bioloskog (fizickog) razvoja.
Nacin na koji covek misli je adaptacija na sredinu. Misljenje je izdanak bioloskog razvoja
ljudske vrste i ljudi zasnivaju svoju adaptaciju na sredinu na psiholoskim mehanizmima
adaptacije tj. inteligenciji, a ne na bioloskim mehanizmima (senzornim ili motornim).
Pijaze je nastojao da ljudsku inteligenciju bioloski utemelji tj. da pokaze njeno utemeljenje
u bioloskom razvoju coveka. Razvoj inteligencije je samo specificni slucaj opsteg
bioloskog razvoja, a inteligencija je psiholosko sredstvo za adaptaciju.
1
To znaci da on
hoce da sagleda funkciju inteligencije, njenu ulogu u bioloskom svetlu ona je poslednje,
najsavrsenije i kljucno sredstvo za resavanje odnosa sa sredinom i zato se ljudska vrsta
prosirila i zavladala planetom: mocno sredstvo za opstanak, adaptaciju na sredinu.
Inteligencija najbolje adaptivno sredstvo u evoluciji, za oveka u njegovoj sredini
Kognitivne strukture (bio je strukturalista) se menjaju da postanu sve savrsenije za
adaptaciju, a operacije su ta komponenta inteligencije zbog cega je ona adaptivno sredstvo.
Covek ima tendenciju da tezi ravnotezi (to nije odluka individue, vec je urodjeno).
Analogija fizioloskog odrzavanja homeostaze u kogniciji je:
forma svih procesa na svim stadijumima je ista: konflikt => (neravnoteza-ravnoteza), ali
su sami procesi razliciti (kao u filogenezi).
Biologizam u pijazeovoj teoriji je implementiran kroz tri procesa (asimilacija,
akomodacija, adaptacija). Kognitivni razvoj je samo specijalni slucaj bioloskog
(fizickog) razvoja. Nacin na koji covek misli je adaptacija na sredinu. Covek ima
tendenciju da tezi ravnotezi (to nije odluka individue, vec je urodjeno). Forma svih
procesa na svim stadijumima je ista: konflikt-(neravnoteza-ravnoteza), ali su sami
procesi razliciti (kao u filogenezi).
Asimilacija: uklapanje objekata u akcione seme uz deformaciju objekta.
ukljucivanje stvari i osoba u vlastitu delatnost subjekta (asimilacija
spoljasnjeg sveta u vec obrazovane strukture). Ali, mogucnost
neprilagodjenosti ako se razvoj bazira samo na ovom mehanizmu. Bez
asimilacije nema varijacije. Deformisuca asimilacija- dete oko sebe ima
previse stimulusa pa ih sve asimiluje i zbog toga postaje decentrirano.
Ono ne moze da ih sve odjednom akomodira pa zato ide u decentraciju
polako i deo po deo. E kad se decentrira onda je super. Funkcija
1
Ali to nije maturacionizam (nije sve zapisano u genima)! Pijaze spominje geneticki faktor kod maturacije,
sazrevanja, ali organski ne.
asimilacije u kognitivnom razvoju je da nove info dobiju znacenje za
subjekta. Npr: predrasude, egocentrizam, paranoja...
Akomodacija uklapanje objekta u akcione seme uz deformaciju
akcione seme. promena kognitivnih struktura s obzirom na promene u
spoljnjem svetu, izgradjivanje potpuno novog ponasanja, ali opasnost od
gubitka integriteta ako razvoj baziramo samo na ovom mehanizmu.
Previse akomodacije dovodi do preadaptacije. Npr: zarazno plakanje u
vrticima, pomodarstvo, konformizam...
Adaptacija usaglasavanje objekata i akcionih sema. optimalna
kombinacija asimilacije i akomodacije dovodi do ravnoteze
2
, dok
baziranje na samo jednom od prethodna dva moze dovesti samo do
privremene ravnoteze. Adaptacija je opsti oblik psiholoske ravnoteze.
3. Interakcionizam interakcija sredine (objekti i informacije) i nasih kognitivnih
struktura. Da bi se interakcijom ostvario razvoj novih kognitivnih struktura,
mora postojati konflikt izmedju starih struktura i sredine.
4. Strukturalizam strukture su u osnovi celokupnog misljenja. Trenutno
misljenje je ispoljavanje odredjene strukture. Kvalitet misljenja zavisi od
strukture. Kognitivna struktura je stabilni element preko kojeg imamo
interakciju sa sredinom.
5. Konstruktivizam mi konstruisemo svaku novu strukturu na osnovu
prethodnih preko principa autoregulacije koji je izveden iz biologizma, sve
pociva na autoregulaciji. Da bi se doslo da autoregulacije moramo imati fizicko
iskustvo i iskustvene podatke. Konstrukcija proizilazi iz interakcije (akcije koje
izvrsavamo i objekti na kojima ih izvrsavamo). Koordinacija zavisi od
autoregulacije i faktora sazrevanja
6. Univerzalizam zajednicko svim ljudima u svim vremenima i prostorima
(epistemicki subjekt)
Akciona shema: saznajna struktura koja se primenjuje na realnost
osnovni element strukture
nosi pecat strukture kojoj pripada
razlikuje se od ostalih ASh po sadrzaju, ali su karakteristike ASh na istom
stadijumu su iste
bazicne ASh odrazavaju kvalitet strukture
nemaju sva deca iste ASh
ASh zavisi od iskustva tj situacije (nemaju sva deca iste ASh na istim
stadijumima)
ASh nije isto sto i akcija! akcija je zavisna od situacije, a akter je invarijantan tj
isto dete ima razlicite akcije u razlicitim situacijama; za Pijazea, akcija je
nebitna jer je konkretna. Svest o akciji se stice tako sto subjekt ima zadatak da
prepozna sta zavisi od njega, sta od objekta a sta zavisi od prirode same akcije
Nove ASh nastaju kroz interakciju
Logika kojom mislimo je karakteristika ASh,a ono o cemu mislimo (sadrzaj) je
drugaciji
ASh je ono sto je zajednicko svim situacijama
Stimulus asimilacija drazi u strukturureakcija
2
Akomodacija se vrsi do onog momenta dok ne narusava postojanje integralne strukture
unutar nas.
Psihicki razvoj pocinje po rodjenu a zavrsava se u zrelo doba. Zavrsni oblik ravnoteze
je razum odraslog coveka, a svaki medjustadijum je prelazak iz stanja manje
ravnoteze u sve vecu, i svaki stadijum je posebni oblik ravnoteze.
Razlike izmedju telesnog i dusevnog zivota:
mentalni razvoj tezi stabilnijoj ravnotezi nego fizicki
kod fizickog razvoja, cim se zavrsi rast, automatski pocinje opadanje, sto nije
slucaj kod mentalnog razvoja: kraj razvoja omogucava napredovanje koje nije u
suprotnosti sa unutrasnjom ravnotezom
proces razvoja dovodi do ravnoteze koja podrazumeva gipkost i pokretljivost
struktura, cime ravnoteza postaje jos stabilnija
Dva vida procesa uravnotezavanja:
1. Promenljive strukture oblici organizacije mentalne delatnosti
(motorni i intelektualni X afektivni) X (individualno X socijalno)
2. Konstantno funkcionisanje zajednicko za sve uzraste i obezbedjuje prelazak
sa bilo kog stanja na drugi nivo
Uvek postoji interes koji nas pokrece
Postoji fizioloska, afektivna ili intelektualna potreba, svaka akcija je
odgovor na neku potrebu. Potreba je uvek izraz neravnoteze (spoljasnje
ili unutrasnje) i trazi podesavanje ponasanja. Akcija se okoncava kad su
potrebe zadovoljene. Svaka potreba tezi
3
:
Da ukljuci stvari i osobe u vec obrazovane strukture (asimilacija)
Da promeni strukturu s obzirom na promene kojima je organizam
izlozen (akomodacija)
Inteligencija nastoji da razume i objasni pojave
STADIJUMI RAZVOJA:
1. Stadijum reflexa
2. Stadijum navika
3. Senzo-motorni stadijum
4. Stadijum intuitivne inteligencije
3
Na svakom nivou se ovo isto desava
5. Stadijum konkretnih operacija
6. Stadijum formalnih operacija
Cika Baucalic o Pijazeovim stadijumima:
1. Senzo-motorni stadijum centracija na sopstveno telo
2. Preoperacionalni + konkretne operacije (PO je priprema za KO)reprezentaciona
inteligencija
3. Konkretne + formalne (KO je priprema za FO) propozicione \formalne operacije
Svaki stadijum ima svoje originalne strukture, koje u narednom stadijumu postaju
podstrukture na koje su nadogradjena nova svojstva.
Konstantan redosled stadijuma , kroz neprekidno konstruisanje novih struktura. I ne
mozemo da rasclanimo koji deo je genetski a koji deo nastaje kao proizvod
interakcije.
Odstupanja od stadijuma mogu biti izazvana:
Nepredvidjenim iskustvom
Intervencijom odraslih
Postoji mogucnost ubrzanja ili zakasnjenja uz ocuvanje redosleda stadijuma zbog:
Osiromasene sredine
Uticaja skole, kulture...
Novorodjence i odojce a.k.a. SENZO-MOTORNI STADIJUM
(od rodjenja do sticanja govora)
Senzo-motorna asimilacija putem opazaja i pokreta.
Usmerena je na resavanje parkticnih problema i dostizanje cilja. Omogucava uvidjanje
odnosa i upotrebu orudja pri resavanju problema.
Prema Pijazeu prve akcije nastaju reproduktivnom asimilacijom (radi nesto onako bez
veze, onda dete snimi da je uradio nesto sto mu je bilo zanimljivo i onda nastavi da to
ponavlja. Kada mu umesto tog objekta sa kojim je nesto ponavljao ubacis novi dolazi
do asimilacije pomocu rekognicije, on ubaci taj objekt u semu i kada ponovo ponovi
akciju na novom objektu to postaje generalizirajuca asimilacija)
Glavni zadatak: preci put izmedju JA-sve i JA-element.
Ovo se ostvaruje kroz 2 vida: intelektualni i afektivni.
Stadijumi:
Svaki stadijum ima svoje ASh
Svaki stadijum ima specificnu vezu stimulusa i ASh.
Svaki stadijum ima specifcne cirkularne reakcije.
Cirkularna reakcija je asimilacija novog iskustva u vec postojecu
shemu(reflex navika CR).
CR na razlicitim stadijumima je usmerena u razlicitom smeru.
CR1 orijentisana ka telu, tj ka ASh. Motivacija za pokretanje je nesto sto se desava
sa ASh.
CR2 orijentisana ka objektu. Motivacija je nesto sto se desava sa objektom kada se
primeni ASh.
CR3 aktivno experimentisanje (razlikuje se od CR1 i CR2 jer je inteligentno,
intencionalno i zato sto postoji varijabilnost tj ista ASh se primenjuje na razlicite
objekte)
Kod CR1 i CR2 se ponavljanje odvija na isti nacin(AS se ponavlja na isti nacin) a kod
CR3 dolazi do toga da se ponavljaju akcije na dva nacina:
1. Ispituje karakteristike jednog objekta razlicitim ASh
2. Ispitivanje razlicitih objekata istim asimilacionim semama.r
Sema postojanog objekta - zna da objekat postoji i kad ga ne vidi, PO se
prvo pridaje osobama iz bliskog okruzenja
Stadijum reflexa
Prvi stadijum:
(S+Ash)=REFLEX !!!!!!!!!!! urodjene Ash (repertoari ponasanja)
povezane sa objektima,tj.stimulusima koji su bioloski uslovljeni daju
reflexe =>maximalna veza, nasledje je najjaca
=>od REFLEXNE SEME (urodjene ash) nastaju SM SEMA!!!! (navika)
reflex = ASh + stimulus-Adualizam (nenamerno ponasanje, tj
automatizam);
ponasanje je koordinisano nasledjem i instiktima;
aktivnost je rana SM asimilacija, a adualizam je osnovni nacin funkcionisanja,
tj nema odvajanja stimulusa od ASh;
reflexi nisu samo mehanicki i pasivni, vec se doradjuju uvezbavanjem (sisanje),
razlikovanjem (mama od cucle), prepoznavanjem (moja mama, druga teta) i
uopstavanjem (svet treba sisati)
nema semu PO, postoji adualizam
Stadijum opazaja i navika
Reflexna vezbanja se usavrsavaju i uklapaju u organizovane opazaje i navike pomocu
iskustva
4
(sistematsko sisanje palca) kidanje veze stimulus - ASh, tj decentracija
spoljasnjeg objekta (sada su stimulus i ASh povezani licnim iskustvom
5
). To je prva
forma iskustvenog ucenja, mada i dalje nema namere, i dalje se zadrzava adualizam
stvaraju se SM sheme
sposobnost hvatanja (prehenzije) i manipulisanja
Podrazumeva 2. i 3. Stadijum:
Drugi stadijum (2-4)
prve navike su u vezi sa rexleksima,jer je to u stvari samo sirenje refleksa na
stimuluse koji nisu bioloski uslovljeni
nema difrencijacije cilja i sredstava
4
Sve sto je nstalo kroz iskustvo po Pijazeu je labavije od onoga sto je urodjeno, zato navika
ima labaviju vezu od reflexa.
5
U prvom stadijumu adualizam je znacio neodvojenost stimulus od ASh, ali ta veza je bila
reflexne prirode, tj urodjena. U drugom stadijumu je ista situacija, ali je priroda veze drugacija.
Nije urodjena, vec formirana na osnovu decijeg iskustva. Da bi se formirala druga veza, mora
da se prekine prva.
navika nije inteligentna
CR1-okidaci za ponavljanje neke zanimljive radnje- CIRKULARNA REALKCIJA JE
SPECIFICNI VID NAVIKE!!!!! Ove CR1 seme se smatraju primarnim,jer su
usmjerene na tijelo; KRUZNO-zato sto je efekat podsticaj za ponovno izvrsenje
te radnje (slucajno izvodjenje radnje postaje podsticaj za to, ali dijete jos uvijek
nema namjeru da to ponovi!!!!!! Sve se ponavlja random,dijete opet sasvim
slucajno pomjera zvecku); nema namjere,post hoc namjera
Nema semu PO-pasivno ocekivanje, samo gleda u tom smjeru gdje je nestao,
objekat samo kao integralni dio akcije
Treci stadijum: (4-8)
Navika se pravi tako sto dete uvidja da neki njegov pokret dovodi do
zanimljivih rezultata i to ponavlja (koordinacija izmedju vidjenog i uhvacenog)
JAVLJAJU SE I POTPUNO NOVE NAVIKE
Pocetek diferencijacije cilja i sredstava ali je jos uvek nema
Pocetak inteligencije
6
(razumevanje sebe i sveta)
CR2 sekundarne (usmjerene na objekte) i kruzne (ponavljaju se jednolican
nacin)
Na kraju stadijuma dolazi do decentracije , tj. odvajanja sebe od spoljasnjeg
sveta (cepa se veza stimulus ASh), posledica je da nema vise adulaizma, zato
se menja razumevanje sebe i sveta. JAVLJA SE NAMJERA!!!! (djelimicno
inteligentno ponasanje, jos uvijekne moze da ustanovi koju ash da upotrebi na
koji objekat-nema kordinacije sredstva i cilja)
Pocetak seme PO, razume postojanost samo ako je deo njegove ASh (zato sto
se ispusteni objekat trazi, ali samo ako je bio deo aktivnosti deteta)
Stadijum SM inteligencije
Sredstva inteligencije na ovom stadijumu su AKCIONE SEME opazaja i motornih radnji
ASh se medjusobno koordiniraju, preko uzajamne asimilacije tj. uskladjuju se tako da
jedna odredjuje cilj a druge ASh sluze kao sredstvo (postoji paralela sa koordiniranim
pojmovima i konceptima misljenja)
Razvoj SM inteligencije dovodi do obrazovanja objektivnog univerzuma (dete je
element medju drugim elementima i ima svoj unutrasnji zivot za koji shvata da je
odvojen od spoljasnjih elemenata)
Osnovni procesi u razvoju inteligencije:
1. Obrazovanje kategorija objekata (sema PO - uverenje da opazena figura
postoji iako se ona vise ne opaza)
2. Obrazovanje kategorija prostora (zavisi od PO, svako culo ima svoj prostor,
usresredjen na sopstvene pokrete i aktivnost)
3. Obrazovanje kategorija vremena (paralelno sa uzrocnoscu) - moguca
rekonstrukcija pre i posle dogadjaja, ali ne kapira istoriju pojava van sopstvene
aktivnosti, magijska delotvornost- mogu stvari da se odvijaju i bez dodira u
vremenu i prostoru dokle god je dete taj koji kao deluje na njih. Kada dodje do
6
Kriterijumi inteligencije:
1. Namera (postavljena unapred a ne post hoc)
2. Koordinacija sredstva I cilja (pronalazenje odgovarajuce akcione seme9to je njemu
sredstvo))
3. Koordincija vise sredstava I vise akcionih sema i razumevanje njihovog postojanja kao
sistema. Od starih ASh mogu da se naprave nove.
decentracije dete tada shvata prostornu i vremensku uzrocnost. Krajem SM
stadijuma dete moze da rekonstruise i predvidja uzrocno posledicna kretanja,
sto je posledica shvatanja prostora i vemena
4. Obrazovanje kategorija uzrocnosti (magijski egocentrizam) - uzocnost se
ostvaruje preko asimilacije kod Pijazea i asocijacije kod biheviorista
7
.
Podrazumeva 4., 5. i 6.
Cetvrti stadijum: (8-12)
Namjera postoji!! (javila se prvi put krajem treceg stadijuma)
Postoji koordinacija cilja i sredstava (ovo se ovdje prvi put javlja) (uz
ogranicenje sredstva su pozajmljena iz vec postojecih ASh) NE MOGU DA
NAStAJU NOVE ASH!!!!
Postoji SM inteligencija (ispunjena samo prva dva kriterijuma iz fusnote, ne i
treci! ako postoji cilj na koji ja mogu da odgovorim odabirom samo jedne
samo ash! Ne moze da postoji koordinacija vise ash sema)- samo koordinacija
1 sredstvo-cilj!! (dve senzorne, senzo-motorna, dvije motorne radnje)
PO - organiceno razumevanje, objekt je vezan za kontekst, jer ce ga dete traziti
na privilegovanom mestu kada se sakrije
8
-polozaj predmeta zavisi od
prethodne uspjesne akcije a ne od dsamih premjestanja
Peti stadijum: (13-18)
Potpuna SM inteligencija (sva tri kriterijuma)
CR3 varira primarnu reakciju- VARIJABILNOST, javljaju se zaceci
experimentisanja!!!
Trebalo bi da se na ovom stadijumu prvi put javlja akomodacija
Na ovom stdijumu mogu da se stvaraju nove ash-to se desava deferencijaciom
postojecih ash (iz ach baciti-deferencira se baciti odozgo, sa strane itd.)
Potpuno razvijena sema PO (objekat se nalazi na mestu gde je poslednji put
vidjen, nema vise trazenja na privilegovanom mestu)
Sesti stadijum: (19-24)
SM inteligencija, CR, sema PO
9
potuno razvijene()
INTERIORIZACIJA ASH-postaje svjestan da su one on sam!
Zacetak mentalnih reprezentacija i prvi simboli i to motorni simboli! (ne mora
da izvede radnju da bi shvatilo koji je njen efekat on moze da je zamisli);
takodje on moze da koordinise ash ali ne samo na motornom planu vec i na
mentalnom planu i tako da formira nove ash (ovdje zacetak, prava mentalna
kombinovanja tek na preoperacionalnom)
7
Po pijazeu SR sema ne vazi jer subject mora biti spreman da reaguje na neku draz, sto znaci
da mora da postoji struktuktura u koju je on tu draz nekda asimilovao(ovo vazi za celokupnu
njegovu teoriju)
8
Dete trazi objekat tamo gde ga je prethodni put nasao . prvi put ga nadje kao kao sto bi ga
naslo dete koje ima razvijen PO a onda kada sledeci put sakrijemo na neko drugo mesto, dete
potupuno zanemaruje prethodni uspesni princip koji je primenilo I sada kao po inerciji ide
tamo gde je bilo prosli put. Kao da ne kapira da moze da bude na nekom dugom mestu nego
tu gde je bio jednom bice uvek!
9
Dete prati I nevidljiva premestanja (loptica ispod stola)
Pronalazak novih sredstava insight-om (uvidjanjem tj. interiorizovanim
kombinacijama koje omogucavaju insight). Dete kad hoce nesto da uradi
umesto stalnih prakticnih pokusaja ponekad stane i samo gleda u predmet i
analizira situaciju. Tad vrsi isprobavanja na motorickim reprezentacijama.
Pocetak motornih reprezentacija (nije prava - simbolicka)
AFEKTIVNI RAZVOJ U PERIODU NOVORODJENCETA I ODOJCETA
Ide paralelno sa intelektualnim
Stadijum reflexa:
Javljanje osnovnih emocija, srodne fizioloskim sistemima drzanja ili polozaja
tela (strah zbog gubitka ravnoteze)
Stadijum navika:
Elementarna osecanja tj, afekti povezani sa sopstvenom aktivnosti (prijatno-
neprijatno, zadovoljstvo-bol, uspeh-neuspeh)
Egocentrizam- voli samog sebe, ali to ne znaci da ne voli ostale stvari, on
ustvari voli i ostale stvari samo ne kapira da su odvojene od njega, tj, voli sebe-
odnosno sve stvari (narcizam bez svesti o sebi) sva osecanja su o svojim
akcijama o svom delovanju, o svom telu...
Stadijum SM inteligencije:
Diferencijacija i umnozavanje osecanja (povezivanje npr. tuge sa neuspehom)
Javlja se izbor objekata tj. projekcija osecanja i na nesto izvan sebe (posto je
ukapirao da ima nesto i van njega
10
) zaceci interindividualnih osecanja
(pocetak simpatija i antipatija)
10
Mama I tata
PREOPERACIONALNI STADIJUM
Stadijum
(meseci)
Kognitivna struktura,
odnos sredstvo-cilj,
namera (intencija) -
intencionalnost
Postojanost objekta Prostor Vreme Kauzalni odnosi
1
(0-1)
Uvebavanje urodjenih
SM ema (refleksi),
nediferenciranost eme i
objekta, nema namere
2
(2-4)
CR I, prve steene
navike, shavata objekte
kao integralni deo,
produetak eme, nema
namere
Ne traga za
objektom koji je
prestao da bude deo
akcije
Nepovezani
"ulni" prostori
(vidni, auditivni
itd.)
Trajanje je
izvedeno iz
trajanja sopstvene
akcije
Svoje akcije tretira kao
uzrok svakog dogadjaja
koji sledi akciju
3
(5-8)
CR II, formiranje novih
navika, nema
prilagodjavanja eme
cilju, post-hoc namera -
tenja ka ponovnom
izazivanju interesantnog
dogadjaja
Traga za objektom
ako je bio predmet
trenutne akcije
Shvata samo
neposredni
prostor u kojem
se deava akcija
Shvata relaciju
pre-posle samo u
vezi sa sopstvenim
akcijama (akcija
prethodi efektu)
Zapoinje razlikovanje
akcije i efekta akcije (pre
- posle), tj. razlikuje se
uzrok i efekat ali samo u
vezi sa sopstvenim
akcijama
4
(9-12)
Izdvajanje ema iz
navika i primena na
nove situacije, nema
formiranja novih ema
kada su postojee
neadekvatne, postoji
namera
Trai objekat na
privilegovanom
mestu
Poetak
shvatanja
distantnog
prostora, shvata
perspektivu
Poetak shvatanja
serijalnosti (pre-
posle) nizova
dogadjaja u
kojima ne
uestvuje
Ogranieno shvatanje
da i drugi objekti mogu
biti uzroci - samo u
situacijama kada je u
dogadjaj ukljuena i
detetova akcija (npr.
kada gura ruku odraslog
ka eljenom predmetu)
5
(13-18)
CR III, formiranje novih
ema kada su postojee
neadekvatne putem
aktivnog
eksperimentisanja
- variranje eme pri
ponavljanju ili uklapanje
razliitih objekata u istu
emu
Vidljivo
premetanje
Shvata
objektivnost
prostora, svoje
telo tretira kao
deo prostora
Shvata
objektivnost
vremena, svoje
akcije uklapa u
nizove zajedno sa
drugim
dogadjajima
Potpuno shvata da i drugi
objekti mogu biti uzroci i
to sasvim nezavisno od
njegove akcije, shvata
nunost prostornog
dodira izmedju uzroka i
posledice, svoje akcije
tretira samo kao jedan od
moguih uzroka
6
(19-24)
Proirivanje akcionih
shema spoljanjim
objektima
Formiranje novih ema
kroz mentalno
kombinovanje, tj.
korienje (motornih)
simbola kao sredstva
Nevidljivo
premetanje
Reprezentuje
prethodne
promene
prostornog
poloaja
Reprezentuje
ranije opaene
nizove dogadjaja
Zahvaljujui sposobnosti
reprezentovanja moe da
zakljui nevidljiv uzrok
na osnovu opaanja
efekta ili da predvidi
efekat na osnovu
opaanja uzroka
Operacija
11
:
Reverzibilne
Interiorizovane
Celovite
To je stadijum stvaranja simbolicke funkcije, tj. govora(dete polako od pricanja
sam sa sobom pocinje da prica I sa drugima-ceo ovaj razvoj se dogadja od 2 do 7
godine),koji za posledicu ima:
Mogucnost razmene iskustava sa drugim osobama(pocetak socijalizacije)
Interiorizacija govora(pocetak misljenja, unutrasnji govor)
Interiorizacija akcije(rekonstruise akciju simbolicki)
Razvoj interindividualnih osecanja
Stabilniji unutrasnji afektivni zivot
Misle o onome sto nije sada i ovde tj. o reprezentacijama
Nema svoju centralnu strukturu, vec je to stadijum pripreme za KO
Pocinje tako sto seme sa SM stadijuma (motorne ASh)prebacujemo na simbolicku
funkciju. Tek kada se ASh uopste i povezu u jedinstveni sistem dolazi do prelaska na
stadijum PO
Reflektujuca apstrakcija: prelazak na visi plan putem uopstavanja i sistematizovanja
Ash(e pa ovoga nema na preoperacionalnom vec tek na KO)
SM ASh prenosimo na simbolicki plan putem internalizacije (ne radimo vise nesto
stvarno nego zamisljamo kako to radimo kroz simbolicku funkciju). Sada se ove ASh
zovu mentalne / simbolicke/ internalizovane akcione seme
Autoregulacija: radi po principu feed backa, subject pocinje da ocekuje sta bi moglo
da se desi, i tako se skrecemo ka operaciji kao reverzibilnoj. (ali ona na ovoj
stadijumu ipak nije u potpunosti revrezibilna??)
Kada se ASh pebace na simbolicki plan one ponovo postaju centrirane iako su se
decntrirale na kraju SM stadijuma, ali ne u smislu adualizma fizickog sveta vec nema
odvojenosti simbolicke ASh i simbola na koje se ona odosi.
Na sledecem nivou kada dodje do razdvajanja simbolicke ASh i simbola nastaju
operacije- tada dete misli pomocu sistema, logicno i konkretno i nalazi se na KO
stadijumu.
Na preoperacionalnom su ASh irevrezibilne
12
tj. nema koordinacije razlicitih
iskustava (dete misli na simbolickom planu ali misli izolovano)
Zbog pojave mentalnih ASh javlja se:
Nediferenciranost(nerazdvojenost subjektivnog i objektivnog)
11
E pa toga nema ovde!
12
Reverzibilan =biti u sistemu(prava reverzibilnost javlja se tek na KO, na SM stadijumu to nije
bas prava reverzibilnost, ali jeste jer kad zavrsimo neki stadijum to znaci da smo ubacili u
sistem seme sa tog satdijuma)
Promena u socijalnim odnosima- egocentrizam (kapira da on i neko drugi
nisu ista osoba, ali ne zna da kaze sta ce neko drugi da vidi kad gleda nesto iz
drugog ugla, vec uvek prica da svi vide isto ono sto on vidi-zadatak sa tri
planine). I kada pricaju dva deteta oni imaju kolektivni monolog- svako prica
svoje a kao se razumeju(ista je situacija i kada se igraju, kao zajedno a ustvari
svako za sebe). Pod prinudom odraslih, pocinje da postuje odrasle, prihvata
ono sto oni kazu, izvrsava naredbe jer mu odrasli pruzaju model ponasanja tj.
idealno Ja
13
.
Nastanak misli-na pocetku postoji egocentricna asimilacija, a na kraju
priprema za logicku misao(misljanje adaptirano na druge i stvarnost) Nasuprot
tome stoji intuitivno misljenje koje je najprilagodjenije stvarnosti . Izmadju
egocentricnog misljenja i intuicije nalazi se verbalno misljenje.
Egocentricno misljenje-to se desava kroz simbolicku igru -time se
zadovoljava Ja jer dete zivi u svojoj glavi onako kao bi voleo da zivi. A
simboli koje koristi su samo njemu poznati i nikom drugom
Verbalno misljenje- ozbiljnije od egocentricnog ali idalje udaljeno od
realnosti(prica o shvatanju prirode fenomena) postavlja pitanje zasto
jer hoce u isto vreme da zna i cilj i uzrok nekog desavanja
14
Intuicija- deca sve tvrde a nista ne dokazuju
15
.napredniji su prakticno
nego sto to mogu da objasne. Ne mogu retrospektivno da kazu sta su
sve radili ali im malo bolje ide da dok nesto rade pricaju sta rade, ali I
dalje ne znaju zasto. Fali im logika u misljenju pa zato to nadomescuju
intuicijom
16
posto do 7. Godine razmisljaju prelogicki
- Primarana intuicija- SM seme prebacene na mentalni plan,
irevrezibilane su i krute
- Artikulisana intuicija-bolja od ove gore jer se javlja predvidjanje
ishoda akcija i rekonstrukcija prethodnih stanja (zna odakle je
krenula loptica) I dalje je irevrezibilna(sada mu samo to fali da
sredi i onda je baja na operacijama!)
Shvatanje prirode fenomena egocentrizam (decija filozofija)
Animizam - sve je zivo, predmetima pridaje psiholoske karakteristike,
proizilazi iz asimilacije stvari u sopstvenu aktivnost
17
Realizam - psiholoske fenomene tretira kao objekte (misli da je njegov
san dostupan svima ostalima, misle da neko moze da vidi sta oni
razmisljaju)
13
Dete oce da bude kao odrasli , jer je sada skapiralo kako oni nesto rade a on posto prica
moze to da razume
14
Ne odgovara mu mehanicisticko objasnjenje jer veruje u animizam pa tezi da sve sto se
desava sa predmetom ima neki clij i svrhu za sam predmet(kliker koji se kotrlja)
15
Jer ne znaju kako da obrzloze a i ne vide neku preteranu potrebu da objasne kada je njima
sve jasno.
16
Kada im trazis da stave isto zetona kao sto si ti stavio oni ih pobacaju a da budu prostorno
isti
17
To znaci da dete gleda na stvari onako kako gleda na sebe, pa posto ono zna da radi neke
stvari sa razlogom logicno je da i predmeti rade stvari sa razlogom.
Artificijalizam - misli da sve sluzi ljudima, sve postoji zbog ljudi (to je da
se jede, to je da se seta tuda)
Objasnjenja
18
- primenjuje pravila koja vaze za njegovo ponasanje na sve ostalo
(brod plovi zato sto mu je kapetan tako rekao)
Finalizam-koristi se posledica kao uzrok(Rijeka tece da bi se ulila u
more)
Motivacija-umesto uzroka koristi se motiv to vazi za ljude a ne za objekte
Participacija-uzrok je ono sto lici na taj fenomen, uzme deo fenomena pa
tim delom obasnjava ceo fenomen-oblak nastaje tako sto dim iz kuce
ode i napravi oblak
Magizam-uzrok je aktivnost djeteta-ono sto je ono pomislilo je
uzrokovalo neki dogadjaj- deca povezuju razvod roditelja na
predskolskom uzrastu sa sobom, pa ako pomisle nesto ruzno i to ruzno
se desi onda oni misle da su oni krivi
Fenomenizam-koriste se dve stvari koje su se istvremeno desile pa
jednu uzmemo kao uzrok a drugu kao posledicu(vremenski povezne)
19
Neosetljivost na protivrecnost (sve sto je nama nelogicno njemu je ok)
Globalna prica za preoperacionalni stadijum: dolazi do postepene decentracije,
nagomilavanjem kvantitativnih promena koje ce na kraju dovesti do kvalitativne
promene tj. pojave operacija.
Stadijum konkretnih operacija
Ovde se pojavljuju operacije- to je sistem internalizovanih mentalnih Ash,koje
su reverzibilne. Konkretne su zato sto ne mogu da razmisljaju o stvarima koje im nisu
bile u iskustvu
20
(nije konkretno u smislu materijalnog, nego u smislu iskustva)-mis-
macka slon
Operacije su visi oblik regulacije akcije. Regulaciju ne mozemo da odredimo
neposredno vec je opazamo preko ponasanja(dete ume barem delimicno da objasni
reverzibilnost). Logicko misljenje se javlja na KO zbog uspostavljanja sistema
postojecih mentalnih akcionih sema.
PO vs KO
Slicnost: mentalne ASh
Razlike: reverzibilnost(da bi se to desilo morali smo prvo da se decentriramo,
mentalna ASh se morala odvezati od simbola); povezanost u sistem
KO vs SM
Slicnost: povezanost u sistem
18
Pod pravim objasnjenjem pijaze smatra samo kauzalno objektivno objasnjenje.
19
razlika izmedju magizma i fenomenizma je to sto u magizmu to mora biti sopstvena
aktivnost koja je uzrok stvari
20
Ne moze da se odvoji od svog iskustava- cekic i casa i sundjer casa-ne moze da misli o tome
da ce sundjer da slomi casu.
Razlike: ovde su SM ASh a tamo su mentalne ASh
Prvi put se pojavljuje logicko misljenje-koherentno i uskladjeno. Zasto? Zbog
sistematicnosti. Iza svake misli je mentalna ASh , a potrebno ih je koordinisati da bi
moglo logicno da se misli
Stadijumi prelaska sa akcije na operaciju
21
:
1. Rekonstrukcija-nuznost rekonstruisanja motornih secanja na reprezentativnom
planu tj.prebacivanje motornih u mentalne ASh
2. Decentracija-teza na planu reprezentacije nego na planu akcije
3. Stvaranje medjuindividualnog univerzuma-univerzum sada ne sadrzi samo
objekte nego i druge ljude tj.operacije se ne odnose samo na fizicki univerzum
nego i na socijalni. Da bi se ostvarila decentracija mora se izvesti odvajanje Ja
od drugih i na nivou objekata i na nivou mentalnih ASh.(saznajni, afektivni i
moralni)
Grupisanje-stvaraju se postepena povezivanja, sa operacijama:
Direktne-A+A=B
Suprotne-B-A=A OVO SVE DETE MOZE DA
URADI
Identicne-+A-A=0 NA GRUPI OBJEKATA
Tautoloske-A+A=A
Pojedinacno asocijativne (A+A)+B=A+(A+B)
Konzervacija(najbolje merilo KO): shvatanje da ako se nesto promeni ne mora i
nesto drugo da se promeni. Tj. shvatanje da odredjena dimenzija ostaje
nepromenjena bez obzira na manifestne transformacije. Ista logicka struktura svih
zadataka . imamo dva predmeta koja su ista po nekoj dimenziji, zatim se uvodi neka
trasformacija-nulta transformacija jer ona ne menja nista po nasem kriterijumu.
Neutralna spram kriterijuma , zatim ispitujemo da li ce dete da se zavede vizuelnim
promenama. Iako mu lici da se tu nesto promenilo on mora da zna da se po
kriterijumu nije nista promenilo
Nalazi u exp konzervacije materije, tezine i zapremine:
Uvek se dobijaju 3 nivoa (KO,PO, prelazni)
Deca koja su na KO daju 3 vrste obrazlozenja:
Prosta revezibilnost (ima isto jer mozemo ponovo da napravimo)
Kompenzacija(duze i tanje, deblje i krace)
Istovetnost=identitet (ista glina)
22
Ove 3 vrste objasnjenja su medjusobno zavisne. Ovoga moras da budes
svetan da bi mogao da uradis bilo kakvo grupisanje.
Redosled javljanja konzervacije: supstanca tezina zapremina
Konzervacija se prvo stice sa onim materijama koje se ne menjaju same po
sebi(perle i voda)dok se tek kasnije stice kod materija tipa gline(koja se pri
transformaciji za dete potpuno menja)
Kad se javi reverzibilnost vec postoji organizovan sistem koji obuhvata:
21
Imena stadijuma nigde explicitno ne pisu pa ih je Elena krstila
22
Da bi imao istovetnost mora da bude svestan prva dva
- Direktnu operaciju(transformacija)
- Inverznu operaciju(vracanje vode ili cega god)
- Identicnu operaciju(nultu transformaciju)
Zajedno sa konzervacijom javlja se i tranzitivnost (A= B, B=C A=C). zato se tvrdi
da su tranzitivnost i konzervacija dva razlicita vida istog grupisanja (jer je u
istrazivanju dobio jaku korelaciju)
Dve onovne aditivne operacije (grupisanje klasa i relacija): operacije za utvrdjivanje
odnosa izmedju konkretnih predmeta (ali ne moze da ih verbalno iskaze)
Klasifikacije :
23
kako dete sistematizuje iskustva(na osnovu slicnosti i razlika-
kvalitativno poredjenje radi pravljenja hijerarhije klasa)imamo inverziju
negacije(gledamo po cemu su slicni pripadnici dve klase i tako se obe klase
gurnu u neku visu klasu koja ima oba obelezja) ovde je reverzibilna ASh tek
kada mozemo iz te hijerarhijski vise klase da izvucemo ponovo dve grupe-sto
se zove reverzibilnost putem inverzije
Nivoi klasifikacije:
1) Figuralne kolekcije(elementarni nivo)grupisanje na onovu toga sto se
nesto slaze(kucica)ili na osnovu slicnosti tako da napravi neku figure u
prostoru. Ovo je prelaz izmedju SM ASh i mentalnih ASh.
Slicnost izmedju SM ASh i figuralnih kolekcija:
- Uporedjivanje objekata po upotrebljivosti i slicnosti
- Nemogucnost da se dozovu u svest skup objekata na koje se
figuralne kolekcije odnose
24
Dete koristi figuralni tj. prostorni obim a ne numericki (apstraktni)
2) Nefiguralne kolekcije- predmeti se po slicnosti raspodeljuju na male
gomile(iz koje je dete u stanju da napravi od kolekcije)ovo nisu klase iz
sledecih razloga
- Koristi ili silaznu ili uzlaznu metodu a ne moze da ih kombinuje
- Ne moze da kvantitativno poredi obim klase i podklase
3) Hijerarhijske klasifikacije- kombinuje silazne i uzlazne metode i
kvantifikacija inkluzije klasa koja je intenzivna
25
, a ne numericka.

Klasifikacija pociva na upotrebi svi i neki.
Serijacija: dovodjenje u odnos, postavljanje u niz, poredjenje razlika izmedju
objekata.
Sredjujemo iskustava spram kvantiteta-stepen izrazenosti nekog atributa po
nekoj dimenziji koju smo uveli.tj. Sadrzi reverzibilnost putem
23
Za sta se korisi zadatak kalsifikacije?
1. Za odredjivanje hijerahije vec postojecih struktura
2. Odredjivanje razvojnog nivoa deteta u odnosu na tu strukturu
24
On koristi semu i nama deluje kao da zna sta radi, pa kada ga pitamo za konkretno te
predmete koji su ispred njega on zna, ali ne moze da zamisli sta bi sve moglo da podpada pod
tu istu semu.tj. nema extenziju
25
Jezicki dete zna da zivotinja ima vise nego macaka ali nema pojma koliko je cega brojcano,
samo vidi da ih ima vise
To se zove:
skica grupe ili skica
grupisanja
reciprocnosti(interesantniji od nekog a manje interesantan od nekog drugog)
drzimo sparene dve relacije i onog prvog i onog drugog.
* Zadatak sa stapicima razlicite velicine koje treba poredjati po visini+
moze da radi i serijaciju u dve dimenzije (lisce u matricu po svetlini i velicini)
Nivoi serijacije:
1) Odsustvo serijacije
2) Empirijska serijacija- (redjanje putem pokusaja i pogresaka- 5 puta
okrece i prevrce one stapice)
3) Sistematska ili operacionalna
Razlika 2. I 3. Stadijuma: kada naprave niz pa dobiju nove stapice da ih
ubace, ovi sa 2. Rade sve ispocetka a ovi sa 3. Samo dodaju gde treba(3.
Vrsi poredjenje samo sa jednog kraja jer znaju da je sve jedno sa kog kraja
ces da krenes)
Frka oko toga da li je Pijaze izmislio da postoje ove operacije ili deca to stvarno tako
rade i na konto toga imamo:
- Ispitivanja toga sta deca rade spontano, tj. bez instrukcije ispitivaca
- Sta logicari misle o terminima koje P koristi- naravno ne misle da su dobri jer
tako nesto u logici ne postoji.
Svojstva sistema grupisanja:
1) Pomocu jedne operacije stvaraju se novi elementi sistema (spajanje 2 klase u
novu nadredjenu klasu)
2) Operacija je reverzibilana
3) Kada primenimo operaciju pa onda njoj reverzibilnu operciju vracamo se na
pocetno stanje(ovo prespes ovo vrati, pa si na istom)
4) Kada dva puta pravis kobasicu o je oba puta ista kobasica
5) Pokretljivost sistema je ogranicena
Multiplikativno grupisanje(za razliku od gore navedenog aditvnog): vise
klasifikacija i serijacija istovremeno.
Najjednostavnija multiplikativna struktura je serijalna korespondencija( proizilazi iz
serijacije)-das mu lutke i stapove i on treba da nadje koja lutka ide sa kojim stapom
po kriterijumu velicine. Kada ima serijaciju njemu je isti djavo da li pravi prosti ili
slozeni niz posto to radi po istom principu.
Obrazovanje celih brojeva:
Uslovi su:
- Aditivnost
- Konzervacija
Deca znaju da broje ali to ne znaci da imaju pojam broja(poredjas zetone pa ih malo
rasiri a on ih izbrojao ima da kaze da tamo gde si ih rasirio ima vise)
Da bi imao pojam o broju mora da zna da je Celina jednaka zbiru delova, pa na
osnovu toga da izvlaci zakljucak o konzervaciji te celine.
Posto sam jezik nije dovoljan za obrazovanje broja postoje 3 hipoteze koje govore o
tome kako deca obrazuju pojam broja tj. O tome kako su aditivnost i konzervacija
povezane sa nastankom broja:
- Broj je nezavisan od ovih logickih struktura
- Broj je direktno izveden iz njih(osnovni brojevi iz klasa a redni iz serijacije
26
)
- Broj nova struktura bazirana na delovima strukture grupisanja putem ova dva
gore.
Zadrzava od klasa inkluziju(1 u 2, 2 u 3)
Zapostavlja kvalitete i uvodi nizanje
Intuicija broja i numericke korespondencije:
Stanoviste da je broj intuitivan ima sledece problem
Intuicije nisu numericke nego prenumericke, jer nema aditivnosti ni
konzervacije
Prelazak sa PO shvatanje broja na operacionalno, vrsi se po slicnim etapama
kao sto su klasifikacija i serijacija

U zadatku postoje 4 nivoa na kojima se razvija sposobnost koriscenja broja:
1. Pravi se niz iste duzine i istovetnost nizova odredjuje prostor koji zauzimaju
2. Uspostavlja se korespondencija 1:1(opticka korespondencija)
3. Takodje korespondencija 1:1, ali sada dete shvata da cak iako se niz razvuce,
pa drugacije izgleda, dete kapira da ako bude prebrojao bice isti broj, ali I dalje
misli da se ukupna kolicina promenila.
4. Operacionalni nivo- dete kapira da su nizovi isti uprkos pomeranju, tj. ima
korespondenciju, pa posledicno i konzervaciju ekvivalencije.
Operaciona priroda broja: broj se operaciono obrazuje polazeci od nekonzervacije
na isti nacin kao i klasifikacija i serijacija itd.
Prostor: strukture koje pocivaju na blizini i razdvajanju(pri cemu se podrazumevaju
kontinuirani objekti)
Operacije koje se izvode na kontinuiranim objektima se zovu infralogicke.
Prostor se obrazuje nezavisno od broja, ali postoji odredjeni izomorfizam koji se
ogleda u inkluziji klasa.
Razvoj shvatanja prostora krece od topoloskih struktura (koordinacija blizine u
linearne pa 2D pa 3D) pa iz ovoga proizilaze istovremene i paralelno projektivne
strukture(tackasta i struktura koordinacije tacke gledista
27
)i metricke strukture
(premestanja, merenja, koordinatni ili referenti sistemi, koji su uopstavanje merenja u
2D i 3D)
Problem KO je sto su dva oblika reverzibilnosti medjusobno izolovani, precice se
na FO kada se koordinisu i tada su u sistemu. Posto na ovom stadijumu mogu da
gledaju ili serijaciju ili klasifikaciju.
26
E pa to nije tacno zbog toga sto se brojevi redom usvajaju 1,2,3 i zato sto brojanja nije
vise operacija koja pripada klasama i relacijama jer se sada kod brojeva zapostavlja kvalitet
objekata.
27
Kapira da postoje razlicite tacke u prostoru izmedju kojih kapra odnos i moze da gleda iz
razlicitih tacaka u prostoru
ADOLESCENTI
28
Nadogradjuje logiku iskaza na logiku klasa i relacija(sve sto dete na KO moze da uradi
sa konkretnim to adolescent moze sa apstraktnim). Osim ovoga dolazi do preobrazaja
licnosti na svim poljima. Za razliku od KO reflektuje svoje misljenje(metakognicija jer
ne mora vise da misli samo na konkretne objekte)i konstruise sisteme
29
i teorije. Adol
moze da misli propozicionalno, tj. da odvoji sadrzaj od forme, moze da razdvoji realno
od moguceg- moze da uvede ako. Gleda mogucnosti pa unutar tog seta gleda ste je
realno a sta je moguce. Adol koristi pre svega dedukciju a kasnije indukciju-mada je
sposoban za oba.
Decentracija: odvajanje sebe kao pojedinca koji treba da izgradi zivotni program i
drustva koje treba reformisati. Decentracija se obavlja u socijalnoj ravni (udruzivanje
sa sebi slicnima- mladi pioniri ujedinite se)i ravni misljenja(rad mu omogucava da se
sastavi sa realnoscu-radne akcije druga Tita)
Osnovno obelezje adolescencije je ukljucivanja pojedinca u svet odraslih(pubertet nije
merilo za adolescenciju-jer se svuda javlja u isto vreme a adolesc. ne):
- Adol smatra sebe odraslim
- Misli na buducnost
- Pravi zivotni program i aktivnosti(zivotni san bla bla)
- Hoce da reformise drustvo-misli ne samo da moze nego da mora dag a
promjeni!! Adolescentni idealizam,granici se sa egocentrizmom(ne moze da
shvati da njegovo misljenje nije nista boljeg od drugih mis)0kada dijete shvati
da njegove ideje nisu jedine I najbolje (pod uticajem vrsnjaka koji ga kritikuju, I
pod uticajem rada on shvata svoja ogranicenja) tako dolazi do decentracije
djeteta od svojih ideja I svoje tacke misljenja.
Promena na afektivnom nivou:
- Osecanja u vezi sa idealima
- Drustvena uloga i vrednosti
FORMALNE OPERACIJE-razvoj FO je povezan sa razvojem mozga(daje nam
potencijal, mogucnost) i zavisi i od socijalne sredine(utice na aktualizaciju tih
mogucnosti-brzina razvoja zavisi od kulture i vaspitanja,neka africka plemena nikad
ne razviju FO jer sui m KO sasvim dovoljne za njihovu adaptaciju). Ovo rezultuje:
Formalne strukture su oblici ravnoteze koji se formiraju kroz interakciju izmedju
osoba i interakciju osobe i fizicke sredine
Aktivnost pojedinca figurira izmedju nervnih struktura i spoljasnje
sredine(adaptacija)
Praksa:sa 17 god ok 35 % dostigne FO, naravno po Pijazeovim kriterijumima
Licnost ide u suprotnom pravcu od ja, tj, licnost je decentrirana od ja. ???
Jezik je nuzan ali ne i dovoljan za nastanak FO.
28
Nisam sigurna da sam na FO posto nije da bas razumem tacno sta covek pokusava da mi
kaze.
29
Omogucavaju moralno-intelektualno uklapanje i usvajanje ideologija
Misljenje kod adol:
Razdvaja se realno i moguce
Propozicionalno misljenje razdvaja se forma od sadrzaja
Probabilisticko misljenje tj verovatnoca (mora da zna sve moguce ishode
da bi razvio ovo misljenje)
Hipoteticko deduktivno misljenje
Experimentalno misljenje izdvajanje svih relevantnih faktora koji mogu
uticati na pojavu koju posmatramo i dranje konstantnim svih ostalih
faktora dok se jedan faktor varira tj ispituje. Kad proveravamo faktore mi
postavljamo hipotezu o tome da li on deluje ili ne.
PREADOLESCENTI
Preadol se decentrira tako sto se oslobadja konkretnog i posmatra realnost koz
transformacije. To jepriprema za adolescenciju.
DECENTRIRA SE OD SADRZAJA-silogizmi, logicke relacije,analogije,metafore,ironije
I OD REALNOG-omogucava hipoteticko,deduktivno misljenje-ima ideju iz koje
dedukuje pretpostavke,kreira hipoteze I onda ih provjerava; I kombinatoriku-
neslucajna, iscrpna I sistematska
Preadol postaje sposoban da misli u hipotezama (pocetak F misljenja).
Javlja se kombinatorika uopstavanje operacija klasifikacije ili relacija reda, tj
mozemo da vrsimo klasifikaciju i serijaciju na bilo kom materijalu.
Kombinacije objekata (exp sa tecnostima i bojom) preadol sistematicno radi
zadatak, kombinuje svaku sa svakom dok ne dodje do resenja,a ovako radi i sve
ostalo. Razlika od KO je sto adol zna sve moguce kombinacije tj svestan je sistema
koji sadrzi sve moguce sisteme. KO cak I ako dodje do resenja putem pokusaja I
pogresaka ne zna da verbalizuje pravilo buduci da nije iskljucio sve moguce
vjerovatnoce
Propozicionalne kombinacije - kominuje idje i hipoteze koristeci:
Afirmacija ili negacija
Propozicionalne operacije
Implikacija (ako onda)
Disjunkcija (ili...iliili oba)
Ekskluzija (iliili)
Inkompatibilnost (iliiliili nijedno)
Reciprocna implikacija
Adol ima dve vrste reberzibilnosti:
- Inverzija-negacija ovo se spaja u novi sistem kod FO
- Reciprocnost -simetrija
30
a kod KO su razdvojene-ko ima znaci I
reciprocnost I inverziju ali nisu povezane
30
Karakterise ga grupisanje relacija pa se zato to javlja teku adolescenciji.
Svaka opreracija ce biti inverzna nekoj drugoj i reciprocna nekoj trecoj i tako
dobijemo 4 transformacije: (tako su sve akcije povezane)
Identicna (direktna akcija ili transformacija) iz A u B
Inverzna-suprotna akciji vraca u pocetno stanje-iz B u A
Reciprocna-kompenzuje prethodnu transformaciju ali mjenjanjem druge
dimenzije, u odnosu na nju je reciprocnu I ponistava je, tako nas
dovodeci ponovo u stanje A
Inverzna-reciprocna- KORELATIVNA-u istom smjeru kao direktna, ima isti
efekat, ali je ona inverzna,suprotna reciprocnoj transformaciji pa nas
vraca u polozaj B!!!!-INVERZIJA RECIPROCNOSTI!!!!

FO ASh:
svaka sema ima ili kombinatoriku ili sistem od 4 transformacije
31
1. Proporcije(javlja se u razlicitim oblastima: prostorne, metriceke, verovatnoca
itd i javljase u valitativno drugacijem obliku)
2. Dvostruki sistem referencije(isto kao i kod proporcije)
3. Hidrostaticka ravnoteza- exp sa cevkom u obliku slova U pa stavis klip pa vidis
koliko ce vode da izadje(isto sve na osnovu ove 4 transformacije)
4. Probabilisticki pomovi- da bi se shvatili trebaju ti dve operacije-
kombinatorika(omoguva da shvatimo sve moguce kombinacije) i proporcionalni
racun(koji nam omogucava da shvatimo das u verovatnoce razlicito izrazene
iste: 3\9 i 2\6)
Indukcija fizickih zakona i razdvajanja cinilaca:
Odnosi se na onu pricu da mislimo experimentalno, postavljamo hipoteze i njima
baratamo.
Koriste se propozicionalane operacije, 4 transformacije i kombinatorika koja
omogucava da se jedan cinilac varira a da se ostalo drzikonstantno(to je te prica o
razdvajanju cinilaca)
I dijete sa KO I djete sa FO imaju serijaciju ali razlika je ta sto dijete sa KO ne moze da
napravi serijaciju serijacije,odnosno on ne moze da pravi serijaciju ako iskazi koje smo
mu iznjeli nisu u skladu sa njegovim konkretnim iskustvom,ili nikad nisu bili dio
takvog iskustva.
Na KO prave se odnosi izmedju objekata, na FO mozemo da baratamo tim objektima I
odnosima izmedju njih,jer smo decentrirani od sadrzaja iskaza-preuzimamo samo
formu!da bismo mogli tako objekte da stavljamo u odnose moramo da ih
simbolizujemo! A bas tobse radi na FO-javljaju se simboli (verbalni iskazi) za odnose
izmedju objekata. Posto su to sada simboli mozemo ih smatrati logickim iskazima
(djete sada moze da shvati logicke iskaze jer MOZE DA NE OBRACA PAZNJU NA
SADRZAJ!!!-apstraktno misljenje)
Teorija stadijuma (ordinalna skala)
Stadijumi =ordinalne skale iz dva razloga:
1. Ako ordinalne skale postoje u stvarnosti, onda mora da postoji uzastopnost
stadijuma u nekakvom obliku
31
Dovode se dve nezavisen funkcije u vezu i stvara se nova kvalitativna veza medju njima
2. Ne postoji nikakva opsta saglasnost o postojanju stadijuma
Da li postoje siroki periodi u razvoju?
Pijaze obelezava periode pomocu opstih celovitih struktura koje se javljaju i smatra da
ne treba koristiti dominantna obelezja (kao Frojd), zato sto se tako proizvoljno
odredjuju stadijumi.
Dva problema postojanja celovitih struktura:
1. Da li one stvarno postoje ili sui h izmislili psiholozi
2. Ako postoje, onda bi trebalo da se formalizuju pomocu logickih termina pa da
se to primeni na decu (i onda opet imas problem kao i pod 1)
Odbrana za 1.
Dete nije svesno tih struktura ali se oni u pravilnim odgovorima koje mi opzamo u
ponasanju i pri tom ako one ne bi postojale, onda ne bismo umeli da objasnimo to
ponasanje.
Primer za odnos celovitih struktura i formalne logike: serijacija je za logicara nizanje
asimetricnih povezanih i tranzitivnih relacija . kod deteta tj kod strkture, asimetrija
znaci da je jedan stapic veci od drugog, povezanost znaci das u svi razliciti i da nema
dva ista.
F0-ana
Potpuna ravnoteza izmedju asimilacije I akomodacije-fleksibilna je,vise je nikakvi
konflikt ne moze razrusiti.Decentracija od sadrzaja iz sopstvenog iskustva I sada
moze da barata verbalnim iskazima o objektu I odnosima izmedju objekata.
Dijete sada barata vec utvrdjenim proizvodima KO-serijacijom I
klasifikacijom,utvrdjenim odnosima izmedju objekata za svoje operacije-zato se
zovu opercije nad operacijama!
Kritike Pijazea:
struktura ne postoji- heterogenost
dobili da je razvoj vise kontinuiran nego diskontinuiran (pijaze prica o
skokovima) fiser: i diskontinuiran (uz podrsku ispitivaca, kada nam neko
pomogne)i kontinuiran(kada dijete radi spontano sam zadatke) proces.
Pojednostavio odnos izmedju ucenja i razvoja- on prica o unutrasnjoj
transformaciji, tek kada imamo novu tehnologiju misljenja tada neko moze
da nas nauci nesto vise- po pijazeu stvarno razumevanje moze da dodje
samo sopstvenim radom, nema nam pomoci. I to je prica o kognitivnom
konfliktu.
Zanemario socio kulturne faktore
P je podcenio misljenje mladje dece a precenio misljenje dece na FO, nasli
da se postojanost objekta pojavljuje ranije nego kod pijazea, a li tu upada
prica da su koristili razlicite testove pa je imao trazenje predmeta sto ipak
zahteva i neku motoriku a bover kada se ugasi svetlo , a detetu je bilo
zanimljivo nesto iznad njegove glave, onda mu oni ugase svetlo i snimaju
da li u mraku drzi predmet rukama. Spelke: dete i pregrade. Fizicki
nemoguca kombinacija: dete se iznenadjuje I sa 4 -5 meseci. Postavlja se
pitanje da li su pijazeovi nalazi posledica samo metodologije.
Metodologija- problem klinickog intervjua, nije dovoljno pouzdan. Zadaci
stavljaju decu u vestacke situacije (deca u brazilu)
Postoji problem sto razliciti segmenti razvoja ne idu po istim stadijumima, ili
bar ne u isto vreme
Kazu da je problem sa tim zadacima sto deca mogu da razumeju zadatak
kao neku socijalnu situaciju.socijalni context deluje na odgovore dece,
Sigler: sta mozda dete jos razmislja dok mu se postavlja zadatak.dete zna
da ga roditelji pitaju isto pitanje samo onda kada se od deteta ocekuje da
promeni odgovor(da li je dete opralo ruke)dete moze da se zacudi zasto ga
odrasli uopste pita tako nesto glupo(menjaju ispitanike)
Po Pijaeu dete, ako moe da barata formalnim operacijama, to radi sa
svakim sadrajem. Ali ipak se ispostavilo da se sadraji koji su blii iskustvu
bolje formalno operacionalizuju. Mislilo se da su muskarci razvijeniji na FO
zato sto su zadaci za njihovo provjeravanje bili blizi njihovom iskustvu,
kasnije se utvrdilo da i zene koje rade u prodavnici isto dobro kombinuju
kao muskarci ali kada bi se taj sadrzaj poklapao sa onim koji je u njihovom
iskustvu- ali ovo ipak ne negira pIjazea jer on samo kaze da ce covjek biti
sposoban za FO ali ne I nasta ce ih koristiti, to vjerovatno zavisi od
emocionalne investiranosti u situaciju
PIJAZE UCENJE I RAZVOJ
Problem razvoja i problem ucenja su dva zasebna problema. Po pijazeu ucenje I
razvoj nisu sinonimi!
Razvoj SAZNANJA je spontan proces povezan sa embriogenezom i njme sticemo
strukturu saznanja kao celinu. Pokretac razvoja je urodjena tendencija strukture za
uravnotezavanjem. stadijumi nastaju kroz spontanu aktivnost deteta,
interakcijom sa fizikom sredinom, putem uravnoteavanja AS i AK.
UCENJE je suprotno,njega izazivaju okolnosti ( experimentator, nastavnik, roditelj)
zbog nekog didaktickog cilja,i ono je ograniceno na jedan problem ili na jedan sadrzaj
ali ne I na cijelu strukturu. Pijaze preusko shvata ucenje, samo kao usvajanje znanja Iz
spoljasnjeg izvora. Pasivno dijete usvaja cinjenice koje su mu spolja date. uenje NE
utie na stvaranje struktura, ve su te strukture (razvoj) preduslov za
uenje (koje smatra samo za asimilaciju u strukturu)
CENTRALNA TEZA- Po Pijazeu razvoj objasnjava ucenje. Svaki element ucenja
javlja se kao funkcija celog razvoja a ne kao element koji objasnjava razvoj. to jeste
ucenje je subordinirano razvoju,zasniva se na postignutom razvoju. Prema
tome, efikasnost ucenja zavisi od stepena razvoja, ucenje tako nikako ne moze da
utice na razvoj, niti na konstruisanje novih struktura. Po pijazeu razvoj je dakle
mijenjaje kognitivnih struktura sto je spontano pa je samim tim to individualna
aktivnost (putem logicko-matematickog iskustva), nema veze sa fizickim iskustvom,
odnosno od spoljasnjih okolnosti jer tako razvoj nece biti sprijecen vec samo ubrzan ili
usporen!
Faktori koji objasnjavaju razvoj od jednog do drugog niza struktura (citaj stadijuma):
Ako razvoj shvatimo kao izgradnju sve savrenijih struktura, postavlja se pitanje kojim
se faktorima objanjava razvoj. Glavna je ideja da su prva tri faktora nuna , ali ne i
dovoljna, ve su samo podsticajni. Glavni faktor je broj 4, koji nema samo
podsticajnu , ve i konstruktivnu ulogu:
1. Zrenje -shvaceno kao kod Gezela tj kao unutrasnje zrenje nervnog sistema a
posledica su stadijumi. Iako je redosled stadijuma svuda isti i konstantan zrenje
ne moze da objasni ceo razvoj zato sto prosecni uzrasti na kojima se javljaju
stadijumi variraju od drustva do drustva I to da ne postoji izomorfizam izmedju
organskih I psihickih funkcija- uloga sazrevanja i genetske osnove u
pijaeovoj teoriji je u tome da otvara mogunosti i odreuje granice
razvoja!!! on je vise konstruktivista nego predeterminacionista, jer on ne
smatra da je razvoj dovoljan factor za stvaranje struktura, ali jeste nuzni. On
nam samo otvara mogucnosti ali da li cemo ih mi iskoristiti zavisi I od drugih
faktora!-zbog ovoga pijaze nije maturacionista! U prilog-redoslijed stadijuma
konstantan
2. Iskustvo -misli se na iskustvo sa objektima i fizickom stvarnoscu. Ni ovaj faktor
iako bitan nije dovoljan iz dva razloga:
a. Kako pojmovi koji se javljaju na pocetku KO mogu da budu izvedeni iz
iskustva tj kako dete dolazi do pojma konzervacije? Iz opazanja moze da
dodje do tezine ili zapremine materije ali ne moze do ideje o kolicini
materije. Ovaj pojam je logicki nuzan,dete zna da je nesto invarijantno
ali ne zna jos uvek sta tj postoji logicka nuznost da bi nesto moglo da
bude invarijantno cak iako nikakvo iskustvo ne moze da dovede do tog
pojma
b. Postoje dve vrste iskustva: fizicko-dejstvovanje na objekte i saznavanje
o objektima na osnovu apstrahovanja svojstava samih objekata,ovo
iskustvo je po pijazeu jednako ucenju I ne dovodi do stvaranja novih
struktura!! i logicko matematicko- takodje djelovanje na objekte ali
se nova saznanja ne crpe iz samih objekata vec se do saznjanja dolazi
na osnovu akcija koje se vrse na obj (a ne apstrahovanjem). Ovo
iskustvo jeste mjenjenja nasih akcioni sema zbog objekata, dok kod
fizickog iskustva ne dolazi do mjenjanja ash vec se samo na osnovu ash
saznaje nesto o objektima. Ovo iskustvo je osnova za logicko ucenje I
sve slozenije strukture, a kljucna stvar je upravo uravnotezavanje kada
dodje do neravnoteze odnosno konflikta u tom nasem iskustvu sa
akcijama.po pijazeu fizicko iskustvo zavisi od kulture, dok je logicko-
matematicko uvijek isto. Npr kada dete skonta da kako god da poredja
10 kamencica (u red,u krug...) njih uvek ima 10. Ono je otkrilo svojstvo
akcije uvodjenja reda a ne svojstvo kamencica i zato je ovo drugacije od
fizickog iskustva. Od ove tacke pocinje matematicka dedukcija koja se
nastavlja kada se akcije interiorizuju,pa onda kombinuju medjusobno i sa
simbolima. Po Pijezeu logika nije izvedena iz jezika nego je logicko
matematicko iskustvo.
3. Socijalna transmisija - to je socijalni faktor, faktor sredine,kulturna
dostignuca I uticaji sa prenose govorom, obrazovanjem itd. pa je to jezicka ili
obrazovna transmisija. Ovaj faktor ima motivacionu ulogu,buduci da moze da
bude podsticajan ili ne za razvoj. Time sto ovaj faktor moze da ubrzava ili
usporava razvoj, pijaze navodi to kao opravdanje za kulturne razlike u
vremenskom dostizanju odredjenih stadijuma. Ovaj faktor jeste po pijazeu
nuzan I osnovni buduci da on uvazava da od nivoa razvijenosti sredine I kulture
u kojoj je dijete zavisi koliko brz ce biti razvoj po etapama. Ovaj faktor je
takodje I nedovoljan zato sto dete ne moze nista da primi ili nauci od odraslog
ako nema strukturu koja ce mu pomoci to da shvati. (ne mozes 5godisnje dete
da ucis visu metematiku kad nema sheme za to) . Primer je svi i neki koji deci
znace isto sve dok ne razviju klasifikaciju (ako slusaju svaki dan o klasama i
potklasama u jeziku oni to ne razumeju dok ne naprave shemu)- dijete prosto
ne moze da asimiluje znanja ako nema utvrdjenu strukturu u koju bi to znanje
asimilovao. Jos jedan argument da je ovaj faktor razvoja nedovoljan jeste to sto
se iste strukture javljaju I kod gluvonijeme djece,tako da se cesto razvoj I
jezik,tj.govor ne podudaraju.
4. Faktor uravnotezavanja( adaptacija na sredinu putem usaglasavanja
asimilacije I akomodacije)
Djiete se prvo Igra sa objektom (akcija transformacije na objektu-odosno
logicko-matematicko iskustvo) i tako se stie saznanje o njemu i stvara
struktura- A. Prvo imamo pokuaj da asimiliramo to je centriranost na
emu , na sopstvenu akciju. Potom imamo dominaciju Akomodacije, Pa
neravnoteu izmeu AS i AK i tako dolazi do adaptacije do razvojne novine.
- po Pijazeu ovaj je osnovni, faktor I nuzan I dovoljan, ima konstruktivno-
formativno dejstvo zato sto moze da izgradjuje nove strukture. Dva razloga za
uvodjenje ovog faktora:
a. Ovaj faktor sluzi da uravnotezi (da stvori stabilniju I fleksibilniju
ravnotezu, kao onu na Fo)i dovede u vezu prva tri faktora (koji su samo
podsticajni,mogu da dovedu do razvnoteze ali ne one najstabilnije)
b. Ovo je aktivan proces, ustvari to je proces autoregulacije. Sluzi da se
kompenzuju spoljasnja uznemirenja tj remecenje ravnoteze. Ravnoteza
definisana aktivnom kompenzacijom dovodi do reverzibilnosti (nastaje
sistem gde se transformacija u jednom pravcu kompenzuje
transformacijom u drugom). Autoregulacija (def)- procesi koji sami
sebe regulisu pomocu progresivnih sistema kompenzacije.
Odlikuje ga sukcesija nivoa ravnoteze koji imaju verovatnocu redosleda
tj nije moguce preci na sledeci nivo ako nije postignuta ravnoteza na
prethodnom! Verovatnoce dostizanja nekog nivoa nisu unapred
odredjene nego je verovatnoca za dostizanje nekog nivoa najveca kada
je dostignut prethodni nivo! Ovo je osnovni faktor u sticanju logicko
matematickog saznanja! ovo sve znaci da je razvoj sam sebi uzrok!
Problem ucenja
Po Pijezeu klasicna S-->R shema ne moze da objasni kognitivno ucenje. Po njemu
prvo se javlja odgovor! Draz je znacajna samo ukoliko postoji struktura koja moze da
je asimiluje i da pokrene odgovor. P smatra da bi strelica izmedju S i R trebalo da ide
u oba smera, i da izmedju treba da stoji O ili ti organizam i njegove strukture jer one
asimiluju draz i pokrecu odgovor. Po njemu zato prvo postoji struktura pa tek
onda odgovor! Po pijazeu ono sto je kljucno nije asocijacija izmedju drazi I odgovora
vec asimiliranje drazu u strukturu da bi se izazvao odgovor (ali da bi se tako
udesilo, mora struktura biti stvorena)
Primer:
Neki lik je hteo da pokaze kako primenom S--> R sheme mozes da naucis decu
konzervaciji tezine i tranzitivnosti (A=B,B=C pa onda A=C). Sve im pokazivao i merio
itd i dobio da su deca brzo naucila konzervaciju ali ne i tranzitivnost (konzervaciju
uvek dobro predvide a tranz nekad dobro nekad ne i uvek je predvidjaju u terminima
verovatnoce- sto je neobicno jer ako imas pojam konzervacije trebas da imas u pojam
tranzitivnosti). Objasnjenje je da je on uspeo da ih nauci fizickom iskustvu-prostim
zapazanjem cinjenica o objektima, ali nije mogao da im pomogne da konstruisu
logicko mat strukturu (zato sto ona nije posledica fizickog iskustva i spoljasnjeg
potkrepljenja vec unutrasnjeg uravnotezavanja) ucenje je subordinirano razvoju I ne
moze da izazove obrazovanje struktura!!!
Logicko matematicke strukture je moguce nauciti nekoga samo ako su podrzane sa
jednostavnijim log mat strukturama.
Primer:
Deca do 7,8 godine ne mogu, da kada se postave dva reda zetona tako da je svaki
zeton iz jednog niza tacno naspram jednog iz drugog pa se jedan niz malo razvuce, da
odgovore da zetona i dalje ima isto u jednom koliko i u drugom nizu. Razumevanje
ovog moze da se izazove ranije ako se prvo pocne sa laksim zadatkom. Uzmu se dve
case i detetu se daju perlice a on treba da istovremeno stavlja po jednu perlicu u
svaku casu. Posle nekog vremena se jedna casa pokrije tako da ne vidi perlice ali
nastavlja da ih stavlja u obe case. Kada se pita da li u dve case ima isto deca od pet
znaju da ima isto iako se jedna casa ne vidi. Kada ovo znaju moze da se ovo uopsti i
na zetone ali je potreban posrednik.
Zakljuci:
1. Za ucenje struktura vaze isti zakoni kao i za razvoj struktura tj ucenje je
podredjeno razvoju! Posto su neki kao uspeli da nauce decu strukturama on
kaze da ce da promeni misljenje samo ako se odgovori na tri pitanja:
- Da li je ovo ucenje trajno? (da li je ucenje spoljasnjim potkrepljivanjem
trajno i koji su uslovi da to postane)
- Koliko je mogucno uopstavanje? (kada se izazove neka struktura kolika
je generalizacija)
- U slucaju svakog posebnog iskustva ucenja koji je bio operacionalni nivo
subjekta pre iskustva i koje je slozenije strukture ovo ucenje uspelo da
dostigne? (pre i posle fazon)
2. Osnovna veza izmedju ucenja i razvoja nije asocijacija nego asimilacija! Sve sto
pijaze kaze o ucenju i asimilaciji moze da se prevede u Halovu teoriju ali sa dve
izmene:
- Da se klasicni odgovori zovu prekopirani odgovori a ovo drugo odgovori
transformacije (transformisanje jednog odgovora prvog tipa u drugi
odgovor prvog tipa tj operacije)-
- Uvodjenje unutrasnjeg potkrepljenja ili ti autoregulacije koja ima zadatak
da odstrani protivrecnosti,sukobe i nesuglasice.-
BANDURA- Uloga procesa ucenja po
modelu u razvoju licnosti
*Imitacija i identifikacija su mu isto u ovom textu
Ucenje po modelu= ucenje putem posmatranja
=ucenje putem oponasanja
=ucenje putem imitacije
=ucenje po obrascima ponasanja
Proces socijalizacije= usvajanje(pozdrazumjeva ne pretjerano aktivnu jedinku)
obrazaca misljenja, osjecanja I djelovanja.
Dva procesa kojima se sticu stavovi,vrednosti i soc ponasanje:
1. Instrumentalno uslovljavanje (roditelji jasno pokazuju detetu sta zele da ono
nauci i oblikuju ponasanje nagradom i kaznom)
2. Ucenje po modelu (dete imitira ponasanje roditelja koji nemaju nameru da to
dete nauce)
1 vs 2
Ucenje po modelu moze da ponisti instrumentalno uslovljavanje (npr roditelj
tuce dete jer se potuklo u skoli i to cini da bi ga naucio da ne treba da se tuce,
ali dete uci po modelu pa se onda posle opet potuce u skoli )
Ucenje po modelu je brze i njime mogu da se nauce delovi ili celi obrasci
ponasanja (decije igre kada deca imitiraju roditelje pa imaju iste
gestove,stavove i menjaju cak i glas)
Prenosenje agresije
Exp 1
I grupa-gleda agresivni model-neko tuce lutku
II grupa gleda inhibiran i fin model
Kontrolna-ne gleda nikakav model
Rez: I grupa je bila najagresivnija (2X vise od druge dve), a II grupa bila je manje
agresivna od kontrolne
Exp 2
I grupa- gleda film sa agresivnim modelom na TV-u
II grupa- gleda agresivnu zenu macku na monitoru
I jos tri iste grupe kao gore
Rez: Doslo do povecanja agresije kad su gledali agresiju i to najvise kad su gledali
uzivo model ali su svi ispoljili agresiju i imitiranu i oblike koje nisu videli.
Nadjeno je da uticaj modela na decu zavisi od toga koliko je ponasanje modela
svojstveno za pol modela. Agresija muskaraca je bila podsticajnija i odobravali su je i
smatrali prikladnom decaci i devojcice, a za agresivne zene su govorili da zena tako
ne treba da ponasa itd. Modeli jos uticu i na nacin na koji ce se agresija ispoljiti tj deca
koja su gledala agr modele su ih posle imitirali a deca iz drugih grupa se nisu tako
ponasala.
Pokazano da televizija dosta utice na ponasanje posto je ionako gledamo vise nego
roditelje.
Psihoanaliza i slicne teorije sa kruzenjem energije itd kazu da je dobro da agresivna
deca gledaju agresivne filmove ili treniraju agresivne sportove zato sto ce tako da
dodje do praznjenja potisnute energije . Teorija socijalnog ucenja kaze da ce to imati
bas suprotan efekat zato sto gledanje agr modela ili nenamerno potkrepljivanje agr
pojacava sklonost ka takvom ponasanju. Kada deci pokazemo kako da se
konstruktivno suoce sa problemom i rese konflikte sa ljudima ona se prevaspitaju.
Ucenje po modelu kao sredstvo za oslobadjanje od strahova
Strahovi i inhibicije mogu da se izlece ako se deci pokazuju aktivnosti koje bi trebalo
da nauce pocevsi sa najmanje strasnom pa sve do najstrasnije.
Izveli su exp sa decom koja se plase pasa tako sto su im dali da gledaju decu koja se
ne plase. Posle su ih proveravali u 300 nekih situacija
32
i nasli da se dve trecine dece
oslobodilo straha. U drugom exp isto sa decom koja se boje pasa jedna grupa je
gledala decu koja se igraju sa psom a kontrolna zabavne filmove i ona je ostala
uplasena ali kad su posle gledali filmove kao i exp grupa i oni se vise nisu plasili.
Ucenje po modelu znacajno utice na razvoj licnosti jer je nadjeno da deca na ovaj
nacin usvajaju slozene osobine, merila za procenu uspesnosti i za samoocenjivanje,
nacin emoc reagovanja, moralno sudjenje i nacin samopotvrdjivanja.
Posledice ponasanja modela
Exp- kako nagradjivanje ili kaznjavanje ponasanja modela utice na decu i imitiranje
32
Ko hoce neka pogleda u knjizi koje su str 42 u bandurinom textu
I grupa- gleda
33
agr model koji je nagradjen
II grupa-gleda agr model koji je kaznjen
II grupa- nema modela
Rez: I grupa odmah imitira agresiju a II mnogo manje i ne razlikuje se od kontrolne
grupe. Kad su trazili deci da kazu na koga bi vise voleli da lice II grupa kaze da ne bi
volela da lici na agresora. I grupa iako se ponasala kao agresor posle filma bila je
kriticna prema njegovom ponasanju. Glavni razlog zasto je agr bila imitirana je sto su
deca videla da se ona isplati, a moralnu dilemu su resila tako sto su za ovog drugog
mucenika rekli da je sam kriv zato sto je nesposoban, cicija, mutav itd
Zakljucak: Nagradjivani model moze da bude jaci od vrednosnog sistema posmatraca!
Exp-kad deca gledaju agr model na tv-u i on bude kaznjen na kraju,da li je to dovoljno
da se takvo ponasanje ne usvoji
I grupa-agr model koji je kaznjen
II grupa-agr model koji je nagradjen
III grupa-agr model koji nije ni nagradjen ni kaznjen
Rez: deca koja su gledala agr model koji je kaznjen su mnogo manje imitirala njegovo
ponasanje nego deca iz druge dve grupe. Onda su im dali neki do jaja cilj do kog
mogu da stignu samo ako se ponasaju isto kao agr model i sada su sve tri grupe isto
pokazale agr ponasanje (nije bilo ni razlike izmedju decaka i devojcica).
Zakljucak: Ako je antisoc ponasanje koje dete posmatra kaznjeno to samo dovodi do
toga da se ono ne ispolji odmah otvoreno ali je ipak nauceno pa ce se ispoljiti kad
bude postojao podsticaj (nagrada ili nesto slicno)
Znacaj roditeljske ljubavi
Ako se stalno ponavlja veza izmedju ponasanja i osobina roditelja i dobrih finih
postupaka gajenja dece, rod osobine ce preci na dete. Ovo potvrdjeno istrazivanjem
u kom je model sa jednom grupom imao topao odnos a sa drugom hladan pa posle
kad su svi trebali da ga imitiraju u necem novom prva grupa je mnogo vise imitirala i
bila mnogo govorljivija.
34
Maurer-devojcica koja je zaostajala u govoru zato sto nije htela da nosi aparat za sluh.
On nasao da ona samo cuje visoke tonove tj cuje samo kad se mama nesto dere na
nju pa kad je rekao mami da to vise ne radi nego da prica lepo i fino ona se odmah
zainteresovala za to sto mama prica i htela je da nosi aparat (pokazao znacaj
vezivanja pozitivnih osecanja za aktivnosti koje roditelj hoce da nauci dete jer tako
dete posle hoce da ga izvodi i kad nema rod i nagrade)
33
Filmic: Roki i dzoni se igraju i roki nasilno uzme sve igracke dzoniju pa je nagradjen ili
kaznjen
34
U skladu sa Milnerom koji je nasao da deca koja bolje citaju imaju mame koje vise pricaju sa
njima i pokazuju vise ljubavi
Drustvena moc
Exp- sta kada imamo vise razlicitih modela-citaj porodica
Grupa I- dva modela , jedan je glavni i ima vlast nad svim do jaja stvarima tipa
igracke a drugi to sve dobija od njega,dete samo gleda
Grupa II-jedan opet svu moc,dete dobija stvari od njega drugi model ima podredjenu
ulogu
U pola svake grupe glavni je muskarac a u drugoj polovini zena.
Posle gledali kako i koliko deca imitiraju ponasanje koje su videli.
Vajting- dete zavidi odraslom koji dobija paznju i naklonost pa posto ne moze da se
takmici sa njim ono se identifikuje (prosirenje psihoanalize)
Teorija o identifikaciji sa nosiocem drus moci-dete ce da se identifikuje onoga koji ima
moc
Rez: Deca se identifikuju sa onim ko ima moc!!! Ali,deca su pokazivala ponasanje
koje je bilo mesavina ponasanja dva modela, dete bira koje ce elemente od kog
roditelja da imitira
Uporedjenje teorija licnosti
Istr nisu potvrdila psihoanalizu i slicne teorije i nisu bas potvrdila ni teorije stadijuma
tj Pijazea!
Pijaze kaze da postoji dva neka moralna stupnja i prelaz je oko 7 god (u prvom
prekrsaj je tezak onoliko kolika je steta a u drugom se procenjuje na osnovu namera
onog ko radi nesto lose ). Exp pokazao da ima i jednog i drugog i pre i posle 7 godina i
da nisu uzastopni razvojni stadijumi. Kad su deci koja imaju jednu ili drugu moralnost
dali moralne sudove koji su suprotni ona su menjala moralnost i ponasala se na
osnovu tih novih sudova.
Exp su pokazali da se i crte licnosti za koje se mislilo da su posledica sazrevanja isto
mogu menjati soc ucenjem (npr neposredno ili odlozeno zadovoljenje zelja-gledalo
suprotne modele pa pocela da se ponasaju kao i oni)
KOLBERG
Stavlja akcenat na ono sto je zajednicko svim kulturama I svim ljudima a ne
ono sto je razlicito (cime su se bavili ljudi pre njega)
Studija: longitudinalno kroskulturalno istrazivanje razvoja moralnosti od rane
adolescencije do rane zrelosti.
Pijaze kao uzor: primena strukturalnog pristupa u ispitivanju moralnog razvoja-
stvaranje tipoloske seme za opisivanje opste strukture i oblika moralnog sudjenja koji
je moguce definisati nezavisno od specificnog sadrzaja pojedinih moralnih odluka i
postupaka.
Dete ima svoju sopstvenu moralnost cak citav niz uzastopnih moralnosti. Tek kad
ponemo da razgovaramo sa decom o moralnosti, otkrivamo da oni imaju svoju
specifinu moralnost, koja nije internalizovana iz spoljanje sredine i ni na kakav
direktan ili oigledan nain ne potie od roditelja , uitelja , vrnjaka.
Medjutim,roditelji misle da kada dete ponavlja ono sto je od njih culo, da je dete tada
usvojilo norme. Sto naravno ne mora biti slucaj, buduci da se moze raditi o cistom
ponavljanju (ne I o interiorizaciji)- postoji zabluda da dijete kada ponavlja moralne
fraze on je ustvari prisvojio te moralne norme
Tipologija
35
(3 stupnja i svaki ima po 2 pod stupnja)= razlicitite moralne filozofije tj
odredjena gledista o socio-moralnom svetu:
Stupnjevi moralnosti
Prekonvencionalni stupanj
36
- 4-10 godina: dete se cesto dobro ponasa, ono
tumaci kulturne oznake za dobro i lose preko fizickih posledica(nagrade, kazne..-
instrumentalno ucenje)ili fizicke moci osoba koje izricu pravila
1. Stadijum kazne I pokoravanja mocnom: donosenje odluka prema kazni i
nagradi I bezrezervno pokoravanje visoj sili.(sve prema posledicama-to jeste,
gleda se sta ima za poslijedicu (nagradu ili kaznu)I onda se po tome zakljucuje
sta je dobro a sta nije, bez obzira na ljudsko znacenje ili vrednosti)
-potuj pravila da bi izbegao kaznu,
- vrednost ljudskog ivota se gleda prema vrednou materijalnih
stvari ili drutvenom poloaju, ili fizikim osobinama te osobe. Bolje
da se ukrade hrana i nahrani ena jer e , ako ona umre, mu morati da plati
pogreb a to mnogo kota (ili primer sa beznaajnim ljudima koji imaju mnogo
nametaja, nego samo jedan ovek)
2. Stadijum instrumentalizma i razmene usluga: -djelanje prema nagradi,
ispravan postupak je onaj koji sluzi za zadovoljenje svojih a ponekad i
tudjih potreba. Ljudski odnosi shvaceni su kao razmena usluga, postoje
elementi pravednosti, ravnopravnosti I uzajamnosti ali se oni tumace preko
materijalnih posledica na pragmatican nacin(pocesi me pa cu ja tebe!)
-potuj pravila da bi dobio nagradu , da bi stekao pogodnosti
(utilitarno),
- vrednost ljudskog ivota se posmatra kao sredstvo koje slui za
zadovoljenje potreba ili tog oveka ili drugih ljudi. bolje bi bilo za enu
da je oslobode bolova, ali je jo vanije da mu ne ostane bez ene , jer mu je
ona neophodna, (o ubistvu iz milosra)
35
Jer oko 50% sudjenja svake osobe bice u okviru nekog odredjenog stadijuma bez obzira na
sadrzaj
36
Stupanj- jer se imaju uvek isti redosled u razvoju i sve sto ide uz to: nema preskakanja,
moze da bude ubrzan ili usporen a moze i da se zaustavi negde ali ako se nastavlja ide po
redosledu(procitati ilistraciju na 56 str)
Konvencionalni stupanj(dogovorni)13,16god -konformiranje drustvenom redu i
pokusaj da ga brani i opravda
3. stadijum odobravanja okoline , izbegavanje osude: teznja da se bude
dobro dete ponasa se tako da se drugime to dopada i da oni to odobravaju.
Prvi put se pojavljuje namera
- Potuj pravila da bi izbegao da te drugi osuuju ili ne podnose (tj. da
bi ti odobravali)
- vrednost ljudskog ivota se meri prema ljubavi koju ljudi pokazuju
prema sopstveniku te vrednosti. o ubistvu iz milosra to bi bilo bolje za nju ,
ali za njenog mua, jer on nju voli i nikad ti ivotinja ne moe biti tako bliska kao
ovek , to je ipak ljudski ivot vrednost ljudskog ivota se gleda prema ljubavi
mua prema eni , to je ipak ljudska karakteristika, ali nema univerzalne vrednosti
(ta za enu koja nema mua)
4. stadijum uvanja drutvenog reda i zakona: ispravno je ono
ponasanje koje podrazumeva ispunjavanje svojih duznosti postovanje
autoriteta, pravila i cuvanje soc reda zarad samog reda
- potuj pravila da te ne bi osudili predstavnici zakona i reda
- ivot se doivljava kao svetinja zbog njegovog mesta u religijskom redu prava
i dunosti .. o ubistvu iz milosra S jedne strane to je ubistvo , a ne pravo
oveka da odluuje o tome ko e da ivi. Bog daje ivot svakom na zemlji, i ti
uzima neto to je dolo direktno od Boga, neto to je sveto . Dakle , ivot
je svetinja, ima svoje mesto u religijskom poretku, to je univerzalna vrednost.
ALI, jo uvek zavisi od nekog drugog , nije sama po sebi vrednost, ve zavisi od
Boga i njegovog autoriteta, nije autonomna ljudska vrednost. (Kad bi Bog
rekao da ubije, on bi to uradio)
Postkonvencionalni (autonomni) stupanj- oko 20god. krupan napredak ka
autonomnim moralnim principima cija je valjanost i primenljivost nezavisna
od pripadanja odredjenoj grupi i bilo kakvog autoriteta.
5. stadijum opte dobrobiti: opredeljenje prema drustvenom dogovoru-
opsta dobrobit! Svest o relativnosti licnih pravila, vaznost opste saglasnosti,
pravna tacka gledista, cuva se zakon i red. (ali uz ideju da zakon moze da se
menja u skladu sa opstom dobrobiti) . Dakle , ne potuje se red vie radi reda
samog, ve se on koriguje i odreuje u kontekstu opte dobrobiti i dogovora i
saglasnosti zajednice.
-potuj pravila da bi sauvao potovanje nepristrasnog posmatraa
koji sudi u korist opte dobrobitI - posmatrac je nepristrasan, on sudi ne u
svoju korist, vec u korist citave zajednice
-ivot je univerzalno ljudsko pravo , a i jako je znaajan u kontekstu dobrobiti
zajednice. O ubistvu iz milosra ako je to enin izbor , mislim da ima izvesna
prava i privilegije samim tim to je ljudsko bie. A sve to je muno i za nju
samu i za njenu porodicu , da ima nekoga ko ivi kao biljka a ne kao ljudsko
bie
6. stadijum samostalnih etikih principa: odlucivanje po savesti prema
samostalno izabranim etickim principima koja imaju opravdanost, opstost i
postojanost. To su apstraktni eticki principi(npr. Kategoricki imperativ) a ne
konkretna pravila(10 zapovesti)
-potuj pravila da bi izbegao SAMOosuivanje
-ivot je svetinja i univerzalna ljudska vrednost , ali je znaajna za samu
jedinku (nije vie najbitnije to to je opta dobrit i korisnost za zajednicu) .
ljudski ivot je sam po sebi vrednost , nezavisno da li ga neko ceni ili ne,
bezuslovna je, nezavisna od autoriteta i vai za sve i zasluuje potovanje. Bez
obzira iji je ivot u pitanju , ivot ima primat nad bilo kojom drugom moralnom
ili pravnom vrednou
dilema je za 5. i 6. stadijum da li idu jedan za drugim ili su to dva alternativna ,
zrela opredeljenja
REDOSLED stadijuma
Stadijumi su univerzalni i zovu se stadijumi jer se smenjuju po nepromenljivom
razvojnom redosledu, nema preskakanja stadijuma , jedino mogu razliitom brzinom
da se prolazi kroz stadijume Razvojni REDOSLED stadijuma je univerzalan ,kako
za sve kulture, socijalne klase, tako i za sve religijePO.
Prirodan proces razvoja koji je univerzalan za sve kulture , jeste kretanje ka sve
veoj moralnosti rasuivanja. (vrednost se oslobodila od materijalnih i statusnih
znaaja, meuljudskih odnosa,)., a takoe taj razvojni proces ide tako to se
vrednost ljudskog ivota bolje diferencira od vrednosti svojine, pa se bolje integrie u
hijerarhiju i postaje univerzalnija. Svaki nivo razvoja je bolje kognitivno organizovan
(KS), uravnoteenije strukture. Deca najvie cene svoj naredni stadijum (ZNR) , a
mogu da razumeju sve prethodne stadijume, ali samo onaj prvi koji je pred njima
najbolje. Dete iz nieg stadijuma moe da napreduje ako se suoi sa detetom iz
prvog sledeeg stadijuma..
Izgleda da se moralno miljenje menja kao i svi drugi oblici miljenja.!!!
Brzina prolaska kroz stadijume jedino varira, od kulture do kulture i od deteta do
deteta, zavisno od zrelosti. Negde je na nekom uzrastu uestaliji neki stadijum , a
negde neki drugi, e to je ono to zavisi od kulture, socijalne klase i sl.
Moral- naucen ili urodjen?
Bihevioristi: nauceno po principima ucenja
Frojdovci: identifikacija Super ega sa roditeljima
Hartsorn i Mej: postenje, altruizam &velikodusnost, samokontrola. Rezultati: nema
karakternih crta ovih osobina u istrazivanju (individualne). Cela prica o tome kako
smo nedosledni u ponasanju i kako nije moguca krosvremenska i kros situaciona
doslednost. Globalni zakljucak: nazivi tipa postenje nam pomazu da opisemo neka
ponasanja ali ne i da ih razumemo. Jedini faktor koji se mogao izdvojiti bila je
snaga ega tj. Volja koja ima neke veze sa moralnim postupkom ali nas ne
vodi do sustine moralnosti
Moralni motivi
Studija: suocavali su male amerikance sa hipotetickim moralnim dilemama
(longitudinalno ispitivanje)
Dobili su sledece raslojavanje prema stadijumima(ovo su primer ii svi pocinju sa postuJ pravilo)
1. da bi izbe gao kaznu
2. da bi dobio nagradu i stekao pogodnosti
3. da bi izbegao d ate drugi osudjuju
4. da bi izbegao osudu i kaznu od strane predstavnika zakona i reda
5. da bi bio NEPRISTRASAN posmatrac koji sudi u korist opste dobrobiti
6. da bi izbegao moralno SAMOosudjivanje
Drugi primer(o vrednosti ljudskog zivota)
1.brka se sa vrednoscu materijalnih stvari i sudi se na osnovu drustvenog polozaja i fizickih osobina
2. sredstvo za zadovoljenje potreba
3. razumevanje i ljubav
4. zivot je svetinja zbog mesta koje ima u kategorickom moralnom ili religijakom redu i zakonu
5. procenjuje se kroz znacaj za dobrobit zajednice i zivot je univerzalno ljudsko pravo
6. univerzalna ljuska vrednost i svetinja
Kroskulturalno
Tajvan i Malezija-(daje im se moralna dilema : zena umire od gladi, mnogo su
siromasni da li muz da obije radnju ili ne?)
Rezultati: sa 10 godina cist 2 stadijum: obij radnju jer je skup pogreb, i obij radnju jer
ti zena treba da ti kuva.
Dobijaju da su stadijumi univerzalni i da imaju stalan redosled menjanja u svim
kulturama i da se samo sadrzaji odgovora razlikuju ali ne i poenta. Dobijaju da u su
nekim kulturama promene iste samo malo sporije. Deca iz nize klase su manje
napredna nego deca iz srednje a najnapredniji su ovi iz vise klase napredak je
nezavistan od religije jer religijske vrednosti prolaze kroz iste stadijume kao i sve
druge vrednosti.
Priroda promena
nema socijlnih, kulturnih i religioznih uticaja na redosled nego samo na
tempo razvoja. !!!!
Zasto je sve to trako univerzalno?
Na svakom stadijumu definisu se isti pomovi samo su sve vise i vise diferencijlani
integrisaniji i opstiji. Npr. Vrednost ljudskog zivota uvrstava se u hijerarhiju sve
vise i vise. Dakle, svaki nivo razvoja predstavlja sve bolju kognitivnu
organizaciju jer ukljucuje sve prethodne nivoe i pravi nova razgranicenja
koja ih organizuje u obuhvatniju i bolje uravnotezenu strukturu.
Dete iz nizeg stadijuma moze da napreduje ako se suoci sa miljenjem deteta
iz viseg stadijuma.
Moralno misljenje se menja na isti nacin na koji se menjaju i drugi oblici
misljenja( citaj Pijaze)-napredovanje kroz moralne stupnjeve sve bolja organizacija i
integracija.
- moralni sadrzaj na stadijumima 1-4 zavisi od okolnosti i kulturno je
uslovljen, dok na najvisem svi govore istim jezikom idealni principi
svake drust. strukture su slicni
Uloga drustva
Sva drustva uticu na isti nacin na razvoja morala zato sto su sve to drustva i u njima
vladaju samo razliciti modeli ali u svima postoje osnovna obelezja ocekivanja. Glavna
vrednost u drustvu moze da bude bilo sta ali je bitno da na poslednjem
stupnju dodje do vrednosti koje su nezavisene od tog drustva. To ili POJAM
PRAVDE.
Bihevioristi psihoanaliticari dele misljenje da su lepe moralne reci jedno a postupci
drugo. Te je i moralno rasudjivanje daleko od samo lepih reci. Ilustracija za to: onaj
covek koji shvata sta je Pravda od njega se moze ocekivati da je i postuje.
Kolberg je u svojim ispitivanjim pokazao da mladici koji shvataju sta je Pravda mogu
da naprave moralnu klimu u drustvu sto je mnogo znacajnije od pojedinacnih
postupaka.
Cole & Cole- KONTEXTI RAZVOJA
TOKOM RANOG DETINJSTVA
-konteksti u kojima djeca zive I aktivnosti u kojima su angazovana, doprinose
njihovom razvoju.Svaki nivo konteksta je u uzajamnom odnosu sa susjednim-Deca su
pod uticajem roditelja i takodje povratno uticu na svoje roditelje. (drustvo je
oblikovano od svojih clanova, medjutim ono iste clanove I samo oblikuje). Deca su
pod uticajem svega oko njih(porodice, drustvenih zbivanja, posla roditelja)
Kontext koji najdirektnije utice na dete je porodica:
1. Oblikuje licnost deteta preko prezentovanja odredjenih obrazaca
ponasanja, nacinima na koje odgovaraju na djetetova
ponasanja(nagrade,kazne) kao I preko vrijednosti koje isticu
2. Roditelji deci biraju druge kontexte u kojima ce se deca naci
- Medjutim I djeca uticu na roditelje-u odnosu na to kakav je izgled djece, njihova
verbalna sposobnost, emocionalna responzivnost zavisice ponasanje roditelja
usmjereno na tu djecu!
- Razlicita kultura I okruzenje stvara razlicitu strukturu porodice koja povratno na
razlicite nacine utice na razvoj djeteta.
Nuklearna porodica: onako kako se zamislja idealna porodica-mama, tata i
dvoje,troje djece nije reprezentativan uzorak porodica jer postoje :
Poligamije (jedan otac I vise majki)- Prosirene porodice(vise odraslih
podizu decu)
Samohrane majke, ili porodice koje su sacinjene od jednog roditelja
KrOSKULTURALNA ISTRAZIVANJA: vajting
Razliciti tip porodice..po socijalnoj slozenosti, ekonomskoj razvijenosti, sistemu
kulturnih vjerovanja I uredjenju zivota kako kulturne varijacije u porodicnoj
organizaciji uticu na razvoj djeteta
U svim kulturama ima dece koja se ponasaju i prosocijalno i agresivno. Ali se razlikuju
opsti obrasci ponasanja ( djeca plemena gusija vise pomazu odraslima kada su
mali nego na zapadu, ova djeca su razvila posebne obrasce aktivnosti-brige I
odgovornosti,medjutim ne mozemo da kazemo da su ova djeca bila I vise prosocijalna
od zapadne djece, jer su bila autoritativno-agresivna a zapadnjaci su obrazovali
aktivnosti zavisnosti od drugih I dominantnosti- ali su takodje bili I socijabilniji I
intimniji sa drugima)do svega ovoga dovodi razlicita priroda porodice u kojoj djeca
odrastaju kao i polozaj dece u razlicitim drustvima tj. priroda njihove socijalne uloge i
posla. Kultura oblikuje nacin socijalizacije medju clanovima odredjenog drustva. (tako
djeca u plemenima morala da budu briznija I odgovornija, jer su morala rano da pocnu
da pomazu roditeljima,dok djeca na zapadu idu u skolu gdje ih uce da misle na sebe
kao na individuu, I podsticu takmicarski duh)
-porodice se razlikuju po tome kako odgajaju djecu u velikom stepenu, medjutim
dimenzije po kojima one variraju su veoma ogranicene.
Shefer: roditeljsko ponasanje varira po dve dimenzije:
1. Koliko kontrolisu dete-da li puno ili mu omogucavaju da ima svoju
autonomnost
2. Koliki je stepen afektivnosti koji pokazuju prema djetetu-da li se prema
njemu ponasaju brizno I toplo ili ne?
Makobi i Martin: sema 2X2 tj. Kontola X afektivnost
Boumrind: povezanost ponasanja dece(na predskolskom uzrastu) i vaspitnih stilova
roditelja: (studija sa
posmatranjem djece u vrticima,posmatranjem ponasanja roditelja prema djeci I
intervjuisanje roditelja)
-ustanovili da se ponasanje roditelja moze u 77%slucajeva uklopiti u ova tri obrasca
1. Autoritaran vaspitni stil: kontola i oblikovanje ponasanja prema
tradicionalnim standardima, naglasavaju poslusnost autoritetu, kaznjavaju
decu fizicki, obuzdavaju deciju samovolju, nedopustaju verbalne rasprave
izmedju njih I djece deca : nedostaje im socijalno umece,povlace se iz
socijalnih kontakata, retko preuzimaju inicijativu, pri moralnim konfliktima
traze spolji autoritet, nedostaje im spontanot i intelektualna radoznalost.
Razlike medju polovima: sinovi izrazenije teskoce u soc odnosima nego
cerke
2. Autoritativan vaspitni stil: oni su gazde u smislu da znaju da imaju vise
znanja od djece, vise vjestina, vecu fizicku moc,ali imaju i deca ista, reciprocna
prava kao I roditelji, manje biju a vise im verbalno objasnjavaju gdje su
pogrijesilii I verbalno ih kaznjavaju (grde),manje naglasavaju da se autoritet mora
postovat, vise objasnjavaju deci svoja pravila I tako ih kontrolisu,razmatraju
decije stvanoviste cak I kad misle da je pogresno. Postavljaju visoke
standard svojoj deci i podsticu ih da budu individualisti ii nezavisni
deca su im: samopouzdanje, samokontrola, zelja za uspehom, bolje
razumeju i prihvataju soc pravila. Najbolja su u skoli I najzadovolnjija. (to
se isto pokazalo kod iste djece I na srednjoskolskom uzrastu). Sinovi-
odgovorniji, a cerke-nezavisnije!!
3. Permisivni vaspitni stil: manje eksplicitna kontrola, jer ili smatraju da deca
moraju da nauce kako da se ponasaju kroz sopstveno iskustvo ili prosto nemaju
razloga da ih kontrolisu jer se ona vec disciplinovano ponasaju, puno slobode,
cesto ih pitaju za misljenje u vezi nekih stvari koje se ticu porodice, NE
zahtevaju isti nivo postignuca kao i prethodni stilovi deca: nezrela, losa
kontrola impulsa, ne prihvataju odgovornost za soc postupke I cesto
pokazuju zavisno ponasanje
Lemb (kritikuje): razlike medju decom mogu takodje da uticu na to koji ce vaspitni
stil primenjivati roditelji.(kontra Boumrind) akcenat se stavlja na deciji temperament.-
u prilog tome-djeca koju podizu isti roditelji mogu biti veoma razlicita! (ili stil
vaspitanja nema uticaja na dijete, ili on varira od djeteta do djeteta)
Ogranicenja studije miss B: nereprezentativne porodice (trebala je da uzme
razlicite tipove porodica, ove sve bile na istu foru) i koriscena korelacija(ne mora
znaciti da ako su povezani da su povezani na uzrocno poslijedican nacin, to ne
mozemo znati iz korelacije)
Mlade majke i njihova deca
Deca su agresivnija , sa slabijom samokontrolom I slabe kognitivno
napreduju
Faktori koji tome doprinose:
1. Mame su emocionalno manje sposobne da budu roditelji
2. Nepripremljene i nezainteresovane (manje komuniciraju sa decom pa su
im deca gluplja i nerazvijenija)
3. Nizak SES (imaju malo para, losije su obrazovane, losija zdravstvena nega..)
-faktori isprepletani, ne znaju koji koliko utice
Posledice razvoda
-razvod ima negativne efekte na SKOLSKO PoSTIGNUCE I na SOCIJALNI RAZVOJ
DJECE
Negativni efekti na skolsko postignuce, jer im nedostaje samokontrola pa
postaju nemirni na casu, sve to zbog pada majcine kontrole u toku
razvoda(manje zahteva postavljaju i manje komuniciraju sa decom jer imaju dovoljno
drugih problema)
Volerstajn: Deca brinu da ona nisu kriva, da li ce ih i i ovaj preostali roditelj napustiti
itd.
Deca postaju razdrazljiva , plasljiva i agresivna, depresivna
Teskoce razvedenih majki:
1. Zive u siromastvu
2. Moraju da mnogo rade pa nemaju vremena za decu
3. Socijalno su izolovane i usamljene
Jos jedna ideja: nije problem direktno u razvodu nego u sukobima medju
roditeljima
U prilog tome : studija u kojoj deca razvedenih roditelja imaju vise problema sa
ponasanjem ali su ih imali i pre samog razvoda jer su se roditelji svadjali po kuci.
Razvod ima jace efekte na:
Decake
Decu teske naravi(roditelji se na njima iskaljuju)
Mladja deca(stariji mogu da ukapiraju situaciju, adolescenti takodje mogu
bolje da iskoriste socijalnu podrsku od strane drugova)
Kad se majka preuda (efekat zavisi od sledcih faktora)
Pol deteta
Uzrast
Duzina trajanja novog braka
Uticaj siromastva
Siromasni roditelji cesce su autoritarni (jer deca treba kao i oni da nauce da se
bore za goli zivot) ceni se poslusnost i sputava radoznalost (jer ne mogu sebi da
priuste donosenje pogresne odluke -preveliki rizik)
Siromastvo utice na podizanje nivoa stresa manje brizni prema deci, skloni
batinanju, nemaju doslednu interakciju sa decom.
-medjutim ovo ne znaci da su siromasne porodice podloznije stresnim situacijama,vec
da siromastvo povecava ozbiljnost svakodnevnih stresova buduci da nemaju dovoljno
resursa da se izbore sa njima pa je vjerotavnije da ce se takvi stresovi dugotrajno
zadrzati
Vrsta posla kojim se roditelji bave je u direktnoj vezi sa stilom vaspitanja
(trazenjem poslusnosti). Radnicka klasa- tarazi visoku poslusnost jer su im i poslovi
takvi.(ovo nije slucaj sa srednjom klasom koja ima zanimljive i nerutinske poslove)
Suocavanje sa niskim SESom:
Prosirena porodica (corporativan zivot= meksikanci u americi) uloga
socijalne institucije, resavanje problema i smanjenje stresa. Posebno su
bitne za mlade majke sa vanbracnom decom(starije zene ih cuvaju i neguju,
baba je blaza prema djetetu nego mlada majka a I takve prosirene porodice,
daju mladim majkama takodje I emocionalnu podrsku I savjete, kao I
ekonomski im pomazu) Dva glavna razloga da se formiraju prosirene porodice:
Kulturalna tradicija(manjine u USA)
Ekonomske teskoce(da jedu iz lonca ko u vojsci)
Socijalna mreza-izolovane majke podizu decu teze nego one koje su
integrisane u drustvo. (jer su tako manje podlozne stresu pa su I blaze I
responzivnije prema svojoj djeci)
Uticaj televizije
Deca jos od najranijeg detnjstva mogu da uce preko gledanja televizije(imitiraju
ono sto im je prezentovano, identifikuju se sa superherojima). Sve sto gledaju
na TVu utice na njihov svakodnevni zivot. Zato sto deca lako pomesaju stvarno
i izmisljeno(a na TVu se nerealne stvari prikazuju kao realnost pa se tako deca
jos vise zbunjuju I tek onda nemaju pojma sta je stvarno moguce a sta ne).
takodje mladja djeca ne mogu da razdvoje da ono sto vide na tv-u nije
stvarnost vec slike! deca ne razumeju kako funkcionise televizijska tehnika i ne
razumeju specijalne efekte, bolje im zumirati vazne detalje I pustati duze
kadrove jer ako se brzo prelazi sa jednog kadra na drugi djeca imaju problema
da prate aktivnosti(sadrzaj) koje idu na tv programu. Deca pamte samo 30 %
osnovnih dogadjaja koje vide. Decije rezumevanje programa je bolje
zapamceno kada je on osmisljen kao edukativan(Kolins).
Problem televizije(Salamon):
Kada puno gledaju TV ocekuju da se moze uciti bez nekog preteranog
napora
Kada puno gledaju , manje citaju, imaju slabije rezultate u skoli
Problem TV sadrzaja:
Stvaraju se stereotipi (jer su likovi najcesce stereotipno prikazani-
crnci uvek nesto kradu, ali ne samo stereotipi o etnickim zajednicama,
vec I o zenama I muskarcima kao I o starim ljudima). Ona deca koja
gledaju emisije u kojima su razlicite etnicke grupe prikazane
ravnopravno imaju vise zelje da se igraju sa decom razlicitih etnickih
grupa =>televizija nam daje modele za nase ponasanje
Nasilje na TV utice na nasilje u realnom zivotu dece, i to ne vazi
samo za onu decu koja imaju predispozicije da budu agresivna vec za
sve.
Roditelji mogu da pomognu deci da bolje shvate sadrzaj onoga
sto se prikazuje, pa zato roditelji treba da gledaju TV zajedno sa
decom i da im objasnjavaju sta se tamo desava(poruka: prekratiti vreme
koje dete samo provede pred TVom , nego ga provoditi zajedno sa njim,
tako se usput kontrolise i sadrzaj koji dete gleda)
Knjige koje deci citaju roditelji
Misli se da su knjige dobre jer: kao dete tako intelektualno napreduje i sigurno je
dobar sadrzaj onog sto cita.
Ali situacija je ista kao I sa TV-om, dete saamo treba da izvuce znacenje iz reci kao
sto treba da izvuce iz slike sa tv-a ograniceno decije iskustvo je problem koji se
javlja u oba medija. Jedina razlika je u tome sto kod citanja roditelji imaju vecu
kontrolu nad sadrzajem onoga sto deci citaju. Ali studije pokazuju da citanje ima
pozitivne efekte. Deca kojoj se cesto cita kod kuce lakse nauce da citaju kada krenu u
skolu. Odrasli stvaraju deci zonu narednog razvoja tako sto sa njim pricaju i pred
njih postavljaju sve teze i teze zadatke, oni za decu biraju koji ce tekstovi biti citani i
sta ce biti tema razgovora. Ali je pitanje zasto im se cita? Pozitivni efekti citanJa
nastaju samo kada se deci cita da bi se sa njima bilo u stimulativnoj interakciji ali
moze imati kontra efekte kada se detetu cita samo da bi ono bilo mirno i sedelo na
svom mestu. Takvo dete ce kada krene u skolu imati teskoce da nauci da cita ali ce
se ponasati fino i sedeti mirno.
Iskustvo rane pismenosti: znanje dece da nekakvi znaci na papiru nose bitne
informacije(a to nauce tako sto su ceo dan okruzeni nekim slovima o kojima odrasli
pricaju, da svaka igracka ima nesto napisano na kutiji, itd.)
Sadrzaj ranog citanja: problem tradicionalnih bajki i mitova:
smisljene vekovima pre nego sto se smatralo da je detinjstvo bitan
period u zivotu, pa zato njihov sadrzaj nije namenjen direktno deci
odredjenih uzrasta(nije posebno osmisljeno za decu).
Bajke su brutalne i surove I ne treba da sE citaju djeci Jer ne prEdstavljaju
stvaran svijet oKo nas. Mada psihoanaliza smatra da je super da se citaju
nadrealne bajke jer se tako razresavaju unutrasnji konflikti kod dece
37
.
Decije knige pogresno predstavljaju odredjene grupe ljudi(etnicke,
siromahe)
prEkO tv-a I knJiga saznaje se o kOmplexnim odnosima u svijetu oko
nas (sto mozE bIti pOzitivno ali I negativno)
Zakljucak globale za sve vezano za TV i citanje: ne mozemo jednoznacno reci da li je
uticaj pozitivan ili negativan vec to zavisi od gomile faktora, a moze da bude i jedan i
drugi.
VALSINER: Drustvena priroda
covekovog saznanja i licnosti
Sociogenetski pristup razvoju temelji: Vuntova psihologija naroda, francuska
psihijatrijska i socioloska misao, Djui, Boldvin, Rojs, Mid i Vigotski
Postulati sociogenetskog pristupa:
1. Svi covekovi procesi su po svojoj prirodi drustveni - ovo znaci da su
covekove misli, emocije, akcije itd uzajamno zavisni od drustvene prakse i
kulture
2. Drustvena priroda coveka nastaje preko individualnog razvoja I to na
dva nacina:
Internalizovanjem eksternalnih drustvenih iskustava (covjek u
interakciji sa spoljasnjim okruzenjem razvija psihicke funkcije)
Eksternalizovanjem unutrasnjih psihickih pojava (I onda takve
psihicke funkcije koristi u svojoj interakciji sa okruzenjem-tako se covjek
socijalizuje)
Kultura i socijalizacija licnosti
Dva stanovista o socijalizaciji:
1. Stanoviste jednosmernog uticaja o socijalizaciji se misli kao o
jednostranom naporu roditeljske generacije da generaciji dece prenese
sopstvenu kulturu (deca su pasivni primaoci kulture)
37
Posto se ne razumem u psihoanalizu, uopste mi nije jasno ako ali nema veze
2. Stanoviste dvosmernog uticaja o socijalizaciji se misli kao o
procesu aktivne rekonstrukcije (dete kad prima kulturu moze da
poruke koje mu stariji prenose prilagodi sebi)
Stanoviste jednosmernog uticaja
Koreni ovog pristupa socijalizaciji su religijska ucenja srednjevekovne evrope i
srednje amerike.
Roditelji prenose svojoj djeci norme, verovanja i vestine. Deca mogu ili da pasivno
prihvataju sve to, ili da jednostavno odbiju. Ako prihvati poruku, dete je nista ne
menja, jedino sto aktivno radi je to da bira koju poruku ce primiti a koju odbaciti.
Moze da delimicno primi poruku ali samo zbog toga sto je nije razumelo. Poenta je da
nema nikakvog reorganizovanja, menjanja te poruke.
Shema modela deteta kao pasivnog primaoca
Analogija sa konzumerizmom u industrijalizovanim drustvima: propaganda ti nudi, pa
po principu uzmi ili ostavi.
Kulturni antropolozi sledili isto ovo stanoviste o jednosmernom uticaju, po njima
kultura utice ili odredjuje to kakav ce biti ishod socijalizacije. Ovo kritikuje lingvista-
antropolog Sapir: serendanje o tome kako kultura nije i nikada ne moze biti data,
da je takvo pasivno dete previse ograniceno ako tako samo prima odn.usvaja kulturne
norme, malo po malo i da je ta zabluda po kojoj je kultura data samo jezicke prirode
( ugladjena govorna konvencija).
Ova teorija je ustvari teorija kulturne transmisije (ono sto transmiter odasilje
prijemnik primi isto tako ako ne postoji kakav shum koji je tehnicke prirode= veoma
slican modelu senona I vivera) =teorija masovne komunikacije i odsustvo
interesovanja za procese detetovog razvoja.(to joj je opsti metateorijski princip)
Sad se tu spominje neka Senonova koja je napravila model teorije informacije koji
nema mogucnost rekonstruisanja poruke u prijemniku (valjda kao analogija celoj ovoj
prici, nisam sigurna, pogledati).
Bejtson govori da je neprimereno gledati na prenosenje kulture kao na jednosmeran
proces, zato sto se tako ne moze objasniti decija inventivnost. (kako kad je to samo
pasivno prenosenje kulture)
Stanoviste dvosmernog uticaja
Proces socijalizacije je aktivna rekonstrukcija roditeljske kulture koju potomci
vrse rukovodjeni iskusnijim socijalnim partnerima. Dete ima aktivnu ulogu
koja je komplementarna roditeljevim pokusajima da mu usadi kulturu. Deca grade
nove oblike kulture i licnosti koristeci ono sto im posreduju roditelji. I roditelj i dete
Odrasli => odaslata poruka => primljena poruka => internalizovana poruka
Odrasli upucuju svojoj djeci poruke, djeca biraju da li zele da li ih prime ili da
ih odbace. Kada ih primaju primaju ih na potpuno pasivan nacin I u tim
porukama ne mijenja nista
su aktivni graditelji detetovog psi razvoja. To pruza mogucnost da dete
nadmasi svoje roditelje u razvoju, a da ipak ostanu slicna svojim roditeljima.

Sema modela deteta kao aktivnog ucesnika u socijalizaciji
U procesu primanja poruke, dete je menja (preobrazava) i integrise u svoju psihicku
podlogu.
Tacno je da roditelji dete okruzuju samo onim porukama koje zele da im dete usvoji,
ali ono te poruke usvaja na sebi svojstven, jedinstveni nacin koji opet ima
mnogo toga zajednickog sa nacinom na koji njegovi vrsnjaci usvajaju te
poruke. Drustveno znacajne norme se grade zajednickim ucescem (pretpostavljam i
roditelja i sve druge dece, nije naznaceno).
Sherif o ulozi internalizovanja drustvenih normi: omogucava prelaz sa
heteronomnog ponasanja ka autonomnoj moralnosti. AM je rezultat soc razvoja
i predstavlja internalizovanje kolektivno uspostavljenih normi, pri cemu se
zadrzava spoljna regulativna funkcija tih normi. Drugim recima, ponasanje je
upravljano i silama iznutra i silama spolja. Dakle, kultura organizuje zivot u dva
vida kao internalizovani i kao kolektivni vid normi i vrednosti.
Dva pristupa kulturi kolektivna i licna kultura
Kolektivna kultura norme i znacenja koja vaze u nekoj drustvenoj grupi,
kultura drustvene jedinice.
Individualna kultura internalizovana kolektivna kultura, ima je svaki
pojedinac, razlicita je od kolektivne idiosinkraticki, na osnovu nje pojedinac
unosi novine u svoj buduci kulturni razvoj. Uvek je slicna kolektivnoj kulturi. Svi
koji okruzuju dete imaju kolektivnu kulturu koja im je svima zajednicka, a i razlicite
individualne kulture. Individualna kultura se stvara konstruisanjem
individualnih simbola koji organizuju nacin na koji ce licnost da funkcionse.
Kultura je proizvod semioticke konstrukcije svaki covek stvara znakove i
koristi ih u intEr i intrApersonalnim odnosima. U intErpersonalnim odnosima ti
znaci koje stvara pojedinac mogu postati konvencionalni, tj deo kolektivne kulture.
Ako ostanu unutar pojedinca, ostaju i unutar njegove individualne kulture.
Pirs zacetnik semiotike: ZNAK je ono sto nekome, po bilo kakvom smislu ili
svojstvu stoji umesto neceg drugog. Razlikuje tri vrste znakova:
Odrasli => odaslata poruka => analizirana poruka => sintetizovana
(rekonstruisana) poruka => interiorizacija takve preobrazene poruke
Poruke koje roditelji salju djeci su preobrazene kroz procese percipiranja
tih poruka od strane djece; dijeca takvu poruku poslije interiorizuju u
neku svoju vec postojecu saznajnu ili emocionalnu podlogu
Ikona denotacija po slicnosti (postoji slicnost izmedju znaka i predmeta koji
predstavlja-ikone sveca I stvarnog sveca)
Index denotacija po ucinku neke akcije, delovanja (tragovi stopala)
Simbol denotacija po asocijaciji, po nekoj opstoj ideji, predstava predmeta
(rijec stopalo je samo simbol za stopalo kao dio noge)
Semioticka delatnost = konstrukcija i upotreba znakova. Odlikuje sve psihicke
procese coveka i ucestvuje u njihovom razvoju.
Na osnovu znakova, narocito simbola, covek moze da organizuje svoje
nediferencirane odnose sa okruzenjem, cineci ih tako sve vise diferenciranim.
Serendanje o tome kako covek pocinje od haosa i zbrke koji tezi da prevazidje, u
potrazi za saznanjem. Objekti u spoljnjem svetu su coveku neodredjeni, a on ih
preobrazava i menja im znacaj u kontekstu iskustava i situacija. Spoljasnji svet nam
sluzi da ga saznamo a ne da na njega samo reagujemo, a semioticka funkcija nam je
neophodna da bi smo to mogli. )
Koriscenje znakova je usmereno ka buducnosti i ka sve vecoj
diferenciraonosti znanja. Znaci se konstruisu na osnovu covekovog proslog i
sadasnjeg iskustva i usmereni su na buducnost.
Covek konstruise znakove i sam i pod uticajem drugih. Konstruisanje znakova
usmerava coveka ka konstruisanju individualne kulture, jer covek uvek dozivljava svet
licno, cak i kad deli iskustvo sa drugima ili kad drugi upravljaju njegovim iskustvom.
Primeri
+ Kad devojku ostavi decko a keva joj kaze da je ionako nije ni voleo, a devojka
to moze da tumaci na razlicite nacine: da je keva ne razume ili da je keva u
pravu i da se nosi bre on u pm (iliti pametnim recima keva usmerava
unutrasnje simbolizovanje zivotnog iskustva, a devojka koristi sugestiju
na sebi svojstven nacin)
+ Rat: mediji predstavljaju neprijatelja kao unistitelja zlocinca, zver i treba ga
ubiti zaklati i unistiti jer je to nasa patriotska duznost. Pojedinci stvaraju
sopstveno vidjenje neprijatelja, obicno preuvelicavajuci, pa tako svi kuka i
motika i idemo u klanje i to svojevoljno.
Semioticka konstrukcija je uvek pod uticajem socijalnih sugestija, iako mi
sami konstruisemo nase simbole gradeci individualnu kulturu. Svi simboli
imaju nesto zajednicko sto se uklapa u okvir drustvenih ocekivanja.
Moze da se desi da neka grupa razvije sopstvenu tradiciju simbola, koja se
suprotstavlja socijalnim sugestijama, pa da ta tradicija postane uze ili sire prihvacena.
Individualni simboli mogu da menjaju kolektivne, i obrnuto. Takvo kruzenje i dovodi
do menjanja kolektivne kulture dinamika individualne i kolektivne simbolicke
delatnosti je povezana
38
sa dinamikom individualne i kolektivne kulture.
38
U knjizi umesto povezana pise slicna, al je meni to glupo pa sam ja to ovako. Prim prev. Milica
Drustveno okruzenje deteta u razvoju nije staticno. Kolektivna kultura se stalno menja
i razvija pod uticajem raznih cinilaca: ekonomije, politike i sl (migracije, glad,
epidemije sve to utice na razvoj I nasih individualnih simbola)
ANIMAL SYMBOLICUM: Razvoj simbolicke
funkcije
Distinktivna obelezja SEMIOTICKOG:
- opsti preduslovi i neurofizioloske osnove simbolickih procesa: odlozeno
reagovanje ili reprezentacija
- priroda simbolickih sistema kao takvih: proizvoljnost znaka, kategorijalnost,
relaciona struktura, diskretnost, gramatika, viseslojna struktura, stvaralastvo
- kako organizmi koriste simbolicka sredstva (kako se semioticko ispoljava u
ponasanju - evokacija odsutnog, stvaralastvo, stvaranje laznih poruka, stvaranje
funkcionalnih sistema, internalizacija)
DEFINICIJA 1:
Simbolicka funkcija je
opsta sposobnost = univerzalna za sve simbolicke sisteme
sticanja, = uci se, nije urodjena
koriscenja = aktivna manipulacija
i stvaranja ZNAKOVA = sposobnost stvaranja novih znakova
=> Nivo pojedinanih, izolovanih znakova.
Ovo je minimalna definicija, odnosi se na 1 znak = posebno stvoreni objekt ili signal
mora imati simbolicku referenciju
odnos denotacije = mora da ima razliku
izmedju znaka i oznacenog (ova relacija postoji i
kod ikonicnog i kod arbitrarnog)
*signal = komunikacioni element koji nema
razdvajanje znaka od oznacenog (primer: dete se
ne zaplace sa NAMEROM da svojim plakanjem
simbolizuje nesto - nema razdvojenog znaka od
oznacenog)
denotacija odsutnog iz opazajnog polja (da
moze da se odnosi na odsutni objekat)
mora da ima svojstvo kategorijalnosti (da
oznacava kategoriju)
DEFINICIJA 2:
Simbolicka funkcija je
opsta sposobnost
sticanja i koriscenja i stvaranja znakova,
stvaranja semiotickih SISTEMA
i izvodjenja semiotickih OPERACIJA unutar sistema znakova ili
pomocu znakova. = novi zahtev ovog nivoa u odnosu na prethodni
(da dete pokaze da razume znak) je postojanje semiotickog sistema
koji cini vise znakova povezanih relacijama i mogucnost izvodjenja
operacija u okviru njega (na prvom ne postoji sistem => nemogucnost
operacija)
Distinktivna obelezja koja ukazuju na postojanje sistema znakova jesu:
propozicionalnost, relaciona struktura, gramatika, viseslojna struktura i stvaralastvo.
Izvodjenje semiotickih sistema: sistem se upravo ispoljava kao sistem pomocu
operacija koje se izvode po unutrasnjim pravilima sistema. Semioticke operacije:
denotiranje, predikacija, slozene operacije kombinovanja znakova poput konjujkcije
itd.
DEFINICIJA 3:
Simbolicka funkcija je
opsta sposobnost
sticanja i koriscenja i stvaranja znakova,
stvaranja semiotickih sistema i izvodjenja semiotickih operacija,
i sticanja i stvaranja semiotickih REALNOSTI. = psihicka virtuelna
realnost, moze biti individualna, zajednicka, ne mora nastati
transformacijom realnog u jedan novi simbolicki svet, moze biti
autenticno stvorena u masti. (dakle, novina ovde je da vise nije
dovoljan sistem simbola, vec sposobnost da pomocu sistema simbola
kreiramo simbolicke realnosti i da operisemo putem njih)
Najvisi nivo simbolicke funkcije sadrzi zahtev stvaranja simbolicke realnosti. To znaci
da covek, na osnovu posedovanja semiotickih sistema i pomocu semiotickih
delatnosti, moze (pored senzomotorne realnosti u kojoj zivi) da stvori svet simbolickih
proizvoda (rukotvorina, umotvorina) tj. kulturnih proizvoda koji postaju njegova druga
realnost u kojoj pocinje da zivi i da se istorijski razvija => stvaranje kulture (jezika,
nauke, umetnosti, religije, mitova) bio bi pokazatelj ovog najviseg nivoa simbolicke
sposobnosti.
Medjutim, s druge strane, semioticki sistemi preobraceni u sredstva formiranja i
regulacije individualnog ponasanja stvaraju jednu drugu vrstu semioticke realnosti:
unutrasnji svet oblikovan pomocu simbolickih sredstava (unutrasnji govor, misljenje
za sebe, privatni subjektivni svet u celini = svest i samosvest).
Jedina distinktivna obelezja koja bar delimicno omogucavaju da se definise ovaj
aspekt simbolicke funkcije jesu: formiranje funkcionalnih sistema i internalizacija.
Koja su dva kriterijuma na osnovu kojih Ivi pravi podelu
simbolikih znakova i sistema?
1) Klasifikacija simbolickih sistema prema njihovim formalnim karakteristikama
(Pers, De Sosir):
a) ARBITRARNI znaci i sistemi znakova
= izmedju znakova i oznacenog postoji proizvoljna, uslovna, konvencionalna,
naucena veza.
= sistemi sacinjeni od diskretnih elemenata poredjanih linearno
= sistemi operisu u vremenu (sukcesivno)
= sistemi operisu uglavnom apstraktnim kategorijama
= poreklo socijalno
= gramatika: pravila kombinovanja su kodifikovana, konvencionalna, sporo se
menjaju (vae na nivou zajednice)!
*prirodni arbitrarni sistem je VERBALNI SISTEM (jezik)
b) IKONICKI znaci i sistemi znakova
= postoji prirodna veza izmedju znaka i oznacenog, nearbitrarni => izuzetna
slicnost izmedju znaka i oznacenog (rituali podrazavaju ono cemu su
namenjeni, san manifestni sadrzaj, mentalne slike zamislim solju i to izgleda
kao prava, mada jeste simbol!)
= znak moe biti uzrok, posledica, deo oznaenog itd.
= ne poseduju (bar ne u punoj meri) odliku diskretnosti => karakterisu se
celovitoscu i spacijalnoscu,
= sistemi koji operisu simultano, paralelno
= sistemi operisu uglavnom konkretnim kategorijama.
= poreklo: individualno - idiosinkratinost (ostaje otvoreno pitanje da li bi se
kod dece koja bi se razvijala u potpunoj socijalnoj izolaciji formirali ikonicki
sistemi)
= gramatika: pravila ikonickih sistema su proizvoljna, idiosinkraticka!
*prirodni ikonicki sistemi su
MENTALNE SLIKE (delatnosti imaginacije u smislu sleda kombinacija mentalnih
slika),
SAN,
SIMBOLICKA IGRA DETETA,
RITUALI U PRIMITIVNIM ZAJEDNICAMA,
SPONTANI GOVOR GLUVONEMIH
!!! jasno je da nijedan od tih sistema nije cisto ikonicki, jer u svima njima i
govor igra odradjenu ulogu
Zajednicka svojstva obe vrste simbolickih sistema jesu da zadovoljavaju uslove
DEF1 i DEF2.
Razlika izmedju dve vrste sistema jeste obelezje arbitrarnosti.
2) Klasifikacija simbolickih sistema na osnovu funkcija koje imaju :
* ova podela nije po poreklu! vec po funkciji i ulozi: da li simbolicki sistemi
prevashodno imaju socijalnu ili individualnu funkciju?
a) SOCIJALNI simbolicki sistemi
= socijalne funkcije simbolickih sistema su:
komunikacija - interindividualna razmena - uspostavljanje
komunikacije izmeu pojedinaca,
fiksiranje i zadrzavanje socijalnog iskustva - uvanje zajednikog
(kolektivno pamenje) + kodifikovanje zajednikog iskustva +
prenoenje zajednikog iskustva (irenje)
uspostavljanje psiholoskih veza u ljudskoj zajednici - uskladjivanje
interindividualnih i grupnih odnosa, zajednikog ponaanja grupe
regulacija tudjeg ponasanja ,
*prirodni simbolicki sistemi koji nose te uloge jesu:
GOVOR,
RITUALI,
GESTOVNI GOVOR GLUVONEMIH
+ slozenije forme (ali ne i simbolicki sistemi u strozem smislu): MIT,
RELIGIJA, NAUKA, UMETNOST
b) INDIVIDUALNI simbolicki sistemi (privatni, licni)
= individualne funkcije simbolickih sistema su:
m isljenje = Komunikacija sa samim sobom
lino pamenje = zadrzavanje i prerada informacija (artikulisanje,
kodifikovanje sopstvenog/privatnog iskustva) + formiranje unutrasnjih
instanci licnosti,
samosaznanje ,
regulacija sopstvenog ponasanja itd.
* simbolicki sistemi koji nose ove uloge jesu:
UNUTRASNJI GOVOR,
IKONICKI SISTEM (MENTALNE SLIKE),
SAN,
SIMBOLICKA IGRA DETETA.
Tri oblika simbolizma po Pijazeu:
Verbalni (arbitrarni)
Slikovni (ikonicki)
Akcioni (ikonicki)

ARBITRARNI
(ponikli u drustvu)
IKONICKI
(ponikli individualno)
Socijalni
(imaju
drustvenu
funkciju)
govor u interpersonalnoj
komunikaciji
rituali,
gestovni govor gluvonemih
Individualni
(imaju
individualnu
funkciju)
unutrasni govor fantazije
Odloena imitacija se smatra simbolikom f-jom samo onda kada se radi upravo o
ODLOENOJ imitaciji, o imitaciji objekta odnosno modela ponaanja koji nije trenutno
prisutan. Inae ako govorimo o najprostijoj imitaciji trenutno prisutnog modela, onda
se ne govori o simbolikoj f-ji.
Kod komunikativnih gestova je vano da se napravi razlika izmeu komunikativnih
gestova koji su isto imitativni i ekspresivni i dakle koji kao takvi, samim tim to su
ekspresivni nisu manifestacija simbolike f-je. Dakle, kad dete kao znak da hoe da
spava uzima jastuk ili stavlja prst u usta ili muri il lei na krevetu; takvi znaci koji su
imitacija ponaanja koje dete inae izvodi i koji su ekspresivni, tj. manifestacije
detetvog trenutnog stanja. Oni prosto izraavaju detetovo trenutno stanje nisu
manifestacija simbolike f-je jer nema razlikovanja znaka i oznaenog. Dakle,
ponaanje koje dete izvodi je ekspresija njegovog stanja dakle, nije referencija na
neto drugo. Prvi komunikativni gest koji se smatra manifestacijom
simbolike f-je jeste gest pokazivanja. Obino se kae da je on na pola puta
do simbolike f-je, ali zapravo to je prva manifestacija simbolike f-je u tom
smislu to postoji denotacija u smislu ukazivanja na odreeni objekat
postoji razlikovanje znaka i oznaenog , ali nema odsutnog denotata, dete
ukazuje na objekat koji je trenutno prisutan i u tom smislu je to samo na
pola puta do simbolike f-je. Dakle, gest pokazivanja kao najprostiji oblik simb. f-
je. Kasnije se razvijaju sloeniji komunikativni gestovi kao to su: klimanje glavom ili
odmahivanje glavom, razliiti oblici pantomimskog ponaanja, pantomime koje dete
razvija u komunikaciji sa odraslima, ili kasnije u komunikaciji sa vrnjacima.
Prvi oblik ponaanja koji predstavlja odstupanje, odvajanje od prostog senzo-
motornog ponaanja, dakle najraniji oblik pamenja koje se javlja jeste pojava
mnezikih slika, ali se mn. slike NE smatraju manifestacijom simbolike f-je, dakle
ne poivaju na simbolizaciji, ve predstavljaju prostu reprodukciju opaaja deteta,
prethodno opaenih situacija ili objekata i javljaju se iskljuivo u kontekstu u kome je
opaaj i nastao.
Za razliku od mnezikih, mentalne slike jesu manifestacija simbolike f-je i o ment.
slikama se moe govoriti upravo na osnovu ponaanja traenja objekta koji je nestao
iz vidnog polja to je vama poznato kao ponaanje vezano za emu postojanog
objekta u IV fazi SM inteligencije kada dete traga za nestalim objektom, dakle,
objektom koji izlazi iz vidnog polja ili je nestao iza zaklona. Na osnovu tog ponaanja
se moe zakljuiti da dete ima reprezentaciju tog objekta, mentalnu sliku o postojanju
tog objekta na osnovu koje moe da ga trai. Kod mentalnih slika postoji to osnovno
razlikovanje izmedju znaka i oznaenog i denotacija kao osnovni, odnosno minimalni
uslovi simbolikog. Mentalne slike su fleksibilne, pod kontrolom samog subjekta, to
znai da subjekat moe voljno da ih prizove i da onda dalje barata sa njima na
razliite naine, da ih analizira, rekombinuje, da pravi od njih prie u sliakma itd.
Njihov razvoj ide u pravcu sve sloenijih kombinacija u vidu dnevnog sanjarenja,
snova, mogunosti anticipacije itd.
Vano je napraviti razliku izmeu mnezikih slika koje nisu manifestacija simb. f-je,
ve prosta reprodukcija opaaja i mentalnih koje poivaju na simbolima odnosno
mentalnim predstavama i po Pijaeu one predstavljaju samo internalizaciju odlozene
imitacije.
Razliita shvatanja o formiranju SF
Bihejviorizam, moderni asocijacionizam
o Simboliko ponaanje se ui kao i sve drugo, simbolicko ponasanje nije
u tom smislu specificno!
o Kritika: ovo je nemoguce.
Argument odbrane: neuralne mreze (mehanizmima asocijacije moze se
zaista dosta nauciti)
Nativistika shvatanja
(omski, modularne teorije, evoluciona psihologija)
o postoji bazicna sposobnost za govor = LAD (Language Acquistition
Device)
o specifina urodjena jezicka sposobnost koja spontano sazreva je nuna i
dovoljna nasledna osnova za pojavu govora
o potreban je minimalni nivo stimulacije iz sredine - dovoljna je prosta
izlozenost malom ili cak nepravilnom uzorku govora da stvori jezik
Pijaze: individualni razvoj (simbolika sposobnost izrasta iz razvoja
senzomotorne inteligencije )
o Pijaze zapocinje resavanjem problema geneze simbolicke funkcije
(reprezentacije) => putem istrazivanja individualnih simbola,
individualne reprezentacije.
o Za formiranje proizvoljnih i socijalnih sistema znakova (kakvi su verbalni
znaci) jeste nuzna socijalna interakcija. (ovo ne spori, ali...)
o Individualni SM sistemi, u procesu razvoja SM inteligencije
=> svojim unutrasnjim preobrazavanjem (za koje je dovoljna interakcija
sa fizickom okolinom i unutrasnje uskladjivanje)
=> stvaraju Individualne Simbole koji cine osnovu za razvoj
Socijalnih Simbola (sistema verbalnih simbola) i uspostavljanje
komunikacije sa socijalnom okolinom.
Na ovaj nacin nastaju simboli poput:
MENTALNE SLIKE,
SECANJA (u vidu evokacije),
SIMBOLICKIH OBJEKATA(objekti koji sluze kao simboli za nesto drugo)
koji su inherentni individualnim mehanizmima misljenja.
o Ova teza kaze da postoje domeni razvoja simbolicke funkcije u
kojima INDIVIDUALNI procesi razvoja imaju primat nad
SOCIJALNIM.
o Prvi idiosinkraticki simboli nastaju transformacijom SM shema
(KONSTRUKTIVIZAM) i ne moraju biti razumljivi drugima, a tek posle kroz
interakciju sa drugima dete socijalizuje svoje znakove i stvara arbitrarne.
Unutrasnji Preobrazaj => INDIVIDUALNI SIMBOLI => socijalni
simboli (komunikacija)
tj. SIMBOL KOMUNIKACIJA
o Pijaze: socijalne cinjenice po nama su cinjenice koje tek treba objasniti
(aktivnoscu!!) a ne prizivati kao van-psiholoski uzrok!
o Paradoks je: kako komunikacija moze da utice => na razvoj
simbolicke funkcije, ako je simbolicka funkcija nuzna za =>
komunikaciju? (Pijaze, dakle, kaze prvo simbol pa onda komunikacija i
pre SF nema komunikacije).
PSIHOANALIZA - socijalna interakcija (sa majkom)
o Pijaze: simbol se prirodno radja u domenu individualnog SM sistema
ponasanja
o Shpic (psihoanaliticar): Simbol tj. Semanticka Komunikacija se
razvija u krilu
- psiholoske simbioze i
- presemioticke, uglavnom afektivne, komunikacije U DIJADI DETE -
MAJKA.
o Za KOMUNIKACIJU deteta i majke ne treba cekati na pojavu
INDIVIDUALNIH SIMBOLA (Pijaze).
o Prvobitna simbioza bebe i majke razvija se u AFEKTIVNU VEZANOST.
U okviru afektivne veze uspostavlja se AFEKTIVNA KOMUNIKACIJA.
U okviru afektivne komunikacije nastaju KOMUNIKATIVNI GESTOVI iz
kojih nastaju prve REI (npr. odmahivanje glavom -> re ne)
o Komunikacija je prva datost, samo je u pocetku nesemioticka i
afektivna, ali se unutrasnjim preobrazavanjem dijadne komunikacije
dolazi do prvih semantickih gestova, zatim prvih reci i semioticke
komunikacije.
=> psiholoska simbioza deteta sa majkom [MAJKA - DETE] :
KOMUNIKACIJA, nesemioticka i afektivna
=> unutrasnji preobrazaj
=> semanticki gestovi
=> reci
=> SEMIOTICKA KOMUNIKACIJA
Valon - socijalna interakcija (sa drustvom)
psiholoska simbioza deteta SA SOCIJALNOM OKOLINOM je polaziste
(presemioticka komunikacija)
(zasnovana na emocijama koje je stvaraju na osnovu automatizama koji su im
svojstveni - reciprocna senzibilizacija osigurava nuzno zajednistvo reakcija
[smisao emocija je da usklade oni koji se nalaze u istoj situaciji, da proizvedu
konvergentne, komplementarne i reciprocne reakcije]
=> ZAJEDNISTVO REAKCIJE je jedan od izvora znacenja u socijalnoj
grupi i otud taj preduslov za Semioticku Komunikaciju
=> diferencijacija
=> individualna licnost u celini i simbolicka funkcija
MEDJUTIM!
Shpic => komunikacija u dijadi DETE - MAJKA
Valon => socijalna interakcija se ne svodi na interindividualni, dijadni odnos!
Samo DRUSTVO I KULTURA u celini stvaraju kolektivne sisteme
reprezentacije, semioticke sisteme koji se i za dete u razvoju pojavljuju kao deo
njegove okoline u koju treba da se uklopi. Rano uplitanje kulturnih i socijalnih
cinilaca u individualni razvoj je factor koji dovodi do razvoja simbolicke funkcije
Pijaze => nastanak INDIVIDUALNIH SIMBOLA
Valon => kolektivni sistemi reprezentacije - ne individualni!
=> psiholoska simbioza deteta sa soc. sredinom [dete - kulturni i
socijalni cinioci] = KOMUNIKACIJA, presemioticka i afektivna
=> unutrasnji preobrazaj
=> zajednistvo reakcija
=> SIMBOLICKA FUNKCIJA
Ivieva koncepcija [osnovno pitanje]:
Koja je uloga socijalnih odnosa (afektivne i praktino
situacione komunikacije) i individualnog razvoja (razvoja
SMI) u formiranju SimbFunkcije?
- niti Shpic izucava afektivne interakcije deteta kod koga je zaustavljen razvoj
inteligencije (SOC. ODNOSI + , IND. RAZVOJ -)
- niti Pijaze izucava SM inteligenciju kod dece koja su odrastala u socijalnoj
izolaciji (SOC. ODNOSI -, IND. RAZVOJ +)
Analiza izolovane dece
Analiza sluajeva dece koja su odrasla u socijalnoj izolaciji treba da ukae da li
je razvoj simbolike funkcije mogu bez socijalne interakcije.
LAD teorija: nastanak govora je moguc samo ako postoji izlozenost uzorku
govora (sa TV-abez soc. interakcije)
Pijaze: dete bi i u soc. izolaciji izgradilo individualne simbole (mentalna slika,
simbolicki objekti u simbolickoj igri)
UPOZORENJE: prirodni eksperimenti nisu pouzdani zbog:
1) nepouzdani izvori;
2) mozda su deca bila MR ili autisticna
Resenje = naci decu koja su zivela u potpunoj socijalnoj izolaciji, ali kojoj su bili
obezbedjeni uslovi za normalan fizicki razvoj i koja ne bi bila izlozena senzornoj
deprivaciji i ne bi bila ometana u motorickim aktivnostima => Homo ferus
- Slucaj: Blizanci Koluhove
monozigotni blizanci, afektivna i socijalna izolacija od 18 meseca do 7 godine,
nisu imali interakciju sa odraslima, siromasna fizicka sredina, imali interakciju
izmedju sebe, bili fizicki nesposobni.
U 7. godini bili na nivou trogodisnjaka, ali do 11 godine su nadoknadili
zaostatak.
Zabelezeno: potpuno odsustvo simbolicke funkcije, cak nesposobnost
razumevanja slikovnih simbola (prema Pijazeu, ovi simboli bi se mogli razviti i
bez komunikacije)
- Slucaj: Dzeni
Izolovana kada je imala 20 meseci, zivela izolovana do 13 godine. Skoro
potpuna fizicka imobilizacija, socijalna izolacija (niko nije smeo da komunicira
sa njom). Posle pronalazenja postepen oporavak,uspela je da ovlada jezikom ali
do odredjenog nivoa). No ovaj slucaj nije nedvosmislen jer nema podataka o
razvoju ikonickih simbola.
- Slucaj: Izabela
mama tinejdzerka dobije vanbracno dete pa je roditelji zakljucaju u shupu sa
sve tim detetom. tinejdzerka je pri tom bila gluva i slepa na desno oko, nikada
nije naucila da govori. nadju Izabelu sa 6 i po godina. Govor- , afektivna
vezanost +, imala je blagu komunikaciju kroz gestove pantomimom,vrlo
brzo naucila reci i recenice.
- Slepa i gluva deca - prirodni experiment socijalne izolacije, ali i senzorne cesto
pracene nekom bolescu NS-a. Stoga se (paradoxalno) podaci o razvoju ove
dece mogu upotrebiti tek onda kada se uspe sa formiranjem govora i drugih
sredstava komunikacije jer nam treba nalaz da deca mogu da ostvare
normalno intelektualno postignuce.
MESHCHERJAKOVOVA METODA - vodi ostvarivanju skoro normalnog razvoja
simbol. f-ja.
Slepa i gluva deca koja su lisena interakcije sa socijalnom okolinom
spontano NE razvijaju ni zacetke semiotickih ponasanja, a cak i ona koja su
pocela razvijati govor gube ga ako rano dodje do ostecenja. Upravo proces
razvoja sredstava komunikacije koji je kod ove dece veoma spor i koji se
planski odvija osvetljava delimicno i slican proces u normalnom razvoju.
To je metoda ostvarivanja komunikacije sa okolinom i skolskog obucavanja. Da
bi doshlo do komunikacje, mora postojati zajednicko iskustvo - neki predmeti,
orudja ili radnje moraju imati isto znacenje za partnere u komunikaciji, a do
toga moze doci samo u toku zajednicke prakticne delatnosti.
Odlicni rezultati. Dokaz da oni koji zbog deficita spontano ne razvijaju
semioticko ponasanje mogu da ga razviju u posebnim uslovima tj. plansko
ostvarivanje soc komunikacije u posebnim uslovima.
Osnovni mehanizam: izvodjenje zajednickih radnji koje su podeljene medju
partnerima =>
Signal za izvodjenje radnje
=> ikonicki simbol
=> gestovni govor
=> verbalni daktilni govor
=> usmeni ili pisani govor.
Ovo govori u prilog nuznosti presemioticke za simbolicku funkciju.(slicna
teza kao Pijazeova)
=> ZAKLJUCAK:
u uslovima socijalne izolacije NE dolazi do razvoja simbolike funkcije (osim
GESTOVA),
ako ne postoji afektivno lisavanje i ako postoje neki oblici presemioticke
komunikacije => NE gubi se potencijal za razvoj
ipak, postoje nalazi koji sugeriu da je period do 12.-13. godina kritian period za
usvajanje govora
Do uspeha u razvijanju simbolickih sposobnosti slepo-gluvoneme dece dolazi samo
onda kada se planski ostvari komunikacija sa socijalnom okolinom.
Prva znacenja izgradjuju se u prakticnoj delatnosti, a
osnovni mehanizam je mehanizam izvodjenja radnji koje su podeljene medju
partnerima.
Prvi simboli su potpuno ikonicki.
Razvoj arbitrarnih sistema znakova se temelji na ikonickim.
Simboli izgradjeni za komunikaciju pocinju da se koriste i spontatno, za
nekomunikativne potrebe - za organizovanje sopstvenog ponasanja.
ovim smo, u stvari, zapoceli formulisanje teorijskog dokaza
nuznosti Presemioticke (neverbalne) Komunikacije za
razvoj SimbFunkcije!
= Teorijski dokazi - dva razvojna korena odnosno preduslova nastanka
SimbFunkcije:
1. SM inteligencija i
2. presemioticka odnosno presimbolicka komunikacija (ona ne pociva na
simbolima i razvija se pre njihovog nastanka) = Afektivna i Kognitivna
(situaciono-praktina)
SM inteligenicja - javlja se na u drugoj polovini prve godine izmedju 8 i 12
meseca. SM je bitna jer razvija shemu postojanog objekta, daje denotat objektu
koji ce biti oznacen odredjenim simbolom. Javlja potpuno nezavisan objekat u
SM - preduslov da bi simbol imao sta da oznaci.
= a drugi apstrakcija, SM daje sredstva za analizu realnosti. SM iskustvo detetu
otkriva znacenje, prostor i vreme, uzrocno posledicne odnose. Sredstvo za
analizu realnosti, a isto tako i sredstvo za analizu jezickog sistema koji ce dete
poceti da usvaja. Osnova razvoja sastoji se i svodi u prevodjene
senzomotornog iskustva na verbalno. Sa reprezentativnog plana na jezik. Dete
treba da razmislja i poveze u segmenitma verbalne iskaze i da ih sintetise u
celovite iskaze.
Pijaze: Kako je moguca komunikacija ako nema simbola pomocu kojih se ista
ostvaruje?
= neophodno je pokazati da izmedju Presemioticke i Semioticke k-je postoji
nuzna razvojna veza (analize na zivotinjama nam pokazuju da se afektivni
sistemi k-je koji se kod njih javljaju ne mogu uzeti kao evolucioni i razvojni
prethodnici ljudskog jezika - ne razviju se nuzno u jezik!)
= Primarna Socijalnost Primarna Komunikacija Afektivni Dijalog
SEMIOTICKA KOMUNIKACIJA
(kasnije ce ovaj redosled biti objasnjen, ovde je samo zbog organizacije
izlaganja)
PRIMARNA SOCIJALNOST DETETA (rana socijalna
ponasanja)
Za nezrelu organsku formu kakva je ljudsko novorodjence od prvenstvene
vaznosti za opstanak je sposobnost uspostavljanja kontakta sa soc srecinom, a NE
adaptacija na fizicku okolinu. Iz te situacije potice PRIMARNA SOCIJALNOST
DETETA (primarna - nesto sa cim se radjamo, postoji nasledna osnova za druge
(socijalnost), novoroene nije samo bioloko bie, ve i socijalno bie) koja se
ispoljava u nasledno uslovljenoj sposobnosti deteta da pokazuje
POSEBNU OSETLJIVOST i da SELEKTIVNO REAGUJE na (onaj aspekt koji ce
mu obezbediti optimalne uslove za opstanak i razvoj) - na druge ljude.
Osnovni dokazi za postojanje primarne socijalnosti:
rana osetljivost za soc drazi
- na ljudski lik i glasove ljudskog govora dete pokazuje jedan slozaj reakcija
koje se vrlo retko mogu izazvati drugim drazima, i to najkasnije do 2-3
meseca;
- posebni delovi mozga zadueni za socijalne drai
rana pojava specificnih ljudskih socijalnih reakcija
- SOC OSMEH se pojavljuje u prvim mesecima po rodjenju, zapravo je
slozena reakcija aktivacije koju cine perceptivna fiksacija + osmeh +
motoricko uzbudjenje + vokalizacija
Dete reaguje: sa 3 meseca na oci, 5 meseci - celo lice, 6 meseci - 3D, 7
meseci - na poznate osobe. Beba se prvo smeje svima pa onda kasnije
pocinje da se smeje samo bliskim osobama.
[Specificnost ove reakcije je u tome sto je izazivaju gotovo iskljucivo
socijalne drazi i sto se srece samo kod coveka.
Autonomna je zato sto se ovi obrasci ponasanja javljaju i onda kada je dete
zadovoljeno (a bihejv kaze da ce dete da se smeje samo kad mu nesto
treba)]
rana pojava autonomne motivacije za uspostavljanje
komunikacije i sposobnosti iniciranja soc kontakta (gukanje, SOC
OSMEH)
autonomni motivi za uspostavljanje AFEKTIVNE VEZANOSTI i sama
pojava afektivne vezanosti
= osnovno svedocanstvo o primarnoj socijalnosti deteta
= ovaj sistem ponasanja nastaje na temelju opste pozitivne reakcije
deteta na druge ljude: u pocetku takva r-ja moze nastati pri pojavi nekih
drazi koje su samo nalik na slozene soc drazi (figura sa vise tacaka, melodija
koja imitira ljudski glas), potom tu reakciju izaziva ljudski lik u celini (ljudski
govor)
=> nadgradnja = dete razvija vezanost za odredjene jedinke svoje vrste,
individualizira svoj odnos
- tada se javlja sistem ponasanja: trazenje i odrzavanje blizine, kontakta,
komunikacije sa odredjenom osobom/osobama
- ovakvi znaci afektivne vezanosti su najizrazeniji od 9 meseci!!!
Bolbi: Etoloko tumaenje prirode afektivne vezanosti
- afektivna vezanost je instinktivni vid ponasanja sa AUTONOMNOM
MOTIVACIJOM
- osnovna bioloska funkcija AfV = zastita od neprijatelja (napadaca)
- funkcija i osnovni oblici ispoljavanja AfV = srodni ili istovetni kod coveka
i zivotinja (etologija)
- afektivna vezanost se ispoljava kao ponasanje koje ima za cilj trazenje i
odrzavanje fizicke blizine osobe za koju se dete vezuje
- dete se najcesce vezuje za prirodnu majku i najcesce postoji samo jedna
osoba za koju se vezuje
KRITIKA:
Iz ovakvog tumacenja sledi da afektivno ponasanje u vecini sadasnjih kulturno
oblikovanih sredina u kojima za dete ne postoji fizicka opasnost od neprijatelja,
gubi svoj osnovni smisao i pojavljuje se kao neka vrsta evolucionog zaostatka.
Ocigledno da takvo tumacenje AfV nije u saglasnnosti sa stvarnim znacajem
koje ima taj oblik ponasanja.
Ivic kritikuje tu zastitu jer danas nema potrebe za tim u modernom drustvu jer
nema fiz opasnosti.
Empirijski nalazi:
dete se ne vezuje za osobe koje mu pruzaju zastitu kada se pojavi opasnost,
nego za osobe koje pokazuju najvecu osetljivost za signale koje dete
upucuje, koje pravilno tumace znacenje tih signala i adekvatno brzo reaguju.

Usled ove kritike, psiholozi redefinishu AfV kao: stabilnu sposobnost

trazenja blizine ili kontakta sa odredjenom osobom
PRIMARNA KOMUNIKACIJA
relativno rano uspostavljanje dvosmerne NEVERBALNE
komunikacije deteta sa odraslima
Ivic: u osnovi svih pomenutih ranih socijalnih ponasanja je formiranje
DVOSMERNE AFEKTIVNE KOMUNIKACIJE sa drugim osobama i to
onim koje pokazuju najvecu osetljivost za bebine potrebe.
PRIMARNA SOCIJALNOST ima funkciju da detetu osigura opstanak u socijalnoj
sredini - dete stoga i na samom pocetku mora biti opremljeno znacajnim
socijalnim sposobnostima kako bi moglo uspesno da ostvari kontakt sa
odraslima koji brinu o njemu. Soc osmeh, prva gukanja, prve reci jednako
kao i izrazi AfV predstavljaju soc potkrepljenje odraslih za ponasanja
usmerena ka detetu.
AfV je samo jedan izraz detetovih soc sposobnosti: u reciprocnoj
komunikaciji dete kao svoj ulog unosi citav jedan sistem ponasanja na koji
odrasli pozitivno reaguju, jer su i oni , sa svoje strane predodredjeni da
pozitivno reaguju na signale deteta.
Svi ti PRIMARNI SOCIJALNI OBLICI PONASANJA su manifestacije
autonomnih potreba za komunikacijom izmedju dve strane - odraslih i
dece - od kojih je svaka na svoj nacin evoluciono prilagodjena za tu
komunikaciju.
Afektivno vezivanje je tu zbog afektivne komunikacije a ne zbog
zastite!
Funkcija zastite je izvedena iz Af komunikacije!!!
AfKomunikacija (neverbalna!) => AfV + pa i funkcija zastite

AFEKTIVNI DIJALOG
Ivi: Zato je razvoj AfKomunikacije NUAN za razvoj
SimbFunkcije?
PRIMARNA SOCIJALNOST koja se sastoji u genetickoj predodredjenosti deteta da
selektivno reaguje na druge ljude => dovodi u procesu socijalne interakcije do ranog
formiranja jedne vrste KOMUNIKATIVNE KOMPETENCIJE DETETA:
dete postaje AKTIVNO u procesu komunikacije sa odraslim (o cemu svedoce reakcija
aktivacije, soc osmeh, AfV) => pa se njegova komunikacija postepeno preobrazava u
IZRAZITO DVOSMERNU KOMUNIKACIJU.
Ta Presemioticka AfKomunikacija, po svemu sudeci, predstavlja nuzan preduslov
svekolike potonje komunikacije deteta, ukljucivanja u Semioticku Komunikaciju.

Dete je preadaptirano za socijalni svet. Pocetna motivacija za Komunikaciju se

u Presemiotickoj AfKomunikaciji ucvrscuje i pokretac je svih razvojno zrelih
oblika komunikacije.
Presemioticka AfKomunikacija kultivise pocetnu socijalnu predispoziciju deteta.
Podstie se dalji razvoj uroene socijalnosti (usmerenost deteta ka drugima i
otvorenost za komunikaciju sa drugima)
Presemioticka AfKomunikacija formira zajednistvo reakcija deteta i odraslih,
ZAJEDNISTVO AFEKTIVNIH ZNACENJA. (Deluje kao lepak za bebu i odraslu
osobu beba i odrasli imaju zajedniko iskustvo i stvaraju se zajednika afektivna
znaenja)
Afektivna komponenta se uspostavlja kao osnovna komponenta svake
komunikacije sa drugima (afektivni ton koji nuzno prati svaku govornu
komunikaciju)
Razvija se osnovna matrica komunikacije (uloga poiljaoca, primaoca, komunikacione
sekvence itd.)
Ivi: Zato razvoj AfKomunikacije NIJE DOVOLJAN za razvoj
SimbFunkcije?
Presemioticka AfKomunikacija, iako opsti i nuzan preduslov razvoja Semioticke
Komunikacije, ne moze biti njen neposredni razvojni prethodnik.
- Presemioticka AfKomunikacija je po prirodi i poreklu drugaciji sistem
i ona se ne preobrazava u Semioticku nego nastavlja da se razvija i
postoji kao takva i kod odraslih.
Odrasli, dok jos traje razvoj afektivne komunikacije unutar dijade dete -
odrasli u tu komunikaciju unosi sve soc izgradjene sisteme semioticke
komunikacije - upravo taj razvojni spreg sistema afektivne i semioticke
komunikacije cini da:
AfK otvara put za razvoj Semioticke Komunikacije i
sama AfK ne ostaje izolovan sistem ponasanja (kao kod zivotinja)
- AfK pociva na EKSPRESIJI , a ne na denotaciji - AfSignali su sastavni deo
onih stanja o kojima saopstavaju! (nema znak - oznaceno veze,
oznaceno je ujedno i znak)
- AfSignali su pre svega signali o sopstvenim stanjima, a ne o okolini, ili
"oznacenom", dok Semioticka Komunikacija primarno prenosi
saopstenja o okolini i to pomocu operacije denotacije
- AfK je komunikacija sada i ovde
- signali kojima se sluzi AfK su na automatski nacin povezani sa stanjima
koja izrazavaju pa nemaju dovoljnu varijabilnost =>n ema varijabilnosti u
signalima, nema kombinovanja afektivnih signala
DILEMA: Sta je prvo - KOMUNIKACIJA ili SIMBOLI pomocu kojih
se vrsi?
Prvo se razvija primarna komunikacija koja se radja iz primarne socijalnosti
deteta i dovodi do afektivnog dijaloga koji stvara opste polazne uslove za
semioticku komunikaciju.
Primarna socijalnost primarna komunikacija afektivni dijalog
semioticka komunikacija
PRESEMIOTICKA (NEVERBALNA) KOMUNIKACIJA:
1. Afektivna
2. Prakticno Situaciona
1)Afektivna komunikacija - AfK
Sadrzaj: osecanja, potrebe, raspolozenja, stav prema objektima(ekspresivni
signali!!)
Komunicira se o necemu sto je trenutno prisutno.
AfK se postepeno preobrazava u izrazito dvosmernu komunikaciju i zato je nuzan
preduslov svake komunikacije.
Sredstva: (cime se prenose poruke)
- Izraz lica
- Gestovi
- Proksemicki znakovi-pipkanje
- Paralingvisticki znakovi-intenzitet glasa and co
- Pogled ocima
- Posturalna komunikacija-drzanje tela,napetost
AfK je presemioticka,nema intencionalnosti, to nije znak za drugoga vec
dete samo reaguje na svoje stanje.
Ali ona nije dovoljan uslov.
Poenta AK je da dete salje signale o svom afektivnom stanju - ono ispoljava svoje
unutrasnje stanje i salje poruku odraslom, ono ne komunicira, nema nameru
da posalje signal. Nije komunikacija od strane deta vec samo za odraslog koji
tumaci znake i pridaje im odredjeno znacenje. AK ne saopstava nista o okolini vec
trenutno unutrasnje stanje o samom sebi.
Ne postoji kombinacija tih signala, nema varijabilnosti jer su afektivni signali
automatski i bioloski.
ULOGA RODITELJA u AfK => odnos roditelj dete je odnos u asimetricnoj
dijadi
Roditelj je individualni afektivni partner i predstavnik kulture!
39
(interakcija
ova dva)
Roditelj kao predstavnik svoje kulture.
39
Patetika: volim mamu pa s njom gucem a ona mi natura na nos kulturu
Roditelj ucitava znacenje u decije ponasanje i tumacenjem ponasanja dece
unosimo svoju kulturu:
-psihoanaliza zamerila ovaj aspekt
-Valon naglasio znacaj cinjenice da se roditelji pojavljuju u ranom odnosu sa
decom sa svim kulturnim resursima koje su stekli tokom prethodne socijalizacije i
akulturacije
Ovde OBJEKAT sluzi kao socijalna referencija - dete vidi kako majka reaguje i u
skladu sa majcinom reakcijom ono ce reagovati i tumaci znacenje novonastale
situacije.
U okviru AfV razija se Afektivna Komunikacija odnosno Presemioticka
Komunikacija koja barata ekspersivnim signalima - plac osmeh, pracenje
pogledom, fizicki kontakt .
Iz perspektive roditelja AfK je semioticka komunikacija.
Iz perspektive deteta radi se o presemiotickoj komunikaciji.
(kod deteta nema nikakve namere da to bude znak a roditelji to tumace kao znak
za nesto sto detetu treba u tom trenutku!!!)
***Razvojni znacaj je uspostavljanje povezanosti izmedju Semioticke i
Afektivne komunikacije. (roditelj je prevodilac)
2)Prakticno situaciona komunikacija - PSK
= najneposredniji izvor Semioticke Komunikacije u ontogenezi
= je komunikacija sa radnjama, aktivnostima koje su posredovane predmetima -
prakticna je jer se komunicira posredstvom predmeta. Dete kroz radnju otkriva
znacenje predmeta.
nije isto sto i zajednicka Prakticna Delatnost u Celini: ona je samo
informacijski deo te delatnosti
= u okviru prakticnih aktivnosti, dete svojim ponasanjem komunicira sa nekim =>
zato je ova komunikacija prakticna,
= znakovi koji se koriste u toj situaciji dobijaju znacenja unutar aktivnosti i ta
znacenja se razumeju samo u toj situaciji zato je situaciona
= kroz zajednicko iskustvo i ponavljanje odredjenih obrazaca aktivnosti beba
pocinje da izgradjuje odredjena znacenja tih situacija ili objekata, ali to znacenje je
jos uvek situaciono, ono nije dekontekstualizovano. Dete nije sposobno da ga
prizove u svesti nezavisno (odvojeno) od konteksta u kome je nastalo. Stvaraju se
odredjene motoricke aktivnosti koje sluze u toj komunikaciji kao sredstva
prenosenja neke poruke, a ta sredstva su razumljiva samo odraslom i bebi koji
dele isto iskustvo.
Javlja se u okviru ZAJEDNICKE PRAKTICNE AKTIVNOSTI
(hranjenje,obalenje,menjanje pelena, uspavljivanja, igranje sa igrackama) i
posredovana je predmetima.
Svakondnevne aktivnosti su pogodne jer se stalno ponavljaju pa su zgodne da se
izgradi ZAJEDNICKO ZNACENJE i u toku ovih aktivnosti dolazi do prvih
kognitivnih znacenja.
Osnovu ove vrste kognitivne komunikacije cini zajednicka praksa deteta i
odraslog. Dete ce biti u stanju da razume znacenje nekih predmeta ili radnji
coveka samo u onoj meri u kojoj je ukljuceno u zajednicku, prakticnu delatnost.
Nemogucnost razumevanja usled izostanka zajednicke praxe (ili barem
upoznavanja delatnosti sagovornika). Dete kroz prakticne aktivnosti u koje ga
roditelji ukljucuju: otkriva znacenje predmeta sa kojima se susrece, otkriva
znacenje radnji koje izvode odrasli, upoznaje uloge pojedinih osoba...
U zajednickim delatnostima sa detetom, ODRASLI se pojavljuje kao nosilac
kulturom odredjenih znacenja, navodi dete da prihvate njegovo znacenje => tako
nastaje ZAJEDNICKA REALNOST DETETA I ODRASLOG.
U ranom uzrastu, dete nije suoceno sa fizickom, vec socijalnom realnoscu, i to
selekcioniranom - koju cine one strane fizicke realnosti koje su relevantne za
ljude. Odrasli uvodi dete u realnost onaku kakva je u odredjenoj zajednici
uoblicena u prakticnoj delatnosti, sistemima znanja itd.
Na ovaj nacin se vrsi jedna vrsta standardizacije realnosti koja stvara
ZAJEDNICKA KOGNITIVNA ZNACENJA kao osnove svakog sporazumevanja.
Iskustva koja su u potpunosti idiosinkraticna ostaju nekomunikatibilna.
U toku ZAJEDNICKIH PRAKTICNIH AKTIVNOSTI dolazi do prvih razmena
(komunikacije) kognitivnih znacenja => lancanje , tj. naizmenicno smenjivanje
radnji 2 partnera, izvodjenje kooperativnih delatnosti = KONVERZACIJA
RADNJI !
Sredstva komunikacije su pokreti,gestovi,paralingvisticki znakovi
Mid kaze - konverzacija radnji je dopunjena sa tri stvari:
1. Situacione komponente
2. Gestovi
3. Pantomima
GOVORNA KOMUNIKACIJA je visoko razvijeni vid kooperativnih govornih radnji.
Sredstva komunikacije kod AfV su: izrazi lica, vokalizacija, pokreti tela.
Afektivna komunikacija je nuzna jer razvija pocetnu motivaciju i prvu matricu
komunikacije izmedju deteta i odraslog, ali nije dovoljna jer je eksperesivna
i pociva na fizioloskim mehanizmima, govori o unutrasnjim sada i ovde
stanjim, dete nema variranja i kombinovanja.
Sredstva komunikacije kod PSK su zajednicke prakticne radnje.
PSK prenosi znacenje samo kroz ZAJEDNICKE AKTIVNOSTI ODRASLOG I
DETETA. Prakticna komunikacija pociva na prakticinim radnjama i samo u
kontekstu u kome se radnja odvija moze da se razume, a to vazi i za prve
reci. To su svakodnevne aktivnosti - hranjenje , oblacenje, igranje, u kojima je dete
svakodnevno ukljuceno. I u onoj meri u kojoj je ukljucenjo uci znacenje
radnji.
PSK vs. AfK:
- pomocu PSK se vrsi razmena kognitivnih znacenja i razmena poruka o
okolini, a ne samo o unutrasnjim subjektivnim stanjima
- PSK, dakle, ne moze biti ekspresivna
- PSK jos uvek nije ni denotativna vec je nesto izmedju i mora da se uci.
Zato prvi znakovi mogu da nastanu u okviru PSK?
1. Komunicira se o spoljanjim objektima koji su deo
zajednikog iskustva
2. Nije ekspresivna (mora da se ui)
3. Postoji varijabilnost znakova
ULOGA RODITELJA u PSK
U pocetku odrasli izvodi celu aktivnost, a dete savladava te radnje i polako pocine
da se ukljucuje u njih, POCINJE DA IH ZAPOCINJE.
Zapoceta radnja dobija odredjeno znacanje i postaje znak za radnju koja sledi i
tako nastaju prvi simboli. Dete shvata znacenje radnji koja se odvija bez
objekata.
ODRASLI:
- unose znacenje, kulturom odredjeno znacenje.
- uvode i govor, jer je svaka ta aktivnost pracenja govorom i on je prilagodjen
detetu. To je prevodjenje prakticnih radnji na verbalni plan odnosno semioticki
plan.
KULTURA:
- definise odredjena znacenja.
Kako nastaju prvi znakovi u okviru (PSK) ?
Faze transformacije zajednike aktivnosti (nastanak neverbalnih znakova):
- ZAJEDNIKO IZVO ENJE AKTIVNOSTI
- Roditelj zapone neku aktivnost, a dete je dovri u okviru uobiajenog
konteksta (ime pokazuje da razume obrazac i znaenje date aktivnosti)
- Dete izvodi aktivnost izvan konteksta
- Ritualizacija i skraivanje ponaanja
Primer: uspavljivanje
a) Zajednika aktivnost uspavljivanja (roditelj odnosi dete u krevetac, stavlja dete
u leei poloaj, nameta jastu itd.)
b) Roditelj stavi dete u krevetac, a dete samostalno legne
c) Dete izvan kreveta zauzme poloaj kao da spava
d) Dete stavi ruku ispod glave pokazujui da mu se spava
KLJUNI FAKTOR I MEHANIZAM nastanka prvih znakova
u okviru PSK
Roditelj kao predstavnik kulture vri stalno tumaenje ponaanja i aktivnosti
deteta (kao da dete komunicira semiotiki, tj. kao da dete namerno
saoptava neto)
Roditelj pripisuje znaenje detetovim aktivnostima i gestovima (za roditelja je
to semiotika komunikacija, za dete presemiotika)
Interakcija roditelj dete je asimetrina
Mehanizam SOCIJALNOG FEEDBACK-a
O Feedback jer ponaanje odraslog menja ponaanje deteta
O Socijalni jer je ponaanje odraslog (koje je zasnovano na kulturolokim
znaenjima) izvor feedback-a
O Menja se: funkcija, struktura i tok ponaanja deteta
Socijalni feed-back znaci da ce odrasli, reagujuci na ponasanje deteta
promeniti ponasanje deteta na tri nivoa:
tok (pokusaj dohvatanja prerasta u gest pokazivanja)
struktura (misicna aktivnost dohvatanja i gesta pokazivanja nije
ista)
f-ja najvaznija je (f-ja ponasanja je drugacija: u slucaju
dohvatanja aktivnost je INSTRUMENTALNA, a u slucaju gesta
pokazivanja je KOMUNIKATIVNA to je objasnjenje).
Socijalni fidbek posledica je detetove radnje i reakcije odraslog na tu radnju,
koja povratno utice na tok i funkciju detove radnje. Detetovo ponasanje utice
na mamu i obratno. Posledica onoga sto dete uradi i reakcija odraslog na tu
radnju povratno menja tok, funkciju i strukturu prvobitnog ponasanja. Kad
odrastemo po tom principu se i sami regulisemo (sami sebi mama).
Razlikuje se od obicnog feedback-a zato sto povratna inf potice od ALTER-
EGA.
Roditelj aka alter ego interpretira detetovo ponasanje na nivou koji je visi od
detetovog (prakticna aktivnost za dete = signal za roditelja): ono sto je dete
neuspeli pokusaj za odraslog je gest (dohvatanje loptica sa stola).
Na taj nacin, socijalni fidbek preobrazava prakticnu socialnu radnju u
simbolicku.
Primer: od motorne radnje dohvatanja nastaje gest pokazivanja !
- U pocetku, aktivnosti su za dete instrumentalne aktivnosti (usmerene ka
nekom cilju).
- Za AfK nije potrebna SMI, nije potrebno da radnja bude sredstvo ostvarenja
nekog cilja, dovoljno je da postoje odredjeni bioloski determinisani
(urodjeni) mehanizmi expresije odredjenih unutrasnjih stanja.
- Prakticno-situaciona komunikacija ipak zahteva od deteta da poseduje
SMI u smislu da, ako npr. dete hoce nesto da dohvati, za njega je radnja
dohvatanja instrumentalnog karaktera dok je za odraslog ona
komunikativna. Ponavljajuci to iskustvo tako sto se odrasli stalno umece
u tu instrumentalnu radnju i zamenjuje dete dohvatajuci mu predmet,
dete malo po malo transformise svoju instrumentalnu aktivnost u nesto
drugo sto je takodje MOTORICKA AKTIVNOST, ali koja ima KOMUNIKATIVNU
F-JU. To je gest pokazivanja. Gest pokazivanja je jedan od prvih pravih
znakova koji se pojavljuju kod dece. Kad dete upotrebi gest pokazivanja
desi se nesto sasvim novo u odnosu na celokupan prethodni period. Taj gest
pokazivanja je ZNAK ne samo za odraslog vec postaje znak i za bebu. Beba
sad dolazi u situaciju da zaista kaze sebi: Ja bih sad da dohvatim ovaj
predmet, ali nisam sposobna da sama to uradim, ali ima tu neko ko se
umece i pomaze mi, pa sto bih se ja trudila, ajde samo da mu pokazem (ili
porucim) sta hocu pa ce on to da mi uradi.
Znaci, za dete taj pokret (gest pokazivanja) je komunikativan. To znamo
zato sto ne mozemo da mu pripisemo instrumentalnu f-ju. Sada gest
pokazivanja ne sluzi da bi dobilo cilj, vec da bi komunicirali. Prvo nemamo
misicnu strukturu, tok aktivnosti, ta aktivnost ne moze biti sredstvo za
ostvarenje cilja. Taj oblik ponasanja je transformisan oblik instrumentalnog
ponasanja, mi tom obliku ponasanja pripisujemo instrumentalnu f-ju. Ovde
je znak takodje aktivnost (gest pokazivanja).
Sta je oznaceno? Oznacena je zelja da se dohvati neki predmet.
Kakva je relacija za bebu izmedju znaka i oznacenog? Oni su odvojeni.
Relacija nija vise instrument cilj, vec znak i oznaceno. Gestom
pokazivanja dete porucuje nesto odraslom i to je sada stvarni
simbol, stvarni reprezent.
- Dete usvaja zajednicko znacenje nekih aktivnosti ili objekata, i preuzima
ulogu odraslog. Pocinje da shvata delove odredjene aktivnosti i pocinje da
ih usvaja. Uci sled radnji. Zajednicka kognitivna znacenja. Jedan od primera
je oblacenje dece, roditelj u pocetku mora sam detu ruku da podize,
namesta da bi ga obuklo, ali malo po malo dete uspeva da shvati znacenje
aktivnosti oblacenja i pocinje da saradjuje sa roditeljem.
O U semiotickoj komunikaciji pojavljuju se signali za sebe i druge, tj .da
bi ponasanja postala komunikacioni simboli moraju da budu dostupna
opazanju dugih i da ih mi opazamo na isti nacin kao drugi. Zato privatni
dogadjaji ne mogu da budu osnov za stvaranje simbola.
ZAJEDNICKO ZNACENJE se stvara tako sto u zajednickoj aktivosti
roditelj komentarise sve sto on i
dete rade i takva komunikacija je puna redundanse (prevod PSK na
verbalni jezik), i koriste govor koji je prilagodjen detetu (semanticki
uprosceniji, konkretne reci, neverbalni oslonci, semanticko prilagodjavanje
detetu) U PSK odrasli postepeno uvodi govor. Postoji nerekidno verbalno
komentarisanje onoga to se opaa i zbiva u toku zajednikih delatnosti.
Komunikacija odrasli-dete:
- redundansa - jer se verbalno kodira i opaajno dostupno-simultani prevod
sa p.-s. komunik.na verbalni jezik-otvaranje jezikog koda
- govor prilagoen detetu (maternal speech,baby talk,infant talk):
Na pocetku razvoja semioticke komunikacije odrasli planira ceo proces
komunikacije (programira svoje i detetove iskaze, vrsi tumacenja,
ispravke). Dete verbalizuje samo ono osnovno i najinformtivnije. I
vremenom preuzima uloge od roditelja.
O Prvi oblici semiotikih ponaanja koji se pojavljuju u okviru praktino-
situacione komunikacije:
radnja van konteksta (ne-automatski gestovi) i govorno ponaanje.
O Socijalni feedback postoji i kada dete nije u neposrednoj komunikaciji sa
odraslim, i to je onda imitacija (npr. simbolicka igra).
Dete igra ulogu drugog, prve simbolicke igre su motorne radnje
koje su postale simbol.
Mehanizam soc.fidbeka deluje u vidu imitacije: kao da dete hrani
majku ili lutku - simbol.igra ili fikcija zaeci semiotikih ponaanja.
Primer nastanka prvih znakova
Kada neto eli dete prvo pokuava da dohvati objekt (senzo-motorna
inteligencija)
Radi se o instrumentalnom, a ne komunikacionom ponaanju (cilj ponaanja
deteta je da ostvari neki praktini cilj, a ne da iskomunicira neku nameru)
Roditelji tumae instrumentalno ponaanje kao komunikaciono! (kao
da dete eli da saopti roditelji da hoe da dohvati dati objekat)
Roditelj intervenie i prinosi objekat detetu (na osnovu svog tumaenja
ponaanja deteta)
Dete vremenom transformie instrumentalno ponaanje dohvatanja u gest
pokazivanja (koji je komunikacioni in)
Poto ponaanje ima drugaiju funkciju (komunikacije, a ne instrumentalnu)
menja se struktura i tok ponaanja
Pored toga, roditelji stalno vre simultano prevoenje aktivnosti na verbalni
plan ime se omoguava prevoenje komunikativnog gesta na verbalni kod
(elim X, dohvati mi X, daj mi X)
Govor odraslog je prilagoen deci
Socio kulturna realnost je zajednicka realnost za odraslog i dete i zato je ona
selekcionisana realnost. Izmedju kultura postoji onoliko razumevanja kolika im je
slicnost u prakticnim delatnostima
U pocetku je presemioticka (dete nema razliku izmedju znaka i oznacenog a za
odraslog ova razlika postoji). U okviru PSK postoje uslovi za nastanak prvih
znakova (tj da se razdvoje znak i oznaceno). Ponavljanjem dolazi do formiranja
znaka (kada nesto hoce da dohvati rukom a ne moze to je nezavrsena motorna
akcija a roditelj mu doda to i dete vremenom shvati da kada pokaze rukom odrasli
ce mu nesto dodati) Ponasanje deteta se transformise tj dete vise nece kasije sa
poseze skroz dokle moze vec samo toliko da roditelj shvati sta dete hoce,kada je
komunikaciona radnja dete ce da gleda i predmet i roditelja i postoji namera pa
samim tim postoji i denotacija a kada posezanje nema kom funkciju
(instrumentalno ponasaje) dete gleda samo u predmet). Promena u funkciji desava
se zbog socijalnog fidbeka.
Uloga SMI u nastanku SF
Inteligencija pre govora (praktina, opaajno-praktina, situaciona, presemiotika,
senzo-motorna) je neka vrsta pripreme za semiotiku funkciju (govor).
Pijaeova teorija SM razvoja
U SM periodu formiraju se intelektualna sredstva za reavanje praktinih
problema i osnovne saznajne kategorije (objekat,prostor,vreme,uzronost).
SM ponaanja nisu sama po sebi inteligencija,ve sloene veze meu njima
predstavljaju poetak inteligencije.Te veze nastaju iz praktine delatnosti
deteta, tj.iz interakcije sa sredinom,a ta interakcija je posredovana
odraslima (to Pijae nije primetio) . U toj interakciji menja se repertoar akcija
za koje je dete sposobno, dok u odreenom trenutku ne primetimo inteligentne
radnje. Pijae je specifikovao kako to da primetimo i na taj nain
operacionalizovao inteligentne radnje.
Poetke inteligencije primeujemo u IV fazi SM stadijuma (8-12 meseci), koja
se polako razvija do VI faze (18-24 meseca),koja je ujedno i prelaz na
semiotike vidove ponaanja. Dete u toj VI fazi koristi neku vrstu mentalnog
kombinovanja,stvara duplikat realnosti, to predstavlja osnovu za simbolike
funkcije. Osim intelektualnih sredstava, SM inteligencija ostvaruje i saznajne
kategorije (objekat,prostor,vreme,uzronost), to nam dodatno rasvetljava
odnos inteligencije i govora. Shema postojanog objekta je posebno bitna za
operaciju denotacije (referencije). Ta shema se postepeno razvija od IV do VI
stadijuma SM perioda.
iste SM int.kod deteta nema jer je u interakciji sa odraslima. !!! Prepliu se
RAZVOJ IND.SM SISTEMA i UTICAJI KOMUNIKACIJE.
Zato je vaan SM razvoj za formiranje SF?
O POSTOJANI OBJEKAT je nuan za operaciju
denotacije. Bez SHEME POSTOJANOG OBJEKTA nema
denotata.
O Shvatanje OBJEKTIVNE UZRONOSTI je nuno za
formiranje sintaksikih kategorija subjekt-objekt
O ni soc interakcija nije dovoljna ako nema SMI.
Global: Potreba za znakom se javlja u prakticnoj i presemiotickoj komunikaciji.
Dete uci jezik uz pomoc simultanog prevoda sa PSK na jezicki sistem, a ceo proces
pociva na primarnoj socijalnosti deteta.
SMI prethodi dimolickoj funkciji. Dete stvara sistem pomocu kog resava prakticne
probleme i saznajne kategorije (objekat, prostor, vreme uzrocnost).
SMI: Majmuni vs. Deca
1. Majmuni formiraju protoobjekte, a deca jos u SM stadijumu - postojane objektu
2. Reprezentacija kod majmuna su staticne i ne mogu da se transformisu i
kombinuju, pa ne stvaraju nikakve znake, a deca intencionalno formiraju
motoricke simbole za operacije koje izvode i dolaze do zakljucivanja,
samostalno stvaraju simbolicke supstitute
Zasto SimbFunkcija (govor) zavisi od pojave SMI:
1. Zato sto se tek stvranjem sheme PO stvaraju denotati =
intelektualnom analizom izdvojeni i stabilni segmenti
stvarnosti (ShPO, PROSTOR, VREME, UZROCNOST) za koje
se mogu vezivati znaci u operaciji denotiranja = referencije
(prve reci zavise od ostvarenja SMI
40
)
2. Svaka buduca simbolicka kategorija ima svoj senzomotorni
ekvivalent
Dete u pocetku analizira jezik kroz sredstva SMI (jedino to ima). Ovo se moze
pobiti ako se dokaze da postoje dve vrste inteligencije jedna koja se bavi
intelektualnim problemima (problem u soc i fiz sredini) i druga koja se bavi
problemima u vezi sa jezikom (Teorija LAD-a)
Problemi :
1. Ako SMI ne prethodi govoru, ne znamo sta onda prethodi
2. Ako razdvojimo inteligenciju i govor moramo da razdvojimo i sve druge
simbolicke sposobnsti (onda se sve razvija samo za sebe).
Semiotika ponaanja:
odloena imitacija
mentalne slike
prve rei
kao da aktivnosti (motorika reprezentacija)
40
Ako dete nije shvailo uzrocnost ne moze ni da shvati vrsioca radnje, objekat, zato sto onda
veruje da je uzrok svega
upotreba simbolikih objekata
komunikativni gestovi
grafiko predstavljanje(crte)
snevanje(onirike slike)
KOGNITIVISTICKA TEZA:
Razvoj jezika i saznanja
OSNOVE BRZOG USVAJANJA JEZIKA
U sistemima ivotinjske komunikacije transformacije ne postoje, takva
gramatika bi morala biti jako sloena kako bi mogla da komunicira irok
opseg komunikacija.
Mogue je da su specifine transformacije nastale kako bi se skratilo vreme
potrebno za usvajanje gramatike.
Svoenje jezika bi bilo posledica evolucije i potrebe da se ogromno
pojmovno bogatstvo izrazi na ekonomian nain.
Stvaraoci takve evolucione promene mogla su biti jedino deca koja
pokuavaju da usvoje jezik.
Prema ovom stanovitvu jezik se menjao od izuzetno sloenog sistema u
kojem nije bilo transformacija, i za koji je trebalo mnogo godina da bi se
usvojio , ka jednostavnijim sistemima bogatim transformacijama, za koje je
potrebno svega nekoliko godina da se usvoji.
ta zapravo dete unosi u proces usvajanja jezika kada ve nije prazan organizam,
odnosno nije "neispisana tabla"?
Chomski i co - detetu su urodjeni odredjeni jezicki mehanizmi odnosno radja
se sa sticajnim modelom za jezik. Mehanizmi su univerzalni i daju detetu
shemu koju onda ono primenjuje na jezik. Jezik ima svoju naslednu osnovu koja
se ispoljava kroz jezicke univerzalije (tj ima nekih stvari koje mogu da se nadju
kod sve dece na svetu). Ovu teoriju su kritikovali empiristi i nije imala nikakve
dokaze u prilog urodjenosti (iako su nasli neurone za linije za ovo verovatno
nece). Po Comskom, dijete prilikom usvajanja jezika vec posjeduje " uroen
izvestan broj formalnih i samostalnih jezikih mehanizama koji ine sticajni
model za jezik". Comski smatra da je govor urodjen i da samo cveta, tj. da
nema kognitivnog preduslova. Kognitivni i govorni razvoj, po njemu su 2 linije,
on ih nikada ne dovodi u sukob !!!
Meknil - dete poseduje uroene gramatike sposobnosti, izvesne jezike
crte su uroene i prema tome mogu se javljati univerzalno.
Pijaze -Misao strukturira jezik!!!!!
Jezik ima vaznu ulogu u stvaranju simbolicke funkcije ali nije jedini cinilac. Jezik se
izgradjuje na saznajnim sposobnostima koje su se vec u izvjesnoj mjeri
razvile i na SM periodu!!! i omogucava 3 toka u razvoju:
- Ubrzava reprezentovanje u odnosu na mogucnosti koje su postojale na
SM periodu
- Ubrzava razvoj sposobnosti prevazilazenja neposrednog vremena i
prostora
- Ubrzava razvoj sposobnost istovremenog reprezentovanja nekoliko
elemenata naspurot postupnom reprezentovanju
U operacionalnom periodu jezik je vazan jer omogucava da se reprezentacija vise ne
oslanja na neposrednu akciju i omogucava da iskustvo reprezentujemo simbolima.
Ali, po Pijazeu, nove logicke strukture koje se javljaju na PO stadijumu nisu
nastale zbog jezika! Dokazi u prilog ovome su studije koje pokazuju da se i kod
gluve dece javlja operacionalno misljenje ali se javlja dosta kasnije.
Furt radio sa siljepom i gluvom djecom i dobio da se operacionalno misljenje
mnogo kasnije javlja kod slijepe djece pa je i on zakljucio da jezik nije izvor
operacionalnog misljenja . Pijaze kaze da je to zbog toga sto gluva deca imaju
razvijene SM sheme a jezik ne, a slepa deca imaju jezik ali ne SM iskustvo
(nerazvijene sheme). jezik nije izvor operacionalnog misljenja! Novi dokazi
(Kromer) pokazuju da pojava operacionalnog miljenja nije odloena kod slijepe
djece u onoj meri kako se ranije tvrdilo; ipak tvrdnja da operacionalno miljenje
prethodi posebnim jezikim promenama zasnovano je i na rezultatima ispitivanja
normalne dece;
Slepa: G+ ,KR- sa zakasnjenjem blaza ne, tvrdja ne
Gluva: G-, KR+ blaza da, tvrdja ne
Furt i Jonis-jezik posredno olaksava KO a neposredno FO. Pijaze kaze da je jezik
nuzan za izrazavanje FO ali nije dovoljan uslov za FO. Ne moze svaki
napredak u ovom stadijumu da se svede samo na jezik. period formalnih operacija
- hipotetiko miljenje, odnosno operacije koje se sastoje od kombinatornog
sistema koji omoguava konstruisanje hipotetikih mogunosti, odnosno
sagledavanje svih moguih odnosa koji bi mogli biti istiniti za dati skup podataka -
PIJAE
Jezik jeste nuan za izraavanje formalnog miljenja, ali po sebi nije
dovoljan uslov za taj tip miljenja.
Global Pijaze: misljenj e utice na jezik na svim stadijumima!!!
Ne slaze se s Comskim da se dete radja sa urodjenim jezickim mehanizmima (po P se
sve to konstruise), a Comski nista ne kaze o odnosu misljenja i jezika pa nema
neslaganja.
Dokazi da saznanje prethodi jeziku
Uticaj saznanja na gukanje i prve reci
BIHEJVIORISTI - beba kad guce izgovara sve glasove svih jezika pa vremenom
suzava skup svojih glasovnih repertoara samo na glasove koji postoje u jeziku kojem
je izlozena. Skup se suzava zbog imitacije i diferencijalnog potkrepljenja i to :
1. Dete brblja sve glasove pa kad slucajno naidje na onaj koji je slican glasovima
u govoru odraslih ona dobije paznju od mame i tate, sto za bebu predstavlja
odredjeni vid potkrepljenja pa zbog toga posle imitira taj glas ili:
2. Isto kao 1. samo ne treba paznja roditelja jer je proizvodjenje glasova samo po
sebi potkrepljujuce jer je u iskustvu bilo povezano,asocirano sa paznjom
roditelja, pa je steklo neku svoju unutrasnju potkrepljujucu snagu
LINGVISTI -dete NE imitira glasove nego ih proizvodi koristeci se sistematskim
fonoloskim pravilima
Jakobson -teorija o glasovnim crtama: Glasovne crte su pravila koja
vaze za pojedine glasove. Beba razlikuje glasovne crte prema osnovnim
kontrastima (npr. Vokali/nevokali, zvucni/nezvucni). U pocetku razlikuje glasove
na osnovu jedne glasovne crte po jednom glasovnom kontrastu pa se taj
sistem postepeno siri. Pomocu kontrastnih crta analizira glasove i proizvodi
glasove. Pravila kontrastiranja javljaju se po odredjenom redosledu koji je isti
za sve jezike koji imaju tu glasovnu crtu.
Smit -longitudinalna studija koja podrzava teoriju o glasovnim crtama. Ali su
individulane razlike velike.
Imitacija nije bitna za sposobnost primanja jezika:
Leneberg - ispitivanje vokalizacije dece iji su roditelji gluvi u toku prva tri
meseca ivota, ustanovili su da se ne razlikuje od vokalizacije ostale dece u
tom periodu (mada po teoriji imitacije to i nije neka kritika buduci da su po
njima kasniji glasovi odlucujuci)
nasao da deca koja imaju poremecaj govornog aparata mogu da usvoje i razumeju
jezik
Dod - prouavala je vokalizaciju na vrhuncu perioda gukanja (9-12mj) i decu je
izlagala koncentrisanim vokalnim stimulacijama glasova odraslih koji nisu
postojali meu glasovima koje su deca prvobitno proizvodila i ustanovila je da
nije dolo do imitacije (djeca nisu vokalizovala te nove glasove), ali se
poveao obim vokalizacije iako nije dolo do ukljuivanja novih tipova glasova;
IMITACIJE NIJE BILO NI U SITUACIJAMA U KOJIMA JE POSTOJALA I
SOCIJALNA I VOKALNA STIMULACIJA, MADA SE PROSTA KOLIINA
VOKALIZOVANJA POVEALA.
Smit -pokazao da zbog toga sto dete primenjuje odredjena fonetska pravila ne
moze da imitira neke reci iako je inace u stanju to da uradi (npr trazi se da
kaze padl a ono kaze pagl zbog nekog fon pravila koje mu kaze da zameni t i d
pre l sa g ili k )
Elenor i Dord Kaplan teorija po kojoj znaenje utie na rano
usvajanje glasova- jezik nastaje iz ranih distinkcija koje su posledica
interakcije deteta sa sredinom. U razvoju mogu po njima da se utvrde
semanticke crte (npr kada beba pocne da razlikuje sebe od drugih to je ego
crta) i one prave ogranicenja u usvajanju jezika.:
Znacenja ranog placa- Volf je nasao da plac ima u sebi neku poruku a onda
Riks - ispituje plac normalne (8-12 m) i autisticne (3-5 g) dece (italijani,spanci i
englezi). Plac izazivao u realnim situacijama.
Nasao je 4 vrste poruka u placu:
1. Glasovi zahteva
2. Glasovi osujecenja
3. Glasovi pozdrava
4. Glasovi ushicenja
Terao roditelje da slusaju 4 bebe kako placu na kaseti i treba da kazu 4 vrste glasova
za 4 bebe, da prepoznaju svoje dete, i roditelji normalne bebe treba da prepoznaju
neenglesku bebu a roditelji autisticne da prepoznaju neautisticnu.
Rez: roditelji normalne dece-identifikovali poruke u placu eng i u placu neeng
beba ali nisu prepoznali svoju bebu i nisu mogli da kazu koja je beba neeng.
Roditelji autisticne dece-prepoznali poruke svoje dece i neautiticne dece i
prepoznali svoje dete.
Zakljucak:
Autisticna deca imaju svoje krike koji su drugaciji od ostale dece, a ostala deca imaju
iste signale,isto prenose poruke i nema razlike medju jezicima.Ovo je dokaz u
prilog tome da postoje univerzalni fonoloski zakoni kojima se prenose neka
znacenja.
Kaplanovi- Riks -prve reci se dele na:
To sto sva deca na isti nacin analiziraju glasove koristeci fonetske crte
govori u prilog tome da se fonetski aspekti jezika ne usvajaju iz
spoljasnje sredine! (znaci da njie bitna imitacija, mozda su lingvisti u
pravu da postoje urodjena fonetska pravila)
1. dada reci (11-18mj)- ili imaju slabe reference ili su uklopljene u
gukanje i nemaju reference. Kada ih cuje od odraslih dete ih imitira.
2. reci-nazivi- koristi ih uporedo sa dada recima od kojih se razlikuje po tome
sto:
Nisu uklopljene u gukanje kao dada rijeci
Javljaju se u kontekstu samo kada je prisutno ono na sta se
odnose
Kada se ponovi detetu ono je ne menja kako bi zvucala
konvencionalnije
Uopstavaju se i na druge predmete (vau vau za sve sto ima
4 noge)
Izgovara ih uzbudjeno
Izazivaju detetovu paznju kad se pomenu
Dete je spremno da je ponovi kad je odrasli pomene

Riks pustao bebama tri trake da slusaju a reci na njima izgovaraju
mama,tata i 2 nepoznate osobe. Na prvoj traci su bile dada reci, na drugoj
detetove reci-nazivi a na trecoj besmislene glasovne kombinacije koje dete
moze da izgovori ali ih nikad nije culo do tad.
Rez: Za besmislene kombinacije skoro da nije bilo imitacija, za dada reci je bilo ali
najvise su imitrane reci nazivi. Sto znaci da dete imitira glasove koje i samo spontano
izgovara. Dete ne uci reci, vec ih izmislja za sve sto zeli da komunicira, ali
to ne znaci da jezik oko nje nema uticaja vec da je najbitniji faktor za
usvajanje jezika kreativnost u procesu usvajanja jezika.
Reci male dece koje su slicne citavim recenicama ili mislima su holofraze.
(dete ne koristi imenicu samo da bi nesto imenovalo, nego da kaze svoj komentar ili
dogadjaj vezan za taj predmet).
Meknil - holofraze su dokaz da postoje urodjeni osnovni gramaticki
odnosi. Posto je vecina komentara situacija predikatska onda to znaci da
subjekat,predikat,glagol,objekatpostoje u najranijem govoru deteta i ukazuju
da deca mogu da izraze znacenje cim pocnu da usvajaju jezik i ta znacenja
uticu vec na prve reci.
dete ne dolazi do znaenja odnosa koje iskazuje pomou jezika, zato to je nauilo
jezike kategorije, ve obrnuto ono unosi znaenja u sam proces usvajanja jezika, pa
ta znaenja deluju ve na prve rei;
Uticaj saznanja na usvajanje gramatike
Meknamara - dete ne moze da otkrije sintaksicke strukture bez pomoci
znacenja koja vec posjeduje. Predlaze teoriju prema kojoj kada dete jednom
odredi znacenje nekih reci moze da zna koje govornik namerava da saopsti na
osnovu znanja o temi o kojoj je prica.
Ervin-Trip - jezik ne moze da se nauci ako detetu nisu ocigledna znacenja u
recenicama kada uci recenice kojima se ta znacenja izrazavaju
Ako se jezik razvija sam za sebe zasto se javlja bas na kraju SM perioda?
Hermina Senkler de Cvart -dete usvaja jezik na kraju SM perioda zato sto
jezik zavisi od dostignuca SM perioda. Dok se dete ne decentrira nema
usvajanja jezika jer decentracija dovodi do potrebe za komunikacijom.
Se nklerova kaze da su odredjene SM sheme bitne za jezicke sposobnosti:
Sposobnost prostornog i vremenskog rasporedjivanja je bitna za
povezivanje jezickih elemenata
Sposobnost klasifikacije akcijom ima ekvivalenta u kategorizaciji
jezickih elemenata (npr imenice,glagoli)
Sposobnost koordinacije SM shema omogucava uskladjivanje
jezickih elemenata
Dokazi u prilog shvatanju da saznajne sposobosti prethode gramatici:
Braun- ispituje jezik kod tri deteta .
Na I stadijumu usvajanja jezika (prema prosecnoj duzini iskaza)- sva deca koriste
glagol u osnovnom obliku,bez nastavaka, kojim se prenose poruke na 4 nacina
koje roditelji razumeju:
Zapovedni nacin
Proslo vreme
Namera ili predvidjanje
Sadasnje trenutno trajanje
Posle I stadijuma deca nauce da menjaju glagole na 3 nacina:
Proslo vreme (u pocetku ograniceni na blisku proslost)
Spajanje sa pomocnim glagolom da bi izrazili nameru ili pretnju
Koriste primitivan progresivni oblik ili ti ing
Sva ova tri nacina su roditelji pripisivali deci i kada su koristili samo glagol bez
nastavaka.
Zapovedni nacin u eng nema poseban oblik ali deca koriste molim u isto vreme kad i
ova 3 druga nacina.
Dete posle I stadijuma koristi gramaticke oblike koji izrazavaju ono sto je
dete vec razumelo i izrazavalo i pre novih gram oblika!!!!
KR+, G- pa +blaza da, tvrdja ne
-Na ranim stadijumima koriste se predlozi u i na. Imenice uz koje se koristio predlog
u su predmeti koji mogu da sadrze druge predmete (npr imaju rupu u sebi), a imenice
uz koje se koristi predlog na su predmeti koji mogu da nose druge predmete. Roditelji
koriste u i na slicno ali za apstraktne odnose.
Tri vrste predloga:
1. Jednostavni topoloski pojmovi (u i na)
2. Euklidovski prostorni pojmovi (ispred,iznad)
3. Slozeni prostorni odnosi (duz,kroz)
Parizi i Antinuci- deca prvo usvajaju jednostavne topografske pa euklidske pa onda
tek slozene pojmove.
Braun je proucavao i prisvojni oblik ov (Markov bicikl) i nasao da deca ne vladaju
ovim do III stadijuma usvajanja jezika, ali kod njih postoji ideja o posedovanju mnogo
pre III stadijuma.
Zakljucak!!!- Pojam prethodi gramatickom iskazu !!!!
Blum i Meknilovi proucavali negaciju u japanskom i engleskom
Blum- engleski:
Razlikuje dva nacina izrazavanja negacije:
1. Iskazima koji sadrze element negacije (,ne, necu, nemoj)
2. Iskazi u kojima je negacija izrazena kroz odgurivanje predmeta i sl a nije
direktno kroz gramaticko iskazivanje
3 tipa negacije na osnovu konteksta:
1. Nepostojanje (kad nesto nije vise prisutno)-nema
2. Odbijanje (npr odgurivanje necega)-necu
3. Poricanje (tvrdi se da predvidjanje nije tacno)-nije
Razvijaju se po redosledu nepostojanjeodbijanjeporicanje.
Moguce je da se nerazvijeno ne koristi za poricanje i odbijanje tek posto
nepostojanje pocne da se izrazava sintaksicki.
Sva deca su za razlicite negacije koristila razlicite sintaksicke oblike
(nepostojanje-nema vise; odbijanje-necu; poricanje-nije). Deca su prvo usvojila
nove kategorije negacije pa tek onda odgovarajuce sintaksicke oblike za to.
Dokaz je to sto deca kada usvoje odbijanje,njega prvo izrazavaju sa nema vise,sto se
koristilo za nepostojanje pa tek posle pocinju da koriste necu.
KR+, G-pa+ blaza da, tvrdja ne
Meknilovi-japanski:
Opisuju negaciju pomocu tri parne dimenzije :
1. Postojanje/istina-japanci za ovo koriste nai (kao pridev). Nai kao pomocni
glagol koristi se za pogresnost tvrdnje i to bi kod blumove bilo poricanje,tj
jednostavan oblik poricanja.
2. Spoljasnje/unutrasnje- ovo zovu unutrasnja zelja i nepostojanje zelje,koriste
za to ija a kod Blumove bi ovo bilo odbijanje
3. Neotudjivost/otudjivost-ovde isto koriste ija ali to ukazuje da je jedna
alternative dobra a druga pogresna i ovo je slozen oblik poricanja
Kod malih japanaca na najranijem stadijumu nema razlike izmedju negacija ali
koriste nai (pridev) kada hoce da izraze nepostojanje i to uvek ispravno.
Koriste i ija ali ga mesaju sa nai (pridev).
Na drugom stadijumu koriste ija u kontekstu u kom bi trebalo da koriste nai
(glagol) i ja. Meknilovima je ovo dokaz da dete koristi kraci oblik ija kada
kada imaju kontekst u kom treba dag a upotrebe.
U trecem stadijumu dete ima pravo ija i ne mesa ga vise sa nai (pridev).
Moze da izrazi odbijanje i savladalo je dimenziju spoljasnje/unutrasnje. Duzi
oblik ija i nai (glagol) se koriste kao sinonimi. Malo kasnije dete razlikuje ija
i nai (glagol) i onda je savladalo dimenziju neotudjivost/otudjivost.
Redosled usvajanja negacija (japanci):
nepostojanje,poricanjeodbijanjeporicanje(slozeno)
Ovo se poklapa sa redosledom usvajanja negacije kod Blumove. Jedina razlika je u
poricanju ali je tesko razdvojiti kad japanci koriste slozeno a kad jednostavno
poricanje i pritom nije bas sigurno koliko su oni dobro razvrstavali te negacije ali sve u
svemu bitno je da se taj redosled poklapa u dva drugacija jezika.
Kromer - proucavao razvoj pojma vremena u usvajanju jezika .
Razumevanje vremenskih pojmova prethodi usvajanju jezickih
pojmova koji se na to odnose.
Pratio 4 kategorije:
1. Izrazavanje redosleda dogadjaja u vremenu- ocenjivana je tacka u
vremenu koja ima reference na proslost, sadasnjost ili buducnost. Na
najmladjem uzrastu svi iskazi u kojima je bilo dve ili vise tacaka u vremenu su
imali redosled odvijanja dogadjaja kakav je I u stvarnom zivotu i do 4 godine
deca nisu ni pokusala da redosled promene. Obrtanje redosleda dogadjaja
(misli se samo na pojedinacne dogadjaje ne na one znacajne ) NE!!! javlja se
uporedo sa drugim novim jez sposob (konjuktiv). Za obrtanje su bitni pre i
posle,. Pre obrtanja deca govore Posle X (onda)Y i X pre Y, a kad mogu da
obrcu onda govore Y posle X i Pre Y,X.
2. Hipoteticke tvrdnje - predvidjanje dva dogadjaja u buducnosti na osnovu
nekog drugog buduceg dogadjaja koji mu prethodi (Ako bude padala kisa,uzecu
kisobran)- ovo je oblik moguce. Ovoj kategoriji prethodi sposobnost
zamisljanja. Moguce se javlja oko 4 godine u redovnoj upotrebi. Hipoteticke
tvrdnje ne zahtevaju novi jezicki oblik nego dete moze da ih formulise pre 4
godine ali ih tada ne koristi za ovo nego za drugacije reference. Sa 4 godine
hipoteticke tvrdnje se koriste za neizvesnost uslova.
KR+, G- pa + blaza da, tvrdja ne
3. relevantnost vremena da dete bude svesno znacaja vremena za dogadjaj
o kome govori. Konkretno, istrazivali su pocetke koriscenja perfekta.
Rez: perfekt se javlja na oko 4,5 god, ali djeca jos prije koriste izraze sada I ovdje koji
nam pokazuju odnos sadasnjeg I proslog vremnena,
Zak: razlog zbog koga djeca ne koriste perfekt ranije (iako imaju sve predispozicije za
to, npr.koriste sada I ovdje) je zato sto nisu u stanju da se pozivaju na to sto perfekat
obicno izrazava, kada to shvate koriste jezicke oblike koje vec imaju u repertoaru
KR-, G- i blaza i tvrdja da
4. bezvremeni iskazi da dete bude sposobno da dogadjaj koji opisuje, a koji se
normalno odvija u nekom vremenu, izvuce iz te posebne situacije i da o njemu
izvestava kao o bezvremenom.
Rez: deca su pocela spontano da koriste iskaze tipa nikad, uvek, ponekad, tek kada
su pocela da izrazavaju bezvremenost (4 god)
Zak: dovode se u pitanje teorije po kojima dete podrazava reci koje cuje oko sebe, pa
tako na osnovu jezika gradi saznajne kategorije, a jaca stanoviste po kome saznanje
prethodi jeziku i odredjuje njegovo usvajanje.
1. M+, G- i blaza da tvrdja ne
Slobin: ispitivao decu koja imaju ruski za maternji. Zakljucio da kasno usvajaju
hipoteticke tvrdnje, iako su u ruskom one jako jednostavne semanticki, ne
gramaticki aspekt je taj koji otezava deci da nauce hipoteticke tvrdnje.
KR-, G- i blaza i tvrdja da
Barling: proucavao usvajanje jezika kod svoja dva bilingvalna sina
Rez: ucili istovremene i engleske i garo reci sa priblizno istim znacenjem, kao da je
kada razumevanje dostigne tacku shvatanja pojma, bilo moguce koristiti reci u oba
jezika.
2. KR+, G+ i blaza i tvrdja da
Usvajanje jezika na kasnijim uzrastima
Bruner i sar : kritikuju Pijazeovo stanoviste da je kompenzacija(reciprocnost)
siguran znak dostizanja konkretnih operacija i svih misaonih struktura na
kojima ono pociva time da je dete zavedeno opazenim nivoom tecnosti. Prema
njihovom misljenju, konzervacija se dostize posredstvom simbolickih
osobina jezika koje prevazilaze opazene razlike izmedju kolicina. (ovim
zapravo kritikuju kognitivisticku tezu)
Senkler : ustanovila da su izrazi vise i manje tezi za decu koja nemaju
konzervaciju, pa ih podvrgnula verbalnom treningu (ucila ih da koriste reci
umesto vise i manje koje su im bile lakse).
Rez: verbalni trening moze da dovede do obracanja paznje na vazne odlike
predmeta, ali ne dovodi do pojave konzervacije.
3. G+, KR- i blaza i tvrdja ne
Inhelder i Senkler: ispitivali sposobnost serijacije
Rez: verbalni opisi materijala koriscenog u zadatku prate stadijume resavanja
zadatka: najmladja deca koriste samo opisne izraze, deca na preoperacionalnom
koriste komparative, ali ne mogu da opisu isti niz pocinjuci od drugog kraja (nemaju
reverzibilnost)
Zak: odsustvo reverzibilnosti se odrazava i na odsustvo verbalnih opisa.
4. M-, G- i blaza i tvrdja da
Fereiro i Senklerova: deca koja nisu dospela do operacionalnog stadijuma, ne mogu
jezicki da obrnu redosled dva dogadjaja u vremenu, pri cemu znaju tacno koji se
dogadjaj desio pre a koji posle, ali nisu u stanju da jezicki izraze reverzibilnost.
5. M+, G- i blaza da, tvrdja ne
KOGNITIVISTICKA TEZA
Tvrdja:U stanju smo da koristimo jezicke strukture samo zato sto nam nase saznajne
sposobnosti to omogucuju (misljenje prethodi govoru i njegov je nuzni I
dovoljni uslov)
Blaza:Razumevanje i produktivna upotreba jezika su moguci kad to dozvole jezicke
sposobnosti, ali da jezik takodje ima svoje posebne izvore (misljenje je nuzan ali
nedovoljan uzrok za pojavu govora).
saznajni procesi ne samo da su razliiti na razliitim uzrastima, ve se i razlikuju i
po nainu na koji omoguavaju pojedincu da razloi jezik koji uje, kako bi obezbedio
elemente koje moe da razume i proizvodi.
usvajanje gramatike u velikoj meri zavisi od saznajnih sposobnosti koje su
ukljuene u raspoznavanje osnovnih semantikih kategorija iskustva, jer su te
kategorije i odnosi izraeni u jeziku;
tempo razvoja se moe razlikovati od deteta do deteta, unutar jedne kullture ili
meu razliitim kulturama, ali te razlike uopte nisu znaajne; za sve kulture koje su
istraivali tipino je da postoji stadijum brbljanja koji se okonava negde oko
18.meseca; zatim sledi faza reenice od jedne rei, pa od dve , to se deava izmeu
18-24 meseca; faze reenica od dve rei obino je veoma kratka, ali su njene
strukturalne semantike odlike univerzalne;
rani govor je uvek telegrafski i po sadraju jasan;
SUPROTSTAVLJENA SAPIR-VORFOVA TEZA
Tvrdja: Nacin na koji gledamo na svet je u potpunosti odredjen jezikom koji
govorimo.
Blaza: Jezik ne odredjuje misao u potpunosti ali utice na misljenje jer neke
kategorije saznanja bivaju dostupne zahvaljujuci jeziku.
-KONTRA-ARGUMENTI
1. u prvim reima koje izgovara, dete ne podraava jezik koji uje oko sebe;
2. neki gramatiki odnosi izostaju sve dok dete nije u stanju da se oslobodi
egocentrine take u vremenskom sledu;
3. prema dokazima svako novo usvajanje biva omogueno posebnim saznajnim
napredovanjem
Vigotski : Misao i jezik imaju razlicite geneticke korene i razvijaju se
razlicitim tokovim, nezavisno jedan od drugog.
Nezavistan razvoj jezika
Senkler : usvajanje jezika pocinje na oko godinu i po dana zivota, koliko je
potrebno za razvoj SM inteligencije.
M-, G- i blaza i tvrdja da
Braun: znacenja koja deca izrazavaju su ustvari nastavak SM inteligencije.
Ukoliko je to tacno, znacenja su univerzalna ali ne i urodjena, jer se izgradjuju
preko SM iskustva. Ta znacenja bi mogla da se jave i kod simpanzi, mada je
izrazavanje SM inteligencije kroz jezik nesto sto je najverovatnije svojstveno
samo coveku.
Permak : poducavao simpanzu jednoj vrsti jezika. Koristio plasticne simbole i
ucio simpanzu da ih koristi za odredjene predmete. Pokusao je da je nauci da
pravi recenice. Naucio je simpanzu da izrazava odnose tipa isto i razlicito od
sto znaci da funkcije jezika nisu iskljucivo ljudske. Ipak, zivotinjama nedostaju
neki aspekti dubinske structure ljudskog jezika koje imamo mi (zivotinjama
nedostaje posebno ljudska sposobnosti izrazavanja SM inteligencije
pomocu gramatickih struktura koja je urodjena) u prilog Comskom!
Hjuz : sposobnost komuniciranja kod dece sa receptivnom afazijom. Normalna
inteligencija ali ne mogu da usvoje jezik. Korisceni isti metodi kao za
poducavanje simpanze, i deca su uspela da usvoje sve funkcije kojima su
poducavana (da imenuju predmete, glagole, negacija).
Zak: neko moze imati sve saznajne sposobnosti i semanticka znacenja, a da
opet ne moze da komunicira ta znacenja pravim gramaticnim
jezikom.
6. KR+, G- blaza da, tvrdja ne
Beludji : pratila nacine izrazavanja negacije, utvrdila nekoliko razvojnih
stadijuma. U pocetku dete prosto pripaja negativne morfeme pocetku iskaza
(nece udje). Onda se negacija javlja u nepovezanim gramatickim skupinama u
kojima jos uvek nema tranformacija (to ne bata skola). Stadijumi usvajanja
posebnih jezickih struktura nisu u vezi sa razvojem znacenja.
7. G+, KR- i blaza i tvrdja ne
Blumova: analizirala semanticke korelate negativnih recenica. Nepostojanje
(kad nesto nije vise prisutno), odbijanje (npr odgurivanje necega), poricanje
(tvrdi se da predvidjanje nije tacno)
Razvijaju se po redosledu nepostojanjeodbijanjeporicanje
nepostojanje-nema vise; odbijanje-necu; poricanje-nije. Deca su prvo usvojila
nove kategorije negacije pa tek onda odgovarajuce sintaksicke oblike za to. Npr, deca
kada usvoje odbijanje, njega izrazavaju sa nema vise, sto se koristilo za nepostojanje
pa tek posle pocinju da koriste necu.
Zak: ako dete pri izrazavanju nepostojanja pocne vremenom da koristi sve slozenije i
slozenije tehnike, onda te strukture ne mogu da se pripisu napredovanju u znacenju.
8. G-, KR+
Berludji: proucavala kako se razvija izrazavanje pozivanja na sebe kroz nekoliko
stadijuma. Dete prvo koristi svoje ime u svim slucajevima. Onda pocne da koristi
zamenicu ja (kad ima funkciju subjekta ili nominativnu funkciju), i mene(kad ima
funkciju objekta). Upotreba zamenica ne zavisi od mesta u recenici vec od gramaticke
funkcije.
Zak: gramaticki sistemi koje dete koristi nisu zasnovani samo na znacenju (znacenje
je uvek isto pozivanje na sebe).
9. M-, G+ i blaza i tvrdja ne
Slobin: finska deca ne znaju da/ne pitanja na uzrastu na kome deca iz drugih zemalja
vec uveliko koriste taj gram oblik, a egipatska deca ne usvajaju mnozinu do 15
godine.
Zak: formalna jezicka slozenost ima ulogu u procesu usvajanja jezika.
Zato Slobin predlaze da se prouce bilingvalna deca: npr. srpski i madjarski dete
usvoji izrazavanje prostorne lokacije na madjarskom ali ne i na srpskom
10.M+, G- blaza da tvrdja ne
NAPOMENA: nisam pisala istrazivanja koja su dvosmislena (koja se mogu tumaciti i
kao da govor uslovljava misljenje i kao da misljenje uslovljava govor)
EGOCENTRICNI GOVOR i
KOGNITIVISTICKA TEZA
Govor za sebe koji je bezglasan -Unutrasnji G, vs govor za druge koji je
glasan- Socijalni G
Kljucna razlika je u pogledu funkcije (sve proizilazi iz toga) organizacija sopstvenog
misljenja itd. Vs prenosenje ideja i komunikacija razlika u prirodi a ne u stepenu
vokalizacije-bihevioristi su unutrasnji govor smatrali bezglasnim Spoljasnjim
Govorom(ali to nije ispravno jer imaju razlicitu funkciju) Bihejvioristi: UG je
bezglasni SG , a kognitivisti SG je UG naglas (misljenje naglas)
UG:
Promena u funkciji dovodi do promena u prirodi i strukturi (po vgt to je
redosled). Slicno ivicevom tumacenju razvoja simbolicke funkcije
(posezanje za predmetom koje postaje komunikativni signal- pokazuje
prstom to je promena u funkciji koja je dovela do promene u ostatku
ponasanja- diferenciranje gesta pokazivanja od dohvatanja)
N edostatak vokalizacije nije uzrok unutranjeg govora, ve posledica
funkcije unutranjeg govora (govor za sebe) !!!!!
Spoljasnji govor je proces transformacije misli u reci: medjutim ovdje se
ne radi o samo expresiji vec gotovih misli putem rijeci (jer mi nemamo gotove
misli) vec se ta misao koju pokusavamo da komuniciramo drugima konstruise u
samom procesu pretvaranja misli u rijeci.(govorenje je cin misljenja-dok
govorimo mi stvaramo svoje ideje)
Za razliku od spoljasnjeg Unutrasnji govor je proces isparivanja
govora u misao sto dovodi do promene u strukturi samog
govora(promjene u strukturi-skracen I sve vise prediktivan)

UG je skracen SG- nije u recenicama, nego samo neke osnovne ideje, koncentrat,
smisao. Ovo kaze da je drugaciji proces od spoljasnjeg ka unutrasnjem i obrnuto.
Transformacija je kljucna rec (ljudi ne umeju da ponove recenicu koju su culi
doslovno, nego samo smisao)
Prediktivan: u UG ne moramo sami sebe da uvedemo u ono o cemu mislimo,
nego mi samo mislimo na srz,na za nas bitnu stvar, dok toga nema kod SG jer ti
moras sagovornika prvo da uvedes u odredjenu temu da bi mogao da komentarises
sa njim o srzi teme. Medjutim, po vgt I spoljasnji govor moze da bude prediktivan ako
se javlja u grupi ljudi koji se dobro znaju I razumiju.
Razlika izmedju znacenja i smisla rijeci kod VGT:
Znacenje je :
- Dekontextualizovano i uopsteno
- Bitne karakteristike fenomena koje postoje u svakom kontekstu (zbog toga
je ono dekontexualizovano)
- Ono sto je isto za razlicite upotrebe
Smisao:
- Kontextualizovan (sta to sve za nas znaci), situacioni (ne samo u
spoljasnjem nego I u unutrasnjem smislu)
- Odrazava licno iskustavo sa fenomenom
- Razlicito je u razlicitim upotrebama
Sta dominra u UG a sta u SG?
41
SG znacenje ali moze i smisao (samo kada je u pitanju grupa ljudi koja se odlicno
razumije I zna)
UGsmisao (jer mi znamo sami sa sobom o cemu pricamo,a I prozeto je nasim
licnim iskustvom, kontextualizovano I situaciono) ali moze i znacenje i to je kada se
npr. preslisavamo pred neki ispit (baucal nece idiosinkraticnost na ispitu)
Metodoloski problem(Vgt):
Unutrasnji govor je subjektivni odnosno privatni fenomen, a znamo da introspekcija
nije pouzdana. Pitanje: kako ispitivati UG na objektivan nacin ? Bihevioristi su svoje
resili naravno, ne ukljucujuci psiholoske termine, buduci da je po njima unutrasnji
govor samo bezglasni spoljasnji, oni su pokusavali da mjere implicitne pokrete
govornih organa prilikom misljenja. Medjutim, tu naravno postoji problem- implicitni
pokreti govornih organa nisu ono sto je bitno kod unutrasnjeg g pa samim tim I ne
predstavljaju dobar indikator!!
Egocentricni govor
Definicija: glasni govor za sebe. Tj govor za sebe koji je dostupan
drugima .( fenomenoloski definisano) ,nije govor o sebi i svojim potrebama, po
definiciji.
Pijaze ga je istrazivao:
- EG kod dece predskolaca u zenevi
- Utvrdio koeficijent EG i njegove promene tokom predskolskog perioda
- EG je najcesci oko 3 god pa onda postepeno opada i nestaje posle 7.
godine i tada dominantno mesto preuzima socijalni govor (ali ima ga i
kod odraslih i to vidimo svuda oko nas- kada je zadatak pretezak i kada
ima afektivnu dimenziju-kritika njegove price o EG)
41
Funkcija odredjuje dominaciju
PIJAZEOVO SHVATANJE:
- Priroda - EG je odraz egocentricnog misljenja- centracije na svoje
predstave, misljenje, I svoju tacku gledista,poziciju (zato sto tako misli tako i
govori), ono je izraz, posledica (zaostatak) egocentricnog misljenja ; odnosno
kompromis autizma decijeg misljenja i njegove postepene socijalizacije
- Funkcija - samo expresija, pratnja aktivnosti- afektivno-expresivna f-ja,
nema intelektulane funkcije; nema komunikativnu f-ju. Ima funkciju uzajamnog
podsticanja na aktivnost !, f-ja praznjenja u smislu izrazavanja afektivnog
stanja i egocentricne misli, nema uticaja na aktivnost. Izreknemo misao, ali to
ne oblikuje nasu misao, ne mijenja je! Nista se ne menja, samo prati
aktivnost koja je identicna sa i bez njega. Znaci,pijaze je tvrdio da egocentricni
govor ne doprinosi misljenju, medjutim,ovo je kasnije popravio pod uticajem
Vgt kritike pa mu dodaje I ove funkcije- dodaje intelektualnu f-ju vrsi neku
ulogu u resavanju problema I autoregulativnu f-ja regulacija sopstvenih
aktivnosti
- Struktura - skracen, prediktivan i nerazumljiv drugima, redukcija
glasova (izgovaraju se pocetna slova reci, ne mora da bude kompletan
izgovor) , agramatican - gramaticki nepravilan ,situacioni kontextualan
(znaci i spoljasnji i unutrasnji context)
- Razvoj razvija se iz autisticnog govora, maximalno javljanje je oko 3-4 god
kada postepeno nestaje, kada se PO (egocentrino) miljenje transformie u KO
(logiko) miljenje potpuno nestaje ; ne desava se na nivou govora nego na
nivou misljenja, posto sada misle na socijalan nacin-imaju socijalizovanu misao
i govor mu postaje socijalan zato sto je priroda I struktura govora odredjena
njegovom funkcijom
VGT SHVATANJE:
- Priroda -Eg je tip govornog misljenja koji je rezultat nedovoljne
internalizacije socijalnog govora, po njemu to je promenjen odnos medju
funkcijama- to je nesto sto integrise i govor i misljenje (postoji misljenje
bez govora i govor bez misljenja). Vgt se pita-zasto nastaje EG? I odgovara- da
nam pokaze put internalizacije kao medju fazu (izmedju SG i UG).
On kaze da sve vise mentalne funkcije se u razvoju pojavljuju 2 puta
(interpersonalno i individulano-intrapersonalno) ,a sve to nastaje kada se
internalizuje neki posrednik, a ovde je internalizovani posrednik govor a
mentalna funkcija je misljenje I tako dolazimo do bazicne vigotskove
postavke-jezik posreduje misljenje!!! (nije izraz misljenja, vec sredstvo
misljenja, ono izgradjuje misljenje- glavna razlika sa pijazeom-on nikad ne
govori o tome da jezik moze da utice na misljenje). EG ne nestaje nego se
samo transformisao iz SG u UG (to su njemu kao tri stepena tj continuum po
kome mozemo da se setamo)
- Funkcija vgt smatra da egocentricni govor ima vise funkcije od afektivno-
expresivne, koje mu je pripisao pijaze- vrsi privatne funkcije,
organizovanje(konstruktivna f-ja,konstrukcija naseg misljenja), ima
intelektualne funkcije (rijesavanje problema), autoregulaciju (kasnije I
pijaze dodao ove dvije poslednje)
- Struktura - misle isto o strukturi, skraen, predikativan, nerazumljiv za druge
- Razvoj - glasnost se gubi i EG se transformie u UG ; dakle, EG ne nestaje,
ve se internalizuje u UG
Pijaze shema
Vgt shema
Analogije razvoja ug sa ostalim ponasanjima: razvoj od spolja ka unutra!!
Kao to se dete u poetnom periodu razvoja raunanja pomae razliitim
tehnika (brojanje na prste, brojalice itd.) koje nestaju kako se razvije
unutranje raunanje
PRAKTICNO MISLJ => EGOCENTRICNO MISLJ =>
LOGICKO MISLJENjE
EGOCENTRICNi GOVOR
SOCIJALNi GOVOR
PREINTELEKTUALNi GOVOR => PRAKTICNo MISLj =>
SOCIJALNi GOVOR
(GOVOR BEZ MISLjEnjA) (MISLjENjE BEZ GOVORA)
PRAVI
SOCIJALNI GOVOR EGOCENTRICNI G.

Igra kod dece kroz igru u zoni narednog razvoja deca ovladavaju novim
obrascima ponaanja, sposobnostima itd.za koja prije takve igre nisu bila
samostalno sposobna
Voenje dnevnika i matanje u adolescenciji osmiljavanje i ovladavanje
sopstvenih doivljaja
Kako ispitivati subjektivne fenomene na objektivni nacin?
E za to je egocentricni govor super- on je subjektivni fenomen koji je
externalizovan to jeste glasan pa se moze objektivno proucavati. Kaze Vgt-
napravite experimentalnu situaciju u kojoj cemo eksternalizovati subjektivne
fenomene na pravi nacin(e to smo mi uradile sa nasim istrazivanjem) napravile smo
spontanu eksternalizaciju subjektivnog fenomena
EG je prirodni eksperiment koji omogucuje da se objektivno ispituje dinamicki
proces razvoja UG
Istrazivanja(hoce da vidi ko je u pravu on ili pijaze):
Kako se menjaju strukturalne karakteristike EG kod dece?
P: misljenje je manje egocentricno a vise logicko, pa je zato i govor takav, pa
se egocentricni govor gubi
Vgt: manje razumljiv jer ide ka unutrasnjem ali on jos uvijek opstaje ali samo u
vidu ug
Sta su pokazali rezulatati?
U prilog Vgt!! (treba da opisemo rezultate i opisemo istrazivanje
42
)
Sta se desava sa EG kada se smanji soc pritisak (glasna muzika)
P: povecava se EG (rani pijaze kaze da se prelazak desava kroz socijalni
pritisak, sto je manji pritisak bice mi veci EG, necu imati konflikt koji ce me
tjerati da predjem na logicko misljenje pa samim tim I da mi nestane eg )
Vgt: smanjuje se EG,jer prelazi u unutrasnji
Sta su rezultati, opisati istrazivanje i kako kome ide u prilog?
Po Pijazeu, govoru prethodi kognitivni razvoj. Socijalni govor znaci sposobnost za
diskusiju, a za to je potrebno da se stavimo u perspektivu drugog to jeste da se
decentriramo, zato je stvarna diskusija moguca tek na konkretnim operacijama. Po
unutrasnji govor je diskusija sa samim sobom, diskusija na unutrasnjem planu. Ne
moze doci do unutrasnjeg govora dok ne predjemo na KO, kada se promeni misljenje,
kao sto se ne moze pojaviti egocentricni govor pre PO. Nema direktne veze
izmedju egocentricnog i unutrasnjeg govora, vec je misljenje posrednik.
Govor je uvek oslonjen na misljenje, po Pijazeu. Ni promena tj. prelazak sa
KO na FO nije izgradjenja kroz govor. KO se uopstavaju, i iz KO se apstrahuju FO.
Pijaze nikada nije dao mogucnost jeziku da izgradi misljenje. Po Pijazeu, prvo se
menja misljenje, pa tek onda govor. (to je najveca razlika pijazea I vigotskog- po
vigotskom jezik mora da se internalizuje,znaci da nastane unutrasnji govor da bi
42
Mozemo da dobijemo da navedemo cello istrazivanje i sve vezno za njega ili ce da nas pita
neki deo
nastalo misljenje). Pijaze nikada nije rekao da ce neko bolje da resi neki problem ako
ima govor. Misao nece biti promenjena. Da li onda egocentricni govor organizuje
aktivnost??? Nejasno i ucestvuje u organizaciji, ali ne moze da promeni strukturu
misljenja. Po Pijazeu egocentricni govor (individualni) se priblizava komunikativnom,
socijalizovanom.(kod vgt obrnuto)
Po VGT Egocentricni govor nije izraz egocentricne misli (kao kod Pijazea).
Vigotskom unutrasnji govor sluzi kao sredstvo logickog misljenja. Bez
internalizacije egocentricnog govora ne bi se promenilo misljenje.-jezik
strukturira govor. Po Vigotskom misljenje je odredjeno na osnovu vrste pojmova.
Pojmovi i jezik su u osnovi misljenja. Po Pijazeu egocentricni govor (individualni) se
priblizava komunikativnom socijalizovanom. Po Vigotskom to ide obrnuto, od
socijalizovanog ka individualnom govoru. Faktor je socijalizacija koja ga istiskuje.
Transformise se u unutrasnji, individualni.
Kognitivisticka teza
Tvrdi se:
- Kognicija determinise govor (misljenjegovor, kako mislimo tako
govorimo, prvo se menja misljenje pa onda govor, nema promene na planu
govora bez promene na planu misljenja)
- Pijaze je primer super kognitiviste, on daje primat misljenju uvijek!
- Comski: misljenje i govor ima svaki svoj tok, on nikad nije govorio ni u prliog ni
protiv kognitivisticke teze buduci da nije smatrao da su ove dvije razlicite
funkcije na bilo koji nacin povezane
- Ivic nije pristalica kog teza jer ima povratnog uticaja govora na misljenje
Verzije kog teze:
1. Tvrda teza: Misljenje je nuzan i dovoljan uslov za nastanak govora koji
je isti takav
Barling : proucavao usvajanje jezika kod svoja dva bilingvalna sina
Rez: ucili istovremene i engleske i garo reci sa priblizno istim znacenjem, kao da je
kada razumevanje dostigne tacku shvatanja pojma, bilo moguce koristiti reci u oba
jezika.
11.KR+, G+ i blaza i tvrdja da
Slobin : ispitivao decu koja imaju ruski za maternji. Zakljucio da kasno usvajaju
hipoteticke tvrdnje, iako su u ruskom one jako jednostavne semanticki, ne
gramaticki aspekt je taj koji otezava deci da nauce hipoteticke tvrdnje.
KR-, G- i blaza i tvrdja da
Ono sto NE IDE U PRILOG OVE TEZE- Sluajevi u kojima postoji napredak na
kognitivnom planu, ali izostaje napredak na planu govora
Slobin : finska deca ne znaju da/ne pitanja na uzrastu na kome deca iz drugih
zemalja vec uveliko koriste taj gram oblikZak: formalna jezicka slozenost ima
ulogu u procesu usvajanja jezika.
Zato Slobin predlazeda se prouce bilingvalna deca: npr. srpski i madjarski dete
usvoji izrazavanje prostorne lokacije na madjarskom ali ne i na srpskom
1. M+, G- blaza da tvrdja ne
2. Blaza teza: Kog razvoj je nuzan ali nije i dovoljan (trebaju biti
zadovoljeni I neki drugi uslovi)-i tu sada ima gomila faktora: slozenost,
nacin zivota bitno da sve to nema veze sa kognicijom
Istrazivanje koje ne ide u prilog nijednoj o ove dvije verzije kognitivisticke
teze:
Berludji: proucavala kako se razvija izrazavanje pozivanja na sebe kroz nekoliko
stadijuma. Dete prvo koristi svoje ime u svim slucajevima. Onda pocne da koristi
zamenicu ja (kad ima funkciju subjekta ili nominativnu funkciju), i mene(kad ima
funkciju objekta). Upotreba zamenica ne zavisi od mesta u recenici vec od gramaticke
funkcije.
Zak: gramaticki sistemi koje dete koristi nisu zasnovani samo na znacenju (znacenje
je uvek isto pozivanje na sebe).
1. M-, G+ i blaza i tvrdja ne
Sta treba da znamo iz istrazivanja:
Nadjemo istrazivanja koja pokazuju da kada nema neke funcije misljenja nema
toga ni u govoru, (-G, -M)- sto je u skladu sa tvrdnjom kognitivistickom
semom,znaci u skladu sa obije; kada nema kog a nadje se u govoru (-M +G),-
nije u prilog ni jedne ni druge kog.teze, nema u govoru a pojavilo se u
misljenju (+M -G)- u prilog blaze, ali ne I tvrdnje teze, ima i i govoru i u
misljenju (+M +G) i sta od toga ide u prilog tvrde a sta u prilog blaze
43
.- ide u
prilog obje
RAZVOJ I MERENJE INTELIGENCIJE -
Ivic
Psihometrijski pristup: umesto kog razvoj koristi uglavnom termin inteligencija
Razvojne psihometricare interesuje sta mozemo da saznamo o kognitivnom
razvoju na osnovu testova inteligencije.
43
Pitanje ce biti da navedemo istarzivanje npr u prilog tvrdoj kog tezi: sta je ispitivano, koji su
rezultati i zato idu u prilog nekoj tezi
Intelektualna sposobnost u psihometrijskom pristupu pronaci zadatke koji proizvode
IR, identifikacija faktora faktorskom analizom. Najvaznija inf je da li je neko resio
zadatak, a ne o cemu je mislio dok ga je resavao.
Bert: faktorskom analizom se dobija jedan opsti faktor, prisutan na svim
uzrastima, i vise malih grupnih faktora (najcesci su verbalni, numericki,
prostorni)
Mek Nimer: bine-simonova skala na razlicitim uzrastima ispituje identican faktor
(malo verovatno).
Glavno pitanje: promena strukture inteligencije tokom razvojnih procesa sa
povecanjem uzrasta. Mek Nimer je sebi postavio zadatak da odgovori na dva pitanja:
1. da li je priroda onoga sto se meri na jednom uzrastu istovetna prirodi onoga sto
se meri na drugom uzrastu ili se pak mere razlicite stvari na razlicitim
uzrastima?
2. da li su svi zadaci indikatori jednog istog faktora opsti faktor ili se tim
zadacima mere neki grupni,specificni faktori?
Ako se mere razlicite stvari postignuce se mora opisati sa vise brojki. Ako zadaci mere
istu stvar, onda je to jedan broj. Mek Nimerova studija je bila znacajna jer je ona bila
jedan od pokusaja da se njome evaluira Bine-Simonova skala koja je nastajala prilicno
induktivno. Ako postoji mera slicna na odredjenim uzrastima, onda je to
dokaz da se meri ista stvar. Ali postoje i grupni faktori. Pronadjena je veca
korelacija izmedju susednih uzrasta nego udaljenih. Pitanje granice je otvoreno
da li je to ista ili razlicita stvar. Psihometricari stavljaju induktivno veliki broj
zadataka u sito i na kraju se ne zna zasto su bas ti zadaci ostali mogu da mere
razlicite sposobnosti na razlicitim uzrastima
Psihometrijska istrazivanja u psih.se bave proucavanjem cetiri teme:
Po eci razvoja inteligencije
Preobraaj inteligencije tokom razvoja (ova najbitnija)
Tempo i zavretak razvoja inteligencije
Principi merenja inteligencije u razvoju
Shvatanja o razvoju inteligencije
Poce ci inteligencije- kada se javlja prvo inteligentno ponaanje?
Eksperimentalni pristup (npr. Pijae):
Prvo definisati kriterijum int. ponaanja
Tragati za prvim oblikom ponaanja koji zadovoljava postavljene
kriterijume
Po Pijaeu to je prvo ponaanje koje zadovoljava 3 kriterijuma inteligentnog
ponaanja:
Intencionalnost (namernost)
Koordinacija sredstva i cilja
Koordinacija akcionih shema
Po Pijaeu prvi oblik inteligentnog ponaanja je povlaenje podloge da
bi se dohvatio predmet
Psihometrijski pristup
Meriti raznovrsne rane oblike ponaanja za koje postoji opravdana
sumnja da mogu bit int. ponaanja
Utvrditi koje od tih ponaanja korelira sa kasnijim ispoljavanjima int.
ponaanja (tj. postignuem na testu kao to je npr. Bine-Simonova
skala)
-Rezultati korelacionih, psihometrijskih studija nisu utvrdila rano ponaanje
koje korelira sa kasnijim ispoljavanjima inteligentnog ponaanja
-Rezultati faktorske analize (Bejlijeva) sugeriu da postoji faktor
psihomotornog razvoja (koji ne treba meati sa inteligencijom)
Tako su nastale baby skale (ne skale inteligencije, ve skale psihomotornog
razvoja)
PSIHOMETRICARI
EKSPERIMENTALISTI
utvrdjuju se postignuca
rezultati mentalnih sposbnosti
interesuju ih samo postignuca
cilj je pronalazenje strukture
individualnih razlika
utvrdjuju se procesi i mehanizmi
funkcionisanja mentalnih sposobnosti
interesuje ih kako dete misli
cilj je shvatanje prirode fenomena tj.
bavljenje razvojem
koriste testove nema testova
merenje nemerenje
(u smislu da nema neke kontinuirane
skale)
tacno/ netacno
i da li to korelira sa necim
nisu bitni tacni odgovori vec je akcenat
na tome zasto i kako dete misli na
odredjen nacin
skorovi na testovima kvantitativno
opisuju misljenje
kvalitativno opisuju misljenje
(npr. Pijaze stadijumi)
primarno orijentisan ka praksi i
primeni
primarno saznajno orijentisan pristup
(pretpostavka pa stohasticki pristup) (teorija, pa se istrazuje)
fokusiranost na populaciju (grupu) fokusiranost na pojedinca
polazna tacka je intuicija
pretpostavka da postoji neki razvoj,
neke stepenice, neke intelektualne
sposobnosti
poazna tacka je teorija, nema
intuicije
unapred utvrdjeni kriterijumi
jasno se definise sta i kako se meri
velik broj nasumice odabranih
zadataka pa se induktivnim putem
dalje vrsi selekcija
moze i jedan jedini zadatak
resavanje zadataka (problema) namera, razlikovanje sredstva od
cilja i svrsishodna koordinacija
ASh + problem
prakticna orjentacija (zbog predikcije
- predvidjanja)
teorijska orjentacija (dete kao
univerzalni model u prostoru i
vremenu i to uvek)
bihejvioristicki orijentisan pristup psiho-fizicko stanje
Precutne pretpostavke na kojima pociva bine-simonova skala:
Problem pocetka inteligencije. Bilo je dva pokusaja resenja ovog problema:
1. Da se ispita uzorak svekolikog ponasanja deteta na ranim uzrastima i da
se racunanjem korelacija tog ponasanja sa ponasanjem na kasnijim
uzrastima zakljuci koji od ranih oblika ponasanja na kasnijim uzrastima
zovemo inteligencijom
2. Polazeci od teorijskih znanja o prirodi inteligencije izaberemo specificna
ponasanja kod deteta i pratimo njihov razvoj
Problem: ne postoje kriterijumi preko kojih kazemo da neki
zadatak meri intelektualnu sposobnost
BINEOVA SKALA: ako imamo dete od 7 god. pocinjemo da ga merimo zadacima
od 5 god. sve do stepenika kada dete resi samo jedan zadatak. Onda se racuna
mentalni uzrast (MU). Ako dete od 6 zadataka resi svih 6 to je onda jedna mentalna
god. (2 mentalna meseca). Ako neko dete postigne MU=5;2 onda to znaci da je
sposobnost na nivou mentalnog uzrasa deteta od 5 god. Bine je napravio svoju skalu
samo do uzrasta od 16 god., jer je u to vreme postojalo uverenje da se inteligencija
razvija samo do tog perioda (do nivoa mladosti 16 god.), postize plato, zadrzi se, a
onda pocinje da opada. Znaci, kada Bine kaze da je neko na MU od 16 god., to znaci
da je dostigao plato. Bine je smatrao da se postignuce na testu moze iskazati na
sledeci nacin (ovo je prva verzija):
IQ = MU / KU x 100
A ako je MU = KU onda je IQ = 1 x 100 = 100 IQ
MU nije nepromenljiv jer moramo da znamo na kom se kalendarskom uzrastu dete
nalazi. Medjutim, inteligencija bi trebalo da moze da se poredi i kod dece razlicitih
uzrasta. Vrlo je verovatno da postoji doslednost u inteligenciji na razlicitim uzrastima,
a to onda ima veze sa urodjenim sposobnostima jer je inteligencija nepromenljiva sa
razlicitim uzrastima. Inteligencija je jako stabilna. Ona nije deo iskustva jer se ono
menja, i tako je nastala interpretacija: inteligencija je urodjena. MU nema
psiholosko znacenje. Sta to znaci? To znaci da se ne moze reci sta je dete sposobno
da uradi na nekom MU (npr. 5 god. i 2 meseca). To je zato sto su neka deca do istog
rezultata mogla doci resavajuci razlicite zadatke (npr. neka deca su resila sve "lake"
zadatke i samo poneki tezak dok su druga deca resila veci broj "tezih" zadatak i
manji broj "laksih").
Bineova skala kasnije promIjenJena- Devijacioni umni kolicnik se takodje oznacava
sa IQ, ali se racuna na drugaciji nacin:
IQ = (postignuce (npr. MU) M (prosek za odredjeni uzrast)) / SD (za reprezentativni
uzorak)
Problem se javlja kada se Bine-Simonova skala primeni u razlicitim kulturama. U
gradu su deca cesce testirana, pa je moguce da ona razvijaju strategije za snalazenje
u testovima. To je jedan od faktora koji utice na postignuce, a nije inteligencija.
Postoje i drugi situacioni faktori i faktorske kombinacije, veliko je pitanje da li je to bar
identicno u svakom pojedinacnom slucaju. NE mozemo da ispitujemo inteligenciju van
kontexta! Bineov IQ nam omogucava da poredimo decu na razlicitim
uzrastima, a devijacioni IQ nam omogucava da poredimo decu unutar
jednog uzrasta (na istom uzrastu).
Istrazivanja su pokazala da je uspeh na skalama psihomotornog razvoja (tipa
Gezelove skale) nepovezan, ili cak u negativnoj korelaciji sa inteligencijom.
Mnogi podaci ovo potvrdjuju:
Nensi Bejli longitudinalno, na ranim uzrastima psihomotorna, na kasnijim
vexler i bine-simon. Rez: korelacija izmedju testiranja na mladjim I starijim
uzrastima je u funkciji uzrasta i intervala izmedju ispitivanja
(najstabilnija r je dobijena na starijim uzrastima, najveci r-ovi su izmedju dva
susedna uzrasta). Hofsteter uradio faktorsku analizu podataka i nasao tri
faktora:
1. senzomotorna zivost objasnjava uspeh do uzrasta od 20 meseci,
a posle 40 meseci nema ne objasnjava nikakvu varijansu
2. perzistencija objasnjava najvise varijanse od 20 - 40 meseci
3. manipulacija simbolima objasnjava skoro celu varijansu nakon
uzrasta od 48 meseci
- Zak : ne postoji ista intelektualna sposobnost na svim uzrastima, a
inteligencija na najranijim uzrastima je kvalitativno
drugacija. Najvisa korelacija na susednim uzrastima ukazuje na
to da je inteligencija na susednim uzrastima slicne prirode
inteligencija podrazumeva sukcesivni razvoj faza koje se
delimicno poklapaju i postepeno usloznjavaju.
Eskalone i Morijarti nema korelacije izmedju inteligencije merene na
ranijim i kasnijim uzrastima merenom katelovim i gezelovim testovima.
- Zak : pre 18 meseci ne mozemo ni govoriti o inteligenciji
Honcikova rana ispitivanja inteligencije su nepouzdana. Izmedju ranijih i
kasnijih uzrasta kod vise od 50% ispitanika dolazi do promene od 1 SD, i to
ili najbolje ili nagore.
Globalni zak: nemamo pojma kroz kakve oblike ponasanja se ispoljava inteligencija
u prve 2-3 god zivota. Vise znamo o tome kroz kakve oblike ponasanja se inteligencija
NE ispoljava. Iako ova istrazivanja nisu pokazala statisticku povezanost izmedju
ponasanja na ranijim i kasnijim uzrastima, medjutim cak i kada bi se takva
povezanost dobila, ne znaci da postoji psiholoska srodnost izmedju tih oblika
ponasanja, jer je moguce da ta povezanost potice od zajednickog izvora (npr opstim
sazrevanjem svih funkcija).
-Novija istrazivanja ukazuju na znacaj habituacije (brzina habituacije korelira sa
kasnijim skorom na testovima IQ). to se dete lake i bre habituira to e kasnije
imati vee postignue na testovima inteligencije
baucalova hipoteza:
Inteligencija = fleksibilnost akcionih shema, tj. brzina adaptacije na
novine
Pijaze inteligencija se javlja kad se javi intencionalnost i razlikovanje sredstva od
cilja oko 8mog meseca (u problemskim situacijama otklanjanje prepreke,
privlacenje podloge
44
, povlacenje kanapa). Istrazivanja potvrdjuju pijazeove
pretpostavke o postojanju, nepromenljivom redosledu i uzrastu javljanja ovih oblika
ponasanja, ali ne govore nista o povezanosti tih oblika ponasanja sa kasnijim
ispoljavanjem inteligencije. Ovo je experimentalni pristup, prvo se definisu kriterijumi
i onda se proveravaju.
Preobrazaj inteligencije
Iliti problem prirode razvojnih promena inteligencije tokom uzrasta. Problemu se
pristupa strukturalno (iznalazenje faza i njihovih karakteristika) i dinamicki
(opisivanje procesa prelaska iz jedne faze u drugu). Glavni problem je sto je
inteligencija jedna ista funkcija koja u razlicitim periodima razvoja ima
razlicite manifestacije. Ne mozemo ispitivati inteligenciju istim testovima na razl
uzrastima. Osnovni cilj je utvrditi psiholoske i stst veze izmedju manifestacije
inteligencije u razl razvojnim periodima.
TEORIJA STADIJUMA pokusaj resenja problema preobrazaja inteligencije. Osnovna
ideja razlikovanje kvalitativno razl stadijuma koji nuzno slede jedan za
drugim a svaki ima svoje zakonitosti, prihvatanje izvesnog diskontinuiteta u
razvoju.
44
Prvi oblik inteligentnog ponasanja!!!!!!!
Pijaze: tri perioda razvoja inteligencije: SM, priprema i org KO, FO
Problem Pijazeove teorije: opstost stadijuma postoje specificni stadijumi
intelektualnog razvoja.
Vigotski: stupnjevi u razvoju pojmova (sinkreti, komplexi, pojmovi), nuzni
redosled, posebna org elemenata, i posebna pravila transformacije.
Bruner: tri opsta stadijuma reprezentovanja i tretmana inf: akcioni, ikonicki i
simbolicki, utvrdjeni redosled, zakonitosti.
Nijedan postojeci test inteligencije ne uzima u obzir postojanja posebnih razvojnih
stupnjeva (mada neki misle da mentalni uzrasti koje registruje bine-simonova skala
predstavljaju razvojne stupnjeve, ali to nije tacno jer su mentalni uzrasti prosecni
kvantitativni pokazatelji postignuca).
Vexler: na osnovu mentalnog uzrasta ne mozemo predvideti da li ce neko
resiti odredjenu vrstu intelektualnih zadataka!!!!!
Teorija o procesu diferencijacije kao osnovnom procesu u preobrazaju
inteligencije iz opstih, globalnih sposobnosti se izdvajaju specificne.
Garet : sa povecanjem uzrasta pravilno opadaju interkorelacije izmedju
pojedinacnih mentalnih sposobnostima.
Bert : opstiji razlozi u prilog procesa diferencijacije proces diferencijacije
nervnog tkiva i specijalizacije delova kortexa su osnova za
diferencijaciju na planu mentalnih funkcija. Pokazao da ucesce opsteg
faktora inteligencije u odredjivanju skolskog uspeha opada, a ucesce posebnih
faktora raste. Onda je ispitao grupu decaka testovima inteligencije kad su imali
9, pa ponovo kad su imali 14 god. Na mladjem uzrastu grupni (specificni)
faktori objasnjavaju manji procenat varijanse nego na starijim uzrastima.
ALI! Mek Nimer: nije uspela da pokaze sistematsko pojavljivanje
specificnih faktora sa uzrastom. Da li cemo naci takve faktore na kasnijim
uzrastima zavisi dosta od izbora testova.
Ivic pretpostavlja da pored procesa diferencijacije sposobnosti mora da
postoji i proces integracije, koji nije nesto preterano obuhvacen psihometrijskim
pristupom, metod testa nije podesan da to otkrije.-najveca kritika!
Za razl uzraste testovi razl PRIRODE i tezine (Vexler nije menjao prirodu
testova pa je dobio prividnu homogenost skale, Bine i Simon su problem
resili mentalnim uzrastima, Terston je pretpostavio da dete od 5 god ima
razvijene sve primarne mentalne sposobnosti, a britanska skola inteligencije
pokusava da napravi skalu koja ce da utvrdjuje kvalitativni razvojni stupanj, po
Pijazeu, i da na svakom stupnju odredi uspeh na posebnim skalama sposobnosti).
Brzina intelektualnog razvoja i zavrsetak razvoja
Izrada grupnih krivulja razvoja zamagljuje pravu sliku o brzini razvoja:
Krivulje nisu sigurne u tome koje se osobine mere
Krivulje mogu biti usko specificne za test
Longitudinalna i horizontalna isp daju razl rezultate
Izbor ispitanika utice na izgled krivulja
Krivulje prirastaja nam najpouzdanije govore da li je doslo do
ubrzanja/usporenja razvoja u pojedinim razvojnim fazama (x prirastaj u nekim
jedinicama, y - uzrasti).
Raznorazna istrazivanja:
Vexler: horizontalni presek, razvoj int se zaustavlja u 20tim, pa sistematski
opada.
Bejli: longitudinalno, sistematski mali prirastaj do 36te (sto je bio i poslednji
ispitivani uzrast). Prednost na longitudinalnom ispitivanju je sto mozemo da
sagledamo relativni polozaj ispitanika u grupi tokom njegovog razvoja.
Sai: razlicite primarne sposobnosti imaju razlicite krivulje razvoja. Verovatno
je da se razl posebne sposobnosti razvijaju razl tempo i da na razl uzrastima dostizu
zrelost i pocinju da opadaju.
Katel: kristalizovana i fluidna inteligencija imaju razlicite krivulje razvoja.
Postoje i razlicite krivulje za razlicite nivoe sposobnosti (veca sposobnost, duzi razvoj,
sporije opadanje).
Stevanovic: doba postizanja umne zrelosti zavisi od nivoa sposobnosti i
sredinskih uslova.
Opsta saglasnost: kod mentalno retardiranih je razvoj najsporiji i oni
najranije dostizu max mogucnosti.
Neposredna inteligencija sposobnost neposrednog operisanja simultano
prisutnim operacijama ranije zavrsava svoj razvoj (20) i ranije pocinje da opada.
U toj vrsti inteligencije znacajnu ulogu imaju direktno mentalno preracunavanje
(bez pomocnih sredstava) i mentalna brzina.
Razvoj slozenijih saznajnih delatnosti je verovatno u vecoj meri uslovljen zivotnim
delatnostima ljudi i zato vise varira (manje je fizioloski odredjen).
Sposobnosti razlicitog hijerarhijskog nivoa imaju razl istorije razvoja (npr, spacijalna
mentalna sposobnost se najverovatnije razvija ranije, brze dostize plato ali
ne opada tako brzo, dok verbalna fluentnost pocinje da opada vec od 25,
ranije od svih ostalih prim sposobnosti).
Nije verovatno da se razvoj inteligencije zavrsava oko 16-18 god, kako govore neki
nalazi, sto je verovatno dobijeno zbog toga sto koriscena bine-simonova skala meri
sposobnost opsteg tipa.
Valon i Zazo: oko 16-18 god se zavrsava sticanje osnovnih intelektualnih moci,
zajednickih za sve normalne ljude odredjene kulture, pa se nakon toga razvijaju
specificne sposobnosti (koje mogu ali ne moraju biti u korelaciji sa opstim
sposobnostima).
Zavrsetak razvoja inteligencije zavisi od
Od tipa testa (brzina vs snaga)
Od nacrta istrazivanja
Od tipa sposobnosti
Od posla kojim se neko bavi
Od dostignutog nivoa snage
Principi merenja inteligencije u razvoju
Golton: prvi princip merenja IR u pogledu inteligencije odredjivanje relativnog
polozaja pojedinca u grupi kojoj pripada (sto je njegov polozaj redji, to je pojedinac
izuzetniji, u +ili- smislu). Podrazumeva da se skor tog deteta poredi sa skorovima
dece njegove uzrasne grupe tj. sa statistikom normom , sa skalom skorova. Tako se
odreuje na kom nivou na skali se nalazi odreeno dete. Postignue deteta
(inteligentnost ?) se utvruje u odnosu na njegovu UZRASNU GRUPU. (tj. njegov
poloaj u njoj)
Bine: princip procenjivanja inteligencije pomocu razvojnih stupnjeva odredjuje se
do koje stepenice u svom razvoju je stigao pojedinac , tj njegov mentalni uzrast (ali se
i ovde koristi prosecno postignuce reprezentativnog uzorka dece svih ispitivanih
uzrasta pa se tako pojavljuju prosecna postignuca karakteristicna za uzraste). On je
hteo da napravi skup zadataka za svaki uzrast tako da se na odredjenom uzrastu
zadaju zadaci koji su za taj uzrast reprezentativni.
Koeficijent inteligencije
IQ= (MU/KU)*100
Postignue pojedinca se poredi sa apriornim standardom (KU-
kalendarski uzrast je apriorni standard!)
Meri se tempo razvoja- do koje stepenice, odnosno MU je stigao
pojedinac u svom razvoju
Slui poredjenju dece sa razliitih uzrasta
Ograniena upotreba samo na period razvoja (po bineu to je samo do
16 god)
Problem: proseni IQ na razliitim uzrastima nije uvek 100
Devijacioni umni kolinik (DUK)
DUK= 100 + (((X-M)/SD)*16)
Postignue pojedinca se uporedjuje sa empirijski dobijenim
standardom (prije se uporedjivao sa apriornim standardom)
Mogue poredjenje sa vie referentnih grupa Postignuce pojedinca se
uporedjuje sa empirijski dobijenim standardom, moguce je poredjenje
vise referentnih grupa, ali otezava poredjenje dece koja
pripadaju razlicitim uzrasnim grupama. IQ = 100 znaci da je
postignuce ispitanika isto kao prosecno postignuce.
Oteava poredjenje dece koja pripadaju razliitim uzrasnim
grupama
Stern: predlozio uvodjenje odnosa izmedju mentalnog i kalendarskog uzrasta
i tako nastade IQ iliti umni kolicnik mera nezavisna od uzrasta. Svi su se
istripovali da smo pronasli pouzdanu i konstantnu meru nepromjenljive I
naslijedne inteligencije. IQ = (MU/KU)*100; IQ = 100 bi znacilo da na se tempo
intelektualnog razvoja identicno prati kalendarski. Primena je ogranicena na
period razvoja inteligencije. Problem je sto prosecni IQ na razl uzrastima nije
uvek 100. IQ dobijen na ovaj nain omoguava poreenje dece razliitog
kalendarskog uzrasta tj. poreenje postignua deteta sa svim uzrasnim
grupama , te omoguava odreivanje brzine, tempa razvoja inteligencije!!
Vexler: razbio te zablude podsjetio je naucnike da to nije nakakva mjera naslijedne
inteligencije ibo ogencni skor! MU nije razvojni stupanj vec obican broj uradjenih
zadataka koji se ponderisu sa 2 ili 3 da bi se dobili mentalni skorovi a da je Ku takodje
samo skor I to prosjecni skor na kalendarskom uzarstu djeteta koji se ispituje. Tako je
njihov kolicnik,odn. IQ samo skor! Taj skor je stst defektan zato sto se pokazalo da se
kod bine-simonove skale AS i SD razlikuju na pojedinim godistima, tako da isti IQ
ima razlicito kvantitativno znacenje na pojedinim uzrastima, tj ako dete dobije
isti skor na razl uzrastima, nece imati isti relativan polozaj u grupi, a ako dobije razl IQ
moze ipak da zauzima isti relativni polozaj u grupi.
Terston: ukazao na dvosmislenost pojma mentalnog uzrasta, posebno kad se koristi
za odredjivanje inteligencije odraslih. Dva znacenja mentalnog uzrasta:
1. Prosecno postignuce dece odredjenog kalendarskog uzrasta
2. Kakav je kalendarski uzrast dece koja postizu odredjeno postignuce
(kad imamo postignuce jednog deteta pa nas interesuje kom kalendarskom
uzrastu odgovara to postignuce)
Ova dva znacenja bi se izjednacila kada bi postojala potpuna korelacija izmedju
kalendarskog uzrasta i skora na testu.
Konkretan problem: posto nema prirastaja na skali posle odredjenog uzrasta (npr 18
god), to bi znacilo da svi odrasli iznad 18 imaju isto postignuce kao i 18godisnjaci.
Terson je prvo predlozio da se pojam mentralni uzrast ne upotrebljava kod merenja
IQa odraslih, a potom se pobunio i za decu i zalagao se za Goltonov princip,da se to
sve lepo prikaze pomocu percentile, PoMOCU devijacionog umnog kolicnika medjutim
tako bi samo mogli da poredimo dijete sa svojim vrsnjacima izgubili bismo mogucnost
uporedjivanja grupa razlicitih uzrasta kao I brzinu razvoja.
Izbegavanjem Bineovog principa problem ipak nije resen, vec samo zaobidjen.
Bineova ideja je ok: daj da odredimo polozaj osobe na skali razvojnih stepenica, i
otvara se i mogucnost odredjivanja tempa intelektualnog razvoja (ukoliko se uzme u
obzir vreme koje je potrebno da osoba dodje do odredjene stepenice-KOD UMNOG
KOLiCNIKA).
UVOD U VIGOTSKOG
Kao i svi veliki ljudi imao je tuzan zivot interesovao se za sve i svasta i ziveo u
groznim politickim uslovima. Rodjen u Orsha (Belorusija) 1896. Upisuje Moskovski
univerzitet 1913 (Jevrejska lutrija) - studira medicinu, pravo i filologiju. Interesovanje
za umetnost (analiza Hamleta). Socijalni faktori nastanka teorije revolucija i
marksistika filozofija. Trojka Vigotski, Lurija i Leontjev.
Globalno: Mentalni stupanj ne moze imati status kvalitativno razlicitog
stadijuma, jer isti mentalni uzrasti mogu da se dobiju na razl nacine i
mogu imati razl kvalitativno i prakticno znacenje.
Vigotski je temelj velikog pravca u savremenoj psihologiji socijalno-kulturnog
pristupa razvoju. Koncepcija koju je skicirao Vigotski moe da poslui kao
objedinjujui okvir za psihologiju ako se koristi na pametan (kritiki) nain, a ne na
ideoloki nain (ako je dobar sluga, a ne zao gospodar). Razvoj kros-kulturalnih
istraivanja, socijalni faktori kognitivnog razvoja (kritika Pijaea koji ih nije
uvrstio u svoju teoriju), razvoj socijalne lingvistike, pojava komunikologije i
kulturologije, pojava diskurs psihologije ondnosno -socijalnog
konstruktivizma! Vigotski se tretira kao zaetnik ovih ideja koje su danas veoma
moderne i uticajne (postmoderna psihologija, diskurs psihologija, narativna
psihologija, komunikologija, dijaloki pristup itd.)
Odnos izmedju jezika &govora i licnosti: u govoru se nalazi i izvor
socijalnog ponasanja i svesti.
Postoji ogromna razlika izmedju visih i nizih mentalnih funkcija. Radjamo
se sa NMF (neposredovane funkcije i ponaanja)
Nize m.f-je su istorijski nepromenljive (Menjaju se na osnovu biolokih
mehanizama), bioloke (Bioloki obrasci ponaanja (ono to nam je slino sa
majmunima) etoloka psihologija, evoluciona psihologija i sve divne emisije o
majmunima), neposredovane-rezultat su evolucije!!, univerzalne;
Vise su istorijski promenljive i one su socijalna konstrukcija, nastaju
organizacijom postojeih mentalnih funkcija uz posredovanje kulturnih ruko-
tvorina i umo-tvorina (znakovi) znaci, posredovane su- predstavljaju sklop
mentalnih funkcija koji je organizovan i regulisan socio-kulturnim
sredstvima, kultivisane. Vise mentalne funkcije su specifine za
pojedince, menjaju se tokom ivota (dakle, IMA RAZVOJA POSLE 20-te.)
Specifino ljudsko ponaanje- ono sto nas razlikuje od majmuna! Nije direktna
reakcija na objekte, ve je oblikovano orudjima i znakovima koji su socijalne i
kulturoloke tvorevine. Kljuna ideja nae psihologije je ideja medijacije
(posredovanje) (Vigotski, 1933). Medijacija ovdje predstavlja uticaj
odraslih-prenosenje kulture djeci! To je osnov iz koje se razvija visa
mf (kasnije se one pounutruju)
Svaka via mentalna funkcija se u razvoju pojavljuje dva puta, prvi put kao
interpsihika (interpersonalna) funkcija, a drugi put kao intrapsihika
(individualna) funkcija -Pojam internalizacija (PoUNUTRENjE) (dok se ista
kod stvar kod nizih mentalnih funkcija ne pojavljuje) Internalizacija je
osnovni mehanizam razvoja. !!Opti zakon razvoja: Svaka funkcija se u
kulturnom razvoju dece pojavljuje dva puta, prvo na socijalnom planu kao
interpsihika funkcija, a zatim na individualnom nivou kao intrapsihika
funkcija. Primer: govor
Govor bez miljenja
Spoljanji, komunikativni, socijalni govor
Spoljanji govor usmeren samom sebi (privatni,
egocentrini govor)
Internalizovani, unutranji govor (miljenje)
Cak i ono sto je za pojedinaca najspecificnije je socijalno konstruisano u
sociusima
45
. Sve specifine ljudske mentalne funkcije, osobine, sposobnosti i
obrasci razmiljanja, oseanja i ponaanja su socio-kulturne prirode.
Razvojne novine se konstruisu u okviru socijalne interakcije na
jednom socio-kulturnom okruzenju!!
Priroda i struktura visih mentalnih funkcija tokom istorije je
promenljiva (razradom ovih mehanizama kojima se one menjaju se bavi
ogroman deo Vgt teorije) razlicito su organizovane kod razlicitih grupa ljudi u
razlicitim vremenskom periodima.
Instrumentalisticko stanoviste, u kome priroda psihickih delatnosti
zavisi od sredstava pomocu kojih se izvode te delatnosti.
U visim strukturama centralno mesto ima znak i nacin na koji se on
upotrebljava. Tj. one su organizovane uz pomoc znakova, a sposobnost
stvaranja i koriscenja znakova i znakovnih sistema pociva na principu
signifikacije(neurofizioloski princip). Znakovi kao najvanije kulturne
tvorevine znakovi su kljuna veza izmedju socijalnog i psiholokog
(intrapsihikog) plana funkcionisanja oni su POSReDNiCI!! Znakovi (kao i
druge kulturne tvorevine) su konstruisani u okviru zajednice (drutva) i nisu
bioloki dati ili individualno konstruisani oni su artefakti!!! Znakovi su
vetake tvorevine koje su socijalnog, a ne organskog ili
individualnog porekla. Baucalov primjer posredovanja:
Odnos naih studenata prema studiranju pasivnost, traenje gotovih reenja,
doslovno uenje iz udbenika, odnos STRAHOpotovanja prema profesorima,
nedovoljna razvijenost argumentativog miljenja, prepisivanje itd.
ta sve posreduje takav obrazac ponaanja, oseanja, stavova...?
o Prostorna organizacija uionica
o Naziv: sluaonica
o Struktura udbenika iz kojih se ui
o Predstava o nastavnicima koja se neguje u naoj kulturi
o Predstava o studentu koja se neguje u kulturi
o Sistem vrednosti vezan za ponaanje uenika i nastavnika

Socio kulturna sredstva koja posreduju su situirana: kulturoloki, drutveno,
institucionalno, porodino, u okviru grupa bliskih osoba itd. Shodno tome
postoji i Socio-kulturna situiranost sredstava koja posreduju -> Socio-kulturna
situiranost naeg miljenja, doivljavanja i ponaanja. Tako postoji istorijsko
mijenjanje socio-kulturnih sredstava pa samim tim i istorijsko mijenjanje naseg
misljenja, dozivljavanja i ponasanja. Rei, simboli su najvaniji kulturni
instrumenti koji posreduju VMF
Razvoj ponasanja zasniva se na usavrsavanju spoljasnjeg (znakova,
metoda, tehnika) koji se izgradjuju u socijalnoj sredini pod pritiskom
tehnickih i ekonomskih potreba.
45
Socijalnim grupama
Znakovni sistemi su socijalna tvorevina i njihova primarna funkcija je
komunikaciona.
Nuzan uslov odrzavanja zajednice su: komunikacija pomocu radnji u toku
zajednickih aktivnosti, afektivna komunikacija neverbalnim sredstvima i
komunikacija govornim znakovima
Oni koji su liseni komunikacije padaju u patoloska stanja npr. autisticka stanja.
Znakovi koji su proistekli iz komunikacije sada se preobrazavaju i postaju
sredstava za organizaciju ponasanja pojedinca. To je sada znak okrenut
unutra!
Izucavanje ontogeneze nemoguce je bez izucavanja istorije.
Metode koje istice Vgt teorija:
- Komparativna-geneticka: izucavamo razvoj razlicitih vrsta i
uporedo izucavamo razvoj deteta
- Geneticko-experimentalna: uvodimo faktore u razvoj normalne
dece i uporedo se bavimo genetickim izucavanjima
- Istorijsko proucavanje psihickog razvoja: istorijske promene
psihe u srednskim (kulturni, politicki, istorijski i td.) uslovima
- Istorijsko-experimentalna metoda: promene u mentalnom
funkcionisanju u odredjenoj grupi ljudi u kratkom vremenskom
periodu (npr. 1 generacija) u vreme kada se desavaju krupne
istorijske promene.
- Konstrukciona analiza: analiza postepenog slaganja odredjene
nove celine u razvoju. Ne bavi se razlaganjem vec postojecih
struktura na elemente vec se vrsi analiza jednica koje uticu na
razvoj.
ovek je istovremeno i bioloko i socio-kulturno bie . Ovo je Vgt smislio po
uzoru na Vunta koji je govorio o primarnoj i sekundarnoj psihologiji (psihologija
kao prirodna nauka i psihologija kao drutveno-istorijska nauka)
Alomorfni razvoj!- Razvoj se odvija izvan nas! Prvo se deava promena na
nivou kulture (zajednice) kojoj pripadamo, a zatim kulturne novine posreduju
mentalne funkcije pojedinaca
ZONA NAREDNOG RASTA - Mentalne funkcije, nain miljenja, obrazac afektivnog
reagovanja, obrazac ponaanja koji su zapoele svoj razvoj .Dete moe da ih
realizuje u okviru zajednike aktivnosti sa kompetentnijom osobom, ali ne
moe i samostalno (van zajednike aktivnosti) .Kroz zajedniku aktivnost dete
postepeno preuzima kontrolu i postaje sposobno da samostalno uini ono to je
prethodno moglo samo u okviru zajednike aktivnosti!
Postavlja se pitanje- DA LI SVAKA SOCIO-KULTURNA AKTIVNOST DOVODI DO
RAZVOJA??
Odgovor glasi- NE!!! Samo ako postoji zajednika aktivnost!
Karakteristike zajednike aktivnosti:
Svi uesnici su aktivni (da postoji saradnja)
Svi uesnici u odredjenoj meri i na odredjeni nain oblikuju aktivnost
Aktivnost bi bila drugaija kada bi se promenili uesnici
Nema autorskih prava
Drugo bitno pitanje da li svaka zajednicka aktivnost dovodi do razvoja??
TakOdje- NEEE!!
Zajednika aktivnost je nuna, ali ne i dovoljna!
Dodatni uslovi:
Da bude u ZNR
Da bude sa kompetentnijom osobom (nije nuno starija osoba, niti
odrasla osoba)
Funkcije koje se razvijaju mora da su na pocetnom stadijumu, da su u
zacetku (nece se razvijati ako su vec razvijene niti ako uopste nisu ni
pocele da se razvijaju)
ULOGA KOMPETENTNE OSOBE!
Da procene da li je odredjeno ponaanje u ZNR deteta
Da zajedniki formiraju motivaciju i da je odravaju tokom suoavanja sa
odredjenom situacijom ili izazovom
Da usmeravaju ponaanje u odredjenom pravcu (razvijenija forma
ponaanja)
Da postojei obrazac ponaanja zajedniki reorganizuju u pravcu razvijenije
forme datog obrasca ponaanja
Da daju povratnu informaciju, objanjenja, da verbalizuju (simbolizuju)
pravila i principe
Da podri partnera da postepeno preuzima kontrolu nad razvijenijom
formom ponaanja koju su zajedniki formirali
Uenje ako je na nivou aktuelnog razvoja nije po vigotskom efikasno , ve je u
pitanju samo akumulacija znanja , a nema uticaja na razvoj. Ovdje je i velika
razlika izmedju Pijazea i Vgt jer Pijae smatra da je samo u ovoj taki koju Vigotski
naziva nivo aktuelnog razvoja mogue uenje, jer su tada sazrele sve funkcije koje
su za to potrebne !!!
Vigotski : PROBLEM MISLJENJA I
GOVORA
Osnovni zakljucci Vgt-kog o misljenju i govoru:
1. Imaju razlicite razvojne korene
2. Razvijaju se razlicitim linijama, nezavisno
3. Odnos izmedju misljenja i govora nije konstantan tokom filogeneze
4. Majmuni ispoljavaju intelekt slican ljudskom u necemu (zaceci koriscenja
orudja) i govor slican covekovom (fonetika, emocionalni govor i zacetak soc
funkcije govora)
5. Majmuni se razlikuju od ljudi po tome sto NEMAJU tesnu povezanost
misljenja i govora
6. U filogenezi misljenja i govora postoje predgovorna faza razvitka intelekta i
predintelektualna faza razvitka govora
Experimenti su pokazali da kad zadatke koje je Keler koristio za simpanze damo deci,
ona na uzrastu od oko 10, 12 meseci imaju svoje prve pronalaske koji su, iako
primitivni, veoma vazni - otkriveno da su zaceci intelektualnih reakcija nezavisni
od govora.
Predintelektualni koreni govora su pronadjeni jos odavno u razvitku deteta, a ti
predintelektualni koreni su krik, tepanje i prve reci i oni nemaju nista zajednicko sa
razvojem misljenja. Na ovom stupnju razvoja, deciji govor se smatrao pre svega
emocionalnim vidom ponasanja.
Bilerova, Hecerova i Tuder-Hartova : istrazivale prve vidove soc ponasanja kod
deteta i njegove reakcije u prvoj godini, i pokazale da se na ovom predintelektualnom
stupnju razvoja bogato razvijaju drustvene funkcije govora. Otkrile su u svom
istrazivanju dve funkcije govora koje poznajemo iz filogeneze: predsocijalne
reakcije u trecoj nedelji (dete je osetljivo na ljudski glas) i prve socijalne reakcije
na ljudski glas u drugom mesecu (osmehom, gugutanjem i sl).
Vgt istice da se razvojne putanje misljenja i govora susrecu oko 2ge godine, i
tako zasnivaju nov vid ponasanja koji je karakteristican za coveka. (Stern kaze da je
to moment otkrovenja kada dete skonta da mu je govor neophodan i cini svesne
napore da ga savlada, a najvece otkrice mu je da svaka stvar ima svoje ime!)
U tom prelomnom trenutku misljenje postaje govorno a govor intelektualan.
Postoje dve vazne karakteristike tog prelomnog trenutka:
Kada se dogodi taj preokret, dete pocinje da aktivno siri svoj recnik,
stalno zapitkujuci a sta je ovo a sta je ono.
Dete ima jako brzo, skokovito povecanje fonda reci koje je posledica
aktivnog sirenja recnika
Najbitnije za ovoj prelomni trenutak je to sto dete aktivno tezi da nauci svaki novi
znak. Za Vgt-a u ovom trenutku nastaje ceo problem misljenja i govora. u tom
prelomnom trenutku nastaje najvece otkrice deteta koje je moguce samo kada su i
misljenje i govor na srazmerno visokom stupnju. Bilerova smatra da je ono najvece
otkrice detetanesto slicno pronalascima simpanzi.
Vgt ponovo zakljucuje:
1. I u ontogenetskom razvoju postoje razliciti koreni misljenja i govora
2. U razvitku govora se moze utvrditi predintelektualni stupanj, a u razvitku
misljenja predgovorni stupanj
3. Do odredjenog trenutka, razvojne putanje misljenja i govora su nezavisne,
odvojene
4. U odredjenoj tacki, linije se seku i posle toga misljenje postaje govorno a govor
intelektualan
Znacaj unutrasnjeg govora za razvitak misljenja
Vgt kritikuje Votsona zbog dve pretpostavke
-da se unutrasnji govor razvija mehanicki, postepenim smanjenjem glasnoce
govora
46
,
-da se sve tri vrste govora (unutrasnji, sapat i govor) razvijaju istovremeno.
Postoje experimentalni dokazi da postoji duboka strukturalna i funkcionalna
razlicitost izmedju otvorenog i unutrasnjeg govora.
Vgt - experimentalna provera tvrdnje da li sapat u funkcionalnom smislu spaja
unutrasnji i spoljasnji govor:
Sapat ne pokazuje nikakve strukturalne promene ni odstupanja od glasnog
govora, niti strukturalne promene koje bi ukazale na tendenciju ka
unutrasnjem govoru struktura mu je identicna sa spoljasnjim govorom, nema
razloga da ga po ovom vidu priblizavamo unutrasnjem
Sapat se funkcionalno razlikuje od unutrasnjeg govora i ni na tom planu
ne tezi da mu bude slican
Govor sapatom moze biti izazvan vrlo rano, ali se spontano razvija do
skolskog uzrasta
Vgt predlaze novu kariku koja spaja spoljasnji i unutrasnji govor
EGOCENTRICNI GOVOR (EG) koji je opisao Pijaze.
EG ima expresivnu funkciju i funkciju praznjenja, ali pored toga, EG vrlo lako postaje
misljenje u pravom smislu, preuzima funkciju planiranja operacija pa mu Vgt pridaje
intelektualnu funkciju. Teza o EG je jako vazna zato sto:
Na osnovu nje zakljucujemo da govor postaje unutrasnji, prvo psihicki, a
onda i fizioloski. EG je po svojoj funkciji unutrasnji to je govor za sebe koji
je upola nerazumljiv okolini i duboko prozima ponasanje deteta. U fizioloskom
smislu, EG je spoljasnji govor koji ne pokazuje ni najmanju teznju da se
pretvori u sapat, niti bilo kakav poluglasan govor.
Dobijamo odgovor na pitanje zasto govor postaje unutrasnji zbog toga
sto se menja funkciju. Tri etape bi onda bile: spoljasnji EG unutrasnji
govor.
Dobijamo objektivni metodoloski postupak za izucavanje unutrasnjeg govora i
njegovih funkcionalnih i strukturalnih osobenosti.
Vgt je ispitivanjima pokazao da govor, bas kao i ostale psi operacije koje se
oslanjaju na upotrebu znaka, prolaze kroz cetiri osnovna stupnja:
1. Primitivni, prirodni stupanj kada se operacija nalazi na istom onom
nivou ponasanja na kom je bila kad je i nastala. Ovom stupnju razvoja
odgovaraju predintelektualni govor i predgovorno misljenje
2. Stupanj naivne psihologije naivno iskustvo deteta o fizickim svojstvima
njegovog tela i predmeta oko njega. Ovo naivno iskustvo uslovljava prvu
upotrebu orudja i prve operacije njegove prakticne inteligencije. Ali bas
zato sto je ovo prvo iskustvo naivno nedovoljno i nesavrseno, pa zbog
toga izaziva neadekvatnu upotrebu drazi i reakcija. U govornom razvitku
ovaj stupanj se ispoljava u savladjivanju gramatike, pri cemu dete prvo
savlada govorne oblike kao sto su zato sto, jer, i sl, a tek onda savlada
uzrocne odnose dete prvo mora da savlada sintaxu govora da bi savladalo
46
Votson je zamislio da to izgleda: govor sapat unutrasnji govor
sintaxu misli (a to je pokazao i Pijaze dete prvo savlada gramatiku pa tek
onda logicke strukture koje odgovaraju tim gramatickim)!!
3. Stupanj spoljasnjeg znaka, spoljasnje operacije pomocu koje dete
resava neki unutrasnji psihicki zadatak (racunanje na prste,
mnemotehnike). U razvitku govora ovom stupnju odgovara EG.
4. Stupanj urastanja spoljasnja operacija prelazi unutra, pretvara se u
unutrasnju operaciju zbog cega se bitno menja (racunanje napamet,
logicko pamcenje). U oblasti govora to je unutrasnji ili bezglasan govor. Pri
tom izmedju unutrasnjih i spoljasnjih operacija stalno postoji uzajamno
delovanje operacije stalno prelaze iz jednog oblika u drugi, a to
posebno vazi za spolj i unutr govor izmedju kojih nema ostrih metafizickih
granica (unutrasnji govor dobija isti oblik kao spoljasnji kad se pripremamo za
neki govor)
Vgt smatra da se govor i misljenje kod odraslog coveka ne mogu izjednaciti, vec pre
mogu da se prikazu kao dva kruga koja se seku taj presek je sfera govornog
misljenja. A osim nje postoji misljenje koje nije govorno (instrumentalno i tehnicko
misljenje, prakticna inteligencija) + istrazivanja pokazuju da unutrasnji govor nije ni u
kakvoj neposrednoj vezi sa pokretima jezika i grla. Nije ni svaka govorna
delatnost misaona (kad pevamo pesmu koju znamo napamet, ili prosto
emocionalno-expresivan govor- neintelektualni govor).
Pitanje razvojnih korena misljenja i govora: osnovno pitanje je da li se kod visih
majmuna moze ustanoviti postojanje inteligencije iste vrste kao sto je covekova. Keler
kaze da, svi ostali kazu ne. Ali jedno je jasno, a to je da se u zivotinjskom svetu put
ka covekovoj inteligenciji i put ka covekovom govoru ne poklapaju dakle,
misljenje i govor imaju razlicite razvojne puteve. Jer ipak treba da give some
credit Kelerovim majmunima, cak i ako poricemo da je to inteligencija, ne mozemo da
poreknemo da je to put ka inteligenciji, visi tip stvaranja navika. Eto npr, Marks je
rekao da je osnovno obelezje ljudske vrste upotreba orudja za rad, iako to rade i
zivotinje, i mnoge cike zastupaju stav da se koren ljudske inteligencije nalazi u
zivotinjskom svetu.
Nama i zivotinjama su zajednicki indukcija, dedukcija, apstrahovanje, analiza
nepoznatih predmeta, sinteza (to je kad zivotinje naprave lukavu prevaru),
experimentisanje (novi poduhvati u teskoj situaciji).
Engels za zacetke govora takodje tvrdi da su u zivotinjskom svetu. On malo
preteruje jer kaze da papagaj npr, moze cak i da razume ono sto prica (kada ga
podjebavas, on ce da te psuje). Vgt se ne slaze s tim da je govor zivotinja kao
ljudski niti da je slican ljudskom.!!
Bez obzira na odnos misljenja i govora u ontogenezi i filogenezi, cak i ako radimo exp
na deci moze se videti da su koreni inteligencije i govora razliciti. Kod deteta
mozemo do odredjene tacke da pratimo predintelektualni razvoj govora i, nezavisno
od toga, predgovorni razvoj inteligencije.
Stern kaze da se ove dve linije razvitka u odredjenoj tacki seku posle cega govor
postaje intelektualan a misljenje govorno.
Delakroa kaze da se to ne desava, tj da govor i misljenje ostaju nezavisni.
Kofka je na sredini izmedju ova dva gledista on pravi analogiju izmedju detetovog
otkrica da jezik ima nominativnu funkciju
47
i otkrica zivotinje da iskoristi orudje. On
ipak ogranicava ovu analogiju tako sto kaze da rec postaje svojstvo stvari, ne
47
Da svaka stvar ima svoje ime.
mora odmah da ima funkcionalno znacenje znaka (dete misli da je rec sto odlika
stola i zato za njega ta rec nema simbolicku funkc,ne gleda na nju kao na simbol). Za
dete, svaki nov predmet je problemska situacija i ono taj problem najcesce resava
imenovanjem predmeta. I nalazi istrazivanja pre govore da je rec detetu pre svojstvo
nego simbol stvari. Dete shvata spoljasnju strukturu rec-stvar, koja kasnije
postaje simbolicka struktura. Vgt misli da je Kofka najvise u pravu od ove trojice, i
navodi sledece argumente:
Dete od godinu i po nema simbolicku funkciju u govoru (istrazivanja
pokazuju da su detetu reci svojstva stvari)
Dete od godinu i po nema dovoljno razvijene ni simbole koji su
jednostavniji od reci
Uvid da za svaku stvar postoji rec ne desava se odjednom (pokazala
istrazivanja na gluvonemoj deci i na normalnoj deci) nego mu prethodi skup
sitnih promena
Globalni zakljuci: govor i misljenje do neke tacke idu razlicitim pitanjima a onda se
seku samo je pitanje da li se to desava u jednoj tacki (uvid) ili u vise tacaka.
Unutrasnji govor se razvija nagomilavanjem dugotrajnih, funkcionalnih i
strukturalnih promena, razdvaja se od spoljasnjeg govora istovremeno i dok
se diferenciraju socijalne i egocentricne funkcije govora. Govorne strukture
koje dete savladjuje postaju osnovne strukture njegovog misljenja. Govorno
misljenje nije samo nastavak razvitka unutrasnjeg govora vec se menja priroda
razvitka koji ide od biloskog ka drustvenoistorijskom i ima svoje posebne
zakonitosti. Svako ponasanje koje se razvilo pod uticajem drustva mora da se
metodoloski proucava kao i ostale pojave koje su se razvile na taj nacin (sve one
zavise od istorijskog razvitka ljudskog drustva).
Vigotski: RAZVOJ POJMOVA
Posredovanje- kako socijalna sredina odredjuje nacin misljenja (zasto se vgt
bavio razvojem pojmova) misljenje kao vise mentalna funkcija je kultivisana forma
ponasanja
Neposredovane funkcije-uvek iste, rezultat su evolucije I mogu da se promjene
jednio bioloskim ali ne I istorijskim putem, nize mentalne funkcije
Vise funkcije su posredovane kulturoloskim obrascima- pojmovima i instrumentima.
VMF predstavljaju sklop mentalnih funkcija koji je organizovan i regulisan
socio-kulturnim sredstvima!!!!!!
TROUGAO: SUBJEKT OBJEKT POSREDNICI (sredstva ili artefakti)
Po Vigotskom glavni posrednik je znak- jezicki znak! Znakovi kao najvanije
kulturne tvorevine znakovi su kljuna veza izmedju socijalnog i psiholokog
(intrapsihikog) plana funkcionisanja . Znakovi se menjaju tokom drutvenog i
istorijskog vremena
Reci! I znacenja koje te reci imaju u zajednici su glavni medijatori toga kako cemo
mi misliti o nekom fenomenu- prica o streberu i zajebavanju sistema! Ali pored
glavnog znacenja moze da bude i malih grupa koje imaju i drugo znacenje (unutar
grupe kojoj pripadamo)
Svaki nas termin je autentican ali ne mozemo da ga pripisemo nikome pojedinacno,
vec su svi ucesnci neke zajednice koautori tog nekog pojma.nije individualan.
Znacenje pojma se moze menjati.
Kako reci posredujukako ce misljenje deteta biti oblikovano znacenjem
reci?
-funkcionalna uloga reci-koristicemo neku rijec u zavisnosti od znacenja koje joj je
pripisano
-Usmeravaju,organizuju,orkestriraju nase misljenje (pocinjemo da mislimo u
pojmovima koje smo usvojili-koliko dobro toliko i lose).
Postavlja se pitanje- Kako se tokom ontogenetskog razvoja formiraju novi oblici
miljenja na osnovu posredovanja rei? Zbog trazenja odgovora na ovo pitanje pocelo
se sa experimentalnim ispitivanjem razvoja pojma!
Kako se ovo ispituje?
-Metoda definisanja-sta znaci pojam _____? Trazimo definiciju-Po
vigotskom ona ispituje samo gotov pojam (prva mana) a ne moze da se
prati proces nastajanja i razvoja pojmova i potpuno je verbalna (druga
mana) a mi kad gradimo neki pojam oslanjamo se i na percepciju i na
iskustvo tako zanemarujemo ono sto je najvaznije za pojam, a to je njegov
odnos prema stvarnosti!
RECI BEZ OBJEKTIVNE GRADJE!!
-Metoda ispitivanja apstrahovanja- suprotna od metode definisanja- ovom
metodom pokusavamo da izvucemo psihicke funkcije i procese na
kojima se zasniva stvaranje pojmova, npr damo razlicite predmete pa
trazimo da ih neko grupise. Mane su sto je grupisanje potpuno perceptivno
a zanemaruje verbalni deo i ponovo ne ispitujemo proces nastajanja
pojma vec samo gotove pojmove-ne hvata se sustina posredovanja jer nije
verbalno pa samim tim nemamo reci kao medijatore.
OBJEKTIVNA GRADJA BEZ RECI!!
-Ach-ova metoda (sinteticko geneticka metoda)-po Vigotskom ova
metoda je bila dobra jer obuhvata i verbalno i perceptivno-uce se neke
nereci i karakteristike koje se vezuju za taj izmisljenji pojam (npr da li je fik veci
od laga), ovo je dobro jer postoji dvojna stimulacija i gleda se nesto i usvaja
se ime. Osim toga, da bi se resio zadatak ispitaniku ne treba nikakvo
prethodno znanje (koje je bilo nuzno kod metode definisanja I apstrahovanja),
ali mana je sto ovom metodom mozemo samo da konstatujemo da li
postoji pojam, ali ne i da pratimo i objasnimo sam razvoj pojma. Posto
su svi elementi zadatka od samoga pocetka izlozeni ispitaniku, moze da dodje
do ucenja napamet.
-Funkcionalna metoda dvojne stimulacije (Vigotski ovu koristio)-kockice
koje imaju 4 dimenzije po kojoj se mogu definisati-povrsina baze, visina,
boja, duzina-vazni su visina i povrsina i vigotski je dodelio imena za 4
predmeta koja se dobiju kada se ove dve dimenzije ukrste.
Akcenat je na funkcionalnim uslovima nastanka pojma (resava se glavni
poblem ranijih metoda nastanak pojma se sad ispituje u skladu sa prirodnim
procesima misljenja u kojima nastaje i bivstvuje i inace, u normalnom zivotu).
Nema ucenja napamet, kao u Achovoj metodi (od samog pocetka svi
elementi zadatka su izlozeni ispitaniku, i zadatak ostaje isti do kraja).
Dve vrste nadrazaja:
Nadrazaji koji ispunjavaju funkciju objekta ka kojem je
usmerena delatnost
Nadrazaji koji ispunjavaju funkciju znakova pomocu kojih se ta
delatnost organizuje
kako ispitanik primenjuje znake (reci), kao sredstva za upravljanje
svojim misaonim procesima i kako se pojam razvija u zavisnosti od
nacina upotrebe reci
Pojmovi se ne grade aditivno, postepenim prelazenjem od konkretnog
ka apstraktnom, vec istovremeno i od opsteg ka posebnom i od
posebnog ka opstem.
Rimat: stvaranje pojmova kod siparaca :) pojmovi se usvajaju tek posto dete
zadje u pubertet (oko 12 god), pre toga ne moze da stvori pojam! Sredina
postavlje zadatke koji stimulisu i tako pobudjuje i primorava siparca da
stvori pojam tj da nacini taj presudni korak u razvoju svog misljenja.!! Poenta
sredina je pokretacka snaga procesa nastanka pojmova (ne pokrece nas ono
sto je u nama, nego ono sto je van nas).
Vigotski: stvaranje pojmova pocinje od ranog detinjstva, ali se pojmovi tek u
pubertetu uoblicavaju i razvijaju one intelektualne funkcije koje u svom
jedinstvenom spoju cine psihicku osnovu nastanka pojmova. U stvaranju pojmova
ucestvuju sve osnovne intelektualne funkcije .Stvaranje pojmova se ne moze
svesti na asocijaciju, paznju, predstavljanje, sudjenje, determinativne
tendencije, ali su sve one nuzne za nastanak pojma, a najvaznija je
FUNKCIONALNA UPOTREBA ZNAKA iliti reci, koja je ujedno i uzrok nastanka
pojma!!! Pojmovno misljenje je nemoguce bez govornog misljenja. Pri
nastanku pojmova ne dolazi do pojave novih elementarnih funkcija, ali se
postojece elementarne funkcije menjaju. One ulaze u novu sintezu i
prikljucuju se novoj strukturi. Nastanak pojmova je kvalitativno drugaciji od
stvaranja asocijacija.
Ach i Rimat su u svojim istrazivanjima opovrgli asocijanisticko shvatanje
procesa nastanka pojmova. Asocijativne veze izmedju odlika koje su
zajednicke nizu predmeta nisu dovoljne za nastanak pojmova. Pojam nastaje
neasocijativno tj produktivno, u trenutku desavanja neke slozene operacije (tipa
resavanje zadatka), a ne reproduktivno. Osnovni cinilac koji usmerava ceo proces
nastanka pojma je determinativna tendencija - zasniva se na predstavi o cilju i
javlja se dok ispitanik resava zadatak
48
. Proces usmeren ka cilju se sastoji od
niza operacija koje sluze kao sredstva za resavanje osnovnog zadatka.
Problem : cilj postoji i kod dece na ranijim uzrastima, pa opet nemaju pojmove.
Iako deca i odrasli na isti nacin shvataju cilj, zadatak resavaju na drugaciji nacin. Ovo
je pokazao Unadze, koji se posle jos bavio achovom metodom, i naglasio da je vazan
cinilac u nastanku pojmova sporazumevanje. Dete kasnije dostize onaj
stepen socijalizacije misljenja koji je neophodan za nastanak razvijenih
pojmova zato ono kad ne moze da stvori pojam u pravom smislu, koristi reci koje
imaju funkciju pojma (da bi moglo da se sporazume sa odraslima).


48
Mora zadatak, jer ucenje reci napamet i dovodjenje tih reci u vezu sa predmetom ne dovodi
do stvaranja pojmova
Pre Acha, smatralo se da postoje dve tendencije u razvitku pojmova
Reproduktivna (asocijativna) u toku predstavljanja se
pobudjuju one predstave koje su u ranijem iskustvu bile
povezane sa aktuelnim predstavama
Perseverativna tendencija svake predstave da se vraca i
ponovo prodire u tok predstava.
Nisu dovoljne za objasnjavanje namernih misaonih radnji!!!
Tri stupnja u stvaranju pojmova:
1. sinkreti
2. komplexi
a) asocijativni komlex
b) kolekcija
c) difuzni komplex
d) lancani komplex
e) pseudopojmovi
3. pravi pojmovi:
a) spajanje na osnovu max slicnosti
b) potencijalni pojmovi
c) pravi pojmovi
Prelazne forme kod stvaranja pojmova:
SINKRETI -obrazovanje neuoblicenog i neuredjenog skupa -osoba grupise
pojmove na osnovu nekih objektivnih karakteristika objekta ali uvodi i neke
svoje subjektivne karakteristike (ovaj ovde je fik zato sto mi je ruzan, ili mislim da
se ovaj zove mur zato sto je blizu drugog mura-ovde je blizina objektivna
karakteristika ali NIJE karakteristika OBJEKTA). Dijete ovdje takodje kategorise objekte
po tome kako od njih moze nesto da napravi, neku figure, oblik-figuralne kolekcije.
Ovaj stupanj odlikuje difuzno prosirenje znacenja reci ili znaka koji ih
zamenjuje, na niz elemenata koji su povezani spolja, prema detetovom
utisku i nesjedinjeni medju sobom. To je posledica toga sto dete ima tendenciju
da nedostatak objektivnih veza zamenjuje subjektivnim vezama koje ne moze
da sjedini.
Tri etape:
1. stvaranje sinkretickog lika koje se podudara sa periodom pokusaja i
pogresaka u decijem misljenju (grupise sve dok ne izvali da je pogresio)
2. grupisanje na osnovu prostorne i vremenske zajednicke datosti
elemenata deluju zakoni opazanja i organizovanja opazenog
3. svodjenje na isto znacenje predstavnika razlicitih grupa koje su ranije
u detetovom opazanju bile povezane (pri cemu i dalje nema unutrasnje
povezanosti) veze na kojima dete zasniva nova znacenja nisu rezultat
jedinstvenog opazanja, vec dvostepene obrade sinkretickih veza:
prvo se stvaraju sinkreticke grupe, iz kojih se izdvajaju i opet sinkreticki spajaju
pojedini predstavnici.
Zakljucak: nepostojanje jedinstvene, objektivne veze medju objektima unutar jednog
sinkreta koji se pravi, vec se medju njima uspostavljaju potpuno subjektivne veze.
Nedostatak objektivnih veza nadomescuje se subjektivnim.
KOMPLEKSI -grupisanje koje je uvek zasnovano na karakteristikama objekta,
ovde se gresi u grupisanju ali se dete sad vodi objektivnim karakteristikama objekata
nema subj karakteristika kao kod sinkreta (npr pored 4 dimenzije moze se
odlucivati i na osnovu hrapavosti-ovo je karakteristika objekta samo nije relevantna
za ovo grupisanje). Sinkreti i kompleksi su slicni jer su ograniceni - nemamo
dosledan sistem grupisanja pa sve moze ili nista ne mora da pripada kategorijama.
Kod sinkreta i kod komleksa dete ne moze da generise nove pripadnike
klasa (npr kako bi izgledao jos jedan mur) nego se ti nazivi kod njega odnose samo
na objekte koji se nalaze pred njim. Komplexno misljenje je povezano i objektivno
to je glavni napredak u odnos na sinkrete. I dalje nema apstraktne i logicke
povezanosti...komplex je uopstavanje ili spoj konkretnih, raznorodnih
predmeta.
Pet osnovnih vidova komplexa:
1. Asocijativni komplex bilo koja asocijativna veza sa bilo kojim
svojstvom koje dete zapaza na predmetu. Jedan element je jezgro, a
drugi elementi mu se pridruzuju po razlicitim asocijativnim linijama (oblik, boja,
slicnost, kontrast... ali uvek konkretno).-POSTOJI JEZGRO A PREDMET SE
POVEZUJE SA JEZGROM NA OSNOVU RAZLICITIH KRITERIJUMA, NE
UZIMAJU SE U OBZIR DRUGI CLANOVI OKO JEZGRA!! Imena vise nisu licna
(oznake pojedinacnih predmeta), vec postaju porodicna. To jeste kompleks
zato sto objekti ulaze sa svim svojim dimenzijama u kompleks, nema
jedinstvenog kriterijuma grupisanja (svaki se objekat poveze sa jezgrom
na osnovu razlicitog kriterijuma) i bilo koja dimenzija moze posluziti kao
kriterijum za grupisanje. Ovde postoje asocijacije po slicnosti.
2. Kolekcija spajanje predmeta i konkretnih utisaka o stvarima u posebne
grupe, tako da se elementi medjusobno dopunjuju po bilo kom obelezju
(kad pravi grupu objekata u kojoj su zastupljene sve boje). Razlika kolekcije i
asocijativnog komplexa: kod kolekcije postoji jedan kriterijum koji
vezuje sve pripadnike grupe. Ovaj vid misljenja pociva na opazajnom i
prakticnom iskustvu. Postoji i kod odraslih, a narocito je izrazen kod mentalnih
bolesnika. Kolekcija moze da se pravi i na osnovu ucestvovanja u zajednickoj
radnji (kasika, viljuska, noz...). asocijacija po kontrastu
3. Lancani komplex spajanje objekata u lanac u kome se znacenje
prenosi sa jednog objekta na drugi (stalno se prelazi sa jednog
svojstva na drugo razlicite karike mogu biti spojene na skroz razlicit nacin,
a sve su ravnopravni clanovi lanca
49
). U komplexu su povezani prvi i drugi
objekat, prenosi se znacenje sa jednog na drugi, ali vec prvi sa trecim nema
nikakve veze. Lancani komplex je najcistiji vid komplexnog misljenja, zato
sto nema nikakvo srediste,jezgro (kao kod asocijativnog komplexa npr),
objekti ulaze sa svim svojim karakteristikama i kriterijum grupisanja seta se
menja pri ukljucivanju svakog sledeceg elementa.
4. Difuzni komplex komplex formiran na osnovu nejasno odredjenog
obelezja jer postoji neodredjeni utisak nekakve opstosti, spajaju se samo po
nekoj dalekoj slicnost, kriterijum se rasplinjava, skoro I gubi. (trouglovima se
pridruzuju trapezi, trapezima cetvorouglovi...svojstva kao da se razlivaju, ali su
i dalje samo konkretna). U sustini, ovaj komplex moze beskonacno da se siri.
Razlikuje se od kolekcije zato sto ne ukljucuje prakticna saznanja o
predmetima koji se grupisu.
Zakljucak:
Odlike komplexnog misljenja uopste su:
1. bilo koja dimenzija objekta moze posluziti kao kriterijum za
razvrstavanje
49
Inace, ni u jednom vidu komplexa ne postoji hijerarhijska uredjenost, to je odlika pojmova!
2. nepostojanje jedinstvenog kriterijuma grupisanja ne zadrzava se
jedinstven kriterijum, vec se seta sa jednog kriterijuma na drugi, nerazlikovanje
kritreijuma.
3. nerazlikovanje bitnih od nebitnih karakteristika objekata u komplexe
objekti ulaze sa svim svojim karakteristikama sjedinjenost opsteg i posebnog tj.
nema apstrahovanja bitnih osobina i po tome se razlikuje od pojma. Pojam
pociva na apstraktnim i logickim vezama, dok komplex pociva na konkretnim,
stvarnim, slucajnim vezama.
Iz njih proizilaze i druge osobine kao sto su:
4. upotreba reci kao imena, naziva za celu grupu objekata
5. nepostojanje granica grupe posto nema jedinstvenog pravila grupisanja,
kompleks moze da se prosiri novim objektima.
Pseudopojmovi prelazni stupanj izmedju komplexnog i pojmovnog
misljenja nastaju kad dete ne formira svoja grupisanja samostalno vec pod
uticajem odraslih (koji koriste istu rec za oznacavanje grupe razl predmeta). Zbog
toga dete moze da napravi isto grupisanje kao i odrasli, ali da do toga dodje
drugim putem odrasli dolaze do toga apstrahovanjem, a deca pomocu
perceptivne slicnosti (grupa trouglova). Zato su pseudo, a pojmovi su zato sto
takvo grupisanje obuhvata isto sto obuhvata i pojmovno grupisanje. Iz razgovora se
vidi da dete definise te pojmove kao komplekse, zato sto ne ume da nam kaze
pravilo grupisanja, pa ima malu mogucnost transfera i ekstenzije klase
(izmisljanja novih pripadnika). Vrlo bitna faza i prvi korak ka stvarnom razumevanju
pojmova jer se polako dolazi do razumevanja zasto su pojmovi grupisani bas
tako,usmerava se razmisljanje ka tome zasto je grupisanje bas tako i u ovom
slucaju pseudopojmovi imaju pozitivan uticaj na razvoj. PSEUDOPOJAM JE
SPOLJA POJAM A IZNUTRA KOMPLEKS- znacenje reci je na nivou kompleksa a
referencija na nivou pojmova. Referencija reci-na koje objekte ukazuje rec.
Znacenje reci-definicija, koje karakteristike treba da poseduje neki objekat
da bi bio oznacen nekom recju. Pseudopojam i komplex se razlikuju po ukazivanju
na pojmove (dete koje ima kompleks gresi a ono koje ima pseudopojam ne) a isti su
po znacenju (nemaju pojma ni jedni ni drugi koja je to karakteristika koja je
relevantna za bas tako grupisanje). Zasto nastaju pseudopojmovi? Nastaju kroz
komunikaciju sa roditeljima i vrlo brzo nauce sta je sta tj da pokazuju ali to su pseudo
pojmovi a kasnije nastaju pravi a nastaju jer su deca socijalna bica i moraju da
usvoje ono sto je znacajno u njihovoj zajednici za komunikaciju.
U eksperimentu dete na nivou pseudopojmova grupisace kako treba ali:
a. nece znati da eksplicira kriterijum grupisanja
b. nece znati da kaze koji ce novi objekat uci u neku grupu
c. ako mu porusimo podelu ono nece znati opet da je napravi odmah, vec
ce opet ici korak po korak, putem pokusaja i pogreske.
Ovo sve do sad je bio razvoj grupisanja, povezivanja objekata , i to je samo jedna
razvojna linija. Druga razvojna linija neophodna za razvoj pojma je razvoj
apstrahovanja, izolovanja koja tece paralelno sa linijom grupisanja (a ne dolazi
posle nje). Razvojni oblici postoje uporedo. U svakom grupisanju dete vrsi neke
apstrakcije, grupise po maksimalnoj slicnosti koja podrazumeva neku apstrakciju.
Razvoj apstrahovanja, izolovanja, izdvajanja pojedinih elemenata i sposobnost da
se ti apstraktni elementi posmatraju van konkretne povezanosti sa iskustvom. Kada
se javi apstrahovanje objekat vise ne ulazi u grupisanje sa svim svojim
karakteristikama nego samo sa onim bitnim.
Prvi najjednostavniji vid apstrahovanja je SPAJANJE NA OSNOVU MAXIMALNE
SLICNOSTI ta slicnost po kojoj smo grupisali se apstrahuje (jer nam je u centru
paznje), ostale karakteristike se manje vise zanemaruju. Ova faza je bogatija od
pseudopojma zbog postojanja apstrahovanja, a siromasnija zbog zbog toga
sto su same veze na kojima pociva grupisanje siromasnije, svode se samo
na maglovit utisak o zajednistvu grupisanih predmeta
POTENCIJALNI POJMOVI -Izdvajanje jedne karakteristike-izolaciono
apstrahovanje (obino po funkciji-upotrebi). Potencijalni pojmovi nisu ni manje ni
vise razvijeniji od komplexa, oni su prosto razlicite prirode, pa se ne mogu porediti!!
Potencijalni pojmovi- aktivnost kod koje dete grupise neke fenomene na osnovu
jednog zajednickog svojstva koje je uglavnom vezano za funkciju tj upotrebu tog
objekta. Potencijalni pojmovi ne mogu da se porede sa kompleksima jer su drugaciji.
Pojava sposobnosti apstrahovanja pocinje na ovom stadijumu. Potencijalni
pojam se razlikuje od pravog pojma po tome sto dete izdvaja samo jednu
karakteristiku izolaciono apstrahovanje
50
i zbog prakticnog ukazivanja na
grupu predmeta. Potencijalni pojam imaju i zivotinje, ali se on razlikuje od decijeg
potencijalnog pojma zato sto se zivotinje oslanjaju na slicne utiske, a deca na slicna
funkcionalna znacenja. Zato zivotinje stvaraju potencijalne pojmove u opazanju, a
deca u oblasti prakticnog delanja. Kad dete definise predmet (cak i kada definise
nesto sto je apstraktno), ono nabraja sta sve taj predmet radi, i sta se moze s njim
uraditi. Potencijalni pojam je pojam jer postoji apstrahovanje, a potencijalni je jer
postoji prakticno ukazivanje na izvestan krug objekata (izdvajanje samo jedne
dimenzije) i izolaciono apstrahovanje (nema sinteze). Tek kad se ujedini sinteza i
apstrahovanje nastaje pojam u pravom smislu reci. U eksperimentu dete na tom
stadijumu ume da izvede razvrstavanje tacno, ali ce, kada ga pitamo za kriterijum,
reci samo jednu od dve dimenzije po kojoj je razvrstao, drugu nece primecivati.
Poredjenje pseudopojma i potencijalnog:
- u pseudopojmu imamo grupisanje na osnovu konkretnih veza i nemamo
nikakvo izdvajanje
50
zato zadatak sa kockicama ima dva bitna svojstva,da bi pravili razliku izmedju pravog i
potencijalnog pojma
U komplexnom misljenju potencijalni pojmovi imaju vaznu ulogu zato sto se
cesto udruzuju sa stvaranjem komplexa. E sad, kod stvaranja komplexa
dete izdvaja jedno zajednicko svojstvo koje je nepostojano i uopste ne
mora da bude privilegovano nad drugim zajednickim svojstvima
elemenata koji cine komplex. Kod potencijalnog pojma, predmeti imaju
zajednicko, privilegovano svojstvo, apstrahovano od grupe konkretnih
predmeta. To apstrahovanje je kljucna stvar kod potencijalnih
pojmova, jer ono zajedno sa razvijenim komplexnim misljenjem dovodi
- u potencijalnom pojmu imamo apstrahovanje bez ikakvog grupisanja posto
se izdvaja samo jedna dimenzija pa i nema sa cim da se grupise.
Predpojmovi - osoba razume koje su bitne dimenzije i grupise sve kako treba ali iz
razgovora vidimo da osoba nije bas sposobna da verbalno definise znacenje
odredjenih pojmova. Nema kompleksivnih definicija koje bi dalo dete koje
ima pseudopojmove. Ono koje ima predpojmove vidi da ima tu neka zajednicka
dimenzija ali ne ume da verbalizuje kako treba (moze da pokazuje ili da ih zove
nekako drugacije), a kod pseudopojma nema izdvajanja te dimenzije. (jer dijete ne
zna koja bi to relevantna dimenzija za grupisanje bila)
PRAVI POJAM
Dvije komponente neophodne za formiranje pravih pojmova:
1. Razdvajanje subjektivnog i objektivnog i razlikovanje razliitih
svojstava objekta (sinkreti kompleksi)
2. Uoptavanje, apstrakcija, izdvajanje bitnih obeleja u odnosu na
druga (potencijalni pojam) ali I sinteza vise bitnih obiljezja! (tako
potencijalni pojam nije pravi pojam iako ima apstrahovanje, zato sto nema
sintezu vise kriterijuma)
Pojam je sinteza grupisanja i apstrakcije sada se apstrahuju sve bitne
karakteristike objekata i onda se sintetisu. Tu postoji apstraktna sinteza kako vid
misljenja.
Izdvaja se vise bitnih obelezja, organizovanje bitnih obelezja u definiciju tj
znacenje
51
, pojam je iznad objekta na koji referira, ne odnose se samo na
objekte sa kojima je dete u interakciji vec na sve koji zadovoljavaju
definiciju. Pravi pojam uvek mora da ima nekoliko definisucih karakteristika
(zato potencijalni pojmovi nisu pravi jer kod njih ima samo jedna bitna karakteristika).
RAZLIKA KOMPLEXA OD POJMOVA: kod komplexa, uopstavanje je rezultat
funkcionalne upotrebe reci, a kod pojmova uopstavanje nastaje kroz
funkcionalnu primenu reci. !!!!
ODLIKE PRAVIH POJMOVA: apstraktno izdvojeno obelezje, jedinstveno merilo
grupisanja, jasan logicki odnos izmedju opsteg i pojedinacnog, rec je samo oznaka za
opste, postoji hijerarhija po opstosti!
AKO JE MISLJENJE POSREDOVANO SINKRETIMA ONDA JE SUBJEKTIVNO,
A AKO JE POSREDOVANO KOMPLEKSIMA ONDA NIJE VISE SUBJEKTIVNO
ALI JE KONKRETNO, NE POSTOJI APSTRAHOVANO ZNACENJE POJMA PA
ZATO NE MOGU DA SE GENERISU NOVI PRIPADNICI TE KATEGORIJE!!
Kvalitet posrednika odredjuje karakteristike misljenja (pre 11,12 ne postoje
pravi pojmovi pa zato ni nema pre toga apstraktnog misljenja). Kako dete
intelektualno napreduje, tako sve manje koristi sinkreticko i komplexno misljenje, ali
51
Pametnim recima: niz apstrahovanih svojstava se sintetizuje i postaje osnovni vid misljenja
pomocu kojeg dete shvata stvarnost koja ga okruzuje
nikad ne prestaje da ih koristi. Cak ni odrastao covek ne misli uvek samo u
pojmovima.
ODLIKE UPOTREBE POJMOVA U PUBERTETU:
I u pubertetu i u odraslom dobu postoji neslaganje izmedju sposobnosti da se
pojam stvori i sposobnosti da se verbalno definise. Postojanje pojma I svest o
tom pojmu uopste ne moraju da se podudaraju ni po vremenu nastanka ni po
funkcionisanju, a pri tom analiza stvarnosti pomocu pojmova nastaje pre nego
analiza samih pojmova.
Dete se sluzi pojmom u opazajnoj situaciji. Detetu je lakse da misli u pojmovima dok
opaza konkretnu situaciju, a postaje mu teze da prenese iskustvo o upotrebi pojma
na razl situacije.
Detetu je jos teze da definise pojam kad se on vise ne nalazi u konkretnoj situaciji,
nego treba da ga definise u apstraktnoj ravni (zato dete u pubertetu primenjuje rec
kao pojam, ali definise rec kao komplex). Najteze je kad treba da prenese smisao ili
znacenje nekog pojma na nove konkretne situacije koje samo dete zamislja
apstraktno. Zato uopste ne vazi da je kad jednom predjemo put od konkretnog ka
apstraktnom, lakse da se vratimo od apstraktnog ka konkretnom!
Proces razvijanja pojmova se odvija istovremeno i u pravcu opsteg i u pravcu
pojedinacnog.
52
Detetu koje upotrebljava apstraktne reci ne mozemo da pripisemo apstraktno
misljenje.
Pojmovi VS sudovi: Pojmovi se prirodno sadrze u sudovima i zakljuccima.
Pojam je nerazdvojan od sudjenja (dete ce za drvo reci na njemu vise jabuke).
Sud nastaje u misljenju deteta pre pojedinih pojmova i zato pojam ne moze
biti cist proizvod asocijacije.
Procesi misljenja nastaju pre pojmova!!! pojmovi su proizvod razvitka
decijeg misljenja. Pojam nastaje u toku intelektualne operacije, u toku resavanja
nekog zadatka i ne moze da nastane igrom asocijacija sredisnji trenutak u
nastanku pojma je funkcionalna upotreba reci kao sredstva voljnog usmeravanja
paznje, apstrahovanja svojstva, njihovog sintetizovanja.
Zasto funkcionalna i geneticka analiza?
Zato sto samo povezivanjem exp i stvarnosti mozemo na delu da posmatramo razvoj
pojmova onakav kakav se i zaista odvija.
Vigotski: ISPITIVANJE RAZVITKA
NAUCNIH POJMOVA NA DECIJEM
UZRASTU
52
Dete prvo nauci da kaze cvet, pa tek onda ruza, a i ako nauci prvo da kaze ruza, onda tu rec
koristi za svo cvece (sluzi se posebnom oznakom kao opstom)
Metod se sastoji u tome da se strukturalno isti zadaci jednom proucavaju na NP a
jednom na SP. Deca su trebala da pricaju na osnovu slicica, da zavrsavaju recenice sa
iako i zato sto, i jos klinicki intervju da bi se utvrdilo koliko poimaju suprotne
(iako) I uzrocne (zato sto) odnose.
Slicice su pokazivale pocetak, sredinu i kraj nekog dogadjaja. Jedan niz slicica je
pokazivao nesto sto su deca ucila u skoli (NP) a drugi nesto iz stvarnog zivota (SP).
Deca dobiju neku recenicu koja je nezavrsena i onda oni treba da je zavrse na osnovu
slicica. Pomocni postupci su bili posmatranje dece na casovima, ocene...
-ta su slabosti eksperimentalnog prouavanja razvoja pojmova?
Ispituju se artificijalni pojmovi u artificijalnom kontekstu!
-ta je prednost prouavanja spontanih i naunih pojmova?
- Pa ja bih rekla, to sto tako mozemo da ispitujemo nacin na koji se
razvijaju ti pojmovi.
Vigotski: NAUCNI I SPONTANI
POJMOVI
Razvoj SP i NP
Razvoj NP i SP Vgt ispituje istim zadacima. Osnovni nalaz je da se kod dece u drugom
razredu OS, NP i SP ne nalaze na istom nivou razvoja.
Predskolsko dijete ume da utvrdi uzrocno posledicne odnose i odnose
uzastopnosti u radnjama bolje na spontanim pojmovima nego na naucnim
pojmovima.
Kad dete krene u skolu i dobije podsticaj obrazovanja, postaje bolje sa naucnim
nego sa spontanim pojmovima, kod recenica sa uzrocnim odnosima. To NIJE
zato sto nam za spontane pojmove fali znanje (Vgt-ovi zadaci su pravljeni tako
da ne moze da ti nedostaje znanje), nego je upravo suprotno, da znanje ima nekog
uticaja, deca bi bila uspesnija sa SP, zato sto su recenice koriscene u zadacima bile iz
svakodnevnog govora. Zadatak sa SP je bio tezi zato sto detetu trazi da
svesno i voljno uradi ono sto svaki dan radi nesvesno i spontano. Detetu
nedostaju svesnost i voljnost upotrebe pojmova. Lakse se resavaju pojmovi
vezani za drustvene nauke nego spontani, zato sto kada ih resava, dete nastavlja
proces saradnje izmedju njega i nastavnika kao u skoli, samo sto nastavnik nije
tu prisutan, a toga nema kod spontanih pojmova. Global: kod SP dete treba nesto
sto resava automatski da resi voljno, a kod NP ono nastavlja saradnju, koja
inace daje bolja postignuca. Vremenom deca resavaju sve vise i vise zadataka sa
SP, i na kraju, dostizu isti nivo kao i NP. Dostizanje viseg nivoa u NP utice na SP i
dize ih na visi nivo. Ovo se desava u cetvrtom razredu os.
Istoj toj deci SP i NP su isto teski u suprotnim recenicama (veznik iako). Kategorija
suprotnosti je deci teza od kategorije uzrocnosti i javlja se kasnije u razvoju.
Cak ni u spontanom govoru dete nema suprotnost, pa onda i nije cudo sto ne moze da
je koristi voljno, kad ne moze ni automatski. U cetvrtom razredu kod suprotnih
recenica (sa iako) naucni pojmovi su ponovo na vecem nivou nego SP, a onda se
vremenom desava isto kao I sa uzorcnim vezama-poslije nekog perioda,nivo razvoja
naucnih I spontanih pojmova se izjednaci. Pretpostavlja se da bi u 6. razredu i
spontani i naucni pojmovi sa svezom iako dostigli isti nivo razvoja.
Naucni pojmovi razvijaju se u suprotnom pravcu od pravca razvoja SP. SP
prvo pocinjes da koristis (u govoru), pa tek kasnije razumes sto ono zapravo znaci, a
NP prvo shvatas sta znaci pa tek onda pocinjes da ga koristis. Slabost spontanih je
snaga naucnih i obrnuto snaga SP je zasicenost pojma iskustvom, a to je
slabost NP, ali sa NP mozemo da baratamo u apstraktnim situacijama
(logicke operacije, odnosi medju pojmovima, itd). Opasnost u razvoju SP je da dete
nece uspeti da se izdigne iznad situacionog znacenja. Opasnost kod NP je da nece
umeti da ga primeni u konkretnoj situaciji. SP se razvijaju odozdo na gore (od
elementarnih svojstava ka visim, to jeste od konkretnih karakteristika
predmeta, do sistema pojmova), a NP suprotno- od sistema pojmova do
konkretnih karakteristika predmeta.. SP nastaju kroz direktan odnos sa
predmetom uz objasnjenje odraslog, a NP nastaju od pojma ka predmetu
(prvo se nauci pojam pa se onda ima kontakt sa predmetom). Procesi nastajanja NP i
SP su povezani I to tako sto da bi naucio neki NP, moras da imas odredjeni nivo SP i
obrnuto. NP i SP krce put jedni drugima. Oni idu jedni ka drugima jer jedni
nadoknadjuju nedostatak drugima: spontani pojmovi daju naucnim vezu sa
konkretnim objektima, i obrnuto naucni pojmovi uvlace spontane u sistem i daju im
shvacenost i voljnost.
Ako nema interakcije izmedju SP i NP, SP bi ostali samo na konkretnom iskustvu a NP
ne bi imali nikakvu primenu. SP se razvijaju kroz razna iskustva i vremenom se
aspstahuje ono sto im je zajednicko kao i pojedinacna bitna svojstva i nastaje
SP kojim mogu da se imenuju iste stvari u raznim situacijama. NP je vec
definisan i vremenom pocinjemo da ga upotrebljavamo i da uvidjamo njegovu
primenu u konkretnim situacijama. Odredjeni nivo razvoja SP je nuzan za razvoj
NP,usvajanje NP mora da bude zasnovan na nekim SP inace u suprotnom usvajanje
NP ostane samo na verbalizmu.
Veza izmedju razlicitih pravaca razvoja SP i NP su ZNR i ZAR.Posto NP zahtevaju
svesnost i voljnost oni se potpuno nalaze u ZNR tj ispoljavaju se u saradnji sa
nekim. Ovim se objasnjava zasto NP zahtevaju odredjeni nivo SP i kako NP podizu SP
na visi nivo!
Dete uci maternji jezik na nacin na koji uci SP a strani jezik na nacin na koji uci NP.
53
Postoje dva nacina da se objasni odnos izmedju govornog i pisanog govora,stranog i
maternjeg jezika, a to su : zakon pomeranja i zakon zone narednog razvoja.
Zakon pomeranja-zakon ponavljanja ranijih razvojnih procesa na visem
stupnju, vracanje na osnovne tacke dotadasnjeg razvoja, u visoj oblasti razvitka.
Zakon zone narednog razvoja-suprotan od ovog iznad.
Znaci postoji suprotna usmerenost analognih sistema u visoj i nizoj oblasti, iliti razvoj
odozdo na gore i odozgo na dole, dva razlicita sistema istovremeno.
U maternjem jeziku dete kada uci pojmove se prema predmetu odnosi
neposredovano, a kad uci strani jezik onda se prema predmetu odnosi
posredovano preko pojmova maternjeg. Zbog te posrednicke uloge
maternjeg jezika se razvija semantika maternjeg kada ucimo strani jezik.
Da li postoje prelazne kategorije, da se usvajaju na jedan nacin a da dobiju
hijerarhiju?
Kako god da je nastao pojam ako je svestan i nameran i u sistemu, on je
naucni.
53
Sve sto vazi za svesnost i voljnost NP i za ucenje NP i SP vazi i za maternji i strani jezik
Da li pojam moze da bude i naucni i spontani? Da li neki pojmovi kod jedne
osobe mogu da budu spontani a kod druge naucni?
Moze, nekome je neki pojam spontan a nekome naucni. Mozemo u jednoj istoj oblasti
da koristimo i naucne i spontane pojmove u zavisnosti od situacije u kojoj se
nalazimo.
U praksi svi SP su podjednako dobri bez obzira da li su nastali putem iskustva ili su
nastali primenom naucnih ali spontani nastali od naucnih bi bili u apsolutnom
smislu bolji jer imaju mogucnost apstrakcije. Onog trenutka kad spontani pojam
udje u sistem on (ostaje i dalje) PRESTAJE DA BUDE spontan (zato sto)IAKO je dosao iz
iskustva, (ali) ZATO STO nije vise neshvacen i nevoljan.
Da li su SP spadaju u NMF ili VMF?
Naucni pojmovi spadaju u vise mentalne funkcije koje su svesne i voljne, a SP nisu
svesni i voljni ali vise mentalne funkcije su posredovane znakom pa onda SP
jesu vise mentalne funkcije. Resenje : vise mentalne funkcije imaju svoj
postepen razvoj.
Kako se formiraju SP I NP? (USLOVI)
SP- Svakodnevno iskustvo
NP - Obrazovni proces (sistematsko ovladavanje sistemom pojmova koju su
definisani kao pravi pojmovi)
SP i NP: definiue karakteristike
SP-
- nisu u sistemu
- nesvjesni su I spontani
- konkretni su, u direktnoj su vezi sa objektom u odnosu na koji se sticu
- neshvaceni su
NP-
- jesu u sistemu
- svjesni su I namjerni
- apstraktni su,u posrednoj vezi sa predmetom (isposredovani objektom na
nizem nivou u sistemu)
- shvaceni su (znamo da ih definisemo)
Prednosti spontanih pojmova: lakse se koriste i vecina ljudi ih razume,
zasicenost iskustvom.
Prednost naucnih pojmova: nema dvosmislenosti posto su bolje definisani pa je
laksa komunikacija, mozemo da baratamo u apstraktnim situacijama.
Mana naucnih: oslanjaju se na definicije pa moze biti tesko da se upotrebe u
konkretnim situacijama i teze se koriste zbog toga-verbalizam. Teze se povezuju sa
iskustvom, I sa konkretnim situacijama.
Mane spontanih: manje su precizni i definisu se uglavnom preko nekih konkretnih
primera-nesposobnost apstrahovanja, koriscenja tih pojmova svjesno I namjerno u
vise razlicitih situacija, kao I u apstraktnim situacijama.
Kako se razvijaju SP?
SP se razvijaju odozdo na gore (od elementarnih svojstava ka visim), kroz
direktan odnos sa predmetom uz objasnjenje odraslog- znaci prvo naucimo da
ga koristimo a onda sta stvarno znaci taj pojam
Kako se razvijaju NP?
Np se razvijaju na suprotan nacin od spontanih- odozgo na dole, od visih ka
elementarnim svojstvima sto u stvari znaci da mi prvo usvajamo definiciju pojma,
a onda tek postanemo svijesni kako da taj pojam koristimo prakticno- prvo
se nauci pojam a onda se tek ima kontakt sa predmetom za koji je taj pojam vezan.
Kako SP utiu na usvajanje NP?
Da bi naucio neki NP, moras da imas odredjeni nivo SP. NP I SP krce put jedni
drugima. . NP je vec definisan i vremenom pocinjemo da ga upotrebljavamo i da
uvidjamo njegovu primenu u konkretnim situacijama. Ta konkretizacija NP nije
moguca bez razvijenog SP na odredjenom nivou. Usvajanje NP mora da bude
zasnovano na nekim SP inace u suprotnom usvajanje NP ostane samo na verbalizmu.
Kada se usvoje NP da li su oni na istom, niem ili viem nivou nego SP?
Ja mislim da nisu ni na visem ni na nizem jer ne mogu tako da se porede. Svako ima
svoj nezavisan razvoj, ali I uticu na razvoj jedni drugih.

Kako razvoj NP utie na razvoj SP?
Dostizanje viseg nivoa u NP utice na SP i dize ih na visi nivo. Da bi na pravi nacin
usvojio neki SP trebas da imas NP razvijen do odredjenog nivoa. NP uticu na SP na taj
nacin sto ih oni uvlace u sistem, i tako oni postanu svjesni I voljni, bez NP koji djeluju
na SP nikad ne bi mogli da ono sto znamo upotrebimo u nekoj drugoj situaciji niti na
apstraktnom nivou,ostali bi vezani za taj kontext, ne bi doslo do apstrahovanja vaznih
zajednickih obiljezja iz raznih situacija, vezani bi bili samo za tu konkretnu situaciju.Np
je u zoni narednog rasta, SP u zoni aktuelnog rasta, tako oni uzajamno uticu jedan na
drugoga. (bez zone aktuelnog rasta ne bi bilo osnove za napredovanje u zoni
narednog rasta, ali bez zone narednog rasta ne bi bilo ni napretka u zoni aktuelnog
rasta)
Kako bi se razvijali SP bez uticaja NP?
SP bi ostali samo na konkretnom iskustvu ne bi se mogli apstahovati na razlicite
situacije. SP se razvijaju kroz razna iskustva i vremenom se apstrahuje ono sto im
je zajednicko kao i pojedinacna bitna svojstva i nastaje SP kojim mogu da se
imenuju iste stvari u raznim situacijama. Ta apstrakcija nije moguca ako nisu NP
razvijeni do odredjenog nivoa.
Kako bi se razvijali NP bez povezivanja sa SP?
Ne bi imali nikakvu prakticnu primenu ostali bi u domenu apstrakcije, samo na
verbalizmu, znali bi sta znaci pojam, ali ga ne bi mogli primjeniti.
ZAKLjUCAK-Jedan minimalni nivo SP je potrebno da bi NP mogli da se razviju (pa
onda NP prednjae) , pa na kraju NP utiu povratno na SP tako to ih vuku napred ,
utiu na njih i uvlae ih u sistem ( da postanu shvaeni i voljni, da se poimaju). Tako
se sp smatraju razvojem, spontano ih usvajamo dok se np smatraju ucenjem-sticemo
ih obrazovanjem. Prvo se spontano razvijaju SP pa onda NP koji poslije uticu na razvoj
SP, guraju njihov razvoj dalje (omogucavaju im prelazak na apstraktno) . Izmeu
uenja i razvoja postoji meusobna zavisnost , tj. proimanje ta dva procesa. Uenje
utie na neki uslovno spontani razvoj , sazrevanje psihikih funkcija , ali vai i obrnuto
uzrokovanje tj . uticaj a to je da je sazrevanje preduslov uenja. uenje prati
razvoj , ali mu i prethodi i vue ga napred !!! Uenje i Razvoj- to je kao ZNR i
Zona aktualnog razvoja !!!
Neophodno je dostizanje minimuma spontanog razvoja, da bi mogli da se razviju
naucni pojmovi. Minimum razvoja je neophodan za svako ucenje, a kad se to dostigne
onda ce ucenje ici ispred razvoja, vuci ce ga, prednjaciti.
Vigotski: UCENJE I RAZVOJ
Problem naucnih pojmova je problem ucenja i razvitka tj ispitivanje spontanih i
naucnih pojmova je ustvari ispitivanje odnosa ucenja i razvoja.
Tri stava o odnosu ucenja i razvitka:
1. Ucenje i razvoj su dva nezavisna procesa-razvoj je sazrevanje a ucenje je samo
koriscenje mogucnosti koje smo dobili razvojem. Kada se proucava dete tezi se
da se posmatraju odvojeno posledice razvoja i ucenja. Posto to niko ne moze
da razdvoji zale se na nesavrsene metode i onda koriste apstrakciju kako bi
razdvojili ta dva (serendaju pametno a nemaju pojma o cemu pricaju).
Uglavnom ove teorije pocinju posle nekog vremena da smatraju da je ucenje
nadogradnja procesa sazrevanja pa su sada ta dva procesa jednosmerno
zavisna tj ucenje zavisi od razvitka ali ne i obrnuto. Prema ovoj teoriji ucenje
kaska za razvitkom tj mora razvoj prvo da dodje do neke tacke da bi ucenje
postalo moguce. Ovaj stav je delimicno tacan zato sto postoji prag razvoja
ispod kog ucenje nije moguce ali to ne znaci da je ceo zivot razvoj nezavisan od
ucenja. Ovaj stav da ucenje ne utice na razvoj imamo kod Pijazea: stadijumi su
nezavisni od ucenja i obuke. Kod Pijazea bitno je kako dete misli a ne sta zna tj
bitni su spontani a nebitni naucni pojmovi.
2. Ucenje i razvoj su izjednaceni- Dejmsov stav i po njemu oba procesa se
zasnivaju na stvaranju asocijacija i navika. Ovaj stav u razvojnoj je imao
Torndajk koji smatra da je intelektualni razvitak uzastopno i postepeno
nagomilavanje uslovnih refleksa (ucenje i razvoj su mu isto).
3. Ove teorije spajaju prva dva i koriste ponesto od svakog . Takva je Kofkina
teorija. Po njemu razvoj je dvostruk i uvek imamo razvitak kao sazrevanje i
razvitak kao ucenje (isto je kao pod 1 zato sto je razvitak kao sazrevanje
nezavisno od ucenja a isto je kao drugo zato sto ucenje jeste razvitak). Ova
teorija stvara napredak u tri pravca:
Da bi mogla da se razrese i pomire prva dva stanovista mora se
pretpostvaiti da su ucenje i razvoj uzajamno zavisni (ovo ima u kofkinoj
teoriji ali se ne kaze nista o tome kako uticu jedno na drugo)
Kod torndajka ucenje je mehanicki proces a ovde se sada smatra da se
ucenjem stvaraju nove i usavrsavaju stare strukture. Sada se smatra da
je struktura nezavisna od konkretnog sadrzaja i stvaranje takve jedne
strukture moze da znaci 100 koraka napred u razvoju.
Problem redosleda ucenja i razvoja ucenje moze da ide u korak s
razvojem, a moze i da mu predhodi. Zbog ove pretpostavke se smatralo
da je decu bitno uciti formalnim disciplinama (matematika, logika,
latinski) zato sto one neguju poseban nacin misljenja. Torndajk smatra
da formalne dicipline nemaju dalekosezne posledice na razvoj (razvoj i
ucenje su jedno te isto). Torndajk pokazuje da ucenje ne moze da utice
na razvitak (idiotskom metodom dovodjenja u vezu tablice mnozenja i
izbora bracnog partnera). Svest je po njemu stvaranje asocijativnih veza,
pa ili je sve povezano sa svim, ili nista ni sa cim (sto je on dobio u svojim
kretenskim istrazivanjima). ZASTO SE TORNDAJK ZAJEBAO:
1. Mogu se uciti dve stvari slozeni komplexi psihickih funkcija koji
pokrecu krupne oblasti decijeg misljenja i debilne stvari koje se
baziraju na stvaranju navika i uvezbavanju njihove primene. Fora
je sto za ovo prvo su formalne discipline super, a za ovo drugo ti
uopste ne trebaju.
2. Torndajkov predmet proucavanja su bile elementarne funkcije, a
skolska nastava se bavi visim funkcijama. + sve vise psi funkcije
su istovetnog sastava i nastaju kao jedinstvo
3. Za torndajka vise i nize psi funkcije nisu kvalitativno drugacije
on smatra da su iste prirode i zato kad je hteo da proveri da li su
formalne discipline vazne za razvoj, to je radio na
nizim,elementarnim operacijama i zato je dobio kurton.
Vigotski o svom stavu:
Izmedju razvoja i ucenja postoje slozeni odnosi. Cetiri istrazivanja kojim Vgt ispituje
vezu izmedju ucenja i razvoja:
1. Ispitivanje stepena zrelosti psi funkcija na koje se oslanjaju skolski predmeti
(citanje,pisanje, aritmetika i poznavanje prirode) deca koja su to posle dobro
ucila nisu na pocetku imala te funkcije dovoljno sazrele (suprotno od prve
teorije). Primer pisanog govora: kad dete pocne da pise pisani govor mu je
mnogo manje razvijen nego usmeni to se objasnjavalo time da pismeni govor
prolazi kroz iste stadijume kao i usmeni. Ali to je gluperdrija jer dete kad pocne
da pise koristi veci fond reci od deteta koje tek pocinje da prica i koristi
slozeniju sintaxu i gramatiku. Pisani govor je posebna govorna funkcija,
zahteva visok stepen apstrahovanja zato sto nema intonaciju kao obican
glasovni govor. Pisani govor se razlikuje od glasovnog kao sto se apstraktno
misljenje razlikuje od opazajnog. Pisani govor je apstraktniji i zato sto nema
sagovornika kao usmeni. Dete nije dovoljno motivisano da se sluzi pisanim
govorom pa to je problem sporog ucenja da se pise. Inace za pisani govor
detetu potrebno vise volje (VECA SVESNOST) nego za glasovni zato sto kada
pricamo glasove izgovarmo automatski (nije voljna radnja), a da bi pisali
moramo da se napregnemo da odradimo sintaxicku, gramaticku analizu.
Pisani govor mora da se pojavi tek nakon unutrasnjeg (kad unutrasnji vec
postoji). Gramatika i sintaxa pisanog govora se potpuno razlikuje od gram i sint
unutrasnjeg, a usmeni govor je po tome negde izmedju njih. Unutrasnji govor je
skracen i uglavnom predikativan, a pisani je podrobniji i formalniji. Unutrasnji je
pun idioma, i takav je zato sto nemamo sagovorika tj pricamo sebi pa ne
moramo da budemo formalni. Global: detetu je pisani govor tezak zato sto
mora da predje sa unutrasnjeg koji je tako jednostavan i predikativan, na
formalno i slozeno izrazavanje.
Kad pocinjemo da pisemo, nemamo osnovne psi funkcije na kojima se pisanje
zasniva (suprotno od Pijazea).
Dete vlada glasovima i gramatikom i pre skole, ali to ne shvata zato sto to radi
automatski iliti neshvaceno i nehoticno. Kada ga situacija tera da to radi voljno
i namerno (kada pise pa treba da zna nastavak za prezent) on to ne zna. Sve
sto vazi za govor vazi i za brda drugih skolskih predmeta
2. Druga grupa istrazivanja: Sta ide prvo ucenje ili razvoj? I on je dobio da ucenje
uvek prethodi razvoju. U skoli dete prvo nauci razne stvari iz nekog predmeta
ali tek kasnije nauci da ih voljno i svesno primenjuje. A ionako je glupo
pretpostaviti da je skolski program organizovan tako da se poklapa sa decijim
razvojem u potpunosti. Dete uci razne stvari, kumulira mu se znanje, al postoji
trenutak kada ima aha-dozivljaj, tj skonta kako nesto da primeni ili shvati,
veze izmedju toga sto je naucio. Prelomni trenuci u razvoju i ucenju su
drugaciji, i krive razvoja i ucenja se ne poklapaju. Brzina razvoja je razlicita od
brzine ucenja. Global: kada dete nauci neki naucni pojam ili radnju, tek tada
pocinje razvoj te radnje.
3. Treca grupa ispitivanja je bila posvecena temi formalnih disciplina, samo sto su
oni ispravili Torndajkovu gresku, tj nisu se bavili elementarnim procesima nego
su dohvatili slozenije operacije i njih dovodili u vezu sa formalnim disciplinama
(i to sa skolskim predmetima). Funkcije koje su neophodne za odredjene
predmete se na razvijaju izolovano, jedinstveno. Ucenje ima neku svoju
unutrasnju logiku i mi treba da otkrijemo koje razvojne procese otkriva idenje u
skolu.
Otkrili su tri stvari:
a) Razliciti predmeti imaju jedinstvenu osnovu za ucenje i to su po vgt
formalne discipline.
b) Ucenje utice na vise psi funkcije
c) Uzajamna zavisnost i povezanost pojedinacnih psi funkcija koje se
pokrecu tokom ucenja
Zajednicka osnova svih visih psi funkcija su poimanje i ovladavanje
4. u ovoj grupi istrazivanja su za procenu nivoa kognitivnog razvoja uzimali u
obzir i funkcije koje dete tek pocinje da razvija, a ne samo nivo aktuelnog
razvoja koji uzima Pijaze
54
. Metoda: uzmu dvoje dece koje su na istom
mentalnom uzrastu,npr 8 god, i zadaju im zadatke predvidjene za starije
uzraste, a onda im pomazu, navodjenjem ili zapocinjanjem resavanja i gledaju
sta ce uspeti da rese. Tako npr dobiju da jedno dete moze da resi zadatke koje
resava 9godisnjak a drugo one koje resava 12godisnjak ova nesaglasnost
mentalnog uzrasta (tj nivoa aktuelnog razvoja) i nivoa koji dete dostize uz
navodjenje odredjuje zonu narednog razvoja. ZNR ima neposredniji uticaj na
dinamiku intelektualnog razvoja i uspeh nego nivo aktuelnog razvoja. Iako se
ZNR nekad smatrala samo obicnom imitacijom, ali to je glupost jer bi profi
sahista mogao da nam pokaze kako da igramo, a da mi opet nemamo pojma
sta radimo. Objasnjenje ZNR: dete u saradnji moze da uradi mnogo vise, ali
koliko vise to odredjuju njegove intelektualne mogucnosti.
55
Ucenje u skoli
54
Uzima u obzir samo vec uoblicene funkcije
55
Majmuni nemaju ZNR RAZLIKA IZMEDJU INTELEKUALNOG NAPRETKA I KOPIRANJA: kod
intelektualnog resenja naucis odjednom, zauvek, ne zahteva ponavljanje, kriva gresaka opada
naglo od 100% do nule, do resenja dolazis savladavanjem strukture i odnosa medju
predmetima. Kod kopiranja je sve obrnuto. Jedino teorija Vgt pravi ovu razliku izmedju coveka
i majmuna, one ostale ne prave.
uglavnom pociva na imitiranju, a kroz ZNR i saradnju s nekim ti stignes dokle ti
tvoj potencijal dozvoljava. Ono sto je danas u ZNR sutra ce ti biti u ZAR.
obucavanje i razvoj su u istom odnosu kao ZNR i ZAR, a skolski program se
uglavnom oslanja na ZNR. Da bi obucavali moramo da odredimo donji prag
detetovog ucenja, kao i to dokle moze da ide tj gornji prag ucenja, i samo
izmedju ova dva prga ce obuka biti uspesna.
Global za sva 4 istrazivanja:
1. ucenje je dobro samo kada prethodi razvoju, zato sto izaziva funkcije koje tek
treba da sazru i koje se nalaze u ZNR ovo razlikuje nas i zivotinje i kod nas,
ucenje nekog predmeta u skoli i kucanje na masini. Formalna disciplina nekog
skolskog predmeta je ona oblast u kojoj postoji uticaj ucenja na razvoj.
2. Ucenje je najbolje kada je odredjeno zonom narednog razvoja to je senzitivni
period. Senzitivni period su pre VGT uveli neki ljudi, ali VGT za njega kaze da
obucavanje i saradnja potenciraju kulturni razvitak deteta i da zbog toga su
vise psihicke funkcije socijalne prirode. Svaka funkcija ima senzitivni period
(kada mnogo dobro mozes da naucis nesto). Nezavrsenost odredjenih razvojnih
procesa je nuzan uslov da taj period postane senzitvan za odredjene uslove.
Posle tog perioda ti uslovi ne dovode do razvoja.
3. Osnovne karakteristike visih funkcija koje nastaju u periodu skole su voljnost i
shvacenost pa je skolski period senzitivni period za sve funkcije koje se
oslanjaju na te dve stvari. Ucenje skolskih predmeta u tom periodu obezbedjuje
najbolje uslove za razvitak psih funkcija koje su u ZNR. Obucavanje moze
presudno da utice na razvoj zato sto te funkcije jos nisu skroz sazrele.
Vigotski: ISTORIJSKI RAZVOJ
PONASANJA
Ranije se mislilo da primitivni covek ima manje mozga nego kulturni ali to nije tacno
jer je kultura pocela da se razvija mnogo posto je zavrseno razvice mozga.
Najbitnija razlika u ponasanju izmedju primitivaca i kulturnog coveka je u pogledu
onih oblika ponasanja koji proisticu neposredno iz organizacije naseg mozga: razvoj
ponasanja uz pomoc spoljasnjih sredstava (povecanje slozenosti socijalnih
odnosa i socijalnih delatnosti)- to znaci da se nas razvoj pamcenja, misljenja I
drugih visih funkcija razvija kroz povecanu socijalizaciju, ali takodje kroz
razvoj organizovanja naseg misljenja uz pomoc spoljasnjih sredstava.- tim
organizovanje misljenja ne stvara se nova funkcija nego se samo mijenja tip
psiholoskog razvijanja
Ljudi su stvorili pomocna sredstva za misljenje , pamcenje i druge procese.
Razlika izmedju ljudskog pamcenja i pamcenja zivotinja:
Ne kvantitativna vec kvalitativna ! U toku razvoja izmenjen je sam tip
psiholoskog razvoja pamcenja ovladavanje pamcenjem i stvaranje
znakova za usmeravanje pamcenja
Pismenost predstavlja vestacko pamcenje covecanstva
Inteligencija ne moze da se razvija sama po sebi vec se razvijaju pomocna
sredstva
56
nema istorije covecanstva bez istorije pisma i misljenja bez govora!
Misljenje i pamcenje odredjuje razvoj svih ostalih psihickih funkcija.
Opste karakteristike funkcija:
1. Menja tip psiholoskog prilagodjavanja (razvoja) tako sto stvara
pomocna sredstva. I tako ponasanje od neposrednog postaje posredno
(posredovano) i tako nastaju vise funkcije!
2. Kontrola pamcenja i drugih procesa (vladamo ovim procesima i oni rade za
nas- npr. automatska elaboracija recenice)
Bolje je pamcenje kod kulturnog coveka u globalu ali primitivac moze da
neposredno zadrzi vise konkretnih info. pamcenje u pojmovima i
simbolima dovodi do skracenih, logicki preradjenih i povezanih utisaka.
zato razlog ljudskog razvoja treba traziti unutar coveka!... mora da se prodje
kroz proces kulturoloskog razvoja.
Kulturalizacija dovodi do drugacijeg nacina koriscenja prirodnih potencijala.
Slozeni oblici socijalne interakcije novi oblici individualnog ponasanja
Svaka visa mentalna funkcija koja nastaje u procesu
istorijskog razvoja pojavljuje se na sceni dva puta :prvo kao
funkcija socijalno psiholoskog prilagodjavanja-
interpsiholoska kategorija, a posle kao intrapsiholoska
kategorija,individualna.
Primer za ovo je govor (komunikacija-unutrasnji govor): covek primenjuje na sebi
socijalne tehnike ponasanja tj unutrasnja saradnja sa samim sobom. Kao sto se
menjaju unutrasnje strukture tako se menjaju i veze i odnosi izmedju pojedinih
funkcija.
Primitivac vs kulturni covek u pogledu pamcenja:
Nije promena unutrasnje strukture
Promena je sistema funkcija mentalne organizacije
(tj pamcenje nema istu ulogu)
Iskustvo kulturnog coveka je u pojmovima tj ne zadrzavamo masu konkretnih utisaka
nego apstrahujemo.
Ontogeneza :
Ima oba tipa psihickog razvoja kao i u fillogenezi (bioloski+istorijski tj
naturalni+kulturalni,javljaju se uvek zajedno i dopunjuju se i ne mogu se
razdvojitii postoje kod razvoja govora),to su dve linije razvoja koje teku
paralelno (analogija izmedju ontogeneze i filogeneze)
Problem biogenetskog paralelizma-kako to da covek koji ne napreduje super u
bioloskom smislu napreduje u kulturnom ?
U decijem ontogenetskom razvoju se oba razvoja desavaju
paralelno,napreduju u oba smisla ali toga nema u razvoju citavog
covecanstva.
Organski razvoj je istorijski uslovljen jer se odvija u kulturnoj sredini.
56
Ne postajemo mi pametniji nego imamo bolji komp koji pamti umesto nas!
Dzenings je uveo pojam sistem aktivnosti: oblici ponasanja koji stoje na
raspolaganju svakoj zivotinji koji su odredjeni organima i organizacijom.
E pa covek je izuzetak od ovog pravila jer prevazilazi svoj sistem
aktivnosti. Glavni momenat kada se odredjuje koja ce nam sve ponasanja biti
dostupna je kraj prve godine-tada se desava prvi korak ka samostalnoj
upotrebi i nalazenju orudja. Taj period naziva se shimpanzoidnim uzrastom
posto smo tad na nivoi shimpanzi . Ono sto je specificno kod deteta je sto ono ne
prelazi sa zivotinjskog na ljudski sistem ponasanja nego se oba razvijaju
istovremeno i povezano. Dete prelazi okvire Dzeningsovog zakona kada su oba
sistema jos u pocetnoj fazi razvoja. Kada dete pocne da poseze za orudjem ono ne
moze ni da hoda ni da se hrani samo i ovo direktno demantuje bioloski
paralelizam.
Osnovni kulturno bioloski paradoks razvoja deteta: sistem aktivnosti
deteta uslovljen je i stepenom organskog razvoja i stepenom ovladavanja
orudjem. Ova dva sistem se razvijaju zajedno i povezuju se stvarajuci
treci, osobeni sistem.
Licnost postaje za sebe ono sto je ona u sebi kroz to kako se ona
ispoljava pred drugima. Svaka visa mentalna funkcija je prvo bila socijalna
funkcija pa je onda interiorizovana. Kada govorimo o spoljasnjoj fazi razvoja visih
mentalnih funkcija kod deteta ne kazemo spoljasnji nego socijalni-zato sto je svaka
funkc prvo bila socijalni odnos izmedju dva coveka.
Tri osnovne forme razvoja funkcija koje ima govor:
1. Rec mora da ima znacenje-mora da postoji odnos izmedju reci i onoga sto
ona oznacava
2. Vezu izmedju reci i stvari mora da upotrebi odrasli u interakciji sa
detetom
3. Rec postaje osmisljena za dete
Znacenje prvo postoji za druge pa onda za dete!
Zakljucak: iza svih visih funkcija i njihovih odnosa nalaze se socijalni
odnosi tj one su interiorizovani soc odnosi. Rezultat istorije kulturnog
razvoja deteta jeste sociogeneza visih oblika ponasanja!
VIGOTSKI O PIJAZEU
Po Vgt savremena psihologija se sve vise bavi filozofskim pitanjima i pokusava da ih
resi experimentima a za Pijazea kaze da je stalno na granici izmedju filozofije i
psihologije. Pijaze se po njemu bas trudi da ne zalazi u filozofiju i kad god dotakne
nesto van psihologije on prekida misao (valjda zato pise nerazumno).
Vgt sad pokusava da objasni Pijazeovu teoriju pa ce prvo da mu cacne metodologiju.
Osnovna stvar kod Pijazeove logike je problem uzrocnosti. On kaze da su deca kada
ne shvataju uzrocnost na stupnju preduzrocnosti. P u svojoj teoriji pokusava da se
odrekne uzrocnosti, jer misli da kad je se odrekne moze da dodje na stadijum
naduzrocnosti koji karakterisu precizna naucna objasnjenja,ali Vgt kaze da je teorija P
ipak na preduzrocnom stadijumu. P je uzrocnost koju je izbacio zamenio za
genetickim stanovistem tj razvojnim odnosima i funkcionalnom zavisnoscu
(ne gleda se uzrok nego samo pojave koje geneticki najvise objasnjavaju neke druge).
Pijaze o uticaju drustvenog cinioca na razvoj misljenja kod deteta negde pise na
bioloskom a negde na socioloskom jeziku pa nismo onda bas sigurni sta P misli
kako drustvo utice na misljenje dece.
P smatra da je bioloski nesto sa cim se radjamo i sto cini nasu psihicku
supstancu.Drustveno djeluje suprotno,dolazi spolja,namece detetu odredjene sheme
misljenja koje su drugacije od onih koje su mu inherentne. Veza izmedju
egocentricnosti i saradnje je prinuda (isto kao psihoanaliza). Dete se ne radja kao
clan drustva i drustveno bice vec ga drustvo potiskuje i pritiska. Ono sto drustvo
pokusava da mu usadi dete asimiluje i prilagodjava sebi i svojim shemama koje se
objasnjavaju autizmom tj bioloskim svojstvima decije prirode (asimilacija). Misljenje
deteta ima dve grane jedna je ona koju razvija drustvo a drugu razvija dete (njegove
zelje i prohtevi-nesto kao princip zadovoljstva kod Frojda). P zakljucuje da se dete
nalazi u dvostrukoj stvarnosti (sopstveno misljenje i logicko koje namece drustvo).
P kaze da je prava stvarnost mnogo manje prava za dete nego za nas (ili ti dete vise
zivi u svom svetu nego u nasem). Dete zivi u obe stvarnosti,svojoj i drustvenoj, i one
su obe podjednako vazne a koja ponekad malo vise dominira zavisi od egocentricnosti
i socijalizacije.
Iako je po P socijalizacija nesto sto dolazi spolja i vrsi pritisak na dete ona je
odgovorna za razvitak logickog misljenja. Socijalizacijom se savladava
egocentricnost (tj prilagodjavamo nase misljenje drugima) i bez socijalizacije
dete nikad ne bi uvidelo nuznost logickog misljenja pa ga nikad ne bi ni razvilo.
Na ovaj nacin kod P nema objektivna stvarnost presudnu ulogu u razvoju misli nego
mi tj nas konflikt sa tom stvarnoscu.
Kod P u celoj teoriji postoji odsustvo stvarnosti tj odsustvo prakticne delatnosti.
Saznanje,logicko misljenje, socijalizacija itd sve to ne nastaje kroz praksu nego kroz
prilagodjavanje jednih misli drugima. Ne podstice stvarnost dete na razvoj nego
razum koji tu stvarnost obradi. Posto deci fali prakse koja je nuzna za
razumevanje, deca se medjusobno nerazumeju. Da bi se razumela potrebna je
logika delovanja koja prethodi logici misljenja ali ona to nemaju jer je po P
misljenje potpuno odvojeno od stvarnosti.
Posto je kod P sve objasnjeno genetickim pristupom i sa ove dve
stvarnosti(unutrasnjom I spoljasnjom) on je izgubio pojam razvoja. On ne govori
vise kako se razvija detetovo misljenje, sta je iz cega nastalo vec samo da postoje dve
stvarnosti od kojih nam je jedna usadjena na silu tako da Vgt zakljucuje da mu je
teorija idiotska. Vgt bi da je ispravi i to sa dve stvari :
Osobenosti misljenja koje navodi Pijaze (da dete misli sinkraticki ili ti da
samo ono razume to sto misli) treba ograniciti samo na neke situacije tj
onda kada prica o necemu sto ne moze da proveri (npr zasto sunce ne
pada ) misli na sebi svojstven I nerazumljiv za druge nacin ali kada ga pitamo o
stvarima koje je imalo u iskustvu i koje moze da testira tada misli logicki a ne
sinkraticki
Glup mi je stav da je dete neprijemljivo za iskustvo. P to objasnjava tako
sto kaze da primitivnog coveka iskustvo razuverava samo u specijalnim
slucajevima (npr lov,zemljoradnja) ali to sustinski ne utice na tok njegovog
misljenja pa se isto to desava i kod deteta. Ali greska je u tome sto su te
aktivnosti tipa lova i zemljoradnje bile osnova postojanja primitivnog coveka a
ne kratkotrajni dodir sa stvarnoscu. Zakoni koje je P nasao imaju ograniceni
znacaj ovde i sada u konkretnoj drustvenoj siuaciji. Tako ga kritikuje i Stern koji
kaze da to da li je dete do 7 god egocentricno ili socijalno ne zavisi samo od
deteta nego i od uslova sredine oko njega (vaspitanje,porodica,vrtic...). U
porodicnoj domacoj sredini ucenje govora je potpuno socijalan proces. Tada je
teznja ka socijalizovanom govoru vrlo znacajan faktor.
Pijaze je smatrao da samo spontani pojmovi mogu biti odraz decijeg misljenja jer
su oni posledica egocentrizma u misljenju i ako hocemo da ispitujemo decije misljenje
moramo samo njima da se bavimo. Po njemu su naucni pojmovi proizvod
socijalizovane misli odraslih, oni zamenjuju spontane i samo su prost odraz
usvojenosti znanja. Odnos izmedju spontanih i naucnih tj. kako se oni smenjuju Pijaze
objasnjava sa 2 zakona:
1. zakon poimanja to je funkcionalni zakon i on objasnjava kada nastaje
poimanje tj. kada nesto shvatamo. Po Pijazeu poimanje nastaje kada nam nase
iskustvo nije dovoljno, kada nam za prilagodjavanje situaciji nisu dovoljni spontani
pojmovi i kad nastane kognitivni konflikt.
2. zakon pomeranja to je strukturalni zakon i on objasnjava kako nastaje
poimanje. Kada pod pritiskom socijalizovane misli odraslog shvatimo da nam nas
spontan pojam nije dovoljan, mi usvajamo naucni tj. pojam odraslih.
U Pijazeovoj teoriji postoji jedan sukob izmedju razvoja i ucenja. Razvoj odrazavaju
spontani pojmovi, a ucenjem usvajamo naucne pojmove koji zamenjuju spontane. Ako
hocemo da ispitamo karkateristike decijeg misljenja ispitivacemo samo spontane
pojmove, a ispitivanjem naucnih pojmova mozemo da ispitamo samo koliko je dete
usvojilo te pojmove, a ne i kako misli. Po Pijazeu dete ne moze da nauci nesto za sta
nema shemu, ucenje ne dovodi do razvoja, ucenje samo sledi razvoj, ne utice
na razvoj i zato nikad nece dovesti do promene sheme tj. strukture. Ucenje moze
samo da stvori konflikt ali nece nikad dovesti do razvoja. Tek ako je sama struktura tj.
akciona shema stvorena i to kroz aktivnost deteta moze doci do razvojne promene.
Vigotski se sa ovim nije slagao i smatrao je da i spontani i naucni pojmovi mogu da
ukazuju na osobenosti decijeg misljenja. Naucni pojmovi nisu samo pokazatelji
usvojenosti znanja vec mogu biti i pokazatelji decije misli. I zato kod njega ne postoji
taj antagonizam, sukob izmedju razvoja i ucenja, vec medjuzavisan odnos ucenje
stvara razvoj, vuce ga, utice na njega, dok kod Pijazea samo sledi razvoj. Naucni
pojmovi se oslanjanju na spontane i povratno deluju na njihov razvoj.
Global: zakone koje je P nasao vaze u sredini u kojoj ih je nasao i vaze za
decu koju je proucavao ali vec u drugoj sredini one se menjaju. Uopstavanje bi
bilo moguce kada bi proucavali decu u razlicitim sredinama i okruzenjima pa bi onda
nasli sta moze da se uopsti u zakone a sta ne.
Kritike teorije Vigotskog
Nije razradjena teorija, ve nudi samo teorijski okvir
Evolucija/filogeneza se zavrava kada poinje istorijski razvoj (razvoj
socio-kulturnih orua)
Nedovoljno razradjen uticaj biolokih faktora
Kulturoloki relativizam
Suvie pozitivna slika o ulozi drutva i kulture na razvoj pojedinca
Kako nastaju novine na nivou kulture nije dosta dobro specifikovano
Izbor rei/pojma kao osnovne jedinice analize, zanemarivanje veih
formi govornog miljenja (reenica, diskurs)
Prevelik naglasak na simbolikoj komunikaciji/interakciji,
zanemarivanje praktine aktivnosti
Zanemarivanje situiranosti saznanja (miljenje i uenje u svakodnevnom
okruenju, ekoloki pristup)
Zanemarivanje institucionalnog okvira ponaanja
Prevelik naglasak na eksperimentalnom metodu, zanemarivanje
etnografskog pristupa
ta je vrednost teorije
Vigotskog?
Teorijski okvir koji povezuje bioloke i socio-kulturne osnove ljudskog
razvoja
Teorijski okvir koji integrie kognitivni, afektivni i socijalni razvoj
Razlike PG I VGT
Glavna razlika izmedju Pijazea i Vigotskog je u tome sto je Vigotski smatrao da je
socijalno-kulturni kontekst nesto sto odredjuje prirodu odn. kvalitet ljudskog
razvoja. Kod Pijazea socijalno-kulturni kontekst igra perifernu ulogu, a glavni faktor je
individualna aktivnost, to je faktor koji odredjuje kako ce da se odvija razvoj, dok
svi drugi faktori mogu samo da ubrzavaju ili usporavaju taj proces. Kod Pijazea,
proces razvoja je individualan, univerzalan, vremenski nepromenljiv. Znaci, pocetna
tacka, krajnja tacka, kao i procesi kojima se stize od pocetne do krajnje tacke su
nepromenljivi, a ono sto se menja je brzina. Za razliku od Pijazea, Vigotski i uopste svi
teoreticari socijalno-kulturne teorije, smatraju da je pocetna tacka mozda ista, ali su
putevi i dalje tacke razlikuju od kulture do kulture, od drustva do drustva, pa i unutar
iste kulture u razlicitim istorijskim epohama. Vigotski je pruzio model u kome je
objasnio kako bi ta socijalno-kulturna sredina mogla kvalitativno da menja razvoj odn.
da odredjuje prirodu ljudskog razvoja
Nasuprot Pijazeovoj teoriji koja je individualisticka jer razvoj ide iz jedinke, kod
Vigotskog razvoj je alomorfan van jedinke je. Ono sto se razvija jeste kultura i ona
postaje posrednik u ljudskim aktivnostima.
ZA NABUBATI
Diferencijacija: razvoj specificnih sposobnosti tokom razvoja iz opstijih
Primarna socijalnost: nasledno uslovljena sposobnost deteta da pokazuje posebnu
osetljivost i da selektivno reaguje na druge ljude.
Socijalni feedback: promena funkcije i strukture naseg ponasanja pod povratnim
uticajem reagovanja dugih ljudi na nase ponasanje.
Internalizacija: proces preobrazaja socijalnog, komunikativnog govora u privatni
govor koji sluzi kao sredstvo misljenja po Vgt.
Restrikcija znacenja: kada dete koristi rec da oznaci znatno uzi domen stvarnosti
nego odrasli.
Semanticke crte: komponente, jedinice znacenja koje su manje od onog
reprezentovanog odgovarajucom recju po Evi Klark.
Signifikacija: neurofizioloska sposobnost mozga da stvara i koristi znakove po Vgt.