mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

dativ -dare. uoči. umest. Nominativ uvek stoji bez predloga. nasuprot. dosta. k. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. Juče sam ti dao pismo. nominativ nomen. ispred. Uzeo joj je obe knjige. povodom. Lopta je pala pored linije. objekt. kome pripada). Marku je sestra bolesna. uzduţ.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. imenični deo predikata. Dajte mi malo šećera. 2. pomoću. cilj) i logički subjekat. za. blizu. apozicija. širom. radi.. posle. kraj. 3. prema. 2|P a g e . način. tokom. Popila sam šolju mleka. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. priloške odredbe (mero. iza. blizu. kod. pored. krajem. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. Nisam bio u školi zbog bolesti. nakon. pokraj. genitiv Čiji? genus = pol. On je bio učitelj u našoj školi. s(a). Maja peva od sreće. poreklo ili genitus = rodjen . Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. Marko je došao svojoj kući.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. i. datum = dati.. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. Drvena kapija je otvorena. uprkos. nadohvat. usled. Predlozi za dativ: ka. nominare = ime. Kupio sam mami čokoladu. Ja sam krenuo ka svojoj kući. osim. Okenuo se Ani i osmehnuo se. poviše. usprkos. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena.. Dţejms Bond. U rečenici u gnitiv je atribut. U rečenici u nominativu su subjekat. nešto. atribut.PADEŢI 1. mnogo. okolo. nasuprot.zbog. Bilo me je strah u šumi. unutar. mimo. nadomak. iz. Otac mog druga je advokat. preko. Mišin tata je dobar kao hleb. izmeĎu.. priloška odreba za mesto i logički subjekat. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. u. deo nečega i poreklo. iznad. Petar je pošao prema školi. atribut. ispod. do. Miš se sakrio u korenu hrasta. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. usred. smer ili cilj kretanja i namenu. pre. Svakog dana idem u grad. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. dato . unatoč. izvan. protiv. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. uzrok. Zovem se Bond. više. duţ. Dobija se na pitanja: ko? šta?. vreme.bez. Slična je zvezdama na nebu. oko. niţe. Iz kuće su izašle dve ţene. Odjeknulo je kao bomba. posredstvom.

u. Oči su mi osetljive na svetlost. mimo Kupio sam mali skejt. Ana.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. nastavniče. Popeli su se uz planinu. uzrok) i logički subjekat. za Putovali smo vozom. Moj roĎendan je u sredu. priloška odredba (mesto. Ispričao je priču kroz suze. Prepoznao sam ga po koraku. instrumental . Subotom uvek imam trening. U rečenici akuzativ je objekat. pred. Predlozi za lokativ: na. Uvek se upotrebljava sa predlozima. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. obraćanje. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. uz. pravac kretanja i mesto. za. Uz ovo jelo ne treba mi salata.locus = mesto . meĎu. skolni noge sa stola.” .accusarre = optuziti . 7. sa. pod. Pri pisanju se odvaja zarezima. sredstvo). hoćemo li u grad? Pravi si heroj. meĎu. 3|P a g e . nad. nad. Kuća je ličila na dvorac. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. Nemoj. na.instrumentum = sredstvo . vreme). Uroše.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. niz. vokativ - vocare = vikati. Otišla je sa osmehom za njim. skretanje paţnje. Ivane. Upotrebljava se bez predloga. pri. o.DOZIVAČ– “Ej.. način.. Bio je u Americi godinama. akuzativ . Avion je nestao je u oblaku. po. Predlozi za akuzativ: kroz. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Sreo sam našeg učitelja juče. doĎi brzo! Dobar dan. 5. Idem sa prijateljima u bioskop. Svako jutro ustajem rano. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. Pročitao sam celu knjigu. pred. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. o. Deca se igraju u dvorištu. sine. Predlozi za instrumental: s.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. dozivati . po.4. lokativ . 6. Moj tata se bavi trgovinom. Hodala je brzim koracima. Farmacija je pri medicini. Lopta je pod stolom. trčati tako brzo. vreme. pod. mesto) i bez njih (objekat. druţe! Hej.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru).. baka. objekat. atribut i priloške odredbe). pluća. ►Imenice srednjeg roda dete. čanče. predmeta i stvari. ☼ zajedničke (imena bića. kiša. dete (deca). zamenjuju se imenice.. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. kola. grudi.. vrata.. brat (braća). polje. lekar. majka (majke). Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. šestar. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. leĎa. drţava. Aleksa. tigar. jezero. makaze. smeh. pile. suza. automobil. farmerke. pantalone. rame (ramena). a vrše sluţbu subjekta ili objekta. gumica. zebra. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).. deda. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). . U rečenici imenice su samostalne reči. pištolj.. drvo. pridevi i brojevi. cveće. pile (pilići). Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. olovka. unuče. ► Imenice muškog roda otac. predmet ili pojava. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. a u mnoţini drugi oblik (čovek . a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. sreća. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. Dele se na imenične i pridevske zamenice. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. novine. pustinja. reka. uho (uši). pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama).. sin. rame (ramena). tele. ). ţirafa. list (listovi). Gramatičke kategorije imenice su rod.. gradova. prsa. pero. kamen. nešto što se zamišlja). lišće. One su u rečenici samostalne reči. učenje. radost. selo.ljudi). pevanje. graĎu). pekar. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. ►Imenice ženskog roda mama.. planina. imanje. avion. ime. stonoga. broj i padeţ. plač.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). gaće. lav. nastavnica. bolest. oko (oči). prašina. pevačica. 5|P a g e . mač. lekar (lekari). nosila . učitelj. slon. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. oruţje.. jagnje. veslo. apozicija. ćebe. imenski deo predikata. Kragujevac. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. Miloš. merdevine. kabanica. tj. more. mače.

naša. naše. čije je). mi. njena. nekolika. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. njegova. onoliki. onakav. nekakva. šta?) ☼ neodreĎene (neko. bled.. nikakav. ovo. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. bilo čiji. onolika onoliko. njegov. ovakva. ☼ odrične (nikoji. ono. kakav. nikoje. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). ovakav. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. njihov. ničije. nikakva. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. ničiji. ona.. broju i padeţu. čija. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. takvo. ☼ odnosno-upitne (koji. svačiji. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. tvoje. nikoliko). nekoliko. crn. moje. oni. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. ono. to. koje. čiji. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. nešto) ☼ odrične (niko. svakakva. boju i padeţu. ţiv. kakvo je). Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. tvoj. nečija). Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. koliki.. ☼ neodreĎene(nekolik.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. koji god. nikakvo. takav. nikolik. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. ovakvo. ova. njihova). njegovo. onakvo). naš. brz. toliki. on. mlad. takva. nikoja. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. se) ☼ upitne (ko?. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. Pridevi su najčešće izvedene reči. tolika. toliko. nekakav. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). nikolika. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. ☼ pokazne (taj. star. ničija.) SE nije lična povratna zamenica. svačija. tvoja. smejati se.). nekakvo.) 6|P a g e .. one. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. ma čiji. ovaj. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. čije). nečiji. moja.. njihovo. koja. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. nečije. vaša.. lep. njen. kolika koliko. svakakvo. onakva. onaj. lenj. ona. ti. vi. ta. vaš. njeno. svačije. vaše.

Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino. . Ovaj mladi čovek piše pismo. Majin. -ški.najbolji zao . -ši na osnovni oblik prideva. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. fruškogorski. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka.ji.. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?.iji. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. jasan .najveći mali . Neki mlad čovek je pisao pismo.najmanji 7|P a g e . KOMPARACIJA PRIDEVA .najjači. a u slučaju kada pridev počinje slovom j.) pišu se velikim slovom.veći . Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo.najgori veliki . -čki pišu se malim slovom (srpski. (jak .najjasniji). Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. banjalučki.manji . kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke..gori ..jač .) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno.jasniji . Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. kragujevački. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.bolji . Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. niški. ono se piše dva puta. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Izuzeci komperacije prideva: dobar . Ivanov. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom..

stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima).sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. Zavisno od svršenosti radnje. pre trenutka govorenja). posle trenutka govorenja). Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja.Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. ☼ trpni glagolski pridev.buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti.+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. ☼ perfekat . Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. ☼ futur I . 8|P a g e . ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. nazivaju se povratni glagoli. Lični glagolski oblici ☼ prezent . stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje).

dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. petero dece.. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. trojica. četvrti festival. šest šoljica. troja. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. ni po padeţima. ženski rod: jedna..Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. petora. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. desetoro jagnjadi Brojne imenice na .. Menjaju se samo po padeţima. četvore farmerke. pet. množina: prve 9|P a g e . tri. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. ☼ zbirni brojevi (dvoje. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. srednj rod. genitiv: dvojice. troje. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. petorica. reĎe dva i tri.. genitiv: jednog. prvi čas. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. ni po broju. osam jabuka. dvanestorica odbojkaša. osmoro studenata. Menjaju se po padeţima (jedan. petoro). Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva.).ICA označavaju skup osoba muškog pola. srednji rod. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. dvoje mališana. troje makaze. ženski rod: prva.. dvojica dečaka.. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. Ne menjaju se ni po rodu. genitiv: prvog. Menjaju se samo po rodu. prvo Promena po broju: jednina: prva.). dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. dvoja vrata.. druga nagrada.

. svuda. Stoje uz glagole. ispred. slučajno. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. blizu. Akuzativ: uz. brzo. onde. napred. mestu. način. bilo kako. nekoliko. nikoliko. oko. ka. ikako. uzrok ili količinu vršenja radnje. Instrumental: s. Dativ: k. nekada. bilo kuda. u. za. ispod. onako. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. hrabro. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu.. tamo.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. iza. kraj. kasno. o. GDE?) levo.. ispred. bez. večeras. onuda. kroz. jutros. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše.. svakako. mnogo. gore. u. iz.prema. sada. Stoje uz imenice i zamenice. nekuda. puno. iznad. rano. teško. tako. negde. nekako. tada. ikoliko.. ovoliko. sa. ispod. sa... sutra. vreme.. napolju. nazad. nikuda. (Uradićemo to radi istine.. pored. nasuprot. bilo gde. na. za. ovamo. tuda. ikuda. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. onoliko. daleko. kod. iznad. do. na. onamo. nikada. unutra. tu. svugde. igde.. desno. ovako. pri. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. ili Uradićemo to istine radi. nad. lako. toplo. hladno. ovde. niz. bilo kada. koliko god. noćas.. 10 | P a g e . nikako.. onda.. nigde. danas. načinu. Lokativ: po. pod. uvek. izmeĎu. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. dobro. dole. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. kad god. pozadi. ikada. meĎu. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. količini ili uzroku.. krišom..) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od.

pljus. ijuj. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. dok. bar. sigurno. hm. brrr. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim.. oh. av-av. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. cmok. ćiju-ći. pa.. avajk. eto. bum. pi-pi. valjda. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. ako. naravno. pis. šmrc. čak. da li ☼ pokazne rečce: evo. mijau. krc.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. očito. kao i veza izmeĎu rečenica. aj..joj. pih. no. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. upravo. nipošto. nesumnjivo. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. ura. ne ☼ upitne rečce: zar. pst. zaista. definitivno.. verovatno. ej. izvesno. au. te. fiju. tek. marš. kuc.. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. jao. ajs. kukuriku. mada. uh. alo. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. već. Zavisni veznici su: jer. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. buć. ni. Ďiha. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. iš. uglavnom. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. tap.... Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. šibe.. oho. oj. dţiv-dţiv. mljac. pak ☼ zapovedne rečce: neka. li. škrip. ali. li. apčiha. kre-kre. da li ☼ modalne rečce: moţda. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da.. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. mac. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. 11 | P a g e . o. iako. nego.. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. naţalost. da.. eno. šic. uf. čim. šljic.

Moje biciklu se nalazi iza kuće. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Sutra ću kupiti skejt. Aleksa je Ani poklonio cveće. Oni su juče bili nestašni. našeg školskog trenera. trenira fudbal. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Majci je drago što sam dobro. prilozi i brojevi. Ivo. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. moja drugarica. mesto. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. IzaĎi napolje i igraj se. Marko je slomio prozor. stanje ili zbivanje. Naoblačilo se i pada jaka kiša. Atribut Pili smo vodu iz bunara.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. danas nema snega. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Dobio sam loptu od Boţe. 12 | P a g e . Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Boske dobro igra odbojku. Na prozoru vise bele zavese. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Markov drug. Isprljao sam prugastu košulju. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Uţe sa broda se pokidalo. Nedin pas. Crveni telofon je opet zazvonio. Pobedili smo Partizan. Uradio sam to bez napora. Stalno razmišljam o izletu. Apozicija Ana. Reks. najvišoj planini u Srbiji. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. Objekat Sonja čita knjigu. Torba učitelja je od koţe. pridevi. Olivera je moja učiteljica. Moja najbolja drugarica je Ana. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Ona visoka devojčica peva. Nisam bio u školi zbog bolesti. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Maja ima narukvicu od srebra. način. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Petica je najbolja ocena. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Mama ih je pohvalila. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. je bele boje. lepo igra. Na kopaoniku. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. zamenice. Putovali smo juče šest sati. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. On stalno priča o odbojci.