mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

protiv. niţe. dativ -dare. Predlozi za dativ: ka. U rečenici u gnitiv je atribut. smer ili cilj kretanja i namenu. Maja peva od sreće. kraj. povodom. uzduţ. unutar. posle. Juče sam ti dao pismo. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. usred. nominare = ime.. uoči. izvan.. blizu. prema.. Bilo me je strah u šumi. Uzeo joj je obe knjige. Nominativ uvek stoji bez predloga. pokraj. iz. Iz kuće su izašle dve ţene. uzrok. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. mnogo. Odjeknulo je kao bomba. nadomak. širom. Miš se sakrio u korenu hrasta. 2. u. okolo. Dţejms Bond. poviše. pomoću.zbog.bez. Zovem se Bond. 3. i. atribut. priloška odreba za mesto i logički subjekat. iznad. umest. blizu. duţ. usprkos. Mišin tata je dobar kao hleb. poreklo ili genitus = rodjen . tokom. Popila sam šolju mleka. U dvorištu škole nije bilo Ďaka.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. Marku je sestra bolesna. On je bio učitelj u našoj školi.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. 2|P a g e . imenični deo predikata. mimo. nešto. pre. unatoč.PADEŢI 1. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. nasuprot. pored. apozicija. Svakog dana idem u grad. usled. Dobija se na pitanja: ko? šta?. nominativ nomen. radi..) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. genitiv Čiji? genus = pol. Dajte mi malo šećera. priloške odredbe (mero. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. Okenuo se Ani i osmehnuo se. iza. Slična je zvezdama na nebu. Nisam bio u školi zbog bolesti. objekt. nasuprot. za. kome pripada). kod. osim. vreme. posredstvom. Kupio sam mami čokoladu. nakon. Drvena kapija je otvorena. oko. uprkos. Otac mog druga je advokat. više. način. ispred. dato . cilj) i logički subjekat. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. nadohvat. do. atribut. datum = dati. Ja sam krenuo ka svojoj kući. Marko je došao svojoj kući. preko. dosta. s(a). Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. izmeĎu. U rečenici u nominativu su subjekat. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. deo nečega i poreklo. ispod. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. Petar je pošao prema školi. k. Lopta je pala pored linije. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. krajem.

način. Pri pisanju se odvaja zarezima. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. vokativ - vocare = vikati. Nemoj. Sreo sam našeg učitelja juče.. Hodala je brzim koracima. Upotrebljava se bez predloga. vreme. Subotom uvek imam trening. Bio je u Americi godinama. lokativ . po. Uvek se upotrebljava sa predlozima. skretanje paţnje.accusarre = optuziti . obraćanje. Svako jutro ustajem rano. Farmacija je pri medicini. Ana. akuzativ . vreme). uz. za. u. Moj tata se bavi trgovinom. Otišla je sa osmehom za njim. Uz ovo jelo ne treba mi salata. za Putovali smo vozom. Kuća je ličila na dvorac. pri. Lopta je pod stolom. 6. pod. na. mimo Kupio sam mali skejt. Uroše. 7. Prepoznao sam ga po koraku.DOZIVAČ– “Ej.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. Predlozi za lokativ: na. sine. nastavniče. Oči su mi osetljive na svetlost. Pročitao sam celu knjigu. skolni noge sa stola.. niz. sa. po. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac.” . Avion je nestao je u oblaku. Predlozi za akuzativ: kroz. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. nad.locus = mesto . Idem sa prijateljima u bioskop. Predlozi za instrumental: s. nad. pred. U rečenici akuzativ je objekat. pred.instrumentum = sredstvo . “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. pravac kretanja i mesto. trčati tako brzo. 5. doĎi brzo! Dobar dan. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. o. 3|P a g e . Moj roĎendan je u sredu. Popeli su se uz planinu. pod. dozivati . instrumental . u Knjiga iz istorije leţi na stolu. meĎu.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. mesto) i bez njih (objekat. sredstvo). priloška odredba (mesto. o.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. uzrok) i logički subjekat. Ispričao je priču kroz suze. Deca se igraju u dvorištu.4. druţe! Hej. meĎu. Ivane.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

Aleksa. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. kabanica. učenje. lišće. broj i padeţ. ► Imenice muškog roda otac. Gramatičke kategorije imenice su rod. tj. graĎu). tigar. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). ţirafa. prašina. . reka. dete (deca). kiša. smeh. kamen. polje.. mač.ljudi). ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. ►Imenice srednjeg roda dete. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. Dele se na imenične i pridevske zamenice. nastavnica. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta.. U rečenici imenice su samostalne reči. pevanje.. leĎa. drţava.. pekar. nešto što se zamišlja). stonoga.. predmeta i stvari. pridevi i brojevi. učitelj. zamenjuju se imenice. zebra. 5|P a g e . gumica. sin. tele. pevačica.. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. radost. predmet ili pojava. suza. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). unuče. plač. brat (braća). olovka. rame (ramena). Kragujevac. avion.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. pištolj. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. rame (ramena). Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. oruţje. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. farmerke. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. lekar. cveće.. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. selo. baka. prsa. oko (oči). imanje. uho (uši). merdevine. slon. list (listovi).. One su u rečenici samostalne reči. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. ►Imenice ženskog roda mama. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). atribut i priloške odredbe). veslo. nosila . automobil. pustinja. ). Miloš. sreća. čanče. lav. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). drvo. bolest. deda. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. kola. makaze. jezero. objekat.. ☼ zajedničke (imena bića. grudi. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. imenski deo predikata. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. planina. gradova. apozicija.. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. ćebe. pluća. jagnje. vrata. more.. majka (majke). a u mnoţini drugi oblik (čovek . novine. pantalone. pile. ime. gaće. šestar. lekar (lekari). pile (pilići). mače. pero.

Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. onakva. svačije. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. ničiji. star. nikakav. kakav. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj.) 6|P a g e . takav. lenj. vaš. Pridevi su najčešće izvedene reči. nečije. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). koje. koja. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. bilo čiji. naš. boju i padeţu.. ☼ pokazne (taj. ona. ona. ☼ neodreĎene(nekolik. svačiji. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. njen. nešto) ☼ odrične (niko. kakvo je). njegov. one. čija. nekolika. njegovo. svačija. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. toliko. nikakva. naša. onoliki. ničije. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. onakav. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. nekakav. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. nikoliko). Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. nikoje. svakakvo.. nečiji. ničija. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). nikolik. ovaj. ono. ovo. naše. moja. čije je). ţiv.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. brz. to. tvoj. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. ☼ odrične (nikoji. njegova.. nikakvo. koji god.. nekakva. onaj. vaše. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. crn. broju i padeţu. takvo. njihov.. smejati se. lep. ovakva. kolika koliko. nekakvo. bled. ovakvo. čije). Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. šta?) ☼ neodreĎene (neko. svakakva. se) ☼ upitne (ko?. njeno. nekoliko. njena.). ova. tvoje.. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. ta. čiji. takva. koliki. mlad. nikolika. vi. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. ovakav. njihovo. ☼ odnosno-upitne (koji. njihova). ma čiji. onakvo). nikoja. vaša. mi. toliki. oni. moje. ti. tolika.) SE nije lična povratna zamenica. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. tvoja. onolika onoliko. on. ono. nečija).

..najmanji 7|P a g e .iji. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. -ški. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka .. Ivanov. Majin. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima.jač . KOMPARACIJA PRIDEVA .najveći mali . jasan .ji. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka.manji . Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.najbolji zao . NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo.) pišu se velikim slovom. niški. . a u slučaju kada pridev počinje slovom j.Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno.gori .bolji . -ši na osnovni oblik prideva. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Neki mlad čovek je pisao pismo.najgori veliki . (jak . Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. -čki pišu se malim slovom (srpski. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. Izuzeci komperacije prideva: dobar . kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. kragujevački. Ovaj mladi čovek piše pismo. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo.najjači. ono se piše dva puta. fruškogorski.najjasniji).veći ..jasniji . Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. banjalučki. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića.

Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). ☼ perfekat . 8|P a g e . stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. pre trenutka govorenja).Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. Zavisno od svršenosti radnje. ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. nazivaju se povratni glagoli. posle trenutka govorenja).buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ).prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. ☼ futur I . stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. ☼ trpni glagolski pridev.+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. Lični glagolski oblici ☼ prezent . Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja.

Menjaju se po padeţima (jedan. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. troja. genitiv: dvojice. troje makaze. ženski rod: jedna. desetoro jagnjadi Brojne imenice na . druga nagrada. Menjaju se samo po padeţima.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.. petero dece. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. osam jabuka. ženski rod: prva. prvo Promena po broju: jednina: prva.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima.). trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. ni po broju. trojica. ☼ zbirni brojevi (dvoje.. Menjaju se samo po rodu. petoro). četvrti festival. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu.. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi.). dvanestorica odbojkaša. troje. osmoro studenata. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. prvi čas. četvore farmerke. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom.ICA označavaju skup osoba muškog pola.. genitiv: prvog. Ne menjaju se ni po rodu. petorica.. genitiv: jednog. petora. pet. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. tri. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. dvoja vrata. ni po padeţima. dvoje mališana.. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. šest šoljica. množina: prve 9|P a g e . reĎe dva i tri. srednji rod.. dvojica dečaka. srednj rod.

tada. iznad. rano. bilo kada. onde. tamo. Stoje uz glagole. uzrok ili količinu vršenja radnje. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. nikoliko. Instrumental: s. negde. napred. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. Akuzativ: uz. Stoje uz imenice i zamenice. nekako. mnogo. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. slučajno. nikuda. kasno. unutra. pozadi.. izmeĎu. na.prema. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. kraj.. onuda. toplo. ili Uradićemo to istine radi. brzo. onda. ispred. ikoliko. iz. sa. GDE?) levo. nekuda. u. ovako. onamo. niz. sutra.. nekoliko.. nad. mestu. svakako. za. jutros. Dativ: k. načinu. kroz. pod. pri. tuda. kad god. ovamo. ispod. do. teško. gore. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik.. način. u. večeras.. pored. 10 | P a g e .. kod. uvek. hrabro. desno. noćas. igde. hladno.. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. vreme. ispred. za. iza. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.. ikako. sa. bez.. napolju. lako. nigde. dole. ovoliko. nekada.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. bilo kako. meĎu.. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. svuda. ovde. puno. ka. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. sada. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. (Uradićemo to radi istine... ikada. krišom. nazad. tu. količini ili uzroku. dobro.. onoliko. ikuda. danas. nikako. nasuprot. bilo gde.. bilo kuda. iznad. svugde. o. blizu. Lokativ: po. koliko god. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. na. tako. oko. ispod. nikada. daleko. onako.

mada. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. no. mljac. avajk. definitivno. tap. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras.. valjda. da li ☼ pokazne rečce: evo. nipošto.. verovatno. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. li. oho.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. pst. čak. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar.. naţalost. kuc. hm.. dţiv-dţiv. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. pi-pi. kao i veza izmeĎu rečenica. već. šibe. jao.. naravno. pak ☼ zapovedne rečce: neka. ako. cmok. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. uh.. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. uglavnom. šic.. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. bum. marš. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. oj. buć. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. ne ☼ upitne rečce: zar. čim.. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. ura. eno..joj.. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. eto. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. sigurno. alo. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. kukuriku. dok. ali. ni. mijau. 11 | P a g e . da. te. očito.. nesumnjivo. pljus. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. ijuj. da li ☼ modalne rečce: moţda. krc. bar. izvesno. Ďiha. nego. šljic. iako. li. apčiha. oh. Zavisni veznici su: jer. ćiju-ći. aj. av-av. uf. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. pis. šmrc. pih. upravo. au. mac. fiju.. škrip. pa. zaista. ajs. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. iš. o. kre-kre. tek. brrr. ej.

Isprljao sam prugastu košulju. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Reks. 12 | P a g e . Aleksa je Ani poklonio cveće. Nisam bio u školi zbog bolesti. Nedin pas. Sutra ću kupiti skejt. Ona visoka devojčica peva. danas nema snega. najvišoj planini u Srbiji. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Putovali smo juče šest sati. Objekat Sonja čita knjigu. pridevi. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. mesto. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. Maja ima narukvicu od srebra. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. IzaĎi napolje i igraj se. našeg školskog trenera. Dobio sam loptu od Boţe. Naoblačilo se i pada jaka kiša. je bele boje. Crveni telofon je opet zazvonio. Boske dobro igra odbojku. stanje ili zbivanje. Ivo. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Markov drug. Moja najbolja drugarica je Ana. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Majci je drago što sam dobro. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. zamenice. Pobedili smo Partizan. lepo igra. Olivera je moja učiteljica. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Apozicija Ana. Petica je najbolja ocena. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Oni su juče bili nestašni. Uradio sam to bez napora. Mama ih je pohvalila. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. On stalno priča o odbojci. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. Na prozoru vise bele zavese. Torba učitelja je od koţe. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Marko je slomio prozor. Atribut Pili smo vodu iz bunara. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Na kopaoniku. moja drugarica. način. trenira fudbal. Uţe sa broda se pokidalo. prilozi i brojevi. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Stalno razmišljam o izletu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful