P. 1
PADEZI u Srpskom Jeziku

PADEZI u Srpskom Jeziku

|Views: 237|Likes:
Published by Antal Franyó

More info:

Published by: Antal Franyó on Jul 25, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/18/2014

pdf

text

original

mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

2|P a g e . smer ili cilj kretanja i namenu. U rečenici u nominativu su subjekat. iznad. vreme. nešto.. mimo. Petar je pošao prema školi. uzduţ. Predlozi za dativ: ka. mnogo. deo nečega i poreklo. uprkos. u. način. apozicija. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. Popila sam šolju mleka. 3. cilj) i logički subjekat. poviše. Kupio sam mami čokoladu. nasuprot. kraj. Lopta je pala pored linije. pored. unutar. uoči.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. protiv. dativ -dare. izmeĎu. usred. genitiv Čiji? genus = pol. iz. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. preko. blizu. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. ispred. kod. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. dosta. usprkos. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. izvan. Svakog dana idem u grad. objekt. Marku je sestra bolesna. i. datum = dati. imenični deo predikata. ispod. dato .bez. Marko je došao svojoj kući. okolo.. Zovem se Bond. nadohvat. Okenuo se Ani i osmehnuo se.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. atribut. s(a).) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. oko. Dţejms Bond. Dobija se na pitanja: ko? šta?. Mišin tata je dobar kao hleb. Nominativ uvek stoji bez predloga. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Juče sam ti dao pismo. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. uzrok. Otac mog druga je advokat. prema. priloška odreba za mesto i logički subjekat. za. nominare = ime. k. nasuprot. više. Dajte mi malo šećera. Uzeo joj je obe knjige. Ja sam krenuo ka svojoj kući. nominativ nomen. posle. povodom. unatoč. duţ. Maja peva od sreće. pre. priloške odredbe (mero. tokom. U rečenici u gnitiv je atribut. Drvena kapija je otvorena. On je bio učitelj u našoj školi. Odjeknulo je kao bomba.zbog. blizu.. 2. Bilo me je strah u šumi. do.PADEŢI 1. iza. atribut. širom. radi. niţe. Nisam bio u školi zbog bolesti. nadomak.. poreklo ili genitus = rodjen . U dvorištu škole nije bilo Ďaka. Miš se sakrio u korenu hrasta. usled. umest. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. pomoću. Iz kuće su izašle dve ţene. nakon. pokraj. osim. posredstvom. Slična je zvezdama na nebu. krajem. kome pripada).

lokativ . Ispričao je priču kroz suze. nad. dozivati . niz. Idem sa prijateljima u bioskop. priloška odredba (mesto. trčati tako brzo.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. Nemoj. Predlozi za akuzativ: kroz. Upotrebljava se bez predloga. Lopta je pod stolom. Predlozi za lokativ: na. pod. Uroše. Pri pisanju se odvaja zarezima. Subotom uvek imam trening. nastavniče.DOZIVAČ– “Ej. Moj roĎendan je u sredu. za. u. Prepoznao sam ga po koraku. po. meĎu. skretanje paţnje. za Putovali smo vozom. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje.. 3|P a g e . Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. sa. Svako jutro ustajem rano. o. Uvek se upotrebljava sa predlozima. Moj tata se bavi trgovinom. Avion je nestao je u oblaku. Sreo sam našeg učitelja juče. Ivane. obraćanje. doĎi brzo! Dobar dan. sine. Popeli su se uz planinu. mesto) i bez njih (objekat..accusarre = optuziti . Farmacija je pri medicini. pred. način. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. 6. U rečenici akuzativ je objekat.locus = mesto . Kuća je ličila na dvorac.instrumentum = sredstvo . pred. Pročitao sam celu knjigu. Otišla je sa osmehom za njim. Predlozi za instrumental: s. vreme. po. vreme).MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. pod. Hodala je brzim koracima. druţe! Hej.” . akuzativ . pri. Uz ovo jelo ne treba mi salata. Oči su mi osetljive na svetlost. Ana. 7. pravac kretanja i mesto. Bio je u Americi godinama. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. mimo Kupio sam mali skejt. o. skolni noge sa stola. vokativ - vocare = vikati. nad. Deca se igraju u dvorištu. uzrok) i logički subjekat. na. 5. meĎu. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. uz. sredstvo). instrumental .4.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

list (listovi).. radost. predmeta i stvari. Dele se na imenične i pridevske zamenice. mače. oruţje. reka. farmerke. ☼ zajedničke (imena bića. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. One su u rečenici samostalne reči... tele. kola. unuče.. kamen. makaze. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. rame (ramena). šestar. bolest. gradova. 5|P a g e . vrata. majka (majke). stonoga. deda. oko (oči). olovka. ćebe.ljudi).. graĎu). učitelj. pile (pilići). Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. ►Imenice srednjeg roda dete. novine. jezero. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. brat (braća). nastavnica.. veslo. dete (deca). čanče. lekar. a u mnoţini drugi oblik (čovek . gaće. . ime. prašina. atribut i priloške odredbe). Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. imanje. imenski deo predikata. grudi. U rečenici imenice su samostalne reči. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. Kragujevac. cveće. pluća. suza. učenje. ► Imenice muškog roda otac. uho (uši). drvo. zamenjuju se imenice. lav. more. Gramatičke kategorije imenice su rod. lekar (lekari). kiša. ►Imenice ženskog roda mama. pustinja. selo. drţava. avion. prsa. objekat. slon.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. leĎa. nosila . planina. pantalone. plač. pevanje. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). rame (ramena). pištolj. pevačica. smeh. apozicija. tigar. sin. lišće. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. kabanica. Miloš. broj i padeţ. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. jagnje.. baka. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. pero. automobil.. ). Aleksa. pridevi i brojevi. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta.. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. predmet ili pojava. nešto što se zamišlja). merdevine. gumica. ţirafa. pekar. pile. sreća. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). mač. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda.. tj. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). zebra. polje.

njena. ona. bilo čiji. koje. nikoja. moje. onakvo). ovakav. ova. oni. ☼ odrične (nikoji. ☼ pokazne (taj. tvoj. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. svakakva. broju i padeţu.) SE nije lična povratna zamenica. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. toliki. ovakva. star. nikolika. tolika. crn. onakav.. nečiji. koji god. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. nikakav. brz. se) ☼ upitne (ko?. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. vaša. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. ona. ovakvo. koja. tvoje. svačije. čije je). bled. nekolika. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. lenj. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. onakva. nečije. tvoja. onaj. mi. on. kolika koliko. ono. nikoliko). njegovo. svačija. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. ničije. ti. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. Pridevi su najčešće izvedene reči. one. boju i padeţu. njihova).) 6|P a g e . nikoje. njen. toliko. nekoliko. vaš. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja.. takva. ma čiji. ☼ neodreĎene(nekolik. naš. nekakva. ta. čiji. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. lep. naša. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. to. takav. čija. ovaj. nikakva.. njihovo.. ničiji. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. moja. šta?) ☼ neodreĎene (neko. svačiji. onolika onoliko. njegov. kakvo je). vaše. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. nikakvo. nikolik. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. naše. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu.). vi. nečija).Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. njeno. ţiv. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. kakav. svakakvo. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. ☼ odnosno-upitne (koji.. ono. ničija. nekakvo. nekakav. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. onoliki. mlad. ovo. čije).. koliki. smejati se. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. njegova. takvo. njihov. nešto) ☼ odrične (niko.

iji.veći .. Majin. Ovaj mladi čovek piše pismo. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno.najbolji zao . kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. ono se piše dva puta. banjalučki. Ivanov.manji .gori . -ški. . fruškogorski. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima.bolji . Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Neki mlad čovek je pisao pismo. -čki pišu se malim slovom (srpski. niški..jač .. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. jasan . Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini.najgori veliki . a u slučaju kada pridev počinje slovom j. -ši na osnovni oblik prideva. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.najjasniji). (jak .ji.Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik.jasniji . Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. kragujevački. KOMPARACIJA PRIDEVA .najmanji 7|P a g e .. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo.) pišu se velikim slovom. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka.najjači.najveći mali . U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. Izuzeci komperacije prideva: dobar .

buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. posle trenutka govorenja).sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. ☼ perfekat . Lični glagolski oblici ☼ prezent . ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji. nazivaju se povratni glagoli.+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). 8|P a g e . Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. ☼ trpni glagolski pridev. Zavisno od svršenosti radnje.Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. ☼ futur I . rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). pre trenutka govorenja). Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje.prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.

srednj rod. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. ženski rod: prva.... ni po broju. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. četvore farmerke. dvanestorica odbojkaša. Menjaju se samo po padeţima. troje makaze. troje. osmoro studenata. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. Menjaju se samo po rodu. četvrti festival. dvoje mališana. genitiv: prvog.. srednji rod. reĎe dva i tri. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. ženski rod: jedna. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan.) i ☼ brojni pridevi (dvoja.ICA označavaju skup osoba muškog pola. troja.. ☼ zbirni brojevi (dvoje. prvo Promena po broju: jednina: prva. ni po padeţima. genitiv: jednog.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. osam jabuka. petoro). dvoja vrata. tri. pet. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. petora. petero dece. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. petorica. druga nagrada. šest šoljica.. trojica. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. dvojica dečaka. množina: prve 9|P a g e . dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. Ne menjaju se ni po rodu. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. genitiv: dvojice. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva.). Menjaju se po padeţima (jedan. desetoro jagnjadi Brojne imenice na .).. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. prvi čas.

u. ovde. niz. ispod.... bilo kada. napolju. količini ili uzroku. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. nad. nekako. ispred. unutra. ikoliko. Akuzativ: uz. puno. onda. ispred. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. lako. svakako. nekoliko. sa. iznad. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. igde. blizu. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. uvek. oko. ovoliko. nasuprot. Lokativ: po. na. tako. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. hladno. svuda.. u. ovako. onako. pod.Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. načinu. teško. Stoje uz imenice i zamenice. sa. za. ka. onamo. vreme. način. kasno. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. GDE?) levo.. onuda. o.prema.. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. kod..) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. noćas. daleko. tamo. rano. napred. nigde.. slučajno. (Uradićemo to radi istine. mestu. nekuda. desno. ikuda. toplo. tu. ovamo.. na. sutra. sada. ikada. izmeĎu. pri. nikako. ikako.. dole. Dativ: k. nikada. tada. nikoliko. nikuda. nazad. bez. nekada. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. do.. pored. dobro. mnogo. gore. bilo kuda. kad god. kroz. onoliko. meĎu. iza. hrabro. svugde.. Stoje uz glagole. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči.. za. bilo kako. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. danas. iznad. krišom. negde. pozadi. bilo gde.. ili Uradićemo to istine radi. iz. 10 | P a g e . onde. ispod. tuda. kraj.. Instrumental: s. jutros. večeras. uzrok ili količinu vršenja radnje. brzo. koliko god.

Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. nipošto. izvesno... kukuriku. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. 11 | P a g e . sigurno. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. tap. čak. ni. pak ☼ zapovedne rečce: neka. škrip. dok. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. ura. alo. kao i veza izmeĎu rečenica.. krc. mijau. au. ne ☼ upitne rečce: zar. bum. buć. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. av-av. pis.. šljic.joj. ajs. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. fiju. ali. Ďiha. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. nesumnjivo.. brrr. definitivno. da li ☼ modalne rečce: moţda. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. pljus. dţiv-dţiv. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. uglavnom. zaista. očito. kuc. naţalost.. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. no. eto. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej.. cmok. mada. ijuj.. pa. valjda. pi-pi.. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. te. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. avajk. jao. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. kre-kre. pih. da li ☼ pokazne rečce: evo. šmrc. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. uh. hm. naravno.. oho. čim. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. iako. li. šibe. ej. ako. nego. verovatno. tek. mac. Zavisni veznici su: jer. pst. bar. eno.. aj. da. oh. iš. marš. o. upravo. uf. mljac. apčiha. već. li. ćiju-ći. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. oj. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove.. šic.

Isprljao sam prugastu košulju. zamenice. Nedin pas. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Moje biciklu se nalazi iza kuće. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Uţe sa broda se pokidalo. je bele boje. Prijatelji stalno dolaze kod nas. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. moja drugarica. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Moja najbolja drugarica je Ana. Maja ima narukvicu od srebra. mesto. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Markov drug. Pobedili smo Partizan. Atribut Pili smo vodu iz bunara. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Ivo. Objekat Sonja čita knjigu. Nisam bio u školi zbog bolesti. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Torba učitelja je od koţe. Oni su juče bili nestašni. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Majci je drago što sam dobro. danas nema snega.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Aleksa je Ani poklonio cveće. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Apozicija Ana. Putovali smo juče šest sati. On stalno priča o odbojci. Marko je slomio prozor. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. najvišoj planini u Srbiji. Ona visoka devojčica peva. pridevi. trenira fudbal. Uradio sam to bez napora. našeg školskog trenera. Sutra ću kupiti skejt. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Naoblačilo se i pada jaka kiša. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. Dobio sam loptu od Boţe. 12 | P a g e . Boske dobro igra odbojku. Petica je najbolja ocena. IzaĎi napolje i igraj se. Na prozoru vise bele zavese. Reks. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. lepo igra. Na kopaoniku. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Stalno razmišljam o izletu. stanje ili zbivanje. prilozi i brojevi. Mama ih je pohvalila. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. Crveni telofon je opet zazvonio. Olivera je moja učiteljica. način.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->