mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

atribut. kraj. Uzeo joj je obe knjige. prema. deo nečega i poreklo.bez. u. tokom. Iz kuće su izašle dve ţene. 2|P a g e . objekt. Predlozi za dativ: ka. genitiv Čiji? genus = pol. Maja peva od sreće. k. Kupio sam mami čokoladu. Svakog dana idem u grad. Nisam bio u školi zbog bolesti. preko. On je bio učitelj u našoj školi. poreklo ili genitus = rodjen . protiv Moja sestra sutra ide frizeru. mnogo. iznad. dosta. usled. umest. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. i. Lopta je pala pored linije. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih.. širom. uzduţ. atribut. Juče sam ti dao pismo. imenični deo predikata. posredstvom. oko. U rečenici u nominativu su subjekat. za. nominativ nomen. iz. radi. dato .CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. cilj) i logički subjekat. 2. do. Dajte mi malo šećera. više.zbog. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. usred. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. nasuprot.PADEŢI 1.. kod. priloška odreba za mesto i logički subjekat. Slična je zvezdama na nebu. Okenuo se Ani i osmehnuo se. iza. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. s(a). apozicija.. pokraj. nešto. Drvena kapija je otvorena. pre. Dobija se na pitanja: ko? šta?. nadohvat. uprkos. blizu. izmeĎu. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. izvan. poviše. nominare = ime. smer ili cilj kretanja i namenu. Otac mog druga je advokat. Dţejms Bond. niţe. datum = dati. Odjeknulo je kao bomba. pomoću. uzrok. krajem. pored. način. unatoč. duţ. Popila sam šolju mleka. Miš se sakrio u korenu hrasta. Ja sam krenuo ka svojoj kući. priloške odredbe (mero. Marku je sestra bolesna. ispod. kome pripada). Zovem se Bond. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga. uoči. U rečenici u gnitiv je atribut.. okolo. vreme. 3. protiv. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. povodom. nakon. osim. Mišin tata je dobar kao hleb. dativ -dare.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. nasuprot. unutar. ispred. nadomak. posle. Bilo me je strah u šumi. mimo. usprkos. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. Petar je pošao prema školi. blizu. Marko je došao svojoj kući.

Otišla je sa osmehom za njim.. Uroše. Predlozi za akuzativ: kroz. Predlozi za instrumental: s. U rečenici akuzativ je objekat. Deca se igraju u dvorištu. za. nastavniče. Hodala je brzim koracima. doĎi brzo! Dobar dan. 7. Svako jutro ustajem rano. Ispričao je priču kroz suze. Bio je u Americi godinama. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje.locus = mesto . instrumental . sredstvo). druţe! Hej. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. dozivati . Avion je nestao je u oblaku. Farmacija je pri medicini.. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. Upotrebljava se bez predloga. niz. Moj roĎendan je u sredu. nad. pred. za Putovali smo vozom. meĎu. po. vreme). Uvek se upotrebljava sa predlozima. akuzativ . obraćanje. Ivane. po. 6. na. pravac kretanja i mesto. Ana. mimo Kupio sam mali skejt. uzrok) i logički subjekat.” . Prepoznao sam ga po koraku. Moj tata se bavi trgovinom. nad. uz. Subotom uvek imam trening. Uz ovo jelo ne treba mi salata. pod.4. vokativ - vocare = vikati. 3|P a g e . o. vreme. način. Lopta je pod stolom. skretanje paţnje. pri. Popeli su se uz planinu.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. sine. o.DOZIVAČ– “Ej. meĎu. trčati tako brzo. Pročitao sam celu knjigu. Sreo sam našeg učitelja juče. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. Pri pisanju se odvaja zarezima.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. pod. Predlozi za lokativ: na. Nemoj. sa. 5. skolni noge sa stola. Oči su mi osetljive na svetlost. priloška odredba (mesto. Kuća je ličila na dvorac.accusarre = optuziti . pred. u. Idem sa prijateljima u bioskop.instrumentum = sredstvo . mesto) i bez njih (objekat. lokativ .

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

makaze. pero. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). gumica. pridevi i brojevi. dete (deca). ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. tigar. čanče. ćebe. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. a u mnoţini drugi oblik (čovek . pluća. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). reka. pile. pantalone. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. ime. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). imanje. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. rame (ramena). bolest. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. apozicija. veslo.. lav. graĎu). zebra. selo. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. kabanica. drvo. prsa. jezero. stonoga. ►Imenice ženskog roda mama. pustinja. Gramatičke kategorije imenice su rod. ☼ zajedničke (imena bića. gaće. lekar (lekari). brat (braća). ►Imenice srednjeg roda dete. tele. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog.. U rečenici imenice su samostalne reči. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. sreća. radost. 5|P a g e . slon. gradova. rame (ramena). kiša. ţirafa. plač. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu... pile (pilići).. vrata. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. farmerke. šestar. avion. polje. učenje. mač. tj.ljudi). pištolj. Aleksa.. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. kamen. Miloš. pevanje. leĎa. oko (oči). učitelj.. sin. ► Imenice muškog roda otac.. nastavnica. list (listovi). pevačica.. automobil. lišće.. nosila . unuče. . smeh. majka (majke). Kragujevac. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). grudi. jagnje. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. uho (uši). srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). kola. imenski deo predikata. zamenjuju se imenice. mače. planina. predmet ili pojava. broj i padeţ. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. ). pekar. drţava. atribut i priloške odredbe). merdevine. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. One su u rečenici samostalne reči. novine. olovka. predmeta i stvari.. oruţje.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. cveće. suza. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. lekar. more. deda. Dele se na imenične i pridevske zamenice. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. prašina. baka. nešto što se zamišlja). objekat.

☼ odnosno-upitne (koji. nikoje... nikakav. vi. nekakav. ničija. njen. ovaj. nečija). ovo. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. koliki. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. Pridevi su najčešće izvedene reči. tolika.. njena. lenj. vaša. star. tvoje. ono. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. onakva. kakav. ničiji.) SE nije lična povratna zamenica. ☼ neodreĎene(nekolik. ta. čiji. ovakva. njegovo. onaj. kakvo je). ničije. oni. ma čiji. tvoj. takav. šta?) ☼ neodreĎene (neko.). U rečenici pridevi nisu samostalne reči. svačija. nikolika. čija. crn. moja. one. onakav. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. nikoliko). Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. mlad. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. lep. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. onoliki. ti.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. nešto) ☼ odrične (niko. onakvo). ☼ pokazne (taj. moje. svačije. bled. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav.) 6|P a g e .. njihov. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. njegov. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). bilo čiji. takvo. boju i padeţu. ovakav. kolika koliko.. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. ţiv. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. ☼ odrične (nikoji.. vaš. takva. toliko. njihova). svakakva. vaše. nikoja. nekakvo. nekoliko. nekolika. ovakvo. toliki. koja. nikolik. naša. nekakva. onolika onoliko. njihovo. čije je). ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. čije). nikakva. smejati se. brz. koji god. ono. ona. svačiji. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. njegova. ona. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. naš. nečiji. nečije. svakakvo. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. on. tvoja. njeno. ova. se) ☼ upitne (ko?. nikakvo. broju i padeţu. to. koje. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. naše. mi.

Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski.jasniji . niški. banjalučki. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. (jak .najveći mali .Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino.. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.. jasan .najjasniji).ji.bolji . -ši na osnovni oblik prideva. Majin. Ovaj mladi čovek piše pismo. kragujevački. Neki mlad čovek je pisao pismo. Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.) pišu se velikim slovom. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka .gori . Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima. ono se piše dva puta. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke.manji . Izuzeci komperacije prideva: dobar .. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. a u slučaju kada pridev počinje slovom j.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno.najgori veliki . -čki pišu se malim slovom (srpski. KOMPARACIJA PRIDEVA .iji.veći .najjači. -ški. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo.jač .najbolji zao . . fruškogorski.najmanji 7|P a g e . Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Ivanov.

Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. posle trenutka govorenja). 8|P a g e . Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). ☼ trpni glagolski pridev. pre trenutka govorenja).buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji.prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). ☼ futur I .+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). ☼ perfekat . nazivaju se povratni glagoli. stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). Lični glagolski oblici ☼ prezent . stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. Zavisno od svršenosti radnje.

Menjaju se po padeţima (jedan. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. troje.ICA označavaju skup osoba muškog pola. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. srednj rod.. troje makaze. množina: prve 9|P a g e . petoro). troja. ni po broju. Menjaju se samo po rodu.. desetoro jagnjadi Brojne imenice na . Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. Ne menjaju se ni po rodu. pet. tri.). dvoje mališana.. ženski rod: prva.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. ženski rod: jedna. dvojica dečaka. ni po padeţima. Menjaju se samo po padeţima. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. prvo Promena po broju: jednina: prva. genitiv: prvog. dvanestorica odbojkaša. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. srednji rod.). dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. četvrti festival. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. šest šoljica. petero dece. četvore farmerke. genitiv: jednog. petora.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. petorica. dvoja vrata. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. reĎe dva i tri.. osam jabuka. trojica. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan... prvi čas.. genitiv: dvojice. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. osmoro studenata. druga nagrada. ☼ zbirni brojevi (dvoje.

za. tu. nikuda. nekoliko. bilo kuda. ikada. Akuzativ: uz. gore. ovako.prema. u. svugde. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. dole. kasno. igde. ovde. nigde..Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. desno. mestu. meĎu.. onda. noćas. unutra. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. (Uradićemo to radi istine. onde. u.. uvek. onoliko. uzrok ili količinu vršenja radnje. Instrumental: s.. ispred. lako.. negde. bilo kada. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. pozadi. dobro. ispod.. ikuda. pored. hladno. nekako. jutros. puno. niz. o. sa. nikada. GDE?) levo. toplo. Lokativ: po. sada. ka. napred.. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. blizu. izmeĎu. načinu. ili Uradićemo to istine radi. teško. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. rano.. iz. vreme. nad.. količini ili uzroku. brzo. nekuda. tamo. nazad. napolju. krišom. iznad. Stoje uz imenice i zamenice. kroz.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. kad god. svakako. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. večeras. Stoje uz glagole. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik.. na. svuda. koliko god. ovoliko. tada. nasuprot. pod. ikoliko. daleko. kod. sutra. 10 | P a g e . nikoliko. bilo gde. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu.. bilo kako. tuda. ikako. nikako.. danas. onamo. na. onako. sa. onuda. bez. pri.. ispod. nekada. slučajno. kraj. za. tako. iznad. mnogo. hrabro. iza. ispred. način. do. oko. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. Dativ: k... ovamo.

kukuriku. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. marš. sigurno. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. kuc. da li ☼ modalne rečce: moţda.. fiju. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. ćiju-ći. krc. kre-kre. ako. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. iako. pa. pi-pi. da. Zavisni veznici su: jer. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. naravno. mijau. nego. cmok. tek.. ni.. kao i veza izmeĎu rečenica. šljic. uh. mac. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. brrr.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. aj. eto. šibe. li. da li ☼ pokazne rečce: evo. naţalost. uglavnom. ej. ne ☼ upitne rečce: zar. tap. verovatno. ali. alo. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. eno.. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. bar. dţiv-dţiv. iš. jao.. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. oh. pis. škrip. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori.joj. Ďiha. 11 | P a g e . šic. pih. uf. izvesno.. ura. nipošto. no. apčiha. pljus. hm. mada. mljac. dok. ijuj. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. čim... pak ☼ zapovedne rečce: neka. au. te. li. bum. zaista. av-av.. oj. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. upravo. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. nesumnjivo. avajk. šmrc. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. o. očito. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja.. valjda. oho. definitivno. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. čak.. buć. već. ajs.. pst.

pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Moje biciklu se nalazi iza kuće. Crveni telofon je opet zazvonio. Oni su juče bili nestašni. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. stanje ili zbivanje. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Pobedili smo Partizan. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. IzaĎi napolje i igraj se. lepo igra. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Moja najbolja drugarica je Ana. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Markov drug. Dobio sam loptu od Boţe. danas nema snega. prilozi i brojevi. Nisam bio u školi zbog bolesti. 12 | P a g e . pridevi. mesto. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Mama ih je pohvalila. Atribut Pili smo vodu iz bunara. način. Uţe sa broda se pokidalo. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. Maja ima narukvicu od srebra. najvišoj planini u Srbiji. Reks. Olivera je moja učiteljica. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. trenira fudbal. zamenice. našeg školskog trenera. Ona visoka devojčica peva. Nedin pas. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Na kopaoniku. Sutra ću kupiti skejt. Uradio sam to bez napora. Petica je najbolja ocena. Putovali smo juče šest sati. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Boske dobro igra odbojku. Majci je drago što sam dobro. Torba učitelja je od koţe. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. Ivo.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Objekat Sonja čita knjigu. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. je bele boje. Marko je slomio prozor. Isprljao sam prugastu košulju. moja drugarica. Apozicija Ana. Stalno razmišljam o izletu. Na prozoru vise bele zavese. Aleksa je Ani poklonio cveće. Naoblačilo se i pada jaka kiša. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. On stalno priča o odbojci.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful