mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

širom. U rečenici u gnitiv je atribut. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. nominare = ime.bez. blizu. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. povodom. oko. posle. za. više. dativ -dare. smer ili cilj kretanja i namenu. apozicija. kome pripada).. blizu. poreklo ili genitus = rodjen . Mišin tata je dobar kao hleb. nešto. Lopta je pala pored linije. atribut. Nisam bio u školi zbog bolesti. 2|P a g e . pored. nakon. nominativ nomen. Juče sam ti dao pismo. Svakog dana idem u grad. On je bio učitelj u našoj školi. Ja sam krenuo ka svojoj kući. u. i. pokraj. Slična je zvezdama na nebu. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. nasuprot. nasuprot. Dţejms Bond. mnogo.PADEŢI 1. krajem. Popila sam šolju mleka. Dajte mi malo šećera. usred. s(a). pripadnost) U rečenici dativ je objekat. mimo. nadohvat. iz. do. kraj. Marku je sestra bolesna. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. Miš se sakrio u korenu hrasta.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. Iz kuće su izašle dve ţene. pomoću.. uzrok. atribut. iza. Bilo me je strah u šumi. vreme. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena.zbog. Drvena kapija je otvorena. usprkos. imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. datum = dati. imenični deo predikata. način. Kupio sam mami čokoladu. Dobija se na pitanja: ko? šta?. umest. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od.. posredstvom.. uoči. Odjeknulo je kao bomba. usled. unutar. poviše. Predlozi za dativ: ka. radi.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. 2. Marko je došao svojoj kući. Okenuo se Ani i osmehnuo se. priloška odreba za mesto i logički subjekat. kod. tokom. objekt. deo nečega i poreklo. dosta. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto. duţ. ispod. k. osim. Petar je pošao prema školi. pre. nadomak. priloške odredbe (mero. prema.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. iznad. 3. okolo. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. cilj) i logički subjekat. niţe. genitiv Čiji? genus = pol. ispred. Maja peva od sreće. unatoč. izmeĎu. izvan. protiv. Uzeo joj je obe knjige. Zovem se Bond. Nominativ uvek stoji bez predloga. Otac mog druga je advokat. dato . uzduţ. U rečenici u nominativu su subjekat. uprkos. preko.

skretanje paţnje. Sreo sam našeg učitelja juče. vokativ - vocare = vikati. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. Ivane. Idem sa prijateljima u bioskop. Lopta je pod stolom. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe. za. Ispričao je priču kroz suze.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. na. pred. Moj tata se bavi trgovinom. Avion je nestao je u oblaku.DOZIVAČ– “Ej. Otišla je sa osmehom za njim. o. Oči su mi osetljive na svetlost. instrumental . Deca se igraju u dvorištu. U rečenici akuzativ je objekat. nad. sredstvo). nastavniče. Popeli su se uz planinu. 3|P a g e . po. o. Pri pisanju se odvaja zarezima. Farmacija je pri medicini. pravac kretanja i mesto. skolni noge sa stola.. Predlozi za lokativ: na. Uvek se upotrebljava sa predlozima. nad.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. trčati tako brzo. Moj roĎendan je u sredu. Predlozi za instrumental: s. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. Subotom uvek imam trening. Pokazao mi je dokaze o kraĎi. meĎu. Bio je u Americi godinama. mesto) i bez njih (objekat.4. Prepoznao sam ga po koraku. pod. sine. Kuća je ličila na dvorac. Upotrebljava se bez predloga. Predlozi za akuzativ: kroz. druţe! Hej. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. akuzativ . Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. po. Pročitao sam celu knjigu. pri. sa. niz. način. uzrok) i logički subjekat. priloška odredba (mesto. doĎi brzo! Dobar dan. mimo Kupio sam mali skejt.accusarre = optuziti . dozivati . obraćanje. Svako jutro ustajem rano. Nemoj. Ana. za Putovali smo vozom. u. Hodala je brzim koracima. 5. meĎu. uz. vreme.. pred. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. 6.” .locus = mesto . pod.instrumentum = sredstvo . lokativ . vreme). 7.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. Uroše. Uz ovo jelo ne treba mi salata.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

. Dele se na imenične i pridevske zamenice. ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). selo. nastavnica. polje. pile. 5|P a g e . ). kiša. unuče. ☼ zajedničke (imena bića. farmerke. leĎa. atribut i priloške odredbe). ►Imenice srednjeg roda dete. pantalone. . ţirafa. predmet ili pojava. gradova. zebra.ljudi). Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. suza. pustinja. šestar. predmeta i stvari. smeh. ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. pištolj. a vrše sluţbu subjekta ili objekta. veslo. drvo. makaze. planina. rame (ramena). učitelj. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). deda. bolest. oruţje. sin.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. imenski deo predikata. gaće. tele.. Aleksa. a u mnoţini drugi oblik (čovek . merdevine. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. mač. Kragujevac. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. imanje. ime. kabanica. učenje. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. avion. stonoga. lišće. dete (deca). kola.. grudi.. baka. radost.. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). uho (uši). pluća.. majka (majke). ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. prsa. novine. pile (pilići). pekar.. ► Imenice muškog roda otac. gumica. plač. automobil. ćebe. graĎu). nosila . slon. lav. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. oko (oči). broj i padeţ. tigar. drţava. lekar (lekari).. tj... kamen. lekar. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. vrata. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). jagnje. prašina. reka. objekat. pevanje. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. Miloš. zamenjuju se imenice. pero. nešto što se zamišlja). more. pridevi i brojevi. list (listovi). rame (ramena). ►Imenice ženskog roda mama. apozicija. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. sreća. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. čanče. cveće. olovka.. brat (braća). Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. U rečenici imenice su samostalne reči. mače. Gramatičke kategorije imenice su rod. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. One su u rečenici samostalne reči. pevačica. jezero.

nikakvo. njihova). Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. ničije. nekakav..). vi.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima. ovakva. brz. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. one. ovaj. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. broju i padeţu. ona. nekakva. njihovo. ona. nikakva. svakakva. bled. kolika koliko. njegova. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. nikoliko). njena. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje... ma čiji. mi. ničija. nekakvo. vaša. svačija. nikolika. tvoj. moje. njegov. ☼ odrične (nikoji. crn. nekoliko. naša. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). vaše. nešto) ☼ odrične (niko. tvoja. njeno. ono. nečija). moja. svačiji. to. kakav. on. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. Pridevi su najčešće izvedene reči. koliki. odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. ničiji. smejati se. bilo čiji. tolika. nečiji. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. kakvo je). nikoja. čija. njihov. star. čije). čije je). takav. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. svačije. svakakvo. toliki. njen. onaj. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. onakva. ☼ pokazne (taj. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. ţiv. se) ☼ upitne (ko?. njegovo. ta. Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. ono. onolika onoliko. boju i padeţu. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). koje. koja. naš. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. ova. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. onoliki. ovakvo. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. čiji. ☼ odnosno-upitne (koji. onakvo). takvo. naše. ovakav. ti. toliko. koji god. šta?) ☼ neodreĎene (neko. ☼ neodreĎene(nekolik. vaš. nečije.) 6|P a g e . onakav. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. nekolika.. ovo. oni. nikakav. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. nikoje. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo..) SE nije lična povratna zamenica. nikolik. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. mlad. tvoje. lenj. lep.. takva.

Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini.gori .najjači. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo... -ši na osnovni oblik prideva.veći . KOMPARACIJA PRIDEVA . Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. .najjasniji). Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . -ški.najbolji zao .bolji . -čki pišu se malim slovom (srpski. banjalučki.jasniji .Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.. a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka.) pišu se velikim slovom. fruškogorski.jač .najveći mali . Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. Ovaj mladi čovek piše pismo. kragujevački. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.najgori veliki . NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima. ono se piše dva puta. Izuzeci komperacije prideva: dobar .najmanji 7|P a g e .ji. jasan . a u slučaju kada pridev počinje slovom j. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ.. Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski.iji. Neki mlad čovek je pisao pismo. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke. Majin. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. Ivanov. niški. (jak . NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo.manji .

Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). pre trenutka govorenja). a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. 8|P a g e . Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). ☼ perfekat . Zavisno od svršenosti radnje. ☼ trpni glagolski pridev. ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji.sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. nazivaju se povratni glagoli. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). posle trenutka govorenja). ☼ futur I .Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju.prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti. ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. Lični glagolski oblici ☼ prezent .+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA.

druga nagrada. četvrti festival. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. genitiv: jednog. troje. šest šoljica.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. dvanestorica odbojkaša.. tri. ženski rod: prva. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. troje makaze. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. prvo Promena po broju: jednina: prva. trojica. reĎe dva i tri. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. osam jabuka. petora. dvoja vrata. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. ☼ zbirni brojevi (dvoje.. osmoro studenata. dvoje mališana.. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. petorica. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. ženski rod: jedna. petero dece. Menjaju se samo po rodu.). genitiv: dvojice. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. ni po broju..ICA označavaju skup osoba muškog pola. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. ni po padeţima. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. genitiv: prvog. dvojica dečaka... srednji rod. Ne menjaju se ni po rodu. troja. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. srednj rod. Menjaju se samo po padeţima.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. Menjaju se po padeţima (jedan. desetoro jagnjadi Brojne imenice na . množina: prve 9|P a g e . četvore farmerke. petoro)..). dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. pet. prvi čas.

hrabro. u. onako. danas. svakako. nikako. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. Instrumental: s.. nasuprot. iz. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu. ovamo. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. o. nazad.. tada.... ispod. iznad. slučajno. unutra.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od. iza. bez. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. onamo. ikoliko. niz. krišom. kroz. ispod. bilo kako. pod. ovde. brzo. sada. koliko god. gore. za. ovoliko. sa. Akuzativ: uz. ovako. onoliko. Stoje uz imenice i zamenice. vreme. tu. blizu. ikada. nekako.. oko. pozadi. nad. nekada. napred. rano. hladno. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. GDE?) levo. negde. do.. onda. onde. Lokativ: po. ikuda. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. svugde. mnogo. svuda. na. 10 | P a g e .Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. u. sutra.. iznad. noćas. bilo kada. jutros.. ka. ili Uradićemo to istine radi. načinu. bilo kuda. dobro. uvek. daleko. meĎu. izmeĎu. nikuda...prema. igde. nekoliko. sa. kad god. uzrok ili količinu vršenja radnje. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. ispred. puno. pored.. bilo gde. količini ili uzroku. kod. nikoliko. način. nekuda.. nikada. kasno. ikako. tako. tamo.. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. nigde. večeras. na. mestu. Dativ: k. napolju. dole. ispred. lako. tuda. kraj. za. teško. desno. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. pri. (Uradićemo to radi istine.. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. onuda. Stoje uz glagole. toplo.

ajs. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. pljus. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. čim. brrr. te. dok. nego. bum. iš. pi-pi. da. sigurno. dţiv-dţiv.. čak.Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. pis. verovatno. buć. Zavisni veznici su: jer. uglavnom. škrip. cmok.. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. av-av. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. oho. iako. ijuj.. li. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice. pih. naţalost. šljic. izvesno. kre-kre. oh. krc. mac. no. pak ☼ zapovedne rečce: neka.. definitivno. apčiha. nipošto.. naravno. šibe. hm. 11 | P a g e . ni.. alo. li. uh. tek. šmrc.. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. o. šic. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a.. da li ☼ modalne rečce: moţda. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. fiju. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. marš. eno. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. ne ☼ upitne rečce: zar. mada. nesumnjivo. mljac. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i. ali.. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. valjda. zaista. tap. jao. aj. avajk. Ďiha.. upravo.. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. pa. ura. već. ćiju-ći.joj. ako. bar. ej. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. eto. oj. mijau. kukuriku. očito. kuc. kao i veza izmeĎu rečenica. au. da li ☼ pokazne rečce: evo. uf. pst..

Nisam bio u školi zbog bolesti. Ona visoka devojčica peva. Atribut Pili smo vodu iz bunara. našeg školskog trenera. Aleksa je Ani poklonio cveće. Na kopaoniku. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Naoblačilo se i pada jaka kiša. je bele boje. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. prilozi i brojevi. Reks. pridevi. Olivera je moja učiteljica. Marko je slomio prozor. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. najvišoj planini u Srbiji. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. Stalno razmišljam o izletu. Putovali smo juče šest sati. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Nedin pas. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Dobio sam loptu od Boţe. Crveni telofon je opet zazvonio. Markov drug. mesto. Oni su juče bili nestašni. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. IzaĎi napolje i igraj se. Objekat Sonja čita knjigu. Mama ih je pohvalila. Moja najbolja drugarica je Ana. Maja ima narukvicu od srebra. Prijatelji stalno dolaze kod nas. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Pobedili smo Partizan. lepo igra. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Ivo. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Na prozoru vise bele zavese. Uradio sam to bez napora. Uţe sa broda se pokidalo. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Majci je drago što sam dobro. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. Sutra ću kupiti skejt. zamenice. U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. način. stanje ili zbivanje. 12 | P a g e . Torba učitelja je od koţe. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. trenira fudbal. Isprljao sam prugastu košulju. moja drugarica. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Petica je najbolja ocena. Boske dobro igra odbojku. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. Moje biciklu se nalazi iza kuće. danas nema snega. Apozicija Ana. On stalno priča o odbojci. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful