mala gramatika našeg govornog jezika, a ono što su nas učili u osnovnoj školi kada smo bežali sa časova

... a sada nam treba ...

1|P a g e

k. kraj. nominare = ime. uzduţ. pripadnost) U rečenici dativ je objekat. način. posle. objekt. mimo. više. izvan. s(a). imenovati – NAZIVNIK – Ko? Šta? Nominativ je nezavisan padeţ koji u rečenici moţe da stoji samostalno. Odjeknulo je kao bomba. Marko je došao svojoj kući. atribut. radi. Ja sam krenuo ka svojoj kući. Drvena kapija je otvorena. iza. uoči. posredstvom. nasuprot. partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo. kod. poreklo ili genitus = rodjen . pomoću. u. cilj) i logički subjekat. Marku je sestra bolesna.DOPUNJIVAČ– od Koga? od Čega? Genitiv je zavisan padeţ koji označava pripadnost. dativ -dare. Nisam bio u školi zbog bolesti. Predlozi za dativ: ka. Dajte mi malo šećera. Miš se sakrio u korenu hrasta. dosta. genitiv Čiji? genus = pol. pored. iznad.PADEŢI 1. duţ. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena. nadohvat. smer ili cilj kretanja i namenu. priloške odredbe (mero. odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od. oko. U rečenici u gnitiv je atribut. iz. 2. okolo. mnogo. Osnovna značenja genitiva su: posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto.. Lopta je pala pored linije. umest.) ablativni genitiv (označava poreklo nečega. ispred. Maja peva od sreće. ispod.CILJNIK– Kome? Čemu? Dativ je zavisan padeţ koji znači pravac. protiv. Iz kuće su izašle dve ţene.zbog. dato . nakon. deo nečega i poreklo. nominativ nomen. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. kome pripada). unutar. tokom. preko. nešto. Uzeo joj je obe knjige. Slična je zvezdama na nebu. priloška odreba za mesto i logički subjekat. uzrok. usred. Dobija se na pitanja: ko? šta?. osim. On je bio učitelj u našoj školi. za. usprkos. do. Mišin tata je dobar kao hleb. imenični deo predikata. Petar je pošao prema školi. usled. Bilo me je strah u šumi. Okenuo se Ani i osmehnuo se. niţe. pre.. Svakog dana idem u grad. vreme. uprkos. poviše. U dvorištu škole nije bilo Ďaka. Nominativ uvek stoji bez predloga. prema. apozicija. nasuprot. 3. blizu. nadomak. 2|P a g e . Juče sam ti dao pismo. Otac mog druga je advokat. imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. unatoč. Popila sam šolju mleka.. Kupio sam mami čokoladu. širom.bez. izmeĎu. i. krajem. U rečenici u nominativu su subjekat. blizu. datum = dati.. protiv Moja sestra sutra ide frizeru. Dţejms Bond. pokraj. atribut. Zovem se Bond. povodom.

Lopta je pod stolom. sine.. U rečenici akuzativ je objekat. pod. nad.instrumentum = sredstvo . po. Moj tata se bavi trgovinom. hoćemo li u grad? Pravi si heroj. po. Uz ovo jelo ne treba mi salata. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruĎe.locus = mesto . pod. 5. lokativ . meĎu. uz. pred. Hodala je brzim koracima.TRPNIK– Koga? Šta? Čega? Akuzativ je zavisan padeţ kojim se označava objekt radnje. Bio je u Americi godinama. 6. nad. 7. Kuća je ličila na dvorac. meĎu. sredstvo). Pokazao mi je dokaze o kraĎi. na. u Knjiga iz istorije leţi na stolu. dozivati . Nemoj. Uvek se upotrebljava sa predlozima. za Putovali smo vozom. Ispričao je priču kroz suze. Predlozi za akuzativ: kroz. pred. instrumental . Otišla je sa osmehom za njim. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. akuzativ . način. Upotrebljava se bez predloga. o.DOZIVAČ– “Ej. u. mimo Kupio sam mali skejt. Idem sa prijateljima u bioskop. trčati tako brzo.4.. vreme). za.accusarre = optuziti . Farmacija je pri medicini. Pri pisanju se odvaja zarezima. Pročitao sam celu knjigu.” . doĎi brzo! Dobar dan. sa. Predlozi za lokativ: na. vokativ - vocare = vikati. nastavniče. Dobija se na pitanja: koga? šta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac. Ana. Predlozi za instrumental: s.MESNIK– Gde? O kome? O čemu? Lokativ je zavisan padeţ koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Sreo sam našeg učitelja juče.ALATNIK– Sa kim? Sa čim? Instrumental je zavisan padeţ koji kazuje društvo i oruĎe ili sredstvo za rad. vreme. uzrok) i logički subjekat. skolni noge sa stola. pravac kretanja i mesto. druţe! Hej. 3|P a g e . Deca se igraju u dvorištu. Avion je nestao je u oblaku. Popeli su se uz planinu. Prepoznao sam ga po koraku. Svako jutro ustajem rano. skretanje paţnje. Moj roĎendan je u sredu. Ivane. “Oj…” Vokativ je nezavisan padeţ koji sluţi za dozivanje. Oči su mi osetljive na svetlost. Uroše. o. priloška odredba (mesto. niz. pri. Subotom uvek imam trening. mesto) i bez njih (objekat. obraćanje.

GLAGOLSKA VREMENA 1 PREZENT – sadašnje vreme 2 PERFEKAT – prošlo vreme 3 FUTUR – buduće vreme 4|P a g e .

prašina. list (listovi). majka (majke). gaće. uho (uši). predmet ili pojava. more. šestar. srednji i ţenski rod) i broj (jednina i mnoţina). mače. Gramatičke kategorije imenice su rod. automobil. sin. mač.. ime. tj. kola. farmerke.. nešto što se zamišlja).. leĎa. makaze. zebra. smeh. Aleksa. radost. ►Imenice ženskog roda mama. drţava. graĎu). unuče. Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju: ☼ jedninu i ☼ mnoţinu. kamen. tele. 5|P a g e . bolest. Imeničke zamenice se dele na lične i nelične imeničke zamenice. prsa. kabanica. slon. pekar.. ► Imenice koje imaju samo mnoţinu usta. pustinja. ►Imenice srednjeg roda dete. čanče. Dele se na imenične i pridevske zamenice. a mogu da vrše sve sluţbe reči (subjekat. suza. cveće. ćebe. zamenjuju se imenice.ljudi). lekar (lekari). deda.. ☼ glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju. oruţje. planina.. kiša. gradova... avion. ► Jednina (mnoţina) imenica kuća (kuće). gumica. grudi. baka.VRSTE REČI Imenice Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće. ► Imenice muškog roda otac. polje. Po značenju imenice se dele na: ☼ vlastite (vlastita imena bića. veslo. pevanje. Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoţinu. drvo. jezero. selo. atribut i priloške odredbe). ☼ zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru). tigar. Lične imeničke zamenice imaju rod (muški. oko (oči). rame (ramena). pevačica. pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama). ☼ misaone (imenuju ono što se ne moţe opipati. pile. pantalone. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan. lav. U rečenici imenice su samostalne reči. merdevine. Po rodu imenice se dele na : ☼ imenice muškog. objekat.. Kragujevac. ☼ imenice ţenskog i ☼ imenice srednjeg roda. apozicija. brat (braća). nastavnica. učenje. pero. pile (pilići). pištolj. ☼ zajedničke (imena bića. ţirafa. rame (ramena). reka.. lišće. olovka. Prilom promene po padeţima lične zamenice mogu imati duţe naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike. plač. imenski deo predikata. nosila . novine. ☼ gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju. Imeničke zamenice Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice.. Miloš. lekar. učitelj. Zamenice Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju imena bića. pluća. vrata. predmeta i stvari. stanje i zbivanje) i ☼ brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa). a vrše sluţbu subjekta ili objekta. sreća. broj i padeţ. ). pridevi i brojevi. stonoga. One su u rečenici samostalne reči. jagnje. . dete (deca). a u mnoţini drugi oblik (čovek . imanje.

tvoja. bled. ţiv. lenj. Oni se slaţu sa imenicom uz koju stoje po rodu. nečiji. kakvo je). boju i padeţu. ničije. ☼ pokazne (taj. ma čiji. onolika onoliko. ona) ☼ lična povratna zamenica (sebe. ☼ gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje). crn. on. nikakva. onoliki. kakav.. nešto) ☼ odrične (niko. Nelične zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. njena.. ova. to. nikakav. ovakvo. njegov. čije je). tolika. onakva. ☼ neodreĎene(nekolik. U rečenici pridevi nisu samostalne reči. ona. one. takav. nečije. šta?) ☼ neodreĎene (neko. ovakav. nečija)... odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. nekakav.. ☼ vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i ☼ mesne (pokazuju mesto). onakav. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se. ništa) ☼ opšte ili odreĎene (svako. moje. naš. koja. a vrše sluţbu atributa ili imenskog dela predikata. njeno. nikoje. tvoje. svašta) Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. svačije.. ona. njihovo. čiji. onakvo). vaš. odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju. smejati se. ti. svakakvo.) 6|P a g e . onaj. Vrste pridevsih zamenica: ☼ prisvojne ili posesivne (moj. Pridevi Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliţe je odreĎuju. nikolik. moja. broju i padeţu. svačiji. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo. brz. toliko. njihova). lep. bilo čiji. takvo. čije). naša. kolika koliko. nikoliko). ničiji. koji god. oni. Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Prema značenju pridevi se dele na: ☼ opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje. ovakva. ☼ opšte ili odreĎene (svakakav.) SE nije lična povratna zamenica. toliki. ono. se) ☼ upitne (ko?. nekakvo. čija. svačija. njen. ☼ prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome. vaše. tvoj. nikakvo.Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeţima.). Ne upotrtebljava se u sluţbi subjekta i nema nominativ. njegova. ☼ odrične (nikoji. nikolika. naše. takva. Kao i pridevi slaţu se sa imenicom u rodu. mi. ovaj. mlad. vi. koje. nekolika. koliki. vaša. ☼ odnosno-upitne (koji. njegovo. star. ono. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. ovo. nekoliko. ta. nikoja. Vrste imeničkih zamenica: ☼ lične (ja. njihov. svakakva. ničija. nekakva. Pridevi su najčešće izvedene reči.

gori . a razlika je samo u akcentu i duţini izgovora nastavka. NeodrĎeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje kakav?. fruškogorski. Ovaj mladi čovek piše pismo..iji.najveći mali . NeodreĎeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. jasan .najgori veliki .najjači.Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino. -ši na osnovni oblik prideva.jač . Oblici odreĎenog vida u ţenskom rodu završavaju se dugim a u jednini i dugim i u mnoţini. (jak . a u slučaju kada pridev počinje slovom j. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. ono se piše dva puta. Ivanov.ji. Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izraţena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kaţemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.manji . . KOMPARACIJA PRIDEVA .najmanji 7|P a g e . -ški. Izuzeci komperacije prideva: dobar .bolji . -čki pišu se malim slovom (srpski. U ţenskom i srednjem rodu odreĎeni i neodreĎeni vid prideva imaju isti oblik. Majin. Dobija se na pitanje koji? U muškom rodu odreĎeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra.) Prema pridevskom vidu pridevi se dela na: ☼ odreĎene (svi pridevi) ☼ neodreĎene (opisni i gradivni pridevi) OdrĎeni pridevski vid označava nešto odreĎeno. Neki mlad čovek je pisao pismo..jasniji ..) pišu se velikim slovom..najjasniji). banjalučki. NeodreĎeni vid: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. NeodreĎeni i odreţeni vid prideva se različito menjaju po padeţima.veći . Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića. kaţemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. kragujevački. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce naj na komparativ prideva. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -ski. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka . Rečica se uvek piše zajedno sa komparativom.najbolji zao . niški. U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima i oni spadaju u izuzetke.

Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: ☼ prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i ☼ neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga). ☼ futur I . Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. nazivaju se povratni glagoli.Glagoli Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju. stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi. ☼ trpni glagolski pridev. pre trenutka govorenja).+ Promena glagola naziva se KONJUGACIJA. posle trenutka govorenja).prošlo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti.buduće vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja će se dešavati u budućnosti. Glagoli koji uz sebe imaju reč SE. 8|P a g e . ☼ perfekat .sadašnje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se dešava u vremenu govorenja). ☼ imperfekat ☼ pluskvamperfekat ☼ aorist ☼ futur II ☼ imperativ i ☼ potencijal. rodu i broju) ☼ radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graĎenje drugih glagolskih oblika ). Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na: ☼ nelične (ne menjaju se po licima) i ☼ lične (menjaju se po licima). stanja ili zbivanja glagoli se dele na: ☼ svršene (označavaju završenu radnju) i ☼ nesvršene (označavaju radnju koja koš traje). Lični glagolski oblici ☼ prezent . Nelični glagolski oblici su: ☼ infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja. a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje. Zavisno od svršenosti radnje. ☼ glagolski prilog prošli i ☼ glagolski prilog sadašnji.

Menjaju se samo po padeţima. troje makaze. i veoma retko četiri) i po rodu (samo jedan i dva) tri dana. dvojica dečaka.. Glavni brojevi Glavni brojevi su brojevi kojima se izraţava koliko nečega ima na broju. ☼ brojne imenice na -ica (dvojica. dvanestorica odbojkaša. Menjaju se i po rodu i po broju i po padeţima. dativ: dvojici Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama koje uvek imaju mnoţinu. petora. ni po broju. Menjaju se po padeţima (jedan. ženski rod: jedna.. petero dece. Vrste glavnih brojeva: ☼ osnovni ( dva. troje.. srednj rod. reĎe dva i tri. petorica. druga nagrada. jedno Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ţenskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. Na osnovu toga šta oni izraţavaju podeljeni su na više podvrsta. četvore farmerke. Menjaju se samo po rodu. troja.) i ☼ brojni pridevi (dvoja. ni po padeţima. tri. petore naočare Promena po rodu: dvoja usta. pet.). osmoro studenata. dvoja vrata.. trojica drugova Promena po podeţima: nominativ: dvojica. Ne menjaju se ni po rodu. dvoje mališana. četvrti festival. dvoje pantalone Redni brojevi Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu.). genitiv: jednog. genitiv: dvojice. srednji rod.Brojevi Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu... ženski rod: prva. trojica. petoro). prvi čas.. osam jabuka. desetoro jagnjadi Brojne imenice na .ICA označavaju skup osoba muškog pola. množina: prve 9|P a g e . dativ: prvom Promena po rodu: muški rod: prvi. šest šoljica. sto dvadeset učenika Promena po podeţima: nominativ: jedan. prvo Promena po broju: jednina: prva. dativ: jednom Promena po rodu: muški rod: jedan. ☼ zbirni brojevi (dvoje. peto takmičenje Promena po podeţima: nominativ: prvi. genitiv: prvog. Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima.

bilo kuda. hladno. izmeĎu. puno. sa. kasno. Prilozi Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto. tako.. nekako. ka. za. brzo. ispred. nad. napolju. gore. način. svakako. teško.. nikuda. svuda. kod. na. blizu. rano. nigde. Prema tome kako odreĎuju glagolsku radnju prilozi mogu biti: ☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?) juče. ikada. (Uradićemo to radi istine.. nekoliko. ovamo. 10 | P a g e . ispred.. iznad. bilo gde. na. bilo kada. unutra. Stoje uz imenice i zamenice. danas. onamo.. iznad. vreme. ☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?) zato. ispod.. ikuda. o..prema. tu. desno. noćas. lako. napred. ispod. nazad. hrabro. uvek. sa.. onako. dobro. sutra. dole..Predlozi Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izraţavaju odnos izmeĎu bića. nekuda. nekada. bilo kako. mnogo. ☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?) malo. sada. nikako. tamo. bez. onoliko. u. nasuprot. jutros. stoga Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi. Akuzativ: uz. ovako. Jedino predlog radi moĎe stajati iza ovih reči. ikako. GDE?) levo. mestu. ☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?) loše. svugde. kraj. onda. niz.) Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeţe: Genitiv: od.. Lokativ: po. toplo. Stoje uz glagole. iza. uzrok ili količinu vršenja radnje. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik.. Dativ: k. tuda.. onuda. do. stvari i pojava i utiču na padeţ reči uz koju stoje. oko. nikada. meĎu. kad god. pod. ovde. Instrumental: s. iz. slučajno.. za. kroz.. ovoliko. krišom. ☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?. igde. večeras. pozadi. količini ili uzroku. tada. nikoliko. u. koliko god. negde. onde. ili Uradićemo to istine radi. načinu. pri. ikoliko.. daleko. pored. Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće odreĎuju glagolsku radnju po vremenu.

buć. li.joj. šmrc. aj. naţalost.. ako. ☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej. mac. tap.. pih. niti ☼ rastavne: ili ☼ suprotne: a. eto. iš. kukuriku. pa.. ej. ☼ uzvična rečca: ala ☼ povratna rečca: zar. Ďiha.. oho. pljus. Veznike moţemo razvrstati u tri grupe: ☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih. nipošto. već. ijuj. 11 | P a g e .. ☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras. ne ☼ upitne rečce: zar. ćiju-ći. kao i veza izmeĎu rečenica. definitivno. očito..Uzvici Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izraţavaju osećanja ili se podrţavaju zvukovi iz prirode. uf. au. alo. mada. nesumnjivo. čak. škrip. oh. Veznici Veznici su reči koje sluţe kao veze izmeĎu pojedinih reči u rečenici. izvesno. šibe. uh. ni. dok. te. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu. dţiv-dţiv. a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. hm. upravo. valjda.. Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadrţaju rečenice ili obeleţavaju neki logičan odnos u okviru rečenice.. o. cmok. mogu sadrţati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice. iako. šljic. ajs.. verovatno. Zavisni veznici su: jer. kuc.. pis. Za njih ne vaţe pravila akcentovanja. Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove. nego. kre-kre. fiju. pak ☼ zapovedne rečce: neka. naravno. mljac.. oj. bar. sigurno. čim. da. bum. Naporedni veznici se dele na: ☼ sastavne: i.. gle ☼ suprotne rečce: meĎutim. eno. jao. krc. uglavnom. pst. pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima. apčiha. pi-pi. ura. li. da li ☼ pokazne rečce: evo. marš. Rečce (male reči) Rečce su reči koje izraţavaju lični stav govornika prema onome što govori. mijau. av-av. no. da li ☼ modalne rečce: moţda. brrr. šic. Rečce se mogu se podeliti u više grupa: ☼ rečce za potvrĎivanje i odricanje: da. avajk. zaista. tek. hajde ☼ rečce za isticanje: baš. ali.

Dobio sam loptu od Boţe. Ivo. Stalno razmišljam o izletu. Majci je drago što sam dobro. Nisam bio u školi zbog bolesti. lepo igra. pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. Maja ima narukvicu od srebra. količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. Baka je unuku ispričala priču Pas juri mačku. način. Apozicija Ana. Apozicija Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. prilozi i brojevi. Pobedili smo Partizan. Atribut Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu. je bele boje. najvišoj planini u Srbiji. Uradio sam to bez napora. zamenice. Mama ih je pohvalila. U sluţbi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padeţu sa predlogom ili bez njih. pridevi. Boske dobro igra odbojku. zamenice i imenice u nekom zavisnom padeţu. IzaĎi napolje i igraj se. Moj tata ima braon kosu Predikat Maja sluša rok muziku. danas nema snega. Reks. mesto. nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. Priloške odredbe Marko je bio u Nišu. a pored glagola u sluţbi predikata mogu biti imenice. Isprljao sam prugastu košulju. Aleksa je Ani poklonio cveće. trenira fudbal. Objekat Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. Objekat moţe biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. Moja najbolja drugarica je Ana. Oni su juče bili nestašni. Petica je najbolja ocena. Marko je slomio prozor. Na prozoru vise bele zavese. Naoblačilo se i pada jaka kiša. našeg školskog trenera. Sluţbu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Predikat Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju. U sluţbi objekta su najčešće imenice i zamenice. Na kopaoniku. Moje biciklu se nalazi iza kuće. On stalno priča o odbojci. Ona visoka devojčica peva. Subjekat Marko je juče bio u Beogradu. Putovali smo juče šest sati. Markov drug. Objekat Sonja čita knjigu. stanje ili zbivanje. Uţe sa broda se pokidalo.DELOVI REČENICE: Subjekat Subjektom se iskazuje vršilac radnje. Sutra ću kupiti skejt. Priloške odredbe Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme. 12 | P a g e . U sluţbi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Crveni telofon je opet zazvonio. a pored prideva u sluţbi atributa mogu biti brojevi. Atribut Pili smo vodu iz bunara. Prijatelji stalno dolaze kod nas. moja drugarica. Reči koje označavaju radnju su glagoli. U sluţbi atributa najčešće su pridevi. Nedin pas. Olivera je moja učiteljica. Torba učitelja je od koţe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful