P. 1
zastita_krompira

zastita_krompira

|Views: 122|Likes:
Published by belioraos

More info:

Published by: belioraos on Jul 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/21/2012

pdf

text

original

2009

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE

. . . . . . . . . . . Krtola . . Proizvodnja krompira u svetu i kod nas . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje i {irenje virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hemijski sastav krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prvi deo KROMPIR . . . . . . . . . 11 15 17 18 18 18 19 19 20 20 20 21 23 25 27 29 29 30 30 30 31 32 32 32 32 Uticaj ekolo{kih ~inilaca na patogenezu . Stablo . . . . . . Literatura . . . . . . . . Izolacija bakterija iz zara`enog biljnog tkiva . . . . . . Koren . . List . . . 34 35 36 36 36 38 38 39 40 40 40 40 40 41 41 41 41 42 43 43 43 43 44 45 . . . . . . . . Izolacija iz podzermnih delova biljke (krtole. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfolologija i anatomija fitopatogenih bakterija. . . . . . . . .SADR@AJ Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija fitopatogenih bakterija . . {teto~ina i korova na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Putevi prodiranja patogena . . . . . . . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture bakterija. . . . . . . . . Gra|a virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture gljiva i gljivolikih organizama . . GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI Morfologija vegetativnih organa gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfolo{ke odlike bakterija . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljivolikih organizama . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske prirode . . . . Gubici potencijalnog i ostvarenog prinosa prouzrokovani bolestima Uticaj bolesti na kvalitet krtola krompira . . . . . . . . . PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnologija proizvodnje . . . . . . . . Morfologija virusa . . . . . . . . . . Plod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . Cvet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drugi deo PROUZROKOVA^I BOLESTI I NJIHOVE OSOBINE . . . . . . . Serolo{ke osobine bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . koren i dr. . . . . . . . . Razmno`avanje gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Serolo{ke osobine fitopatogenih virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . Izolacija iz stabla. Proces nastanka bolesti (patogeneza) . . . . . Prognoza pojave bolesti . . . . . Izolacija gljiva i gljivolikih organizama . Uticaj bolesti na proizvodnju krompira . . . . . . . . . VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . ploda i drugih nadzemnih delova biljke . . . . . Veli~ina virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti na kvalitet semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FITOPATOGENE BAKTERIJE KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . 45 Detekcija biljnih virusa biotestom . . . . . . . . . Pegavost poko`ice krtola. 155 . 50 Testiranje krompira na prisustvo virusa . . . . . 143 Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama . . . . . . . . . . . . . . . Suva trule` krtola . . . . . . . . . . . . OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . . . . . . . 144 Kori{}enje hemijskih sredstava za suzbijanje bolesti krompira u skladi{tu . . . . . . . . . . . 117 Pleospora herbarum. . 116 Pepelnica krompira . . . 116 OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^I BOLESTI KROMPIRA . . . . . . Ru`i~asta trule` krtola . . . . . . Crna krastavost krtola i „bela noga“ prizemnog dela stabljike . . . 136 Roze okca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Dokazivanje (provera) patogenosti izolovanog ili detektovanog prouzrokova~a bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Dokazivanje (provera) patogenosti gljiva i gljivolikih organizama . . 142 Le~enje povreda krtola uslov za kvalitetno ~uvanje sa minimalnim gubitcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fomozna pegavost li{}a. . . . 139 Uticaj va|enja i transporta krtola na pojavu bolesti u skladi{tu . . . . . . . . . Crna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . . . 117 Phoma eupyrina . . . . . . . . . . . . . Gangrena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plamenja~a . 118 Xylaria apiculata . . . . . . . Cerkosporiozna pegavost li{}a . . . . . 144 ^etvrti deo VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . 117 Armillaria mellea . . . . . . . . 53 55 55 55 74 81 83 87 92 97 99 102 104 105 107 109 110 112 113 113 113 114 115 115 115 Gar krompira . 133 Bakteriozna uvelost i mrka trule` krtola . . . . Rak . . . . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Septoriozna pegavost li{}a . . . 117 Macrophomina phaseolina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Penicillium sp. . . . . . . . 139 Uticaj za{tite krompira tokom vegetacije na kvalitet ~uvanja krtola . . . 117 Rhizopus stolonifer . Siva plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Geotrichum candidum . . . . . 117 Helicobasidium purpureum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Vla`na (meka) trule` krtola . . Pra{na krastavost . . . . 140 Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Literatura. . . . . . 140 Skladi{tenje krompira . . . . . 45 Serolo{ke metode dokazivanja (detekcije) biljnih virusa . . . . . . . Bela plesan . . . . . . . . . . . . R|a krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Sudovna uvelost i prstenasta trule` krtola . . . . . 51 Tre}i deo BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. . . . . . . . . . . . . 118 BAKTERIOZE KROMPIRA. . . . . . . . 138 BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TU I NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . . . Vodena trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Crna trule` prizemnog dela stabljike („crna noga“). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Metode detekcije biljnih virusa . . 48 Neke metode ispitivanja zdravstvenog stanja sadnog materijala . . MIKOZE I PSEUDOMIKOZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . Trule` stabljike . . . . . . . . . . . 126 Obi~na krastavost . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Antraknoza . . . . . . . . . Verticiliozno uvenu}e . .

. . APMV). . . O{te}enje od herbicida . . . . . . . . . . . Virus prstenaste pegavosti duvana na krompiru. . . . V-VKr (Potato virus V. . . . APLV) . . M-VKr (Potato virus M. . . . . . . . . . Translokacija virusa iz li{}a do krtola . Preno{enje virusa krompira biljnim va{ima . . . . . . . . . . . . . . T-VKr (Potato virus T. . . . . . . M virus krompira. . . . TNV). . . . . . . . . . . . . . . . A-VKr (Potato virus A. A virus krompira. . . PYDV . . . . . . . . . . Peti deo NEINFEKTIVNE BOLESTI . . Virus bronzavosti paradajza na krompiru. . . . . . Virus mozaika duvana na krompiru. . V@MKr (Potato aucuba mosaic virus. . Viroid vretenavosti krtola krompira. . . . . . . . . . VCPPPKr (Tomato black ring virus. . . . . AMV) . . Viroze krompira u Srbiji u pore|enju sa nekim dr`avama sveta . . . . . . . . . . . VIROIDI . . . . PAMV) . . PVA) . VNDKr (Tobacco necrosis virus. . . . . Test ili indikator biljke . V@KKr (Potato yellow dwarf virus. . . . . . . . . . VMLKr (Alfalfea mosaic virus. . . . . . . . . . . . . . . FITOPLAZME . . . . . . . UVOD . TBRV) . . . . . . . . . . . . . . . Andski virus {arenila krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CMV) . . . . . . . . . . . . . . Virus `ute kr`ljavosti krompira. . . . . . . . . . . . . . . V@VKr (Potato mop-top virus. . . . . Preno{enje virusa . . VMDKr (Tobacco mosaic virus. . . . . PVS) . . Enzimski imunoadsorpcioni test (ELISA) . . . . Virus {u{tavosti duvana na krompiru. . . . . . . . NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y. . Virus mozaika krastavca na krompiru. . . . . . Uvenu}e lenticele . . . . . TRV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AV[Kr (Andean potato mottle virus. . . . . . . . . . PSTVd) . . Neadekvatno osvetljenje . . . . . ALVKr (Andean potato latent virus. . Zna~aj pojedinih virusa krompira Detekcija virusa krompira . . . . . . PLRV) . . Andski latentni virus krompira. . Virus mozaika lucerke na krompiru. . . . . . . . . . . . . . . . . S-VKr (Potato virus S. . Nitavost klica krompira . . 157 160 162 162 173 176 177 178 180 181 182 182 184 185 186 186 186 187 187 187 Virus nekroze duvana na krompiru. . . . . . . .SADR@AJ UVOD . . . . . Virus uvijenosti li{}a krompira VULKr (Potato leaf roll virus. . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . 188 188 189 189 189 190 190 190 191 192 193 194 194 194 195 196 200 202 209 211 211 215 217 219 220 221 . OSTALE VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . PVV) . . . . . Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PMTV. . . . . potato abc disease . . . . . V virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . Virus `bunavosti vrha krompira. . . . TRV) . . . . . . . TSWV) . . . . . . . . . . . . . . . . . VVKKr (Potato spindle tuber viroid. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Temperatura kao prouzrokova~ bolesti krompira . . . . . . . . . . . . . . VBPKr (tomato spotted wilt virus. . . . . . . Virus `utog mozaika krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S virus krompira. . . . . V[DKr (Tobacco rattle virus. . . . . . . X-VKr (Potato virus X. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVM) . . . PVX). VPPDKr (Tobacco ringspot virus. . PVT) . . . . . OSTALI VIRUSI KROMPIRA I VIRUSI ^IJI JE KROMPIR JEDAN OD DOMA]INA . . VMKKr (Cucumber mosaic virus. . . . . . TMV) . . . . . T virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . . X virus krompira. . . . PVY) . . . . . . . . . . . . . . . . Neinfektivna uvijenost li{}a . . . . Vizuelna detekcija virusa krompira . . . . . . . .

. . . . Krompirov buva~ . . 221 222 223 223 225 226 227 228 228 228 230 231 232 233 234 234 235 236 237 237 237 239 240 Macrosiphum euphorbiae . . . . . . . . . Mehani~ko suzbijanje korova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Duvanov trips . . . . . . . Suzbijanje biljnih va{i . . . . Edemi (Intumescencije) . Magnezijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . . . . . . . . Kalijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nematoda trule`i krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . . . . . . . . . . . . . . . Primena herbicida posle sadnje. . . . . . . . . . . . Zlatno`uta ili zlatna krompirova nematoda . . . . . . . . . O{te}enja od svetlosti i visokih temperatura u polju . . . O{e}enje periderma krtole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis fabae . . . . . . . . . . Krompirova zlatica . Unutra{nja pegavost i nektroza . . . . . . . . . . Olovne pege ili unutra{nje modrice . . . . Veliki majski gudelj . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . Azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sekundarne krtole – babi~avost . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . Sovica gama . . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova pre zasnivanja proizvodnje krompira . . . . . . . . . . . . . . . Fosfor . . . . . . . Prezimljavanje insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trajanje razvi}a insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . . . . . Myzus persicae . . . . PU@EVI . . . . . . . . . . . . . . . O{te}enja od grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vreme primene herbicida . . . . . . . . . Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida . . . . . . . . Myzus ascalonicus . . . . Aciditet (pH) zemlji{ta . Aphis frangulae . . . . . . . . . . . . . . . . . Razmno`avanje insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nematode pegavosti korena krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sedmi deo KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . . . . . . . . . . . . Sekundarni rast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glodari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INSEKTI . Suzbijanje korova u krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aulacorthum solani . . . . . NEMATODE . . . . . . . . . . . GRINJE (PREGLJEVI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [esti deo [TETO^INE KROMPIRA I NIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale nematode ~iji je krompir doma}in . . . . . . . . . . Krompirova sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Crno srce . . . 266 267 267 267 267 268 269 269 270 271 273 275 275 278 280 280 280 280 281 281 281 281 282 282 282 283 243 245 245 245 246 246 246 246 246 247 254 257 259 261 261 262 263 264 287 289 290 291 291 291 293 294 294 295 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Korenove nematode . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . Mangan . . . . . . . . . . . . . Pukotine na krtolama . . Biljne va{i . . . . . . Ozima sovica . . . . Rovac . . . . . . . . . Razvi}e insekata . . Bledo`uta krompirova nematoda . . . . . . . . . . . a pre nicanja krompira (pre-emergence) . . . Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . . Promena boje provodnog prstena [uplje srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krompirov moljac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sko~ibube (`i~njaci) . . . . . . . . Aphis nasturtii . . . . . . . . . . . Kalcijum . . . . . . . . . . . [tete od korova u krompiru . . . . . . . . . . . . Rhopalosiphonius latysiphon . . . . . . . . . . . Obi~ni crveni pauk . . . . . . . . . . Primena herbicida pre sadnje krompira . . . . . . . . . . Nedostatak hranljivih elemenata . . . . . Morfologija insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . 295 295 296 296 296 297 297 297 297 298 298 298 298 299 299 299 300 300 300 301 301 301 301 301 302 302 302 302 304 321 Klonsko razmno`avanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plodored . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira . . . . . . . . . . 328 328 329 329 330 332 333 335 337 338 339 339 340 340 340 341 343 343 343 346 347 348 351 353 354 354 Osmi deo PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kultura nodalnih eksplantata in vitro (mikropropagacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fenoksaprop-p-etil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S-metolahlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bentazon . . . . . EPTC . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala . . . . . Proizvodnja osnovnog i certificiranog semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . Rejonizacija proizvodnje semenskog krompira . . . . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA . 325 Indeks naziva na srpskom jeziku . . . Postkontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena insekticida . Izbegavanje izvora zaraze . . . . . . . . 323 UVOD . . . . . . . . . . . . Propakvizafop. . Prevremeni prekid vegetacije . . Fluorohloridon . . . . Prometrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Veli~ina krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Setoksidim . . . Kultura meristema in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Me{anje preparata radi pro{irenja spektra delovanja . . . . . . . . . Rimsulfuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ^i{}enje useva od bolesnih biljaka . . . . . Tolerantnost sorti krompira prema herbicidima . . . . . . . . . . . . . Cikloksidim . . . . . . . . . . . . . . . . Metribuzin . . . . . . . Flufenacet + Metribuzin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Acetohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prostorna izolacija . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Primena herbicida posle nicanja korova i krompira (post-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor + Linuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dimetenamid-p . . Neki od herbicida koji se koriste u suzbijanju korova u krompiru . . . . . . . . . . . Kvizalofop-p-etil . . . . Fluazifop-p-butil . . . . . . . . . . . . . . . . . . Linuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Centralno kontrolno polje . . . . . . . . . . . . Klomazon . . . . . . . . . Kultura tkiva in vitro . . Alahlor . . . . . . . . . . Pendimentalin . . . Kletodim . . . . . . 369 . . . . . . . . . Fiziolo{ko stanje (starost) krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KVALITET SEMENSKOG KROMPIRA . . . . 359 Indeks naziva na latinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Propizohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . Dikvat . . . . . . . . . . . . . . . . Zdravstveno stanje . . . Primena mineralnih ulja . . . . . SKLADI[TENJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Orjentacija semenskih useva . . . . . . . Slike va`nijih korova .

Prvi deo Krompir .

kvalitet zemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti. Osnovni kvalitativni ~inilac semenskog krompira jeste procenat zaraze krtola virusima. Samo u tolerantnim granicama virusima zara`ene krtole mogu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog |ubriva. u na{oj zemlji. potrebno je 350-400 mm vode u toku vegetacije. „Izro|en“ ili „degenerisan“ sadni materijal ne mo`e dati adekvatan prinos.5 i iznad 7. Da bi se postigao visok prinos adekvatan primenjenoj agrotehnici. Stolon. Krtola. pri istim ostalim uslovima. jo{ uvek. b – stolon. obezbe|enost vodom i sl. na ovim prostorima. Postoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilaca postizanja ve}ih prinosa krompira na ovim prostorima. c – deo stabla u~e{}em viroza. kao vegetativni organ krompira. fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha Slika 8.3-6. obezbe|enosti vodom. laka i rastresita zemlji{ta. To je i glavni uzrok niskih prinosa krompira. a radi postizanja visokog prinosa i zemlji{ta bogata hranljivim materijama. kvalitetu zemlji{ta i dr. Slika 10.KROMPIR Slika 9. uzimaju vi{e od polovine potencijalnog prinosa. |ubrenju i kvalitetu sadnog materijala. bez obzira na koli~inu hraniva (|ubriva).0. onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hraniva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N) za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200 kg/ha. Virusi. Taj problem se mo`e prevazi}i sadnjom kvalitetnog semenskog krompira zara`enog virusima u tolerantnim granicama {to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uz adekvatnu agrotehniku porast prinosa koji bi bio pribli`an razvijenim zemljama. Nedostatak vode je potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. Krompir: a – koren. ograni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlo visokom stepenu. Ako se ima u vidu da ekonomi~na proizvodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha. se koristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {iroj proizvodnji: klica i naklijale krtole 21 . za~etak i formiranje krtole na vrhu stolona Tehnologija proizvodnje Krompir zahteva duboka.5 negativno deluje na prinos krtola. Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reakcije sa pH 5. Reakcija zemlji{ta sa pH ispod 4.

Drugi deo Prouzrokova~i bolesti i njihove osobine .

slabo ili prejako osvetljenje. Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske (ne`ive. nematode i parazitne cvetnice.ZA[TITA KROMPIRA ske i mehani~ke prirode mogu prouzrokovati bolesti biljaka. potrebno se kratko osvrnuti na proces nastanka bolesti. Proces nastanka bolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe- Slika 6. Oslabljen biljni organizam nepovoljnim ~iniocima abiotske prirode je pogodan supstrat za neke parazite koji se ozna~avaju kao paraziti slabosti. Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deo se~enih krtola (Milo{evi}. bakterije. neparazitske) prirode. hemijska sredstva za za{titu bilja. neinfektivne) prirode. prisustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu. Nepovoljni ~inioci koji mogu prouzrokovati poreme}aje kod biljaka mogu biti nedostatak ili suvi{ak hranljivih elemenata. Zaraza krtola preko stolona 32 . parazitske) i neinfektivne (abiotske. 1998) PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI Bolesti biljaka odnosno krompira mogu prouzrokovati ~inioci infektivne (biotske. To su poreme}aji koji nastaju usled nepovoljnih klimatskih. parazitske. viroidi. su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiotske prirode. edafskih i drugih ~inilaca.. neparazitske. Slika 5. temperaturni ekstremi (niske i visoke temperature). grad. Simptomi su nekada sli~ni simptomima bolesti ~iji su prouzrokova~i gljive. infektivne) prirode. nedostatak ili vi{ak vode. vetar i sl. bakterije ili virusi. Proces nastanka bolesti (patogeneza) Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{titom krompira. virusi. To ~esto ote`ava rad na identifikaciji pravog prouzrokova~a bolesti. hemij- Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske (`ive. fitoplazme. Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke. Prouzrokova~i bolesti infektivne prirode mogu biti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudogljive).

Tre}i deo Bolesti krompira prouzrokovane gljivama. gljivolikim organizmima i bakterijama .

Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista i razvoj bolesti. Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivo u njenom povr{inskom delu. tamo gde je du`e vla`enje lista. U takvim slu~ajevima krtole mogu biti zara`ene u visokom procentu. Drugim re~ima. dubine do oko 15 mm. u hladu ispod drve}a i sl. ^ak i na samom kraju vegetacije kada nije sasvim osu{ena lisna masa i ako je ima minimalno. ^esto se de{ava da oboljele krtole 58 Slika 4. gde se dugo zadr`ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti prisutna visoka vla`nost vazduha kao i u uslovima sa nesrazmerno velikom nadzemnom masom prouzrokovanom neuskla|enim odnosom osnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) i prevelikom koli~inom azota. 12 i 13). zaklonita. To su uvale. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom od konidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti (Milo{evi}. plamenja~a se obavezno javlja. (sl. neprovetrena mesta. 2000) . ako potraje vla`an period.ZA[TITA KROMPIRA Slika 3. To se de{ava u uslovima vla`nog vremena. na kraju njiva neposredno uz {umski pojas. r|astog izgleda (sl. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka. 11). a mo`e biti i dublje.

5-0.0 μm. gramnegativna i asporogena bakterija. veli~ine 0. Epidemiologija.BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti Slika 90.7 × 1.2-5. bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijim i vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvim uslovima. 2006) 123 . Patogen prezimljava u zemlji{tu i zara`enim krtolama. „Crna noga” krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}. Dakle. 91). Bakterija mo`e da se prenese na susedne krtole zemlji{nom vodom (sl. pojedina~nih }elija. „Crna noga” krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. Bakterija je fakultativni anaerob. U zemlji{tu odr`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima. peritrihog rasporeda cilija. {to zavisi od temperature i vla`nosti zemlji{ta. razli~ito vreme. GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA Slika 89. Bakterija mo`e zadr`ati vitalnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 °C ili kra}e vreme pri vi{im temperaturama. 1998 – desno) Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta.

spiranjem bakterija sa obolelog prizemnog dela stabljike i njihovim kretanjem zemlji{nom vodom za vreme ki{e. U krtolama neotpornih sorti latentna forma u periodu ~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitet bolesti. Zaraza se mo`e preneti kontaminiranim no`em prilikom se~enja krupnijih semenskih krtola. u povoljnim uslovima dolazi do razvoja bolesti. prouzrokuju}i tako trule` njihovog prizemnog dela. preko uve}anih lenticela. dodirom zara`enih i zdravih krtola. . Patogen kroz stolone prelazi u krtole iz kojih. Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vegetacije. Istra`ivanja su pokazala da je kod biljke sa simptomima bolesti zara`eno 75% krtola. odnosno „crnu nogu“. Sadnjom takvih krtola. a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolona. dodirom krtola sa obolelim stablom. na krtolama se pojavljuju manje mrke pege koje se tokom ~uvanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}i deo krtole. Posle ostvarene zaraze. Sadnjom manje zara`enih krtola u prole}e. Veliki zna~aj u za{titi krompira od ove i drugih bakterioza ima rana detekcija skrivenih zaraza krtola. Ciklus razvoja bolesti „crna noga” i vla`na trule` krompira zdrave neposrednim kontaktom preko povreda ili lenticela. opet nastaju bolesni izdanci. latentna forma se produ`ava. U odsustvu optimalnih uslova bakterija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti. zbog usporenog procesa razvoja bolesti.ZA[TITA KROMPIRA Slika 91. zara`avanjem krtola preko povreda nastalim dejstvom zemlji{nih {teto~ina. Procenat mladih krtola sa skrivenom zarazom zavisi od stepena pojave bolesti „crne noge“ tokom vegetacije. ako se u prolje}e koriste za sadnju. patogen prelazi iz mati~ne krtole 124 na stabljike. U otpornijih sorti.

^etvrti deo Viroze krompira .

Nekroze su naj~e{}e ja~e kod primarne nego kod sekundarne zaraze. Nekroze se javljaju i na stablu. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi}. 24 i 25). 1998) {}a. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma me|u razli~itim sortama krompira. 2003) Slika 17. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi}. povijanje vrhova listi}a. Takav stadij zovemo „palma“ (sl. Slika 18. 24). 22. Su{enje i opadanje donjeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. 23. 21. U slu~aju sekundarne zaraze javlja se tako|e crti~asta nekroza nervature. mozai~no {arenilo. 2000) 167 . odnosno kovrd`anje li{}a. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze – desno sorta bintje) (Milo{evi}.VIROZE KROMPIRA Slika 16. Li{}e je krto i lako se lomi (sl.

Peti deo Neinfektivne bolesti (Bolesti prouzrokovane ~iniocima neinfektivne prirode) .

vremenu i na~inu primene sredstva. Isto tako krtole o{te}ene herbicidom mogu dati nitave ili deformisane klice. Nepo`eljno klijanje semenskog krompira pri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturama posle isteka perioda mirovanja 218 . Slika 11. koja se ispoljavaju u promeni boje provodnog sistema krtola na pup~anom delu. Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke. 13). mogu o{tetiti biljke krompira sorte jaerla. Acetohlor koji se primenjuje posle sadnje. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) – nepo`eljna pojava za konzumni krompir (u sredini – Milo{evi}. Neki herbicidi. neki herbicidi kao {to su metribuzin. Prskalice posle kori{}enja treba dobro oprati kako se ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bi kod narednog tretmana krompira moglo o{tetiti usev. mogu prouzrokovati promene na biljkama krompira gajenog na toj parceli naredne vegetacione sezone (sl. Herbicid bentazon mo`e prouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti u koli~ini ve}oj od preporu~ene. [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglavnom nastaju njihovom nestru~nom upotrebom. o{te}enja mogu biti potpuno izbegnuta. u prethodnoj vegetaciji. hemijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te}enje krtola. 2008) o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da dovedu ~ak i do su{enja biljaka. a pre nicanja mo`e da bude fitotoksi~an za krompir na lakim zemlji{tima ako u vreme nicanja krompira padnu velike koli~ine padavina. {to zavisi od koli~ine primenjenog sredstva (sl. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini. Iako se mogu primenjivati i posle nicanja krompira. primenjeni za suzbijanje korova u nekoj drugoj gajenoj biljci. 12). promeni boje poko`ice i njene strukture.ZA[TITA KROMPIRA Slika 10.

[esti deo [teto~ine krompira i njihovo suzbijanje .

pallda pripadaju grupi cistolikih nematoda. Kod ovih vrsta nematoda me{inaste `enke formiraju ciste koje obezbe|uju opstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama. na zara`enim delovima parcele. nema podataka o njihovoj {tetnosti. za sada. uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvorevine koje predstavljaju mlade `enke i ciste krompirovih cistolikih nematoda. Slabo su pokretljive te se prenose zemljom na biljkama i biljnim delovima koji se koriste za razmno`avanje (krtole. Me|utim. lukovice. Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda. uo~avaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu. smatramo da ne predstavljaju problem. oru|ima. U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekih nematoda ~iji je krompir doma}in. U odnosu na druge ~inioce infektivne i neinfektivne prirode. oru|ima i sl. Bez obzira na tu ~injenicu. Korenove nematode `ive na korenu biljaka gde prouzrokuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr.).NASLOV POGLAVLJA Slika 38. Biljke u oazama mo272 gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oaza javljaju prazna („}elava“) mesta. Slika 39. U tom slu~aju se. mehanizacijom i na drugi na~in. Na korenu takvih biljaka. sadnice i dr. Simptomi prisustva krompirovih nematoda su jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije. kada se i{~upaju iz zemlje. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomilicama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira . Nematode koje slobodno `ive u zemlji{tu prouzrokuju razli~ite promene na biljkama na kojima se hrane. Krompirove nematode Globodera rostochiensis i G. Li{}e takvih biljaka je bledo i sa pojavom uvenu}a. Nematode se razmno`avaju polnim putem. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenski period od nekoliko godina.

Sedmi deo Korovi u krompiru i njihovo uni{tavanje .

nema zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivotne sredine. Neke smo uni{tili. Suzbijanje korova u krompiru Borba protiv korova podrazumeva niz mera kojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{tavanje korovske vegetacije u usevu krompira. Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida.KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE Slika 2. I pored preduzimanja mera borbe korove je te{ko potpuno uni{titi. 7). Mehani~ko uni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi. Uni{tavanjem korova kultiviranjem ili ru~nim okopavanjem nemamo ostataka rezidua u krtolama. Mehani~ko suzbijanje korova. To je i razlog primene vi{e mera kojima redukujemo korovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne konkuri{e usevu krompira. Faza razvoja biljaka krompira. Osim mehani~kim putem. stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo koje mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova litet krompira tako {to se svojim podzemnim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}uju krtole (sl. nema o{te}enja narednog useva u plodoredu. korovi se u usevu krompira veoma uspe{no mogu suzbiti i primenom herbicida. Delimi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih korova pogotovo onih koji se razmno`avaju rizomima. Izbor herbicida 291 . Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krompira nekada vi{e nego herbicidima. Direktne {tete nastaju o{te}enjem korena i nadzemnih izdanaka – cime. drugi ni~u iz semena i rizoma.

Osmi deo Proizvodnja semenskog krompira .

kod krompira }e se iz svakog segmenta dobiti po jednu zdrava (bezvirusna) biljka (sl. Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epruvetama i tegli 331 . 10 i 11). Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiranje i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno) tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl.PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA Slika 6. 7). Slika 7. 7 i 9). Za tridesetak dana. Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaranje mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobijaju mikrokrtole koje mogu da daju biljku i potomstvo (sl. napr.

SEMENARSTVO 372 . [TETO^INE.ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI. KOROVI.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->