2009

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE

SADR@AJ

Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prvi deo KROMPIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cvet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . List . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hemijski sastav krtola . . . . . . . . . . . Proizvodnja krompira u svetu i kod nas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnologija proizvodnje . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti, {teto~ina i korova na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drugi deo PROUZROKOVA^I BOLESTI I NJIHOVE OSOBINE . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . Gubici potencijalnog i ostvarenog prinosa prouzrokovani bolestima Uticaj bolesti na kvalitet krtola krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti na kvalitet semenskog krompira . . . . . . . . . . . . Putevi prodiranja patogena . . . . . . PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI . . . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . Proces nastanka bolesti (patogeneza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11 15 17 18 18 18 19 19 20 20 20 21 23 25

27 29 29 30 30 30 31 32 32 32 32

Uticaj ekolo{kih ~inilaca na patogenezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prognoza pojave bolesti . . . . . . . . . GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI Morfologija vegetativnih organa gljiva i gljivolikih organizama . . . . Razmno`avanje gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . Izolacija gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija iz stabla, ploda i drugih nadzemnih delova biljke . . . . . . . . . Izolacija iz podzermnih delova biljke (krtole, koren i dr.) . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . FITOPATOGENE BAKTERIJE KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . Morfolologija i anatomija fitopatogenih bakterija. . . . . . . . . . . Morfolo{ke odlike bakterija . . . . . . Serolo{ke osobine bakterija . . . . . . Izolacija fitopatogenih bakterija . . Izolacija bakterija iz zara`enog biljnog tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture bakterija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija virusa . . . . . . . . . . . . . . Veli~ina virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gra|a virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje i {irenje virusa . . . . . . . Serolo{ke osobine fitopatogenih virusa . . . . . . . . . . . . .

34 35 36 36 36 38 38 39 40 40 40 40 40 41 41 41 41 42 43 43 43 43 44 45

SADR@AJ

Metode detekcije biljnih virusa . . 45 Detekcija biljnih virusa biotestom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Serolo{ke metode dokazivanja (detekcije) biljnih virusa . . . . . . . . . 46 Dokazivanje (provera) patogenosti izolovanog ili detektovanog prouzrokova~a bolesti . . . . . . . . . . . 48 Dokazivanje (provera) patogenosti gljiva i gljivolikih organizama . . . . 48 Neke metode ispitivanja zdravstvenog stanja sadnog materijala . . . . . . . . . 50 Testiranje krompira na prisustvo virusa . . . . . . . . . . . . . . 50 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Tre}i deo BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA, GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MIKOZE I PSEUDOMIKOZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plamenja~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suva trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . Gangrena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . . . Crna krastavost krtola i bela noga prizemnog dela stabljike . . . Antraknoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`i~asta trule` krtola . . . . . . . . . . . Pra{na krastavost . . . . . . . . . . . . . . . Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . . . . . . . Verticiliozno uvenu}e . . . . . . . . . . . Pegavost poko`ice krtola. . . . . . . . . Vodena trule` krtola . . . . . . . . . . . . . Siva plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . . . . Trule` stabljike . . . . . . . . . . . . . . . . Bela plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . R|a krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cerkosporiozna pegavost li{}a . . . Fomozna pegavost li{}a. . . . . . . . . . Septoriozna pegavost li{}a . . . . . . .

53 55 55 55 74 81 83 87 92 97 99 102 104 105 107 109 110 112 113 113 113 114 115 115 115

Gar krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Pepelnica krompira . . . . . . . . . . . . . 116 OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^I BOLESTI KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . 117 Macrophomina phaseolina . . . . . . . 117 Helicobasidium purpureum . . . . . . . 117 Pleospora herbarum. . . . . . . . . . . . . . 117 Armillaria mellea . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Phoma eupyrina . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Geotrichum candidum . . . . . . . . . . . 117 Rhizopus stolonifer . . . . . . . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . . . . . . . . . . . . . . . 118 Xylaria apiculata . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . . . . . . . . . . . 118 Penicillium sp. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 BAKTERIOZE KROMPIRA. . . . . . . . . 119 Crna trule` prizemnog dela stabljike (crna noga). . . . . . . . . . . 119 Vla`na (meka) trule` krtola . . . . . . 126 Obi~na krastavost . . . . . . . . . . . . . . . 128 Sudovna uvelost i prstenasta trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Bakteriozna uvelost i mrka trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Roze okca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TU I NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . 139 Uticaj va|enja i transporta krtola na pojavu bolesti u skladi{tu . . . . . 139 Uticaj za{tite krompira tokom vegetacije na kvalitet ~uvanja krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Skladi{tenje krompira . . . . . . . . . . . 140 Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Le~enje povreda krtola uslov za kvalitetno ~uvanje sa minimalnim gubitcima . . . . . . . . . . 143 Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Kori{}enje hemijskih sredstava za suzbijanje bolesti krompira u skladi{tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 ^etvrti deo VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . 155

SADR@AJ

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Viroze krompira u Srbiji u pore|enju sa nekim dr`avama sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y, PVY) . . . . . . . . . . . Virus uvijenosti li{}a krompira VULKr (Potato leaf roll virus, PLRV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALE VIROZE KROMPIRA . . . . . S virus krompira, S-VKr (Potato virus S, PVS) . . . . . . . . . . . . A virus krompira, A-VKr (Potato virus A, PVA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus mozaika lucerke na krompiru, VMLKr (Alfalfea mosaic virus, AMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M virus krompira, M-VKr (Potato virus M, PVM) . . . . . . . . . Virus `utog mozaika krompira, V@MKr (Potato aucuba mosaic virus, PAMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . X virus krompira, X-VKr (Potato virus X, PVX). . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus `bunavosti vrha krompira, V@VKr (Potato mop-top virus, PMTV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus `ute kr`ljavosti krompira, V@KKr (Potato yellow dwarf virus, PYDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALI VIRUSI KROMPIRA I VIRUSI ^IJI JE KROMPIR JEDAN OD DOMA]INA . . . . . . . . . . Andski virus {arenila krompira, AV[Kr (Andean potato mottle virus, APMV). . . . . . . . . . . . . . . . . . . T virus krompira, T-VKr (Potato virus T, PVT) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Andski latentni virus krompira, ALVKr (Andean potato latent virus, APLV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V virus krompira, V-VKr (Potato virus V, PVV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus bronzavosti paradajza na krompiru, VBPKr (tomato spotted wilt virus, TSWV) . . . . . . .

157 160 162 162 173 176 177 178 180 181 182 182 184 185 186 186 186 187 187 187

Virus nekroze duvana na krompiru, VNDKr (Tobacco necrosis virus, TNV), potato abc disease . . Virus {u{tavosti duvana na krompiru, V[DKr (Tobacco rattle virus, TRV) . . . . . . . . . . . . . . . Virus prstenaste pegavosti duvana na krompiru, VPPDKr (Tobacco ringspot virus, TRV) . . . . . . . . . . . . Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru, VCPPPKr (Tomato black ring virus, TBRV) . Virus mozaika duvana na krompiru, VMDKr (Tobacco mosaic virus, TMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus mozaika krastavca na krompiru, VMKKr (Cucumber mosaic virus, CMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIROIDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Viroid vretenavosti krtola krompira, VVKKr (Potato spindle tuber viroid, PSTVd) . . . . . . . . . . . . . . . . . FITOPLAZME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zna~aj pojedinih virusa krompira Detekcija virusa krompira . . . . . . . Vizuelna detekcija virusa krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Test ili indikator biljke . . . . . . . . . . Enzimski imunoadsorpcioni test (ELISA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje virusa . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje virusa krompira biljnim va{ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . Translokacija virusa iz li{}a do krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Peti deo NEINFEKTIVNE BOLESTI . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Temperatura kao prouzrokova~ bolesti krompira . . . . . . . . . . . . . . . . Neadekvatno osvetljenje . . . . . . . . . O{te}enje od herbicida . . . . . . . . . . Nitavost klica krompira . . . . . . . . . Neinfektivna uvijenost li{}a . . . . . . Uvenu}e lenticele . . . . . . . . . . . . . . .

188 188 189 189 189 190 190 190 191 192 193 194 194 194 195 196 200 202 209 211 211 215 217 219 220 221

SADR@AJ

Crno srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unutra{nja pegavost i nektroza . . Promena boje provodnog prstena [uplje srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pukotine na krtolama . . . . . . . . . . . Olovne pege ili unutra{nje modrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O{te}enja od grada . . . . . . . . . . . . . . O{te}enja od svetlosti i visokih temperatura u polju . . . . . . . . . . . . . Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . . . . . . . . . . Sekundarni rast . . . . . . . . . . . . . . . . . Sekundarne krtole babi~avost . . O{e}enje periderma krtole . . . . . . . Edemi (Intumescencije) . . . . . . . . . Aciditet (pH) zemlji{ta . . . . . . . . . . Nedostatak hranljivih elemenata . Azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Magnezijum . . . . . . . . . . . . . . . . Kalcijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mangan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [esti deo [TETO^INE KROMPIRA I NIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INSEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija insekata . . . . . . . . . . Razmno`avanje insekata . . . . . . Razvi}e insekata . . . . . . . . . . . . . . Trajanje razvi}a insekata . . . . . . Prezimljavanje insekata . . . . . . . Krompirova zlatica . . . . . . . . . . . . . . Veliki majski gudelj . . . . . . . . . . . . . Sko~ibube (`i~njaci) . . . . . . . . . . . . . Ozima sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sovica gama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krompirova sovica . . . . . . . . . . . . . . Krompirov moljac . . . . . . . . . . . . . . Biljne va{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Myzus persicae . . . . . . . . . . . . . . .

221 222 223 223 225 226 227 228 228 228 230 231 232 233 234 234 235 236 237 237 237 239 240

Macrosiphum euphorbiae . . . . . . Aphis fabae . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aulacorthum solani . . . . . . . . . . . Aphis nasturtii . . . . . . . . . . . . . . . Myzus ascalonicus . . . . . . . . . . . . Aphis frangulae . . . . . . . . . . . . . . . Rhopalosiphonius latysiphon . . . Suzbijanje biljnih va{i . . . . . . . . . . . PU@EVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEMATODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zlatno`uta ili zlatna krompirova nematoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bledo`uta krompirova nematoda . Nematode pegavosti korena krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Korenove nematode . . . . . . . . . . . . . Nematoda trule`i krompira . . . . . . Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . . . Ostale nematode ~iji je krompir doma}in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . GRINJE (PREGLJEVI) . . . . . . . . . . . . . Obi~ni crveni pauk . . . . . . . . . . . . . OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . Duvanov trips . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krompirov buva~ . . . . . . . . . . . . . . . Stenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glodari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sedmi deo KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [tete od korova u krompiru . . . . . Suzbijanje korova u krompiru . . . Mehani~ko suzbijanje korova . . . . Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova pre zasnivanja proizvodnje krompira . . . . . . . . . . Vreme primene herbicida . . . . . . . . Primena herbicida pre sadnje krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena herbicida posle sadnje, a pre nicanja krompira (pre-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . .

266 267 267 267 267 268 269 269 270 271 273 275 275 278 280 280 280 280 281 281 281 281 282 282 282 283

243 245 245 245 246 246 246 246 246 247 254 257 259 261 261 262 263 264

287 289 290 291 291 291 293 294 294 295

SADR@AJ

Primena herbicida posle nicanja korova i krompira (post-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . Me{anje preparata radi pro{irenja spektra delovanja . . . . . . . . . . . . . . . Tolerantnost sorti krompira prema herbicidima . . . . . . . . . . . . . Neki od herbicida koji se koriste u suzbijanju korova u krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cikloksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . Kvizalofop-p-etil . . . . . . . . . . . . . Fluazifop-p-butil . . . . . . . . . . . . . Kletodim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rimsulfuron . . . . . . . . . . . . . . . . . Fenoksaprop-p-etil . . . . . . . . . . . Propakvizafop. . . . . . . . . . . . . . . . Dimetenamid-p . . . . . . . . . . . . . . Propizohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . Acetohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fluorohloridon . . . . . . . . . . . . . . Prometrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pendimentalin . . . . . . . . . . . . . . . Metribuzin . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bentazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klomazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Setoksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Linuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor + Linuron . . . . . . . . . . . Flufenacet + Metribuzin . . . . . . EPTC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S-metolahlor . . . . . . . . . . . . . . . . . Dikvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slike va`nijih korova . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

295 295 296 296 296 297 297 297 297 298 298 298 298 299 299 299 300 300 300 301 301 301 301 301 302 302 302 302 304 321

Klonsko razmno`avanje . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . Kultura tkiva in vitro . . . . . . . . . . . . Kultura meristema in vitro . . . . . . . Kultura nodalnih eksplantata in vitro (mikropropagacija) . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja osnovnog i certificiranog semenskog krompira . . . . . . . . . Izbegavanje izvora zaraze . . . . . . . . Rejonizacija proizvodnje semenskog krompira . . . . . . . . . . . . Prostorna izolacija . . . . . . . . . . . . . . ^i{}enje useva od bolesnih biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . Plodored . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena insekticida . . . . . . . . . . . . . Primena mineralnih ulja . . . . . . . . . Orjentacija semenskih useva . . . . . Prevremeni prekid vegetacije . . . . . KVALITET SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zdravstveno stanje . . . . . . . . . . . . . . Veli~ina krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fiziolo{ko stanje (starost) krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . SKLADI[TENJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . . . . . . . . . Postkontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Centralno kontrolno polje . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

328 328 329 329 330 332 333 335 337 338 339 339 340 340 340 341 343 343 343 346 347 348 351 353 354 354

Osmi deo PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325

Indeks naziva na srpskom jeziku . . . . . . 359 Indeks naziva na latinskom jeziku . . . . . 361 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369

Prvi deo

Krompir

KROMPIR

Slika 9. Stolon, za~etak i formiranje krtole na vrhu stolona

Tehnologija proizvodnje Krompir zahteva duboka, laka i rastresita zemlji{ta, a radi postizanja visokog prinosa i zemlji{ta bogata hranljivim materijama. Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reakcije sa pH 5,3-6,0. Reakcija zemlji{ta sa pH ispod 4,5 i iznad 7,5 negativno deluje na prinos krtola. Da bi se postigao visok prinos adekvatan primenjenoj agrotehnici, |ubrenju i kvalitetu sadnog materijala, potrebno je 350-400 mm vode u toku vegetacije. Nedostatak vode je potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. Ako se ima u vidu da ekonomi~na proizvodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha, onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hraniva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N) za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200 kg/ha, fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha

Slika 8. Krompir: a koren; b stolon; c deo stabla

u~e{}em viroza, na ovim prostorima, ograni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlo visokom stepenu. To je i glavni uzrok niskih prinosa krompira. Virusi, pri istim ostalim uslovima, u na{oj zemlji, jo{ uvek, uzimaju vi{e od polovine potencijalnog prinosa. Postoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilaca postizanja ve}ih prinosa krompira na ovim prostorima. Osnovni kvalitativni ~inilac semenskog krompira jeste procenat zaraze krtola virusima. Izro|en ili degenerisan sadni materijal ne mo`e dati adekvatan prinos, bez obzira na koli~inu hraniva (|ubriva), kvalitet zemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti, obezbe|enost vodom i sl. Samo u tolerantnim granicama virusima zara`ene krtole mogu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog |ubriva, obezbe|enosti vodom, kvalitetu zemlji{ta i dr. Taj problem se mo`e prevazi}i sadnjom kvalitetnog semenskog krompira zara`enog virusima u tolerantnim granicama {to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uz adekvatnu agrotehniku porast prinosa koji bi bio pribli`an razvijenim zemljama.

Slika 10. Krtola, kao vegetativni organ krompira, se koristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {iroj proizvodnji: klica i naklijale krtole 21

Drugi deo

Prouzrokova~i bolesti i njihove osobine

ZA[TITA KROMPIRA

ske i mehani~ke prirode mogu prouzrokovati bolesti biljaka. To su poreme}aji koji nastaju usled nepovoljnih klimatskih, edafskih i drugih ~inilaca. Nepovoljni ~inioci koji mogu prouzrokovati poreme}aje kod biljaka mogu biti nedostatak ili suvi{ak hranljivih elemenata, temperaturni ekstremi (niske i visoke temperature), slabo ili prejako osvetljenje, nedostatak ili vi{ak vode, prisustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu, hemijska sredstva za za{titu bilja, grad, vetar i sl., su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiotske prirode. Simptomi su nekada sli~ni simptomima bolesti ~iji su prouzrokova~i gljive, bakterije ili virusi. To ~esto ote`ava rad na identifikaciji pravog prouzrokova~a bolesti. Oslabljen biljni organizam nepovoljnim ~iniocima abiotske prirode je pogodan supstrat za neke parazite koji se ozna~avaju kao paraziti slabosti.
Slika 5. Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deo se~enih krtola (Milo{evi}, 1998)

PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI Bolesti biljaka odnosno krompira mogu prouzrokovati ~inioci infektivne (biotske, parazitske) i neinfektivne (abiotske, neparazitske) prirode. Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske (ne`ive, neparazitske, neinfektivne) prirode. Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke, hemij-

Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske (`ive, parazitske, infektivne) prirode. Prouzrokova~i bolesti infektivne prirode mogu biti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudogljive), bakterije, virusi, viroidi, fitoplazme, nematode i parazitne cvetnice. Proces nastanka bolesti (patogeneza) Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{titom krompira, potrebno se kratko osvrnuti na proces nastanka bolesti. Proces nastanka bolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe-

Slika 6. Zaraza krtola preko stolona 32

Tre}i deo

Bolesti krompira prouzrokovane gljivama, gljivolikim organizmima i bakterijama

ZA[TITA KROMPIRA

Slika 3. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista

i razvoj bolesti. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz {umski pojas, u hladu ispod drve}a i sl. (sl. 11). Drugim re~ima, tamo gde je du`e vla`enje lista, gde se dugo zadr`ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti prisutna visoka vla`nost vazduha kao i u uslovima sa nesrazmerno velikom nadzemnom masom prouzrokovanom neuskla|enim odnosom osnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) i prevelikom koli~inom azota. Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole. To se de{ava u uslovima vla`nog vremena. ^ak i na samom kraju vegetacije kada nije sasvim osu{ena lisna masa i ako je ima minimalno, ako potraje vla`an period, plamenja~a se obavezno javlja. U takvim slu~ajevima krtole mogu biti zara`ene u visokom procentu. Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivo u njenom povr{inskom delu, dubine do oko 15 mm, a mo`e biti i dublje. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka, r|astog izgleda (sl. 12 i 13). ^esto se de{ava da oboljele krtole
58

Slika 4. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom od konidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti (Milo{evi}, 2000)

BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA, GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA

Slika 89. Crna noga krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}, 1998 desno)

Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta, gramnegativna i asporogena bakterija, peritrihog rasporeda cilija, pojedina~nih }elija, veli~ine 0,5-0,7 1,2-5,0 m. Bakterija je fakultativni anaerob. Epidemiologija. Patogen prezimljava u zemlji{tu i zara`enim krtolama. U zemlji{tu odr`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima,

razli~ito vreme, {to zavisi od temperature i vla`nosti zemlji{ta. Bakterija mo`e zadr`ati vitalnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 C ili kra}e vreme pri vi{im temperaturama. Dakle, bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijim i vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvim uslovima. Bakterija mo`e da se prenese na susedne krtole zemlji{nom vodom (sl. 91). Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti

Slika 90. Crna noga krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. 2006) 123

ZA[TITA KROMPIRA

Slika 91. Ciklus razvoja bolesti crna noga i vla`na trule` krompira

zdrave neposrednim kontaktom preko povreda ili lenticela. Zaraza se mo`e preneti kontaminiranim no`em prilikom se~enja krupnijih semenskih krtola. Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vegetacije, a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolona, dodirom krtola sa obolelim stablom, dodirom zara`enih i zdravih krtola, zara`avanjem krtola preko povreda nastalim dejstvom zemlji{nih {teto~ina, preko uve}anih lenticela, spiranjem bakterija sa obolelog prizemnog dela stabljike i njihovim kretanjem zemlji{nom vodom za vreme ki{e. Posle ostvarene zaraze, na krtolama se pojavljuju manje mrke pege koje se tokom ~uvanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}i deo krtole. Sadnjom manje zara`enih krtola u prole}e, patogen prelazi iz mati~ne krtole
124

na stabljike, prouzrokuju}i tako trule` njihovog prizemnog dela, odnosno crnu nogu. Patogen kroz stolone prelazi u krtole iz kojih, ako se u prolje}e koriste za sadnju, opet nastaju bolesni izdanci. Procenat mladih krtola sa skrivenom zarazom zavisi od stepena pojave bolesti crne noge tokom vegetacije. Istra`ivanja su pokazala da je kod biljke sa simptomima bolesti zara`eno 75% krtola. U odsustvu optimalnih uslova bakterija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti. Sadnjom takvih krtola, u povoljnim uslovima dolazi do razvoja bolesti. U krtolama neotpornih sorti latentna forma u periodu ~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitet bolesti. U otpornijih sorti, zbog usporenog procesa razvoja bolesti, latentna forma se produ`ava. Veliki zna~aj u za{titi krompira od ove i drugih bakterioza ima rana detekcija skrivenih zaraza krtola.

^etvrti deo

Viroze krompira

VIROZE KROMPIRA

Slika 16. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi}, 2003)

Slika 17. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi}, 1998)

{}a. U slu~aju sekundarne zaraze javlja se tako|e crti~asta nekroza nervature, mozai~no {arenilo, povijanje vrhova listi}a, odnosno kovrd`anje li{}a. Li{}e je krto i lako se lomi (sl. 21, 22, 23, 24 i 25). Su{enje i opadanje donjeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no

li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. Takav stadij zovemo palma (sl. 24). Nekroze se javljaju i na stablu. Nekroze su naj~e{}e ja~e kod primarne nego kod sekundarne zaraze. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma me|u razli~itim sortama krompira.

Slika 18. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze desno sorta bintje) (Milo{evi}, 2000) 167

Peti deo

Neinfektivne bolesti
(Bolesti prouzrokovane ~iniocima neinfektivne prirode)

ZA[TITA KROMPIRA

Slika 10. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) nepo`eljna pojava za konzumni krompir (u sredini Milo{evi}, 2008)

o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da dovedu ~ak i do su{enja biljaka. Neki herbicidi, primenjeni za suzbijanje korova u nekoj drugoj gajenoj biljci, u prethodnoj vegetaciji, mogu prouzrokovati promene na biljkama krompira gajenog na toj parceli naredne vegetacione sezone (sl. 12).

Iako se mogu primenjivati i posle nicanja krompira, neki herbicidi kao {to su metribuzin, mogu o{tetiti biljke krompira sorte jaerla, {to zavisi od koli~ine primenjenog sredstva (sl. 13). Herbicid bentazon mo`e prouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti u koli~ini ve}oj od preporu~ene. Acetohlor koji se primenjuje posle sadnje, a pre nicanja mo`e da bude fitotoksi~an za krompir na lakim zemlji{tima ako u vreme nicanja krompira padnu velike koli~ine padavina. Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke, hemijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te}enje krtola, koja se ispoljavaju u promeni boje provodnog sistema krtola na pup~anom delu, promeni boje poko`ice i njene strukture. Isto tako krtole o{te}ene herbicidom mogu dati nitave ili deformisane klice. [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglavnom nastaju njihovom nestru~nom upotrebom. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini, vremenu i na~inu primene sredstva, o{te}enja mogu biti potpuno izbegnuta. Prskalice posle kori{}enja treba dobro oprati kako se ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bi kod narednog tretmana krompira moglo o{tetiti usev.

Slika 11. Nepo`eljno klijanje semenskog krompira pri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturama posle isteka perioda mirovanja 218

[esti deo

[teto~ine krompira i njihovo suzbijanje

NASLOV POGLAVLJA

Slika 38. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju

kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenski period od nekoliko godina. Korenove nematode `ive na korenu biljaka gde prouzrokuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr. Nematode koje slobodno `ive u zemlji{tu prouzrokuju razli~ite promene na biljkama na kojima se hrane. Nematode se razmno`avaju polnim putem. Slabo su pokretljive te se prenose zemljom na biljkama i biljnim delovima koji se koriste za razmno`avanje (krtole, lukovice, sadnice i dr.), oru|ima i sl. Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda. Krompirove nematode Globodera rostochiensis i G. pallda pripadaju grupi cistolikih nematoda. Kod ovih vrsta nematoda me{inaste `enke formiraju ciste koje obezbe|uju opstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama, oru|ima, mehanizacijom i na drugi na~in. Simptomi prisustva krompirovih nematoda su jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije. U tom slu~aju se, na zara`enim delovima parcele, uo~avaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu. Li{}e takvih biljaka je bledo i sa pojavom uvenu}a. Biljke u oazama mo272

gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oaza javljaju prazna (}elava) mesta. Na korenu takvih biljaka, kada se i{~upaju iz zemlje, uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvorevine koje predstavljaju mlade `enke i ciste krompirovih cistolikih nematoda. U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekih nematoda ~iji je krompir doma}in. Me|utim, za sada, nema podataka o njihovoj {tetnosti. U odnosu na druge ~inioce infektivne i neinfektivne prirode, smatramo da ne predstavljaju problem. Bez obzira na tu ~injenicu,

Slika 39. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomilicama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira

Sedmi deo

Korovi u krompiru i njihovo uni{tavanje

KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE

Slika 2. Faza razvoja biljaka krompira, stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo koje mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova

litet krompira tako {to se svojim podzemnim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}uju krtole (sl. 7). Suzbijanje korova u krompiru Borba protiv korova podrazumeva niz mera kojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{tavanje korovske vegetacije u usevu krompira. I pored preduzimanja mera borbe korove je te{ko potpuno uni{titi. Neke smo uni{tili, drugi ni~u iz semena i rizoma. To je i razlog primene vi{e mera kojima redukujemo korovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne konkuri{e usevu krompira. Mehani~ko suzbijanje korova. Mehani~ko uni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju

jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi. Delimi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih korova pogotovo onih koji se razmno`avaju rizomima. Uni{tavanjem korova kultiviranjem ili ru~nim okopavanjem nemamo ostataka rezidua u krtolama, nema o{te}enja narednog useva u plodoredu, nema zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivotne sredine. Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krompira nekada vi{e nego herbicidima. Direktne {tete nastaju o{te}enjem korena i nadzemnih izdanaka cime. Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida. Osim mehani~kim putem, korovi se u usevu krompira veoma uspe{no mogu suzbiti i primenom herbicida. Izbor herbicida
291

Osmi deo

Proizvodnja semenskog krompira

PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA

Slika 6. Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiranje i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno)

tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl. 7 i 9). Za tridesetak dana, napr. kod krompira }e se iz svakog segmenta dobiti po jednu zdrava (bezvirusna) biljka (sl. 7).

Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaranje mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobijaju mikrokrtole koje mogu da daju biljku i potomstvo (sl. 10 i 11).

Slika 7. Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epruvetama i tegli 331

ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI, [TETO^INE, KOROVI, SEMENARSTVO

372