2009

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE

. . Morfolo{ke odlike bakterija . Uticaj bolesti. . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture bakterija. . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske prirode . . . . . . . . . . Plod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 15 17 18 18 18 19 19 20 20 20 21 23 25 27 29 29 30 30 30 31 32 32 32 32 Uticaj ekolo{kih ~inilaca na patogenezu . . . . . . Gra|a virusa . . . . . . . . . . . . . . Stablo . Gubici potencijalnog i ostvarenog prinosa prouzrokovani bolestima Uticaj bolesti na kvalitet krtola krompira . . . . . . . . . Izolacija fitopatogenih bakterija . . . . . . . . . . Hemijski sastav krtola . . . . . Uticaj bolesti na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . . Cvet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . Izolacija iz podzermnih delova biljke (krtole. . . . . . Proces nastanka bolesti (patogeneza) . . . . Koren . . Proizvodnja krompira u svetu i kod nas . . . . . VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . List . . . . . . . . Prvi deo KROMPIR . . . . . GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI Morfologija vegetativnih organa gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . Izolacija gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija bakterija iz zara`enog biljnog tkiva . . . . . . . . . . . Razmno`avanje gljiva i gljivolikih organizama . Veli~ina virusa . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI . . . . Drugi deo PROUZROKOVA^I BOLESTI I NJIHOVE OSOBINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 35 36 36 36 38 38 39 40 40 40 40 40 41 41 41 41 42 43 43 43 43 44 45 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje i {irenje virusa . . . . . . . . . . . . . Izolacija iz stabla. Putevi prodiranja patogena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfolologija i anatomija fitopatogenih bakterija. . . . . . Serolo{ke osobine bakterija . . . . . . . . Tehnologija proizvodnje . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Serolo{ke osobine fitopatogenih virusa . . . Uticaj bolesti na kvalitet semenskog krompira . . . . . . {teto~ina i korova na proizvodnju krompira . . . . . . . . koren i dr. . . . . . . . UVOD . Prognoza pojave bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . Krtola . . . . . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FITOPATOGENE BAKTERIJE KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . ploda i drugih nadzemnih delova biljke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Predgovor. . Polno razmno`avanje gljivolikih organizama .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 55 55 55 74 81 83 87 92 97 99 102 104 105 107 109 110 112 113 113 113 114 115 115 115 Gar krompira . Suva trule` krtola . . . . 117 Helicobasidium purpureum . . . . . . . . . . . . . 140 Skladi{tenje krompira . . 45 Serolo{ke metode dokazivanja (detekcije) biljnih virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Rhizopus stolonifer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Roze okca . . . . 142 Le~enje povreda krtola uslov za kvalitetno ~uvanje sa minimalnim gubitcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . . . . . . Plamenja~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . . . R|a krompira. . . . . . . Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . 144 Kori{}enje hemijskih sredstava za suzbijanje bolesti krompira u skladi{tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . . . . 143 Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama . . . . . . . . . . . . . Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . . 50 Testiranje krompira na prisustvo virusa . . . . . . . . . . 119 Vla`na (meka) trule` krtola . . . . . . . . . . . 116 OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^I BOLESTI KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fomozna pegavost li{}a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Obi~na krastavost . . Bela plesan . . . . . . 118 BAKTERIOZE KROMPIRA. . . . . . . . . . . Trule` stabljike . . . 116 Pepelnica krompira . . . . . . . . . . . . . . . . Gangrena. . . . 117 Geotrichum candidum . . . . . . 46 Dokazivanje (provera) patogenosti izolovanog ili detektovanog prouzrokova~a bolesti . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Metode detekcije biljnih virusa . . . . . . Septoriozna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . 119 Crna trule` prizemnog dela stabljike („crna noga“). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Uticaj va|enja i transporta krtola na pojavu bolesti u skladi{tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Bakteriozna uvelost i mrka trule` krtola . . . . . . Antraknoza . . . . . . Siva plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Xylaria apiculata . . . . . . . . . 117 Pleospora herbarum. . . . . Pegavost poko`ice krtola. . . . . . . . . . . . . . . 128 Sudovna uvelost i prstenasta trule` krtola . . . . . . . . . . 48 Dokazivanje (provera) patogenosti gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . 144 ^etvrti deo VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pra{na krastavost . . . . . . . . . Crna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MIKOZE I PSEUDOMIKOZE KROMPIRA . . . . . . . . . . Cerkosporiozna pegavost li{}a . . . . . . . . . Verticiliozno uvenu}e . . . . . . . . . . . . . . OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . . . . . 45 Detekcija biljnih virusa biotestom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Armillaria mellea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crna krastavost krtola i „bela noga“ prizemnog dela stabljike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Neke metode ispitivanja zdravstvenog stanja sadnog materijala . . . . . . . 51 Tre}i deo BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. . . . . 118 Penicillium sp. . . . . . . . 155 . . 138 BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TU I NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . 117 Phoma eupyrina . . . . . . 50 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Literatura. . Vodena trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Uticaj za{tite krompira tokom vegetacije na kvalitet ~uvanja krtola . . . Ru`i~asta trule` krtola . . . . . . . 117 Macrophomina phaseolina . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . ALVKr (Andean potato latent virus. . . . . . . . . . . . Enzimski imunoadsorpcioni test (ELISA) . . . . . . . . Virus `bunavosti vrha krompira. . . S virus krompira. . S-VKr (Potato virus S. T-VKr (Potato virus T. APLV) . . Vizuelna detekcija virusa krompira . . . . . . . . . . A virus krompira. . . APMV). Virus `ute kr`ljavosti krompira. . . . . . . . X virus krompira. . . . VPPDKr (Tobacco ringspot virus. . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . PYDV . . . . . . . . . Virus mozaika lucerke na krompiru. OSTALI VIRUSI KROMPIRA I VIRUSI ^IJI JE KROMPIR JEDAN OD DOMA]INA . . . . . . . . . . . . X-VKr (Potato virus X. . Virus `utog mozaika krompira. . . . . 188 188 189 189 189 190 190 190 191 192 193 194 194 194 195 196 200 202 209 211 211 215 217 219 220 221 . . . . . . . . . . . . . PSTVd) . . . . . . PVM) . . . . . . . . . . TMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvenu}e lenticele . . . . . . . . . . . . . . . Peti deo NEINFEKTIVNE BOLESTI . . . . . . . . . . . . . NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y. . . . Virus uvijenosti li{}a krompira VULKr (Potato leaf roll virus. Translokacija virusa iz li{}a do krtola . . . . . V virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . V@KKr (Potato yellow dwarf virus. . . . . . . . . . . . . V@MKr (Potato aucuba mosaic virus. 157 160 162 162 173 176 177 178 180 181 182 182 184 185 186 186 186 187 187 187 Virus nekroze duvana na krompiru. . . . . . . . . . . . AV[Kr (Andean potato mottle virus. . . . . . . .SADR@AJ UVOD . . . Viroze krompira u Srbiji u pore|enju sa nekim dr`avama sveta . PVV) . . . . . . . . VVKKr (Potato spindle tuber viroid. Preno{enje virusa krompira biljnim va{ima . . . . A-VKr (Potato virus A. . . TBRV) . . . . . . . . . . . . OSTALE VIROZE KROMPIRA . VMLKr (Alfalfea mosaic virus. . . . . . . . . . . . . PMTV. . . . . . . . . . . . Test ili indikator biljke . Nitavost klica krompira . . Virus prstenaste pegavosti duvana na krompiru. . . . . . . . . . Temperatura kao prouzrokova~ bolesti krompira . . . . . . . . . . Zna~aj pojedinih virusa krompira Detekcija virusa krompira . . . . . . . . . . Virus mozaika krastavca na krompiru. . . . . . . . . . . . . Andski latentni virus krompira. . . . Neinfektivna uvijenost li{}a . . . . . . potato abc disease . . . . . . . . . . . . PVX). . . . . . . Virus bronzavosti paradajza na krompiru. . . . . . CMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V-VKr (Potato virus V. . . . . . . . . TRV) . . . . . . . . . . . TSWV) . TRV) . . . . . . . . . . . . . . V@VKr (Potato mop-top virus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVT) . . . . VNDKr (Tobacco necrosis virus. T virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PAMV) . Virus {u{tavosti duvana na krompiru. . TNV). . . . . PVS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M virus krompira. . . . . . . . . . . . . VIROIDI . . . . . . . . . VCPPPKr (Tomato black ring virus. . . PLRV) . . . . . . . . O{te}enje od herbicida . Andski virus {arenila krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . VMKKr (Cucumber mosaic virus. . . . . . VBPKr (tomato spotted wilt virus. . . UVOD . . . . . . . . . . . . . Neadekvatno osvetljenje . . . PVA) . . . . . . . . . . Preno{enje virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V[DKr (Tobacco rattle virus. . . . . . . . . . . . . . . . FITOPLAZME . . . . . . . . PVY) . . . . . . . . . . . AMV) . . . . . . . VMDKr (Tobacco mosaic virus. . . . . . . . Virus mozaika duvana na krompiru. . . . Viroid vretenavosti krtola krompira. . M-VKr (Potato virus M. . . . . . . . . . . . . . . . Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru.

. Pukotine na krtolama . . . Nedostatak hranljivih elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aulacorthum solani . . . . . . . . . . . . . . . Ostale nematode ~iji je krompir doma}in . Aciditet (pH) zemlji{ta . Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . . Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . . . . . . . . . .SADR@AJ Crno srce . Primena herbicida pre sadnje krompira . . Edemi (Intumescencije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razmno`avanje insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nematoda trule`i krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [tete od korova u krompiru . . . . . . Trajanje razvi}a insekata . . . . Sko~ibube (`i~njaci) . . . Fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . GRINJE (PREGLJEVI) . . . . . . . . . . . . . . . Zlatno`uta ili zlatna krompirova nematoda . . . . O{te}enja od grada . . . . . . . . . . . . . . . . . Prezimljavanje insekata . . . . Unutra{nja pegavost i nektroza . . Obi~ni crveni pauk . . . . . . . . [esti deo [TETO^INE KROMPIRA I NIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . Nematode pegavosti korena krompira . . . . . . . . . . . Magnezijum . . . . . . Rhopalosiphonius latysiphon . . . . . . . . . . Klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . . . . . . . . . 266 267 267 267 267 268 269 269 270 271 273 275 275 278 280 280 280 280 281 281 281 281 282 282 282 283 243 245 245 245 246 246 246 246 246 247 254 257 259 261 261 262 263 264 287 289 290 291 291 291 293 294 294 295 . . . . . . . Krompirov buva~ . . . . . Mangan . . . . Sedmi deo KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ozima sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalcijum . Promena boje provodnog prstena [uplje srce . . . . Primena herbicida posle sadnje. . Biljne va{i . . . . . . . . . . . . . . Sekundarne krtole – babi~avost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Korenove nematode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a pre nicanja krompira (pre-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje biljnih va{i . . . . . . Bledo`uta krompirova nematoda . . . . Mehani~ko suzbijanje korova . . . . . . . . . . . . . . . . . . Olovne pege ili unutra{nje modrice . . . . . . . . . . O{e}enje periderma krtole . . . . . . . . . . . . . . Duvanov trips . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis nasturtii . Literatura . . . . . . . . . Aphis frangulae . . . . . . . . Suzbijanje korova pre zasnivanja proizvodnje krompira . . . Azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INSEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida . . . . . . . . Myzus ascalonicus . . . . . . . . . . . PU@EVI . . . . . . Krompirov moljac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEMATODE . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . Glodari. . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis fabae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija insekata . . . . . Sekundarni rast . . . Razvi}e insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 222 223 223 225 226 227 228 228 228 230 231 232 233 234 234 235 236 237 237 237 239 240 Macrosiphum euphorbiae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Myzus persicae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova u krompiru . . . . . . . . . . . Sovica gama . . . . . . . . . . . . . . . . Rovac . . . . . . . Krompirova sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalijum . . Veliki majski gudelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stenice . . Vreme primene herbicida . . . O{te}enja od svetlosti i visokih temperatura u polju . . . . . . . . . . . Krompirova zlatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . Acetohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rejonizacija proizvodnje semenskog krompira . . . . . . . . . . . Setoksidim . . Primena insekticida . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . Klomazon . . . . . . . Neki od herbicida koji se koriste u suzbijanju korova u krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja osnovnog i certificiranog semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ^i{}enje useva od bolesnih biljaka . . . . . . . . . Kultura meristema in vitro . . . . . . . Zdravstveno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fluorohloridon . . . . . . Izbegavanje izvora zaraze . . . . . . . . Rimsulfuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kultura nodalnih eksplantata in vitro (mikropropagacija) . . . . . . . . . . Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena mineralnih ulja . . . Propakvizafop. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slike va`nijih korova . 328 328 329 329 330 332 333 335 337 338 339 339 340 340 340 341 343 343 343 346 347 348 351 353 354 354 Osmi deo PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA. . . . . . . . . . . . . Cikloksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Centralno kontrolno polje . . 359 Indeks naziva na latinskom jeziku . Pendimentalin . . . . Propizohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KVALITET SEMENSKOG KROMPIRA . . . . Veli~ina krtola . . . . . . . . Plodored . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala . . . . . . . Prevremeni prekid vegetacije . . . . Kultura tkiva in vitro . Prostorna izolacija . . . . . . 295 295 296 296 296 297 297 297 297 298 298 298 298 299 299 299 300 300 300 301 301 301 301 301 302 302 302 302 304 321 Klonsko razmno`avanje . . Dimetenamid-p . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Primena herbicida posle nicanja korova i krompira (post-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . Flufenacet + Metribuzin . . . . . . . . . . . . . . EPTC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fluazifop-p-butil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metribuzin . . Postkontrola . . . . . . . . . . . . . . . Kvizalofop-p-etil . . SKLADI[TENJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dikvat . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor . . . . . Prometrin . . Bentazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Linuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S-metolahlor . . . . . . . . . Tolerantnost sorti krompira prema herbicidima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor + Linuron . . . Fenoksaprop-p-etil . . . . . . . . . . . . . 325 Indeks naziva na srpskom jeziku . . . . . . . . . . Orjentacija semenskih useva . . . Kletodim . Fiziolo{ko stanje (starost) krtola . . . . . . . . 369 . . Me{anje preparata radi pro{irenja spektra delovanja . . . . . . . . . . . . 323 UVOD . . . . . . . . . . .

Prvi deo Krompir .

onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hraniva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N) za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200 kg/ha. Ako se ima u vidu da ekonomi~na proizvodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha. Stolon. Samo u tolerantnim granicama virusima zara`ene krtole mogu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog |ubriva.5 negativno deluje na prinos krtola.KROMPIR Slika 9. za~etak i formiranje krtole na vrhu stolona Tehnologija proizvodnje Krompir zahteva duboka. Virusi. Krompir: a – koren. Taj problem se mo`e prevazi}i sadnjom kvalitetnog semenskog krompira zara`enog virusima u tolerantnim granicama {to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uz adekvatnu agrotehniku porast prinosa koji bi bio pribli`an razvijenim zemljama. pri istim ostalim uslovima. fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha Slika 8.0. kvalitet zemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti. kvalitetu zemlji{ta i dr. Osnovni kvalitativni ~inilac semenskog krompira jeste procenat zaraze krtola virusima. potrebno je 350-400 mm vode u toku vegetacije. ograni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlo visokom stepenu. na ovim prostorima. obezbe|enost vodom i sl. a radi postizanja visokog prinosa i zemlji{ta bogata hranljivim materijama. bez obzira na koli~inu hraniva (|ubriva). Postoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilaca postizanja ve}ih prinosa krompira na ovim prostorima. laka i rastresita zemlji{ta. „Izro|en“ ili „degenerisan“ sadni materijal ne mo`e dati adekvatan prinos.3-6. Da bi se postigao visok prinos adekvatan primenjenoj agrotehnici. Slika 10. Reakcija zemlji{ta sa pH ispod 4. c – deo stabla u~e{}em viroza. obezbe|enosti vodom. u na{oj zemlji. Krtola. To je i glavni uzrok niskih prinosa krompira. kao vegetativni organ krompira. uzimaju vi{e od polovine potencijalnog prinosa. b – stolon. Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reakcije sa pH 5.5 i iznad 7. |ubrenju i kvalitetu sadnog materijala. se koristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {iroj proizvodnji: klica i naklijale krtole 21 . Nedostatak vode je potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. jo{ uvek.

Drugi deo Prouzrokova~i bolesti i njihove osobine .

Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske (ne`ive. Slika 5. Simptomi su nekada sli~ni simptomima bolesti ~iji su prouzrokova~i gljive. bakterije ili virusi. Zaraza krtola preko stolona 32 . vetar i sl. To su poreme}aji koji nastaju usled nepovoljnih klimatskih. grad. 1998) PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI Bolesti biljaka odnosno krompira mogu prouzrokovati ~inioci infektivne (biotske. parazitske. neinfektivne) prirode. Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deo se~enih krtola (Milo{evi}. su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiotske prirode. viroidi. nematode i parazitne cvetnice. hemij- Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske (`ive. infektivne) prirode. temperaturni ekstremi (niske i visoke temperature). Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke. hemijska sredstva za za{titu bilja. neparazitske) prirode. Proces nastanka bolesti (patogeneza) Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{titom krompira. prisustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu. Proces nastanka bolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe- Slika 6. virusi. slabo ili prejako osvetljenje. neparazitske..ZA[TITA KROMPIRA ske i mehani~ke prirode mogu prouzrokovati bolesti biljaka. bakterije. parazitske) i neinfektivne (abiotske. edafskih i drugih ~inilaca. Oslabljen biljni organizam nepovoljnim ~iniocima abiotske prirode je pogodan supstrat za neke parazite koji se ozna~avaju kao paraziti slabosti. fitoplazme. Nepovoljni ~inioci koji mogu prouzrokovati poreme}aje kod biljaka mogu biti nedostatak ili suvi{ak hranljivih elemenata. potrebno se kratko osvrnuti na proces nastanka bolesti. Prouzrokova~i bolesti infektivne prirode mogu biti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudogljive). To ~esto ote`ava rad na identifikaciji pravog prouzrokova~a bolesti. nedostatak ili vi{ak vode.

Tre}i deo Bolesti krompira prouzrokovane gljivama. gljivolikim organizmima i bakterijama .

r|astog izgleda (sl. dubine do oko 15 mm. na kraju njiva neposredno uz {umski pojas. U takvim slu~ajevima krtole mogu biti zara`ene u visokom procentu. plamenja~a se obavezno javlja. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka. (sl. neprovetrena mesta. ako potraje vla`an period. u hladu ispod drve}a i sl. tamo gde je du`e vla`enje lista. Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole. zaklonita. 2000) . Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista i razvoj bolesti. a mo`e biti i dublje. 12 i 13). Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivo u njenom povr{inskom delu. To se de{ava u uslovima vla`nog vremena. ^ak i na samom kraju vegetacije kada nije sasvim osu{ena lisna masa i ako je ima minimalno.ZA[TITA KROMPIRA Slika 3. gde se dugo zadr`ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti prisutna visoka vla`nost vazduha kao i u uslovima sa nesrazmerno velikom nadzemnom masom prouzrokovanom neuskla|enim odnosom osnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) i prevelikom koli~inom azota. Drugim re~ima. To su uvale. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom od konidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti (Milo{evi}. ^esto se de{ava da oboljele krtole 58 Slika 4. 11).

veli~ine 0.7 × 1. Bakterija je fakultativni anaerob. 1998 – desno) Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta. razli~ito vreme.0 μm. 2006) 123 . Bakterija mo`e da se prenese na susedne krtole zemlji{nom vodom (sl.BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. Epidemiologija. GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA Slika 89. Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti Slika 90.2-5. 91). peritrihog rasporeda cilija. gramnegativna i asporogena bakterija. pojedina~nih }elija. Dakle. {to zavisi od temperature i vla`nosti zemlji{ta. Bakterija mo`e zadr`ati vitalnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 °C ili kra}e vreme pri vi{im temperaturama. Patogen prezimljava u zemlji{tu i zara`enim krtolama. bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijim i vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvim uslovima. „Crna noga” krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. „Crna noga” krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}.5-0. U zemlji{tu odr`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima.

zara`avanjem krtola preko povreda nastalim dejstvom zemlji{nih {teto~ina. prouzrokuju}i tako trule` njihovog prizemnog dela. odnosno „crnu nogu“. opet nastaju bolesni izdanci. na krtolama se pojavljuju manje mrke pege koje se tokom ~uvanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}i deo krtole. Istra`ivanja su pokazala da je kod biljke sa simptomima bolesti zara`eno 75% krtola. spiranjem bakterija sa obolelog prizemnog dela stabljike i njihovim kretanjem zemlji{nom vodom za vreme ki{e. U krtolama neotpornih sorti latentna forma u periodu ~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitet bolesti. . U otpornijih sorti. patogen prelazi iz mati~ne krtole 124 na stabljike. latentna forma se produ`ava. Patogen kroz stolone prelazi u krtole iz kojih. Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vegetacije. Ciklus razvoja bolesti „crna noga” i vla`na trule` krompira zdrave neposrednim kontaktom preko povreda ili lenticela. zbog usporenog procesa razvoja bolesti.ZA[TITA KROMPIRA Slika 91. U odsustvu optimalnih uslova bakterija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti. u povoljnim uslovima dolazi do razvoja bolesti. dodirom zara`enih i zdravih krtola. preko uve}anih lenticela. Posle ostvarene zaraze. Veliki zna~aj u za{titi krompira od ove i drugih bakterioza ima rana detekcija skrivenih zaraza krtola. Sadnjom manje zara`enih krtola u prole}e. dodirom krtola sa obolelim stablom. ako se u prolje}e koriste za sadnju. a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolona. Zaraza se mo`e preneti kontaminiranim no`em prilikom se~enja krupnijih semenskih krtola. Procenat mladih krtola sa skrivenom zarazom zavisi od stepena pojave bolesti „crne noge“ tokom vegetacije. Sadnjom takvih krtola.

^etvrti deo Viroze krompira .

22. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma me|u razli~itim sortama krompira. 23. U slu~aju sekundarne zaraze javlja se tako|e crti~asta nekroza nervature. 2000) 167 . 21. 24 i 25). Slika 18. 1998) {}a. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze – desno sorta bintje) (Milo{evi}. Li{}e je krto i lako se lomi (sl. Takav stadij zovemo „palma“ (sl. Nekroze su naj~e{}e ja~e kod primarne nego kod sekundarne zaraze. povijanje vrhova listi}a. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi}. Su{enje i opadanje donjeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. mozai~no {arenilo. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi}.VIROZE KROMPIRA Slika 16. 2003) Slika 17. Nekroze se javljaju i na stablu. 24). odnosno kovrd`anje li{}a.

Peti deo Neinfektivne bolesti (Bolesti prouzrokovane ~iniocima neinfektivne prirode) .

Prskalice posle kori{}enja treba dobro oprati kako se ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bi kod narednog tretmana krompira moglo o{tetiti usev. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) – nepo`eljna pojava za konzumni krompir (u sredini – Milo{evi}. hemijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te}enje krtola. Herbicid bentazon mo`e prouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti u koli~ini ve}oj od preporu~ene. 2008) o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da dovedu ~ak i do su{enja biljaka. 12). 13). mogu o{tetiti biljke krompira sorte jaerla. vremenu i na~inu primene sredstva. primenjeni za suzbijanje korova u nekoj drugoj gajenoj biljci. Iako se mogu primenjivati i posle nicanja krompira. Isto tako krtole o{te}ene herbicidom mogu dati nitave ili deformisane klice. mogu prouzrokovati promene na biljkama krompira gajenog na toj parceli naredne vegetacione sezone (sl. u prethodnoj vegetaciji. koja se ispoljavaju u promeni boje provodnog sistema krtola na pup~anom delu. a pre nicanja mo`e da bude fitotoksi~an za krompir na lakim zemlji{tima ako u vreme nicanja krompira padnu velike koli~ine padavina. neki herbicidi kao {to su metribuzin. Slika 11. Acetohlor koji se primenjuje posle sadnje. [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglavnom nastaju njihovom nestru~nom upotrebom. {to zavisi od koli~ine primenjenog sredstva (sl. Nepo`eljno klijanje semenskog krompira pri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturama posle isteka perioda mirovanja 218 .ZA[TITA KROMPIRA Slika 10. o{te}enja mogu biti potpuno izbegnuta. promeni boje poko`ice i njene strukture. Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke. Neki herbicidi.

[esti deo [teto~ine krompira i njihovo suzbijanje .

sadnice i dr. Krompirove nematode Globodera rostochiensis i G. kada se i{~upaju iz zemlje. Nematode se razmno`avaju polnim putem. na zara`enim delovima parcele. Kod ovih vrsta nematoda me{inaste `enke formiraju ciste koje obezbe|uju opstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama. Slika 39. oru|ima i sl. Nematode koje slobodno `ive u zemlji{tu prouzrokuju razli~ite promene na biljkama na kojima se hrane. U odnosu na druge ~inioce infektivne i neinfektivne prirode.). Li{}e takvih biljaka je bledo i sa pojavom uvenu}a. nema podataka o njihovoj {tetnosti. lukovice. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomilicama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira .NASLOV POGLAVLJA Slika 38. Biljke u oazama mo272 gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oaza javljaju prazna („}elava“) mesta. Korenove nematode `ive na korenu biljaka gde prouzrokuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr. oru|ima. U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekih nematoda ~iji je krompir doma}in. za sada. pallda pripadaju grupi cistolikih nematoda. Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda. Simptomi prisustva krompirovih nematoda su jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije. U tom slu~aju se. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenski period od nekoliko godina. Bez obzira na tu ~injenicu. mehanizacijom i na drugi na~in. Me|utim. smatramo da ne predstavljaju problem. uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvorevine koje predstavljaju mlade `enke i ciste krompirovih cistolikih nematoda. Na korenu takvih biljaka. uo~avaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu. Slabo su pokretljive te se prenose zemljom na biljkama i biljnim delovima koji se koriste za razmno`avanje (krtole.

Sedmi deo Korovi u krompiru i njihovo uni{tavanje .

korovi se u usevu krompira veoma uspe{no mogu suzbiti i primenom herbicida. Osim mehani~kim putem. Delimi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih korova pogotovo onih koji se razmno`avaju rizomima. drugi ni~u iz semena i rizoma. Mehani~ko uni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi. Mehani~ko suzbijanje korova. 7). Uni{tavanjem korova kultiviranjem ili ru~nim okopavanjem nemamo ostataka rezidua u krtolama. To je i razlog primene vi{e mera kojima redukujemo korovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne konkuri{e usevu krompira. nema o{te}enja narednog useva u plodoredu. nema zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivotne sredine. stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo koje mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova litet krompira tako {to se svojim podzemnim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}uju krtole (sl. Suzbijanje korova u krompiru Borba protiv korova podrazumeva niz mera kojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{tavanje korovske vegetacije u usevu krompira. I pored preduzimanja mera borbe korove je te{ko potpuno uni{titi. Izbor herbicida 291 .KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE Slika 2. Faza razvoja biljaka krompira. Direktne {tete nastaju o{te}enjem korena i nadzemnih izdanaka – cime. Neke smo uni{tili. Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krompira nekada vi{e nego herbicidima. Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida.

Osmi deo Proizvodnja semenskog krompira .

Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epruvetama i tegli 331 . Slika 7.PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA Slika 6. kod krompira }e se iz svakog segmenta dobiti po jednu zdrava (bezvirusna) biljka (sl. Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiranje i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno) tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl. napr. Za tridesetak dana. 7). 7 i 9). Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaranje mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobijaju mikrokrtole koje mogu da daju biljku i potomstvo (sl. 10 i 11).

KOROVI. [TETO^INE. SEMENARSTVO 372 .ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful