2009

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ploda i drugih nadzemnih delova biljke . . . . . . Uticaj bolesti na proizvodnju krompira . . .SADR@AJ Predgovor. . . PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI . Drugi deo PROUZROKOVA^I BOLESTI I NJIHOVE OSOBINE . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske prirode . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Putevi prodiranja patogena . . . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija iz podzermnih delova biljke (krtole. . . . . . . . Polno razmno`avanje gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krtola . . . . . . . . . . koren i dr. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .) . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti. . . . {teto~ina i korova na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gra|a virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . Serolo{ke osobine fitopatogenih virusa . . . . . . . . Veli~ina virusa . UVOD . . . Uticaj bolesti na kvalitet semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gubici potencijalnog i ostvarenog prinosa prouzrokovani bolestima Uticaj bolesti na kvalitet krtola krompira . . . . . Tehnologija proizvodnje . . . . . Izolacija iz stabla. . . Izolacija fitopatogenih bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfolologija i anatomija fitopatogenih bakterija. . . . . . . Preno{enje i {irenje virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . Hemijski sastav krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 15 17 18 18 18 19 19 20 20 20 21 23 25 27 29 29 30 30 30 31 32 32 32 32 Uticaj ekolo{kih ~inilaca na patogenezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prognoza pojave bolesti . Izolacija bakterija iz zara`enog biljnog tkiva . . . . . . . Koren . . . . . Serolo{ke osobine bakterija . . . . . . . . . . . . GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI Morfologija vegetativnih organa gljiva i gljivolikih organizama . . . . . Stablo . . . . . . . . . List . . Proizvodnja krompira u svetu i kod nas . . . . . . . . . . . Razmno`avanje gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . Cvet . . . . . . . . . Prvi deo KROMPIR . . 34 35 36 36 36 38 38 39 40 40 40 40 40 41 41 41 41 42 43 43 43 43 44 45 . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proces nastanka bolesti (patogeneza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture bakterija. . . . . . . . . . . . . FITOPATOGENE BAKTERIJE KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . Morfolo{ke odlike bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 117 Macrophomina phaseolina . . 51 Tre}i deo BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. . . . . . . . . . . . . 50 Literatura . . . . . Pegavost poko`ice krtola. . . . . . . . 45 Serolo{ke metode dokazivanja (detekcije) biljnih virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Geotrichum candidum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`i~asta trule` krtola . . . 128 Sudovna uvelost i prstenasta trule` krtola . . . . . . . . 139 Uticaj za{tite krompira tokom vegetacije na kvalitet ~uvanja krtola . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . . MIKOZE I PSEUDOMIKOZE KROMPIRA . . Siva plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Crna trule` prizemnog dela stabljike („crna noga“). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama . Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Skladi{tenje krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . . . . . . . . 117 Armillaria mellea . . . . . . Crna krastavost krtola i „bela noga“ prizemnog dela stabljike . . . . . . . . . . 117 Rhizopus stolonifer . . . . 140 Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Vla`na (meka) trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Phoma eupyrina . . . . . . . . . . . . . . . Cerkosporiozna pegavost li{}a . . . . Rak . . . . . . 142 Le~enje povreda krtola uslov za kvalitetno ~uvanje sa minimalnim gubitcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pra{na krastavost . . . Septoriozna pegavost li{}a . . . . .SADR@AJ Metode detekcije biljnih virusa . . . . . 50 Testiranje krompira na prisustvo virusa . . . . . . . . Vodena trule` krtola . . . . . . . . 118 Penicillium sp. . . . . . Bela plesan . . . . . . . . Trule` stabljike . Antraknoza . . . . 144 ^etvrti deo VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . Crna pegavost li{}a . . . . R|a krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Uticaj va|enja i transporta krtola na pojavu bolesti u skladi{tu . . . . . . . . . . . 138 BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TU I NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Helicobasidium purpureum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Kori{}enje hemijskih sredstava za suzbijanje bolesti krompira u skladi{tu . . . . . . . Gangrena. . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Detekcija biljnih virusa biotestom . . . . . . . . . . . . . . . . . Verticiliozno uvenu}e . Fomozna pegavost li{}a. . . . . . 116 Pepelnica krompira . . . . 46 Dokazivanje (provera) patogenosti izolovanog ili detektovanog prouzrokova~a bolesti . . . . 116 OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^I BOLESTI KROMPIRA . . . . . . 118 Xylaria apiculata . . 53 55 55 55 74 81 83 87 92 97 99 102 104 105 107 109 110 112 113 113 113 114 115 115 115 Gar krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Neke metode ispitivanja zdravstvenog stanja sadnog materijala . . . . . 155 . . . . Plamenja~a . . . 133 Bakteriozna uvelost i mrka trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 BAKTERIOZE KROMPIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Pleospora herbarum. . . 48 Dokazivanje (provera) patogenosti gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Obi~na krastavost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suva trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . 136 Roze okca . . . . . . . . . .

. . . . . PLRV) . . . . . Virus mozaika duvana na krompiru. . . . . . . . . . . . VMDKr (Tobacco mosaic virus. Temperatura kao prouzrokova~ bolesti krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . Test ili indikator biljke . . . . . . . . . . . . . . . . Zna~aj pojedinih virusa krompira Detekcija virusa krompira . VBPKr (tomato spotted wilt virus. . Viroid vretenavosti krtola krompira. . . . Enzimski imunoadsorpcioni test (ELISA) . . . . . . . . . . . . S-VKr (Potato virus S. . . . . . . . VMKKr (Cucumber mosaic virus. . . . . . . . . . . . . . VVKKr (Potato spindle tuber viroid. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . Neinfektivna uvijenost li{}a . . . V@KKr (Potato yellow dwarf virus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVA) . . . . . . . . V virus krompira. . . . TMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIROIDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ALVKr (Andean potato latent virus. . M-VKr (Potato virus M. . . V-VKr (Potato virus V. . Nitavost klica krompira . . . TRV) . . S virus krompira. . . . PVX). . . . . . . V@VKr (Potato mop-top virus. . . M virus krompira. . . . . . . . . . . . . . Andski virus {arenila krompira. . . . Virus mozaika lucerke na krompiru. . . . . . 157 160 162 162 173 176 177 178 180 181 182 182 184 185 186 186 186 187 187 187 Virus nekroze duvana na krompiru. . Uvenu}e lenticele . . . . . . . . . . . . . . . PVM) . . 188 188 189 189 189 190 190 190 191 192 193 194 194 194 195 196 200 202 209 211 211 215 217 219 220 221 . X-VKr (Potato virus X. . . . . . . . . . . . . OSTALI VIRUSI KROMPIRA I VIRUSI ^IJI JE KROMPIR JEDAN OD DOMA]INA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . T virus krompira. . . . . . Virus bronzavosti paradajza na krompiru. Virus {u{tavosti duvana na krompiru. PAMV) . . . . APMV). . . . . . . . . . . . . . Andski latentni virus krompira. Virus mozaika krastavca na krompiru. . . . PYDV . . . . . . . . . . . . . Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru. . . . . . . . . . . . . AMV) . . . . . . . . . . . . . VMLKr (Alfalfea mosaic virus. . . . VCPPPKr (Tomato black ring virus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVT) . . . . Virus prstenaste pegavosti duvana na krompiru. . . . . . . . . . . . . . CMV) . . . . . . . . . . . . . . T-VKr (Potato virus T. . . . . . O{te}enje od herbicida . . . . . . . . . . . . NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y. . . . . . . . . . . . . . . . . . PSTVd) . . . TRV) . . . . . . . . . . . . Peti deo NEINFEKTIVNE BOLESTI . . V[DKr (Tobacco rattle virus. APLV) . . . . . . . . . . . . VPPDKr (Tobacco ringspot virus. . . . TSWV) . . . . . Preno{enje virusa krompira biljnim va{ima . Vizuelna detekcija virusa krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . Translokacija virusa iz li{}a do krtola . . . . . . . . . . FITOPLAZME . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . Neadekvatno osvetljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje virusa . . . . . . . . Viroze krompira u Srbiji u pore|enju sa nekim dr`avama sveta . . . . . . . . . . . PMTV. . . . . . . . potato abc disease . . . . . . A-VKr (Potato virus A. . . . . . . . . . . . . . . . . Virus `ute kr`ljavosti krompira. X virus krompira. . . . . AV[Kr (Andean potato mottle virus. . . . . . . . . . .SADR@AJ UVOD . . . . . . . . . . . . . . . Virus `utog mozaika krompira. . . . A virus krompira. . VNDKr (Tobacco necrosis virus. . . . . . . . . . OSTALE VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . Virus `bunavosti vrha krompira. . . Virus uvijenosti li{}a krompira VULKr (Potato leaf roll virus. . . . . . . . V@MKr (Potato aucuba mosaic virus. . . PVY) . . . . . . . . . PVV) . . TNV). PVS) . . . . TBRV) . . . . . .

. Primena herbicida pre sadnje krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vreme primene herbicida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sekundarni rast . . . . . . . . . INSEKTI . . . Unutra{nja pegavost i nektroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mangan . . . . . . . NEMATODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sedmi deo KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . . . . [esti deo [TETO^INE KROMPIRA I NIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . Nematoda trule`i krompira . . . . . . Razmno`avanje insekata . . . . Biljne va{i . . . . . . . Olovne pege ili unutra{nje modrice . . . . . Ostale nematode ~iji je krompir doma}in . . . Krompirov moljac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Promena boje provodnog prstena [uplje srce . . . . . . . . . . . . Klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sekundarne krtole – babi~avost . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova pre zasnivanja proizvodnje krompira . . . . . . . . Prezimljavanje insekata . . . . . . . . . Nedostatak hranljivih elemenata . Sovica gama . . . . O{te}enja od svetlosti i visokih temperatura u polju . . . . . . . . . . . . . . . . . . Duvanov trips . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalcijum . . . . . Suzbijanje korova u krompiru . . Myzus ascalonicus . . . . . . . OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . . . . . . . . . . .SADR@AJ Crno srce . . . . . . . . . . . . Literatura . . . Obi~ni crveni pauk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 267 267 267 267 268 269 269 270 271 273 275 275 278 280 280 280 280 281 281 281 281 282 282 282 283 243 245 245 245 246 246 246 246 246 247 254 257 259 261 261 262 263 264 287 289 290 291 291 291 293 294 294 295 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glodari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stenice . . . . . . . . . . . . . . . Magnezijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ozima sovica . . . . . . . . . . Suzbijanje biljnih va{i . . . . Sko~ibube (`i~njaci) . . . . . . . . . . . . . . Krompirov buva~ . . . . . . . . . Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . Rhopalosiphonius latysiphon . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . Korenove nematode . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mehani~ko suzbijanje korova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O{te}enja od grada . . . . . . Edemi (Intumescencije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis nasturtii . . . . . . . . Literatura . Krompirova sovica . . . . Trajanje razvi}a insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvi}e insekata . . Pukotine na krtolama . . Rovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 222 223 223 225 226 227 228 228 228 230 231 232 233 234 234 235 236 237 237 237 239 240 Macrosiphum euphorbiae . . . . . . . . . Aciditet (pH) zemlji{ta . . . . . . . [tete od korova u krompiru . . O{e}enje periderma krtole . . . . . . . . . . Nematode pegavosti korena krompira . . . . . . . . . . Myzus persicae . . . . Aulacorthum solani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida . . . . . . . . . Veliki majski gudelj . . . . . . . . . . Kalijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PU@EVI . . . . . . . . . . Azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a pre nicanja krompira (pre-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . . . . Aphis frangulae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zlatno`uta ili zlatna krompirova nematoda . . . . . . Krompirova zlatica . . . . . Bledo`uta krompirova nematoda . . . Morfologija insekata . . . Aphis fabae . . . Primena herbicida posle sadnje. . GRINJE (PREGLJEVI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . Dimetenamid-p . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359 Indeks naziva na latinskom jeziku . . . . . . Prevremeni prekid vegetacije . . . . . . . . . . EPTC . . . . . . . . Centralno kontrolno polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klomazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Veli~ina krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Postkontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira . . . . Fluazifop-p-butil . . . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena mineralnih ulja . . . 361 O autoru . . . Rejonizacija proizvodnje semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Linuron . . . Kultura tkiva in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metribuzin . . . Fenoksaprop-p-etil . . . . . . . . . Rimsulfuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kultura nodalnih eksplantata in vitro (mikropropagacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plodored . Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala . . . . . . . . . . Alahlor + Linuron . . . . . . . . . . 328 328 329 329 330 332 333 335 337 338 339 339 340 340 340 341 343 343 343 346 347 348 351 353 354 354 Osmi deo PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja osnovnog i certificiranog semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kultura meristema in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prometrin . . . . . Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . . . ^i{}enje useva od bolesnih biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 UVOD . . Acetohlor . . . . . . . S-metolahlor . . . . . . . . . . . Fluorohloridon . . . . . . . . . . . . . 295 295 296 296 296 297 297 297 297 298 298 298 298 299 299 299 300 300 300 301 301 301 301 301 302 302 302 302 304 321 Klonsko razmno`avanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bentazon . . . . Slike va`nijih korova . . . . . . . KVALITET SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 . . . . . . . . . . Propizohlor . . . Kletodim . . Zdravstveno stanje . . . . . . . . . . . . . Cikloksidim . . . . . . . . SKLADI[TENJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . Izbegavanje izvora zaraze . . Prostorna izolacija . . . . . . Pendimentalin . . . . . . . . . . . Me{anje preparata radi pro{irenja spektra delovanja . . Tolerantnost sorti krompira prema herbicidima . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kvizalofop-p-etil . . . . . . . . . Flufenacet + Metribuzin .SADR@AJ Primena herbicida posle nicanja korova i krompira (post-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor . . . . . . . . . . . Primena insekticida . . Propakvizafop. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Orjentacija semenskih useva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Indeks naziva na srpskom jeziku . . Neki od herbicida koji se koriste u suzbijanju korova u krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fiziolo{ko stanje (starost) krtola . . . . . . . Dikvat . . . . . . . . Setoksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prvi deo Krompir .

|ubrenju i kvalitetu sadnog materijala. u na{oj zemlji. pri istim ostalim uslovima. b – stolon. Krtola. Samo u tolerantnim granicama virusima zara`ene krtole mogu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog |ubriva. Krompir: a – koren. se koristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {iroj proizvodnji: klica i naklijale krtole 21 . na ovim prostorima. Da bi se postigao visok prinos adekvatan primenjenoj agrotehnici. a radi postizanja visokog prinosa i zemlji{ta bogata hranljivim materijama.3-6. kao vegetativni organ krompira. kvalitet zemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti.5 negativno deluje na prinos krtola. za~etak i formiranje krtole na vrhu stolona Tehnologija proizvodnje Krompir zahteva duboka. obezbe|enost vodom i sl. Osnovni kvalitativni ~inilac semenskog krompira jeste procenat zaraze krtola virusima. jo{ uvek. onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hraniva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N) za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200 kg/ha. „Izro|en“ ili „degenerisan“ sadni materijal ne mo`e dati adekvatan prinos. uzimaju vi{e od polovine potencijalnog prinosa. Postoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilaca postizanja ve}ih prinosa krompira na ovim prostorima. kvalitetu zemlji{ta i dr. Ako se ima u vidu da ekonomi~na proizvodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha. bez obzira na koli~inu hraniva (|ubriva). ograni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlo visokom stepenu. Slika 10. fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha Slika 8.KROMPIR Slika 9. Virusi. Taj problem se mo`e prevazi}i sadnjom kvalitetnog semenskog krompira zara`enog virusima u tolerantnim granicama {to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uz adekvatnu agrotehniku porast prinosa koji bi bio pribli`an razvijenim zemljama. Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reakcije sa pH 5. laka i rastresita zemlji{ta.5 i iznad 7. obezbe|enosti vodom.0. c – deo stabla u~e{}em viroza. potrebno je 350-400 mm vode u toku vegetacije. Nedostatak vode je potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. To je i glavni uzrok niskih prinosa krompira. Reakcija zemlji{ta sa pH ispod 4. Stolon.

Drugi deo Prouzrokova~i bolesti i njihove osobine .

grad. hemij- Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske (`ive. To su poreme}aji koji nastaju usled nepovoljnih klimatskih. Proces nastanka bolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe- Slika 6. neparazitske. Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke. prisustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu. Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deo se~enih krtola (Milo{evi}. su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiotske prirode. hemijska sredstva za za{titu bilja. nematode i parazitne cvetnice. vetar i sl. viroidi. To ~esto ote`ava rad na identifikaciji pravog prouzrokova~a bolesti. virusi.ZA[TITA KROMPIRA ske i mehani~ke prirode mogu prouzrokovati bolesti biljaka. Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske (ne`ive. parazitske. Zaraza krtola preko stolona 32 . Slika 5. 1998) PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI Bolesti biljaka odnosno krompira mogu prouzrokovati ~inioci infektivne (biotske. potrebno se kratko osvrnuti na proces nastanka bolesti. parazitske) i neinfektivne (abiotske. neinfektivne) prirode. nedostatak ili vi{ak vode. Simptomi su nekada sli~ni simptomima bolesti ~iji su prouzrokova~i gljive. Prouzrokova~i bolesti infektivne prirode mogu biti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudogljive). infektivne) prirode. fitoplazme. Nepovoljni ~inioci koji mogu prouzrokovati poreme}aje kod biljaka mogu biti nedostatak ili suvi{ak hranljivih elemenata. bakterije.. Proces nastanka bolesti (patogeneza) Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{titom krompira. Oslabljen biljni organizam nepovoljnim ~iniocima abiotske prirode je pogodan supstrat za neke parazite koji se ozna~avaju kao paraziti slabosti. bakterije ili virusi. neparazitske) prirode. slabo ili prejako osvetljenje. edafskih i drugih ~inilaca. temperaturni ekstremi (niske i visoke temperature).

Tre}i deo Bolesti krompira prouzrokovane gljivama. gljivolikim organizmima i bakterijama .

gde se dugo zadr`ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti prisutna visoka vla`nost vazduha kao i u uslovima sa nesrazmerno velikom nadzemnom masom prouzrokovanom neuskla|enim odnosom osnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) i prevelikom koli~inom azota. U takvim slu~ajevima krtole mogu biti zara`ene u visokom procentu. dubine do oko 15 mm. ako potraje vla`an period. 11). r|astog izgleda (sl. zaklonita. a mo`e biti i dublje. 12 i 13). u hladu ispod drve}a i sl. ^ak i na samom kraju vegetacije kada nije sasvim osu{ena lisna masa i ako je ima minimalno. (sl. Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivo u njenom povr{inskom delu. 2000) . Drugim re~ima. To su uvale. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista i razvoj bolesti. ^esto se de{ava da oboljele krtole 58 Slika 4. neprovetrena mesta. To se de{ava u uslovima vla`nog vremena.ZA[TITA KROMPIRA Slika 3. plamenja~a se obavezno javlja. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom od konidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti (Milo{evi}. na kraju njiva neposredno uz {umski pojas. tamo gde je du`e vla`enje lista. Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole.

Epidemiologija. GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA Slika 89. veli~ine 0. 2006) 123 .2-5. 1998 – desno) Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta. razli~ito vreme. Bakterija mo`e zadr`ati vitalnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 °C ili kra}e vreme pri vi{im temperaturama. gramnegativna i asporogena bakterija. pojedina~nih }elija. „Crna noga” krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}.5-0. {to zavisi od temperature i vla`nosti zemlji{ta. „Crna noga” krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. U zemlji{tu odr`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima.0 μm. 91).7 × 1. Bakterija je fakultativni anaerob. Dakle. Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti Slika 90. peritrihog rasporeda cilija. bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijim i vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvim uslovima. Bakterija mo`e da se prenese na susedne krtole zemlji{nom vodom (sl.BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. Patogen prezimljava u zemlji{tu i zara`enim krtolama.

. U otpornijih sorti. zara`avanjem krtola preko povreda nastalim dejstvom zemlji{nih {teto~ina. Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vegetacije. spiranjem bakterija sa obolelog prizemnog dela stabljike i njihovim kretanjem zemlji{nom vodom za vreme ki{e. Sadnjom takvih krtola. opet nastaju bolesni izdanci. odnosno „crnu nogu“. U krtolama neotpornih sorti latentna forma u periodu ~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitet bolesti. dodirom zara`enih i zdravih krtola. prouzrokuju}i tako trule` njihovog prizemnog dela. latentna forma se produ`ava. ako se u prolje}e koriste za sadnju. Veliki zna~aj u za{titi krompira od ove i drugih bakterioza ima rana detekcija skrivenih zaraza krtola. u povoljnim uslovima dolazi do razvoja bolesti. Posle ostvarene zaraze. preko uve}anih lenticela. zbog usporenog procesa razvoja bolesti. dodirom krtola sa obolelim stablom. Patogen kroz stolone prelazi u krtole iz kojih. U odsustvu optimalnih uslova bakterija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti. na krtolama se pojavljuju manje mrke pege koje se tokom ~uvanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}i deo krtole. Sadnjom manje zara`enih krtola u prole}e. Istra`ivanja su pokazala da je kod biljke sa simptomima bolesti zara`eno 75% krtola. patogen prelazi iz mati~ne krtole 124 na stabljike.ZA[TITA KROMPIRA Slika 91. a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolona. Zaraza se mo`e preneti kontaminiranim no`em prilikom se~enja krupnijih semenskih krtola. Procenat mladih krtola sa skrivenom zarazom zavisi od stepena pojave bolesti „crne noge“ tokom vegetacije. Ciklus razvoja bolesti „crna noga” i vla`na trule` krompira zdrave neposrednim kontaktom preko povreda ili lenticela.

^etvrti deo Viroze krompira .

Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze – desno sorta bintje) (Milo{evi}. 2003) Slika 17. odnosno kovrd`anje li{}a.VIROZE KROMPIRA Slika 16. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi}. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma me|u razli~itim sortama krompira. Nekroze su naj~e{}e ja~e kod primarne nego kod sekundarne zaraze. Li{}e je krto i lako se lomi (sl. povijanje vrhova listi}a. 23. mozai~no {arenilo. 1998) {}a. 22. Nekroze se javljaju i na stablu. 21. 24). Slika 18. 24 i 25). U slu~aju sekundarne zaraze javlja se tako|e crti~asta nekroza nervature. Su{enje i opadanje donjeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. 2000) 167 . Takav stadij zovemo „palma“ (sl. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi}.

Peti deo Neinfektivne bolesti (Bolesti prouzrokovane ~iniocima neinfektivne prirode) .

koja se ispoljavaju u promeni boje provodnog sistema krtola na pup~anom delu. a pre nicanja mo`e da bude fitotoksi~an za krompir na lakim zemlji{tima ako u vreme nicanja krompira padnu velike koli~ine padavina. 2008) o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da dovedu ~ak i do su{enja biljaka. Iako se mogu primenjivati i posle nicanja krompira. mogu prouzrokovati promene na biljkama krompira gajenog na toj parceli naredne vegetacione sezone (sl.ZA[TITA KROMPIRA Slika 10. Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke. vremenu i na~inu primene sredstva. mogu o{tetiti biljke krompira sorte jaerla. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) – nepo`eljna pojava za konzumni krompir (u sredini – Milo{evi}. hemijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te}enje krtola. neki herbicidi kao {to su metribuzin. Acetohlor koji se primenjuje posle sadnje. Nepo`eljno klijanje semenskog krompira pri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturama posle isteka perioda mirovanja 218 . u prethodnoj vegetaciji. Neki herbicidi. Slika 11. Isto tako krtole o{te}ene herbicidom mogu dati nitave ili deformisane klice. primenjeni za suzbijanje korova u nekoj drugoj gajenoj biljci. {to zavisi od koli~ine primenjenog sredstva (sl. o{te}enja mogu biti potpuno izbegnuta. promeni boje poko`ice i njene strukture. Prskalice posle kori{}enja treba dobro oprati kako se ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bi kod narednog tretmana krompira moglo o{tetiti usev. Herbicid bentazon mo`e prouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti u koli~ini ve}oj od preporu~ene. 13). [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglavnom nastaju njihovom nestru~nom upotrebom. 12).

[esti deo [teto~ine krompira i njihovo suzbijanje .

lukovice. uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvorevine koje predstavljaju mlade `enke i ciste krompirovih cistolikih nematoda. Na korenu takvih biljaka. U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekih nematoda ~iji je krompir doma}in.). U tom slu~aju se. kada se i{~upaju iz zemlje. Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda. Biljke u oazama mo272 gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oaza javljaju prazna („}elava“) mesta. sadnice i dr. Nematode koje slobodno `ive u zemlji{tu prouzrokuju razli~ite promene na biljkama na kojima se hrane. oru|ima. U odnosu na druge ~inioce infektivne i neinfektivne prirode. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenski period od nekoliko godina. Slika 39. mehanizacijom i na drugi na~in. nema podataka o njihovoj {tetnosti. Me|utim. za sada. Slabo su pokretljive te se prenose zemljom na biljkama i biljnim delovima koji se koriste za razmno`avanje (krtole. Nematode se razmno`avaju polnim putem. Kod ovih vrsta nematoda me{inaste `enke formiraju ciste koje obezbe|uju opstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama. Simptomi prisustva krompirovih nematoda su jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije. uo~avaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu.NASLOV POGLAVLJA Slika 38. smatramo da ne predstavljaju problem. Krompirove nematode Globodera rostochiensis i G. Bez obzira na tu ~injenicu. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomilicama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira . na zara`enim delovima parcele. Korenove nematode `ive na korenu biljaka gde prouzrokuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr. Li{}e takvih biljaka je bledo i sa pojavom uvenu}a. pallda pripadaju grupi cistolikih nematoda. oru|ima i sl.

Sedmi deo Korovi u krompiru i njihovo uni{tavanje .

To je i razlog primene vi{e mera kojima redukujemo korovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne konkuri{e usevu krompira. Delimi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih korova pogotovo onih koji se razmno`avaju rizomima. Faza razvoja biljaka krompira. Uni{tavanjem korova kultiviranjem ili ru~nim okopavanjem nemamo ostataka rezidua u krtolama.KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE Slika 2. korovi se u usevu krompira veoma uspe{no mogu suzbiti i primenom herbicida. nema o{te}enja narednog useva u plodoredu. Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida. Izbor herbicida 291 . Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krompira nekada vi{e nego herbicidima. Direktne {tete nastaju o{te}enjem korena i nadzemnih izdanaka – cime. Mehani~ko uni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi. stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo koje mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova litet krompira tako {to se svojim podzemnim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}uju krtole (sl. I pored preduzimanja mera borbe korove je te{ko potpuno uni{titi. Mehani~ko suzbijanje korova. nema zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivotne sredine. Osim mehani~kim putem. Suzbijanje korova u krompiru Borba protiv korova podrazumeva niz mera kojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{tavanje korovske vegetacije u usevu krompira. Neke smo uni{tili. 7). drugi ni~u iz semena i rizoma.

Osmi deo Proizvodnja semenskog krompira .

7 i 9). Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epruvetama i tegli 331 . kod krompira }e se iz svakog segmenta dobiti po jednu zdrava (bezvirusna) biljka (sl. 7). Za tridesetak dana. 10 i 11). Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiranje i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno) tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl. Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaranje mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobijaju mikrokrtole koje mogu da daju biljku i potomstvo (sl.PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA Slika 6. napr. Slika 7.

SEMENARSTVO 372 . [TETO^INE.ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI. KOROVI.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful