2009

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE

. . . . . . . . Izolacija iz podzermnih delova biljke (krtole. . . . . . . . . . Koren . . . . . . . . . . . . . . . Veli~ina virusa . . Drugi deo PROUZROKOVA^I BOLESTI I NJIHOVE OSOBINE . . . . . . Morfolo{ke odlike bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . Cvet . Izolacija iz stabla. . . Dobijanje ~iste kulture bakterija. . . . . . . . . . . . . . Morfolologija i anatomija fitopatogenih bakterija. . . . . . . . . . . . . . . Razmno`avanje gljiva i gljivolikih organizama . . . Proces nastanka bolesti (patogeneza) . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnologija proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske prirode . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FITOPATOGENE BAKTERIJE KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI . . . Uticaj bolesti na kvalitet semenskog krompira . . . . . . Preno{enje i {irenje virusa . . . . . . 11 15 17 18 18 18 19 19 20 20 20 21 23 25 27 29 29 30 30 30 31 32 32 32 32 Uticaj ekolo{kih ~inilaca na patogenezu . . . . . . . . . Stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . Izolacija fitopatogenih bakterija . . . . . . . . . Izolacija gljiva i gljivolikih organizama . Gra|a virusa . . . . . . . ploda i drugih nadzemnih delova biljke . . . . . . . . . . . . . . . {teto~ina i korova na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . . . Serolo{ke osobine bakterija . 34 35 36 36 36 38 38 39 40 40 40 40 40 41 41 41 41 42 43 43 43 43 44 45 . Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti. . . . . . . . . .SADR@AJ Predgovor. . . Hemijski sastav krtola . . . . . . . . koren i dr. . . . . . . Putevi prodiranja patogena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija bakterija iz zara`enog biljnog tkiva . . . . . . . . . . . . . GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI Morfologija vegetativnih organa gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA .) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prognoza pojave bolesti . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske prirode . . . . . . Proizvodnja krompira u svetu i kod nas . . . . . . . . . List . . . . . . . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . Prvi deo KROMPIR . Gubici potencijalnog i ostvarenog prinosa prouzrokovani bolestima Uticaj bolesti na kvalitet krtola krompira . . . . . . Serolo{ke osobine fitopatogenih virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . 138 BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TU I NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . R|a krompira. . 117 Rhizopus stolonifer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pegavost poko`ice krtola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . . . . . . . . . 117 Armillaria mellea . . . . . . . . . . 118 Xylaria apiculata . . . . 143 Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama . . . . . . 45 Serolo{ke metode dokazivanja (detekcije) biljnih virusa . . . . . . . . . . . 144 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 BAKTERIOZE KROMPIRA. Cerkosporiozna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bela plesan . 140 Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . . . . . GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . . . . . 133 Bakteriozna uvelost i mrka trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Uticaj za{tite krompira tokom vegetacije na kvalitet ~uvanja krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . Septoriozna pegavost li{}a . . . . OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . 155 . . . . 142 Le~enje povreda krtola uslov za kvalitetno ~uvanje sa minimalnim gubitcima . . . . . . . . . . . . . . . 126 Obi~na krastavost . . . . . . . 116 OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^I BOLESTI KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crna krastavost krtola i „bela noga“ prizemnog dela stabljike . . Fomozna pegavost li{}a. . . . . . . 117 Pleospora herbarum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Literatura . . . Verticiliozno uvenu}e . . . . . . . . . . . Gangrena. Siva plesan . . . 48 Dokazivanje (provera) patogenosti gljiva i gljivolikih organizama . . Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . . . 116 Pepelnica krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Testiranje krompira na prisustvo virusa . . . . . . . . . . 118 Penicillium sp. . . . . . . . . . . . . 51 Tre}i deo BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. . . . . . . . . 48 Neke metode ispitivanja zdravstvenog stanja sadnog materijala . . . . . . . . . . . . . . MIKOZE I PSEUDOMIKOZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Kori{}enje hemijskih sredstava za suzbijanje bolesti krompira u skladi{tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Sudovna uvelost i prstenasta trule` krtola . . . . . . . . . 136 Roze okca . . 144 ^etvrti deo VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . Antraknoza . . Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . 140 Skladi{tenje krompira . . . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 55 55 55 74 81 83 87 92 97 99 102 104 105 107 109 110 112 113 113 113 114 115 115 115 Gar krompira . . Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Detekcija biljnih virusa biotestom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plamenja~a . . Vodena trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Helicobasidium purpureum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Crna trule` prizemnog dela stabljike („crna noga“). . . . . . Ru`i~asta trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Phoma eupyrina . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Metode detekcije biljnih virusa . 117 Geotrichum candidum . . . . . . . . Suva trule` krtola . . . . . . . . . . Crna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Dokazivanje (provera) patogenosti izolovanog ili detektovanog prouzrokova~a bolesti . 117 Macrophomina phaseolina . . . . Trule` stabljike . . . . 119 Vla`na (meka) trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pra{na krastavost . . . . 139 Uticaj va|enja i transporta krtola na pojavu bolesti u skladi{tu . . . .

OSTALI VIRUSI KROMPIRA I VIRUSI ^IJI JE KROMPIR JEDAN OD DOMA]INA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Peti deo NEINFEKTIVNE BOLESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . VNDKr (Tobacco necrosis virus. Temperatura kao prouzrokova~ bolesti krompira . . . . . ALVKr (Andean potato latent virus. . . . . . 157 160 162 162 173 176 177 178 180 181 182 182 184 185 186 186 186 187 187 187 Virus nekroze duvana na krompiru. . . . . . PVV) . . . . . . . PVA) . . . . . . . FITOPLAZME . . . . . . . . . . . . . VMLKr (Alfalfea mosaic virus. VMKKr (Cucumber mosaic virus. . . . . . . . Zna~aj pojedinih virusa krompira Detekcija virusa krompira . . . . . . X-VKr (Potato virus X. . . . . PVY) . . . . . . . . . . . . . . . . . . A-VKr (Potato virus A. . . . . . . . . . . Virus mozaika krastavca na krompiru. . . . . . . . . . . . . V@VKr (Potato mop-top virus. . . PVX). . . . . . . . . . . . . . . T-VKr (Potato virus T. . . . . . . Viroze krompira u Srbiji u pore|enju sa nekim dr`avama sveta . . . . . . . . . . . AV[Kr (Andean potato mottle virus. . . . . . . . . . . Nitavost klica krompira . . . . . V@KKr (Potato yellow dwarf virus. Translokacija virusa iz li{}a do krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus mozaika lucerke na krompiru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus bronzavosti paradajza na krompiru. . . . . . . TSWV) . . . VIROIDI . . . . . . . . . . . . Andski latentni virus krompira. . . . . PVS) . TMV) . . . . . . . . VVKKr (Potato spindle tuber viroid. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVT) . . . . . . . . . . . . . VBPKr (tomato spotted wilt virus. VCPPPKr (Tomato black ring virus. . . . . . . . . Virus prstenaste pegavosti duvana na krompiru. . . VPPDKr (Tobacco ringspot virus. . . A virus krompira. . . . . M-VKr (Potato virus M. . . . . . . . . . Virus {u{tavosti duvana na krompiru. . . . . . . . Vizuelna detekcija virusa krompira . . . . . OSTALE VIROZE KROMPIRA . V-VKr (Potato virus V. S-VKr (Potato virus S. . potato abc disease . . . . PAMV) . . PLRV) . . . Preno{enje virusa krompira biljnim va{ima . . Virus `utog mozaika krompira. . O{te}enje od herbicida . APMV). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . APLV) . . . . . . Virus mozaika duvana na krompiru. . . . Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru. . . . . . . . . . . . . . . Virus `bunavosti vrha krompira. . . . Viroid vretenavosti krtola krompira. . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ UVOD . . . . M virus krompira. . . . . . . . . . VMDKr (Tobacco mosaic virus. . . . . . . . . . . . . . . TRV) . . . . PMTV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Enzimski imunoadsorpcioni test (ELISA) . . . . . . . . . . . . . . . . Virus uvijenosti li{}a krompira VULKr (Potato leaf roll virus. T virus krompira. . . . CMV) . . . X virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PSTVd) . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . TBRV) . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje virusa . . . . . . . . . . . TNV). Neinfektivna uvijenost li{}a . . . . . . . 188 188 189 189 189 190 190 190 191 192 193 194 194 194 195 196 200 202 209 211 211 215 217 219 220 221 . . . Uvenu}e lenticele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V@MKr (Potato aucuba mosaic virus. . AMV) . V virus krompira. . . . . TRV) . . . PVM) . . . . . . Neadekvatno osvetljenje . . Virus `ute kr`ljavosti krompira. . . . . . . . . . Test ili indikator biljke . . . NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y. . . . . . . . . . . . . V[DKr (Tobacco rattle virus. . PYDV . . . . . . . . . . . . . Andski virus {arenila krompira. . . . . . . . . . . .

. Promena boje provodnog prstena [uplje srce . . . . . . . . . . . . Morfologija insekata . . . . . . . . . OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . . a pre nicanja krompira (pre-emergence) . 221 222 223 223 225 226 227 228 228 228 230 231 232 233 234 234 235 236 237 237 237 239 240 Macrosiphum euphorbiae . . . . . . . . . . . . Bledo`uta krompirova nematoda . . . . . . . . . . . . Primena herbicida pre sadnje krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sekundarne krtole – babi~avost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Biljne va{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . O{te}enja od grada . . . . . Magnezijum . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . O{te}enja od svetlosti i visokih temperatura u polju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova u krompiru . . . . . . Duvanov trips . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PU@EVI . . . . . . . . . . . Sekundarni rast . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova pre zasnivanja proizvodnje krompira . . . . . Prezimljavanje insekata . . . . . . Korenove nematode . . . . . . . . . . . . . . . . . INSEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rhopalosiphonius latysiphon . Aphis frangulae . . . . Razvi}e insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis fabae . Sovica gama . . Kalcijum . Unutra{nja pegavost i nektroza . . . . . . GRINJE (PREGLJEVI) . . . . . . . . UVOD . . . . Aulacorthum solani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Myzus ascalonicus . . . . . . . . Zlatno`uta ili zlatna krompirova nematoda . . . Aciditet (pH) zemlji{ta . . . . . . . Sko~ibube (`i~njaci) . . . . . . . . . . . . . . . Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . Krompirova sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Crno srce . . Suzbijanje biljnih va{i . . . . . . . . . . . . Sedmi deo KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . . . [tete od korova u krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . O{e}enje periderma krtole . Klasifikacija . . Myzus persicae . . . . . . . . . . . . Krompirov moljac . . . [esti deo [TETO^INE KROMPIRA I NIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . Ozima sovica . . . . Trajanje razvi}a insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Veliki majski gudelj . . Edemi (Intumescencije) . . . . . . . . . . . . . Nematoda trule`i krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vreme primene herbicida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis nasturtii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mehani~ko suzbijanje korova . . . Primena herbicida posle sadnje. . . . . . . . NEMATODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . Ostale nematode ~iji je krompir doma}in . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . . . . . . . . . . . . Razmno`avanje insekata . . . . . . . . . Stenice . Krompirova zlatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Olovne pege ili unutra{nje modrice . . . . . . . . . . . . Nedostatak hranljivih elemenata . . . Glodari. . . . . Pukotine na krtolama . . . . . . . . . . . . . . . . . Azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obi~ni crveni pauk . . . . . . . Krompirov buva~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rovac . . . . . . . . . . Nematode pegavosti korena krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mangan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . 266 267 267 267 267 268 269 269 270 271 273 275 275 278 280 280 280 280 281 281 281 281 282 282 282 283 243 245 245 245 246 246 246 246 246 247 254 257 259 261 261 262 263 264 287 289 290 291 291 291 293 294 294 295 . . . . . .

Fluazifop-p-butil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . Me{anje preparata radi pro{irenja spektra delovanja . . . . . . . . . ^i{}enje useva od bolesnih biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor + Linuron . . . . . . . . . Tolerantnost sorti krompira prema herbicidima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dikvat . Kletodim . . . . .SADR@AJ Primena herbicida posle nicanja korova i krompira (post-emergence) . . . . . Flufenacet + Metribuzin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EPTC . . . . Rimsulfuron . . . Primena mineralnih ulja . . Bentazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plodored . . . . . . . Dimetenamid-p . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja osnovnog i certificiranog semenskog krompira . . Kultura nodalnih eksplantata in vitro (mikropropagacija) . Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Propizohlor . KVALITET SEMENSKOG KROMPIRA . Primena insekticida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor . . . . . . . . . . Orjentacija semenskih useva . . . . . SKLADI[TENJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . Prevremeni prekid vegetacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 328 329 329 330 332 333 335 337 338 339 339 340 340 340 341 343 343 343 346 347 348 351 353 354 354 Osmi deo PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA. . . . . . . . . . Acetohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pendimentalin . . . . . . Kultura tkiva in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . 325 Indeks naziva na srpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neki od herbicida koji se koriste u suzbijanju korova u krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . Fiziolo{ko stanje (starost) krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rejonizacija proizvodnje semenskog krompira . . . . Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . . . . Klomazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slike va`nijih korova . . . . Veli~ina krtola . . . S-metolahlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Propakvizafop. Prometrin . . . . . . . . . . 369 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fenoksaprop-p-etil . . Centralno kontrolno polje . Linuron . . . . Kvizalofop-p-etil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala . 359 Indeks naziva na latinskom jeziku . . . Postkontrola . . . . . . . . . . . . Fluorohloridon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metribuzin . . Kultura meristema in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prostorna izolacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 UVOD . . . . . 361 O autoru . . . 295 295 296 296 296 297 297 297 297 298 298 298 298 299 299 299 300 300 300 301 301 301 301 301 302 302 302 302 304 321 Klonsko razmno`avanje . . . . . . . . . . . . . . . Zdravstveno stanje . Cikloksidim . . . . . . . . . . . . . Izbegavanje izvora zaraze . . . . . . . Setoksidim . . . . . . . . . .

Prvi deo Krompir .

To je i glavni uzrok niskih prinosa krompira. kao vegetativni organ krompira. Krompir: a – koren. na ovim prostorima.5 negativno deluje na prinos krtola. obezbe|enosti vodom. Ako se ima u vidu da ekonomi~na proizvodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha. uzimaju vi{e od polovine potencijalnog prinosa. za~etak i formiranje krtole na vrhu stolona Tehnologija proizvodnje Krompir zahteva duboka. kvalitetu zemlji{ta i dr. u na{oj zemlji.0. b – stolon.KROMPIR Slika 9. Slika 10. Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reakcije sa pH 5. pri istim ostalim uslovima. Virusi. jo{ uvek.5 i iznad 7. a radi postizanja visokog prinosa i zemlji{ta bogata hranljivim materijama. fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha Slika 8. bez obzira na koli~inu hraniva (|ubriva). ograni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlo visokom stepenu. Osnovni kvalitativni ~inilac semenskog krompira jeste procenat zaraze krtola virusima. |ubrenju i kvalitetu sadnog materijala. Postoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilaca postizanja ve}ih prinosa krompira na ovim prostorima. potrebno je 350-400 mm vode u toku vegetacije. Nedostatak vode je potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hraniva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N) za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200 kg/ha. Taj problem se mo`e prevazi}i sadnjom kvalitetnog semenskog krompira zara`enog virusima u tolerantnim granicama {to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uz adekvatnu agrotehniku porast prinosa koji bi bio pribli`an razvijenim zemljama. „Izro|en“ ili „degenerisan“ sadni materijal ne mo`e dati adekvatan prinos. Reakcija zemlji{ta sa pH ispod 4. Krtola. Da bi se postigao visok prinos adekvatan primenjenoj agrotehnici. Stolon.3-6. Samo u tolerantnim granicama virusima zara`ene krtole mogu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog |ubriva. kvalitet zemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti. laka i rastresita zemlji{ta. se koristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {iroj proizvodnji: klica i naklijale krtole 21 . c – deo stabla u~e{}em viroza. obezbe|enost vodom i sl.

Drugi deo Prouzrokova~i bolesti i njihove osobine .

neparazitske. temperaturni ekstremi (niske i visoke temperature).. hemij- Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske (`ive. Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke. neparazitske) prirode. neinfektivne) prirode. bakterije. slabo ili prejako osvetljenje. To ~esto ote`ava rad na identifikaciji pravog prouzrokova~a bolesti. Proces nastanka bolesti (patogeneza) Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{titom krompira. nedostatak ili vi{ak vode. Zaraza krtola preko stolona 32 . prisustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu. To su poreme}aji koji nastaju usled nepovoljnih klimatskih.ZA[TITA KROMPIRA ske i mehani~ke prirode mogu prouzrokovati bolesti biljaka. Proces nastanka bolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe- Slika 6. Oslabljen biljni organizam nepovoljnim ~iniocima abiotske prirode je pogodan supstrat za neke parazite koji se ozna~avaju kao paraziti slabosti. virusi. Simptomi su nekada sli~ni simptomima bolesti ~iji su prouzrokova~i gljive. fitoplazme. infektivne) prirode. parazitske. potrebno se kratko osvrnuti na proces nastanka bolesti. viroidi. Prouzrokova~i bolesti infektivne prirode mogu biti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudogljive). parazitske) i neinfektivne (abiotske. Nepovoljni ~inioci koji mogu prouzrokovati poreme}aje kod biljaka mogu biti nedostatak ili suvi{ak hranljivih elemenata. Slika 5. vetar i sl. nematode i parazitne cvetnice. Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deo se~enih krtola (Milo{evi}. Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske (ne`ive. hemijska sredstva za za{titu bilja. su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiotske prirode. edafskih i drugih ~inilaca. grad. bakterije ili virusi. 1998) PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI Bolesti biljaka odnosno krompira mogu prouzrokovati ~inioci infektivne (biotske.

gljivolikim organizmima i bakterijama .Tre}i deo Bolesti krompira prouzrokovane gljivama.

Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka. dubine do oko 15 mm. ^ak i na samom kraju vegetacije kada nije sasvim osu{ena lisna masa i ako je ima minimalno. a mo`e biti i dublje. u hladu ispod drve}a i sl. Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole. tamo gde je du`e vla`enje lista. ako potraje vla`an period. U takvim slu~ajevima krtole mogu biti zara`ene u visokom procentu. 2000) . Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista i razvoj bolesti. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom od konidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti (Milo{evi}. neprovetrena mesta. zaklonita. To su uvale. (sl. na kraju njiva neposredno uz {umski pojas. r|astog izgleda (sl. 12 i 13). plamenja~a se obavezno javlja.ZA[TITA KROMPIRA Slika 3. 11). Drugim re~ima. gde se dugo zadr`ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti prisutna visoka vla`nost vazduha kao i u uslovima sa nesrazmerno velikom nadzemnom masom prouzrokovanom neuskla|enim odnosom osnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) i prevelikom koli~inom azota. Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivo u njenom povr{inskom delu. To se de{ava u uslovima vla`nog vremena. ^esto se de{ava da oboljele krtole 58 Slika 4.

gramnegativna i asporogena bakterija. Patogen prezimljava u zemlji{tu i zara`enim krtolama. razli~ito vreme. peritrihog rasporeda cilija. bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijim i vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvim uslovima. 91).7 × 1.0 μm. U zemlji{tu odr`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima.2-5.5-0. Epidemiologija. GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA Slika 89. Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti Slika 90. 1998 – desno) Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta. Dakle. pojedina~nih }elija.BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. „Crna noga” krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}. {to zavisi od temperature i vla`nosti zemlji{ta. Bakterija je fakultativni anaerob. „Crna noga” krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. Bakterija mo`e zadr`ati vitalnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 °C ili kra}e vreme pri vi{im temperaturama. Bakterija mo`e da se prenese na susedne krtole zemlji{nom vodom (sl. veli~ine 0. 2006) 123 .

ako se u prolje}e koriste za sadnju. zbog usporenog procesa razvoja bolesti. u povoljnim uslovima dolazi do razvoja bolesti. Ciklus razvoja bolesti „crna noga” i vla`na trule` krompira zdrave neposrednim kontaktom preko povreda ili lenticela. na krtolama se pojavljuju manje mrke pege koje se tokom ~uvanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}i deo krtole. Posle ostvarene zaraze. Patogen kroz stolone prelazi u krtole iz kojih. dodirom krtola sa obolelim stablom. patogen prelazi iz mati~ne krtole 124 na stabljike. dodirom zara`enih i zdravih krtola. prouzrokuju}i tako trule` njihovog prizemnog dela. U krtolama neotpornih sorti latentna forma u periodu ~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitet bolesti. opet nastaju bolesni izdanci. spiranjem bakterija sa obolelog prizemnog dela stabljike i njihovim kretanjem zemlji{nom vodom za vreme ki{e. odnosno „crnu nogu“. U odsustvu optimalnih uslova bakterija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti. preko uve}anih lenticela. . Zaraza se mo`e preneti kontaminiranim no`em prilikom se~enja krupnijih semenskih krtola. latentna forma se produ`ava. Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vegetacije. Procenat mladih krtola sa skrivenom zarazom zavisi od stepena pojave bolesti „crne noge“ tokom vegetacije. zara`avanjem krtola preko povreda nastalim dejstvom zemlji{nih {teto~ina. a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolona.ZA[TITA KROMPIRA Slika 91. Sadnjom manje zara`enih krtola u prole}e. Veliki zna~aj u za{titi krompira od ove i drugih bakterioza ima rana detekcija skrivenih zaraza krtola. Sadnjom takvih krtola. U otpornijih sorti. Istra`ivanja su pokazala da je kod biljke sa simptomima bolesti zara`eno 75% krtola.

^etvrti deo Viroze krompira .

Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi}. 2000) 167 . 22. 21. povijanje vrhova listi}a. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi}. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma me|u razli~itim sortama krompira. U slu~aju sekundarne zaraze javlja se tako|e crti~asta nekroza nervature. 1998) {}a. Nekroze su naj~e{}e ja~e kod primarne nego kod sekundarne zaraze. Slika 18. Li{}e je krto i lako se lomi (sl. 23. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze – desno sorta bintje) (Milo{evi}.VIROZE KROMPIRA Slika 16. 24). Su{enje i opadanje donjeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. 24 i 25). Takav stadij zovemo „palma“ (sl. 2003) Slika 17. Nekroze se javljaju i na stablu. mozai~no {arenilo. odnosno kovrd`anje li{}a.

Peti deo Neinfektivne bolesti (Bolesti prouzrokovane ~iniocima neinfektivne prirode) .

2008) o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da dovedu ~ak i do su{enja biljaka. mogu prouzrokovati promene na biljkama krompira gajenog na toj parceli naredne vegetacione sezone (sl. Herbicid bentazon mo`e prouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti u koli~ini ve}oj od preporu~ene. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini. Slika 11. Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke. {to zavisi od koli~ine primenjenog sredstva (sl. neki herbicidi kao {to su metribuzin. u prethodnoj vegetaciji. o{te}enja mogu biti potpuno izbegnuta. Nepo`eljno klijanje semenskog krompira pri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturama posle isteka perioda mirovanja 218 . vremenu i na~inu primene sredstva. primenjeni za suzbijanje korova u nekoj drugoj gajenoj biljci. 13). koja se ispoljavaju u promeni boje provodnog sistema krtola na pup~anom delu. Prskalice posle kori{}enja treba dobro oprati kako se ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bi kod narednog tretmana krompira moglo o{tetiti usev. a pre nicanja mo`e da bude fitotoksi~an za krompir na lakim zemlji{tima ako u vreme nicanja krompira padnu velike koli~ine padavina. mogu o{tetiti biljke krompira sorte jaerla. [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglavnom nastaju njihovom nestru~nom upotrebom.ZA[TITA KROMPIRA Slika 10. promeni boje poko`ice i njene strukture. Isto tako krtole o{te}ene herbicidom mogu dati nitave ili deformisane klice. Neki herbicidi. Iako se mogu primenjivati i posle nicanja krompira. Acetohlor koji se primenjuje posle sadnje. 12). hemijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te}enje krtola. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) – nepo`eljna pojava za konzumni krompir (u sredini – Milo{evi}.

[esti deo [teto~ine krompira i njihovo suzbijanje .

Nematode se razmno`avaju polnim putem. Me|utim. Nematode koje slobodno `ive u zemlji{tu prouzrokuju razli~ite promene na biljkama na kojima se hrane. Slabo su pokretljive te se prenose zemljom na biljkama i biljnim delovima koji se koriste za razmno`avanje (krtole. Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda. lukovice. oru|ima i sl. uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvorevine koje predstavljaju mlade `enke i ciste krompirovih cistolikih nematoda. Kod ovih vrsta nematoda me{inaste `enke formiraju ciste koje obezbe|uju opstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama. U odnosu na druge ~inioce infektivne i neinfektivne prirode. Na korenu takvih biljaka. U tom slu~aju se. U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekih nematoda ~iji je krompir doma}in.NASLOV POGLAVLJA Slika 38. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenski period od nekoliko godina.). Simptomi prisustva krompirovih nematoda su jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije. oru|ima. Korenove nematode `ive na korenu biljaka gde prouzrokuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr. Biljke u oazama mo272 gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oaza javljaju prazna („}elava“) mesta. Bez obzira na tu ~injenicu. uo~avaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu. mehanizacijom i na drugi na~in. za sada. smatramo da ne predstavljaju problem. nema podataka o njihovoj {tetnosti. pallda pripadaju grupi cistolikih nematoda. na zara`enim delovima parcele. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomilicama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira . Slika 39. Li{}e takvih biljaka je bledo i sa pojavom uvenu}a. sadnice i dr. kada se i{~upaju iz zemlje. Krompirove nematode Globodera rostochiensis i G.

Sedmi deo Korovi u krompiru i njihovo uni{tavanje .

Suzbijanje korova u krompiru Borba protiv korova podrazumeva niz mera kojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{tavanje korovske vegetacije u usevu krompira.KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE Slika 2. Mehani~ko uni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi. nema zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivotne sredine. drugi ni~u iz semena i rizoma. Neke smo uni{tili. korovi se u usevu krompira veoma uspe{no mogu suzbiti i primenom herbicida. Direktne {tete nastaju o{te}enjem korena i nadzemnih izdanaka – cime. Uni{tavanjem korova kultiviranjem ili ru~nim okopavanjem nemamo ostataka rezidua u krtolama. nema o{te}enja narednog useva u plodoredu. Osim mehani~kim putem. Delimi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih korova pogotovo onih koji se razmno`avaju rizomima. stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo koje mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova litet krompira tako {to se svojim podzemnim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}uju krtole (sl. Faza razvoja biljaka krompira. Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida. Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krompira nekada vi{e nego herbicidima. To je i razlog primene vi{e mera kojima redukujemo korovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne konkuri{e usevu krompira. I pored preduzimanja mera borbe korove je te{ko potpuno uni{titi. Mehani~ko suzbijanje korova. 7). Izbor herbicida 291 .

Osmi deo Proizvodnja semenskog krompira .

10 i 11). napr. Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiranje i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno) tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl. Za tridesetak dana. Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epruvetama i tegli 331 . Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaranje mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobijaju mikrokrtole koje mogu da daju biljku i potomstvo (sl. 7 i 9). Slika 7. kod krompira }e se iz svakog segmenta dobiti po jednu zdrava (bezvirusna) biljka (sl.PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA Slika 6. 7).

SEMENARSTVO 372 . KOROVI. [TETO^INE.ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful