2009

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE

. . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . . 34 35 36 36 36 38 38 39 40 40 40 40 40 41 41 41 41 42 43 43 43 43 44 45 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Serolo{ke osobine bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . koren i dr. . . . . . 11 15 17 18 18 18 19 19 20 20 20 21 23 25 27 29 29 30 30 30 31 32 32 32 32 Uticaj ekolo{kih ~inilaca na patogenezu . Polno razmno`avanje gljivolikih organizama . Izolacija gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Veli~ina virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Putevi prodiranja patogena . . . . . . . . . ploda i drugih nadzemnih delova biljke . . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cvet . . . . . . . . . . Koren . . . . . . . . List . . . . . . . FITOPATOGENE BAKTERIJE KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hemijski sastav krtola . . . . . . . . . . Morfolologija i anatomija fitopatogenih bakterija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . {teto~ina i korova na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . Krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture gljiva i gljivolikih organizama . . Izolacija fitopatogenih bakterija . . . . . . . . Preno{enje i {irenje virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . .) . . . . . . . .SADR@AJ Predgovor. . . . . . . . . . . . Proces nastanka bolesti (patogeneza) . . . . . PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI . . . . . . . . . Gubici potencijalnog i ostvarenog prinosa prouzrokovani bolestima Uticaj bolesti na kvalitet krtola krompira . . Plod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prognoza pojave bolesti . . . GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI Morfologija vegetativnih organa gljiva i gljivolikih organizama . . . . Drugi deo PROUZROKOVA^I BOLESTI I NJIHOVE OSOBINE . . . . . . . . . . . . . . . Prvi deo KROMPIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija iz podzermnih delova biljke (krtole. . . . . . Razmno`avanje gljiva i gljivolikih organizama . . . . Izolacija iz stabla. . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti. . UVOD . . . . . . . Tehnologija proizvodnje . VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfolo{ke odlike bakterija . . . . Dobijanje ~iste kulture bakterija. . . . . . . . . . . . . . Stablo . . . . . . . . . . . Izolacija bakterija iz zara`enog biljnog tkiva . . . Gra|a virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija virusa . . . . . . Serolo{ke osobine fitopatogenih virusa . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti na kvalitet semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja krompira u svetu i kod nas .

. . . 119 Vla`na (meka) trule` krtola . . . . 133 Bakteriozna uvelost i mrka trule` krtola . . . . . . 48 Dokazivanje (provera) patogenosti gljiva i gljivolikih organizama . . 140 Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . Vodena trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Tre}i deo BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. 119 Crna trule` prizemnog dela stabljike („crna noga“). . . . . . . Gangrena. . . . . . . . . . . 117 Geotrichum candidum . . . . . . . . . . . 128 Sudovna uvelost i prstenasta trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . 138 BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TU I NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Uticaj va|enja i transporta krtola na pojavu bolesti u skladi{tu . . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pra{na krastavost . . . . . . . . . . . 144 Literatura. . . . . . . . . Plamenja~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Literatura . . . . . . . . . . . . 118 BAKTERIOZE KROMPIRA. . . . . . . . . . 155 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Neke metode ispitivanja zdravstvenog stanja sadnog materijala . . . . Crna pegavost li{}a . . . . . . . . . . 126 Obi~na krastavost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Pleospora herbarum. . . . . . UVOD . Ru`i~asta trule` krtola . Siva plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . Cerkosporiozna pegavost li{}a . . . Crna krastavost krtola i „bela noga“ prizemnog dela stabljike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MIKOZE I PSEUDOMIKOZE KROMPIRA . . . . . 143 Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama . . . . . . . . Pegavost poko`ice krtola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . 136 Roze okca . . . . . . . Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . . . . . . . 117 Rhizopus stolonifer . . . . . . . . . . GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Armillaria mellea . . . . . . . Septoriozna pegavost li{}a . . . . . . . . . . . . Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . . . . . 46 Dokazivanje (provera) patogenosti izolovanog ili detektovanog prouzrokova~a bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trule` stabljike . . . . . . . . . .SADR@AJ Metode detekcije biljnih virusa . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Penicillium sp. . . . 53 55 55 55 74 81 83 87 92 97 99 102 104 105 107 109 110 112 113 113 113 114 115 115 115 Gar krompira . . . Rak . . . . . . . . . . Bela plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Xylaria apiculata . . . . . . . 117 Phoma eupyrina . . . . . . . . . . . . . . . 142 Le~enje povreda krtola uslov za kvalitetno ~uvanje sa minimalnim gubitcima . . . . . . . 50 Testiranje krompira na prisustvo virusa . . . . . . . . . . . . 45 Detekcija biljnih virusa biotestom . . . . . . . . . . Fomozna pegavost li{}a. . . . . . Antraknoza . . . . Suva trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Pepelnica krompira . . . . . . . . . R|a krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Helicobasidium purpureum . . . . . 144 ^etvrti deo VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Uticaj za{tite krompira tokom vegetacije na kvalitet ~uvanja krtola . . . . . . . Verticiliozno uvenu}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Macrophomina phaseolina . . 116 OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^I BOLESTI KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . 144 Kori{}enje hemijskih sredstava za suzbijanje bolesti krompira u skladi{tu . . . . . . . OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . . . . . . . . . . . . . . . 140 Skladi{tenje krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Serolo{ke metode dokazivanja (detekcije) biljnih virusa .

. . . . .SADR@AJ UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru. Peti deo NEINFEKTIVNE BOLESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PYDV . . . . . T virus krompira. . . . Test ili indikator biljke . CMV) . Viroze krompira u Srbiji u pore|enju sa nekim dr`avama sveta . . . . . . . . . . . . . A-VKr (Potato virus A. . . Virus `utog mozaika krompira. . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVY) . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALE VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . V@MKr (Potato aucuba mosaic virus. . . Temperatura kao prouzrokova~ bolesti krompira . . . . . Preno{enje virusa krompira biljnim va{ima . VVKKr (Potato spindle tuber viroid. . . . . . . . . . VMLKr (Alfalfea mosaic virus. . . . . . . . . . . . . AMV) . . . Uvenu}e lenticele . TSWV) . . . . . . . . V[DKr (Tobacco rattle virus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ALVKr (Andean potato latent virus. . . T-VKr (Potato virus T. . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVS) . . . . . . . TRV) . . . . . . . AV[Kr (Andean potato mottle virus. . . . . . . VBPKr (tomato spotted wilt virus. . PSTVd) . . . . Virus prstenaste pegavosti duvana na krompiru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . X-VKr (Potato virus X. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . APLV) . . . . . . VMKKr (Cucumber mosaic virus. . Andski virus {arenila krompira. . . . . TMV) . . . . . . Virus `bunavosti vrha krompira. . . . . . . . . . . . . . . . . PVV) . . . . Virus {u{tavosti duvana na krompiru. . . . . . . . . . . . . . S virus krompira. . . . . . 188 188 189 189 189 190 190 190 191 192 193 194 194 194 195 196 200 202 209 211 211 215 217 219 220 221 . . . . . . . . . OSTALI VIRUSI KROMPIRA I VIRUSI ^IJI JE KROMPIR JEDAN OD DOMA]INA . . . . . . . S-VKr (Potato virus S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . O{te}enje od herbicida . Neinfektivna uvijenost li{}a . . . . . . . V@VKr (Potato mop-top virus. . . . . . . Translokacija virusa iz li{}a do krtola . . . . PVX). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zna~aj pojedinih virusa krompira Detekcija virusa krompira . . . Vizuelna detekcija virusa krompira . X virus krompira. . . . . . . . Virus mozaika krastavca na krompiru. . . . . . . . . . . . . VMDKr (Tobacco mosaic virus. . . . . . . . . . . VNDKr (Tobacco necrosis virus. . . . A virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . 157 160 162 162 173 176 177 178 180 181 182 182 184 185 186 186 186 187 187 187 Virus nekroze duvana na krompiru. . . . . . . . . . . PVM) . . . Neadekvatno osvetljenje . . . . Virus mozaika duvana na krompiru. . . potato abc disease . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . M-VKr (Potato virus M. . . . . . . . . . . . . VIROIDI . . . . . . . . M virus krompira. . . . . TNV). . . PLRV) . . . V virus krompira. Virus uvijenosti li{}a krompira VULKr (Potato leaf roll virus. . V@KKr (Potato yellow dwarf virus. . . . . FITOPLAZME . . Virus `ute kr`ljavosti krompira. . . . . . . Andski latentni virus krompira. . . APMV). . . . . . . . Enzimski imunoadsorpcioni test (ELISA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preno{enje virusa . . . . . . . . PMTV. . VCPPPKr (Tomato black ring virus. . . . VPPDKr (Tobacco ringspot virus. . . . . . . PAMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virus bronzavosti paradajza na krompiru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVT) . . . . . Nitavost klica krompira . . . V-VKr (Potato virus V. . . . . . . . . . . . NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y. . . . . . . . . . Viroid vretenavosti krtola krompira. . . Virus mozaika lucerke na krompiru. TBRV) . PVA) . . . . . . . . . . . . . TRV) . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . Myzus ascalonicus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INSEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Magnezijum . . . . . . . Myzus persicae . . . . . . . . . . . Trajanje razvi}a insekata . . Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . . . . Biljne va{i . . . . . Klasifikacija . . . . . . Sovica gama . . . . . . . . . . . . . . . . . Unutra{nja pegavost i nektroza . Vreme primene herbicida . Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida . . . . . . . . . . . Promena boje provodnog prstena [uplje srce . . . . . . Aphis fabae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O{te}enja od grada . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje biljnih va{i . Pukotine na krtolama . . . . . . . . . . . Nematoda trule`i krompira . . . Rovac . . . . Suzbijanje korova u krompiru . . . O{te}enja od svetlosti i visokih temperatura u polju . . . . . . . Rhopalosiphonius latysiphon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Korenove nematode . . . . . Primena herbicida pre sadnje krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mangan . . . . . . . . . . . Krompirova zlatica . . . . . . . . . . . . Krompirov moljac . . . . . . . . . . . . . . Sedmi deo KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . Morfologija insekata . . . . GRINJE (PREGLJEVI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 222 223 223 225 226 227 228 228 228 230 231 232 233 234 234 235 236 237 237 237 239 240 Macrosiphum euphorbiae . . . . . . . . . . . . Ozima sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . Razmno`avanje insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Veliki majski gudelj . . . . . . Nematode pegavosti korena krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvi}e insekata . . . . . . . Fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . UVOD . . . . . . . . . Olovne pege ili unutra{nje modrice . . . . . . . . . . . . . . . . Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 267 267 267 267 268 269 269 270 271 273 275 275 278 280 280 280 280 281 281 281 281 282 282 282 283 243 245 245 245 246 246 246 246 246 247 254 257 259 261 261 262 263 264 287 289 290 291 291 291 293 294 294 295 . . . . . . . . . . . Stenice . . . . . . . . . . . . . . Primena herbicida posle sadnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalcijum . . . . . Aphis nasturtii . . . . . . . . . . . . PU@EVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a pre nicanja krompira (pre-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [esti deo [TETO^INE KROMPIRA I NIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . Sekundarni rast . . . Obi~ni crveni pauk . . . . . . . . . . . Duvanov trips . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Azot . . . . . . . . . . . . Nedostatak hranljivih elemenata . Glodari. . . . . . . . . . Sekundarne krtole – babi~avost . . . . . O{e}enje periderma krtole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale nematode ~iji je krompir doma}in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aulacorthum solani . . . . . . . . . . . . . . . . Kalijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis frangulae . . . . . . . . . . . . . . Krompirova sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Edemi (Intumescencije) . Bledo`uta krompirova nematoda .SADR@AJ Crno srce . . Sko~ibube (`i~njaci) . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . [tete od korova u krompiru . . . . . . . . . . . . Prezimljavanje insekata . . . . . . Mehani~ko suzbijanje korova . . . . Krompirov buva~ . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova pre zasnivanja proizvodnje krompira . NEMATODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aciditet (pH) zemlji{ta . . . . . . . . . . . . . . . Zlatno`uta ili zlatna krompirova nematoda . . . . . . . . . . . . Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . . . . .

. . . . . . . . . . . Rejonizacija proizvodnje semenskog krompira . . . Kvizalofop-p-etil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izbegavanje izvora zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cikloksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359 Indeks naziva na latinskom jeziku . SKLADI[TENJE SEMENSKOG KROMPIRA . Me{anje preparata radi pro{irenja spektra delovanja . Flufenacet + Metribuzin . . Kultura meristema in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KVALITET SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . Kultura nodalnih eksplantata in vitro (mikropropagacija) . . . Primena insekticida . . . . . . Propizohlor . . . . . . . . . . . . . . . 361 O autoru . . Slike va`nijih korova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EPTC . Neki od herbicida koji se koriste u suzbijanju korova u krompiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor + Linuron . . . . . Pendimentalin . . . . Klomazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Orjentacija semenskih useva . . . . . 369 . . . . . . . . . . . . . . . . . ^i{}enje useva od bolesnih biljaka . . . . Fluorohloridon . Bentazon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tolerantnost sorti krompira prema herbicidima . S-metolahlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . Zdravstveno stanje . . . . . . . . 323 UVOD . Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira . . . Propakvizafop. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fiziolo{ko stanje (starost) krtola . . . . Prometrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dimetenamid-p . . . . . . . . . 295 295 296 296 296 297 297 297 297 298 298 298 298 299 299 299 300 300 300 301 301 301 301 301 302 302 302 302 304 321 Klonsko razmno`avanje . . . . . . . . . . Prostorna izolacija . Acetohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena mineralnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . Dikvat . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Primena herbicida posle nicanja korova i krompira (post-emergence) . . . . . . . . . . . . . . . . Fenoksaprop-p-etil . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja osnovnog i certificiranog semenskog krompira . . . Centralno kontrolno polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . Linuron . . . . . . 328 328 329 329 330 332 333 335 337 338 339 339 340 340 340 341 343 343 343 346 347 348 351 353 354 354 Osmi deo PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA. . . Kultura tkiva in vitro . . . . . . . . . . Veli~ina krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alahlor . . . . . . . Setoksidim . . . . . . Plodored . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rimsulfuron . . . . . . . . . . . . Metribuzin . . . . . . . . Prevremeni prekid vegetacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fluazifop-p-butil . . . . . . . . . . . . . 325 Indeks naziva na srpskom jeziku . . . . . . . . Postkontrola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kletodim . .

Prvi deo Krompir .

laka i rastresita zemlji{ta. ograni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlo visokom stepenu. se koristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {iroj proizvodnji: klica i naklijale krtole 21 . za~etak i formiranje krtole na vrhu stolona Tehnologija proizvodnje Krompir zahteva duboka. onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hraniva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N) za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200 kg/ha. Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reakcije sa pH 5. pri istim ostalim uslovima. fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha Slika 8. Postoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilaca postizanja ve}ih prinosa krompira na ovim prostorima. kvalitetu zemlji{ta i dr. Samo u tolerantnim granicama virusima zara`ene krtole mogu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog |ubriva. jo{ uvek. bez obzira na koli~inu hraniva (|ubriva). na ovim prostorima.5 i iznad 7. Virusi.KROMPIR Slika 9. „Izro|en“ ili „degenerisan“ sadni materijal ne mo`e dati adekvatan prinos. obezbe|enost vodom i sl. u na{oj zemlji. Osnovni kvalitativni ~inilac semenskog krompira jeste procenat zaraze krtola virusima. b – stolon. Ako se ima u vidu da ekonomi~na proizvodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha. potrebno je 350-400 mm vode u toku vegetacije. Nedostatak vode je potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. Reakcija zemlji{ta sa pH ispod 4. To je i glavni uzrok niskih prinosa krompira. Taj problem se mo`e prevazi}i sadnjom kvalitetnog semenskog krompira zara`enog virusima u tolerantnim granicama {to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uz adekvatnu agrotehniku porast prinosa koji bi bio pribli`an razvijenim zemljama.0. kao vegetativni organ krompira. uzimaju vi{e od polovine potencijalnog prinosa. Da bi se postigao visok prinos adekvatan primenjenoj agrotehnici. obezbe|enosti vodom. Stolon. |ubrenju i kvalitetu sadnog materijala.3-6. Krtola. Krompir: a – koren. c – deo stabla u~e{}em viroza. kvalitet zemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti. a radi postizanja visokog prinosa i zemlji{ta bogata hranljivim materijama.5 negativno deluje na prinos krtola. Slika 10.

Drugi deo Prouzrokova~i bolesti i njihove osobine .

ZA[TITA KROMPIRA ske i mehani~ke prirode mogu prouzrokovati bolesti biljaka. Oslabljen biljni organizam nepovoljnim ~iniocima abiotske prirode je pogodan supstrat za neke parazite koji se ozna~avaju kao paraziti slabosti. nedostatak ili vi{ak vode. grad. bakterije. neparazitske) prirode. Proces nastanka bolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe- Slika 6. Zaraza krtola preko stolona 32 . bakterije ili virusi. parazitske) i neinfektivne (abiotske. prisustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu. temperaturni ekstremi (niske i visoke temperature). edafskih i drugih ~inilaca. parazitske. neparazitske. To su poreme}aji koji nastaju usled nepovoljnih klimatskih. nematode i parazitne cvetnice. 1998) PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI Bolesti biljaka odnosno krompira mogu prouzrokovati ~inioci infektivne (biotske. Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke. hemij- Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske (`ive. Prouzrokova~i bolesti infektivne prirode mogu biti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudogljive). Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deo se~enih krtola (Milo{evi}. Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske (ne`ive. su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiotske prirode. virusi. Proces nastanka bolesti (patogeneza) Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{titom krompira. To ~esto ote`ava rad na identifikaciji pravog prouzrokova~a bolesti. vetar i sl.. Slika 5. potrebno se kratko osvrnuti na proces nastanka bolesti. Nepovoljni ~inioci koji mogu prouzrokovati poreme}aje kod biljaka mogu biti nedostatak ili suvi{ak hranljivih elemenata. infektivne) prirode. neinfektivne) prirode. Simptomi su nekada sli~ni simptomima bolesti ~iji su prouzrokova~i gljive. viroidi. fitoplazme. slabo ili prejako osvetljenje. hemijska sredstva za za{titu bilja.

Tre}i deo Bolesti krompira prouzrokovane gljivama. gljivolikim organizmima i bakterijama .

tamo gde je du`e vla`enje lista. 12 i 13). ako potraje vla`an period. gde se dugo zadr`ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti prisutna visoka vla`nost vazduha kao i u uslovima sa nesrazmerno velikom nadzemnom masom prouzrokovanom neuskla|enim odnosom osnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) i prevelikom koli~inom azota. Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole. a mo`e biti i dublje. neprovetrena mesta.ZA[TITA KROMPIRA Slika 3. ^ak i na samom kraju vegetacije kada nije sasvim osu{ena lisna masa i ako je ima minimalno. (sl. Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivo u njenom povr{inskom delu. plamenja~a se obavezno javlja. zaklonita. To se de{ava u uslovima vla`nog vremena. 11). dubine do oko 15 mm. 2000) . ^esto se de{ava da oboljele krtole 58 Slika 4. na kraju njiva neposredno uz {umski pojas. To su uvale. Drugim re~ima. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom od konidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti (Milo{evi}. U takvim slu~ajevima krtole mogu biti zara`ene u visokom procentu. u hladu ispod drve}a i sl. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista i razvoj bolesti. r|astog izgleda (sl.

2-5. peritrihog rasporeda cilija. „Crna noga” krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. U zemlji{tu odr`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima. Bakterija mo`e da se prenese na susedne krtole zemlji{nom vodom (sl. Bakterija mo`e zadr`ati vitalnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 °C ili kra}e vreme pri vi{im temperaturama. {to zavisi od temperature i vla`nosti zemlji{ta. gramnegativna i asporogena bakterija. „Crna noga” krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}. 91).7 × 1. razli~ito vreme. 2006) 123 .0 μm. GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA Slika 89. Dakle. veli~ine 0. pojedina~nih }elija. Epidemiologija. 1998 – desno) Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta. Bakterija je fakultativni anaerob. bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijim i vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvim uslovima. Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti Slika 90. Patogen prezimljava u zemlji{tu i zara`enim krtolama.5-0.BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA.

Ciklus razvoja bolesti „crna noga” i vla`na trule` krompira zdrave neposrednim kontaktom preko povreda ili lenticela. Posle ostvarene zaraze. prouzrokuju}i tako trule` njihovog prizemnog dela. . U krtolama neotpornih sorti latentna forma u periodu ~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitet bolesti. latentna forma se produ`ava. odnosno „crnu nogu“. u povoljnim uslovima dolazi do razvoja bolesti. Istra`ivanja su pokazala da je kod biljke sa simptomima bolesti zara`eno 75% krtola. spiranjem bakterija sa obolelog prizemnog dela stabljike i njihovim kretanjem zemlji{nom vodom za vreme ki{e. U otpornijih sorti. Sadnjom takvih krtola. na krtolama se pojavljuju manje mrke pege koje se tokom ~uvanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}i deo krtole. opet nastaju bolesni izdanci. ako se u prolje}e koriste za sadnju. Zaraza se mo`e preneti kontaminiranim no`em prilikom se~enja krupnijih semenskih krtola. dodirom zara`enih i zdravih krtola. dodirom krtola sa obolelim stablom. Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vegetacije. Veliki zna~aj u za{titi krompira od ove i drugih bakterioza ima rana detekcija skrivenih zaraza krtola. U odsustvu optimalnih uslova bakterija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti. patogen prelazi iz mati~ne krtole 124 na stabljike. Sadnjom manje zara`enih krtola u prole}e. a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolona. Procenat mladih krtola sa skrivenom zarazom zavisi od stepena pojave bolesti „crne noge“ tokom vegetacije. preko uve}anih lenticela. Patogen kroz stolone prelazi u krtole iz kojih. zara`avanjem krtola preko povreda nastalim dejstvom zemlji{nih {teto~ina. zbog usporenog procesa razvoja bolesti.ZA[TITA KROMPIRA Slika 91.

^etvrti deo Viroze krompira .

24 i 25). Li{}e je krto i lako se lomi (sl.VIROZE KROMPIRA Slika 16. 2003) Slika 17. U slu~aju sekundarne zaraze javlja se tako|e crti~asta nekroza nervature. odnosno kovrd`anje li{}a. povijanje vrhova listi}a. 24). Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi}. 21. Nekroze su naj~e{}e ja~e kod primarne nego kod sekundarne zaraze. 2000) 167 . mozai~no {arenilo. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze – desno sorta bintje) (Milo{evi}. Takav stadij zovemo „palma“ (sl. 22. Su{enje i opadanje donjeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. Slika 18. Nekroze se javljaju i na stablu. 1998) {}a. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi}. 23. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma me|u razli~itim sortama krompira.

Peti deo Neinfektivne bolesti (Bolesti prouzrokovane ~iniocima neinfektivne prirode) .

hemijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te}enje krtola.ZA[TITA KROMPIRA Slika 10. 2008) o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da dovedu ~ak i do su{enja biljaka. {to zavisi od koli~ine primenjenog sredstva (sl. a pre nicanja mo`e da bude fitotoksi~an za krompir na lakim zemlji{tima ako u vreme nicanja krompira padnu velike koli~ine padavina. Herbicid bentazon mo`e prouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti u koli~ini ve}oj od preporu~ene. Slika 11. mogu prouzrokovati promene na biljkama krompira gajenog na toj parceli naredne vegetacione sezone (sl. promeni boje poko`ice i njene strukture. Nepo`eljno klijanje semenskog krompira pri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturama posle isteka perioda mirovanja 218 . vremenu i na~inu primene sredstva. primenjeni za suzbijanje korova u nekoj drugoj gajenoj biljci. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) – nepo`eljna pojava za konzumni krompir (u sredini – Milo{evi}. Acetohlor koji se primenjuje posle sadnje. Isto tako krtole o{te}ene herbicidom mogu dati nitave ili deformisane klice. Neki herbicidi. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini. u prethodnoj vegetaciji. Iako se mogu primenjivati i posle nicanja krompira. 13). 12). neki herbicidi kao {to su metribuzin. Prskalice posle kori{}enja treba dobro oprati kako se ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bi kod narednog tretmana krompira moglo o{tetiti usev. [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglavnom nastaju njihovom nestru~nom upotrebom. o{te}enja mogu biti potpuno izbegnuta. Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke. mogu o{tetiti biljke krompira sorte jaerla. koja se ispoljavaju u promeni boje provodnog sistema krtola na pup~anom delu.

[esti deo [teto~ine krompira i njihovo suzbijanje .

Me|utim. Nematode koje slobodno `ive u zemlji{tu prouzrokuju razli~ite promene na biljkama na kojima se hrane. sadnice i dr.). lukovice. U odnosu na druge ~inioce infektivne i neinfektivne prirode. Biljke u oazama mo272 gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oaza javljaju prazna („}elava“) mesta. mehanizacijom i na drugi na~in. uo~avaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu. Li{}e takvih biljaka je bledo i sa pojavom uvenu}a. U tom slu~aju se. Bez obzira na tu ~injenicu. U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekih nematoda ~iji je krompir doma}in.NASLOV POGLAVLJA Slika 38. za sada. smatramo da ne predstavljaju problem. kada se i{~upaju iz zemlje. Slika 39. Kod ovih vrsta nematoda me{inaste `enke formiraju ciste koje obezbe|uju opstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama. pallda pripadaju grupi cistolikih nematoda. Slabo su pokretljive te se prenose zemljom na biljkama i biljnim delovima koji se koriste za razmno`avanje (krtole. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenski period od nekoliko godina. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomilicama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira . uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvorevine koje predstavljaju mlade `enke i ciste krompirovih cistolikih nematoda. Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda. Korenove nematode `ive na korenu biljaka gde prouzrokuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr. Krompirove nematode Globodera rostochiensis i G. oru|ima i sl. nema podataka o njihovoj {tetnosti. na zara`enim delovima parcele. Simptomi prisustva krompirovih nematoda su jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije. Na korenu takvih biljaka. Nematode se razmno`avaju polnim putem. oru|ima.

Sedmi deo Korovi u krompiru i njihovo uni{tavanje .

Mehani~ko uni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi. To je i razlog primene vi{e mera kojima redukujemo korovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne konkuri{e usevu krompira. Uni{tavanjem korova kultiviranjem ili ru~nim okopavanjem nemamo ostataka rezidua u krtolama. 7). I pored preduzimanja mera borbe korove je te{ko potpuno uni{titi.KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE Slika 2. nema zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivotne sredine. Delimi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih korova pogotovo onih koji se razmno`avaju rizomima. nema o{te}enja narednog useva u plodoredu. Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida. Mehani~ko suzbijanje korova. Faza razvoja biljaka krompira. drugi ni~u iz semena i rizoma. korovi se u usevu krompira veoma uspe{no mogu suzbiti i primenom herbicida. Osim mehani~kim putem. Izbor herbicida 291 . Neke smo uni{tili. Direktne {tete nastaju o{te}enjem korena i nadzemnih izdanaka – cime. Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krompira nekada vi{e nego herbicidima. stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo koje mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova litet krompira tako {to se svojim podzemnim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}uju krtole (sl. Suzbijanje korova u krompiru Borba protiv korova podrazumeva niz mera kojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{tavanje korovske vegetacije u usevu krompira.

Osmi deo Proizvodnja semenskog krompira .

10 i 11). kod krompira }e se iz svakog segmenta dobiti po jednu zdrava (bezvirusna) biljka (sl. Slika 7. Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaranje mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobijaju mikrokrtole koje mogu da daju biljku i potomstvo (sl. 7 i 9). Za tridesetak dana. napr. 7). Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiranje i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno) tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl. Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epruvetama i tegli 331 .PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA Slika 6.

[TETO^INE. SEMENARSTVO 372 .ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI. KOROVI.