2009

Albert Anker, 1880: Devojka lju{ti krompir

Izdavanje ove knjige finansijski je pomoglo MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE

. . . . . . . . Polno razmno`avanje gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIRUSI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drugi deo PROUZROKOVA^I BOLESTI I NJIHOVE OSOBINE . . . . . . Uticaj bolesti na kvalitet semenskog krompira . . Proces nastanka bolesti (patogeneza) . . . Koren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobijanje ~iste kulture gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izolacija iz podzermnih delova biljke (krtole. . . . . . . Prvi deo KROMPIR . . . Serolo{ke osobine bakterija . . . . . . . . . . . . . . Razmno`avanje gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . Uticaj bolesti na proizvodnju krompira . . . . . . . . UVOD . . . . . . . List . . . Cvet . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske prirode . . . Preno{enje i {irenje virusa . Veli~ina virusa . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfolologija i anatomija fitopatogenih bakterija. . PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI . . . . . . . . Plod . . . . . . . . Morfolo{ke odlike bakterija . . Dobijanje ~iste kulture bakterija. . . . . . . . . . . . . . . . . 34 35 36 36 36 38 38 39 40 40 40 40 40 41 41 41 41 42 43 43 43 43 44 45 . . . . . . . . . . . . 11 15 17 18 18 18 19 19 20 20 20 21 23 25 27 29 29 30 30 30 31 32 32 32 32 Uticaj ekolo{kih ~inilaca na patogenezu . Hemijski sastav krtola . Izolacija fitopatogenih bakterija . . . . . . . . . . . . . Izolacija bakterija iz zara`enog biljnog tkiva . . FITOPATOGENE BAKTERIJE KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI BILJAKA . . . . . . . . . Polno razmno`avanje gljiva . . . . . . . . . Izolacija iz stabla. . . Izolacija gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gra|a virusa . . . . . . . . . . . . Proizvodnja krompira u svetu i kod nas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Serolo{ke osobine fitopatogenih virusa . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . ploda i drugih nadzemnih delova biljke .) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . koren i dr. . . . . . . . . . . . . . . . . . Krtola . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . {teto~ina i korova na proizvodnju krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnologija proizvodnje . . . . . . . . . . . Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske prirode . . . GLJIVE I GLJIVOLIKI ORGANIZMI KAO PROUZROKOVA^I BOLESTI Morfologija vegetativnih organa gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . . . . Morfologija virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj bolesti. . . . . . . Prognoza pojave bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gubici potencijalnog i ostvarenog prinosa prouzrokovani bolestima Uticaj bolesti na kvalitet krtola krompira . . . . . . . . . . . . . Putevi prodiranja patogena . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Phomopsis tuberivora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bela plesan . . . . . . . Fuzariozno uvenu}e . . . . . . . Siva plesan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pegavost poko`ice krtola. . . . . 116 OSTALE GLJIVE PROUZROKOVA^I BOLESTI KROMPIRA . . . . . . . . . . . 50 Literatura . . . . . 128 Sudovna uvelost i prstenasta trule` krtola . . . . 117 Macrophomina phaseolina . . . . . . . . . . . 155 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Le~enje povreda krtola uslov za kvalitetno ~uvanje sa minimalnim gubitcima . . . 139 Uticaj va|enja i transporta krtola na pojavu bolesti u skladi{tu . . . . . . GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA . . . . . . . . 46 Dokazivanje (provera) patogenosti izolovanog ili detektovanog prouzrokova~a bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 ^etvrti deo VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . Ru`i~asta trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Pepelnica krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rak . . . . . . Vodena trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . Crna pegavost li{}a . . . 118 Xylaria apiculata . . . . . . . . . . . 117 Geotrichum candidum . . . . . . . Cerkosporiozna pegavost li{}a . 117 Phoma eupyrina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Helicobasidium purpureum . . Antraknoza . . Gangrena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 BAKTERIOZE KROMPIRA. . . . . . . . . Pra{na krastavost . . . . . . . . 136 Roze okca . . . 118 Penicillium sp. . . . . . 53 55 55 55 74 81 83 87 92 97 99 102 104 105 107 109 110 112 113 113 113 114 115 115 115 Gar krompira . . . . . . . . 118 Ulocladium atrum . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 BOLESTI KRTOLA U SKLADI[TU I NJIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Neke metode ispitivanja zdravstvenog stanja sadnog materijala . . . . . . . . . . . . . 48 Dokazivanje (provera) patogenosti gljiva i gljivolikih organizama . . . . . . . . . . 139 Uticaj za{tite krompira tokom vegetacije na kvalitet ~uvanja krtola . . . . . . . . . . . . . Fomozna pegavost li{}a. . . . . 45 Detekcija biljnih virusa biotestom . . . . . Srebrolikost (srebrnasta pegavost) krtola . . . . . . . Crna krastavost krtola i „bela noga“ prizemnog dela stabljike . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Kori{}enje hemijskih sredstava za suzbijanje bolesti krompira u skladi{tu . . . . . . . 119 Vla`na (meka) trule` krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Pleospora herbarum. . . . . . . . . . . . . . . Plamenja~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suva trule` krtola . . MIKOZE I PSEUDOMIKOZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . 140 Posledice mehani~kog o{te}enja poko`ice krtola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Septoriozna pegavost li{}a . . . . . . . . . 144 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Tre}i deo BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Serolo{ke metode dokazivanja (detekcije) biljnih virusa . . . . . 117 Rhizopus stolonifer . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . 133 Bakteriozna uvelost i mrka trule` krtola . . . Trule` stabljike . . .SADR@AJ Metode detekcije biljnih virusa . . . . . 119 Crna trule` prizemnog dela stabljike („crna noga“). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Armillaria mellea . . . . 140 Skladi{tenje krompira . . . . . . . . . . . 143 Gubitci prouzrokovani gljivama i bakterijama . . . . . R|a krompira. . . . . . . . . . . . OSTALE MIKOZE KROMPIRA. . . . 50 Testiranje krompira na prisustvo virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Verticiliozno uvenu}e . . . . . . 126 Obi~na krastavost . . . . . . .

Preno{enje virusa krompira biljnim va{ima . . . . . . . . . A-VKr (Potato virus A. . .SADR@AJ UVOD . . . Neadekvatno osvetljenje . Literatura . . APMV). . . . . . . . . TRV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V[DKr (Tobacco rattle virus. . . . . VMKKr (Cucumber mosaic virus. . TSWV) . V@VKr (Potato mop-top virus. . Virus uvijenosti li{}a krompira VULKr (Potato leaf roll virus. . . . . . . . . . CMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vizuelna detekcija virusa krompira . S virus krompira. . VBPKr (tomato spotted wilt virus. . . . . . . . . . . . . . . PYDV . . . . VVKKr (Potato spindle tuber viroid. . TMV) . . . . S-VKr (Potato virus S. . . . . . . . . . . . . Virus `bunavosti vrha krompira. ALVKr (Andean potato latent virus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Enzimski imunoadsorpcioni test (ELISA) . . . . . . . . . . . Test ili indikator biljke . . Virus `utog mozaika krompira. . . . . . . . Virus mozaika duvana na krompiru. . . . . . . Virus mozaika lucerke na krompiru. Zna~aj pojedinih virusa krompira Detekcija virusa krompira . . . . . . . . . . . . Nitavost klica krompira . . . . . . . . M-VKr (Potato virus M. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Viroid vretenavosti krtola krompira. . 188 188 189 189 189 190 190 190 191 192 193 194 194 194 195 196 200 202 209 211 211 215 217 219 220 221 . . . . . . . . . . . Andski virus {arenila krompira. . . . 157 160 162 162 173 176 177 178 180 181 182 182 184 185 186 186 186 187 187 187 Virus nekroze duvana na krompiru. . . . . . . . . . . . . . . . . . TBRV) . . . . . . . . . . . . Translokacija virusa iz li{}a do krtola . . . . . . . . . . . . . . . . PAMV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSTALE VIROZE KROMPIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVY) . . . . . . . . NAJ[TETNIJE VIROZE KROMPIRA Y virus krompira (Y-VKr) (Potato virus Y. . . . . . . . VCPPPKr (Tomato black ring virus. . . . . . . . V@KKr (Potato yellow dwarf virus. . . . . . . . . . V@MKr (Potato aucuba mosaic virus. . PVT) . . . . . Uvenu}e lenticele . . . . . . Virus {u{tavosti duvana na krompiru. V-VKr (Potato virus V. . O{te}enje od herbicida . potato abc disease . . . . . . . . . . . TNV). M virus krompira. . . . . . . . . . . . . . . . APLV) . . . . . . . . . . PMTV. . . . . . . . . . . VIROIDI . . . . . AV[Kr (Andean potato mottle virus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVV) . . . . . . PVA) . . . . . . . . V virus krompira. . . . PVX). . . . . Temperatura kao prouzrokova~ bolesti krompira . . . . . . . . . . OSTALI VIRUSI KROMPIRA I VIRUSI ^IJI JE KROMPIR JEDAN OD DOMA]INA . . AMV) . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . T virus krompira. Virus mozaika krastavca na krompiru. . FITOPLAZME . . . . . . . . . . . . . . . Andski latentni virus krompira. . . . . . . TRV) . . Virus prstenaste pegavosti duvana na krompiru. . . . . VPPDKr (Tobacco ringspot virus. . . . . . . . T-VKr (Potato virus T. Virus `ute kr`ljavosti krompira. . . . . . . . . . . . . VNDKr (Tobacco necrosis virus. . . . . . . . . . PLRV) . . . . . . PSTVd) . . . . . . . . . . . . . . Neinfektivna uvijenost li{}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PVS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Viroze krompira u Srbiji u pore|enju sa nekim dr`avama sveta . . . . . . VMDKr (Tobacco mosaic virus. . . . . Preno{enje virusa . . . . . . . . . . . . . . . Virus crne prstenaste pegavosti paradajza na krompiru. VMLKr (Alfalfea mosaic virus. . . . . . . PVM) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . X virus krompira. . . . . A virus krompira. . . . . . . . . . Peti deo NEINFEKTIVNE BOLESTI . . . . . . . . . X-VKr (Potato virus X. . . . Virus bronzavosti paradajza na krompiru. . . . . . . . .

. . . . . . Nedostatak hranljivih elemenata . . Veliki majski gudelj . . Vreme primene herbicida . . . Glodari. . . . . . . . Korenove nematode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Olovne pege ili unutra{nje modrice . . . . . . . . . . . . . Razmno`avanje insekata . . . . . . . [esti deo [TETO^INE KROMPIRA I NIHOVO SUZBIJANJE . . . . . . . . . Krompirova sovica . . . . . . Zlatno`uta ili zlatna krompirova nematoda . 221 222 223 223 225 226 227 228 228 228 230 231 232 233 234 234 235 236 237 237 237 239 240 Macrosiphum euphorbiae . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova pre zasnivanja proizvodnje krompira . . Toksi~nost hraniva (|ubriva) . . . . . Edemi (Intumescencije) . . . . . . . . . . . . . . . Sekundarne krtole – babi~avost . .SADR@AJ Crno srce . . . . Unutra{nja pegavost i nektroza . . . . . . . . . GRINJE (PREGLJEVI) . Mrko obojenje i nekroza pup~anog dela krtole . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sedmi deo KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE . . . . . . . . . 266 267 267 267 267 268 269 269 270 271 273 275 275 278 280 280 280 280 281 281 281 281 282 282 282 283 243 245 245 245 246 246 246 246 246 247 254 257 259 261 261 262 263 264 287 289 290 291 291 291 293 294 294 295 . . Ostale nematode ~iji je krompir doma}in . O{te}enja od grada . . . . . . . . . . . . . . . . Kalcijum . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis fabae . O{te}enja od svetlosti i visokih temperatura u polju . . Sovica gama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aulacorthum solani . Krompirova zlatica . . a pre nicanja krompira (pre-emergence) . . . Promena boje provodnog prstena [uplje srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krompirov moljac . . . . . . . . Aphis nasturtii . . . . . . . NEMATODE . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje biljnih va{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aphis frangulae . . . . . . . . . Morfologija insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nematoda trule`i krompira . . . . . OSTALE [TETO^INE KROMPIRA . . . . . . Nematode pegavosti korena krompira . . . . . Rovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalijum . . . . . . . Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida . . . . . . . . . . . . . . Duvanov trips . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O{e}enje periderma krtole . . Primena herbicida posle sadnje. . . . . . . . . . . Razvi}e insekata . . . . . . . . Myzus persicae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . Fosfor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mangan . . . . . . . . . . . . . Obi~ni crveni pauk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Biljne va{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INSEKTI . . . Bledo`uta krompirova nematoda . . . . Sko~ibube (`i~njaci) . . . . . . . PU@EVI . . . . . . . . . . . . Prezimljavanje insekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena herbicida pre sadnje krompira . . . . . . . . . . . . . . Rhopalosiphonius latysiphon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pukotine na krtolama . . . Azot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stabljikina nematoda . . . . . . . . . . . . Aciditet (pH) zemlji{ta . Ozima sovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mehani~ko suzbijanje korova . . . . . . . . . . . [tete od korova u krompiru . . . . . . . . . Krompirov buva~ . . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacija . . Trajanje razvi}a insekata . . . . Stenice . . . . . . . . . . . . . . . . Magnezijum . . . . . . . . . . . . . Sekundarni rast . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suzbijanje korova u krompiru . . . . . . . . . . Myzus ascalonicus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja osnovnog i certificiranog semenskog krompira . . Plodored . . . . . . . . . . . . . . . . Klomazon . . . . . Primena insekticida . . . Prometrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fluazifop-p-butil . . . . . Dimetenamid-p . . . . . . . . . . . . EPTC . . Rimsulfuron . . . . . . . . Alahlor + Linuron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . . . . . Bentazon . . . Linuron . . . . . . . . . . . . . . . . Metribuzin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala . . . . . . Propakvizafop. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kletodim . . . . . . . . . . Postkontrola . . . . . . . . . . . . . . Me{anje preparata radi pro{irenja spektra delovanja . . . . . . . . . . . . . 359 Indeks naziva na latinskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fluorohloridon . 361 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . Zdravstveno stanje . . . . . . . Rejonizacija proizvodnje semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S-metolahlor . . . . . . . Prostorna izolacija . . . . . . Alahlor . . . . . . .SADR@AJ Primena herbicida posle nicanja korova i krompira (post-emergence) . . . . . . . KVALITET SEMENSKOG KROMPIRA . . . . . Slike va`nijih korova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pendimentalin . . . . . . . Centralno kontrolno polje . . . . . . . . . . . Dikvat . . . . . . . . . . . . . . Acetohlor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 328 329 329 330 332 333 335 337 338 339 339 340 340 340 341 343 343 343 346 347 348 351 353 354 354 Osmi deo PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA. . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . Kultura tkiva in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 . . . . . . . . . . Neki od herbicida koji se koriste u suzbijanju korova u krompiru . . . . . . . . . . . 295 295 296 296 296 297 297 297 297 298 298 298 298 299 299 299 300 300 300 301 301 301 301 301 302 302 302 302 304 321 Klonsko razmno`avanje . . . . . . Fiziolo{ko stanje (starost) krtola . . . . . . . . . Orjentacija semenskih useva . . . . . Flufenacet + Metribuzin . . . . . . . . . . . . . SKLADI[TENJE SEMENSKOG KROMPIRA . . 323 UVOD . . Setoksidim . . . . . . . . . Kvizalofop-p-etil . . . . . . . . . . . . . Kultura nodalnih eksplantata in vitro (mikropropagacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Veli~ina krtola . . . Prevremeni prekid vegetacije . . . . . . Tolerantnost sorti krompira prema herbicidima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kultura meristema in vitro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Indeks naziva na srpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cikloksidim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poljski pregled useva semenskog krompira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Propizohlor . . . . ^i{}enje useva od bolesnih biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primena mineralnih ulja . . . . . . . . . . . . . Fenoksaprop-p-etil . . . Izbegavanje izvora zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prvi deo Krompir .

Postoji i niz drugih ograni~avaju}ih ~inilaca postizanja ve}ih prinosa krompira na ovim prostorima. bez obzira na koli~inu hraniva (|ubriva).0. obezbe|enost vodom i sl. za~etak i formiranje krtole na vrhu stolona Tehnologija proizvodnje Krompir zahteva duboka. u na{oj zemlji. uzimaju vi{e od polovine potencijalnog prinosa. obezbe|enosti vodom. |ubrenju i kvalitetu sadnog materijala.KROMPIR Slika 9. potrebno je 350-400 mm vode u toku vegetacije. jo{ uvek. Samo u tolerantnim granicama virusima zara`ene krtole mogu posti}i prinos adekvatan koli~ini datog |ubriva. Stolon. onda se preporu~uju koli~ine osnovnih hraniva zavisno od du`ine vegetacije: azota (N) za rani 100-140 kg/ha i za kasni 140-200 kg/ha. Krompir: a – koren. laka i rastresita zemlji{ta. Ako se ima u vidu da ekonomi~na proizvodnja zahteva najni`i prinos 25-30 t/ha. kvalitetu zemlji{ta i dr.3-6. se koristi za razmno`avanje krompira u njegovoj {iroj proizvodnji: klica i naklijale krtole 21 . Virusi. c – deo stabla u~e{}em viroza. na ovim prostorima. Nedostatak vode je potrebno nadoknaditi navodnjavanjem. ograni~avaju postizanje visokih prinosa u vrlo visokom stepenu. Taj problem se mo`e prevazi}i sadnjom kvalitetnog semenskog krompira zara`enog virusima u tolerantnim granicama {to bi obezbedilo stabilnu proizvodnju i uz adekvatnu agrotehniku porast prinosa koji bi bio pribli`an razvijenim zemljama. Osnovni kvalitativni ~inilac semenskog krompira jeste procenat zaraze krtola virusima. Slika 10. kao vegetativni organ krompira. pri istim ostalim uslovima. kvalitet zemlji{ta i stepen njegove pripremljenosti. Da bi se postigao visok prinos adekvatan primenjenoj agrotehnici. b – stolon.5 i iznad 7.5 negativno deluje na prinos krtola. „Izro|en“ ili „degenerisan“ sadni materijal ne mo`e dati adekvatan prinos. a radi postizanja visokog prinosa i zemlji{ta bogata hranljivim materijama. Reakcija zemlji{ta sa pH ispod 4. Krtola. Krompir zahteva zemlji{ta slabo kisele reakcije sa pH 5. To je i glavni uzrok niskih prinosa krompira. fosfora (P2O5) za rani 110-150 kg/ha Slika 8.

Drugi deo Prouzrokova~i bolesti i njihove osobine .

hemijska sredstva za za{titu bilja. Slika 5.ZA[TITA KROMPIRA ske i mehani~ke prirode mogu prouzrokovati bolesti biljaka. To su poreme}aji koji nastaju usled nepovoljnih klimatskih. To ~esto ote`ava rad na identifikaciji pravog prouzrokova~a bolesti. Oslabljen biljni organizam nepovoljnim ~iniocima abiotske prirode je pogodan supstrat za neke parazite koji se ozna~avaju kao paraziti slabosti. Prouzrokova~i bolesti infektivne prirode mogu biti: gljive i gljivoliki organizmi (pseudogljive). Bolesti prouzrokovane ~iniocima abiotske (ne`ive. Simptomi su nekada sli~ni simptomima bolesti ~iji su prouzrokova~i gljive. Nekalusirani (gore) i kalusirani (dole) deo se~enih krtola (Milo{evi}. su naj~e{}i prouzrokova~i bolesti abiotske prirode. neparazitske) prirode. edafskih i drugih ~inilaca. temperaturni ekstremi (niske i visoke temperature). Zaraza krtola preko stolona 32 . Proces nastanka bolesti sastoji se od nekoliko faza: dospe- Slika 6. parazitske. Proces nastanka bolesti (patogeneza) Radi lak{eg i efikasnijeg upravljanja za{titom krompira.. fitoplazme. Nepovoljni ~inioci koji mogu prouzrokovati poreme}aje kod biljaka mogu biti nedostatak ili suvi{ak hranljivih elemenata. 1998) PROUZROKOVA^I I PROCES NASTANKA BOLESTI Bolesti biljaka odnosno krompira mogu prouzrokovati ~inioci infektivne (biotske. grad. infektivne) prirode. bakterije ili virusi. bakterije. hemij- Bolesti prouzrokovane ~iniocima biotske (`ive. vetar i sl. neparazitske. Razli~iti abiotski ~inioci fizi~ke. virusi. viroidi. nedostatak ili vi{ak vode. slabo ili prejako osvetljenje. parazitske) i neinfektivne (abiotske. nematode i parazitne cvetnice. neinfektivne) prirode. prisustvo {tetnih gasova u atmosferi i zemlji{tu. potrebno se kratko osvrnuti na proces nastanka bolesti.

Tre}i deo Bolesti krompira prouzrokovane gljivama. gljivolikim organizmima i bakterijama .

Na preseku krtole se uo~ava zara`eno tkivo u njenom povr{inskom delu. dubine do oko 15 mm. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti plamenja~e na li{}u sa beli~astim oreolom od konidiofora i konidija u uslovima visoke vla`nosti (Milo{evi}. 2000) . neprovetrena mesta. To su uvale. (sl. gde se dugo zadr`ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti prisutna visoka vla`nost vazduha kao i u uslovima sa nesrazmerno velikom nadzemnom masom prouzrokovanom neuskla|enim odnosom osnovnih hranljivih elemenata (N:P:K) i prevelikom koli~inom azota. a mo`e biti i dublje. plamenja~a se obavezno javlja. ^esto se de{ava da oboljele krtole 58 Slika 4. u hladu ispod drve}a i sl. r|astog izgleda (sl. ako potraje vla`an period. Bolest mo`e da se pro{iri i zahvati krtole. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka. Plamenja~a krompira: tipi~ni simptomi bolesti (pege) na nali~ju lista i razvoj bolesti. 11). ^ak i na samom kraju vegetacije kada nije sasvim osu{ena lisna masa i ako je ima minimalno. tamo gde je du`e vla`enje lista. zaklonita. To se de{ava u uslovima vla`nog vremena. U takvim slu~ajevima krtole mogu biti zara`ene u visokom procentu. Drugim re~ima. na kraju njiva neposredno uz {umski pojas. 12 i 13).ZA[TITA KROMPIRA Slika 3.

Epidemiologija. 91). gramnegativna i asporogena bakterija. Patogen prezimljava u zemlji{tu i zara`enim krtolama.0 μm.5-0. peritrihog rasporeda cilija. U zemlji{tu odr`ava vitalnost na zara`enim biljnim ostacima. {to zavisi od temperature i vla`nosti zemlji{ta. GLJIVOLIKIM ORGANIZMIMA I BAKTERIJAMA Slika 89. Zara`ene krtole u skladi{tu mogu zaraziti Slika 90. „Crna noga” krompira: simptomi na nadzemnom delu biljke (Milo{evi} i sar. 1998 – desno) Pectobacterium chrysanthemi je {tapi}asta.7 × 1. razli~ito vreme. 2006) 123 . Bakterija je fakultativni anaerob. bakterija du`e zadr`ava vitalnost u hladnijim i vla`nijim zemlji{tima nego u toplim i suvim uslovima. veli~ine 0. Bakterija mo`e da se prenese na susedne krtole zemlji{nom vodom (sl. pojedina~nih }elija. Bakterija mo`e zadr`ati vitalnost 80-110 dana pri temperaturi od 2 °C ili kra}e vreme pri vi{im temperaturama. „Crna noga” krompira: simptomi nadzemnom delu biljke (Milo{evi}.BOLESTI KROMPIRA PROUZROKOVANE GLJIVAMA.2-5. Dakle.

latentna forma se produ`ava. patogen prelazi iz mati~ne krtole 124 na stabljike. prouzrokuju}i tako trule` njihovog prizemnog dela. Posle ostvarene zaraze. opet nastaju bolesni izdanci. ako se u prolje}e koriste za sadnju. Ciklus razvoja bolesti „crna noga” i vla`na trule` krompira zdrave neposrednim kontaktom preko povreda ili lenticela. U krtolama neotpornih sorti latentna forma u periodu ~uvanja mo`e prouzrokovati ja~i intezitet bolesti. Procenat mladih krtola sa skrivenom zarazom zavisi od stepena pojave bolesti „crne noge“ tokom vegetacije. Sadnjom manje zara`enih krtola u prole}e. zara`avanjem krtola preko povreda nastalim dejstvom zemlji{nih {teto~ina. Zaraza se mo`e preneti kontaminiranim no`em prilikom se~enja krupnijih semenskih krtola. Patogen kroz stolone prelazi u krtole iz kojih. Sadnjom takvih krtola. dodirom krtola sa obolelim stablom. dodirom zara`enih i zdravih krtola. zbog usporenog procesa razvoja bolesti. U odsustvu optimalnih uslova bakterija ne prouzrokuje vidljive znake bolesti. Veliki zna~aj u za{titi krompira od ove i drugih bakterioza ima rana detekcija skrivenih zaraza krtola.ZA[TITA KROMPIRA Slika 91. na krtolama se pojavljuju manje mrke pege koje se tokom ~uvanja pove}avaju tako da trule` zahvata ve}i deo krtole. a naj~e{}e nastaje u jesen preko stolona. . u povoljnim uslovima dolazi do razvoja bolesti. preko uve}anih lenticela. U otpornijih sorti. Istra`ivanja su pokazala da je kod biljke sa simptomima bolesti zara`eno 75% krtola. odnosno „crnu nogu“. spiranjem bakterija sa obolelog prizemnog dela stabljike i njihovim kretanjem zemlji{nom vodom za vreme ki{e. Zaraza krtola mo`e nastati tokom cele vegetacije.

^etvrti deo Viroze krompira .

Slika 18.VIROZE KROMPIRA Slika 16. odnosno kovrd`anje li{}a. Nekroze se javljaju i na stablu. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze – desno sorta bintje) (Milo{evi}. U slu~aju sekundarne zaraze javlja se tako|e crti~asta nekroza nervature. 23. Su{enje i opadanje donjeg li{}a prouzrokuje pojavu da samo vr{no li{}e ostaje kovrd`avo skra}enih peteljki. 24 i 25). Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte jaerla) (Milo{evi}. 2003) Slika 17. mozai~no {arenilo. 1998) {}a. Takav stadij zovemo „palma“ (sl. Li{}e je krto i lako se lomi (sl. 22. Nekroze su naj~e{}e ja~e kod primarne nego kod sekundarne zaraze. 2000) 167 . 21. 24). povijanje vrhova listi}a. Y virus krompira (Y-VKrN): naj~e{}i simptomi virusne zaraze kod nas (simptomi sekundarne zaraze na li{}u krompira sorte desiree) (Milo{evi}. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma me|u razli~itim sortama krompira.

Peti deo Neinfektivne bolesti (Bolesti prouzrokovane ~iniocima neinfektivne prirode) .

Slika 11. 12). neki herbicidi kao {to su metribuzin. 13). Iako se mogu primenjivati i posle nicanja krompira. mogu prouzrokovati promene na biljkama krompira gajenog na toj parceli naredne vegetacione sezone (sl. promeni boje poko`ice i njene strukture. Nepo`eljno klijanje semenskog krompira pri nedostatku svetlosti pri vi{im temperaturama posle isteka perioda mirovanja 218 . o{te}enja mogu biti potpuno izbegnuta. mogu o{tetiti biljke krompira sorte jaerla.ZA[TITA KROMPIRA Slika 10. Isto tako krtole o{te}ene herbicidom mogu dati nitave ili deformisane klice. 2008) o{te}enja lisne mase mogu biti tolika da dovedu ~ak i do su{enja biljaka. koja se ispoljavaju u promeni boje provodnog sistema krtola na pup~anom delu. Herbicid bentazon mo`e prouzrokovati o{te}enja kod nekih sorti u koli~ini ve}oj od preporu~ene. primenjeni za suzbijanje korova u nekoj drugoj gajenoj biljci. Pridr`avaju}i se upustva o koli~ini. hemijska sredstva mogu prouzrokovati i o{te}enje krtola. Promena boje krtole usled du`eg izlaganja svetlosti (zelenjenje krtola) – nepo`eljna pojava za konzumni krompir (u sredini – Milo{evi}. Acetohlor koji se primenjuje posle sadnje. Neki herbicidi. {to zavisi od koli~ine primenjenog sredstva (sl. vremenu i na~inu primene sredstva. a pre nicanja mo`e da bude fitotoksi~an za krompir na lakim zemlji{tima ako u vreme nicanja krompira padnu velike koli~ine padavina. Prskalice posle kori{}enja treba dobro oprati kako se ne bi desilo da zaostane sredstvo koje bi kod narednog tretmana krompira moglo o{tetiti usev. Pored o{te}enja nadzemnog dela biljke. [tete nastale o{te}enjem herbicidima uglavnom nastaju njihovom nestru~nom upotrebom. u prethodnoj vegetaciji.

[esti deo [teto~ine krompira i njihovo suzbijanje .

U odnosu na druge ~inioce infektivne i neinfektivne prirode. Na korenu takvih biljaka. Korenove nematode `ive na korenu biljaka gde prouzrokuju stvaranje zadebljanja (gala) i dr. Krompir je doma}in ve}eg broja nematoda. Slabo su pokretljive te se prenose zemljom na biljkama i biljnim delovima koji se koriste za razmno`avanje (krtole.). Me|utim.NASLOV POGLAVLJA Slika 38. lukovice. uo~avaju se bele do zlatno`ute loptaste tvorevine koje predstavljaju mlade `enke i ciste krompirovih cistolikih nematoda. nema podataka o njihovoj {tetnosti. Slika 39. Nematode se razmno`avaju polnim putem. Simptomi prisustva krompirovih nematoda su jasno vidljivi u slu~aju visoke populacije. U tom slu~aju se. pallda pripadaju grupi cistolikih nematoda. Kod ovih vrsta nematoda me{inaste `enke formiraju ciste koje obezbe|uju opstanak u zemlji{tu i {irenje krtolama. na zara`enim delovima parcele. uo~avaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu. Biljke u oazama mo272 gu kasnije i da uginu tako da se u okviru oaza javljaju prazna („}elava“) mesta. Nematode koje slobodno `ive u zemlji{tu prouzrokuju razli~ite promene na biljkama na kojima se hrane. Li{}e takvih biljaka je bledo i sa pojavom uvenu}a. U na{oj zemlji je utvr|eno prisustvo nekih nematoda ~iji je krompir doma}in. za sada. oru|ima. Pu`evi gola}i roda Arion i o{te}enje cime krompira u polju kojoj jaja i larve mogu da pre`ive vremenski period od nekoliko godina. mehanizacijom i na drugi na~in. kada se i{~upaju iz zemlje. smatramo da ne predstavljaju problem. Jaja od pu`eva gola}a roda Arion u gomilicama u zemlji{tu u vreme va|enja krompira . oru|ima i sl. Krompirove nematode Globodera rostochiensis i G. sadnice i dr. Bez obzira na tu ~injenicu.

Sedmi deo Korovi u krompiru i njihovo uni{tavanje .

Mehani~ko suzbijanje korova. Neke smo uni{tili. nema o{te}enja narednog useva u plodoredu. Suzbijanje korova u krompiru Borba protiv korova podrazumeva niz mera kojima je cilj smanjenje ili potpuno uni{tavanje korovske vegetacije u usevu krompira. Uni{tavanjem korova kultiviranjem ili ru~nim okopavanjem nemamo ostataka rezidua u krtolama. korovi se u usevu krompira veoma uspe{no mogu suzbiti i primenom herbicida. Hemijsko suzbijanje korova primenom herbicida. stepen zakorovljenosti useva i veli~ina korovskih biljaka kada bilo koje mere ne}e dati rezultat: zakorovljeni i deo useva krompira bez korova litet krompira tako {to se svojim podzemnim organima ubu{uju i na taj na~in o{te}uju krtole (sl. nema zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda i `ivotne sredine.KOROVI U KROMPIRU I NJIHOVO UNI[TAVANJE Slika 2. drugi ni~u iz semena i rizoma. I pored preduzimanja mera borbe korove je te{ko potpuno uni{titi. Faza razvoja biljaka krompira. Delimi~no je efikasno protiv vi{egodi{njih korova pogotovo onih koji se razmno`avaju rizomima. Kultiviranjem mo`emo o{tetiti biljke krompira nekada vi{e nego herbicidima. Osim mehani~kim putem. To je i razlog primene vi{e mera kojima redukujemo korovsku vegetaciju na onaj nivo koji ne konkuri{e usevu krompira. 7). Direktne {tete nastaju o{te}enjem korena i nadzemnih izdanaka – cime. Izbor herbicida 291 . Mehani~ko uni{tavanje je veoma efikasno u suzbijanju jednogodi{njih korova dok su jo{ mladi.

Osmi deo Proizvodnja semenskog krompira .

Za tridesetak dana. 7 i 9). Slika 7. 7). Bezvirusna biljka dobijena kulturom tkiva in vitro spremna za sadnju u stakleniku ili za segmentiranje i dalje umno`avanje (levo) i segmentiranje bezvirusne biljke u sterilnim uslovima (desno) tamnom i svetlom fazom (8 i 16 sati) (sl.PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA Slika 6. Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira kulturom tkiva in vitro: bezvirusne biljke u epruvetama i tegli 331 . kod krompira }e se iz svakog segmenta dobiti po jednu zdrava (bezvirusna) biljka (sl. 10 i 11). Mogu}a je i indukcija tuberizacije (stvaranje mikro krtola) in vitro pri ~emu se dobijaju mikrokrtole koje mogu da daju biljku i potomstvo (sl. napr.

SEMENARSTVO 372 . [TETO^INE.ZA[TITA KROMPIRA / BOLESTI. KOROVI.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful