JU Gimnazija Mea Selimovi Tuzla

Referat iz hemije na temu:

Mikroelementi u organizmu

U enik: Ati Armin

1

Sadraj: 1. Osnovni podaci o mikroelementima

Klasifikacija mikroelemenata Osobine mikroelemenata

Strana:
3 3 3

2. Mikroelementi:
eljezo Jod Bakar Cink Hrom Selen Mangan Kobalt Molibden Vanadijum Germanijum

4 5 5 6 6 7 7 8 8 8 8

Referat iz hemije na temu Mikroelementi u organizmu-Ati Armin

Osnovni podaci o mikroelementima

Mikroelementi ili elementi u tragovima imaju vie definicija, i sve su vezane za nauku u kojoj se termin koristi. U analiti koj hemiji mikroelementi predstavljaju elemente koji imaju prosje nu koncentraciju manju od 100 estica po milionu, odnosno manje od 100 mikrograma u gramu. U geohemiji mikroelementi su elementi ija je koncentracija manja od 1000ppm ili 0.1% sastava stijene. U biohemiji mikroelement predstavlja dijetne minerale koji su potrebni u vrlo malim koli inama za pravilan rast, razvoj i fiziologiju organizma. U ovom referatu mikroelemente emo posmatrati sa biohemijskog stanovita. Klasifikacija mikroelemenata -elementi koji imaju definisanu biohemijsku funkciju i pokazuju se znakovi deficijencije kod ljudi Fe, Zn, Cu, Co, I, Mo, Se, F -elementi koji nemaju ta no definisanu biohemijsku funkciju, ali pokazuju se znakovi deficijencije kod ljudi Cr, B -elementi koji imaju definisanu biohemijsku funkciju, ali ne pokazuju se znakovi deficijencije kod ljudi Mn -elementi koji nemaju definisanu biohemijsku funkciju niti se pokazuju znakovi deficijencije kod ljudi Ni, Si, V, As, Br, Pb, Li, Sn Osobine mikroelemenata specifi nost nijedan mikroelement ne moe biti zamijenjen hemijski sli nim supstituentom interaktivnost prevelika koli ina jednog mikroelementa moe utjecati na metaboli ku upotrebu drugog npr. prevelik unos Zn dramati no utje e na apsorpciju Cu

 amplifikacija male koli ine proizvode dramati ne efekte na organizam

eljezo (Fe)
eljezo ima vie vitalnih funkcija u naem organizmu. Slui kao nosilac oksigena iz plu a do tkiva preko hemoglobina, kao transportni medij za elektrone unutar elija, i kao integrisan dio bitnih enzimskih sistema u raznim tkivima. eljezo je esencijalan dio svakog ivog organizma jer moe da slui i kao donor i kao akceptor elektrona. Ve ina eljeza u organizmu se nalazi u eritrocitima, ta nije u hemoglobinu. Hemoglobin je molekula od etiri podjedinice globularnih proteina sa jednom hemo grupom na svakoj. Struktura hemoglobina omogu ava potpuno zasi enje okisgenom u plu ima i parcijalno ispranjavanje u tkivima. Protein koji sadri eljezo i koji je zasluan sa pohranjivanje kisika u mii ima je mioglobin, koji je vrlo sli ne strukture kao hemoglobin, ali je sastavljen od samo jedne hem grupe i jednog proteinskog (globinskog) lanca. Nekoliko enzima koji sadre eljezo, citohromi, takodjer imaju jednu hem grupu i jedan globinski lanac. Ovi enzimi slue kao nosioci elektrona unutar elije i njihove strukture ne dozvoljavaju povratno punjenje i ispranjivanje oksigena. Njihova uloga u oksidacionom metabolizmu je da prenose energiju unutar elije, ta nije u mitohondrije. Ostale vitalne funkcije enzima koji sadre eljezo (npr. citohrom P450) su sinteza steroidnih hormona i u ne kiseline; detoksifikacija stranih supstanci u jetri i kontrola signala odre enih Slika 1. eljezo u hem grupi odre enih neurotransmitera, kao dopaminski i serotoninski sistemi u mozgu. eljezo je pohranjeno u jetri kao feritin i hemosiderin, odakle je transportirano izme u razli itih dijelova tijela preko proteina transferina. Nedostatak eljeza (sideropenija ili hipoferemija) je vrlo esta nutricionalna deficijencija. Direktna posljedica nedostatka eljeza je anemija.

Jod (I)
Jod je najtei element uobi ajeno potreban za ivot, a ujedno i drugi najtei za koje je poznato da se koriste u bilo kojem obliku ivota (samo volfram, komponenta nekoliko bakterijskih enzima, ima ve i atomski broj i atomsku masu). Glavna uloga joda je u tiroidnim lijezdama, jer je jedan od dijelova tireoidnih hormona tiroksina (T4) i trijodotironina (T3). Oni su sastavljeni od aminokiseline tirozine i pohranjene su prije otputanja u protein koji sadri jod tiroglobulin. T4 i T3 sadre etiri, odnosno tri atoma joda po molekuli. Tireoidna lijezda aktivno absorbira jodide iz krvi da bi proizvodila i otputala navedene hormone u krv. Slika 2. Strukurna formula tiroksina Tireoidni hormoni su filogenetski jako stare molekule koje su sintetizirane od strane ve ine vie elijskih organizama, a neke ak imaju efekta i na jedno elijske organizme.

Bakar (Cu)
Bakar u organizmu je dio brojnih proteina i enzima, te kao mikronutrient je potreban za pravilan rast, razvoj i o uvanje kostiju, mrenog tkiva, mozga, srca i mnogih ostalih organa. Uklju en je u formiranju crvenih krvih elija, apsorpcije i koritenja eljeza, metabolizmu holesterola i glukoza i sinteze i otputanja vitalnih proteina i enzima. Bakar takodje stimulie imuni sistem za brobu protiv infekcija, u regeneraciji ote enih tkiva i lije enja. Bakar tako e ima ulogu u neutralizaciji slobodnih radikala koji mogu izazvati veliku tetu elijama.
Tabela 1: Uloga klju nih bakarnih enzima
Amino oksidaze Ceruloplazmin (feroksidaza I) Citohrom c oksidaza Dopamin hidroksilaza Hefestin Grupa enzima koji oksidiraju primarne amine (npr. tiramine, histidin i polilamin) Viebakarna oksidaza u plazmi, esencijalna za transport eljeza Terminalni enzim oksidaze u mitohondrijalnom respiratornom lancu, uklju en u transport elektrona Uklju en u metabolizam kateholamina, katalizira pretvaranje dopamina u norepinefrin Viebakarna feroksidaza, sa ulogom u transportu eljeza preko gastrointestinalnog sloja u venski sistem

Vezano za temu: Jod- Slika 5, str 9; Tabela 2, str 12. Bakar- Slika 6, str 9; Slika 7, str 10.

Lisil oksidaza Peptidilglicin alfaamidiraju a mono oksigenaza (PAM) Superoksid dismuzaza (Cu, Zn) Tirozinaza

Popre ne veze kolagena i elastina Multifunkcionalan enzim uklju en u sazrijevanje i modifikacije klju nih neuropeptida (neurotransmitera, neuroendokrinih peptida) Unutar elijski i van elijski enzim uklju en u odbrani od reaktivnih oksigenskih vrsta (npr. unitavanje superoksidnih radikala) Enzim koji katalizuje melanin i ostala proizvodnja pigmenata

Cink (Zu)
Cink moemo na i u ak 100 specifi nih enzima (ili ak 300 prema nekim izvorima), slui kao strukturalni jon u faktorima transkripcije i pohranjuje se i transportira se u metalotioneinima. U proteinima joni cinka su uglavnom koordinirani u aminokiselinske sporedne lance asparaginske kiseline, glutaminske kiseline, cisteina i histidina. Teoreti ki i komputacioni opis cinkovog vezivanja u proteinima je teak. Cinka u organizmu ima oko 2-4g, i uglavnom se nalazi u mozgu, mii ima kostima i jetri, a najvie koncentracije su u prostati i dijelovima oka. Cink zako e interaktira sa irokim pojasom organskih liganda, i ima ulogu u metabolizmu RNA i DNA, prenosu signala i regulira apoptozu. U mozgu cink je pohranjen u posebnim sinapti kim vezikulama preko glutamatergi nih neurona i moe da odre uje uzbu enost mozga. Igra klju nu ulogu u ja ini sinapti kih veza, dakle igra klju nu ulogu u u enju. Ali ima i naziv kao crni konj mozga, poto moe biti i neurotoksin, poto homeostaza cinka igra klju nu uloga u normalnom funkcionisanju mozga i CNS-a. U plazmi je vezan za albumin (90% veza) i 2-makroglobulin (10% veza). Cink je efikasna Lewisova kiselina, to zna i da je koristan kataliti ki agent u hidroksilaciji i ostalim enzimskim reakcijama. Tako er ima i fleksibilnu koordinacionu geometriju, to dozvoljava proteinima da brzo mijenjaju konformacije da bi zapo eli bioloke reakcije.

Hrom (Cr)
Iako hrom nema ta no definisanu biohemijsku funkciju, evidentna je njegova uloga u metabolizmu glukoze i lipida, te poti e akciju inzulina. Iako rijetka, postoji kao pojava deficijencija hroma. Unato tome, postoje dijetarni suplementi hromu, to su hrom (III) pikolinat, hrom (III) pilinikotinat itd. Upotreba suplemenata hroma jako je kontroverzna jer ne postoji ni jedan dokaz bioloke uloge hroma, a popularan suplement
Vezano za temu: Cink- Slika 8, str 11.; slika 9, str 11.

hromu, hrom pikolinat, stvara tetu na hromosomima elija hr ka. Prijanja preporu ena dnevna doza hroma bila je 50-200 g , ali je smanjena na 35 g (zreo mukarac) i 25 g(zrela ena). Simptomi deficijencije hroma izazvane dugotrajnom parentalnom nutricijom su loija tolerancija glukoze, gubitak na teini i konfuzija. Mogu e je i javljanje tete na nervima (periferalna neuropatija).
Slika 3: Hrom pikolinat

Selen (Se)
Selen je u organizmu prisutan u enzimima glutacionskoj peroksidazi i tiroksin dejodinazi. U tkivima je prisutan kao selenocistein i selenometionin. Bitan je kao anti-oksidant i u metabolizmu tireoidnih hormona, te zajedno sa vitaminom E pomae u stvaranju antitijela. Vitalan je u funkciji gutera e i srca, te je potreban za elasti nost naih tkiva. Selen tako er moe biti otrovan po organizam, pa se viak selena moe manifestovati kao gubitak kose ili noktiju, lezije na koi te abnormalnosti CNS-a.

Slika 4. Selenometionin

Mangan (Mn)
Mangan se u organizmu nalazi u sastavu mnogih metaloenzima kao arginaza, piruvat karboksilaza, superoksid dizmutaza, te slui kao aktivator enzima hidrolaze, kinaze i dekarboksilaze. Funkcija mu je povezana sa formaciju spojnog i kotanog tkiva, funkcijama reprodukcije i rasta, te matabolizmo karbohidrata i lipida. Najvia koncentracija mangana je u kostima, jetri i pankreasu. Homeostaza mangana vri se primarno kroz bilijarnu ekskreciju. Ne postoji dokaz o deficijenciji mangana.
7

Kobalt (Co)
Kobalt ima jednu poznatu fukciju, a to je da je integralna komponenta kobalamina, poznatijeg kao vitamin B12.

Molibden (Mo)
Molibden se nalazi u metaloenizmima ksantin oksidaza i aldehid oksidaza. Iako molibden tvori jedinjenja sa raznim organskim molekulama, kao to su karbohidrati i aminokiseline, kroz ljudski organizam se transportuje kao MoO42- . Postoji oko 50 poznatih enzima koji sadre molibden, ali taj se broj konstantno pove ava. Oksidaciju ksantina to uri ne kiseline, katabolizam purina, katalizuje ksantin oksidaza, i na aktivnost tog enzima direktno uti e koncentracija molibdena u organizmu. Ipak, previsoke koncentracije molibdena obr e proces i moe djelovati kao inhibitor u procesima katabolizma purina i u drugim procesima. Koncentracija molibdena tako er uti e na sintezu proteina, metabolizam i rast.

Vanadijum (V)
Vanadijum je tek nedavno proglaen kao esencjialan za ljudsko zdravlje. Smatra se da je vanadijum uklju en u procesima stvaranja energije iz hrane te se smatra da dijabeti arima moe pomo i u stabiliziranju nivoa e era u krvi.

Germanijum (Ge)
Germanijum ima mnoge bitne medicinske osobine. U organizmu, germanijum se spaja za molekule oksigena, to ima neo ekivan efekat, jer poti e naa tijela da budu efikasnija u dovo enju oksigena u tkiva u naem organizmu, to pomae naem imunom sistemu. Tako er ima ulogu u ekskreciji tetnih toksina, i suplementi germanijuma su veoma efikasniji u lije enju artritisa, alergija na hranu, pove anih nivoa holesterola, visokom krvnom pritisku i ak raku.

Slika 5: Kruenje joda u organizmu

Slika 6: Balans bakra u organizmu

Slika 7: Unoenje bakra u organizam

10

Slika 8: Balans cinka u organizmu

Slika 9: Posljedica deficijencije cinka u organizmu

11

Tabela 2: Spektar poreme aja pri deficijenciji joda

Izvori:
Vitaminology and trace elements prof. Abayomi O. Akanji Kuwait University Wikipedia-slobodna enciklopedija The role of elements in life processes neimenovani student, scribd.com Human Vitamin and Mineral Requirements FAO/WHO

12