SADRAJ 1. 2. 3. 4. Rezime Kljune rei Uvod Geneza razvoja dravne revizije u svetu 4.1. Istorijski razvoj 4.2.

Savremeni razvojni uslovi 4.3. Razvoj meunarodne saradnje 4.4. Razvoj poslovnog modela dravne revizorske institucije Osnovne predpostavke dravne revizije 5.1. Pojam nadlenosti i uloga dravne revizije 5.2. Predmet i subjekti dravne revizije 5.3. Osnovne predpostavke za efektivno funkcionisanje dravne revizije 5.3.1. Nezavisnost 5.3.2. Revizijski obuhvat 5.3.3. Profesionalne revizijske vetine 5.4. Izvetavanje 5.5. Praenje realizacije naloga i preporuka Merenje efektivnosti dravne revizije 6.1. Merenje efektivnosti 6.2. Merenje efektivnosti u javnom sektoru 6.3. Izvetavanje o efikasnosti 6.4. Merenje efektivnosti dravne revizije Revizija poslovanja javnog sektora 7.1. Osnovne karakteristike javnog preduzea 7.2. Nadlenosti i odgovornosti javnog preduzea 7.3. Stanje javnog sektora u Republici Srbiji 7.4. Ciljevi kompleksne reforme javnog sektora 7.5. Aktivni pristup reformi javnog sektora 7.5.1. Outsourcing 7.5.2. Javno privatno partnerstvo 7.6. INTOSAI revizijski standardi 7.7. Vrhovna revizijska institucija i njena ovlaenja za reviziju javnog sektora Zakljuak Literatura

5.

6.

7.

8.
9.

1. GENEZA RAZVOJA DRAVNE REVIZIJE U SVETU S obzirom na injenicu, da se revizija tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja, za takvu reviziju vrlo esto se koristi izraz finansijska revizija (eng. Financial audit). Meutim, za proces racionalnog upravljanja potrebne su, osim raunovodstvenih informacija, i razliite neraunovodstvene informacije (koje nemaju svoj finansijski iskaz), zbog ega se sve intenzivnije razvija revizija poslovanja (eng. Operational audit), koja se (osim finansijskim izvetajima), mnogo detaljnije bavi kvalitetom celine poslovanja, pri emu i neraunovodstvene informacije dobijaju vrlo znaajnu ulogu. 1.1. Istorijski razvoj

Istorija kineske dravne revizije, dosee sve do zapadne dinastije Zhou (Western Zhou Dynasty) koja je vladala Kinom pre otprilike 3000 godina. U Engleskoj se funkcija javne revizije, odnosno javni slubenik zaduen za revidiranje dravnih trokova, spominje jo davne 1314.godine. neki oblici dravnog nadzora u Francuskoj se spominju ve u 13. veku, u Holandiji i paniji u 15., u vedskoj u 17. veku. U Italiji zaeci dravne revizije datiraju jo iz rimskog doba, dok je raunski sud u dananjoj formi osnovan 1862., ujedinjujui etiri suda sa seditima u Torinu, Firenci i Palermu, koji su postojali pre proglasenja Kraljevine Italije (1861.). U Austriji je carica Marija Terezija u 18. veku uspostavila Raunsku komoru (der Hofrechenkammer), uvodei optu kontrolu dravnih finansijskih operacija. Dalje, 1782. car Josip II propisao je obavezu primene revizijskih postupaka unutar itave Habsburke Monarhije, da bi 1866. bio uspostavljen raunski sud sa direktnom odgovornou caru. U Nemakoj se prvi oblik dravne revizije takoe spominje u 18. veku, u Prusiji. U istom veku, tanije 1748., Charles de Montesquieu stvorio je svoje glavno delo, O duhu zakona, uinivi time epohalni iskorak u smeru demokratizacije i pravne drave. Propagirana podela dravne vlasti na zakonodavnu, izvrnu i pravosudnu vlast oblikovala je temelj savremene nauke o dravi, postavku za dravne ustave novijeg doba i osnovicu za zajedniki ivot ljudi u dravnom drutvu utemeljenom na dravnopravnim i demokratskim naelima. Iz tog razloga, poelo se voditi rauna o tome da se izmeu ovih triju dravnih vlasti postavi ujednaena ravnotea moi koja bi spreavala nedopusti uticaj jedne vlasti na frugu. Poele su se osnivati vrhovne revizijske institucije s dvojnom funkcijom u odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast, ali ne kao njihov pomoni organ, ve kao samostalan i nezavistan dravni organ sui generis, kao element ravnotee unutar sastava vlasti. Veina dravnih revizija je kroz istoriju doivela znaajne strukturne promene, proirenje uloga i ovlaenja.
1.2.

Savremeni razvojni uslovi

Prema naelima Limske deklaracije, koja je temeljni dokument svih vrhovih revizijskih institucija, revizija nije sama sebi svrha, nego sastavni deo ureenog sastava iji je cilj ispravljanje odstupanja od prihvaenih standarda i krenja naela zakonitosti, delotvornosti, korisnosti i tedljivosti finansijskog upravljanja dovoljno rano da bi se preduzele odgovarajue mere za poboljanje, da bi odgovorni preuzeli odgovornost te da bi se preduzele radnje za spreavanje ili barem oteavanje ponavljanja takvih povreda. U novijoj se istoriji revizijski koncept menjao u skladu sa uslovima snanih privrednih i politikih promena. Iskustva dravnih revizija pokazuju kako je pruanje javnih
2

usluga u zadnjih dvadesetak godina doivelo radikalne promene koje su dovele do poveanja njihove uinkovitosti, to je rezultat opte politike poveane kontrole javnih trokova i to je u konanici omoguilo smanjenje poreskog optereenja. Devedesetih godina primeen je dalji pomak prema primeni takozvanog sveobuhvatnog revizijskog pristupa, koji obuhvata finansijsku usklaenost sa zakonima i zakonskim propisima, te reviziju uinkovitosti. Kako bi uspeno ispunjavala svoju ulogu u savremenim, dinaminim uslovima, dravnoj reviziji su, pored ve spomenute nezavisnosti, potrebni visokoobrazovni i struni dravni revizori. Ocene koje oni donose pokrivaju vrlo irok spektar podruja, to zahteva pozorno razmatranje, ispitivanje i sigurno prosuivanje i ne zadovoljava se tek formalnom pravilima i postupcima. To pre svega podrazumeva multidisciplinarnu profesionalnost, primenu visokuh standarda rada te prevedan, struan i nepristrasan pristup utemeljen na injenicama. Kriterijumima zacrtanim na samitu u Kopenhagenu, naglaeno je da se nove zemlje lanice Evropske unije moraju prilagoditi dodatnim politikim i privrednim uslovima tamo gde je to potrebno, izmeu ostalog, u podruju postizanja stabilnosti institucija kao jemstva demokratije i vladavine prava. Pitanje eksterne revizije odnosi se i na kapacitet zemlje kandidata da uspostavi i obavlja nezavisno ocenjivanje pouzdanosti sastava internih kontrola javnog sektora i s njime povezanih institucija, o kojem se nezavisno izvetava zakonodavna vlast. Od vrhovne revizijske institucije zemlje kandidata oekuje se pritom da sledi INTOSAI standarde, te da usvoji strateki plan razvoja. 1.3. Razvoj meunarodne saradnje

U dananje vreme teko je zamisliti funkcionisanje bilo koje profesionalne institucije bez meunarodne dimenzije. Dravna revizorska institucija je meunarodnu saradnju uspostavila i nastavlja je sa sledeim ciljevima: - Razmena znanja, iskustava, strunih materijala, dokumentacije i informacija s dravnim revizijama drugih zemalja radi ujednaavanja metodologije rada u okviru meunarodno prihvaenih revizijskih standarda, - Praenje modernih pravaca razvoja revizijske profesije u svetu, - Doprinos razvoju revizijske profesije na temelju vlastitih rezultata iste - Informisanje drugih o radu i rezultatima Dravne revizorske institucije te doprinos njenom ugledu i prihvatanju kao strune i profesionalne institucije i od drugih dravnih revizija i profesionalnih udruenja. Meunarodna saradnja Dravne revizorske institucije moe se najjednostavnije prikazati podelom u etiri osnovne kategorije aktivnosti: - Aktivnosti povezane s lanstvom u meunarodnim strukovnim udruenjima, - Aktivnosti povezane s pripremama za prikljuivane EU, - Aktovnosti povezane s vrhovnim revizijskim institucijama drugih zemalja - Druge meunarodne aktivnosti

1.4.

Razvoj poslovnog modela dravne revizorske institucije

Jasno odreivanje misije, stratekih ciljeva i strategije osnovni je uslov za uspeno ostvarenje delatnosti radi koje je osnovana bilo koja institucija. Kako i na koji nain, kada i pomou kojih ljudskih i materijalnih resursa to ostvariti, odreuje se pravilima i procedurama koje moraju biti dostupne svakom zaposlenom. To su dokumenti prema kojima se sprovodi kontrola sprovoenja odabrane strategije i svih aktivnosti koje su u vezi sa tim preduzete te uoavaju odreene propuste ili potrebe da se neke od procedura ili pravila zbog novonastalih okolnosti promene ili dopune. Svrha razvoja poslovnog modela bila je jaanje institucije u smislu poveanja nezavisnosti, uinkovitosti i kvaliteta rada, s krajnjim ciljem jaanja sastava finansijskih kontrola. Nain i dinamika ostvarenja poslovnog modela utvreni su stratekim planom. Izrada stratekog plana Strateki menadment ili strateko upravljanje je proces koji se sastoji od niza menaderskih odluka i postupaka koji odreuju dugorono poslovanje unutar svake organizacije ili institucije, pa tako i Dravne revizorske institucije. Stratekim planiranjem obuhvaeno je utvrivanje vizije i misije Dravne revizorske institucije, postavljanje ciljeva, odreivanje vrednosti, strategije i budeta. Rezultat stratekog planiranja bio je strateki plan, kao vizija koja usmerava zaposlene, privlai nove kadrove i omoguava bolje i uspenije obavljanje revizije, a ujedno je temelj za izradu operativnih i planova aktivnosti. Sprovoenje stratekog plana Proces sprovoenja stratekog plana deo je celokupnog procesa stratekog upravljanja koji sledi nakon to su odreene njegove osnovne komponente: vizija, misija, ciljevi i strategija. Kako bi se osiguralo uspeno sprovoenje stratekog plana, bilo je neophodno da se svi lanovi koji donose kljune odluke upoznaju sa postavljenom vizijom, misijom, ciljevima i odabranom strategijom, jer uprava je ta koja mora razvijati i objasniti pretpostavke vane za donosenje planova i odluka svima u lancu odluivanja te dati uputstva za stvaranje planova i odluivanje u skladu s tim pretpostavkama. Izrada poslovnog modela Dravne revizorske institucije Poslovni model je dokument na temelju kojeg se prepoznaju poslovni procesi i organizacijske jedinice u njegovom sastavu. Pretpostavka za izradu poslovnog modela Dravne revizorske institucije bila je to da unutranja organizacija organizacijskih jedinica mora prelaziti iz poslova i procesa koji se na tu organizacijsku jedinicu odnose, a da zadaci i aktivnosti koje se preduzimaju za obavljanje poslova i procesa definiu protok informacija i potrebnu tehnologiju. Organizacija, informacije i tehnologija kljuni su elementi za definisanje ljudskih potencijala. Poslovni proces Poslovni proces je niz aktivnosti ili faza koje, meusobno povezane, daju konani rezultat i stvaraju osnovni proizvod dravne revizije reviziju. Prednosti organizacije usmerene na procese u prvom se redu odnose na upravu, jer omoguavaju: - Upravljanje efikasnou procesa na nivou pojedine organizacione jedinice, - Jednoobraznost u odvijanju poslovnog procesa
4

Olakano upravljanje disperziranim aktivnostima koje se odvijaju u podrunim kancelarijama Argumentovao unapreenje procesa Standardizaciju potrebnog profila zaposlenih Identifikovanje aktivnosti u procesu koje generiraju nepotrebnu potronju vremena i trokove Utvrivanje osnove za izraunavanje jedinine cene po proizvodu.

U Dravnoj revizorskoj instituciji prepoznajemo tri osnovne vrste poslovnih procesa: - Upravljake procese, - Procese podrke i - Glavne procese usmerene na zadovoljenje potreba klijenata. Kako bi procesi bili uspeno sprovedeni, sastavljaju se procedure rada s detaljno razraenim postupcima koje je potrebno izvravati. 2. OSNOVNE PREDPOSTAVKE DRAVNE REVIZIJE Osnovna naela i standarde za reviziju javnih organizacija i operacija postavila je Meunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija INTOSAI. Ta naela i standarde, ili na njima utemeljene nacionalne standarde koji mogu biti jo precizniji, detaljniji, prihvatile su sve dravne revizije u svetu. 2.1. Pojam nadlenosti i uloga dravne revizije

Pod pojmom dravne revizije (eng.govermental auditing, state auditing), prema Priruniku za rad dravnih revizora, podrazumeva se postupak ispitivanja i ocenjivanja finansijskih izvetaja i finansijskih transakcija jedinica dravnog sektora, jedinica lokalne samouprave i uprave, pravnih subjekata koji se u celosti finansiraju iz budeta ili su u veinskom vlasnitvu drave ili jedinica lokalne samouprave ili uprave. Sprovodi se u skladu sa standardima Meunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI revizorski standardi) i Kodeksom profesionalne etike dravnih revizora. Definisanje uloge dravnih revizija razlikuje se od zemlje do zemlje. U Francuskoj se, na primer, definise kao pomo parlamentu i vladi u nadziranje izvrenja dravnog budeta, a u Grkoj kao preventivna revizija dravnih rashoda. Neke dravne revizije imaju vrlo irok delokrug, kao na primer u Holandiji, gde je dravna revizija prema ustavu odgovorna za reviziju svih dravnih prihoda i rashoda, ili u paniji, gde raunski sud obavlja prethodnu i naknadnu finansijsku reviziju dravnih aktivnosti javnog sektora. U najirem smislu, moe se govoriti o trima osnovnim vetinama dravne revizije: 1. Raunski sud, sa sudskim funkcijama 2. Kolegijalno telo, bez sudske funkcije, ali s kolegijalnim nainom odluivanja slinim kao kod sudova 3. Monokratska kancelarija, na ijem elu je jedna osoba glavni dravni revizor Bez obzira na razlike u nadlenostima i organizaciji, dravne revizije esto imaju brojne slinosti i isti zadatak: doprineti poveanju transparentnosti i poboljanju upravljanja javnim
5

sredstvima. One imaju jedinstven poloaj pomou kojeg mogu podupreti promene u poboljanju korisnosti i prikladnosti finansijskog i nefinansijskog upravljanja u javnom sektoru. Kako bi uspeno ispunila svoju odgovornu ulogu, dravnoj reviziji su, pored funkcionalne, organizacijske i finansijske nezavisnosti, potrebni visokoobrazovani i struni kadrovi, ija se izvrsnost dodatno pokazuje u odgovornosti, besprekornosti i pouzdanosti u obavljanju zadataka. Naime, ocene koje donose dravni revizori pokrivaju vrlo irok sprektar podruja, to zahteva paljivo razmatranje, ispitivanje i sigurno prosuivanje i ne zadovoljava se tek formalnim i pravnim postupcima. 2.2. Predmet i subjekti dravne revizije

Predmet dravne revizije u najirem smislu je ispitivanje i ocena usklaenosti poslovanja subjekata revidiranja i njihovih finansijskih izvetaja sa unapred postavljenim kriterijumima. Subjekti revidiranja mogu biti brojni. Uz tela centralne, regionalne i lokalne vlasti, to su i trgovaka drutva potpuno ili delimino u vlasnitvu drave, kao i razliite druge vrste javnih tela. Tu su i tela koja primaju dravne podrke, finansiraju se od zakonom utvrenih dadbina ili imaju dugove prema dravi. Delokrug dravnih revizija u okviru Evropske unije pokriva stotine, a ponegde i hiljade subjekata. Prema definiciji, sve dravne revizije ispituju finansijske izvetaje tela centralne uprave. U veini zemalja to podrazumeva ministarstva i vladine kancelarije. 2.3. Osnovne predpostavke za efektivno funkcionisanje dravne revizije

Pravo graana svake zemlje je da imaju uvid u rad dravnih institucija i dravne uprave u celini, kao i u njihovu kontrolu. To je osnovna komponenta svakog demokratskog sistema. U tom smislu, funkcija javne revizije ima izuzetno vanu ulogu u odgovornosti i transparentnosti korienja javnih sredstava. Kako bi taj zadatak bio uspeno ispunjen, moraju biti zadovoljeni odreeni kriterijumi. Revizije se moraju obavljati nezavisno, bez ikakvog pritiska ili uplitanja onih kojih se rezultati revizije tiu. ak i kada je nezavisnost dravne revizije zagarantovana ustavom, ta garancija ne vredi puno ako ga zakonodavna i izvrna vlast ne potuju. Uspena revizija stoga zahteva stanje demokratije u kojoj je takvo funkcionisanje mogue. 2.3.1. Nezavisnost Nezavisnost dravnih revizija je jedan od najvanijih elemenata Limske deklaracije i INTOSAI revizijskih standarda. U Limskoj deklaraciji, INTOSAI je jasno utvrdio: - Da dravne revizije mogu ispuniti svoje zadatke objektivno i uinkovito samo ako su nezavisne od subjekta revidiranja i zatiene od spoljnih uticaja, - Da dravne revizije, iako ne mogu biti apsolutno nezavisne jer su deo drave kao celine, u ispunjavanju svojih zadataka trebaju posedovati funkcionalnu i organizacionu nezavisnost. Funkcionalana i operativna nezavisnost to se tie dravne revizorske institucije, osnovna gledita nezavisnosti, kao to je opisano u Limskoh deklaracijim odravaju se u njenom pravnom okviru. Vrhovne revizijske institucije moraju, dkale, ustavim i/ili zakonom osigurati nezavisnost, kako od subjekata koje revidiraju, tako i od svih
6

spoljnih uticaja. Posebno je vana samostalnost u odluivanju o vrsti i obuhavtu revizije kao i vremenu i obimu izvetaja. Revizisjki izvetaji po pravilu trebaju biti dokumenti javnog karaktera, to i jeste praksa u mnogim zemljama. Lina nezavisnost glavnog dravnog revizora. Drugi nain osiguravanja nezavisnosti od subjekata revidiranja, odnosno od uzvrne vlasti, je taj da elnika dravne revizije i njene lanove imenuje zakonodavna vlast ili zajedniki zakonodavna i izvrna vlast. Duina mandata dravnog revizora varira od institucije do institucije. Mnogi elnici ili lanovi upravnog odbora vrhovnih revizijskih institucija imenuju se na tu funkciju doivotno ili penzionisanja. Lina nezavisnost dravnog revizora. Nezavisnost se dalje uva kroz osiguravanje nezavisnog statusa dravnih revizora. To se pitanje obino reava putem internih propisa same institucije, ali moe biti pokriveno i kroz razliite zakone ukljuujui one koji se odnose na dravne slubenike. U nekim zemljama je dravnim revizorima zabranjeno aktivno lanstvo i uee u radu politikih stranaka. Takoe im moe biti zabranjeno uee u revizijama subjekata u kojima im blizak krvni srodnik ili suprunik obavlja neku od rukovodeih funkcija. Finansijska nezavisnost Jedno od temeljnih naela Limske deklaracije navodi da dravnim revizijama treba osigurati sredstva za ispitivanje ovlaenja koje su im dodeljene. Deklaracija dalje navodi da, ako je potrebno, dravne revizije treba ovlastiti da od javnog tela koje odluuje o dravnom budetu direktno trae potrebna finansijska sredstva te da ih treba ovlastiti da u okviru svojih odgovornosti koriste dodeljena sredstva u posebnom poglavlju budeta. U veini zemalja zakonodavna vlast barem delom uestvuje u utvrivanju iznosa sredstava kojima raspolau dravne revizorske institucije. 2.3.2. Revizijski obuhvat Kako bi se zadovoljili ciljevi dravnog revidiranja, svi prihodi, rashodi, imovina i obaveze javnog sektora moraju biti revidiranji na uinkoviti nain. U mnogim zemljama, znaajne javne usluge pruaju organizacije, odnosno institucije ije se aktivnosti ne odraavaju u potpunosti u dravnom budetu. To ukljuuje direktno budetske fondove, trgovaka drutva koja su potpuno ili delimino u vlasnitvu drave i privatne organizacije finansirane dravnim podrkama. To je posebno uobiajeno u tranzicionim ekonomijama, u kojima odreivanje granica javnog sektora dodatno komplikuje postojanje organizacija u dravnom vlasnitvu koje nisu uvek jasno definisani pravni subjekti, ve obavljaju komercijalne ili industrijske operacije te da bi u drugim okolnostima bile pretvorene u korporativna tela ili privatizovane. U razdoblju privatizacije, meutim, njih mora revidirati dravna revizija, i to iz nekoliko razloga. One su obino osnovane na temelju zakona za obavljanje funkcija iz dravnog delokruga. Njihova sredstva se prikupljaju pod upravom drave. S obzirom na povezanost s dravnim budetom, to su javne organizacije koje koriste javna sredstva pa drava ima odgovornost tititi te fondove, kao to ima odgovorsnot za sredstva bilo kojeg ministarstva ili ili dravne agencije. Uz to, rizik od gubitaka, prevara ili loeg upravljanja esto je vei nego u ministarstvima zbog nedostatka uinkovitog usmeravanja i nadzora vlade ili parlamenta. 2.3.3. Profesionalne revizijske vetine

Revidiranje je profesija koja obuhvata irok raspon tehnikih vetina, zavisno od vrsta revizije i subjekata revidiranja. Tek manji broj revizora poseduje sve vetine koje dravna revizija moe trebati u svom radu. Bez obzira na razlike u kvalifikacijama, od dravnih revizora se uvek oekuje da su to osobe sa nadprosenim znanjem, sposobnostima, iskustvom i izraenim moralnim kvalitetima te da se konstantno dodatno edukuju u struno usavravaju. Dravna revizija se povremeno moe nai u situaciji u kojoj mora obaviti reviziju za koju niko od zaposlenih revizora nema odgovarajua znanja i vetine. U takvom sluaju, dravna revizija mora imati mogunost potraiti potrebne vetine izvan institucije. Najee reenje je unajmljivanje konsultanata koji mogu pomoi u planiranju i voenju revizije i interpretiranju podataka koji su rezultirali iz ravizijskog rada. U drugim okolnostima, dravna revizija moe ugovorno angaovati privatnu kompaniju ili samostalnog strunjaka da obavi deo ili ak selu reviziju za koju joj nedostaju potrebni resursi ili posebne vetine. Takvi konsultanti i ugovorni strunjaci mogu biti vaan nadomestak revizorima dravne revizije, ali njihovo angaovanje zahteva veliki oprez. Spoljni strunjaci mogu obaviti posao, ali odgovornost za rezultate ostaje na dravnoj reviziji. 2.4. Izvetavanje

Prema INTOSAI meunarodnim revizijskim standardima, jedno od osnovnih naela dravne revizije je javna odgovornost. Kako bi zadovoljile to osnovno naelo, dravne revizije izvetavaju javnost o svom radu i obavljenim revizijama. Znaaj izvetavanja vidljiv je i iz injenice da se revizijski ciklus dravne revizije sastoji od est osnovnih faza, od kojih je jedna izvetavanje. Izvetavanje u dravnoj reviziji obuhvata: - Izvetavanje sabora - Izvetavanje zakonskog predstavnika revidiranog subjekta - Izvetavanje najire javnosti i - Izvetavanje na temelju Zakona o pravu na pristup informacijama. Alati izvetavanja kojima rad dravne revizije postaje transparentan i javan su: - Pisani izvetaj - Intervju glavnog dravnog revizora - Saoptenja za medije - Odgovori na ispitivanja predstavnika medija - Odgovori na ispitivanja pravnih i fizikih lica i internet stranica Dravne finansijske institucije. 2.5. Praenje realizacije naloga i preporuka

U toku obavljanja revizije utvruju se injenice o finansijskim izvetajima i poslovanju revidiranog subjekta. Za eventualne nepravilnosti daju se nalozi i preporuke kako bi se nepravilnosti otklonile ili ne ponavljale. Sve utvene nepravilnosti, nalozi i preporuke navode se u izvetaju o obavljenoj reviziji. Na temelju broja nepravilnosti i njihovog znaaja, iznosi se miljenje o finansijskim izvetajima i poslovanju revidiranog subjekta, koji u skladu sa INTOSAI meunarodnim revizijskim standardima moe biti: bezuslovno, uslovno, suzdrano i nepovoljno. To je i jedan od znaajnih kriterijuma pri planiranju subjekata u kojima e se obavljati revizija u narednoj poslovnoj godini. 3. MERENJE EFEKTIVNOSTI DRAVNE REVIZIJE
8

4. REVIZIJA POSLOVANJA JAVNOG SEKTORA Razvoj i reforme javnog sektora kreu se u istom pravcu, a to je bolje upravljanje javnim resursima uz istovremeno smanjenje javnih rashoda, to simultano treba da rezultira boljim zadovoljavanjem javnih potreba. U ii korporativnog upravljanja, u privatnom sektoru nalaze se nadzorni odbori i uprave drutva, tj. korporacija. Meutim, u javnom sektoru arite je disperzirano jer se okvir upravljanja proiruje i na neekonomska podruja, odnosno uz ekonomski javni menadment mora zadovoljiti i razliite politike i socijalne ciljeve. Javni sektor danas prolazi kroz veoma znaajne promene, to predstavlja, uglavnom, posledicu privatizacije mnogih kljunih podruja, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranmane tipa obaveznog konkurentskog tendera. Sve vie prevladava tip preduzetnikog ponaanja organizacija javnog sektora, a njihova efikasnost se konstantno poboljava kroz promenu vlasnitva ili redistribuciju prava vlasnitva. Jedan od najvanijih prioriteta Razvojne strategije kod nas jeste ubrzanje procesa privatizacije koja predstavlja najbri nain da privuemo strane investitore u mnogo veem obimu, kao i da se izborimo za deo svetskih investicija koje trenutno odlaze u druge atraktivne delove sveta. Reforma javnog sektora mora biti celovita, obuhvatiti sve njegove segmente: preduzea, socijalne fondove, javne slube i biti povezana sa privatizacijom i tritem kapitala. 4.1. Osnovne karakteristike javnog preduzea Po mnogo emu, javna preduzea predstavljaju specifian oblik preduzea koja imaju, u obavljanju svoje delatnosti, posebno apostrofiranu odgovornost, i to, kako prema javnosti, tako isto i prema osnivau. Kao bitne karakteristike javnih preduzea mogu se navesti sledee i to: obezbeenje proizvoda i usluga od elementarnog znaaja za odreenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovani status na tritu steen uz podrku vlasti; predmet su javnog regulisanja. Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzea, definisanih odreenim zakonskim odredbama, ine sledei, i to: obezbeenje kontinuiranog obavljanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje obavljanja delatnosti od javnog interesa, potom, obezbeivanje tehnikotehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja, nakon toga, sticanje dobiti, i napokon, realizovanje ostalih zakonom utvrenih interesa. Polazei od nesporne injenice da su se u bilansnim agregatima javnih preduzea kumulirali brojni problemi, iji se koreni nalaze, uglavnom, u ideologiji koju smo uvaavali poslednjih pola stlea, kao i od specifinih okolnosti koje su tipine za aktuelni rad ovih preduzea, posebnu panju potrebno je pokloniti augijevom sindromu, osobenom za naa javna preduzea, koji predstavlja glavnu barijeru usvajanja filozofije novog javnog menadmenta, bez ije implementacije u upravljanje naim javnim preduzeima, ne moe biti govora o reformi javnog sektora.

4.2. Nadlenosti i odgovornosti javnog preduzea

Osnovni cilj nadzora je da se otkriju i nadlenim organima prijave mogue prevare ili druge nezakonite aktivnosti, te da se preduzmu mere za disciplinsko kanjavanje i otputanje lica koja su u izvravanju svojih poslova i radnih zadataka uinila povredu radne obaveze. Skuptina javnog preduzea ima nadlenosti da: - Donosi statut, - Donisi poslovnik o radu i druge poslovne akte u skladu sa zakonom, - Donosi etiki kodeks, - Donosi plan poslovanja, - Revidira plan poslovanja, - Donosi program investicija za planski period, - Imenuje i razreava nadzorni odbor, - Imenuje i razreava odbor za reviziju, - Odluuje o trajnoj poslovnoj saradnju i povezivanju sa drugim preduzeima, - Odluuje o raspodeli godinje dobiti i pokriu gubitaka, - Odluuje o poveavanju i smanjenju osnovnog kapitala, - Odluuje o osnivanju novih preduzea, - Odluuje o drugim pitanjima u skladu sa zakonom i statutom preduzea. Nadzorni odbor je duan da: - Nadzire rad uprave, - Donese poslovnik o svom radu, - Predlee statut, etiki kodeks i druge akte skuptini, - Predlae imenovanje i razreenje lanova odbora za reviziju, - Imenuje i razreava lanove uprave u skladu sa postupcima utvrenim statutom i zakonom, - Donosi smernice o nabavci i vri nadzor nad njihovim sprovoenjem, - Odobrava preporuke odbora za reviziju o raspodeli dobiti, te drugim pitanjima, - Daje uputstva direktoru za sprovoenje istrage u vezi sa uinjenim nepravilnostima, - Donosi odluke o investiranju u skladu sa zakonom i statutom, - Obavlja i druge poslove utvrene zakonom, statutom i aktima preduzea. Zakonom je regulisano da uprava preduzea izrauje i nadgleda realizaciju trogodinjeg plana poslovanja preduzea u skladu sa meunarodnim reunovodstvenim standardima i propisima i revizijskim standardima R Srbije. 4.3. Stanje javnog sektora u Republici Srbiji Dosadanjim procesima privatizacija i reformi javni sektor u Republici Srbiji nije praktino ni dodirnut. U javnom sektoru su usidredni ekonomska nestabilnost i prepreke investicijama koje omoguuju reindustrijalizaciju. U javnom sektoru R Srbije sve dosadanje reforme bile su palijativne ili kratkorone, zbog ega nije snien obim javne potronje, lako se kreiraju pritisci prema budetu, gotovo je permanentna klima predizborne nediscipline. Pod pritiskom demografskog faktora, nereformisani sistem PIO je neodriv na dui rok, jer su enormno veliki transferi iz budeta. Izlaskom na trite kapitala javna preduzea nee postati aktivna za investitore zato to, nisu podigla svoj kapital, izostalo je ak i odravanje u smislu odgovarajueg amortizacionog ekvivalenta. U mnogim segmentima javnog sektora administracija je nekontrolisano rasla, pri emu nije ni postala efikasnija niti je profesionalizovana. Radi se o algomeratima velikog broja zaposlenih koji nemaju odgovarajue profile niti utilizovan i specijalizovan radni zadatak. 4.4. Ciljevi kompleksne reforme javnog sektora
10

itav niz povezanih ciljeva ini strukturu kompleksne reforme javnog sektora R Srbije. Tri prioritetna cilja su: struktura portfolia, reforma zemljine politike i redukcija budetskih transfera. 4.5. Aktivni pristup reformi javnog sektora Kimu tranzicionog procesa predstavlja privatizacija javnog sektora, tj. od svih reformskih procesa privlai najiru panju javnosti, jer se ne moe zaustaviti. Naime, usporavanje institucionalne ima za posledicu divlje, van institucionalne privatizacije. Strateka javna preduzea i ogroman broj komunalnih preduzea, nisu ni otpoela proces privatizacije restrukturiranja i reorganizacije. Koncepcijska pitanja kada i kako privatizovati javni sektor potpuno su otvorena, a nain na koji e se on transformisati bitno e odrediti kvalitet i dinamiku daljih privrednih reformi. 4.5.1. Outsourcing

Outsourcing-om se u javnom sektoru moe smatrati ugovaranje ili preputanje delova poslova ili celih poslova privatnim subjektima uz preuzimanje ovlaenja dravne ili lokalne uprave u odreenom delokrugu, funkciji ili procesu. Sa dva krucijalna aspekta se mogu irom sveta sagledati ciljevi outsourcinga, i to: gledite poveanja efikasnosti u pojedinim sredinama, s jedne strane, te aspekt transformacije, s druge strane. Osnovni je cilj outsourcinga u preduzetnikom sektoru, poveavanje produktivnosti i profita. U javnom sektoru outsourcing se moe posmatrati kao eliminisanje sporednih poslova i time koncentrisanje na osnovne poslove i zadatke. 4.5.2. Javno privatno partnerstvo

Javno privatno partnerstvo poinje se javljati 90-tih godina XX veka. U najirem smislu JPP mogli bismo definisati kao skupinu zajednikih inicijativa javnog sektora, te privatnog profitnog i neprofitnog sektora u kojima svaki subjekt doprinosi odreene resurse i sudeluje u planiranju i odluivanju. U uem smislu se podrazumevaju korporativni poduhvati u sklopu kojih javni i privatni sektori udruuju resurse i struna znanja kako bi, kroz prikladne alokacije resursa, rizika i nagrada, zadovoljili neku javnu potrebu. 4.6. INTOSAI revizijski standardi U najveem broju zemalja dravni revizori prilikom izvoenja revizije koriste standarde revizije koje je izdala Meunarodna organizacija vrhovnih institucija za reviziju INTOSAI. INTOSAI je doneo niz dokumenata na kojima se zasniva rad vrhovnih institucija za reviziju irom sveta, kao i niz dokumenata koji su namenjeni poboljanju rada administracije u celini. INTg OSAI standardi revizije su nadogradnja IFAC standarda, koji se odnosi na specifinost dravne revizije koje podrazumevaju nadlenost Vrhovne revizorske institucije za izvoenje finansijske revizije i revizije uspenosti, te na specifine probleme vezane za nezavisnost dravnih revizora. 4.7. Vrhovna revizijska institucija i njena ovlaenja za reviziju javnog sektora Jedan od kljunih segmenata u procesu reformi ustavnog, zakonskog i institucionalnog okvira u izgradnji modernog dravnog sistema u R Srbiji, ali i nezaobilazan uslov prikljuenja Evropskoj uniji, predstavaljalo je uspostavljanje vrhjovne revizorske institucije.
11

U najvanije poslove i zadatke DRI ubrajaju se: - Obavljanje revizione nadlenosti Institucije, - Donoenje podzakonskih i drugih akata radi sprovienja ovog zakona, - Sastavljanje i podnoenje izvetaja o bavljenoj reviziji u skladu sa odredbama ovog zakona, - Savetodavna funkcija koja obuhvata: davanje preporuka, pomo pri donoenju zakona i propisa, uestvovanje na savetovanjima i seminarima o pitanjima javnih finansija i davanje predloga i miljenja Skuptini, - Utvrivanje i obavljanje standarda poslovanja korisnika javnih sredstava, izdavanje prirunika ta reviziju i druge strune literature od znaaja za razvoj revizorske struke, saradnja sa meunarodnim revizorskim i raunovodstvenim organizacijama za oblast javnog sektora, - Utvrivanje plana i programa za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja u skladu sa ovim zakonom i u vezi s tim obrazovanjem ispitne Komisije; sprovoenje ispita, izdavanje profesionalnih sertifikata i voenje Registra lica koja su stekla revizorska zvanja u skladu sa ovim zakonom, - Ostali poslovi utvreni zakonom.

ZAKLJUAK Jedan od najvanijih prioriteta Razvojne strategije kod nas jeste ubrzanje procesa privatizacije koja predstavlja najbri nain da privuemo strane investitore u mnogo veem obimu, kao i da se izborimo za deo svetskih investicija koje trenutno odlaze u druge atraktivne delove sveta.

LITERATURA
1. http://www.educons.edu.rs/

12