A KAPELA (it. a cappella) Izvoenje pevakih numera bez instrumentalne pratnje. ACTOR PRIMARIUM PARTIUM (lat.

) Nosilac glavne role u teatru staroga Rima, nakon ustanovljavanja kategorizacije glumaca, po kojoj glumci dobijaju posebne statuse i pozicije u odnosu na znaaj koji imaju u pozorinoj trupi. AD SPECTATORES (lat. - upueno gledaocima) Interaktivan odnos glumca i publike. Direktno obraanje glumca publici tokom predstave, kojim se rui iluzija. ADAO (it. Adagio - blago, lagano) Muziki znak za lagani tempo. Poz. - vrsta ili deo baleta u kojem dolazi do izraaja odnos izmeu partnera (uglavnom parova), uz esto korienje "podr-ki" koje baletski igra prua svojoj partnerki, balerini. ADAPTACIJA (lat. adaptio - prilagoavanje, podeavanje, primena) Poz. - prilagoavanje, preureenje, prerada dramskog teksta za novo scensko izvoenje, ako je u pitanju ranije napisano i ve izvoeno dramsko delo. To je najee prilagoavanje dramskog teksta novom vremenu: - skraenjem-trihovanjem, koje mora da bude vrlo veto da se ne bi uticalo na osnovnu ideju, sutinu dramske radnje i osnovnu poruku, - prilagoavanjem izraza i rei savremenoj terminologiji - to se najee odnosi na dela napisana ili prevedena u ranijim epohama (npr. grke tragedije, ekspir, Molijer, od stranih, Kosta Trifkovi, Sterija, od domaih autora), - potpunim preureenjem teksta, kojem savremeni reditelji esto pribegavaju, tako da se nekada deava da nedovoljno upueni gledalac ne prepozna originalno delo; takav poduhvat se najee naziva novim itanjem dela. Adaptacijupreureenje-prilagoavanje uglavnom vre dramaturzi i reditelji. AFEKT (lat. affectus, afficere - uticati na nekoga ili neto) Intezivno, skoro nekontrolisano izraavanje duevnog stanja, uzbuenje, razjarenost. esta pojava u dramskim sukobima. AFEKTACIJA (lat. affectio - delovanje) Izvetaenost i prenemaganje. Neprirodan nain scenskog izraavanja. AFEKTIVNO PRISEANjE (en. affective memoru) Tehnika, koju je sprovodio i u svom Metodu elaborirao Stanislavski, kojom se na sceni ponovo stvaraju emocije putem mentalnih prizivanja linog iskustva iz ivota glumca interpretatora. AFI(A) (fr. affiche - oglas, javna objava, prilepljena, prikovana cedulja) Informativni pozorini plakat (lista, letak). Osnovna informacija o predstavi, posebno odtampana, sa svim relevantnim podacima (mesto i vreme izvoenja, autori, podela uloga i dr), koja se postavlja na vidna mesta, na za to odreeni prostor (pano, ramovi, izlozi...). Najee na proelju zgrade ili u holu pozorita. AGON

(gr. agon - borba, nadmetanje, takmienje) Javna pozorina nadmetanja u staroj Grkoj na kojima su se takmiili autori, horezi i glumci, i na kojima su se dodeljivale nagrade. Agonom se naziva i deo starogrke drame, a posebno staroatike komedije, posveen borbi reima izmeu zastupnika dvaju oprenih miljenja; obino je svakog podravala po jedna polovina hora. AKADEMIJA (gr. akademia, od linog imena Akademos) 1) Naziv za visoku naunu i umetniku ustanovu. 2) Visokoobrazovna umetnika institucija. Ime je dobila prema gaju posveenom antikom heroju Akademu, koji se nalazio u blizini Atine, i u kojem je poznati filozof Platon osnovao svoju kolu. AKCEN(A)T (lat. accentus - naglasak) Posebno naglaavanje. Gramatiki - naglaavanje, posebno isticanje glasa, sloga ili rei. U scenskoj radnji (kol.) - isticanje pojedinih delova i elemenata predstave u odnosu na druge. AKCIJA (lat. actio, en, fr. action - delovanje, radnja) Jedno od najznaajnijih izraajnih sredstava u pozorinoj predstavi. Radnja, delanje na sceni. AKROBATA (gr. akrobates - idem na prstima) Veti scenski izvoa koji svoje izraavanje zasniva na vratolomnim takama. Najee se pojavljuje u cirkuskim, varijetetskim predstavama i mjuziklima. AKT (lat. actus, en. act, fr. acte - delo, radnja) Javna radnja, rasprava, pretres. U pravnoj terminologiji uredba, odluka, spis. Poz. - deo pozorine predstave, in. AKTER (lat. actor, fr. acteur - izvrilac, glumac) Uesnik u scenskoj radnji, scenski prikaziva, tuma, predstavlja. U pozoritu: glumac, operski peva, baletski igra, statista... AKTIVIZAM (en.activism) Grana ekspresionizma po kojoj drama ima zadatak da se bavi traenjem realnih reenja za drutvene probleme. AKTIVNI PROSTOR ZA IGRU (en. Asting area) Aktivni prostor za scensku igru. Mesto gde se odigrava predstava. Moe da bude omeeno sa scenskim zavesama, panoima ili svetlosnim parkom. AKTOVKA (lat. actus - radnja) Pozorini komad u jednom inu, jednoinka. AKTRISA (fr. actrice) Glumica, pozorina umetnica. AKTLUS (nem. Aktschluss) Zavrna radnja scenskog ina, zavretak ina. AKUSTIAN (gr. akuo - ujem) Koji je podesan za primanje i prenoenje zvuka, sagraen tako da se zvuci sa svakog mesta jasno i glasno uju. Za izvoenje predstava od izuzetnog je znaaja akustinost dvorane, tj. prostora u kojem se predstava igra. AKUSTIKA gr. akustikos, akuo - ujem, sluam) Nauka koja prouava zakonitosti zvuka. ALEGORIJA

(gr. allegoria) Slikovit govor, nain izraavanja u kojem se misli i pojmovi ne iskazuju reima koje ih direktno oznaavaju. Vrlo vaan oblik umetnikog izraavanja; u pozoritu se najee koristi u komediji i satiri. ALEGRO (it. allegro - veselo, brzo, ivo) 1) Oznaka za brzi tempo u muzici; 2) muziki komad koji treba izvoditi brzo, ivo, veselo. ALEKSANDRINAC Stih tipian za francusku klasinu knjievnost. Dvanaesterac, sa pauzom (cezurom) posle estog sloga. Dobio ime po francuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz XII veka. ALMANAH (arap. al-manakh - kalendar, godinjak) Zbornik radova koji se izdaje godinje. Poz. povremena publikacija, tampani godinji pregled pozorinih aktivnosti. ALT (lat. altus, it. alto - visok) Muziki - drugi glas, vii srednji glas koji interpretira niske tonove; operska pevaica iji glas ima ovakve karakteristike (v. mecosopran). Javlja se i u nazivima nekih instrumenata (altsaksofon, altflauta itd). ALTERNACIJA (lat. Alternacio - smenjivanje, odmenjivanje) Zamena. Izbor izmeu vie mogunosti. Poz.- dva ili vie aktera koji tumae istu ulogu. Podrazumeva zamenu aktera drugim (u sluaju bolesti i druge spreenosti izvoaa), ili istovremeno pripremanje dva ili vie aktera da istu ulogu u predstavi naizmenino izvode (obino u baletskim i operskim predstavama). ALTERNATIVNO POZORITE (lat. alternativa - izmeu dve mogunosti) Pozorite koje ne potuje ustaljene konvencije. Uglavnom se bavi istraivanjima u obasti pozorine estetike i produkcije. AMATER (lat. amator, fr. Amateur - koji voli) Ljubitelj. Osoba koja se nekom delatnou (naukom, umetnou, zanatom...) bavi iz ljubavi, a ne profesionalno, bez odgovarajueg obrazovanja i bez materijalnog interesa. Poz. - u vreme nastanka profesionalnih trupa i pozorita, amateri su bili jedina baza i kola. I danas su amateri znaajni za pozorinu delatnost, jer se tu ponekad otkrivaju talenti, te tako amaterske druine i pozorita (deja i omladinska), postaju rasadnici za budue profesionalce; amaterske druine i danas omoguavaju skoro jedine kontakte publike s pozoritem u krajevima u kojima ne postoje profesionalna pozorita (v. diletant). AMATERSKO POZORITE Neprofesionalno pozorite, koje svoj rad bazira na amaterskom radu. Osniva se sa ciljem zadovoljenja kulturnih potreba odreenih populacija koje se organizuju: a) po mestu stanovanja (gradska, seoska...) b) po obrazovnim institucijama (kolska, studentska...) v) po radnom mestu, g) po stalekim udruenjima, d) po nacionalnoj pripadnosti, ) u kulturnoumetnikim drutvima, e) u crkvenim i verskim zajednicama... AMFITEATAR (gr. amphi-theatron - polukruna pozornica) Graevina sa polukrunim stepenastim gledalitem i obino krunim scenskim prostorom za izvoae. Nastaje u staroj Grkoj, prvo adaptlcijom prirodnih padina za gledalite, gde su sedita stepenasto poreana oko zaravni koja je kori-ena kao scena, a kasnije vrlo struno graenih objekata (prvo drvene, a zatim kamene konstrukcije), namenjenih za scensko izvoenje. Iz amfiteatara

od stare Grke, preko Rima i renesanse, nastale su: - pozorine scene, - sportske hale, igralita, - dvorane: koncertne, kongresne, sportske, u visokoobrazovnim ustanovama, sluaonice (amfiteatri). ANGAMAN (fr. engagement - obaveza, obavezanost) Unajmiti, zaposliti, angaovati, napraviti ugovor, tj. uspostavljanje poslovnog odnosa izmeu poslodavca i izvoaa. U pozoritu postoje: - stalni angaman (stalno zaposlenje, stalni radni odnos) - angaovanje po sezoni (sklapanje ugovora za jednu ili vie sezona), - angaovanje "po projektu" (sklapanje ugovora samo za jedan projekat-predstavu), - privremeno - povremeno angaovanje (sklapanje ugovora po potrebi). ANGAOVANA UMETNOST (fr. engager - angaovati, preduzeti) Aktivan stav umetnika i njihovih dela prema drutvenoj i politikoj stvarnosti, u drutvenoj sredini. Ima kritiki odnos prema aktuelnosti, snanu volju za promenama i energiai odnos prema onome to te promene koi ili zaustavlja. ANSAMBL (fr. ensemble - skup, celina, grupa, zajednica) Skup umetnika u jednoj umetnikoj grani. U scenskoj delatnosti poznajemo sledee ansamble: u dramskoj: - dramski - glumaki ansambl (svi glumci u pozoritu), - ansambl predstave, - ansambl trupe, u operskoj: solistiki ansambl (solisti, prvaci) hor u baletskoj: - baletski ansambl (hor, solisti, prvaci), - baletska trupa i sl. u muzikoj: - ansambli po veliini (simfonijski, operski, kamerni...) - ansambli po vrsti instrumenata (guda-ki, duvaki, udaraki...). Van pozorita kao institucije, takoe postoji veliki broj scenskoumetnikih ansambala (muziki, igrako-plesni, dramski, profesionalni, amaterski...). ANTAGONIST (gr. antagonistes protivnik, suparnik, takmac) Poz. - druga glavna linost u drami, koja se suprotstavlja protagonisti (Jago - Otelo). esto termin za partnera u predstavi. ANTIKI (lat. anticus, antiquus stari, starinski) Koji potie iz starog veka, naroito iz doba starih Grka i Rimljana. ANTIKO POZORITE Pozorina delatnost u staroj Grkoj, gde su postavljeni temelji teatru kao posebnoj drutvenoj i umetnikoj delatnosti i svim njenim osnovnim elementima. Nastali su: a) Pozorite - kao posebna drutvena i umetniko-scenska delatnost, b) Pozorino delo drama, kao poseban oblik knjievnosti, u okviru koje se izdvajaju podvrste: tragedija, komedija, satira, mim... e)Pozorini stvaraoci - dramski pisci, glumci, prvi pozorini teoretiari, or-ganizatori... v) Pozorine graevine - amfiteatri sa jasno izdvojenim delovima (gledalite, orkestar, scena), namenjeni uglavnom pozorinim dogaanjima. ANTIDRAMA (gr. anti - protiv, prema, umesto; drama - radnja) Dramsko delo koje ne potuje osnovna klasina pravila pisanja drame. Nastaje u Parizu pedesetih godina 20. veka, sa Beketovim komadom ekajui Godoa, a oznaava avangardne komade Beketa, Joneska i dr.). ANTIDRAMATIAN Nedramatian. Koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima. ANTIKLIMAKS

(gr. Anti; klimax - stepenice) Nizanje sve slabijih i slabijih sukoba u dramskoj predstavi, gotovo do smirenja (suprotno od klimaksa). ANTIMASKA (en. anti-masque, ante-masque ili antic-masque) Maska grotesnog ili kominog karaktera, nasuprot sveanoj maski. ANTINOMIJA (gr. antinomia - protivrenost zakona sa samim sobom) Poz. - oznaava zaotrenu dramsku situaciju, kada su razlozi apsolutno isti po intenzitetu, a deava se da strane promene mesto i preuzmu argumente onog drugog. Najvie je ima u antikoj tragediji (Eshil, Sedmorica protiv Tebe, scena izmeu Menelaja i Agamemnona). ANTITALENAT (gr. anti, tdlanton; lat. talentum - darovit, prirodno obdaren) Nedarovitost. Neposedovanje dara. Onaj koji nema prirodnog dara za umetnost. APARTE (fr. d part - razgovor nasamo; govor za sebe) Monolozi ili replike koje glumac govori publici, pri emu se smatra da akteri na pozornici to ne uju; njegova primena bila je poznata ve u antikoj tragediji, javlja se u pozorinim komadima sve do XX veka, u novijim dramama se retko pojavljuje. APLAUZ (lat. applausus) Tapanje, pleskanje u znak odobravanja. Izraavanje zadovoljstva i pozdravljanje dobrog izvoenja umetnika u predstavi, pljeskanje rukama - to je vrlo znaajan podsticaj akterima predstave. Aplauz moe da se inicira i "diriguje" - v. klaka. APOTEOZA (gr. arb, predmetak u sloenicama sa znaenjem od, raz; theos, bog) Uzdizanje nekog junaka ili znaajne osobe do veliine boga, velianje, oboavanje. esto je sveani zavrni prizor u operama i baletima. APMINK (nem. Abschminken) Skidanje minke posle izvoenja predstave ARABESKA (it. arabesco) Figura u baletu sa ravnoteom tela u osloncu na jednoj nozi i razliitim poloajima ruku ARANIR-PROBA (fr. arrangeur, ureiva, prireiva) Rasporedna proba, uvebavanje dela u slobodnom prostoru (v. mizanscenska proba). ARANMAN (fr. arrangement - ureivanje, red, raspored) Muz. - obrada, udeavanje. Poz. - ureivanje scene, scenski aranman. ARENA (lat. arena, borilite posuto peskom) Prostor u sredini objekta za scensko i sportsko izvoenje (amfiteatar, cirkus, dvorana, stadion.,.) gde se odvija predstava, takmienje, borba, spektakl i sl. ARHONT (gr. drchon) Visoki poglavar u starogrkom drutvu. Arhonti su bili najei pokrovitelji pozorinog ivota u arhajskoj Grkoj. ARIJA

(it. aria, fr. air - melodija, nain pevanja, lirska pesma koja se peva) Zaokrueni deo iz muzikoscenskog dela koji peva samostalno izvodi uz muziku pratnju (najee u operi). Postoje i koncerti na kojima se izvode samo arije iz razliitih operskih komada. ARIJERSCENA (fr. arrierescene zadnji deo pozornice.) ARIJETA (it. arietta) Mala arija. ARIOZO (it. arioso - u vidu arije, pevajui) Kratak melodini komad koji se umee u reitativ. ARLEKIN (it. arlecchino, lakrdija, aljivina) Stalni lik italijanske komedije del'arte u drugoj polovini XVI veka. Prevrtljivac, vrdalama, ovek koji esto menja miljenja (v. komedija del arte) ARTIKULACIJA (lat. articulatio) Pravilno nametanje govornih organa pri izgovaranju - oblikovanju glasova. Razgovetno, pravilno izgovaranje rei i slogova. Izuzetno kvalitetno, dobro uvebano, a samim tim i besprekorno glasovno izvoenje na sceni. Odnosi se na izgovaranje ili pevanje rei na pozornici, tako da se moe razlikovati svaki slog i glas. Kol. - precizno, jasno, diferencirano izraen svaki pokret i svi ostali elementi uloge (pa i reije, scenografije i drugih elemenata predstave). ARTIST(A) (ital. artista, fr. artiste) Umetnik, izvoa scenskih vetina (cirkuski akrobata, pantomimiar, glumac, maioniar-opsenar...). ARTIZAM ASISTENT (lat. assistens) Prvi saradnik, pomonik. U pozoritu struno i obrazovano lice koje radi kao prvi saradnik - pomonik pojedinih autora pri realizaciji predstave (asistent reditelja, asistent koreografa, asistent scenografa, asistent kostimografa i sl). ATELANA (lat.) Vrsta komedija iz starog Rima koja svoj rad bazira na improvizaciji (potie iz grada Atela u Kampanji). Likovi su tipizirani, tako da su po mnogu emo daleka pretea Komediji del arte. ATMOSFERA (gr. atmos - vodena para; sphaira - lopta). Vazduni omota koji se nalazi kod planete Zemlje. Fig. - sredina u kojoj ovek ivi i razvija se. Kol. - ugoaj, raspoloenje. Poz. (kol.) - ugoaj koji se stvara u procesu realizacije predstave, raspoloenje koje stvaraju izvoai na pozornici uz ton, rasvetu i elemente opreme. Vrlo je vano za odnos umetnika i publike. AUDICIJA (lat. auditio - uvenje, sluanje) Probno ispitivanje, predstavljanje. U pozoritu: zakazan probni nastup umetnika pre angaovanja - uglavnom javnim pozivom (a moe i po posebnom, pojedinanom pozivu). Odvija se najee pred odgovarajuom umetnikom komisijom (nekada samo pred rediteljem i producentom i sl). Audicija se najee vri za angaovanje po projektu i u pozoritima koja nemaju stalno angaovani ansambl. Na filmu i televiziji je to najei oblik izbora umetnika. U poslednje vreme za ovu delatnost ustalio se izraz engleskog porekla kasting.

AUDITORIJUM (lat. auditorium - sluaonica, uionoca) Populacija kojoj se obraa umetnik ili umetniko delo - sluaoci, gledaoci. Poz. - publika. AULEUM (lat.) U pozoritima starog Rima drvena zavesa ispred scene koji se pred poetak predstave sputa na zemlju te na taj nain omoguava pogled iz gledalita na scenu. AUTO SACRAMENTAL (p. auto sacramental - sveti in, lat. sacramentum - sveta tajna) panska vrsta drame u jednom inu, religiozne ili svetovne tematike, alegorijsko-simbolikog karaktera, koja je pri-kazivana u okviru crkvenih praziika. U njima su pored likova iz svakodnevnog ivota predstavljani i alegorijski likovi. AUTOGRAM (gr. autogramma - svojeruni potpis) Potpis koji svojom rukom istaknuti umetnik daje svom oboavaocu na fotografiji, ulaznici ili nekom drugom predmetu. Na tritu antikviteta i kolekcionih predmeta ovakvi potpisi mogu dostii veoma visoku cenu. AUTOPENETRACIJA (gr. autos - sam; lat. penetratio - prodiranje, otroumnost, sposobnost shvatanja sutine stvari) Poz. - potpuno razotkrivanje glumca u toku igre. Pronalaenje lika u sebi i njegovo oslobaanje. AUTOR (lat. augere, auctor, fr. auteur - tvorac, zaetnik) Tvorac, kreator originalnog umetnikog ili naunog dela. AUTORIZOVAN PREVOD (kol.)Prevod dela na strani jezik, koji je autor ili njegov ovlaeni predstavnik odobrio (prevodilac dela je takoe autor, tj. njegov prevod je takoe autorsko delo). AUTORSKA TANTIJEMA Visina nadoknade koju autor dobija na ime nadoknade za ustupanje prava na korienje njegovog dela. Definie se posebnim ugovorom. Moe da bude putem otkupa, kada korisnik dela (npr. pozorite) otkupljuje pravo na korienje dela (npr. drame) od autora i za to odmah isplati ukupni iznos. Kao i putem procenta, kada korisnik (pozorite) uplauje svakog meseca procenat (kree se od 3% do 15%) od prihoda predstave autoru (dramskom piscu). Mogua je i kombinacija ova dva principa. B. tantijema AUTORSKI HONORAR (lat. augere, austor - tvorac, zaetnik; lat. honorarium - novana nagrada) poz. - visina nadoknade koja se usplauje umetniku za njegov rad, delo, uslugu, izvoenje. Definie se ugovorom koji sklapaju poslodavac i umetnik-autor. AUTORSKI TIM POZORINE PREDSTAVE (kol.) Sainjavaju ga kreativni pozorini umetnici koji su posebno obrazovani i osposobljeni za odreene segmente (poslove) u realizaciji pozoripe predstave. Autorski tim se formira posle odabira pozorinog komada za izvoenje, a bira ga producent koji moe da bude: upravnik ili direktor drame, opere ili baleta (u institucionalnom pozorptu), tj. ieue-ralni menader ili samostalni producent (u nezavisnom projektu). Prvo se bira reditelj, koji potom i sam aktivno uestvuje u izboru ostalih lanova tima. Autorski tim predstavlja integrisanu, kooperativnu i harmoninu umetniku grupaciju sa slinim estetskim tenjama, a sa ciljem realizacije jednog umetnikog dela - pozorine

predstave. Autorski tim sem reditelja i producenta sainjavaju jo i scenograf, kostimograf, dramaturg, koreograf, kompozitor i dr. (v. kreativni tim). AUTORSKI UGOVOR (kol.) Autorski ugovor ili ugovor o autorskom delu definie prava autora umetnikog dela u toku eksploatacije dela. Nastao je kao zakonski oblik zatite autorskih prava, a pravi se prema posebnim zakonskim odredbama. Sem uobiajenih stavki koje treba da sadri ugovor, u njemu o autorskim pravima mora posebno i jasno da se navede vrsta umetnikaautora, to je vrlo vano prilikom obraunavanja poreza (pisac, kompozitor, reditel., glumac, peva, scenograf, i sl), zbog razliitosti poreskih stopa. AUTORSKO DELO (kol.) Originalno delo nekog autora. U pozoritu moe da bude pisano, izvorno delo (drama, opera, balet, opereta), ili scensko delo (reija, koreografija, scenografija, kostimografnja i sl). AVANGARDA (fr. avant-garde - prethodnica) Isprva, termin koji oznaava nove, eksperimentalne pravce i pokrete u umetnosti dvadesetog veka. Kasnije postaje pojam koji znai - svaki novi umetniki pravac. AVANSCENA (fr. avant-scene) Termin retko u upotrebi (ee se koristi u Hrvatskoj i BiH). V. proscenijum. BAHUS BAHUS (gr. Bakchos, lat. Bacchus) Bog vegetacije i plodnosti u Staroj Grkoj, sin Zevsa i Semele (v. Dionis) Dionizos, posebno poznat kao bog vina i ekstaze. Iz kulta boga Bahusa nastalo je pozorite. BALADA (it.) Popularni muziki oblik nastao u XIV i XV veku u Francuskoj i Italiji, pisan na svetovni tekst, vieglasna kompozicija sa pripevom. Popularna u i sadanje vreme. BALERINA (it. ballerina) Baletska igraica, plesaica umetnike igre - baleta. BALET (fr. ballet, ital. balletto - umetniki ples) Scenska umetnost iji se sadraji (misli, oseanja, sukobi, prie...) izraavaju igrom, mimikom, pokretom i ritmikim kretnjama najee usklaenim sa muzikom i (ili) drugom zvunom podlogom. 1) posebna grana scenske umetnosti; 2) autorsko umetniko delo nekog kompozitora namenjeno za izvoenje na sceni, kao podloga za umetniku igru. BALET-MAJSTOR (fr. balett nem. Meister) Autor koreografskog dela baletskih predstava, ili plesnih prizora u operama, operetama i dramama. U pozoritima postoje i baletmajstori-pedagozi koji se ne bave koreografijom, ve vre s izvoaima obavezne vebe i razrauju pojedine delove igara. Prvi igra i voa baletske trupe. BALETSKI IGRA Posebno obrazovan igra-umetnik sa vetinom izvoenja baletskih predstava. Baletski igra moe da bude: - prvak baleta, zasluni umetnik sa iskustvom, koji se potvrdio u velikom broju glavnih i solistikih baletskih uloga, - solista baleta, baletski umetnik koji izvodi (utlavnom manje) solistike uloge - lan baleta, lan baletskog igrakog ansambla. BALETSKI SCENARIO

Predloak za balet. Moe biti sastavljen od verbalnih elemenata, ali i kombinovan s posebnim oblikom notacije zapojedine baletske korake ili figure. BALKON (it. balcone) Istureni prostor sa spoljne strane zgrade. Poz. - deo gledalita vdnad partera (galerija), obino iznad loa u parteru gledalita, nasuprot pozornici i sa strane, sa seditima u jednom ili nekoliko redova. BANDA (it. banda - eta, odred) Raniji naziv za putujuu pozorinu ili muziku trupu. BARD (eng. bard, kelt. bardd) Pesnik-peva kod starih Gala i Kelta, pevao uz pratnju harfe u slavu bogova i heroja. Poz. (kol.) - potvreni i uvaeni umetnik, bard tume. BARITON (gr. barys - jak; tonos - ton) Muziki instrument sa icama, eufonijum (u vojnim orkestrima). Srednji muki glas, izmeu tenora i basa. BAROKNA DRAMA Dramska dela iz XVII i delimino XVIII veka sa karakteristikama baroknog stila. Osobenosti su im fantastine zauujue slike. BAS (it. basso, gr. basson - komparativ od dubok, dublji) Muki glas koji peva najnie "najdublje" partije. BEKI PUKI IGROKAZ Dramska vrsta nastala u predgradskim pozoritima Bea krajem osamnaestog do sredine devetnaestog veka. Izraavajui se kroz pesmu i igru, satirikim pristupom tretirali su aktuelna lokalna drutveno-politika dogaanja. BEKSTEJD (en. backstage) Prostor iza scene. Kol. - zbivanje u pozoritu koja se odvijaju van domaaja javnosti. BELKANTO (ital. bel canto) Lepo pevanje, izuzetno usavreni stil pevanja. Muziki pravac koji tei virtuoznosti u izvoenju. BENER (eng. banner) Posebno dizajnirani reklamni pano od platna koji se postavlja na fasade pozorita. BIJENALE (lat. biennis - dvogodinji) Smotre, revije i festivali iz oblasti kulture koji se odravaju svake drute godine BILBORD (eng.billboard) Posebno postavljeni panoi koji slue za isticanje reklamnih poruka. esto su vlasnitvo marketinkih agencija koje ih iznajmljuju. Pozorita ih koriste radi prezentacija svojih programa, najee premijera. BILET (fr. billet - pisamce, cedulja) Ulaznica, karta. BILETAR (fr. billetier) Prodavac ulaznica za pozorine predstave. Posebno obrazovan slubenik koji mora da poseduje sposobnosti za rad sa novcem, komunikativnost, fleksibilnost,

snalaljivost... i dobro poznavanje celokupnog repertoara pozorita, uz umee da na pravi nain preporui predstavu potencijalnom gledaocu. BILETARNICA (fr. billet - pisamce, cedulja) Prodavnica ulaznica. Poz. - mesto na kojem se ulaznice za pozorine predstave distribuiraju, rezerviu, prodaju, najee na ulazu u pozorite. U novije vreme opremljena telefonima, kompjuterom koji je povezan sa drugim slubama unutar pozorita (marketing, protokol, finansijska sluba...), a po mogunosti i sa drugim biletarnicama u gradu, informativnim tablama, elektronskim displejem za publiku i dr. Na 6iletarnici publici treba da bude dostupan tampani i druti informativni materijal o repertoaru, predstavama i ostalim relevantnim podacima o pozoritu. BILTEN (fr. bulletin; ital. hulletino) Dnevno saoptenje, letak, cedulja. Pozorine dnevne novine manjeg o6ima koje izdaju pojedini pozorini festivali tokom svog trajanja, a iji sadraj prati tok festivala iz dana u dan. BINA (nem. Buhne - pozorite, pozornica, scena) Posebno ureen i opremljen prostor kojem se izvodi predstava ili neki scenski dogaaj. BIOMEHANIKA (gr. Bios, mechanike) Nauka o mehanikim procesima na i u ivim biima. Biomehaniki organizam. Poz. - glumaki sistem vebi koje glumci svakodnevno primenjuju kako bi pripremili svoje telo za svaki potencijalnn zadatak na sceni. Ustanovio ga je sovjetski reditelj i glumac Vsevolod Mejerhold. BIS (lat. bis - dvaput, jo jednom, ponovo) Poz. poziv na ponovni nastup umetnika. Publika uz aplauz i uzvike odobravanja i uzvikivanjem "jo", "bravo" ili "bis" zahteva ponavljanje nekog dela umetnikog programa (najee u operi, opereti, mjuziklu, varijeteu...). BIZARNO (fr. bizarre - neobian, osoben) Karakteristike i svojstvo umetnikih dela koja ne potuju ustaljenu normu, kodekse ponaanja i izraavanja, esto na granici dobrog ukusa. BLUETA (fr. bluette - varnica) Naziv (figurativno) za kratak, aljiv ili satirian pozorini komad (dramski ili muziki) koji ne poseduje vee umetnike vrednosti, BOJA ZVUKA Kvalitet zvuka kojim se pravi razlika izmeu razliitih iistrumenata, glasova i ostalih izvora zvuka. BOLjOJ BALET Najznaajiji ruski baletski ansambl sa svetskom reputacijom. Osnovan 1776. godine, a od 1825. godine prelazi u moskovski Boljoj teatar po kome i nosi dananji naziv. BOLjOJ TEATAR Najznaajniji pozorini centar u Moskvi. U Boljom teatru (ije ime znai veliki) imaju: operske, baletske, pozorine i koncertne predstave i projekte. Po svojim predstavama ima svetsku reputaciju. Osnovan je 1776. godine od strane carice Katarine II. Kompleks u sadanjem konceptu izgraen je 1825. godine nakon poara, a obnavljan je 1853, kao i poetkom ovog veka. BOMBAST

(eng, nem. Bombast, gr. bombyx - preterana kienost u govoru; zujanje, buka) Preterano kitnjast, napadan, prenaglaen oblik govornog ili pisanog izraavanja. BRAVO (it. bravo - odobravanje) Uzvik oduevljenja, odobravanja i podrke izvoau od strane publike. BRAVURA (fr. bravoure, it. bravura) Izuzetno veto, struno, usleno, virtuozno izvoenje nekog umetiikog dela. BRODVEJ (en. Broadway) Ulica u Njujorku u kojoj i oko koje se nalazi veina znaajnih komercijalnih pozorita u Njujorku; otud Brodvej postaje simbol poput Vest Enda i aftsberi avenije, koji odvaja komercijalno od eksperimentalnog pozorita, esto nazivano i Of- Brodvej (eng. Off-Broadway). BUDET (eng, fr. budget, lat. bulga - kona kesa, novanik) 1) Zakon kojim se predvia, planira, odobrava i rasporeuje sav prihod i rashod na nivou drave, grada, regije, ustanove i sl. za period od godinu dana; 2) unapred predvien proraun prihoda i rashoda. U pozoritu razlikujemo: - budet pozorita, celokupno materijalno stanje pozorita za kalendarsku godinu, - budet sezone, finansijska opcija pozorita za sezonu, - budet projekta, ukupni trokovnik za jedan projekat, na primer pozorinu predstavu. BUFO (ital. buffo - smean, komian) Peva kominih uloga u italijanskoj operi. Poseban oblik pozorine umetnosti nastao u srednjem veku, a razvio se u renesansi. Bazira se na kominim, veselim i aljivim temama, najee je re o vrsti opere - opera bufo. BUFON (ital. buffone) aljivina, lakrdija, dvorska budala, komiar. BUFONERIJA (fr. buffonnerie - lakrdija, ala, laka komedija) Vesela igra pisana u stihu, koja se izvodila u Italiji za vreme karnevala i drugih sveanosti, na otvorenom prostoru. Ovaj oblik scenskog izraavanja bio je poznat u petnaestom i esnaestom veku i u naim krajevima, naravno pod uticajem koji je iz Italije dolazio preko Dubrovnika. BULEVARSKA DRAMA (fr. Boulevard - etalite, iroka lepa ulica sa drveem) Drama koja potie sa pariskih bulevara iz devetnaestog veka. U savremenoj dramskoj terminologiji, ovaj termin se odnosi na komade koji imaju komercijalni karakter. BULEVARSKA POZORITA Termin nastao u Francuskoj, kada je tvorac regulacionog plana Pariza, austrijanac Hausman, sruio gradske zidine i izgradio tzv. velike bulevare, na kojima su se dizala brojna pozorita, koja su popularno nazivana bulevarima zloina. Danas se odnosi na raznorodna privatna i samofinansirajua pozorita irom Evrope, Amerike, Kanade i Australije; ija se organizacija i repertoarska politika zasnivaju na komercijalnim osiovama. BUNRAKU Tradicionalno japansko pozorite lutaka. BURGTEATAR

(nem. Burg - zamak, dvorac, cela tvrava; gr. theatron - pozorite, pozornica) Beko kraljevsko pozorite, osnovano 1776. Njegov znaaj je, izmeu ostalog, i u tome to prvi ustanovljava organizacionu strukturu koja se bazira na tri sektora: umetniki, administrativni i tehniki, a to je posluilo kao uzor za veinu institucionalnih pozorita u Evropi. Naa pozorita su takoe organizovana po ugledu na Burgteatar. BURLESKA (nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesaue - ala, lakrdija) aljivi, parodini i veseli muziko scenski komadi. Odlikuju se preteranou kominih efekata i grubou karikiranja likova i situacija. Ponekad se ovaj izraz upotrebljava kao sinonim za svaku vrstu preterivanja prilikom scenskog prikazivanja. BUTO DRAMA Tradicionalni oblik dramskog stvaralatva u Japanu. Svoje scensko izraavanje bazira na pokretu i simbolici. Pozorita koja neguju ovu vrstu drame nazivaju se buto teatri.

VARIJACIJA (lat. variatio - menjanje, promena) Muz. - delimino odstupanje od jedne teme. Razliiti pristupi istoj temi, sadraju, delu... Razliito prilaenje iste uloge ili parture. U baletu posebna igraka deo-nica. U operi posebna muzika deonica. VARIJETE (fr. variete) Zabavnomuzike igrake trupe ili pozorita iji program se bazira na lakoj muzici, pesmi, plesu, onglerskim vetinama, gimnastikim egzibicijama. Stil izvoenja je visokoestetizovan, esto i erotizovan, u bogatoj scenografiji i kostimima, sa scenskim efektima i sl. VEDETA (lat. videre, fran. vedette, ita. vedetta) Istaknuti, slavni scenski umetnik, zvezda. VERISTIKA OPERA Operska dela nastala pod uticajem umetnikog pokreta verizma (italijanski naziv za naturalizam). P. Maskanji, Kavale-rija Rustikana VERIZAM (it. vero, verisimo, lat. versus -istinit) Umetniki pokret koji se zasniva na izrazitom naturalizmu poreklom iz Italije. Nastao krajem devetnaestog veka kao reakcija na romantizam, sa ciljem da prikae istinit ivot, sa svim njegovim runim i lepim stranama. VERTEPSKA DRAMA (rus.) Poseban oblik crkvene drame. Kod nas je poznata u Vojvodini, a preneta je iz Rusije, tridesetih godina osamnaestog veka. Obrauje biblijske teme, a izvode je najee aci, uz pomo svetenika i uitelja. VESTEND (en. West End) Kvart u Londonu u kojem se nalaze komercijalna pozorita koja funkcioniu po istom principu kao njujorka pozorita na Brodveju. Svoj reperoar baziraju na mjuziklima i savremenim dramama, po principu star sisetma (angaovanje velikih zvezda u projekte). Uz Brodvej, Vest End je sinonim za komercijalnu pozorinu produkciju. VETINA

Posebna sposobnost za stvaranje korienjem intelekta, znanja, fizike i tehnike spretnosti. Ovladavanje tehnikama i pravilima za proces stvaranja. Zanatska strana umetnosti. Uz talenat i znanje, vetina ini osnov umetnikog stvaranja. VIDLjIVOST SCENE (en. sight line) Granica vidljivosti scene sa bilo kog sedita u pozoritu. Mora se uzeti u obzir prilikom izrade scenografije i reiranja mizanscena, kako bi svako u gledalitu bio u stanju da vidi sve scene od vitalnog znaaja za predstavu. VIRTUOZ (nlat. virtuosis, it. virtuoso) Vrhunski vetak, ovek koji je u nekoj vetini ili umetnosti postigao savrenstvo. Umetnik koji izuzetno dobro vlada tehnikom izraavanja. VIEGLASJE Vieglasno pevanje. Vieglasje nastaje onda kada se jednoj melodiji u isti as suprotstavi bar jo jedna druga melodija, koja se, ako ne potpuno, a ono barem delimino razlikuje od prve. VISOKA KOMEDIJA Posebna vrsta urbane komedije. Bazira se na humoru koji je naglaeno intelektualan. Osnovni cilj joj je ne samo humor i zabava, ve i kritika drutvenog stanja. Rodonaelnik ovih komedija je francuski komediograf Molijer. VIZUELNI INDENTITET Vizuelna osobenost koju ustanovljava i neguje odreena institucija. U pozoritu, skup estetskih likovnih normi koji moraju da prate zadati pravac u realizaciji likovnih vizuelnih elemenata za potrebe pozorita: program, plakat, letak, bilbord, spot i sl. VLASULjA Vetaka kosa, umetak kose ili ela koju nose izvoai u pozoriiim predstavama VLASULjAR Majstor koji izrauje vetaku kosu, i druge predmete od vlasi (dlaka). Vlasuljar je jedno od specifinih zanimanja u pozoritu, koje trai posebne strunjake-majstore, obrazovane i obuene za izradu vlasulja-perika, vetakih brkova, brade, obrva, trepavica... Sem zanatske vetine izrade perika, moraju da poznaju specifinosti svakog lika za koji izrauju periku, a to se odnosi na epohu, stil, karakter uloge... i u tom smislu usko sarauje sa kostimografom. VLASULjARNICA Posebno opremljen prostor radionica u kojoj majstori vlasunjari za potrebe predstave i po nalogu reditelja i kostimografa izrauju perike, umetke, tupee, kike, zulufe, brade, brkove i sl. Vrlo esto je to ista prostorija u kojoj se glumci minkaju za predstavu minkernica. VODVILj (fr. vaudeville) Zabavno komina predstava. Prvobitno francuska narodna pesma satirine sadrine, danas je to mali pozorini komad sa kupletima. Karakterie ga gluma koja obiluje zabunama, gestikulacijama i preokretima koji izazivaju komino-zabavne situacije. VOA STATISTA (kol.) Lice koje organizuje, vodi i predstavlja statiste u kontaktima sa organizatorom i rediteljem, u toku priprema i izvoenja predstave. Za potrebe statista vri operativno administrativne i finansijske poslove u saradnji sa odgovarajuim slubama u pozoritu. VOKAL

(lat. vocalis, vox - glas) Glas. VOKALIZA (lat. vocalis) Dugi niz tonova pevan na jednom vokalu; svoje poreklo vue iz gregorijanske muzike. VOLONTER (fr. volontaire, lat. voluntarius) Osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja odreene poslove, dobrovoljac. VOLUMEN (lat. volumen, volvere) Muz. obim, jaina, punoa glasa, muzike. GAF (fr. gaffe) Greka. U pozoritu - nesmotreno izazvana greka u toku izvoenja predstave. GALA (it, fr, p. gala - sveano, sveani ukras, sveana nonja, sveanost) U pozoritu - sveano izvoenje nekog dela - gala predstava, Gala koncert i sl. GALERIJA (nlat. galeria, ital. galleria) Pokriven balkon (u parlamentu). Prostorija koja slui za izlaganje umetnikih dela. U pozoritu - prostor za publiku, deo gledalita na spratu, spratovima, ili iznad partera. GALIMATIJAS (lat. Gallus Mathiae, fr. gallimatias - zbrka u govoru, nejasan govor) Zbrka rei, nerazumljiv, besmislen govor. U pozoritu se vrlo esto koristi u komedijama da bi se neko predstavio smetenim i smenim. Prua izuzetne mogunosti za razigravanje glumcu, ali i trai izuzetnu vetinu i koncentraciju. GARDEROBA (fr. garderobe) Prostor za odlaganje i uvanje odela i kostima. Poz. 1) prostor za odlaganje vika garderobe publike (kaputa, maitila, eira, kiobrana i sl.). Nalaze se u foajeima pozorita, ispred sale - garderoba za publiku; 2) prostor za presvlaenje izvoaa. Nalazi se iza scene. Posebno je opremljen i omoguava akterima predstave (glumci, operski pevai, baletski igrai, statisti) da se pripreme za predstavu. U veim pozoritima postoji kategorizacije garderoba po umetnikoj hijerarhiji (garderoba za: prvake, soliste, za lanove ansambla i sl.) GARDEROBER (fr. garderobiere) uvar garderobe. Poz. 1) lice koje pre predstave prihvata, odlae i uva garderobu gledaocima, a posle predstave im je vraa. Kod nas, u novije vreme, esto privremeno angaovani preko omladinske ili studentske zadruge; ranije stalno zaposleni u pozoritu (kao i danas u veim pozorinim kuama u svetu); 2) lica zaduena za brigu o scenskoj garderobi - kostimima. Uglavnom rade kao tim. Njihove obaveze su: - vode rauna o adekvatnom skladitenju i zatiti kostima, - odravaju kostime tokom procesa igranja predstava, da bi se osigurao konstantan kvalitet i izgled, - pre svake predstave donose odgovarajui kostim za svakog pojedinog izvoaa u njegovu garderobu, pomau izvoaima da se obuku nre predstave, - obezbeuju pomo izvoaima u sluaju bilo kakvih potekoa u vezi sa kostimima i presvlaenjem, - odgovorni su za presvlaenje izvoaa (u garderobi ili neposredno iza scene, ako nema vremena za odlazak u garderobu) tokom tehnikih, kostimskih proba i za vreme izvoenja predstave,

- posle predstave odnose kostime nazad u prostorije za uvanje, na pranje ili hemijsko iene, ili u krojanicu (ako je nuna neka intervencija). GEG (eng. gag - ala, upadica) Poz. - ala sa neoekivanim, paradoksalnim obrtom koji neodoljivo izaziva smeh. Fig. - podvala, prevara, smicalica. Vrlo veto izveden gest, situacija, slika. U pozoritu: efikasan iuspean glumaki izraaj koji doprinosi boljoj ilustraciji scenske radnje kroz fiziki pokret. Kao dramska radnja, geg je brz obrt dogaaja i neoekivana promena stanja u dramskom zapletu. Najee se koristi u komedijama. GENERALNA PROBA (lat. generalis - opti, glavni, nlat. proba - ispitivanje, kuanje, ogledanje) Poslednje probe pred premijeru koje je se u potpunosti odvijaju kao predstava. Generalnim probama se pristupa kad je rad na predstavi zavren, i to je zavrno uklapanje svih elemenata koji ine predstavu. Planove generalnih proba ustanovljava reditelj u zajednitvu sa tehnikim direktorom i autorskim timom, a servisira ih organizator predstave. Na ovim probama proveravaju se svi odnosi u predstavi (odnos izmeu izvoaa, odnos prema mizanscenu, scenografiji, kostimima, svetlu, tonu i dr). Generalnim probama prisustvuje ceo autorski tim (scenograf, kostimograf, dramaturg, lektor, koreograf i dr), jer su one poslednja prilika za eventualne poslednje korekcije. Broj generalnih pro6a zavisi od veliine projekta, broja izvoaa u ansamblu, sloenosti umetnike i tehnike realizacije, kao i operativnih mogunosti pozorita. GENIJE (lat. genius - nia krilata boanstva - aneli; pojedinano boanstvo svakog oveka, stvari ili mesta; fr. genie) Obdarena linost izuzetne originalne snage i vrednosti duha, koja poseduje najvii stepen sposobnosti shvatanja, kombinovanja, stvaranja, prikazivanja... GEST (lat. gestus, nem. Geste) Pokret telom ili rukom prilikom govora; junako delo; delo uinjeno s namerom. Poz. - ilustracija scenske radnje. Ima za cilj pojaavanje scenskog izraza i osnaivanje izgovorenog teksta. GESTIKULACIJA (lat. gesticulatio) Pravljenje pokreta telom pri govoru; naroito rukama i ramenima, ali i drugim delovima tela. Izraavanje u toku predstave, a u okviru scenske radnje, putem gestova koji moraju da budu opravdani, u dramaturkom smislu. GINjOL (fr. guignol) Pozorina lutka koju glumac-animator natie na ruku, i pomeranjem svojih prstiju pomera glavu i ruke lutke (za razliku od marionete, koju glumac pokree koncima). GLAS 1) Zbir zvukova ljudskih govornih organa, govor i pevanje; 2) sposobnost rada govornih organa; sposobnost, dar za pevanje; 3) tip, vrsta pevaa, u zavisnosti od registra tonova koje moe da otpeva. GLEDALAC Poz. - posetilac, konzument pozorinih predstava. Jedan od najbitnijih inilaca pozorita (uz izvoaa i autora dela). On je uz izvoaa drugi ivi uesnik u pozorinoj predstavi. Bez gledaoca pozorite nema svoju svrhu. GLEDALITE

Prostor koji je ureen za publiku i prilagoen za nesmetano praenje predstave. U tradicionalnom evropskom pozoritu nalazi se nasuprot scene i obino je u osnovi pravoutaonog oblika, sa fiksiranim seditima i definisanim rasporedom sedenja. Druti tradicionalni oblik gledalita je amfiteatralan (polukruan, stepenast) obino bez stolica, sa kamenim ili drvenim stepenicama, najee na otvorenim scenama (po uzoru na antiki teatar). U savremenim teatrima scena i gledalite su sve ee drugaije osnove, i nisu striktno diferencirani i postavljeni jedno naspram drugog, odvojeni. GLUMA (od opte slovenskog korena ghlou - smejati se, aliti se, igrati) Oblik umetnikog scenskog izraavanja. Prikazivanje i tumaenje drugih linosti (likova iz dramske knjievnosti ili drugih), na umetniki nain i umetnikim sredstvima (govor, pokret, mimika...) GLUMAC (od opteslovenskog korena ghlou) Umetnik koji se iskazuje kroz scensko izvoenje i umetniku transformaciju, ostvarujui odreene likove. Umetnik na ijem radu se bazira egzistencija svakog dramskog izvoenja i koji svoj umetniki talenat, znanje i vetinu realizuje u pozorinim predstavama. Glumac kao umetnik se pojavljuje u staroj Grkoj kada voa hora i hor stupaju u dijalog. GLUMAKI SALON (kol.) Prostorija koja se nalazi u neposrednoj blizini scene, i u kojoj izvoai pre poetka i u toku realizacije predstave, ekaju na poziv ispicijenta za izlazak na scenu. GOSTOVANjA Pod gostovanjem se podrazumeva izvoenje predstave van matine scene. Pozorina predstava svoj aktivni ivot potvruje igranjem na matinoj sceni i prilikom gostovanja na drugim scenama, ili ueem na smotrama i festivalima. Program gostovanja predstava se posebno priprema, a mnoga pozorita poseduju posebna odeljenja koja se iskljuivo bave ovom organizacijom. Gostovanje u trajanju od nekoliko dana i due (naroito ako obuhvata vie gradova i scena na kojima se igra), zove se turneja. GOVOR 1) Iskazivanje misli i oseanja zvunim jezikim sredstvima (reima); 2) jezik, nareje, argon. Osnovno ovekovo sredstvo komuniciranja. Poz. - jedno od osnovnih izraajnih sredstava glumca. GOVORNA RADNjA Scensko izraavanje putem govora. Scenski izvoa usredsreuje panju na rei likova, podrobno tumaei tekst, teei da se srodi sa tim tekstom. U uem smislu, govorna radnja je neto vie od prostog izgovaranja rei i reenica. GRADACIJA (lat. gradatio - postepenost, stupnjevitost) Nizanje predstava u toku izlaganja po jaini, od slabih ka najjaim, radi privlaenja panje i izazivanja efekta. Poz. - postepeni razvoj i uspon dramske radnje, graenje zapleta koje korak po korak poveava stepen napetosti i postepeno dovodi do klimaksa. GRADSKO POZORITE (kol.) Pozorite iji je osniva grad. Ova pozorita se osnivaju po kulturnom modelu koje ustanovljava drava, sa ciljem demetropolizacije kulture i zadovoljenja kulturnih potreba odreenog grada. Gradska pozorita mogu da budu: - dramska, koja u svom repertoaru neguju klasinu ili modernu dramu; - komedije, koje na svom repertoaru igraju iskljuivo

razne komediografske vrste; - muzika, koja kao osnovne anrove koje prikazuju neguju mjuzikl i operetu; - deja, koja iskljuivo pripremaju i izvode komade za decu; lutkarska, koja svoju dramaturku i izvoaku igru zasnivaju na lutkama, koje vode posebno kolovani glumci - lutkari. Pored ovih, postoje jo neka specifina pozorita (pozorite senki, opere, operete, kabarei i sl), ali ona su ee privatna, vaninstitucionalna. Gradsko pozorite moe negovati i kombinacije anrova (komedijamuziko, deje-lutkarsko i sl.) GRAANSKA DRAMA Vrsta drame ija se radnja razvija u izrazito graanskoj sredini, a moe nastati iz sukoba graanske klase u razvoju s aristokratijom, a i iz konflikta unutar tog samog drutvenog sloja. Nastaje u periodu renesanse, a koreni su joj u srednjovekovnoj pukoj drami, koja za razliku od antike i crkvene drame u centar zbivanja stavlja. GRAANSKO POZORITE U periodu renesanse dvor i plemike porodice postaju osnivai i pokrovitelji umetnosti, pa i pozorita. Najznaajniji rezultat toga je - nastanak Graanskog pozorita, kao temelja sadanjeg pozorita. Graansko pozorite konano postaje stacionarno pozorite (za razliku od putujueg), to znai: - poseduje posebnu zgradu (koju dobija od osnivaa; to je ili neka ve postojea zgrada koja se prilagoava potrebama teatra, ili se gradi nova, namenjena samo pozoritu), - ima stalni, profesionalni glumaki ansambl, - ima redovni repertoar, tj. predstave se igraju odreenim danima u nedelji, a kasnije iz veeri u vee, osnivai i finansijeri im, sem plem-a i dvora, postaju: gradovi, regije, ili drave.Osniva postavlja i upravu. GRIMASA (lat. grimacea fr. grimace - kreveljenje, bekeljenje) Jak izraz lica. Poz. - uvebani izraz i pokret lica, najee kao ilustracija odreenog emotivnog stanja, ili karaktera lika. Jedno od znaajnijih scenskih izraajnih sredstava glumca. GROTESKA (fr. grotesque, it. grottesco) Ekstremno neprirodno izraavanje. Karikaturalno fantastina i iskrivljena slika stvarnosti, koja izaziva komine reakcije, ali moe i da zastrai. Pozorini komad ili scenski prikaz koji preuveliava i karikira odnose i likove u dramskom zapletu do fantastike. Koristi se u svim oblicima scenskog izraavanja (drama, opera, balet). Reditelji i izvoai moraju da imaju istanano oseanje mere prilikom kreiranja groteske, inae vrlo lako mogu da "skliznu" u preterivanje i banalnost. GVOZDENA ZAVESA (kol.) Posebna zavesa koju svako pozorite po zakonskim normama mora da ima; nainjena je od metala ili nekog drugog vatrostalnog materijala, a ima funkciju zatite publike u sluaju poara na sceni. Instalirana je ispred "glavne" zavese i sputa se automatski u sluaju poara.

DEBI (fr. debit) Poz. - prvo javno uee, nastup (umetnika) na sceni, tj. pristupna uloga u predstavi (dramska, operska, baletska...).

DEBITANT (fr. debutant) Scenski umetnik koji prvi put javno nastupa; koristi se i u smislu "debitant u odreenoj ulozi", tj. izvoa koji prvi put tumai neku (obino znaajniju) ulogu. DEJE POZORITE Pozorite koje svoj repertoarski koncept bazira na predstavama za decu. Najee se odnosi na profesionalne teatre, ali postoje i pozorita iji igraki ansambl sainjavaju samo deca, ili deca i odrasli. Deja pozorita mogu da budu i lutkarska. DEKLAMACIJA (lat. declamatio) Umetnost recitovanja, odnosno umetniko govorenje. Vetina izvoenja - izgovaranja odreenog teksta, najee poezije. Ovaj vid vetine se izuava u okviru obuke i obrazovanja glumca. Peorativno: preterivanje u izrazitosti govorenja u besednikom nainu kazivanja. DEKOR (lat. decor, fr. decor -ukras, okvir, ambijent) Poz. - estetski ureen prostor na sceni po strunim nalozima i egzaktnim skicama scenografa, sa ciljem likovnog i primenjenog oblikovanja scene za odreenu predstavu. Odomaen je i izraz scenografija. Stvara utisak o mestu izvoenja dramske radnje (proplanak, trg, dvorite, salon i sl.), pomou odgovarajuih kulisa, nametaja, zavesa, svetla i dr. U poslednje vreme sve ee se kao dopuna ili zamena za dekor koristi laserska rasveta. U modernom teatarskom izrazu dekor esto ne doarava neki odreeni, realni prostor, ve ima simboliku funkciju. DEKORATER (fr. decorateur - koji ukraava ili boji prostorije) Poz. - osposobljen, obuen, kolovan scenski radnik za struno postavljanje dekora - scenografije na sceni, po strunim, umetnikim uputstvima scenografa i tehnikim uputstvima majstora pozornice ili tehnikog direktora. Dekorater pre poetka predstave postavlja scenografiju, vri izmene iste u toku predstave, a po zavretku rasklanja dekor sa scene. DEUS EKS MAHINA (lat. deus eh machina - "bog iz maine") Izraajno pojavljivanje nekog od grkih bogova u starogrkoj tragediji. Uz pomo scenskog mehanizma (mashina), on bi se neoekivano pojavio na sceni u trenutku klimaksa i razreio sukob. Fig. - iznenadni, neoekivani obrt, iznenadna pomo. DIDASKALIJA (gr. didaskalia) Uputstvo, objanjenje. Poz. - ispisani tekst u okviru drame, najee u zagradi ili drugim tipom slova, kojim pisac daje svoje sugestije reditelju i akterima: opisuje ambijent, mesto gde se odvija drama, sugerie nain izgovora fraza ili daje uputstva za vrstu akcije izvoaa i sl, kako da 6i se njegove namere bolje razumele. DIJALOG (gr. didlogos) Razgovor izmeu dva ili vie aktera. poz. - osnovna forma izraavanja dramskog pisca, kojom on daje odnos izmeu dva lika u delu. DIKCIJA (lat. dictio, nain izraavanja) Tehnika, stil govora. Nain izraavanja ili interpretacije teksta na sceni (gluma, govor, naracija, recitovanje i sl.), u zavisnosti od vrste pozorinog dela i njegovog stila. Jedan od osnovnih elemenata glume je dobra glasovna artikulacija. Glumac mora da poseduje dobru dikciju. U pozoritu postoje posebni strunjaci za dikciju, koji uestvuju u kreiranju predstave, vodei rauna o jeziku u operskoj i dramskoj predstavi.

DILETANT (it. dilettante - prijatelj, ljubitelj umetnosti) Prvobitni naziv za neprofesionalne glumce (v. amater), dok u novije vreme ovaj naziv ima peorativni prizvuk - nevet, nedouen. Fig. ovek koji je u nekoj vetini ili struci nedouen, povran, nestruan. DILETANTSKO POZORITE Neprofesionalno, amatersko pozorite. Prvobitni naziv za pozorine trupe (v. amatersko pozorite). DIMERI (en. dimmer) Elektrini ureaji preko kojih moe da se regulie jaina napona i snage elek-trine energije. Koriste se na sceni za potrebe rasvete, tona i drugih tehnikih zahteva. DIONISIJE (gr. Dionysia) Svetkovine u staroj Grkoj u ast boga Dionisa. Odravane u mnogim mestima, a najpoznatije i najstarije su atinske. U okviru njihovih programa prireivala su se velika muzika takmienja i dramske predstave. Uz Olimpiske igre bile su najznaajnije manifestacije stare Grke i dale su izuzetan znaaj razvoju i afirmaciji pozorinih dela. DIREKCIJA (lat. directio - uprava) Telo koje rukovodi odreenom organizacijom. Sainjavaju ga rukovodioci ili voe organizacionih jedinica (odeljenja, radionica, ansambala i sl). Direkcijom rukovodi direktor. U pozoritu su to: direkcija drame, direkcija opere, direkcija baleta, direkcija tehnike, direkcija marketinga i sl. DIREKTOR (nlat. director - upravlja, rukovodilac, upravnik) Najvii rukovodilac odreene celine, organizacije. Odgovoran je za funkcionisanje organizacione jedinice kojom rukovodi. Za svoj rad je odgovoran instituciji koja ga je postavila. U pozoritu je to najee: direktor pozorita (kod nas je odomaen izraz upravnnk pozorita), direktor drame, opere, baleta, direkor tehnike, finansijski direktor, direktor marketinga i sl. DIREKTOR SEKTORA (kol.) Struno ice koje vri organizatorsko upravlja u ulogu u jednom pozorinom segmentu - sektoru (direktor drame, direktor marketinga, direktor tehnike, finansijski direktor...) DIRIGENSKI PULT (kol.) Poseban postament za notnu partituru, sa kojeg dirigent upravlja muzikim ansamblom. DIRIGENT (lat. dirigens - upravlja, upravnik, rukovodilac) Muz. - posebno obrazovan i obuen muziki strunjak koji rukovodi muzikim ansamblima u pripremi i realizaciji muzikih dela (opera, balet, koncertiisl.). DISHARMONIJA (lat. dis-, rp. harmonia) Nesaglasnost, neslaganje, razdor. Muz. Neslaganje tonova, nesklad, pogreai ton (disonancija, kakofonija). Suprotno do harmonije. DISONANCIJA (nlat. dissonantia) Neskladnost, nesaglasnost, ono to razdire. Muz. Odnos izmeu dvaju ili vie tonova ije zvuanje nije zadovoljavajue. Suprodno do konsonancija. DISONANTAN

(nlat. dissonantio) Neskladan, nesaglasan, nesloan, onaj koji unosi razdor. Suprotno od konsonantan. DISPLEJ (eng. display) Elektronski ureaj u vidu table-ploe koji se postavlja na proelju scene preko kojeg se emituju titlovani, prevod teksta opere i drame stranih autora. Emitovanje se vri preko titl maine kojom rukovodi obuena linost. U savremenije opremljenim pozoritima za iste potrebe se koriste kvalitetniji ekrani - plazme, ili mali displeji, ili ekrani na seditima. DITIRAMB (gr. dithjrambos nadimak boga Baha) Vrsta horskih pesama posveenih bogu Dionisu u staroj Grkoj. Smatra se da je iz ditiramba nastala tragedija, jer je dijalogom horovoe i hora u ditirambu nastao dramski odnos a tako i sama antika drama; scenski oblik izraavanja vrlo znaajan za nastanak dramske umetnosti. DIVA (lat. diva) Oboavana, boanska. Poz. - istaknuta, proslavljena scenska umetnica, utlavnom se odnosi na operske umetnice. DIZAJNER Likovno primenjeni umetnik. DIZAJNER SVETLA Posebno obuen strunjak koji realizuje dizajn svetla za odreenu predstavu. Razlikuje se od majstora svetla, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. lan je autorskog tima predstave. Majstor svetla je uglavnom realizator. DIZAJNER TONA Posebno obuen strunjak koji realizuje dizajn tona za odreenu predstavu. Razlikuje se od majstora tona, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. lan je autorskog tima predstave. Ton majstor je utlavnom realizator. DOAJEN (fr. doyen - stareina) Najstariji predstavnik nekog drutva, zajednice, po poloaju ili po godinama. Poz. - po godinama i iskustvu najstariji lan pozorinog ansabla. DOMINUS GREGUS (lat. gospodar stada, voa) Voa pozorine trupe u teatru starog Rima. DONATOR (lat. donator) Darodavac,davalac. Lice ili institucija koje pomae kulturu, nauku i druge neprofitabilne delatnosti i institucije. Donator za svoju pomo ne oekuje nikakvu protivuslugu od institucije kojoj je pomogao. DONATORSTVO Oblik darovanja. Poz. -podrka pozoritu, ili posebnom pozorinom projektu, koja moe da bude novana, ili u odreenoj robi, uslugama, zavetanju, zadubinarstvu i sl, pri emu institucija ili osoba koja se odluila na donatorstvo ne dobija nikakvu protivuslugu od pozorita. DOTIRANO POZORITE Pozorite koje za svoju delatnost prima odreene subvencije iz budeta osnivaa, tj. osnovu finansiranja ovih pozorita ine dotacije. Pripada tzv. budetskim ustanovama.Nasuprot komercijalnog pozorita.

DRAMA (gr. drao - inim, radim, drama - radnja) Poseban pozorini oblik. Scenska vrsta sa ozbiljnim sadrajem. Drama - knjievna vrsta koja pokazuje dogaaje iz ljudskog ivota, kao da se zbivaju u sadanjosti i pred naim oima; lica koja uestvuju, govore i rade svako prema svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti sukob. Drama takoe podrazumeva jedinstvo dramske ideje. DRAMA APSURDA (gr. drama; lat. absurdum - nemogue) Dramski rod nastao sredinom dvadesetog veka. Rodonaelnici ovog anra su Beket, Jonesko, ene, Adamov. Nastaje u posleratnoj klimi, a ima korene u filozofiji egzistencijalizma, iji su bitni postulati: nepostojanost vrednosti, odsustvo komunikacije, dvosmislenost oseanja, otuenost - apsurdnost egzistencije. DRAMA KUHINjSKOG SLIVNIKA (en. kitchen-sink drama) Termin koji je postao popularan sredinom '50-tih godina 20. veka, kao donekle omalovaavajua oznaka za tada aktuelne savremene realistine drame sa radnikom tematikom drame Arnolda Veskera, televizijske drame Aluna Ovena. Manje ili vie opravdano objanjenje bilo je da su se drame ovog anra bilo u fizikom, bilo u psiholokom smislu deavale oko kuhinjskog slivnika. DRAMA S TEZOM (gr. drama; thesis - postavka, tvrdnja) Vrsta dramskog roda u kojem je celokupna struktura drame podreena dokazivanju ili demonstraciji odreene teze: moralne, socijalne, politike, ideoloke. Ove drame uslovljene su aktuelnou, to moe da bude prednost jer tretiranjem trenutnih drutvenih problema lako stiu popularnost, ali i mana, jer gube na vrednosti u kasnijim epohama, tj. prestaju da budu aktuelne. DRAMA U DRAMI Postupak kada pisac u osnovni tok drame ubaci posebni komad u kojem su akteri glavne dramske radnje ili uesnici, ili samo gledaoci. DRAMA U STIHU Poseban dramski rod pisan i izvoen u stihu. DRAMATIAN (gr. drama) Koji se zbiva kao u drami, sa puno radnje, dijaloki... Fig. - ekstremno izraajan, napet, potresan. DRAMATIAR (gr. dramatikos) Dramski pesnik, pisac drame DRAMATIZACIJA (gr. drama) Postupak prerade nekog knjievnog dela (roman, proza, pesma...) u dramsku formu i prilagoavanja za scensko izvoenje. Dramatizaciju najee vri dramaturg, a ponekad i reditelji koji e kasnije to delo i postaviti na scenu. DRAMATURG (gr. drdma, ergon delo, dramaturgos) Pozorini umetnik, umetniki strunjak i (ili) teoretiar za dramska dela. Jedan od najznaajih umetnika u pozoritu (uz glumace i reditelje). Fakulteti i akademije koje obrazuju kadrove za bavljenje pozorinom umetou imaju najee u svom sastavu i katedru dramaturgije. Danas termin dramaturg podrazumeva: - dramaturg - pisac dramskog dela (dramatiar) - dramaturg - koji vri dramatizaciju nekog literarnog dela koje nije dramsko, za scensko izvoenje, ili odgovarajuu adaptaciju drame drutog autora, najee po sugestijama reditelja dramaturg pozorita - struno lice koje predlae repertoar kue.

DRAMATURG PREDSTAVE Posebno angaovani dramaturg za odreenu predstavu koji zajedno sa rediteljem zasniva i delimino ostvaruje celokupnu izvedbenu komponentu predstave, pri emu se njegova funcija ne ograniava samo na knjievno-kritiku pripremu teksta, ve sudeluje i na postavkama za izvoenje DRAMATURGIJA (gr. dramaturgia) Nauka o sutini dramskog stvaralatva, o teoriji drame i dramskoj umetnosti. Posebna disciplina u knjievnosti i pozoritu koja prouava specifinosti dramskog stvaralatva. Posebna oblast u pozoritu koja se bavi strunim i naunim istraivanjem iz oblasti pozorita (teorija drame, reije, glume, odnos umetnikih izraavanja i ustrojstva na sceni i u pozoritu, odnos umetnika i publike i sl.). DRAMATURKA EKIPA (ODELjENjE) Skupina dramaturga pri velikim pozorinim kuama koja se bave istraivakim radom po specijalizovanim oblastima (epohe, posebne estetike, oblasti, nova dela, autori i sl.). Primer NADA NOVA u Narodnom pozoritu u Beogradu, Kraljevsko nacionalno iozorie i Rojal Kort u Londonu, beki Burgteatar. DRAMSKA HRONIKA (engl. chronicle play drama hronika; gr. chronikos - vremenski) Hronika je: 1) letopis, istorija pisana po godinama 2) u urnalistici - rubrika koja prati dnevne dogaaje. Vrsta istorijske drame koja u svojoj osnovi ima karakter hronike odreenog vremena i situacije. DRAMSKA IRONIJA (gr. drama; eironeia; lat. ironia - fina prikrivena poruga) Vid dramskog izraavanja prilikom kojeg likovi u drami stvaraju situaciju koja kod gledaoca postie efekat ironije. DRAMSKA JEDINSTVA Jedno od najvanijih dramskih pravila koja je ustanovio Aristotel - pravilo o jedinstvu radnje, vremena i mesta u dramskoj poeziji, posebno tragediji: "Prema tome kao to se i kod ostalih podraavalakih umetnosti jedno podraavanje vezuje za jedan jedini predmet, tako i tragina pria, kad je ona podraavanje neke radnje, treba da podraava jednu radnju, i to celu." Savremena dramturgija ne potuje ova pravila. DRAMSKA KNjIEVNOST Poseban rod knjievnosti nastao u staroj Grkoj. Osnova ove knjievnosti su dramska dela koja je uglavnom piu za scesko izvoenje, mada postoji i izuzetak DRAMSKA RADNjA Niz meusobno povezanih scenskih dogaaja sa istim ciljem. Dramska radnja ini okosnicu i osnov svakog dramskog dela. Osnovna je pokretaka snaga u drami. Mora da ima svoj poetak, razvoj i svretak. Radnja u drami je u neposrednoj vezi sa linostihma u drami. Njihovi odnosi grade dramsku radnju kroz kompozicione faze: ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Savremena dramaturgija koristi dramske radnje u komotnijem odnosu, tj. ne potuju se ranije ustanovljena i kruto definisana pravila. DRAMSKI JUNAK Nosilac dramske radnje. Njegovu ulogu odreuje pisac, dajui mu lik i karakter DRAMSKI MONOLOG Monolog lika u dramskom delu. Postoji spoljanji i unutarnji monolog. U unutranjem se junak obraa sebi, tj. obraunava se sa sobom, u spoljanjem junak otkriva i iznosi svoje misli, dileme, namere, stavo-ve sabesedniku, sluaocu. Drama koju ini samo monolog naziva se monodrama.

DRAMSKI PISAC Autor koji stvara dramsko delo (v. dramatiar). Neka vea pozorita poseduju svoje kole na kojima, za svoje potrebe, obrazuju ili usavravaju dramske pisce. Naravno, osnovica za svaku vrstu kolovanja dramskog pisca je lini talenat. DRAMSKI UMETNIK Kreativac sa posebnim darom, sposobnostima i vetinama, tj. stvaralac iz oblasti dramskih umetnosti (glumac, reditelj, dramaturg, pozorini producent...). DRAMSKI ANROVI (fr. genre - vrsta, rod, nain pisanja) Vrste i rodovi dramskog izraavanja i stvaralatva. anr zavisi od osnovne karakteistike dela, naina izraavanja i oblika izvoenja. Osnovna podela, defi-nisana ve u staroj Grkoj, bila je na: tragediju, komediju, satirsku igru i mim. Raz-vojem pozorine umetnosti irile su se i grane anrova: crkvena drama, farse, graanska drama i dr. Najee se kae da danas razlikujemo tri osnovna anra: tragedija, komedija i drama u uem smislu, a sve anrove je skoro nemogue nabrojati i stalno se javljaju novi (satira, groteska, komedija situacije, komedija karaktera, drama apsurda, melodrama...) DRAMSKO DELO Autohtono knjievno-umetniko delo koje je napisaio za scensko izvoenje. Moe biti razliitih anrova, od klasine drame, pa do najsavremenijih scenskih oblika. U procesu izbora ono za stavljanje na repertoar, dramsko delo moe da se: - narui kod autora-pisca, - izabere na otvorenom konkursu, - prihvati predlog autora ili reditelja, - prihvati predlog dramaturkog odeljenja. DRAPERIJA (fr. draperie) Zavesa, zastor. Poz. - vrsta dekorativne zavese na sceni. Moe da se koristi za omeivanje scene, a i u okviru scenografije (v. sufita). DRUTVENA SATIRA (lat. satira, satura; satur - sit, zasien) Knjievno delo koje na podrugljiv i duhovit nain osuuje sve negativne osobine nekog drutva, pojedinca, pojave... Vrsta dramskog dela koje ukazuje na socijalne i moralne nedostatke drutvene sredine. U dramskoj umetnosti prisutna je jo od stare Grke u komedijama Aristofana. DUBLER (fr. doubleur) Osoba koje zamenjuje nekog od aktera u izvoenju opasnih scena; kaskader (ea pojava na filmu). DUET (ital. duetto) Muziko pevanje ili sviranje u dva glasa. DUO (lat. duo - dva) Dvoje, par. Poz. - deo predstave, scena u kojoj uestvuju dva aktera, scensko izvoenje u paru. DUODRAMA (lat. duo - dva, gr. drama radnja) Oblik pozorinog izraavanja u kojem uestvuju dva interpretatora, tj. Dramsko delo napisano za dva glumca. DVORANA Prostorija koja je opremljena za javne nastupe. Najee ima gledalite i scenu. Dvoranom se uglavnom nazivaju univerzalne sale u kojima se izvode razni scenski programi i manifestacije. Postoje jo i specijalizovane dvorane koje su opremljene samo

za jedan oblik umetnikog izraavanja: pozorina dvorana, muzika dvorana, plesna dvorana i sl. DVORSKA DRAMA Vrsta dramskih dela koja su se prireivala i prikazivala na dvorovima u doba renesanse. Znaajne su po tome to naputaju do tada vaeu dominantnu biblijsku tematiku. Svoj sadraj baziraju na idejama antikih dela, njihovim obradama i preradama, tako da je vrlo mali deo ovih dela bio originalan. DVORSKO POZORITE Vrsta pozorita nastala na italijanskim dvorovima u doba renesanse. Razvijaju se u okrilju i pod pokroviteljstvom visoke aristokratije (to govori o visokoj duhovnoj svesti ove drutvene strukture toga vremena). Ova pozorita su bila povod pojavi i uzor dvorskim pozoritima irom Evrope, dakle veoma znaajna za razvoj pozorita uopte. Dvorsko pozorite nainilo je i znaajan preokret u dramskom stvaralatvu svog doba (v. dvorska drama). EFEKAT (EFEKT) (lat. efficere, effectus - uspeh, uinak) Dejstvo. Snani scenski akcenat. U umetnikom smislu - atraktivno izvedena scena, dijalog, gest.... U tehnikom smislu efektima se nazivaju odgovarajui svetlosni, tonski, vizuelni ili neki drugi scenski akcenti, koji se obino postiu uz pomo maina i aparata. EFEKAT ZAUDNOSTI (nem. Verfremdungseffekt odnosno V-Effekt) Dramaturko naelo poznatog nemakog pozorinog stvaraoca i istraivaa Bertolta Brehta kojim se glumakom interpretacijom ono poznato pretvara u nepoznato, zaudno odnosno otuujue. EKIKLEMA (gr.) U pozoritima stare Grke pokretna platforma na tokovima koja se sa ve pripremljenim prizorom izgura na scenu (Eshilov Okovani Prometej). EKLEKTIAN REPERTOAR (kol.) Repertoar pozorita koje svoju delatnost bazira na prikazivanju pozorinih predstava tuih produkcija, tj. bira predstave drugih pozorita i potom ih realizuje na svojoj sceni. EKLEKTIKI (gr. eklego - odabiram: eklektikos - koji odabira) Nestvaralaki, koji od drugih odabira i uzima ono to mu se dopada i to mu odgovara. EKLOGA (gr. eklego - odabiram; ekloge - izabrana pesma) Idilina pastirska pesma. Posebna dramska forma koja se zasniva na idilinim pastoralnim temama. EKSPERIMENTALNO POZORITE (nem. experimentieren - ogled, opit, proba) Pozorite koje svoj rad zasniva na istraivakoj delatnosti u svim pozorinim oblicima. Ova pozorita se repertoarom i njegovim izvoenjem opredeljuju za prikazivanje manje poznatih, savremenih i jo uvek nepotpuno kritiki valori-zovanih dela i to preteno nekonvencio-nalnim izrazima. EKSPOZICIJA

(lat. eh - bivi, nekadanji, raniji; exposhio - izlaganje) Izlaganje, prianje, izloba umetnikih predmeta... Poz - uvodni deo scenskog dela u kojem se gledaoci upoznaju sa osnovnim motivima EKSTAZA (gr. ek - iz; stasis - pomeranje) Vrhunski zanos, ushienje. Najvii stepen ushienosti slian ludilu, sjedinjavanje due sa bogom. Poz. vrhunac dramske radnje, snaan scenski utisak. Najvii oblik scenskog uzbuenja, zanosa. ELEKTRO CUG (kol.) Horizontalne i vertikalne cevi ili lajsne sa strane i iznad scene na kojima se nalaze izvori struje (prikljuci, utikai) za potrebe rasvete i elektro ureaja koji se koriste za realizaciju predstave. ELEOS (gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; saaljenje. ELIZABETANSKA DRAMA Vrsta renesansne dvorske drame u Engleskoj, nastala u vreme vladavine Elizabete I (1558 - 1603). Ovaj dramski oblik razvio se slino renesansnim dramama Evrope, oslanjajui se na srednjevekovnu dramsku tradiciju. ali u osnovi crpei antike ideje i teme. Najznaajniji predstavnici su Kristofer Marlou i Vilijam ekspir EPIKA (gr. epos, fr. epiaue) Pesnitvo koje lagano i opirno prepriava stvarne ili potencijalne dogaaje, teei objektivnosti EPILOG (gr. epilogos) Zavrna re, pogovor. Prvobitno - zavrni govor kojim se neki lik iz drame direktno obraa gledaocima (suprotno prolog). Finalna radnja u pozorinom delu i predstavi, u kojoj se definie autorova poruka, a ponekad i rezimira ceo komad. EPIZODA (gr. epeis-odion umetak, dodatak) Zaokrueni deo neke radnje. Prvobitno: dijaloki deo izmeu horskih pesama u starogrkoj tragediji. Poz. deo dramskog teksta koji je samostalan i zaokruen, bez jae veze sa glavnim tokom radnje. Kol. - manja uloga (epizodna uloga). EPIZODIST (gr.) Scenski umetnik koji tumai manje, sporedne uloge, ponekad i bez rei. EPIZODNA ULOGA Obimom manja uloga u komadu, tj. u predstavi. EPSKO POZORITE Vrsta pozorita koje neguje komade epske narativne forme (v. epika) koji imaju za cilj dvojaku funkciju: pedagoku i politiku. Rodonaelnik ovog pozorinog izraavanja je nemaki reditelj Piskator, a taj princip je razvio i dao mu punu afirmaciju Bertolt Breht. Osnovni zadatak ovakvog pozorita da gledaoca oslobodi emotivnog uea u radnji, kako 6i on mogao da zauzme racionalan (kritiki) stav prema onome to gleda. ESTETIKA (gr. aisthetikos - opaajni) Nauka o ulnom opaanju; ue - nauka o lepom, naroito o umetnosti. U umetnosti, nauka o smislu umetnosti i o umetnikom ukusu. ESTETIKA POZORITA

Teatroloka disciplina koja istrauje podsticaje, preduslove i bitna obeleja scenske kreativnosti, kao i smisao, te znaenje temeljnih aspekata teatarskog ina s estetikih pozicija. ESTETSKA KRITIKA Strogo umetnika kritika koja se dri samo estetske strane i primenjuje samo estetike kriterijume u prosuivanju umetnikog dela. Ona ne razmatra druge vrednosti (moralnu, vaspitnu, religijsku i dr.) koje poseduje umetniko delo. ESTRADA (fr. estrade; lat. via strata - poploan put) Prvobitno - put, drum; potom - uzvienje, podijum, bina, scena. U novije vreme - poseban oblik popularne scenske delatnosti: razliiti oblici zabavne i narodne muzike, zabavni programi nieg estetskog nivoa.... ANR (fr. genre) Rod, vrsta, tip. Nain izraavanja. U pozoritu 1) vrste dramskih komada (tragedija, komedija, drama, melodrama, i dr); 2) vrste pozorinih predstava (drama, mjuzikl, monodrama, pantomima...) ARGON (fr. jargon) Poseban govor neke drutvene grupe, sredine, profesije: aki argon, mondenski argon, ulini argon... Dramski pisci esto koriste razliite argone radi potpunijeg slikanja likova IRI (lat. jurare zakleti se) Posebno tim formiran od strane nekog ovlaenog tela ili drutvene institucije iji je zadatak da vri vrednovanje izvedenih pojedinanih ili kolektivnih dela tj. odbor ili komisija za dodeljivanje nagrada na umetnikim takmienjima, festivalima, konkursima. IRI PUBLIKE Odabrana grupa predstavnika publike koju formira neko ovlaeno telo ili drutvena institucija iji je zadatak da vri vrednovanje izvedenih pojedinanih ili kolektivnih dela u ime korisnika tih dela - publike. ONGLER (fp.jongleur; - aljivina) Srednjevekovni svira koji je bio pratnja trubaduru. Potom lakrdija, pajac, zabavlja vet u bacanju noeva, ili bacanju uvis i hvatanju lopti, baklji, unjeva... Koriste se i u savremenom pozorinom izraavanju. ZAPLET Odnosi koji dovode do odreenih tenzija, kojetee rapletu. Suprotno raspletu. Jedna od osnovnih elemenata drame je uloga zapleta u odravanju panje i interesovanja. Proces u dramskom delu koji kree ka kulminaciji i raspletu iza ega sledi epilog, tj. kraj. ZARZUELA (p. zarzuela) U staroj paniji - pozorini komad u kojem se smenjuju govorne i muzike take, vrsta operete. ZAVESA Prostirka (najee platnena) koja se koristi za odvajanje gledalita (gledalaca) od scene (izvoaa). Zavesa se podie na poetku predstave, a snuta na kraju inova, ali i u toku

trajanja inova prilikom promene scena - slika. Kol. - ima funkciju merenja uspeha i popularnosti predstave (broji se koliko puta prilikom zavretka predstave publika trai dizanje zavese da bi pozdravila izvoae). Postoje jo i zavese - draperije koje slue za omeivanje scene, a koriste se i u scenografske svrhe (v. sufite) ZVUK, TON Sredstvo audio izraavanja. U pozoritu ini osnov za zvuni timung. Uz svetlo, scenografiju i kostime, predstavlja tehniku okosnicu predstave. IDEJA (gr. eidos - vid, oblik, idea) Misao, pojam, osnovna zamisao. Osnovna nit dela, misao vodilja koja moe da izrodi poruku. Osnovna ideja u delu je u izboru teme i nainu obrade, odnosno u autorovom odnosu prema njoj. Odabrana tema treba da ilustruje neki stav, gledite, shvatanje. Tek kada se paljivo analiziraju upotrebljena umetnika sredstva, moe se shvatiti poruka koja proizilazi iz celokupne strukture dela. Poruka se moe osetiti iz naina izgradnje siea, voenja fabule, komponovanja i oblikovanja likova. IDEJNA DRAMA Dramsko delo koje ima tezu. Bavi se najraznovrsnijim drutvenim, moralnim, filozofskim, religijskim, ekonomskim i drugim problemima. U ovim dramama se reenje ne namee, ono se diskutuje, autor se oslanja na gledaoevu saradnju. Idejna drama ima izraenu psiholoku analizu. Rodonaelnik ove drame je Henrik Ibzen. Negovali su je Fransoa de Kirel, Bernard o i Gerhart Haupman. IDENTIFIKACIJA (lat. Indentificatio - poistoveivanje, poistovljenje) Poz. - stanje poistoveivanja, identifikacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku kada doe do pribliavanja i poistoveivanja emocionalnog stanja izmeu junaka i gledalaca i kada gledalac zbivanja iskazana u delu doivljava kao svoja. Izuzetno jaka identifikacija javlja se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja gledaoca i junaka dela. Ovaj proces moe da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne efekte delovanja umetnikog dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za scenu pod identifikacijom se podrazumeva poistoveivanje glumca sa likom. IDILA (gr. eidyllion - sliica) Vrsta umetnikog dela kojim se prikazuje zadovoljan, spokojan ivot u prirodi, na selu, pruajui sliku mirnog i jednostavnog, skladnog, harmoninog i prirodnog" ivota pastira, ribara, seljaka... u skromnim prilikama i okvirima. IGRA Prirodna potreba za izraavanjem radi nje same i radi prijatnosti koja se stvara tom prilikom. Jedna od vanih ovekovih potreba koja mu stvara zadovoljstvo u individualnom i socijalnom smislu. Vezana je za nagonske potrebe unutranjeg ili spoljnjeg izraavanja. Motorna je snaga kreativnosti, te je stoga vrlo znaajna za umetnost. Jedna je od osnovnih elemenata scenskih umetnosti IGROKAZ Dramska vrsta nastala u Hrvatskoj sredinom devetnaestog veka esto u varijanti puki igrokaz. Najee ga obeleava sentimentalno-poetina, ali i politiko-satirina tematika uz pevako-muzike umetke.

ILUZIJA (lat. ilussio - ulna obmana, varka, uobraavanje) ulna obmana pri kojoj se neki predmet uoava drugaije nego to stvarno izgleda. Poz. 1) efekat koji predstava ponekad izazove kod publike - da su zbivanja na sceni "realnost"; 2) slike nastale posebnim scenskim efektima i tehnikom. ILUZIONISTIKA SCENA Scenski oblik koji svoju izraajnost zasniva na vetom doaravanju nestvarnih slika i dogaaja. IMITACIJA (lat. imitatio - podraavanje, ugledanje) Delo uraeno po ugledu na neko druto. U glumi oponaanje razliitih zvukova, glasa, pokreta, manira, najee ljudi i ivotinja, obino sa tendencijom da se postigne komini efekat. IMITATOR (lat. imitator - podraavalac) Lice koje radi po ugledu na nekoga. Neko ko ume da podraava razne tipove ljudi, ivotinja i sl. Imitator je estradni izvoa koji svoju interpretaciju zasniva na kopiranju, podraavanju nekih drutih, obino poznatih javnih linosti. U pozoritu glumci esto koriste imitacije kao pomoni element u svom stvaralatvu, bilo kao interpolirani segment ili inspiraciju za kreaciju nekog lika. IMPOSTACIJA (it. impostare; lat. imponere - nametnuti; nlat. impostus) Poz. - postavljanje glasa glumcima i pevaima. Nain traenja, stvaranja i postavljanja muzikog tona kod pevaa. IMPOSTIRANjE (it. impostare - nametnuti, udariti) Posebnim vebama postignuta tehnika upotrebe glasa koja glumcu i pevau omoguuje korienje irokog raspona jaina, visina, boja... IMPRESARIO (it. impresario) 1) Lice koje pronalazi i preporuuje talentovane, kvalitetne umetnike potencijalnim poslodavcima; 2) lice koje, u ime neke umetnike kue, ugovara nastupe, i stara se o njihovom finansijskom uspehu (predstave, koncerte, priredbe i sl). IMPRESIJA (lat. impressio - utisak, dojam) Dejstvo koje neto (na primer umetniko delo) ima na nekoga (npr. Konzumenta - gledaoca, sluaoca...). IMPRESIONISTIKA DRAMA Dramsko delo koje tei da izazove posebnu atmosferu, oseanja i raspoloenja; malog je obima, sporog odvijanja radnje, sa mnogo pauza i dijalogu blieg kolakvijalnom govoru. Akustiki i vizuelni efekti doprinose upeatljivosti atmosfere. Pogodna za kamerno izvoenje (u malim pozoritima). IMPRESIONIZAM (lat. impressio) Pravac u umetnosti nastao u drugoj polovini XIX veka u Francuskoj; smatra da je zadatak umetnosti to istije i vernije prikazivanje i reprodukovanje ulnih utisaka. IMPROVIZACIJA (lat. improvisatio) Delanje i injenje bez prethodne pripreme. Poz. - slobodno izraavanje na sceni bez posebne pripreme i vrstog koncepta. Osnova nekih pozorinih vrsta, na primer komedije del arte. Nije preporuljiva u tradicionalnim predstavama, ali se danas doputa u nekim komedijama, u kojima se glumci slobodno izraavaju u okviru zadatog rediteljskog koncepta i teksta. (Primer Radovan trei, Duana Kovaevia, kultna

predstava Ateljea 212 sa Zoranom Radmiloviem u glavnoj ulozi). Mnoge alternativne predstave se i danas zasnivaju na improvizaciji. Doputena, esto preporuljiva u toku pripreme predstave. IN MEDIJAS RES (lat. in medias res) U sreditu stvari. Odmah prei na sutinu stvari, bez nekog posebnog uvoda. INKUBACIJA (lat. incubatio) Proces razvoja i sazrevanja. Poz. - vreme koje proe od javljanja prve ideje, do poetka stvaralakog rada na konkretnom delu. Period sazrevanja stvaralake ideje. INSCENACIJA (nem. Inszenierung, lat. in, scaena) Udeavanje pozorinog komada za prikazivanje, postavljanje nekog dela na scenu. U pozoritu je to najee celokupna delatnost reditelja sa saradnicima iz kreativnog tima (dramaturg, scenograf, kostimograf, koreograf, kompozitor) na pripremi pozorinog dela za prikazivanje. INSPICIJENT (lat. inspiciens) Lice koje vri nadzor. Struno lice u pozoritu koje vodi proces prikazivanja predstave na sceni. Stara se da svi uesnici i elementi predstave budu spremni za poetak predstave, a tokom izvoenja kordinira rad svih uesnika (izvoai, scenska tehnika, rasvetljivai, tonmajstori...) i vodi rauna da tehniki kvalitet predstave bude onakav kakav je na premijeri ustanovljen. Stalni je lan ansambla predstave od poetka rada. INSPICIJENTSKA KNjIGA (kol.) Jedan od najznaajnijih dokumenata za pozorinu predstavu. Priprema je ispicijent u toku proba i koristi je u toku realizacije predstave. Sadri sve informa-cije bitne za odvijanje predstave (pozivi uesnicima, promene svetlosnih timunga, audio efekti, mizanscen...) INSPICIJENTSKI PULT (kol.) Komandna tabla koja se obino nalazi iza portala, a svakako sklonjena od gledalaca, sa koje inspicijent, po inspicijentskoj knjizi, vodi predstavu. Pult poseduje tonsku vezu sa tehniko operativnim realizatorima predstave (ton majstor, majstor svetla, dekorateri, pomoni radnici i dr.), sa glumakim salonom gde se nalaze izvoai pripravni za izlazak na scenu, svim prostorijama u kojima se odvija priprema uesnika za scenu (minkernice, garderobe) i drugim de-lovima zgrade (liftovi, bife i sl.). Inspicijenski pult poseduje i video ekran, koji inspicijentu pomae da kontrolie situaciju na sceni. INSPIRACIJA (lat. inspiratio - udisanje) Umetniko, stvaralako nadahnue. Vrlo vaan element u stvaralakom procesu, inicijacija za umetniko stvaralatvo. INSTITUCIONALNO POZORITE Pozorite iji je osniva neki dravni organ (republika, regija, grad, lokalna samouprava). Osniva ustanovljava koncept rada - repertoar, postavlja upravu i finasira ovu vrstu pozorita. Nasuprot neinstitucionalnim pozoritima koja se samostalno osnivaju i finasiraju. INSTRUMENT

(lat. instrumentum) Naprava, sprava, pomono sredstvo za odreenu delatnost, alat. Muzika sprava za stvaranje tonova i interpretaciju zvuka - muzike. INTENDANT (lat, fr. Intendant - nadzornik, nastojnik, upravnik) Termin ee u upotrebi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (v. upravnik pozorita). INTERAKTIVNO POZORITE (lat. inter - meu, izmeu; actio - radnja, dejstvo) Meudejstvo, meuzavisnost. Vrsta pozorine predstave u kojoj gledaoci aktivno uestvuju u predstavi zajedno sa izvoaima. Ovakav nain rada na stvaranju predstave, viestrukih interakcija uvodi pojam interaktivnog pozorita. Najbolji primer je predstava - eksperiment trupe "Skvot teatar" iz Bruklina. Predstava - ritual tretira gledaoca kao uesnika, gledaoca kao izvoaa, koji stvara u interakciji sa profesionalnim izvoaima. INTERKULTURALNO POZORITE Pozorite koje u svom stvarakom opusu koristi mnotvo razliitih pozorinih kultura. Formalno ovo je pozorina teza koja prihvata pozorine modele i tehnologije raznih kultura i transformie ih u "domai materijal". Sublimat razliitosti istoka-zapadatradicionalno-obredno-savremeno-istraivako-plesno i sl. INTERLUDIJUM (lat. interludere; nlat. interludium) Muz. - meuigra. Poz. - meuin, umetak" u okviru pozorine predstave. U dramskoj predstavi ima sve odlike ina, ali esto akcentuje protok vremena, primer su Piskatorove reije. INTERMECO (ital. intermezzo; lat. intermedium - meuigra) Kratka forma koja popunjava pauzu izmeu inova u toku nekog scenskog dogaanja (muziki intemeco, baletski intermeco). Obino komini komad ili kratka komina opera. Radnja esto nema veze sa glavnim komadom. INTERMEDIJALNOST (lat. intermedius) Korienje elemenata vie razliitih vrsta medija prilikom stvaranja nekog dela (pozorite, film, video, laseri...). Vrlo se esto koristi u savremenom pozoritu. INTERPRETACIJA (lat. interpretatio) 1) Objanjavanje, tumaenje (zakona, spisa, utovora) 2) prevoenje stranog pisca. Poz. predstavljanje, prikazivanje, tumaenje (uloga: gluma, pevanje, igra) INTERPRETATOR (nlat. interpretator) Izlaga, izvoa, tuma, prikaziva, objanjavalac nekog dela. Interpretator je u pozoritu izvoa - tuma uloga na sceni (glumac, peva, igra i sl.). INTONACIJA (ital. intonatio) 1) U katolikoj crkvi poetne rei molitve koje izgovara svetenik; 2) davanje tona; sviranje, pevanje; osnovni poetni ton govora, pevanja, muziciranja. U irem smislu, moe da se odnosi i na osnovni smisao, znaaj i karakteristiku nekog dela. INTRAKULTURALNO POZORITE Pozorite koje svoje stvaralatvo bazira na sadejstvu - sublimiranju razliitih pozorinih formi i pozorinim procesom stvara nova autohtona dela uz aktivno ukljuivanje gledaoca u pozorinu radnju. INTRIGA (fr. intrigue, ital. intrigo) Spletka, smutnja. Provokacija. Poz. - v. zaplet.

INTRIGANT (fr. intrigue - spletka) Glumac specijalizovan za ulogu spletkara. INTUICIJA (lat. intueor- sagledam, opazim, nlat. intuitio) Neposredno steeno znanje, a ne putem refleksije ili iskustva. Neposredno sagledavanje, opaanje. Intuicija je u umetnosti rezultat istovremenog radg mate, oseanja i miljenja. Nasluivanje, predoseanje, a to je i bitna osobina umetnikog dela ija se sutina moe samo naslutiti. INVENCIJA (lat. inventio - pronalaenje, izumevanje) Pronalazaki dar. Sposobnost iznalaenja novih ideja, otkrivanja i stvaranja novog. Sposobnost pobuivanja stvaralakih fantazija i motiva. Dovitljivost, duhovitost. Vrlo je vana za umetniku kreativnost i stvaralatvo. IRACIONALNO (lat. irrationalis - nerazuman, nerazloan, protivan razumu, iznad razuma) Pojava koja ne podlee zakonima logike; esto obeleje onoga to je izvan granica razumnog, a u sferi nesaznajnog, oseajnog. Ima udela u procesu umetnikog stvaranja, a jo vie u doivljavanju umetnosti. IRONIJA (gr. eironeia; lat. ironia;) Diskretna poruga, koja se sastoji u kazivanju ije znaenje je suprotno od onog to se zaista misli (kad se krtici kae da je rasipnik, namoru da je veseljak, kukavici da je hrabar...). Ironija je prikriveni nain podsmeha i poruge; esto se koristi u komediji, a pogotovo u satiri. ISPOVEDNI MONOLOG Monolog koji sadri stavove o nekoj pojavi i zbivanju; njime se analizira postupak iz druge line perspektive Govor jednog lika u komadu u kojem on iznosi svoja intimna razmiljanja i emocije (samoanaliza, preispitivanje, samoosu-da, kajanje...). ISTORIJA POZORITA Teatroloka disciplina koja raznovrsnim metodama nastoji da rekonstruie i valorizuje minuli pozorini ivot i analizirajui njegovo znaenje u njegovom vremenu, te njegov uticaj na dalji razvoj pozorita. ISTORIJSKA DRAMA Dramska forma koja svoj sadraj zasniva na istorijskim temama i linostima. U dramaturgiji je prisutna jo od stare Grke. ISTRAIVANjE PUBLIKE Poseban oblik istraivake delatnosti u pozoritu kojom se na organizovan i sistematian nain organizuje istraivanje publike, kako 6i se sagledali njeni stavovi, miljenje, sugestije, struktura i sl. Sem istraivakih vrednosti, rezultati mogu da budu dobra sugestija i potokaz menadmentu pozorita u procesu planiranja. IZDAVAKA POZORINA DELATNOST Pripremanje i objavljivanje tampanih, video, digitalnih i drutih zapisa pozorinih dela. Svako pozorite tampa plakate, programske knjiice i druge materijale informativnog i reklamnog karaktera. Izdavake delatnosti koje deluju u okviru veih pozorita esto objavljuju i obimnija i zahtevnija izdanja vezana za pozorite: teatrografske, teatroloke, istorijske, teorijske i druge naune studije i knjige, asopise, listove, monografije poznatih umetnika te kue, dramske tekstove, i sl. Pored toga, izdaju se i razliiti marketniki materijali: kalendari, posteri i plakati popularnih predstava i umetnika,

razglednice, fotografije, razliiti suveniri... U novije vreme pozorita sve ee izdaju video zapise svojih predstava na razliitim nosaima (VHS, CD, DVD...) IZRAZ Proces i oblik delovanja (scenski izraz, muziki izraz, izraz mimikom i sl). Od umetnikove sposobnosti, naina i snage izraza zavisi njegovo dejstvo na publiku. IZRAAJNOST Jadan od osnovnih oblika umetnikog delanja i delovanja. Svaka umetnika grana ima svoj osnovni oblik izraavanja: gluma - govorom, balet - igrom, opera - pevanjem, dramatiar - pisanjem i sl. IZVOA Neko ko ostvaruje, izvrava, izvodi neku radnju. U pozoritu su to glumci, pevai, igrai. IZVOAKA UMETNOST Umetnika dela koja se javno izvode: drama, opera, balet, koncerti, perforamansi IZVOAKI HONORAR Novana nadoknada, nagrada za pojedini izvreni posao koji je obavio izvoa. Definie se posebnim izvoakim ugovorom. IZVOAKI UGOVOR (kol.) Ugovor kojim se definiu odnosi izmeu umetnika-izvoaa i poslodavca prilikom angaovanja za izvoenje odreenog dela, programa i sl. Ovim oblikom ugovaranja angauju se izvoai najee samo za jednu manifestaciju (npr. angaovanje glumca za izvoenje odreenog programa povodom obeleavanja nekog znaajnog datuma, knjievne tribine i sl.) IZVRNI PRODUCENT (kol.) Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. Voa timova produkcije predstave. Odgovoran da na osnovu utvrenih planova stvori preduslove za to kvalitetniju realizaciju produkcije. On je pokretaka energija i vezivno tkivo u autorskom, tehnikom i producentskom timu pozorinog projekta JAVNA USAMLjENOST Opisni termin koji Stanislavski koristi da pojasni duevno stanje glumca: "Na predstavi, pred oima mnogobrojne publike, vi se uvek moete povui u usamljenost, kao pu u kuicu". (Stanislavski "Sistem") JEDINSTVO Pojam u teorijskoj dramaturgiji koji se odnosi na tzv. Aristotelove propise o jedinstvu vremena, mesta i radnje. JEDNOINKA Drama, opera ili balet, obino manja obimom, ija celokupna radnja se odvija u jednom inu. JEDNOGLASJE Jednoglasno pevanje. Vrsta pevanja kada se u isto vreme uje samo jedan napev, bez obzira da li ga izvodi samo jedan peva ili vie njih zajedno. JEDNOKRATNO IZVOENjE (en. One night stand) Predstava koja se samo jedno vee izvodi u pozoritu ili nekoj drugoj dvorani. Turneja predstava za jednokratno izvoenje jedan je od najnapornijih

oblika pozorinog rada, i esta je utlavnom u zabavljakom anru u mjuziklu i varijeteu. Ova izvoenja se svode samo na igranje bez prateih pozorinih aktivnosti. JEZIK Svojstvo i sredstvo komunikacije koje poseduje i za koje je sposoban samo ovek. Produkt civilizacijskog razvoja. Jedna od bitnih odlika kulture svakog naroda. Znaajna osnova za sveukupnu delatnost jednog naroda, kao i za neke grane umetnosti. Bez knjievnog jezika nema osnove za dramski teatar, jer bez knjievnog jezika nema dramskog teksta, prevoda, prikaza, komentara i sl. JEZUITSKA DRAMA Poseban oblik crkvene drame koji se javlja u doba protiv reformacije (od sredine 16. do 18. veka), a posebno u doba baroka. Religiozni pozorini komadi na latinskom jeziku, koje su prikazivali laici. Autori ovih drama su veinom bili nastavnici retorike u jezuitskim kolama, a izvodili su ih uenici. Teme su bile prevashodno iz Biblije (Starog zaveta), istorije crkve, istorije svetaca i muenika. JOKULATOR (lat. iocultor) Putujui srednjevekovni glumac, koji samostalno kao lutajui umetnik, ili u okviru pozorine druine, prikazuje razliite vetine (gluma, muzika, akrobatika, dresura, igra). JUBILEJ (lat. annus jubilaeus) Obeleavanje, proslava neke znaajne godinjice. U pozoritu npr. 25-godinjica pozorinog umetnika, Jubilarno stoto izvoenje predstave. JUNAK Najee je to glavna linost dela. On nije samo uesnik i nosilac radnje u drame, nego je esto osnovni nosilac preko kojeg se otelotvoruje osnovna ideje dela. Junak (karakter) i radnja dramskog dela su jedno od drugog neodvojivi. Aristotel u svojoj "Poetici" daje prvenstvo radnji dela, a karakter postavlja kao funkciju dramske radnje. Tek ekspira na scenu izvodi junaka sa linom reakcijom, sopstvenim interesom - pa dramski junak postaje sredite dramskog zbivanja. Pojavu psihologije, kao samostalne nauke (druga polovina 19 vek), prati i pojava moderne psiholoke drame, pa junak postaje jo "vaniji", a psiholokom obradom i sve istananiji i dramski interesantniji. Jukak drame najbolje se razvija i otkriva kroz delanje. Ooveeni i uverljiv deluje na gledaoca. KABARE (fr. cabaret, arap. hamarat - krma, gostionica u kojoj se daju i artistike produkcije) Vrsta predstava koja je sastavljena od muziko-scensko-igrakih delova. Izvodi se sa bogatom koreografijom, sloenim pevakim aranmanima, scenskim i vizuelnim efektima i glamuroznom scenografijom, a iji cilj je zabava uz satirian (dramski) i scenski sadraj. Kabareom se nazivaju i pozorita u kojima se izvode ovakve predstave. KABUKI Japansko narodno pozorite (od poetka XVII v), prikazuje istorijske, romantine i ljubavne drame uz muziku pratnju i igru dinamino i zahuktalo. Mukarci igraju i uloge ena i deaka. KABUKI DRAMA Poseban oblik japanske tradicionalne drame. Teme drama su japanska istorija i mitologija prilagoene savremenosti.

KADENCA (it. cadenza, nlat. cadentia - ritam, kretanje po taktu) Muz. - zavrni ton, sputanje glasa na kraju (pesme). U plesu: takt; odmor na poslednjem, naglaenom slogu stiha ili reenice. KAKOFONIJA (gr. kakos - lo, pogrean; rhoneo - zvuni) Neto to ravo zvui, neskladan zvuk, disharmonija. Gram. - lo izgovor. Ako se i upotrebljava, onda uglavnom ima za cilj da izazove neko gaenje ili prezir. U kolokvijalnom jeziku ovaj termin se koristi prilikom loeg predstavljanja ili kritike nekog dela. KALKULACIJA (nlat. calculatio - sraunavanje, proraunavanje) Poz. - predraun, finansijski proraun trokova za odreenu predstavu. Sadri cene svih vanijih elemenata za potrebu realizacije projekta. Kalkulaciju priprema producent projekta u saradnji sa Generalnim menaderom, finansijskim producentom, uz konsultaciju sa rediteljem, scenografom, kostimografom, marketing menaderom i drutim lanovima autorskog i producentskog tima. Svaka stavka budeta mora biti posebno obraena i obrazloena do detalja. KAMERNA PREDSTAVA Kamerne predstave su brojem uesnika, veliinom dekora i drutim tehnikim zahtevima prilagoene izvoenju u malim (kamernim) prostorima. KAMERNA SCENA Termin se odnosi na binu tj. izvoaki prostor male povrine i gledalite skromnog kapaciteta (obino oko 100 gledalaca). Mogu biti u sastavu pozorita koje ima nekoliko scena razliite veli-ine, ili jedina scena u okviru kamernog pozorita. KAMERNO (lat. camera, gr. kamdra - soba, odaja pod svodom) Namenjeno izvoenju u malom prostoru. KANON (gr. kanon; lat.canon -merilo, pravilo, propis, uzor) Jasno definisano pravilo, obrazac ili propis, koji ne trpi nikakve promene. Muz. - vieglasna kompozicija u kojoj melodiju poetnog glasa, u odreenim vremenskim razmacima ponavljaju, imitiraju od poetka do kraja svi ostali glasovi. U kolokvijalnom pozorinom jeziku ovaj izraz se najee koristi za krute, nefleksibilne principe i pravila. KANTATA (it. cantare - pevati) Muzika kompozicija namenjena pevanju, nasuprot sonati koja je namenjena iskljuivo sviranju. KARAOZ (tur. karagdz - crnooki) Predstava sa obojeiim figurama koje, pomou konca, animira skriveni glumac; komiar, maioniar, lakrdija, marioneta. Glavni lik iz turskog tradicionalnog pozorita senki. KARAKTER (gr. charrasso - usecam, urezujem, lat. character - znak, oznaka, distinktivni kvalitet) Zbir svojstva koje neku osobu, pojavu ili predmet odlikuju i razlikuju od drugih. To je skup etikih, moralnih, intelektualnih i duhovnih vrednosti osobe. Po Aristotelu, karakter je ono to izraava odreenu volju, naime ovo to odabira ili izbegava. Mora da bude prilian, veran i dosledan. KARAKTERIZACIJA

(gr. charrasso - usecam, urezujem) U dramskom stvaralatvu - postupak uspostavljanja osnovnih osobenosti i bitnih svojstava odreenog lika u delu. Trajna vrednost komada poiva na njegovoj karakterizaciji. KARAKTERNA ULOGA Uloga kojoj je cilj da detaljno oslika i precizno doara linost izrazitih individualnih karakteristika (za razliku od tipa). KARAKTERNI GLUMAC Scenski umetnik koji svoje uloge tumai sa bitnim naglaavanjem osnovnih karakteristika odreenog lika. Izraz se obino koristi da oznai glumca koji poseduje smisao za transfomaciju, interpretaciju razliitih likova. KARIJERA (fr. carriere, it. carriera, lat. carrus - kola) Fig. vreme koje se provede u nekoj profesiji ili zvanju; uspean tok slube u nekoj profesiji. Poz. - postignut razvoj, rezultati i uspeh u toku stvaralakog veka nekog umetnika. KARIKATURA (it. caricatura, caricare - tovariti, opteretiti) Prikazivanje neke linosti, dogaaja ili predmeta namernim preuveliavanjem ka rakteristinih osobina. Poz. - predstavljanje karakternih osobina nekog dramskog lika namernim naglaavanjem, pojaavanjem i preuveliavanjem, kojim se proizvodi komian efekat. KARIKIRATI (it. caricare - praviti karikature, unakaziti) Preuveliavati neije osobine radi ismevanja. Glumako preuveliavanje nekih markantnih obeleja lika koji prikazuje, ali sa jasnom, neprikrivenom humoristiko-ironikom, satirikom i kritikom namerom. U pojedinim anrovima postoji umetnika potreba za ovim postupkom, i tada ga reditelj i glumci svesno sprovode. Ako se, pak, karikiranje u scenskom izraavanju pojavi tamo gde za to ne postoji umetniko opravdanje, znak je loeg ukusa. KASA-TIK (nem. Kassenstuck) Pozorini komad, predstava, koji donosi veliki prihod jer uvek ima publike. KAST LISTA (kol) Spisak lanova autorskog tima, lica i glumaca (pevaa, igraa) koji ih tumae, kao i ostalih uesnika u predstavi (sufler, inspicijent, pojedini predstavnici tehnikog tima...). tampa se u okviru programa predstave ili nezavisio (publika ih dobija ili kupuje pre predstave), objavljuje se u novinama, deli u vidu letaka ili distribuira na drugi nain, a istie se i u holovima pozorita i na drugim zato odreenim mestima, kako bi publika mogla da se upozna sa akterima predstave. KASTER (en. caster) Osoba koja vri izbor glumaca na kastingy (audicija), izbor izvoaa za predstavu. Najee je to reditelj ili producent projekta. KASTING (eng. casting) audicija. KATABAZA (gr. catabasis; cata-baino - silazim) Ulazak u podzemnu prostoriju. Po Aristotelovim dramskim principima, silazna radnja tragedije izazvana preokretom. KATARZA

(gr. kdtharsis - ienje) Po Aristotelu, cilj tragedije, odnosno proienje due iznad ulnih strasti je katarsa. Definiui tragediju kao podravanje ozbiljne i zavrene radnje, licima koja delaju a ne pripovedaju, izazivanjem straha i saaljenja dovodi do proienja takvih efekata. To proienje Aristotel naziva katarzom. KAVEA (lat. cavea) Sredinji polukruni deo gledalita u pozorinim objektima starog Rima KETERING (eng.) Organizovano servisiranje uslugama ishrane, pia, a ponekad i smetaja. U pozoritu se koristi prilikom realizacije velikih projekata sa brojnim uesnicima i ansamblima (festivali, turneje i sl.). Postoje posebne slube koje pruaju ovu vrstu usluge. KI (nem. kitsch, od enleskog sketch - skica) Prvobitno - jeftina roba iz oblasti primenjene umetnosti. Ovaj izraz se odnosi na neka dela koja poseduju male ili nikakve umetnike vrednosti. Stvaraju se sa idejom zadovoljenja ukusa i potreba najirih slojeva populacije. Proizvodi kvazi umetnosti. KLAKA (fr. claque - amar) Plaena podrka pljeskanjem (moe i uzvicima: bravo, bis i sl.) u pozoritu. Plaena grupa publike koja, po nalogu, podrava odreene izvoae ili predstave u pozoritu. Klakeri mogu biti i korisni - neiskusnu publiku obuavaju u kojem momentu treba da aplaudira, a da time ne remeti umetniko izvoenje. KLAKER (fr. claueur) Plaeni inicijator podrke aplauzom i uzvicima odobravanja scenskom izvoau (grupi izvoaa, predstavi). Najee je to nekritiki i navijaki gest, koji stvara lani utisak o uspehu. KLASINA TRAGEDIJA Vrsta tragedije koja je u doba renesanse stvarana u Francuskoj, po uzoru na antike tragedije. Najpoznatlji dramatiar toga doba je Pjer Kornej (1606-1686), a najpoznatije tragedije su: "Sid" "Cina" i "Horacije". KLASINO DELO Prvobitno - umetniko delo stvoreno po antikim uzorima. Danas - provereno, potvreno prvorazredno umetniko delo. KLASIK (lat. classicus - u Rimu graani prvog reda) Kasnije - pisci antike Grke i Rima; u novije vreme 1) pisci koji su stvarali po uzoru na starogrke i rimske; 2) pisci ija dela spadaju u prvi red. Umetnik vrhunskih vrednosti, koji pripada stvaralakoj eliti. Ovaj epitet se stie tek poto vreme potvrdi vrednost nekog umetnika. Veoma retko poneki autor se proglaava za klasika jo za ivota, ali ovakve ocene su podlone revalorizaciji. KLIMAKS (gr. dimax - lestve, stube) Vrhunac. Najvii stupanj nekog procesa. Rast sukoba udramskom delu do vrhunca napetosti - kulminacija dramskog zapleta. KLIN (gr. koilon) Deo polukrunog gledalita u antikom pozoritu. KLIE (fr. cliche - otisak, kalup slike za umnoavanje) Postupak koji se stilski ustalio tako da je izgubio svoj umetniki znaaj i izraajnost, mehaniki se dalje upotrebljava poput

obrasca, iako nije delotvoran i aktuelan. Stereotip bez elje za promenom i inventivnou, obino ne prua kreativnu izraajnost koja je motorna snaga umetnikog delanja. Klie je utlavnom osnov istonjake dramske umetnosti, kao japanski kabuki. KLOVN (eng. clown, lat. colonus - seljak, budala) U staroengleskom pozoritu - aljivina. Danas lakrdija, pajac u cirkusu. Scenski izvoa koji svoju izraajnost zasniva na komici i zabavi. esto je sa tunom maskom na licu, tako da kod publike izaziva meavinu suprotnih oseanja, npr. setnu radost. Najee nastupa u cirkuskim predstavama. KLUB (en. club) 1. Oblik okupljanja pojedinaca i predstavnika institucija, najee ne vrstog okvira, sa ciljem ostvarivanja nekih zajednikih povoljnosti i podrke, raip. klub prijatelja pozorita. 2. Mesto u vidu kafea ili lokala gde se sastaje odreeno drutvo, npr. pozorini klub. KOAUTOR (lat. so, auctor) jedan od lanova tima autora (dva ili vie autora), suautor. KOKETA (fr. coautte - kaiperka, namigua) Nametljiva ena. Poz. - scenska umetnica koja tumai uloge ljupkih, strastvenih ena slobodnijeg ponaanja. KOKTEL-PARTI (eng. cocktail party) Sveani prijem, uglavnom posle nekog vanog dogaaja, uz skromnije posluenje. KOLA (fr. colle - lepak) Slika nainjena lepljenjem komada razliitih materijala (tkanine, fotografije, papira, novinskih iseaka). Kolokvijalni naziv za scenski program raznovrsnog sadraja, u okviru kojeg se kombinuju numere razliitih ili istih anrova. Prireuje se povodom obeleavanja odreenih dogaaja, proslava, jubileja i sl. KOLEGIJUM (lat. collegium) Skup, drutvo, osobe koje su vezane istim zvanjem. Poz. - telo koje sainjavaju direktori svih sektora, kao i rukovodioci znaajnijih slubi ili odeljenja. Ima operativno izvrnu funkciju i odgovorno je za voenje i sprovoenje tekue, svakodnevne delatnosti pozorita. KOLORATURA (it. coloratura pevaki ukras, finesa, veto spajanje nota u jednom slogu) Bogata, ukrasna, solistika interpretacija u pevanju. Dugi niz brzih tonova, esto u kombinaciji sa raznim ukrasima, a slue isticanju virtuoznosti pevaa. KOLORATURNI SOPRAN Operske pevaice visokog glasa - soprani sa posebnom vetinom izvoenja koloratura pri pevanju. KOMAD S PEVANjEM Dramsko delo sa temom iz narodnog ivota, koje se zasniva na folklornim elementima pesma, muzika i igra. anr vrlo omiljen u srpskom pozoritu krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka (Borisav Stankovi Kotana, Veselinovi i Brzak ido). KOMAD S TEZOM Dramsko delo koje iznosi, obrazlae, zastupa, pokuava da dokae neki stav - politiki, moralni, religijski, filozofski. Proistekao je iz drutvene drame (predstavnik Dima sin). KOMEDI FRANSEZ

(fr. Comedie francaise) Francusko nacionalno pozorite osnovano 1680. godine sa seditem u Parizu. Prikazuje uglavnom nacionalne komade. Znaajno je kao prvo osnovano nacionalno pozorite u Evropi. KOMEDI ROS (fr. comedia rosse opaka komedija) Francuska komedija naturalistikog tipa sa kraja devetnaestog veka. Karakteristike su joj grubost, otrina, zajedljivost - po kojima je i dobila naziv. KOMEDIJA (gr. komedia) Prvobitno - pesma u ast boga Dionisa. Jedna od osnovnih vrsta dramskog dela, nastala jo u staroj Urkoj (uz tragediju i satiru). Dramsku priu zasniva na veselim i aljivim zapletima, izlaui smehu ili podsmehu drutvene pojave, obine ljudske slabosti, rave karaktere i dr. Komedijom se naziva i pozorite koje na svom repertoaru neguje samo ovaj anr. KOMEDIJA DE KAPA I ESPADA (p. comedia de sara u espada - komad plata i maa) panska komedija iz esnaestog veka. Ime je dobila po nainu izvoenja, tj. izvoai su prilikom igranja koristili svoju svakodnevnu odeu. Za svoje teme crpi grau iz savremenog ivota nie aristrokatije i viih slojeva srednje klase, motivski usresreena oko ljubavi, revnosti, a poglavito astoljubivosti. Izvoai su bili predstavnici ove klase, a predstave su izvoene gotovo bez dekora. KOMEDIJA DE RUIDO (p. comedia de ruido - buni komad) Vrsta drame iz panskog Zlatnog doba, koja se odlikovala dinaminom spoljanjom radnjom, zasnovana na intrigama. Prikazivana je raskono, a junaci su joj mogli biti i pripadnici najviih drutvenih slojeva i linosti iz nehrianske i hrianske mitologije. KOMEDIJA DEL ARTE (lat. commedia dell' arte) Lutajue pozorine trupe iz perioda renesanse, nastala je podstaknuta italijanskim farsama, komedijama u narodnom duhu i na dijalektu i literarnim komedijama renesanse sredinom 16. veka u gornjoj Italiji. Za njih je karakteristino: - da su bile profesionalne putujue trupe na elu sa voom trupe, - da su bile samostalno organizovane, - da su tipski glumci nosili osnovu umetnikog izraavanja, - da im je kao osnova za igru i izvoenje predstave inio sinopsis, - da je znaajan udeo u predstavi inila improvizacija glumca. KOMEDIJA ERUDITA (lat. commedia erudita) Uena komedija, vrsta italijanske komedije iz petnaestog i esnaestog veka. U osnovi se oslanjala na antika iskustva, obogaena renesansnim idejama i interpretacijom. Imala je za cilj poduavanje i obrazovanje publike, po emu je i dobila ime. KOMEDIJA INTRIGE Vrsta komedije koja se bazira na razgranatim zapletima i naglim obrtima u dramskoj radnji, sa bezazlenim i dobroudnim posledicama. Radnja se odvija kroz spletke, podmetanja, nesporazume, preruavanja, zabune i sl. Karakteri su tipizirani. Primeri su Plautove komedije. Osnovna joj je svrha da razveseli i dobro zabavi. KOMEDIJA KARAKTERA Vrsta komedije koja kroz komine situacije podvrgava kritici i ismejavanju ljudske karakterne osobine: pohlepu, tvrdiluk, sebinost, licemerstvo, zavist, oholost i sl.

KOMEDIJA NARAVI Komedija naravi se bavi osobinama oveka kao drutvenog bia. Tretira osobine koje ovek stie u svojoj socijalnoj sredini: pomodarstvo, vlastoljublje, dodvoravanje, poniznost i sl. Osnova joj je intriga. Bliske su joj komedije zapleta i komedije karaktera. Primeri su Molijerove "Ska-penove sgetke", "Uene ene", Nuieve "Dr", Gospoa ministarka" i sl. KOMEDIJA RESTAURACIJE Vrsta komedije nastala u Engleskoj, u doba restauracije monarhije Stjuarta (od 1660. do oko 1700 god.). Bila je namenjena dvorskoj i plemikoj publici. Bliska je komediji naravi. Teme bazira na ljubavnim, branim i porodinim intrigama, koje iznisi sa cininim i vulgarizirajuim stavom, kroz efektne i duhovite dijaloge. KOMEDIJA SITUACIJE Vrsta komedije koja svoju kominost gradi na situacijama u koje dospevaju njeni likovi. Skoro od poetka komada, situacija izaziva zabludu kod kominog lika. Publika je odmah prozre, a lik tek na kraju, to stvara prostor za komine zaplete tokom trajanja cele komedije. Slina joj je komedija intrte. Primeri su ekspirove "Komedija zabune", "San letnje noi" i sl. KOMEDIJA ZAPLETA Komediografska drama koja ima za cilj da razonodi i razveseli gledaoca, sa prostim zapletom punih preokreta, bez nekog znaajnijeg uputanja u sutinske i moralne teme. KOMEDIOGRAF (gr. komedia, grapho - piem) Autor, pisac komedija. Ova vrsta umetnike profesije javlja se jo u staroj Grkoj. Uz pisca tragedije, trageda, zaetnik je dramske knjievnosti. KOMERCIJALNO POZORITE Pozorite koje posluje po naelima samofinansiranja, po trinim principima, bez dotacija. Nasuprot dotiranim pozoritima. KOMIAR (gr. komikos, lat. comicus) Glumac - tuma kominih uloga, koji za osnovu svog umetnikog izraavanja koristi aljiva, lakrdijaka - komina sredstva. KOMINA OPERA 1) opera bufo; 2) pozorite u kojem se izvodi ovaj muziko scenski anr. KOMIKA (gr. komos - pijanka, veselje; komikos - smean, aljiv) Sposobnost da se izazove smeh; ono to je smeno, aljivo. KOMPOZICIJA (lat. compositio - sastavljanje, sklop, sastavljanje delova u celinu) Poz. - umetnika obrada, nain na koji je neko umetniko delo sloeno, sklopljeno, organizovano, po zakonitostima umetni-kog stvaranja. Kompoziciju dramskog dela formira autor, a podrazumeva: razvijanje radnje, raspored i meusobni odnos likova i dr. Muz. - posebno muziko delo. KOMPOZITOR U pozoritu: 1) autor opera i baleta; 2) autor muzike koja se koristi u dramskim predstavama (songovi, muzika iz "off-a", umovi i drugi muziki efekti...). KONCERT (it. concertare - takmiiti se) a) Muzika priredba. Organizovani javni nastup muziara b) Muzika kompozicija, najee za jedan solo instrument i orkestar.

KONFERANSA (fr. conference) Javno najavljivanje odreenog toka dogaanja, programa manifestacije i sl. KONFERANSIJE (fr. conferencier) Voditelj, najavljiva odreenog toka dogaanja, programa manifestacije i sl. KONFERENCIJA ZA NOVINARE (lat. conferentia - savetovanje, dogovor, rasprava) Posebno organizovan susret sa predstavnicima javnih glasila, medija - novinarima, sazvan odreenim povodom. Odluku o sazivanju konferencije donosi menadment pozorita u saglasju sa slubom marketinga. Sazivanje konferencije i kontaktiranje sa medijima realizuje menader za odnose sa javnou - PR. KONFLIKT (lat. cofliktus - sukob, sudar, borba, svaa) Stanje izazvano sukobom. Prave drame nema bez sukoba. Sadraj drame je uvek borba sa snanim emocionalnim potresima koji se dogaaju junaku u borbi protiv njemu suprotstavljenim sila. Bez njega nema pripovedne radnje, nema pokretljivosti i akcije likova, nema dramskog intenziteta. On je u sreditu dramske motivacije. KONSONANCIJA (lat. consonantia) Skladnost, suglasnost, harmoninost. Muz. stapanje tonova i zvukova u skladnu celinu. Suprotno od disanancije. KONSONANTAN (lat. consonus) Jednoglasan, suglasan, skladan. Suprotno od disonantan. KONTRAPUNKT (lat. puncturn contrapunctum) Muz. - taka prema taki, nota prema noti; vetina sjedinjavanja vie glasova prema zakonima harmoninosti; deo kompozicije koji se sa nekom melodijom stapa u harmoninu celinu. KONTROLNA PROBA (kol.) Proba na kojoj uprava ili osniva donosi odluku o sudbini predstve koja je u zavrnoj fazi produkcije. Kontrolnu probu zakazuje uprava pozorita ili producent, a sem njih ovoj probi prisustvuju lanovi autorskog i producentskog tima, a mogu biti pozvani i odreeni strunjaci iz teatarske oblasti ije se miljenje uvaava. Na ovoj probi uprava daje ili ne daje saglasnost da se rad na predstavi privede kraju i izvede premijera. U praksi se vrlo retko primenjuje. KONVERZACIONA DRAMA (lat. conversatio - razgovor) Vrsta drame koja tretira svakodnevni ivot viih drutvenih slojeva; svoj izraz bazira na duhovitim i armantnim dijalozima. Radnju drame ine veto voeni konvencionalni zapleti. Svoj razvoj doivljava tokom devetnaestog i poetkom dvadesetog veka. Najznaajniji pisci ovih drama su Oskar Vajld, Aleksandar Dima-Sin, Viktorijan Sardu i dr. KOPIJA (lat. copia - prepis) Verno preslikavanje originalnog uzorka. Neoriginalno delo. Ovakav oblik delatnosti u umetnosti nije dozvoljen bez dozvole autora originalnog dela. Ako autor odobri takvo (kopirano) delo, ono stie pravo (status) originala, u protivnom je to zloupotreba i nezakonit in (v. plagijat) Fig. podravanje, utledanje. KOPIRAJT (eng. copyright - autorsko pravo) Oznaka da je neko autorsko delo zatieno odgovarujuim zakonskim propisima o intelektualnoj i autorskoj svojini.

KOR DE BALE (fr. corps de ballet) Baletski ansambl, Grupa baletskih igraa iz baletskog ansambla koja kolektivno izvodi koreografijeu predstavama, najee baletskim i operskim. KORAL (p. corral) U srednjovekovnoj paniji dvorite gostionica u kojima putujue druine podiu pozornice, pretvarajui preostali deo prostora u gledalite. KOREODRAMA Vrsta scenskog dela koje se u svom izrazu bazira na igri (koreografiji), sa muzikom, ali bez rei (sa ili bez govora i muzike). U koreodrami rei su pokret, muzika i znakovi. KOREOGRAF (gr. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beleiti) Muziko scenski umetnik koji se u pozoritu bavi kreiranjem igrakih aranmana (koraka, pokreta, figura i sl.) za pozorinu predstavu (baletsku, dramsku, opersku). Najsloenije su postavke celoveernjih baletskih predstava. Najee se baletski igrai sa bogatim igrakim iskustvom i posebnim talentom za ovu vrstu kreativnog rada, pred kraj svoje aktivne igrake karijere opredeljuju za koreografski posao. KOREOGRAFIJA (gr. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beleiti) Posebna umetnika disciplina u stvaranju scensko-muzikih igrakih dela. Komponovanje, araniranje sloenih igrakih elemenata u jedinstvenu formalno sadrajnu celinu usklaenu sa muzikom osnovom. U tzv. klasinom baletu ovo komponovanje mora da sledi brojne kanone, dok u modernoj igri koreografi koriste slobodnije forme. KOREPETITOR (nlat. correpetitor) Onaj koji pomae acima pri uenju, presliava ih. Muziki strunjak instrumentalista (uglavnom pijanista) koji obuava i uvebava izvoae za muziki nastup (glumce, pevae, igrae...). KOREUT Antiki glumac, pripadnik sastava - ansambla u grkoj tragediji i staroj atinskoj komediji. KORIFEJ (gr. koryphaios - voa, poglavar; koryphe - teme) Voa hora u staroj Grkoj. U antikim dramama korifej je stupao u dijalog sa horom i tako je poeo dijalog korifeja i hora. Korifej je samim tim imao najvaniju ulogu i bio najistaknutiji umetniki lan, to mu je donosilo i uvaen status u drutvu. KOSTIM (ital, fr. costume - navika, obiaj, odelo, nonja, naroito nonja karakteristina za neku zemlju, stale, epohu...) Poz. - stilizovana garderoba za aktere (glumce, operske pevae, baletske igrae i dr). Kostim, sem estetske, ima i funkciju oslikavanja karaktera lika, njegovog stalekog poloaja, epohe u kojoj se delo deava, anra i stila predstave. Kostimi se izrauju po ideji i skicama kostimografa. KOSTIMER (fr. costumier) garderober. KOSTIMOGRAF (fr. costume, gr. grapho - piem) Kostimograf je struno kretivno zanimanje u pozoritu. Daje idejno, autorsko reenje kostima za predstavu u vidu skica, a u skladu sa koncepcijom reditelja. Nakon prihvatanja predloenih skica za kostime, sarauje sa

krojaem-modelarom pri njihovoj neposrednoj izradi. Mogu pomonik - asistent kostimografa. KOSTIMOGRAFIJA (fr. costume, gr. grapho - piem) Primenjena umetnika disciplina koja se bavi scenskim kostimom. Bavi istraivanjem osnovnih podataka (epohe, zemlje, stalea, estetskog stila) koje tretiraju scenska dela, kao i istraivanjem iz oblasti estetike, umetnosti kostima i njihove tehnike realizacije. KOSTIMOGRAFSKA SKICA (kol.) Skica - crte za kostime u predstavi; izrauje je kostimograf i prikazuje reditelju i producentu predstave na uvid i odobravanje. Potom slui kao uzor krojau-modelaru za pravljenje kroja i izradu kostima. KOSTIMSKA PROBA (kol.) Vrsta pozorine probe u vezi kostima. Na kostimskim probama se proveravaju kostimi za izvoae u predstavi. Kostimske probe vode reditelj i kostimograf predstave, uz prisustvo krojaa-modelara i glavnih garderobera. Najee svi izvoai izlaze, jedan po jedan na scenu (poeljno je da bude postavljen dekor i bar osnovno svetlo koje e se koristiti u predstavi), dok se reditelj, kostimograf i kroja u sali dogovaraju o eventualnim prepravkama i doradama kostima. KOTURAA Mehanizam sa tokovima koji slui za podizanje i pomeranje elemenata scenografije prilikom pripreme i realizacije pozorine predstave. KOZERIJA (fr. causerie - askanje, prianje) Predavanje ili tekst prevashodno zabavnog, manje ozbiljnog karaktera. Kratke i zanimljive radnje koje se baziraju na humoru i zabavi. KREACIJA (lat. creatio) 1) Stvaranje, na primer nekog umetnikog dela; 2) delo, tvorevina, na primer uloga. KREATIVNA RADIONICA (kol.) Jedan od oblika grupne umetnike aktivnosti tokom koje se ue, vebaju i istrauju umetnike delatnosti. Ovi oblici rada okupljaju odreenu populaciju umetnika i istraivaa iz oblasti kulture ra-di kolektivnog istraivanja i stvaranja. Cilj programa je upotpunjavanje opteg i profesionalnog obrazovanja, sticanje novih znanja i vetina, kao i istraivanje i razmena iskustava. Kreativne radionice se formiraju po interesnim grupama i oblastima. Princip rada je na bazi interaktivnog odnosa instruktor - polaznik. Instruktori su provereni i potvreni umetnici i radnici u kulturi, koji poseduju mogunosti animacije i prenoenja svog znanja i iskustva drugima. KREATIVNI KAMPUS Organizovano okupljanje umetnika u okviru kampa (organizovan smetaj i ishrana) u okviru kojeg se realizuju unapred utvreni programi po principu kreativnih radionica. KREATIVNI TIM PREDSTAVE ine ga autorski tim i umetnici-izvoai koji su angaovani u procesu produkcije predstave. KREATIVNOST Sposobnost i vetina izraavanja i ostvarivanja. Osnovna osobenost i pokretaka snaga svakog stvaraoca. KREATOR

(lat. creator) Stvaralac, tvorac, ostvaritelj nekog dela. U pozoritu je angaovan iroki spektar kreativaca: reditelj, glumac, peva, igra, scenograf, kostimograf, majstor svetla, majstor tona i dr. KRILO (en. wing) Kairan platnom prekriveni pano, koji se koristi kao deo dekora a koji se oslanja na rikvand i maskira prostor sa ivice scene, koji se takoe naziva krila. Nekada se nalazilo po sedam ili osam krila nanizanih sa obe strane scene, ali od uvoenja zatvorenog dekora skoro da su izbaena iz upotrebe, osim u baletu. KRITIKA (gr. kritike, krino - ocenjivanje, vrednovanje, vetina ocenjivanja) Poz. - struno ocenjivanje umetnikih dostignua autora, njihovih dela, kao i izvoaa, od strane merodavne osobe - kritiara; prikaz, ocena nekog umetnikog dela. KRIZA (gr. krisis - preokret, obrt, dola-zak odsudnog momenta) Preokret (peripetija) je element drame, okretanje radnje u protivno od onoga to se namerava, a to se vri po verovatnosti ili nunosti. Nakon krize nastaje rasplet u dramskom sukobu. Fig. prekretnica, prelomni trenutak. KSENOFOBIJA (gr.) Strah od stranaca, novog. U pozoritu - ksenofobine predstave, predstave koje ne komuniciraju sa irom publikom, tj. predstave za odreen, zatvoreni krug, nekomunikativne za iru javnost. KULISA (fr. coulisse) Deo pozorine scenografije, pokretni zid. Moe da bude u vidu oslikanog platna, drvene, metalne i druge pregrade i sl. U odnosu na poloaj na sceni moe biti prednja, zadnja i bona kulisa. Fig. - iza kulisa podrazumeva ne samo prostor iza scene, ve sve to se u pozoritu deava van opaaja publike. KULMINACIJA (nlat. culminatio) Najvia taka u razvoju. Poz. - vrhunac sukoba u drami, klimaks. Ova faza razvoja dramske radnje ima snano dejstvo na misli i emocije gledaoca, njegovo definitivno opredeljenje za junaka i njegove ideale. KULTURA (lat. cultura; colere - gajiti, negovati) Fig. razvijanje, obrazovanje, bogaenje duha. Sveukupna tekovina civilizacije. Nain ivota. Oznaava sve tvorevine koje su nastale kao rezultat ljudske delatnosti, integrisani obrazac ljudskog znanja, verovanja, tradicije, morala i ponaanja. Postoji teorija o dve osnovne podele: materijalna kultura (obuhvata sva materijalna dobra koja je ovek stvorio da bi sebi poboljao i olakao ivot) i duhovna kultura (proizvod ljudskog duha: filozofija, pravo, religija, nauka, umetnost). Ovu teoriju savremeni teoretiari smatraju prevazienom. KULTURNA POLITIKA (lat. cultura; gr. polis - grad, drava, politicos - graanski, dravniki, nauka ivetina upravljanja dravom).Kulturnom politikom se definiu naela odnosa u kulturi u jednoj dravi. To je osnova na kojoj se grade svi kulturni modeli i zakonske odredbe, institucije kulture. KULTURNI MODEL (lat. cultura; modulus - obrazac, model, mustra) Osnovni obrazac po kojem se posebnom dravnom regulativom definiu naela organizacije institucija kulture. Institucije u jednoj

zajednici mogu biti umreene: a) po vertikali, od najvie do najnie: savezne, republike, pokrajinske, regionalne, gradske, optinske, mesne i dr. (npr. nacionalno pozorite, regionalno pozorite, gradsko pozorite, mesno pozorite, kolska pozorina trupa itd.) b) po horizontali, red institucija na odreenom drutvenom nivou (npr. republike: Narodno pozorite, Narodna 6iblioteka, Narodni muzej, Filharmonija i dr.) v) po delatnostima (scenska, likovna, izdavaka, knjievna, muzika i dr.). KUP DE TEATR (fr. coup de theatre - neoekivani obrt) Dramaturki termin koji oznaava radnju kojom nastaju iznenadni obrti u drami. KUPLET (fr. couplet, lat. copulare - spojiti, skopati) Strofa pesme, u francuskoj kominoj operi: duhovita pesmica sa politikom ili socijalnom temom. Krai muziki oblici aktuelnog sadraja, zabavnog i satirinog karaktera. Izvode se u operetama i vodviljima. Mogu da budu i sastavni deo nekog estradnog kolanog programa. LAJTMOTIV (nem. leiten - voditi; nlat. motivum - pobuda, povod, razlog) Osnovna ideja - motiv. Misao vodilja koja se provlai kroz celo umetniko delo. Muz. - tema koja se kroz celo delo ponavlja kao stalni motiv koji karakterie neki lik ili dogaaj i prati svaku njegovu pojavu. LAKRDIJA (tur. lakirdi) Komedija bez velikih umetnikih pretenzija. Osnovni cilj ovakvih dela je zabava i izazivanje smeha. Po fahu je najslinija farsi. LAKRDIJA (tur. lakirdi) aljivdija, zabavlja, spadalo. LAUREAT (lat. laureatus) Prvobitno pesnik ovenan (nagraen) lovorovim vencem. Pobednik. Ovenan slavom. Nagraeni umetnik. Nosilac nekog priznanja, nagrade. LEGITIMNO POZORITE (en. legitimate theatre) isto dramske predstrave bez pevanja, igranja ili bilo kakvih muzikih pauza. Termin je proistekao iz starih pravila po kojima se pozoritima davala dozvola za rad, a kojom su bili obavezni da izvode samo ne muzike predstave i koje su zabranjivale uvoenje muzikih pauza od kojih bi mogle nastati nelegitimne forme izvan kontrole davaoca dozvola LEKTOR (lat. legere - itati, lector) Strunjak za jezike, uitelj ivih jezika, koji ispravlja i ocenjuje rukopise pre objavljivanja. Poz. - ispravlja jezikoslovac koji poduava scenske izvoae (glumce, pevae, recitatore) da u skladu sa stilom pozorinog komada i karakteristi-kama jezika kojim je delo pisano (proza, stih, epoha, lokalna nareja i dr.), kao i karakternim, demografskim, sociolokim i drugim osobinama svakog pojedinog lika, govorno pravilno interpretiraju tekst dela prilikom izvoenja predstave. LEPO Estetska kategorija. Odlikuje se unutranjim skladom i ugodna je za ula i oseanja. Pobuuje posebne utiske, emocije i oseanja koja su najee prijatna. Najznaajnija kategorija filozofije estetike. Suprotno kategoriji runog.

LETAK (kol.) tampani plakat manjeg formata koji slui za informisanje i propagandu. Sadri samo osnovne informacije: ta, ko, gde, kada, kako i eventualno - po kojoj ceni. Istie se na vidna mesta, ili se besplatno deli (publici, prolaznicima, odreenim ciljnim grupama...) LIBRETO (ital. libretto - mala knjiga) Tekstualni predloak za muziko-scensko delo. ini tekstualnu osnovu za operska i baletska, koreografska i pantomimska dela. LIK Skup odrsenih vrednosti i osobina koje karakteriu odreenu linost. Linost oblikovana u umetnikom delu (junak, tip, portret). Lik u pozoritu (figurae dramatis) poseduje etike, psiholoke, intelektualne vrednosti, kao i fizike osobine. U pozorinoj predstavi likovi su nosioci dramske radnje. LIRSKA DRAMA (gr. lyra, lyrke - pesnika vrsta u kojoj pesnik iznosi svoja oseanja) Pozorini komad koji svoju izraajnost iskazuje kroz izlive lirskih oseanja; najblii je melodrami. Prvobitni naziv za operske predstave, tj. komade koji se pevaju. Izuzetnu popularnost doivljava krajem osamnaestog veka (Ruso, Gete, iler). LISTA TIMUNGA Pregled svetlosnih timunga koje u toku proba ustanovljavaju reditelj i majstor svetla. Kasnije ih majstor svetla koristi u toku realizacije svake predstave. LITERARNO POZORITE (lat. litterarius - koji se odnosi na knjige, knjievan) Pozorite koje svoje stvaralatvo zasniva na literarnim delima (nasuprot pozoritima koja svoj rad zasnivaju na pokretu, igri, muzici). LITERATURA (lat. litteratura) knjievnost. Najee se odnosi na lepu knjievnost, poeziju, ali i dramsku knjievnost. Po svom sadraju izdvaja se struna literatura, u okviru koje se nalazi i oblast pozorina struna literatura (knjige, tekstovi ija tema su istorija i teorija pozorita). LITURGIJSKA DRAMA (gr. leiturgia - crkveno bogosluenje) Vrsta crkvene drame iz srednjeg veka koja se bazira na biblijskim temama. Autori su ih stvarali u slavu crkve, a izvoai su bili prvenstveno svetena lica i aci. LIVING TEATAR (en. Living theatre) Pozorina trupa iz Njujorka koju su 1951. godine osnovali Dulijan Bek (Julian Beck) i Judit Malina (Judith Malina). Trupa je svoj umetniki rad bazirala na teoretskim naelima E. Piskatora, B. Brehta i A. Artoa. Isticala se kolektivnim izvoenjima, naglaenom telesnom ekspresijom i suigrom sa gledalitem. estim gostovanjima po SAD i Evropi uticala je na pozorini ivot u drutoj polovini dvadesetog veka. Bili su gosti naeg festivala BITEF. LOA (fr. loge, ital. loggia, nlat. Logia - kolibica, kuica, elija) Posebno izdvojeni deo gledalita sa manjim brojem sedita. Poseban ulaz u lou i diskretna ograenost omoguuju veu udobnost i intimnije praenje predstave (u vreme nastanka, bile su namenjene predstavnicima dvora i visokog plemstva).

LUDUS (lat. ludus - igra) 1) Naziv za sceske spektakle iz doba starog Rima. Otud naziv homo ludus ovek kao bie koje se izraava igrom, ovek - bie igpe. 2) Naziv pozorinih novina koje izdaje Savez dramskih umetnika Srbije. Izlaze meseno od 1992. godine. LUTKARSKO POZORITE Pozorite u ijim predstavama se izvoai izraavaju preko lutaka posebno kreiranih za scensko izvoenje. Predstave izvode glumci koji se posebno obuavaju za rad sa lutkama - glumci lutkari. MAESTRO (it. mestro; lat. magister - majstor, uitelj, umetnik, vetak) Poasni naziv za istaknutog umetnika. Najee se odnosi na muzike umetnike: dirigente, kompozitore, koncertmajstore i dr. MAJSTOR (nem. Meister; lat. magister) Zanatlija, vrhunski strunjak. Poz. - 1) termin se koristi za sve krojae, stolare, obuare i druge zanatlije, ali ee samo za vodee strunjake u svom po-slu; 2) v. maestro, baletmajstor, a esto se za vrhunske glumce takoe kae majstor (glume), MAJSTOR BINE (SCENE) Struno lice u pozoritu koje vodi sve poslove vezane za tehniku realizaciju predstava na sceni-bini. U toku proba usko sarauje sa scenografom i rediteljem. U tekuem izvoenju predstava stara se o postavljanju i izmeni scenografije na sceni. MAJSTOR MASKE Posebno obuen pozorini strunjak koji izrauje maske za odreene likove u predstavi, a po nalogu i sugestiji reditelja i kostimografa. U pozoritu se pod maskom podrazumeva: 1) maska napravljena od posebnog materijala (hartija, plastika, tekstil, i sl.) koju izvoa pre izlaska na scenu stavlja na lice. Maska je izuzetno prisutna u istonjakom pozoritu: Kina, Japan, Indija, Bali; 2) jaka minka kojom se izvoa preobraava u lik koji tumai. MAJSTOR MINKE Posebno obrazovani i obueni strunjak koji minka izvoae u skladu sa epohom, anrom, stilom predstave, karakterom i tipom uloge. Radi pod supervizijom majstora maske. U ovu svrhu se koristi posebna scenska minka. MAJSTOR SVETLA Struno osposobljeno lice, koje po odre-enoj ideji reditelja, dizajnera svetla, scenografa i kostimografa rukovodi scenskom rasvetom, stvarajui odreenu atmosferu, efekte i sl. Vodi knju svetla u kojoj su zabeleene sve posebne svetlosne naznake - timunzi; esto preuzima i funkciju dizajnera svetla. MAJSTOR TONA Posebno osposobljen strunjak koji po ideji reditelja i kompozitora stvara tonsku zvunu atmosferu u predstavi. Vodi knjiiy tona sa posebno zabeleenim naznakama za zvune i tonske promene i efekte. esto preuzima i funkciju - dizajnera tona. MAKETA (fr. maquette - model neke graevine, statue, knjige...) Umanjeni model koji priprema scenograf kao predlog scenografije za odreenu predstavu. Uz pomo makete reditelj

stie jasniji utisak o izgledu scenografije. Po odobrenju i saglasnosti producenta, poinje izrada i realizacija scenografije, tokom koje je maketa takoe korisno pomagalo. MAKSIMA (lat. tahgta sc. regula) Osnovno naelo kojeg se ovek pridrava u ivotu i u radu. Misao vodilja. Izreka, kratko i jasno izreena neka misao. Muz. - najvea i najdua nota. MANIR (fr. maniere; ital. maniera - fino ponaanje, otmeno dranje) Nain ponaanja koji prelazi u jednoobraznost i ablon. Osobenost izraavanja nekog umetnika, lika, umetnike grupe, odreene epohe, lika u drami... Negativna konotacija: kruto potovanje ustanovljenih postupaka izraavanja, bez kreativnosti, podraavanje ranije ustanovljenog principa, stila - ablon. MANSIJA (lat. mansio - boravite) Deo simultane srednjevekovne pozornice, izledom nalik na "kuicu" u kojem ili ispred kojega se nalazi pojedini glumac. MARIONETA (fr. marionette) Fig. - povodljiv ovek, kojim se lako manipulie. Vrsta lutke koja se koristi u pozoritu. Najee su delovi lutake zakaeni koncima kojima komanduje posebno obuen glumac. Udovi su joj pokretni i imitiraju ljudske. Glumac ih pokree pomou ice ili konca. MARIONETSKO POZORITE Pozorite koje iskljuivo neguje i prikazuje predstave u kojima se koriste marionete. MARKETING (eng. marketing; market - trnica) Sve mere i odluke koje neko preduzee preduzima radi to boljeg plasmana na tritu. Savremeni poslovni princip koji obuhvata: istraivanje, planiranje, produkciju, plasman, evaluaciju. Marketinki princip u privreivanju: potovanje potreba i proizvodnja za trite. Ova oblast u pozoritu bavi se prezentacijom svih njegovih vrednosti kroz posebne planove i akcije kako bi se to ekonominije, efikasnije i kvalitetnije pozorina usluga (predstava) ponudila tritu kulture i bila prihvaena, to treba da rezultira rasprodatim ulaznicama i pozitivnim odjekom u javnom mnjenju. MARKIRANjE (fr. marquer - obeleiti, oznaiti) Poz. - 1) markiranje dekora; 2) mehaniko ponavljanje teksta i mizanscena za vreme proba bez posebnog zalaganja, bez glumljenja. Koristi se pri lakim" pozorinim probama, kada ne treba optereivati izvoae, recimo pre nastupa. MARKIRANjE DEKORA (kol.) Postavljanje na scenu, za potrebe proba, improvizovanih kulisa i drugih delova scenografije i krupne rekvizite koji su priblinog oblika i veliine kao oni koji e initi pravu scenografiju budue predstave (ili bar obeleavanje prostora na sceni koji e oni zauzimati). MARKIRANjE SCENE Markiranje scene za poziciju dekora. Obeleavanje scene trakom u boji ili fluorescentnom trakom da bi se pozicionirala scenografija, ili za laku promenu dekora prilikom realizacije predstave. MASKA

(fr. masque, nlat. masca - obrazina, lorfa, lice pod obrazinom) Preruena linost. Poz. - 1) stalni karakterni lik u nekim vrstama pozorita (del arte, istonjaka pozorita; na primer Pjero, Arlekino...); 2) posebno izraena obrazina koja se stavlja na lice, ili islikana na samom licu. Ima za cilj da likovno definie karakter lika u predstavi, epohu, anr. Koristi se od nastanka pozorita. U grkim tragedijama je bila neizostavni element u predstavama, pogotovu u tragedijama. esto se koristi u istonjakom pozoritu (Indija, Kina, Japan, Bali). MASKERATA (it. mascherata) Oblik muziko scenskih igrokaza iz doba renesanse koji su se izvodili u vreme makarada, karnevala i slinih svetkovina. MASOVKA (lat. massa, fr. masse veliki broj, gomila, mnotvo) Poz. (kol.) - deo predstave, scena sa velikim brojem uesnika (glumaca, pevaa, statista...). Ovaj termin se u kolokvijalnom jeziku koristi i za itave scenske spektakle, tj. za predstave sa velikim brojem izvoaa. MASTIKS (gr. mastiche, fr. mastic - bledouta miriljava smola mastikovog drveta) Poz. - lepljiva tenost koja se upotrebljava u pozoritu za nalepljivanje brkova, brada, obrva, trepavica, vlasulja i dr. MATINE (fr. matinee - pre podne) U pozorinom argonu predstava koja se odrava van redovnih veernjih termina, pre ili posle podne (kod nas najee subotom i nedeljom). MECENA (lat. Maecenas) Gaj Cilnije Mecena, ugledni rimski vlastelin koji je bio potovalac cara Avgusta, a bio je i prijatelj i zatitnik naunika i pesnika (Virgilija, Horacija). U savremenoj terminologiji se pod mecenarstvom podrazumeva pokroviteljstvo i zatita umetnosti i nauke. Najee se vezuje za lino, individualno donator-stvo, uglavnom usmereno ka umetniku pojedincu ili neprofitnoj instituciji. MEDIJA PLAN (eng. mediaplan) Medija plan podrazumeva precizno napravljene rasporede korienja usluga raznih medija (TV, radio, tampa), radi kvalitetne i odgovarajue reklamne kampanje i prezentacije odreenog pozorinog dogaaja. MEDIJUM (lat. medium) Fiz. - sredina, posrednik, ono kroz ta se prenosi dejstvo. U novije vreme sredstva javnog informisanja: radio, TV, tampa... MELODIAN (gr. melodos - koji se moe pevati) Blagozvuan, milozvuan, umilan... Poz. - skladno, milozvuno izgovaranje teksta; milozvuan, umilan glas glumca (pevaa). MELODIJA (gr. melodia) Skladan, melodian i ritmian niz tono-va, komponovan prema zakonima muzike arhitektonike, nain pevanja; napev. MELODRAMA (gr. melos pesma; drama radnja, pozorini komad; ital. melodrama) Pozorino delo, obino sa srenim kra-jem. Nastala je krajem osamnaestog veka. Danas se melodramom smatra delo sa laganom, sladunjavom tematikom, bez velikih umetnikih pretenzija. Obino izraava jaka oseanja i preokrete i uzbudljive dogaaje. anr esto dobro prihvaen kod gledalaca.

MENADER (fr. menageur, eng. manager) Rukovodilac. Organizator posla. Strunjak za organiza-ciju i rukovoenje u poslu. U pozoritu osoba odgovorna za osnovni deo produkcije: on odabira komad, bavi se iznajmljivanjem pozorine sale u sluaju da je to neophodno, angauje reditelja i glumce i kontrolie priliv sredst-va. A menaderska delatnost u pozoritu predstavlja savremen i kreativan pristup preraspodeli zadataka i obaveza u svim oblicima pozorinog organizovanja i upravljanja (od organizatora u predstavi, preko producenta pozorinog projekta, direktora odreenog projekta - sektora, upravnika pozorita, sve do ministra za kulturu). Menaderski pristup podrazumeva timski rad kojim u procesu realizacije projekata rukovode operativne grupe obrazovanih, kreativnih i kooperativnih strunjaka - producenata i menadera. MENADMENT POZORITA Uprava pozorita. Rukovodea struktura u pozoritu. Najodgovornija je zafunkcionisanje pozorita. Postavlja ga osniva pozorita: dravni organ (republika, regija, grad), privatnik ili akcionarsko drutvo. Menadment za svoj rad odgovara osnivau pozorita. Upravu pozorita najee sainjavaju upravni odbor, upravnik i kolegijum. MENTOR (lat. Mentor) Odisejev prijatelj, kome je poverio vaspitanje svog sina, a prilikom polaska u trojanski rat poverava mu na uvanje i zatitu celu svoju porodicu, te otuda: naziv mentor je sinonim za zatitnika, vou, savetodavca, vaspitaa, nastavnika. MERAA PROBA Predstavlja tehniku probu koja neposredno prethodi prelasku iz faze itaih u fazu reijskih tj. mizanscenskih proba. Na njoj reditelj, scenograf i drugi tehniki saradnici odreuju razmere i taan poloaj na sceni svih elementa usvojenog scenografskog reenja. Praktino, ona omoguava tano markiranje dekora koji e se koristiti tokom mizanscenskih proba sve do tehnike, tj. do generalnih proba. MERNA SKICA Nacrt - skica na kojoj su prikazana prostorno tehnika reenja scenskog prostora sa precizno obeleenim dimenzijama svih njegovih delova. Slui za blie upoznavanje scenografa i reditelja sa prostornim mogunostima scene prilikom priprema novih projekata ili gostovanja drugih predstava koje se prvi put izvode na dotinoj sceni. METONIMIJA (gr. metonymia - zamena imena) Pesnika figura kod koje se neki pojam zamenjuje drugim, sa kojim je u blioj vezi (na primer sede kose" - umesto duboka starost; hiljadu puaka" umesto hiljadu vojnika...) Pesnika figura koja se esto koristi u pozoritu, pre svega reditelji i scenografi poseu za njom. Njena funkcija je da se jedninom zameni mnoina, odnosno manjim brojem ili koliinom zameni vea koliina ili broj (jedan vojnik = armija). MIKS MEDIJA LISTA Pregled korienja medija u promotivne svrhe sloenih po odreenom principu, npr. prema ciljnoj grupi.. Priprema se u procesu promotivne kampanje za odreeni pozorini dogaaj (premijera, gostovanje, jubilej i sl.), a sadri sve planove za pojavljivanja na medijima, sa tano predvienim ili utvrenim terminima i uesnicima promocije. MIKSETA ZA SVETLO

Svetlosni pult. Elektronski aparat za regulisanje svetla i svetlosnih efekata na pozorinoj sceni u toku realizacije predstave. Ovim aparatom rukovodi majstor svetla, ili dizajner svetla. MIKSETA ZA TON Elektronski aparat za regulisanje tona, zvuka i zvunih efekata u toku izvoenja pozorine predstave. Ovim aparatom rukovidi majstor tona, ili dizajner tona. MIM (gr. mimos, lat. mimus - podravanje) Lakrdija, aljiva igra u staroj Grkoj i Rimu, koja se sastojala uglavnom od kominog podraavanja raznovrsnih karaktera i tipova. Oblik jednostavne narodne scenske igre, minimalistike forme. Prikazivao je situacije iz svakodnevnog ivota kroz grubo, karikaturalno i groteskno scensko izraavanje, na granici vulgarnosti. MIMIAR (gr. mimos) aljivina, lakrdija; glumac - strunjak za podraavanje, imitiranje. MIMIKA (gr. mimos - pokreti miia lica) Vrsta scenskog izraavanja baziranog na pokretu lica. Mimika je jedno od vrlo vanih izraajnih sredstava svih scenskih umetnika (glumaca, pevaa, igraa i dr). MIRAKULI (lat. miraculum) udesa. U srenjem veku posebne vrste crkvenih drama, koje svoju dramsku radnju zasnivaju na posebnim biblijskim temama - udima koja su izvodili sveci. MISTERIJE (gr. mysterion - tajne) U staroj Grkoj - tajni, za narod nerazumljivi obredi posveeni nekom boanstvu. Crkvene drame ije su teme biblijske prie iz ivota Hrista i svetaca i misterije vezane za njih. Prvo su izvoene u crkvama, na latinskom, potom i na narodnom jeziku na trgovima i ulicama. MIT (gr. myihos) Predanje u kojem bogovi i druga natprirodna bia imaju osobine i ponaanje ljudi. Tretira natprirodne pojave i natprirodna bia i njihov odnos sa ovekom i njegovom sudbinom. Nastao je u drevnim civilizacijama i kulturama iz ovekove potrebe da objasni ono to se dogaa oko njega i sa njim. Kasnije, umetnost esto koristi mitoloke motive. Nacionalne mitologije sadrane su u Epu o Gilgameu, Ilijadi, Mahabharai. Mitovi stare Grke su osnova za nastanak grke tragedije. Mitovi su i danas inspiracija velikom broju pozorinih stvaralaca. MIZANSCEN (fr. mise ep scene) Utvrivanje rasporeda i kretnji glumaca na pozornici. Poloaj izvoaa prema drutom izvoau, te njihov poloaj u prostoru i scenografiji u predstavi. Mizanscen utvruje reditelj. U Francuskoj taj termin se odnosi na reiju. Reditelj metteur en scene. MIZANSCENSKA PROBA Rasporedna proba. Na mizanscenskim probama reditelj i izvoai predstave uz pomo posebnih strunjaka za scenski pokret i koreografa utvruju i uvebavaju raspored svih izvoaa na sceni, promene rasporeda, kretnje. U procesu rada nemogue je razdvojiti mizanscenske od reijskih proba, te su u praksi ova dva pojma sinonimi. MJUZIKHOL

(eng. music-hall) Muzike sale, ili muzika pozorita koja neguju posebnu vrstu muziko scenskih programa, koji se baziraju na igri, zabavi i komici. Poseduju izuzetno kvalitetnu savremenu tehniku, a od izvoaa se trai vrhunska igraka muzika i glumaka sposobnost. Prostor za publiku ispunjava visoke standarde. Neguju se u izuzetno urbanim sredinama, a centri su im Njujork, Pariz i Loidon. MJUZIKL (eng. musical comedy) Vrsta muziko scenskog dela i pozorinog izraavanja, koje uz re, pokret i igru obilato koristi i muziku. Prvo se javlja kao muzika komedija, da bi svoj razvoj i punu afirmaciju doiveo u Americi, naroito na Brodveju u Njujorku. Postoje posebna pozorita koja nose ovaj naziv i neguju iskljuivo ovu vrstu umetnikog anra. MODEL (lat. modulus; fr. modele; tal. modello) Obrazac. Uzorak. U graevinarstvu - ogledeni primerak uraen privremeno u manjem i jeftinijem obliku, koji slui kao uzorak za izradu originala. Poseban oblik organizovanja odreene drutvene oblasti (kulturni model), ili delatnosti (pozorini model). MODERATO (it.) Muzika odrednica za umereni tempo. MODERNA DRAMA Odnosi se na savremenu dramsku umetnost. Obuhvata iroku lepezu dramskog stvaralatva koje nema zajednike odrednice ni jedinstvenu stvaralaku poetiku. Ona je raznorodna po tematskim opredeljenjima, tehnici oblikovanja, unutranjoj strukturi, sagledavanju oveka i ivota. Pod modernom dramom podrazumeva se drama od Ibzena, preko Brehta, Harolda Pintera do Rejvenhila i Sare Kej. Terminmodernoupozoritupodrazumeva tenju ka stalnom istraivanju, ima estetsku kategoriju. MONITORI (en. monitors) Kontrolni ekrani ili zvunici na sceni. MONODRAMA (gr. monos - jedan, jedini, sam; drama - radnja, pozorini komad) Vrsta drame u kojoj postoji samo jedan lik. Takoe, pozorina predstava sa samo jednim izvoaem. Vrlo esto se za monodramsko izvoenje adaptiraju raznorodna knjievna dela (pripovetke, novele). MONOLOG (gr. rnpnos jedan, logos - re, govor) Govor jednog lica, kada junak dela nema s kim da uspostavi sagovorniki odnos - dijalog, ili dui delovi govora jednog lika u okviru dijaloga. Deo drame u kome akter govori sam sa sobom ili se direktno obraa publici. MONTER (fr. monteur) Sastavlja, sklapa. U pozoritu radnik na sceni koji vri montau delova scenografije u celinu. On preuzima delove scenografije od radnika transportera koji ih iz magacina dostavljaju do scene, vri sklapanje (montau) dekora na sceni pre predstave i rasklapanje (demontau) nakon zavretka predstave. MORALITET (lat. moralitas; fr. moralites) U srednjem veku, crkvena drama koja za cilj ima prenoenje neke moralne pouke publici. MOTIV

(nlat. motivum; ital. motivo; fr. motif- pobuda, podstrek, razlog) Osnovni povod za kakvu radnju. U umetnosti, osnovna misao koja umetnika-autora pokree, podstie, inspirie da stvori delo i provejava kroz itavo to delo. Muz. - figura od vie tonova iz ijeg ponavljanja, menjanja i meanja sa drugim motivima nastaju vee tonske celine. MUZA (gr. musa)U starogrkoj mitologiji mitske boginje zatitnice umetnosti. Bilo ih je devet: Polihimnija (zatitnica sveane pesme - himne), Uranija (zatitnica astronomije), Kaliopa (zatitnica epske poezije), Klio (zatitnica istorije), Euterpa (zatitnica ditirambske poezije), Tali-ja (zatitnica komedije), Melpomena (zatitnica tragedije), Terpsihora (zatitnica igre), Erato (zatitnica ljubavne i erotske poezije). MUZIKA DRAMA Poseban dramski oblik koji svoju izvoaku izraajnost iskazuje pevanjem. Za razliku od opera gde je muzika umetnost dominanta, u muzikoj drami osnovu prevashodno ima dramska struktura. MUZIKA KOMEDIJA Poseban oblik muzike predstave kojoj neguje komediografski karakter izraavanja. Svoju izraajnost bazira na meavini dramskog dijaloga, muzike i pesme. Postoje i posebna pozorita pod istim nazivom koja neguju samo ovaj umetniki anr. MUZIKA PARTITURA Skup svih deonica neke kompozicije. MUZIKO SCENSKA DELATNOST Oblast drutvenih delatnosti u koju spadaju muziko scenske delatnosti (drama, opera, balet, koncerti, folklor i sl.). Nalazi se u nomenklaturi drutvenih delatnosti za koje institucije trae registraciju kojom dobijaju dozvolu za obavljanje delatnosti, tj. dozvolu za rad. Pozorita se kod odgovarajueg dravnog organa registruju za obavljanje muziko scenkih delatnosti. MUZIKA (gr. mousike) 1. 3vuna, tonska umetnost u kojoj se preivljavanja, oseanja i ideje iskazuju glasovima, vokalnim ili instrumentalnim, pomou naroitog ritma i intonacije, prijatnih za sluanje. Osnovni elementi ove tonske umetnosti ine: 1. ritam, melodija i harmonija. 2. izvoenje muzike. 3. skup izvoaa muzike. Naziv potie od muza, zatitnica umetnosti iz mitologije stare Grke. NACIONALNO POZORITE Formiranjem nacionalnih dravau osamnaestom i devetnaestom veku i snanim razvojem umetnosti u Evropi, u korpusu nacionalnih institucija formiraju se i nacionalna pozorita. Prvo se formiraju profesionalna dvorska pozorita pri evropskim dvorovima, a zatim i nacionalna pozorita koja za cilj imaju razvoj i negovanje nacionalnih kultura pojedinih naroda. Kasnije, s razvojem prevodilake delatnosti i potrebama za kulturnim proimanjem u Evropi, nacionalna pozorita u svoj repertoar ukljuuju i dramska dela drugih naroda.Nacionalna pozorita na tlu Evrope postaju stalna, profesionalna pozorita sa najviim, reprezentativnim umetnikim i organizacionim strukturama. Mrea prvih nacionalnih pozorita u Evropi: - 1680. godine - Pariz, - 1767. godine -Hamburg, - 1776. godine - Be, - 1776. godine - Petrograd, - 1787. godine - Stokholm, - 1791. godine Vajmar, - 1837. godine - Peta. Pod snanim uticajem evropske kulture i usled buenja

nacionalne svesti, formiraju se pozorita i kod nas: - 1861. godine - Novi Sad - Srpsko narodno pozorite, -1868. godine - Beograd - Kraljevsko narodno pozorite (danas Narodno pozorite u Beogradu). Karakteristika nacionalnih pozorita u naoj zemlji: osniva je drava, - osnovni finansijer je drava, - drava postavlja upravu, - osnovu repertoara ine: veinom domaa klasina dela, domaa savremena dela, zatim strana klasina i savremena dela, te u manjem procentu i istraivanja u oblasti teatarske umetiosti, - organizaciona struktura se bazira na tri sektora: umetniki, administrativni i tehniki. NACRT 1.Osnovica, predloak, crte, skica za kostim i scenografiju. 2. Predloak za neverbalne scenske forme, posebno za moderan balet. 3. Plan, osnova, predloak za neki prav-ni dokument (nacrt zakona, nacrt ugovora, nacrt sporazuma). NADMARIONETA Pojam koji je u teatrologiju uveo Gordon Kreg. Glumac treba da bude nadmarioneta, jer mora biti toliko vet da moe da ispuni svaki zadatak kao i lutka - marione-ta, ali budui da poseduje i razum, on je vie od marionete (ako treba da poleti, da to i uini"). NARACIJA (lat. narratio - pria, prianje) Iskazivanje prianjem, pripovedanjem. U nekim dramskim ili scenskim delima glumac-narator najavljuje i objanjava scensko dogaanje na pozornici, ili prepriava ono to publika ne moe da vidi, a deo je dramske prie. NARATOR (lat. narrator) Pripoveda. Poseban lik ili jedan od junaka prie koji se povremeno obraa publici i kazuje delove prie. NARODNA DRAMA Posebna scenska prikazanja koje u svojoj izraajnosti obuhvataju narodne igre, obredne sveanosti, prikazi koje se baziraju na tradiciji, a izvode se na pukom narodnom jeziku. Znaajne su za zaetak dramske umetnosti i pozorita uopte. NARODNO POZORITE Uobiajeni naziv za institucionalno repertoarsko pozorite koje poseduje svoju zgradu, stalni ansambl i redovni repertoar. Osnivai ovih pozorita su uglavnom dravne strukture, tako da ova pozorita mogu biti: nacionalna, regionalna i gradska. Osniva pozorita je i osnovni finansijer, postavlja upravu i kontrolie njen rad. Osnovna delatnost ovih pozorita se oslanja na domau i svetsku dramaturgiju. V. nacionalno pozorite. NASLOVNA ULOGA Uloga (lik) po kojem je naslovljen dramski komad (uloga Hamleta, Riarda III, Madam San en, Kir Janje i sl.) NATJA (snskr. natia - igra, ples) Indijsko tradicionalno pozorite. Prva dramska dela do danas sauvana su iz IV - V veka nove ere, odnosno delatnost dramskih pisaca Sudrava i Kalidasa. NATURALISTIKA DRAMA (lat. naturalis prirodan, gr. drama) Dramski anr koji apsolutno prati realnost, prikazuje razvijeniji realizam ali tako da unosi vie surovosti, pesimizma i gorine. Ima za cilj da iznese drutvene, moralne i fizioloke negativnosti. Osnovna orijentacija Antoanovog Slobodnog pozorita. Predstavnici ove dramske vrste su Emil Zola, Anri Bek, Oktav Mirbo, Suderman, Gorki.

NEGATIVNI JUNAK Lik u delu koji poseduje loe moralne i karakterne osobine. Suprotno pozitivnom junaku. (ekspirov Jago; Medeja - Euripida). NEINSTITUCIONALNO POZORITE (lat. institutio - ustanova, zavod) Pozorite koje nije osnovano od strane zvanine dravne institucije (grad, regija, republika, drava). Ovakva pozorita uglavnom osnivaju pozorini umetnici samostalno u vidu pozorinih trupa, ansambala i sl. NEOROMANTINA DRAMA Drame koje imaju za cilj afirmaciju idealistikih, poetskih, i plemenitih vrednosti kod oveka. Javljaju se krajem devetnaestog veka kao reakcija na naturalizam. NEVERBALNO POZORITE Pozorite ija su izraajna sredstva igra, pokret, mimika, zvuk... ali ne i rei. NIJANSA (fr. niance, lat. nubes - oblak) Postepen prelaz, prelivanje boja, senenje bojama. Fig. fini, neosetan, istanani prelaz iz jedne situacije, jednog oblika u drugi, neznatna razlika. U pozoritu izuzetno odmereno, istanano, profinjeno isticanje pojedinih karakteristika. NO DRAMA Japanska religiozna drama bazirana na budistikoj religiji i japanskim istorijskim mitovima. Igraju samo mukarci. Snaga ove drame je u poetskoj radnji, u kojoj se miri realno i irealno. NUMERA (lat. Numerus, broj) U scenskoj umetnosti jedna od nezavisnih taaka (nastupa) u sastavu kolanih programa zaokruen nastup jednog izvoaa ili grupe izvoaa u okviru muziko scenskih dela. O.R. (en. opposite prompt) Skraenica od opposite prompt, britanski termin za deo scene preko puta aptaa - pozornica desno kada se gleda iz gledalita. ODA (gr. ode - pesma) Uzviena sveana pesma, puna zanosa i strasnih emocija, koja je posveena nekom vrlo vanom dogaaju, junaku, linosti, prirodnoj ili drutvenoj pojavi. ODELjENjE SCENOGRAFA Posebno odeljenje u pozoritu koje funcionie kao tim odgovoran za izradu, izgradnju i dostavljanje scenskih elemenata za potrebe pozorinih predstava. lanovi tima su scenski stolari, tesari, bravari i sl. Predvodi ih menader ili ef odeljenja. Ovo odeljenje ima svoju radionicu sa svim potrebnim mainama i alatima, a esto se nalazi van pozorita. ODEON (gr. odeon, lat. odeum) 1) Posebna graevina u kojoj su se odvijala muzika i pesnika takmienja u antikoj Grkoj i Rimu. Mesto okupljanja umetnika i ljubitelja umetnosti. Za razliku od anfiteatara, ove graevine su bile pokrivene i bile su manje; 2) uveno parisko pozorite (Odeon) na levoj obali Sene; 3) u savremenoj terminologiji estradno varijetetski programi i prostori. OF BRODVEJ (en. Off Broadway) Vrsta pozorita i pozorinih dela koja egzistiraju u Njujorku van "glavne", komercijalne brodvejske produkcije. Umerenog su eksperimentalnog i

istraivakog tipa, ne pretenduju na komercijalni uspeh, a to je ono to je osnovno za zvaninu brodvejsku produkciju. Sale u kojima se igraju predstave broje od 100 do 290 mesta. Razlog za to su poreske olakice. OF OF BRODVEJ (en. Off offBroadway) Vrsta pozorita i pozorinih dela koja egzistiraju u Njujorku van "glavne" i Of brodvejske produkcije. Uglavnom su eksperimentalnog i istraivakog tipa. Nalaze se na Grin Vilidu i Ist Sajdu, u adaptiranim objektima nekadanjim crkvama, fabrikama i sl. Sale u kojima se igraju predstave broje do 100 mesta. OPERA (it. opera) 1) Muzika drama, drama u kojoj se itav sadraj peva. Instrumentalna muzika je delom pratnja pevaima, a delom samostalna. Tekst opere se naziva libreto. Operske predstave za realizaciju najee zahtevaju veliki pevaki izvoaki ansambl (solisti i hor), orkestar, a esto i odgovarajui baletski ansambl; 2) Pozorine institucije koje neguju ovu vrstu muzikog stvaralatva; 3) zgrada u kojoj se nalazi ova vrsta pozorita, i u kojoj se izvode operske i baletske predstave. OPERA BUFA (it. opera buffa) Komina opera nastalau Italiji u osamnaestom veku. Naziv je dobila po kominim likovima koji se u njoj pojavljuju (bufo). OPERETA (ital. operetta) Mala opera. Obino aljive sadrine; koristi manji izvoaki ansambl (solisti, hor, orkestar, plesni ansambl) nego opera. U predstavi se peva i govori, a skoro uvek je zastupljen i ples. OPERSKA PARTITURA Skup svih orkestarskih i pevakih deonica operskog dela. OPSIS (gr.) Aristotelov termin za vizuelnu komponentu scenskog ina; u dananjem teatrolokom smislu scenska slika. ORATORIJUM (lat. oratorium) Vrsta muzike drame ozbiljnih tema i sadrine, najee iz biblije, koja se scenski izvodi koncertno", tj. bez igre (glume, kostima, scenografije i dr.) ORFEJ (gr. Orpheus) udesan peva i muziar iz grke mitologije. Svojom pesmom je umeo da odobrovolji ljude, prirodne pojave, pa ak i bogove. Uspeo da dobije odobrenje od bogova da ode u Had i izvede iz sveta mrtvih Euridiku, svoju enu. Uslov je bio da ne sme da je pogleda pre no to izau u svet ivih. On to ipak uini i nesrenu Euridiku ponovo guta svet mrtvih. est motiv dramskih, a naroito operskih dela. ORFEUM (gr. Orpheus) 1) Naziv mukih pevakih drutava u Francuskoj; 2) Dvorane za muziko zabavne i varijetetske programe; 3) Dvorana za igranje i drute zabave. ORGANIZATOR (nlat. organisator onaj koji ureuje, sreuje, ustrojava) U pozoritu postoji vie vrsta organizatora: organizator predstave; organizatori u pozorinim sektorima: drami, operi, baletu, tehnici, marketingu; organizator za gostovanja... ORGANIZATOR PREDSTAVE

(kol.) Lice koje objedinjuje sve delatnosti u pripremi predstave, koordinira rad unutar autorskog tima i sa slubama u pozoritu za vreme realizacije predstave. Takozvana je desnaruka" producentu i reditelju predstave. ORGANIZOVANA POSETA est oblik kupovine karata za pozorine predstave. Moe biti Grupna organizovana poseta (kada ulaznice kupuju kole, fakulteti, preduzea, ustanove, institucije, turistike organizacije i dr, ili pojedinana koja obuhvata neke oblike pretplata. Sve vrste organizovane posete podrazumevaju odreene pogodnosti prilikom kupovine ulaznica (popusti, prvenstvo izbora, rezervacije...) ORKESTAR (gr. orchestra - igralite, plesalite) Kod starih Grka - mesto gde se igralo i pevalo; prostor izmeu scene i gledalita gde je hor igrao i pevao (orhestra, orkestra). Danas: skup veeg broja muziara-sviraa i instrumenata koji izvode muzike komade. Veliina orkestra zavisi od vrste muzikih komada koji se izvode, jer oni uslovljavaju broj izvoaa i instrumenata. Evo nekih vrsta orkestara: Filharmonija - (philos - koji voli; harmonia - sklad) 1) Udruenje muzikih uesnika i strunjaka koje se bavi negovanjem muzike i izvoenjem simfonijskih i drugih koncertnih programa. Ovaj orkestar deluje samostalno. Po izvoaima i broju instrumenata je najkompletniji, te je osposobljen za izvoenje svih vrsta muzikih dela. Ima od 60 do 80 lanova. Orkestar opere - koji deluje u okviru opere i baleta i poseduje adekvatan broj izvoaa i instrumenata za realizaciju ovakve vrste scensko muzikih dela. Sainjava ga od 45-60 lanova. Ovakav orkestar se naziva i sinfonijski orkestar. Kamerni orkestar -u svom sastavu ima manji broj izvoaa i instrumenata i osposobljen je za izvoenje manjih kamernih muzikih dela, okuplja izmeu 16 i 40 lanova. Orkestri se razlikuju i po vrsti instrumenata (gudaki, duvaki, iani, udaraljke i sl.), ako u njihov sastav ulazi samo jedna vrsta instrumenata. 2) Mesto u pozoritu ili koncertnim dvoranama na koje su smeteni muziari-instrumentalisti (v. orkestarska rupa). ORKESTARSKA RUPA (kol.) Prostor izmeu gledalita i scene u kojem sedi orkestar i iz kojeg svira za vreme izvoenja pozorine predstave. Najee je na niem nivou od scene (rupa). Ovaj prostor mora da bude opremljen odgovarajuim pultovima za note, adekvatno osvetljenim, stolicama za lanove orkestra i dirigenskim pultom za dirigenta. ORKESTRA (gr.) Prostor izmeu scene i gledalita u anfiteatrima stare Grke. Prvobitna pozornica grke antike pozorine graevine u obliku punog kruga s postoljem (bema) u sredini na kome se nalazi rtvenik (timela). Na Kritu su pronaeni ostaci orkestre paralelogramskog, odnosno trapezoidnog oblika. OTVORENA PREZENTACIJA U pozoritu podrazumeva pozivanje gostiju na predstavu (uz besplatne ulaznice) za koju eli da se trai neka vrsta podrke, a za pozvane se pretpostavlja da e biti blagonakloni prema komadu i izvoaima. Pozvanm su najee: novinari, sponzori, menaderi turneja i festivala, prijatelji pozorita i sl. OVACIJE (lat. ovatio) Javno, burno, oduevljeno pozdravljanje i odavanje poasti nekome. Poz. burni aplauz uz povike odobravanja, iniciran oduevljenjem publike itavom predstavom, nekom scenom ili nekim akterom.

OZBILjNA KOMEDIJA Vrsta komedija nastalih u osamnaestom veku u Engleskoj i Francuskoj. Obrauje smenu stranu ozbiljnih drutvenih poroka, vrline i dunosti oveka. Oivljava realnost kako meavinu kominog i ozbiljnog.Insistira na prikazivanju drutvenih okolnosti, a ne naravi. P.S. (en. prompt side) Skraenica od prompt side, britanski termin za deo scene blizu aptaa pozornica levo kada se gleda iz gledalita. PALIJATA (lat. palliata; pallium - ogrta u staroj Grkoj) Vrsta komedija iz starog Rima - prevodi i komedije pisane po uzoru na grke komedije. Izraziti predstavnici ovog komediografskog pravca su Plaut i Terencije. PANO (fr. rappeai) 1) Ispupena ili udubljena polja na zidovima graevina ili na vratima, koja su namenjena ukraavanju i na koja se postavljaju ukrasi; 2) vrsta (kartonska, drvena i sl) podloga, koja se kai na zid ili postolje, a na koju se privruju slike (u muzejima i galerijama), razna obavetenja (u preduzeima, kolama i sl.) itd. Poz. - najee sadri listu podelu predstave, fotografije iz predstave, iseke iz prikaza i kritika o predstavi i sl. Postavlja se na vidna i za to odreena mesta na fasadi zgrade pozorita, ispred pozorita, u foajeu. Posebne vrste panoa koje stoje na vidnim javnim mestima, a koje poseduje i iznajmljuje odgovarajua marketinka agencija, popularno se nazivaju bilbord. PANORAMA (gr., en. panorams) Poz. Dua slikovna prezentacija na sceni ili ciklorama pejzaa, ili neke druge scene koja se postepeno u nizu prikazuju gledaocima. PANTALONE (lat.) Lik i maska starca iz Komedije del arte; obino predstavlja trgovaca iz Mletaka, krtac i neretko pohotnik. PANTOMIMA (gr. pan - sve, mimein - podraavati) Poseban oblik scenskog izraavanja bez govornih radnji. Svoje izvoenje bazira na mimici, gestikulaciji i pokretu. Pantomimom se naziva i posebno dramsko delo koje se zasniva na ovakvom scenskom izraavanju. Pantomimske predstave izvode Glumci pantomimiari. PARASKENION (gr.) Izdueni deo antike skene, tj. pozornice. PARNAS (gr. Parnasos; lat. Parnasus) Brdo u Grkoj, po grkoj mitologiji boravite muza. Sedite umetnosti. Fig. posvetiti se umetnosti - popeti se na Parnas. PAROD (gr. parados) Prolaz za publiku u antikom pozoritu izmeu skene i orkestre. U antiki teatron (gledalite) se ulazi kroz levi i desni parod. PARODIJA (gr. parodia) Poz. - 1) dramski tekst koji za osnovu uzima neki postojei tekst, kojem se zadri forma ali se unosi neodgovarajui, podsmeljiv sadraj; 2) izvoaka imitacija (u glumi, igri, pevanju...) sa ciljem izvrgavanja ruglu neke linosti, osobine, pojave...

PARTE (ital. parte) Uloga u operi, glavni glas. PARTER (fr. par terre, parterre - prizemlje) Prizemni deo gledalita u sali. Najee u ravni sa scenom (u pozoritu postoje jo i balkon i galerija, koji su iznad partera). PARTIJA (lat. partiri - podeliti) Nezavisni deo neke vee celine. Poz. - uloga ili deo umetnikog dela koju izvodi scenski umetnik (umetnik n.n. je pruio vrlo izraajnu i dobru partiju") PARTITURA (nlat. partitura) Muz. - note u okviru neke kompozicije koje su napisane za jedan glas. Skup notnog materijala, pregledno napisanog i tampanog za sve glasove (soliste, hor) i sve instrumente u orkestru. PARTNER (engl. partner, fp. partenaire) Suigra. Uesnik u istoj radnji. Poz. - drugi uesnik u dijalogu. Partneri u predstavi su izvoai na ijem odnosu poiva dramska radnja. PASIJA (lat. passio - patnja) Patnja, muke, stradanja; trpljenje, telesni bol, naroito Hristova patnja i muke. Srednjovekovne pozorine predstave, obino na otvorenom, ija je tema vezana za muke Isusa Hrista. PASTORALA (lat. Pastorale- pastirske pesme i igre) Pastirska drama. Scensko delo jednostavne sadrine nastalo u srednjem veku, koje se odnosi na idiline i naivne prikaze iz ivota u prirodi, ili iz seoskog ivota (pastiri, vile, mitoloka bia). Obino su ovakve predstave i muziki bogate. PATOS (gr. pdthos - patnja, bolest) Poz. - strasan, zanosan govor naroito u tragediji. Danas ovo zovemo "plemeniti patos" dok se "patos", "patosiranje" najee koristi u negativnom kontekstu (preterivanje u glumakom izrazu, preglumivanje). PAUZA (gr. pauis, lat. pausa - prestajanje) Privremen prekid u nekom radu, odmor, stanka. Poz. - 1) vreme prekida predstave izmeu inova ili slika. Na pauzi izmeu inova publika naputa salu, a u pauzama izmeu slika, publika utlavnom ostaje u gledalitu. Tokom ovih pauza binska tehnika vri promenu scenografije na sceni; 2) pauza kao element dinamike, tempa izvoenja pozorine predstave (psiholoka pauza, pozorina tiina, stanka, dramska pauza). PEKINKA OPERA Najrasprostranjenija vrsta kineskog pozorita. Potie iz sedamnaestog veka i ujedinjuje niz scenskih vetina: ples, akrobatiku, ekvilibristiku, sa definisanim tipskim maskama i kostimima. Nema nikakve slinosti sa evropskom operom. PERFORMANS (eng. performans - izvravanje, postizanje, predstavljanje) Predstava, delo, sastav. U novije vreme - scenski igrokaz u okviru kojeg je mogue ukljuenje i publike. U irem smislu podrazumeva svako dogaanje - izvoenje na sceni. PERIKA (fr. perrique; it. perruca; lat. pilus - vlas, dlaka) Lana, tua kosa (v. vlasulja) PERIKER

vlasuljar. PERSIFLAA (fr. persiflage) Diskretno ismevanje, izrugivanje na fin nain. PERSONIFIKACIJA (nlat. pesonificatio) Oliavanje, olienje. Predstavljanje nekog predmeta, pojave, pojma, biljaka ili ivotinje kao da je ljudsko bie, osoba. PEVA Scenski umetnik koji svoju stvaralaku izraajnost iskazuje pevanjem. U pozoritu su to operski pevai koji se dele po vrsti glasa (sopran, meco sopran, alt, bas), ili po kvalitetu i poziciji u ansamblu (prvaci, solisti, lanovi hora). U opereti, mjuziklu, varijeteu, takoe nastupaju pevai, a i glumci koji imaju izrazito razvijene pevake i plesne kvalitete i tehnike. PEVANjE Umetniko izraavanje melodijskim glasom. Jedan od najosnovnih oblika izraavanja umetnikih stvaralaca u muziko scenskim predstavama uz glumu, mimiku, pokret i igru. Pevanje se koristi skoro u svim oblicima pozorinih predstava (operama, operetama, mjuziklima, dramama, komedijama i sl.). PLALjIVA KOMEDIJA Vrsta komada nastala u osamnaestom veku u Francuskoj, pod uticajem tzv. graanskog sentimentalizma. Cilj ovih komada bio je da se patetino sentimentalnim prizorima kod publike izazovu nena oseanja i suze. PLAGIJAT (lat. plagium - kraa ljudi, prodaja dua) Prisvajanje nekog originalnog dela, kraa tue duhovne svojine. Postoji zakonska pravna regulativa o zatiti autorskih dela, pa plagijatori podleu odgovarajuim kaznenim merama. PLAKAT (lat. placatum - oglas, objava, proglas istaknut na nekom javnom mestu) Pozorini reklamni materijal: 1) umetniki plakat (likovno-grafiko reenje za reklamiranje predstave koji najee sadri samo osnovne podatke: ime pozorita - trupe, naziv predstave i ime autora, ponekad i imena ostalih lanova autorskog tima, podela uloga, datum izvoenja predstave ili sezona u kojoj je bila premijera; 2) plakat - dnevna lista (kast-lista) PODEST (gr. pus, podos - noga) Odmorite na stepenicama. Poz. - praktikabl. PODIJUM (gr. podion; lat. podium) Uzvieno mesto, uzdignuti prostor za javni nastup. POENTA (lat. puncta, fr. pointe - bod) Osnovna ideja, glavna misao dela, cilj, aoka (anegdote, vica). POJAVA Dogaaj, sluaj; neposredni odraz stvarnosti u oseajnom ili ulnom opaanju oveka. Poz. - deo ina, tj. scene, odreen ulaskom na scenu (pojavom) nekog od likova u komadu, ili njegovim odlaskom sa scene. POLITIKO POZORITE Vrsta pozorita koje prikazuje komade sa politikim temema. Nastalo je u Nemakoj posle Prvog svetskog rata, a rodonaelnik mu je Ervin Piskator. Osnovni cilj ovog

pozorita je politika, klasna borba, naklonjena idejama proletarijata. Najznaajniji predstavnik politikog pozorita bio je znaajni, svestrani nemaki pozorini stvaralac i teoretiar Bertolt Breht. Politiko pozorite se bazira na aktuelnosti, opredeljujui se za trenutne politike ciljeve i kampanje, te samo retka dela i autori imaju trajniju umetniku vrednost i znaaj. POMINE KULISE Deo dekora-scenografije koji nije fiksiran za scenu, najee se nalazi na podestu ili rolvagenu te moe da se pokree. To najee ine sami izvoai, ili binski radnici tokom predstave. PORTAL (lat. porta; nlat. portale, fr. portal - vrata, kapija) Otvor scene u tzv. sceni-kutiji. irina i visina portala ograniavaju vidno polje gledalaca omoguujui, s jedne strane, da se kod publike stvori iluzija posmatranja ivota" s one strane portala, a s druge strane, skrivajui od publike scenski mehanizam (cugove, svetlosne mostove, binske radnike, umetnike koji ekaju iza scene...). Ispred portala se nalazi proscenijum, iza njega - scena. PORTFOLIO (lat. portare - nositi, foglio - list) U biznisu - skup proizvoda, usluga ili brendova koje jedna kompanija nudi tritu. U umetnosti - oblik predstavljanja, prezentacije umetnika ili institucije. Najee kroz tampani letak koji se sastoji od fotografija, skica, maketa, iseaka iz tampe i sl. POSRBE Pozorini komadi koji se pojavljuju u prvim decenijama postojanja pozorita u Srba (kraj XIX, poetak XX veka). Tekstovi stranih autora koji su prevoeni, preraivani i prilagoavani srpskim temama i srpskom jezikom idiomu, kako 6i se pribliili novoj pozorino neobrazovnoj i neiskusnoj publici. Bile su vrlo znaajne za razvoj pozorita kod naeg naroda u devetnaestom veku. POTPURI (fr. potpourri) Meavina, smesa. Muziki komad sastavljen od vie razliitih, poznatih muzikih dela. POZICIONO SVETLO Prigueno svetlo na podu i zidovima scene koje slui za bolju komunikaciju scenskih radnika u toku realizacije predstave. POZITIVNI JUNAK (lat. positivus - odreen, siguran, poznat; potvrdan) Lik u dramskom delu koji poseduje visoke moralne kvalitete, dobar karakter, brojke, vrline. Suprotno njemu je negativni junak. POZORINA DRUINA Pozorina druina je skup pozorinih umetnika koji ima za cilj pripremu i prikazivanje pozorinih predstava: 1) STALNA Osniva ih i finansira odreena institucija vlasti (ministarstva, regije, grad i sl.), ili se samostalno organizuje, a finansira je pomenuta institucija vlasti, kao i donatori, sponzori. Prostor dobija uglavnom na korienje - od grada, optine ili neke institucije, fabrike i sl. 2) PO PROJEKTU Pozorinu druinu po projektu sainjavaju scenski umetnici koji se okupljaju samostalno oko odreenog projekta - predstave. Finansiraju se utlavnom od prodatih ulaznica, a u pripremi projekata od sponzora i donatora. Nemaju stalno sedite, predstave izvode kao gosti. POZORINA FOTOGRAFIJA

Poseban segment u oblasti umetnike fotografije. Pozorina fotografija ima tri osnovne funkcije: - informativnu - koristi se u marketinke svrhe (programi, panoi, plakati, afie, novinski napisi i sl), - dokumentarnu - svedoi (koliko je to mogue) o umetnikom karakteru predstave, - umetniko-estetsku, - arhivsku - ostaje jedno od retkih svedoanstava za budunost; uva se u pozorinim arhivama i muzejima. POZORINA KOMPANIJA Poseban oblik pozorinog organizovanja na Zapadu. Najee su to privatna komercijalna pozorita sa visoko kvalitetnim tehnikim i izvoakim mogunostima. POZORINA KRITIKA Disciplina u knjievnosti i pozoritu koja se bavi strunom analizom pozorinih dela i scenske interpretacije tih dela. Pozorina kritika u svom biu artikulie i podrazumeva razliite estetske sudove. U njoj je sadrano apriori sve to je pozorina umetnost sama. U objektu pozorine kritike je svet knjievnih, teatrolokih, muzikih, likovnih i drugih umetnikih kategorija vezanih za pozorite. Pored toga pozorina kritika, kroz fragmentalno mora da tumai i celinu teatarskih ostvarenja, tj. samo bie pozorita. Ona po svojoj funciji treba da bude neka vrsta premoenja estetskih ideja koje isijavaju sa scene i recepcija publike. POZORINA MUZIKA Muzika koja se koristi u dramskim i drugim pozorinim predstavama (ali ne u operama i baletima). Vrsta primenjene muzike koja moe biti a) posebno naruena, autorska, namenski komponovana za odreenu pozorinu predstavu; b) izbor muzike, kada se u predstavi koristi kompozicija ili delovi postojeih kompozicija. POZORINA PREDSTAVA Pozorina predstava je autohtono scensko umetniko delo koje se prikazuje pred publikom. Predstava je plod multidiscipliranog kolektivnog rada kreativnih timova: autorskog, izvoakog, producentskog i tehnikop Realizuje se na osnovu knjievnog teksta, libreta, ili scenarija. Potie iz stare Grke, u kojoj je ustanovljena osnovna podela: na tragediju, komediju i mim. Osnovni savremeni oblici pozorine predstave su: dramske, muzike, plesne. Pored ove osnovne, postoje i brojne druge podele pozorinih predstava: po vrsti, karakteru, formi autorstva i izvoenja (komedija, tragedija, drama u uem smislu; dramska, baletska, operska, operetska, mjuzikl, koreodrama; ansambl predstava, kamerna predstava, monodrama, spektakl...). POZORINA PRODUKCIJA Celukupna delatnost i rad u pozorinom ivotu. Obuhvata: - organizaciju sveobuhvatnog pozorinog ivota u drutvu (pozorini modeli, pozorina mrea, pozorine institucije, organizaciona ema pojedinanog pozorita i njegovih delova), - proizvodnju pozorinih projekata (specifian i organizovan sistem rada od ideje do konane realizacije, premijere pozorine predstave), - postprodukciju (ekploatacija predstave posle premijere). Ova delatnost postoji koliko i pozorite. Svoj savremeni oblik definie prvo u Americi u okviru tzv. brodvejske produkcije, a u Evropi preko londonske West end produkcije,- do konanog definisanja u osnovnim principima menaderskog organizovanja, koje se pojavljuje poetkom 60-tih godina dvadesetog veka. POZORINA PUBLIKA Deo populacije koji poseuje pozorine predstave. Veoma vaan segment pozorita. Ona je uz umetnika-izvoaa i autora pozorinog dela (dramskog pisca, kompozitora, koreografa...), trei element koji ini pozorite. Postoji stalna pozorina publika koja ima

ve izgraenu pozorinu kulturu, te povremena n potencijalna pozorina publika (mogui budui stalni korisnici pozorita). POZORINA REIJA Umetniki postupak i vetina pretvaranja literarnog teksta, libreta ili scenarija u scensko delo. Umetnika scenska delatnost kojom se, posebnom vetinom i znanjem, a u saradnji sa drugim lanovima kreativnog tima (scenograf, kostimograf, dirigent, koreograf, lektor i dr.) dovode u harmonino sadejstvo svi elementi predstave i tako stvara autohtono scensko umetniko delo - pozorina predstava. POZORINI ANSAMBL Skup pozorinih umetnika-izvoaa. U pozoritu poznajemo: ansambl drame (ili dramski asambl), baletski ansambl, operski ansambl i muziki ansambl, ansambl svake pojedinane pozorine predstave. POZORINI FESTIVAL Povremena pozorina sveanost, smotra pozorinih predstava. Festivali mogu da budu: takmiarski (kada se na festivalu dodeljuju nagrade), - revijalni (kada uee podrazumeva samo smotru pozorinih predstava). Koncept festivala podrazumeva odreenu formu i karakter, koje utvruje osniva festivala i definie ih svojim statutarnim odredbama. Neki festivali poseduju propagandnu i izdavaku delatnost, koja moe da bude vrlo znaajna zaoblast pozorinog istraivanja. POZORINI KOMAD dramsko delo. POZORINI KRITIAR Poseban strunjak koji ocenjuje, vrednuje umetnika dostignua autora i izvoaa POZORINI MODEL Osnovni princip - koncept pozorinog organizovanja i delovanja. Na osnovu pozorinog modela projektuje se pozorina mrea i vrsta pozorita u jednoj dravi. Pozorini model se pravi na osnovu kulturnog modela a uz pomo zakona o pozoritu, kao i drugih pravnih regulativa (zakoni, uredbe i dr.) kojimase definie vrsta pozorita i njihova pozicija u drutvu (od nacionalnog pozorita do pozorine druine). POZORINI PLAKAT afia POZORITE (staroslovenski mesto gde se neto nalazi: mesto za izvrenje smrtne kazne, mesto gde se zbiva neka radnja, najee gluma) Pod pojmom pozorite se podrazumeva: drutvena delatnost, tj. kompleks teatarskog ivota, u oblasti kulture i umetnosti, institucija koja se bavi pripremom, organizacijom i realizacijom pozorinih predstava, zgrada koju pozorite kao institucija poseduje; namenska graevina sa svim potrebnim prostornim, umetnikim, administrativnim i tehnikim preduslovima za pripremu i realizaciju pozorinih predstava. Pozorite kao posebna umetnika delatnost nastaje u staroj Grkoj, i ve tada se formiraju: a) pozorite - kao posebna drutvena i umetnikoscenska delatnost, b) pozorino delo - drama, kao poseban oblik knjievnosti (u okviru nje: tragedija, komedija, satira, mim), e) pozorini stvaraoci dramski pisci, glumci, kao i prvi pozorini teoretiari i organizatori, v) pozorine graevine - koje su namenjene uglavnom pozorinim dogaanjima; antiki teatar u vidu amfiteatra (gledalite, orkestar, scena). POZORITE APSURDA

(lat. Absurdum - nemogue) Dramski izraz koji je nastao posle Drugog svetskog rata. Prikazuje brojne nereene probleme tadanjeg drutva, nemogunost egzistencije u takvim okolnostima. Odbacuje tradicionalni psiholoki pristup likovima i sukobima, dovodi u pitanje ak i radnju i jezik u drami. Rodonaelnici ovog pravca su Jonesko, Beket, Adamov, ene. POZORITE SENKI Vrsta lutkarskih predstava koja svoju izraajnost realizuje putem lutaka koje se ne vide, ve se njihov odraz pod snopom svetla odslikava na platnu. Potiu iz zemalja dalekog istoka (Kina, Bali, Java), ali su preko bliskog istoka i Turske (Karaoz) dole do Evrope. POZORJE 1. Prizor, pojava, zbivanje. Ono to se obuhvata pogledom. 2. Oznaka dramaturke celine (J. S. Popovi - prvo pozorje). 3. Naziv naeg najznaajnijeg pozorinog festivala Sterijino pozorje. POZORNICA scena i bina. POZORNICA NA KOLIMA Vrsta srednjovekovne pokretne pozornice na kojima pozorine trupe izvode predstave. Kola im, sem kao pozornica, slue za prevoz od mesta do mesta, za smetaj izvoaa skromnog dekora i kostima, kao i za prenoita. Imali su znaajan udeo u irenju pozorie kulture. PR (eng. public relitions - odnosi sa javnou) Delatnost i profesija koje su nastale u novije vreme, sa razvojem medija za masovno informisanje i komunikacije. Predstavlja sponu izmeu preduzea, organizacije, institucije... i predstavnika medija. Poz. - PR je 1) koncept odnosa sa javnou pozorita, koji prati generalnu marketinku liniju; 2) osoba ili sluba koja u ime pozorita komunicira sa predstavnicima medija. PR PLAN (eng. public relations) Plan odnosa sa javnou. Poz. - obuhvata sve aktivnosti potrebne radi pravovremenog i pravilnog prezentovanja javnosti: odreene institucije (pozorita, kompanije, trupe..), odreenog programa (repertoara pozorita za sezonu, mesec, nedelju, dan), odreenog projekta, manifestacije, dogaaja, kao i svake pozorine predstave ponaosob. PR TIM Ekipa strunih menadera koja realizuje odnose sa javnou. Broj ljudi u timu zavisi od veliine irojekta i ambicija menadmenta projekta. Sledi primer jednog mogueg tima: PR menader - utvruje koncept rada, priprema planove i rukovodi njihovom realizacijom, kao i istraivanjem rezultata rada; - port parol - zaduen za predstavljanje projekata u direktnim kontaktima sa javnou (konferencije za novinare, gostovanja u TV i radio emisijama i sl.). Sledi instrukcije PR menadera. Mora da bude elokventan, obrazovan, armantan i sl; - medijator-promoter-demonstrator - ima slinu funkciju kao port parol, ali je usko specijalizovan za odreenu temu koju direktno prezentira fizikom ili govornom radnjom publici i medijima; ,- menader za odnos sa publikom domain zaduen za direktan kontakt sa publikom u pozoritu. Organizuje rad domaica, razvodnica, koje pomau publici u holu pozorita i u sali, organizuje prodaju publikacija, suvenira i sl, vodi rauna o higijeni prostorija koje koristi publika, organizuje prodaju osveavajuih pia itd.

PRAIZVEDBA Prvo zvanino javno izvoenje nekog dramskog dela. PRAKTIKABL (fr. praticable) Montani elementi scenografije kubusnog oblika, podesti (od drveta ili metala) koji se koriste za podizanje visine scene. esto se koriste i za gradnju montanih scena u prostorima u kojima ne postoji bina, ili za formiranje gledalita (u prostorima gde ono nije diferencirano). PREDIGRA Posebna vrsta scenskih komada koji se igraju pre poetka glavnog komada. Svojim sadrajem objanjava tematiku glavnog dela i najavljuje ga. Za raliku od prologa u kojem je samo jedan izvoa, predigru izvodi vie aktera. Ova vrsta scenskog dela se vrlo retko koristi u savremenoj dramaturgiji. PREDLOAK PREDSTAVI Skraeni sadraj, sie, najee u neverbalnom teatru. PREDSTAVA 1. Slika u svesti ranije primljenih ulnih opaanja o nekom ili neemu. 2. Izvoenje pozorinog komada. PREDSTAVE KORISNICE (kol.) Pozorine predstave koje se igraju u humanitarne, dobrotvorne svrhe, a u XIX i do polovine XX veka prihod od predstave je dobijao glumac obeleavajui znaajni jubilej (npr. 25 godina umetnikog rada). PREMIJERA (fr. premiere) Premijera je prvo zvanino izvoenje pozorine predstave, tj. novonastalog scenskog umetnikog dela, u konano definisanom obliku u svakom pogledu: umetnikom, tehnikom, izvoakom, producentskom. Premijerom predstave prestaje ciklus stvaranja predstave - produkcija, i nastaje novi - eksploatacija (prikazivanje) predstave. Premijera ima sveani karakter jer se predstavlja novo, autohtono pozorino delo. PRES (en. press) tampana javna glasila, novine, listovi, novinarstvo. PRES KLIPING (en. press clipping) Iseci iz tampanih javnih glasila. Postoje posebne agencije koje se bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem iseaka iz tampe za odreene klijente. Npr. pozorite narui kod takve agencije servis za svoje potrebe. Ova aktivnost je vrlo vana zbog jasnije preglednosti odnosa pozorita prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti pozorita u javnosti i arhivske dokumentacije. PRESEK Skica bonog izgleda scenografskog reenja. Slui za upotpunjavanje utiska u procesu traenja varijanti za konana scenografska reenja. PRETPREMIJERA Pretpremijera pozorine predstave je poslednja generalna proba pred prvo zvanino javno izvoenje - premijeru, koja se igra pred publikom. Na pretpremijeru se najee pozivaju zaposleni u pozoritima, prijatelji pozorita, dobrotvori, sponzori, novinari i sl. To je vrlo vaan ispit pred premijeru, jer je na osnovu reakcija publike mogue izvriti izvesne korekcije u izvoenju. Ulaz na pretpremijeru je obino besplatan, ali u nekim pozoritima

na zapadu postoje tzv. otvorene pretpremijere, za koje se ulaznice prodaju po popularnim cenama. PREVODILAC Struno lice koje teatarske sadraje transponuje - prevodi sa jednog jezika na drugi. U pozoritu se prevode: 1)strani dramski tekstovi na domai jezik i obrnuto, radi objavljivanja ili postavljanja na scenu; 2)prilikom gostovanja dramskih predsta-va u inostranstvu (ili iz inostranstva), publici se esto obezbeuje tzv. simultani prevod (publika pomou slualica prati tekst na maternjem jeziku, koji prevodilac govori u isto vreme kad i izvoa-i na sceni - simultano); u novije vreme ee se pribegava titlovanju" - publika tokom praenja predstave moe da ita tekst koji se emituje na displeju postavljenom obino iznad portala (kod scene-kutije"), pored scene ili ak u okviru scenografije; u nekim pozoritima i na seditu. 3)struna literatura iz oblasti pozorita. PREZENTACIJA (unzi.praesentatio - predstavljanje, prikazivanje, predlaganje...) U pozoritu predstavljanje, predlaganje, novog projekta-predstave putem elektronskih medija, javnog objanjavanja, izlaganja, nastupa aktera i sl, moguem finansijeru, sponzoru, donatoru, predstavnicima osnivaa... PRIKAZ 1. Izvoenje, prikazivanje. U pozoritu prikazivanje nekog scenskog dela. 2. Kratka opisna ocena nekog dela. U pozoritu: literarni prikaz nekog dramskog dela, kritika izvedene pozorine predstave. Scenski prikaz. Manji scenski izraz. Prikazi mogu da budu prizori odreenih biografskih i ivotnih dogaanja - prikazanja. Primer: Prizori iz ivota Isusa Hrista. U likovnom smislu prizor moe da bude scenska postavka koja predstavlja odreeni ambijent. PRIMA (lat. prima, od primus - prvi) Muziki instrument udeen da svira prvi, vodei glas. PRIMABALERINA (it. prima ballerina) Prva igraica, ekstra prvakinja baleta, najistaknutija baletska umetnica. PRIMADONA (ital. prima donna) Prva pevaica opere, ekstra prvakinja opere, najistaknutija operska umetnica. PRIMENjENA MUZIKA Poseban muziki oblik koji ima primenjenu funciju. Muzika koja se namenski, po porucbini komponuje za odreena umetnika dela: pozorinu predstavu, film, televiziju i sl. Ova muzika ima sekundarni karakter u nekom delu, no, ima vrlo vanu ulogu u umetnikoj prezentaciji dela. PRIZOR U pozoritu zbivanje na sceni. PROBA (nlat. proba - ispitivanje, ogledanje, pregledanje) Vebanje, pripremanje nekog muzikog ili scenskog komada (koncerti, predstave, priredbe). Na probama reditelj uz pomo svojih saradnika i izvoaa kreira svoje scensko umetniko delo, predstavu. U pozoritu postoje: itae, mizanscenske, tehnike, kostimske, generalne i dr. probe. PROBNA SALA

Posebno opremljena prostorija u pozoritu u kojoj se odravaju probe. 1) itaa probna sala je prostorija u kojoj se odravaju itae probe, moe biti razliitih veliina, a opremljena je stolovima i stolicama; 2) probna sala u kojoj se odravaju mizanskcenske probe; treba da ima veliinu scene na kojoj e se izvoditi predstava; 3) baletska probna sala takoe ima veliinu scene, ali je opremljene baletskim podom, ipkama", klavirom, a zidovi su obloeni ogledalima; 4) operska probna sala se ne razlikuje od dramske, ali obavezno ima klavir. PROELjE Prostor iznad scene. PRODUCENT (lat. producens - koji proizvodi, en. producer) Lice koje svojim radom neto proizvodi, proizvoa. Poz. - struno i kreativno lice sa menaderskim sposobnostima, koje je u obavezi da stvori sve umetnike, tehnike i administrativne preduslove da projekat za koji je odgovoran nesmetano, kvalitetno i u roku bude realizovan. U Americi producent oznaava nekog ko je finansijski i u globalu odgovoran za upravljanje pozoritem (u Engleskoj poznat kao menader), ali sa drute strane, ameriki termin uao je u optu upotrebu u Evropi u istom smislu. PRODUCENT PREDSTAVE Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. On je neposredna veza izmeu svih timova koji rade u procesu produkcije predstava i odgovoran je da ta relacija to kvalitetnije funkcionie. U komercijalnim produkcijama ima obavezu za stvaranje svih materijalnih preduslova za realizaciju predstave. PRODUKCIJA (lat. productio - predstavljanje, prikazivanje, proizvodnja) U pozoritu produkcija podrazumeva iroki spektar aktivnosti: od planiranje, priprema, stvaranje i prikazivanje pozorinih predstava. Zatim priprema i realizacija ukupnog repertoara pozorita i drugih pozorinih projekata. Uopte, produkcija, moe da se definie kao stvaralaki proces u fazi proizvodnje i prikazivanja pozoriiih predstava. PRODUKCIJSKI TIM Grupa strunjaka koja rukovodi procesom proizvodnje predstava. Uspostavlja hijerarhijski odnos i podelu obaveza u procesu pripreme i realizacije predstave, tj. obezbeuje osnovne produkcijske preduslove kako bi kreativni timovi umetnika i tehnike nesmetano realizovali proces proizvodnje i eksploatacije predstave. Ovaj tim sainjavaju kreativno-operativni strunjaci - menaderi za odreene oblasti, na ijem je elu generalni menader, potom menader projekta, finansijski menader, marketing menader, menader tehnike produkcije, izvrni producent i dr. PROGON Proba na kojoj se predstava u nastajanju odigra od poetka do kraja, bez zaustavljanja i vraanja scena. Organizuje se u toku pripreme predstave, u momentu kad su sve scene mizanscenski postavljene, makar i u grubim crtama, kako bi se stekao opti utisak o celini. Posle toga se nastavljaju mizanscenske probe, na kojima se scene iste", dorauju i razrauju, da bi se povremeno ponavljali progoni - sve do generalnih proba. PROGRAM PREDSTAVE tampana publikacija, u kojoj se nalaze osnovni podaci o predstavi - najee: naziv institucije - pozorita, naziv dela, ime autora dela, imena svih autora (reditelj, scenograf, kostimograf, dramaturg...), imena svih aktera sa nazivima uloga koje igraju (kast lista),

biografije autora i izvoaa, kratki prikaz dela ili sadraja, re reditelja i (ili) dramaturga, teatroloka ili struna analiza dela, i fotografije (autora i izvoaa, scena iz predstave i sl.) Sadraj programa ureuje posebno struno lice (urednik publikacije, dramaturg ili dr.), dok je za vizuelni oblik progra-ma zaduen dizajner. PROJEKCIONI APARAT (lat. projectio) Baeni zraci, slika baena svetlosnim zracima na neku povrinu - zid, platno i sl. Aparat koji se koristi za prikazivanje slika, slajdova i filmova. U novije vreme esto se koristi u sklopu realizacije predstava. PROJEKCIONO PLATNO Posebno belo platno koje se koristi za projekciju video i filmskih zapisa u toku predstave, kao i za druge multimedijalne scenske programe. PROJEKT (lat. projectus) Projekat u optem smislu podrazumeva odreenu nameru, predlog, skicu, nacrt, plan i sl. U poslovnom smislu, projekat je jasno definisan i pripremljen plan, sa svim razraenim detaljima, od ideje do konane realizacije. Poz. - skup jasno definisanih planova za realizaciju odreene pozorine ideje. Najee je re o pozorinoj predstavi, a prave se i projekti za odreenu sezonu, projekti pozorinih festivala, projekti gostovanja i turneja i sl. PROLAZNA VRATA (en. pass door) Vrata otporna na vatru koja se nalaze izmeu gledalita i dela iza pozornice, kojim se utlavnom slui samo osoblje pozorita. PROLOG (gr. pro-logos - predgovor) Predigra. U antikom teatru prvi deo predstave, pre pojave hora, koji gledaoce uvodi u potonju dramsku predstavu, kako bi im olakao razumevanje; kasnije uvodni govor, obraanje publici pre poetka komada. Moe da ga govori neki od likova komada koji sledi (na primer Pomet u prologu Drieve komedije Dundo Maroje). PROMOCIJA (nlat. promotio; eng. promotion - unapreenje, proizvoenje nekoga u doktora nauka, potpomaganje) U novije vreme - poseban oblik marketinke i PR delatnosti, sa ciljem plasiranja nekog dela, proizvoda u javnosti. PROPADALITE (kol.) Tehniki mehanizam na sceni koji omoguuje da se delovi scene spuste ispod nivoa na pozorinoj sceni bine. PROSCENIJUM (gr. pro-skehion, lat. proscaenium) Prostor ispred scene, koji je po irini najee jednak veliini otvora portala, po dubini zahvata prostor izmeu glavne zavese i gledalita, tj. prostor iznad orkestarske rupe". Ovaj prostor se koristi kao integralni deo igraeg" scenskog prostora u dramskim, kao i operskim i baletskim predstavama u kojima ne uestvuje orkestar, ve se emituje snimljena muzika. Avanscena PROSKENION (gr.) Prostor ispred skene u antikom pozoritu sa stubovima, stubama i dr. PROSPEKT (lat. prospectus - izgled, prizor, pogled) U pozoritu deo scenografije, slikana zavesa u dnu scene - slikani rikvand. U novije vreme, umesto naslikanog, esto se koristi belo platno na koje se projektuju slajdovi, film ili sl. 1.Plan, skica neke graevine kako izgleda spolja. 2. Perspektivno oslikano platno u dnu scene kutija. 3. Svako platno ili aplikacija

na stranjem zidu ili u dnu pozornice koje ini deo scenografske osnove. Danas prospekt esto postaje mesto bitnih reenja svetlosnog i laserskog dizajna predstave. PROTAGONIST (gr. protagonistes) Nosilac glavne uloge. Smatra se da je prvi protagonist bio Tespiskz antike Grke, izdvojivi se iz hora i stupivi sa njim u dijalog. Kasnije se izdvaja i drugi glumac, deuteragonist, a Sofokle uvodi i treeg glumca - tritagonistu. PROTIVNIK V. antagonist. PROTOKOL (gr. proios - prvi; kolla - lepak; protokollon) 1) Pravilnik propisa o ceremonijalu ponaanja u diplomatiji; zapisnik sa zakljucima i o dlukama donesenim na sastanku nekog diplomatskog ili rukovodeeg tela; 2) pisani dokumenti kojima partneri utvruju osnovne okvire saradnje (poz. - protokol o saradnji, pismo o namerama). PROTOKOLNA LISTA Spisak zvanica za sveane prilike. Poz. - spisak gostiju (znaajne linosti iz pozorinog ivota, prestavnici osnivaa, struktura vlasti, medija, priznati kulturni i javni radnici), koji se pozivaju da prisustvuju nekom znaajnom dogaaju (premijera, koncert, festival, promocija). PSIHODRAMA (gr. psyche - dua, duh, drama) Poseban oblik psihoterapije kroz dramske aktivnosti. Instruktor klijentu zadaje temu, koju on scenski ilustruje improvizacijom. Rodonaelnik psihodrame je ameriki sociolog Moreno. U savremenom pozoritu ovaj oblik se koristi u procesima eksperimentalnog istraivanja. PSIHOLOKA DRAMA (gr. psyche; logia - nauka o dui) Drama koja svoju osnovnu radnju - tezu zasniva na psiholokom pristupu. Nastala je sredinom devetnaestog veka. PUBLIKA (lat. puhlicum) Javnost, svet. Korisnici, posetioci javnih dogaaja. gledalac. PUKA DRAMA Oblik pozorine drame u srednjem veku koja se razvila u narodu, za razliku od crkvene drame koja se razvijala u okviru crkve. Potie jo iz starog Rima. Za temu ima obine svakodnevne probleme naroda sa puno zapleta i kominih scena. Izvoai u ovim dramama su karakteristini po tome to su veti improvizatori u svemu: glumi, muziciranju, pevanju, igranju, akrobatici, ongliranju i sl. PULPITUM (lat.) Pozornica - podijum u pozorinim graevinama starog Rima. PULT (lat. pulpitum, nem. Pult) Postament sa kosom povrinom za itanje, pisanje, dranje iota. Izdignuto postolje na kojem muziki umetnici - izvoai i dirigenti dre notni materijal. PUNO SVETLO (kol.) Svetlo u najjaem intezitetu koje se koristi u procesu proba ili opremanja scene kako bi se bolje sagledali svi detalji na sceni. Za razliku od radnog svetla koje moe da ima manji intezitet, tj. funkcija mu je da omogui nesmetani rad. PUTUJUE POZORITE Pozorite koje svoju programsku delatnost ostvaruje na stalnim gostovanjima turnejama. Bilo je osnova pozorinog ivota pre formiranja i u prvim decenijama

postojanja institucionalnih pozorita (u naim krajevima u devetnaestom i poetkom dvadesetog veka).

RADNjA Niz postupaka sa zajednikim ciljem. U dramaturgiji - razvoj dogaaja u okviru dramske prie (fabule). U glumi - osnovna izraajna sredstva (govorna radnja, fizika radnja). Manje aktivnosti izvoaa na sceni osmiljene sa namerom da osvetle lik i/ili da ga opravdano zaokupe kada nije u sreditu panje. RADNO SVETLO (kol.) Sistem za osvetljavanje scene, nezavisno postavljen, koji se ne koristi u lrocesu realizacije predstave ve samo za obino" osvetljavanje scene, za vreme mizanscenskih proba, postavljanja dekora, ienja i spremanja scene itd RAMPA (fr. rampe) Nagnut prilaz; ograda; prepreka na prunom prelazu. Poz. - linija rasvetnih tela postavljena ispred iozornice, i pregrada koja te svetiljke zaklanja od gledalaca. Prei rampu (fig.) - scenskim nastupom ui u gledalite"; osvojiti" ga. RAPSOD (gr.) Putujui narodni peva u antikoj Grkoj koji je sastavljao juna-ke pesme od vie odeljaka (izvora) i javno ih prikazivao, pevao. RAPSODIJA (gr.) Pesme sastavljene od vie odeljaka koje je putujui peva u staroj Grkoj - rapsod javno izvodio, pevao. Odeljak iz neke vee pesme, pesma potpuno slobodnog oblika. Muz. Fantazija slobodnog oblika koja je inspirisana, tj. naslanja se na narodne melodije. RASPLET Kljuni momenat u drami, u kojem nastaje preokret. Reenje zapleta, stvaranje jasne situacije i privoenje dramske fabule zavretku. RECITAL Kolani muziko scenski program u izvoenju jednog ili vie umetnika (muziara, pevaa, glumaca...) REITATIV (lat. recitativo) Vrsta "govoreeg pevanja", pri kojem se tekst vie govori nego to se peva. Koristi se u operama i operetama i izvodi se sa ili bez muzike pratnje. RECITOVANjE (lat. recitatio) Umetniko, sveano, glasno itanje ili kazivanje poezije, koje izvodi scenski umetnik. deklamacija. REDITELj (fr. regisseur) Umetniki rukovodilac, lice koje vodi glavne strune kreativne poslove u pripremi i realizaciji pozorinih, filmskih, televizijskih projekata, multimedi-jalnih i drugih scenskih manifestacija (pozorini reditelj, filmski reditelj, televizijski reditelj, radio reditelj, multimedijalni reditelj), dajui im lini, autorski i estetski peat. Dananja uloga reditelja je tek odskora definisana u pozorinoj istoriji. Naravno da je neko uvek morao biti zaduen za izvoenja, za probe sa glumcima i mizanscen, ali sve do 19. veka bilo je uobiajeno da je inspicijent uglavnom zaduen za odabir glumaca i dogovor oko dekora i kostima, dok je glavni glumac na jednoj ili dve probe pri kraju rada davao

konani izgled predstavi, uglavnom kako bi se uverio da se nita ne kosi sa njegovim tumaenjem uloge. Dvadesetih godina 19. veka, reditelje (ili producente kako su ih zvali) su poeli da oslovljavaju tim imenom pri postavljanju pantomima i predstava i oko 1870. godine postalo je uobiajeno da se ime reditelja oglaava u programima, iako je to bila osoba koja je inae deo autorskog tima predstave, bilo kao pisac, glavni glumac ili inspicijent. Gordon Kreg, na primer, 1905. jo uvek koristi termin inspicijent u Umetnosti pozorita i polako ga smenjuje termin reditelj ubrzo nakon Prvog svetskog rata. Prvi stalni reditelji u modernom smislu bili su evropska tekovina: jedan od prvih bio je Vojvoda od Saksmajningena, iji rad je direktno uticao na aspiracije i karijere mnogih istaknutih linosti tokom istorije pozorita 20 veka, poput Stanislavskog, Rajnharta i Antoana, kao i na izuzetno realistine postavke Irvinga i Trija u Velikoj Britaniji. Ve prvih godina 20-tog veka teoretiari poput Apije i Gordona Krega promovisali su status reditelja u glavnog stvaraoca u pozoritu, a koncept totalnog pozorita ga je dalje unairedio. V. reiser. REDITELjSKA KNjIGA Dramski tekst koji reditelj koristi prilikom priprema za poetak rada na predstavi kao i tokom proba, beleei na marginama i na praznim stranama svoje planove, ideje, razmiljanja... Reditelji vode svoju knjigu na vrlo individualan nain - od onih koji unapred precizno odreuju mizanscen, akcente, efekte i sve belee u knjigu, preko onih koji to ine tokom rada, do onih koji belee retke, ponekad samo njima jasne znakove i ifre". Knjige onih prvih veoma su korisne prilikom kasnijih teatrolokih istraivanja REDITELjSKA KONCEPCIJA (lat. sopceptio - shvatanje, razumevanje, zamisao) Nain na koji je reditelj shvatio, protumaio dramski predloak (tekst, libreto, scenario) i na koji je zamislio svoje delo predstavu. REDITELjSKO POZORITE Pozorite gde je izuzetno naglaena autonomnost reditelja. REFLEKTOR (nlat. reflector - odbija svetlosti, baca svetlosnih zraka) Svetlosio telo koje se upotrebljava za rasvetu. Poz. - pomou reflektora se postavlja osnovni scenski svetlosni timung, ali se postiu i pojedini svetlosni efekti prilikom realizacije predstave. REFREN (fr. refrain) Stalno ponavljanje nekog stiha ili stpofe, u pravilnim razmacima. Fig. - deo teksta, gest, akcenat, efekat, koji se ponavlja u toku izvoenja pozorine predstave. REGIONALNA POZORITA (lat. regio - kraj, oblast, pokrajina) Regionalno pozorita zadovoljavaju pozorine potrebe odreene oblasti - regije, koja je osniva i finansijer ovih teatara. Osnivaju se po kulturnom modelu koji ustanovljava drava, sa ciljem demetropolizacije kulture. Najee neguju repertoar slian repertoaru nacionalnog pozorita. REGULATOR (nlat. regulator - ureiva, doteriva, udeava) Poz. - elektronske sprave za podeavanje tona i svetla. Postoji i runi regulatori, ali u novije vreme se koriste kompjuterski, koji su kvalitetniji i praktiniji. REKLAMA

(lat. reclamare; fr. reclame - glasno vikati) Preporuka, javno oglaavanje dobrih svojstava roba i usluga. Poz. - posebna delatnost u okviru marketinga i odnosa sa javnou, koja ima za cilj afirmaciju pozorita ili pozorinih projekata na tritu; propaganda. REKVIZITA (lat. requisitum, requisita -potreba) Svi predmeti, osim dekora i kostima, koji se koriste u predstavi. Postoji sitna rekvizita (naoare, tabakere, telefoni, knjige, posue), krupna (nametaj, burad, bicikli), potrona rekvizita (jelo, pie, dim), kostimska rekvizita (lepeze, tane, nakit...). REKVIZITER Radnik scenske tehnike u pozoritu, zaduen za predmete koji se koriste u predstavi (nabavku, sortiranje, muvanje i izdavanje). U toku predstave brine da rekvizita bude na iravom mestu i na raspolaganju izvoau onako kako je u toku proba utvreno i uvebano. RELIGIOZNA DRAMA (lat. religio - uenje o bogu; vera; veroispovest) Drame sa verskim temama. Za cilj imaju uvanje i irenje religioziog morala. Razlikujemo: liturgijsku uramu, crkvena prikazanja, mirakule, misterije. est naziv je i crkvena drama. RENESANSNA TRAGEDIJA (fr. renaissance - obnova, preporod, period u istorijskoj umetnosti) Dramski oblik koji se razvio u periodu renesanse sa oslanjanjem na antike tragedije i uzore iz srednjeg veka (misterije i moraliteti), REOSTAT (gr.) Aparat za podeavanje otpora struje. Izuzetno znaajan za efekte u pozoritu koji zahtevaju postepeno intenziviranje svetla. REPERTOAR (fr. repertoire) 1) Spisak predstava koje izvodi jedno pozorite; 2) raspored izvoenja predstava tokom odreenog perioda (sezone, meseca, nedelje); 3) spisak uloga koje je neki glumac, a naroito peva ili igra prouio, uvebao i moe da ih odigra. REPERTOARSKA POLITIKA (fr. repertoire, lat. politica) Programsko-izvoaka koncepcija pozorita. Svako pozorite bi moralo da ima svoju repertoarsku fizionomiju od koje zavisi repertoar. REPERTOARSKI PLAN (kol.) Planiranje novih pozorinih predstava (npr. repertoarski plan premijera za novu sezonu); plan i raspored irikazivanja predstava koje se nalaze na repertoaru. REPERTOARSKO POZORITE Pozorite koje na svom repertoaru ima vie naslova, tj. koje iz veeri u vee igra drugi komad. Ovakva pozorita obino poseduju svoju zgradu i mogu imati stalni, profesionalni, ansambl. Jasno utvreni repertoar (program igranja predstava po datumima) objavljuje se meseno, a neka pozorita to ine za polusezonu ili za celu sezonu. Repertoarsko pozorite pripada evropskom pozorinom modelu. REPETICIJA (lat.) Ponavljanje i uvebavanje pojedinih delova operskih arija, odnosno nekih njenih kadenca. U baletu uvebavanje delova baletske predstave. Uz klavirsku pratnju korepetitora, a po potrebi i nadzor pedagoga. REPLIKA

(nlat. replica) Tekst jednog od uesnika u dramskom dijalogu. Tekst dramske ili pevake uloge kojim se odgovara na partnerov izgovoreni ili otpevani tekst u pozorinoj predstavi. Dati repliku - izgovoriti poslednje rei koje ieposredno prethode poetku govora drugog uesnika (v. lvort). REPRIZA (fr. reprise - ponavljanje) Izvoenje predstave posle premijere. Svako ponovno prikazivanje ili izvoenje predstave. Broj repriza je jedno od merila uspeha pozorine predstave. RETORIKA (gr. rhetorike) Vetina i tehnika besednitva. Vetina lepog govorenja. REVIJA (fr. revue, eng. review) 1) Vrsta scenskog dela, sastavljenog od niza razliitih taaka aktuelne sadrine; raskono opremljeni scenski spektakli bez odreenih pretenzija (bez fabule, zapleta i sl.) sa pesmom, muzikom i igrom; 2) serija scenskih dogaaja, posebno organizovana smotra pozorinih predstava, ili pozorinih projekata. REIJA (fr. regie) 1) Kreativni postupak pripreme i postavljanja nekog dela na scenu, snimanje filma, televizijskih i radio programa. 2) Stvaralako rukovoenje i upravljanje umetnikim i tehnikim timom prilikom postavljanja odreenog predloka na pozornicu. 3) Scensko ostvarenje pojedinog reditelja. REISER (fr. regisseur) reditelj. RIKVAND (kol.) Veliko platno - zavesa u dnu scene. Obino je to oslikano platno (panorama, trg, dvorana, nebo...), ali se sve ee koristi belo platno na koje se projektuje slajd, film i sl. RITAM (gr. rhythmos) Ravnomerno i odmereno kretanje. Poz. - 1) pravilno i naizmenino dizanje i sputanje glasa, korienje naglaenih i nenaglaenih slogova, rei, delova reenica (kod glumaca i pevaa); 2) pravilno i naizmenino smenjivanje naglaenih, nenaglaenih, sporijih i brih, napetih ili oputenijih delova predstave (pojava, scena, sitnijih scenskih radnji). Ritam predstave - raspored i meusobni odnos scena po njihovoj naglaenosti (u smislu ziaaja za tok radnje, u smislu emocionalnog efekta koji izazivaju kod publike i sl.). RITUAL (lat. rituale - verski, crkveni, obiaj i obred) Obredna radnja. Obred koja ima verski, simbolian znaaj, a koju izvodi grupa ili pojedinac. RITUALNI TEATAR Teatar koji svoju osnovnu programsku koncepciju zasniva na ritualima. Ovakva pozorita se bave istraivanjem rituala i obreda religija i naroda, radi inkorporiranja njihovih iskustava u pozorini in RIVAL (lat. rivalis) Suparnik, takmac. U dramskom delu je to najee protivnik protagoniste antagonist. ROL BAR

(en. roll bar) Cev ili ipka privrena za zidove oko scene koja slui za kaenje scenskih pomagala. Drvena ili plastina ipka postavljena na stalke ili prikaena za zidove baletske probne sala koja slui za pomo, pridravanje baleskih igraa prilikom vebanja. ROLA (nem. Rolle) Uloga u iozorinom komadu i pozorinoj predstavi. ROLVAGEN (nem. Rollwagen) Nisko postolje na tokovima na koje se stavljaju delovi scenografije. Slui za transport dekora od magacina do scene, kao i za brze promene scenografskih slika tokom pozorine predstave. ROMANTINA DRAMA (fr. romantisme) Dramska dela iznedrena iz romantiarskog pokreta u toku osamnaestog i devetnaestog veka. Okree se subjektivnom svetu mate, oseanja, ulnosti... Manifest romantizma izneo je Viktor Igo u predgovoru svoje drame "Kromvel". ROTILj ZA RASVETU (nem. Roschitl, ma. rostelj) Metalna reetka (u loitu pei ili za peenje mesa na aru). Poz. (kol.) - montana konstrukcija iznad scene, na koju se postavljaju rasvetna tela, tehnika pomagala za svetlosne efekte i sl. ROTACIJA (lat. rotatio - obrtanje, okretanje u krug, oko jedne take, osovine) Poz. - okretna pozornica. Rotacija je mehanizam koji je montiran ispod scene i aktiviranjem pokree scenu u krug (rotira 360 stepeni). Omoguuje istovremeno postavl,anje dekora za nekoliko ambijenata i njihovu brzu promenu, kao i za neke druge rediteljske i scenografske efekte. RUENjE SCENE (kol.) Demontaa i sklanjanje scenografije i tehnikih pomagala sa scene nakon zavretka predstave.

SADRAJ Redosled injenica. Graa nekog dela. Daje osnovno znaenje delu. Uz formu vaan element svakog dela. U pozorinom delu sadraj predstavlja osnovni tok - pria dela. Daje odgovor na pitanje o emu je re u delu - onako kako se to delo moe prepriati. SALON (fr. salon, ital. salone) Prigodna prostorija za sveano okupljanje, prijeme i sl. Poz. posebna prostorija u neposrednoj blizini scene, u kojoj umetnici pre i za vreme probe i predstave ekaju poziv inspicijenta za izlazak na scenu. Postoji i poseban svsani salon koji slui za prijem protokolariih gostiju pozorita pre poetka, u pauzi i po zavretku predstave. Ovi saloni mogu da slue i za promotivne aktivnosti: konferencije za novinare, izlobe, promocije, koktele i sl. SATIRA (lat. satira, satura, satur - sit, zasien) Podsmeh, ruganje. Vrsta knjievnog dela (pesma, proza, drama...) koja na duhovit i podrugljiv nain osvetljava i izvrgava osudi negativne osobine i pojave pojedinaca i drutva. SATIRINA KOMEDIJA

(lat. satira, satura, gr. komodia) Vrsta dramskog dela koje na komian, duhovit i podrugljiv nain podvrgava kritici drutvene i ljudske mane. SATIRSKA IGRA (gr.) Vrsta vedre mitoloke scenske igre u staroj Grkoj, etvrti, zavrni deo sveanosti u ast boga Dionisa, u kojoj su likovi mitoloka bia - satiri, raspusni demoni. Svojim humoristikim sadrajem su oputale gledaoce posle prikazivanja tragedija i vraale ih u raspoloenje slavljenja boga vina, Dionisa. SAVREMENA DRAMA Drama koja je stvorena u vreme o kojem se govori. Drame koje su sada stvorene. U svom nazivu nema estetsku kategoriju (samo vremensku), za razliku od odrednice moderne drame koja to nosi. SCENA (gr. skehe - drvena skela, pozornica, lat. scaena) 1) Posebno izdvojen i opremljen prostor na kojem se izvodi predstava (bina); 2) deo ina u drami - prizor, pojava. SCENA KUTIJA Nastala poetkom XVI veka u Italiji. Ima oblik kvadrata (kutije) kojoj nedostaje etvrti zid", iza kojeg je gledalite. Zahvaljujui isprva slikanom, kasnije realistikom dekoru, na sceni se pravi privid jedne druge stvarnosti, koju publika posmatra kroz nevidljivi etvrti zid". SCENARIO (gr. scene - pozornica; it. scenario) 1) Tekst po kojem se snima film; 2) shema radio emisije sa navedenim svim tonskim efektima; 3) shema, predloak na osnovu kojeg se izvode pantomimske predstave, predstave fizikog teatra, improvizacije; 4) redosled numera sa tekstom koji govori voditelj-konferensije, a koji povezuje numere u kolanim scenskim, estradnim programima. SCENARISTA 1) V. ispicijent; 2) pisac scenarija za film ili TV. SCENOGRAF (gr. skene - pozornica, grapho - crtam, slikam) Scenograf je struno i umetniko lice u pozoritu, koje, po osnovnoj ideji i u neposrednoj saradnji sa rediteljem i direktorom tehnikog sektora, daje sopstvenu autorsku ideju reenja scenografije predstave (predlog u vidu crtea i makete), a posle prihvaanja, vodi i kontrolie njenu neposrednu realizaciju. SCENOGRAFIJA (gr. skenographia - slikanje pozorinog dekora) Deo primenjene likovne umetnosti. "Scenograf nije niti zvezda, ali ni primalac naloga, nego partner" (Teo Oto). dekor. SCENOGRAFSKA RADIONICA Posebna radionica u pozoritu u kojoj se vri priprema, izrada i sklapanje scenografije za pozorinu predstavu. Radionica je opremljena odgovarajuim mainama i alatima. esto se nalazi u posebnom objektu van pozorine zgrade. SCENOGRAFSKA SKICA Nacrt, crte, slika predloga mogue scenografije za pozorinu predstavu. Autor ovih skica je scenograf, a odobravaju ih reditelj i producent predstave, nakon ega se poinje realizacija - izrada scenografije. SCENSKA DELATNOST

Delatnosti koje imaju scenski karakter, tj. izvode se na sceni. Ovoj delatnosti pripada i pozorite kao muziko scenska delatnost. SCENSKA MUZIKA 1) Muziki sadraji koji ine sastavni deo scenskog umetnikog dela; 2) muziki ansambl koji uestvuje u procesu realizacije pozorine predstave. Moe da bude vidljiva", tj. na sceni, ili nevidljiva", tj. smetena iza zavese, u "bek stejdu". SCENSKA OPREMA Cela tehnika oprema (dekor, rekvizita, rasveta) a) nekog pozorita b) neke scene (kao sastavnog dela pozorita ili neke druge institucije), c) odreene predstave. SCENSKA RADNjA Radnja koja ima za cilj scenski iskaz. Niz povezanih postupaka u scenskom delu. Scenski oblik izraavanja u pozorinim predstavama. Scenska radnja je izraajni osnov svakog scenskog dela. Scenski delati, znai delajui delovati na publiku. Delovati onako kako nalae predstava - celina ije su oni deo. SCENSKA RASVETA 1. Skup svih svetlosnih tela i uraaja koji se koriste za rasvetu i svetlosne efekte na sceni u toku pripreme i realizacije predstave. 2. Sluba u pozoritu koja se bavi organizacijom, realizacijom svetlosnih potreba u toku pripreme i realizacije predstave i odravanjem svetlosnih ureaja i tela. Sastavni je deo tehnikog sektora pozorita. SCENSKA SLIKA Skup svih audio i vizuelnih sastojaka pozorinog ina. SCENSKA MINKA (nem. Schminke - sredstvo za privremeno ulepavanje boje i izraza lica) ) Posebni kozmetiki proizvodi koji se koriste za maskiranje - minkanje izvoaa za potrebe pozorinih predstava; 2) nain maskiranja scenskih izvoaa uz pomo posebnih kozmetikih sredstava (boja, vetakih trepavica i sl.). SCENSKI MENADER Struno lice odgov orno za tehniku realizaciju pozorine predstave na sceni. Njegove obaveze su da sa: punom odgovornou vodi scensko-tehniki tim u procesu produkcije i prikazivanja predstava. SCENSKI MOST, NIRBODEN (en. catwalk) Uzani metalni most preko i iznad scene sa koga dekorateri mogu da nametaju i pokreu dekor koji je obeen iznad scene. SCENSKI POKRET Jedno od osnovnih izraajnih sredstava scenskih umetnika (glumaca, pevaa). Njegovu realizaciju u predstavi po ideji i konceptu reditelja sprovodi strunjak za scenski pokret (glumac koji se specijalizovao za ovu oblast ili koreograf). SCENSKI PROSTOR Mesto unutar pozorinog prostora (mada je mogue i van pozorinog prostora) na kojem deluju glumci, tj. na kojem se realizuje scenska radnja. To moe biti prostor posebno pravljen za scensko izvoenje, ili bilo koji prostor adaptiran za potrebe scenskog izvoenja, ili za koji autori ovakvog dogaaja smatraju da je adekvatan. Moe da bude otvoren prostor: amfiteatar, trg, ulica, deo ume, livade i sl. ili zatvoren prostor: pozorina scena, koncertna bina, sportska dvorana, fabrika hala, stan... SCENSKI SLIKARI

Poseban struni tim koji je odgovoran za likovnu obradu scenografije, tj. islikavanje scenografije. Sainjavaju ga posebni likovni i primenjeni umetnici (slikari, vajari, dizajneri) koji su obueni za struno obavljanje ovih specifinih poslova. SCENSKI TEG Olovni ili metalni teg koji slui kao kontra teret u postavljanju scenografije na sceni. SELEKTOR (lat. seligere - odabrati, selectio - onaj koji odabira) Poz. - struno lice koje vri odbir predstava za program nekog festivala, a na osnovu programskog koncepta, karaktera i tipa festivala. U nekim sluajevima izbor vri selekciona komisija. SENTIMENTALNA DRAMA (fr. sentimental - podlono oseanjima, osetljivo, boleivo) Drama koja ima za cilj da kod gledaoca izazove snana oseanja, da ga gane do suza". Nastala je u Francuskoj u osamnaestom veku. SENZIBILITET (nlat. Sinsibilitas - osetljivost) Pojaana ulna osetljivost. Osetljivost na spoljanje delovanje, sposobnost za primanje utisaka. SEPARATNI PROSTOR (en. Area separation) Posebno omeeni prostori na sceni. Odvajanje scene svetlom u odgovarajue delove, koji mogu biti zasebni ili zajedniki osvetljeni. SEZONA (fr. saison, lat. satio - sejanje, setva) Pozorina sezona je vreme kontinuiranog igranja predstava izmeu dve pauze - odmora. Kod nas je to period od septembra-oktobra jedne do jula naredne godine. U nekim pozoritima se sezona rauna po kalendarskoj godini. SIMBOLISTIKI TEATAR Umesto da prikazuje stvarni ivot, pokuava da simbolima (slikom, bojom, reju) stvori efekat slian onom koji postie muzika i da stvori sintetiku pozorinu predstavu koja e kod gledaoca probuditi matu i povesti ga u svet snova. Javlja se na prelazu iz XIX u XX vek i naroito je zasluan za izdvajanje reije kao autohtone pozorine umetnosti. Simbolike drame pisali su Moris Meterlik i Pol Klodel. SIMULTANA POZORNICA Scenski prostor brojnih anrova srednjevekovnog pozorita na kome su istodobno (simultano) vidljiva sva glumaka boravita i mesta igre. - mansija SINOPSIS (gr. sfnopis) Nacrt, skica, pregled. Poz. - kratak, saeti prikaz sadraja scenskog dela. Slui kao podloga za dalju razradu komada, ili u informativne svrhe. SIROMANO POZORITE Koncept siromanog pozorita definisao je poljski reditelj Jeri Grotovski sa svojim Teatrom laboratorijom grupom od svega devet ljudi (sedam glumaca, Grotovski i jedan kritiar) koja je u laboratorijskim" uslovima pokuavala da pravi predstave osloboene svih spoljnih efekata - isto pozorite", pozorite sutine". Tako su odbacili scenografiju, maske, bogate kostime... i doli do zakljuka da je sutina pozorita glumac, a da se bez ostalih elemenata moe. Meutim, ubrzo prestaju da prave predstave i bave se nekom vrstom grupne psihoterapije pozorinim sredstvima. SISTEM (gr.) 1. Utvreni raspored delova u skladnu celinu. 2. Skup bitnih principa ili injenica izloenih loginim putem. 3. Utvreni red u nekom poslu. U pozoritu unutranji sistem

podrazumeva organizaciju i delovanje u samom pozoritu, dok pozorini sistem podrazumeva organizaciju i delovanje pozorita u jednom drutvu. pozorini model SITUACIJA (lat. situs; nlat. Situation - poloaj, stanje, prilike) Stanje, odnosno skup okolnosti i prilika u kojima se neko nalazi. U pozorinom smislu - dramska situacija je deo prie u kome likovi vre neku razmenu (emociju, rei, pokret) sa odreenim, najee suprotstavljenim ciljevima i eljama. SIE (fr. sujet, lat. subjectum) Predmet, Sadrina. Kratki sadraj nekog govora, teksta, knjievnog dela, dramskog teksta... SKE (eng. sketch - nacrt, skica) Kratka dramska forma sa izrazito humoristikim sadrajem. SKENA (gr.) U antikom pozoritu, isprva ator izvan vidnog polja gledaoca u kome se presvlae glumci tragedija. Kasnije vrsta drvena graevina na kamenim temeljima koja uz rub orkestre postaje bitan deo scenskog prostora. SKOMRAH (rus. skomrah) Putujui glumac u staroj Rusiji. Slino svojim evropskim kolegama onglerima, truverima i trubadurima, svoje programe bazira na aljivim pesmama koje su bile satirine, esto i skaradne, uz muziku, igru i akrobatiku. Okupljali su se i u putujue druine koje su krstarile Rusijom. SLENG (eng. slang) Specifian jezik odreene grupe ljudi (ulini govor, jezik pojedine profesije ili zanimanja). SLIKA Poseban, celovit deo ina u okviru scenskog dela (drame, opere, baleta). Neka dela su komponovana samo po slikama (nemaju uobiajenu podelu na inove). SLIKARSKA RADIONICA (SLIKARNICA) Posebna radionica koja vri pripremu realizaciju likovne obrade i islikavanje scenografije. Opremljena je odgovarajuim mainama i alatima. esto je u sastavu scenografske radionice, a moe da se nalazi u posebnom objektu van pozorita. SMOTRA Javni pregled, prikaz. Organizovani susret pozorinih predstava na jednom mestu, sa ciljem prestavljanja projekata, dostignua i razmena iskustava. Ponekad takmiarskog karaktera. SOCIOLOGIJA POZORITA Teatroloka disciplina koja razliitim metodama analizira drutveni aspekt scenske umetnosti - pozorita. SOLISTA (lat. solus - sam, bez drutva) Peva (igra) koji peva (igra) samostalnu ulogu ili deonicu uz pratnju klavira, orkestra, hora ili baletskog hora. SOLO (it. solo - sam, bez pratnje, bez pomoi) Samostalno izvoenje igrake, muzike ili bilo koje druge izvoake numere, deonice ili scene. SONATA

(it. suonare - sviranje) Muziki oblik srodan sviti, od koje se udaljuje gubei plesni karakter, nastao u doba Baroka. Uopte oznaava kompoziciju za sviranje nasuprot kantati, kompoziciji za pevanje. SONG (en. song - pesma) Poz. - pesme koje su sastavni deo mjuzikla, kabaretskih ili, ree, dramskih predstava. SOPRAN (it. soprano) Najvii enski glas; pevaica koja peva ovaj glas. SOTIJA (fr. sotte) aljive i komine dramske igre iz petnaestog i esnaestog veka u kojima je glavno lice luda (sot). SPEKTAKL (lat. spectaculum, fr. spectacle - pogled, prizor; pozorite, gledalite) Predstava, pogotovu ona sa bogatim dekorom, kostimima, tehnikim efektima i velikim brojem izvoaa raskona u vi-zuelnom smislu. SPONZOR (lat. spondere) Lice ili privredni subjekt koji prua materijalnu pomo neprofitnim organizacijama, oekujui neku korist (reklama, graenje imida, poreske olakice...) Sponzorstvo u pozoritu podrazumeva pomo kroz novana sredstva, robu ili usluge. Postoji vie vrsta sponzora u za-visnosti od uea u produkciji: - Generalni sponzor pozorita, - sponzor sezone, - sponzor dela umetnike produkcije (drame, opere, baleta), sponzor predstave, - sponzor odreene manifestacije (jubilej, dogaaj, gostovanje i sl.) Postoje jo i nazivi kao to su dijamantski, zlatni, srebrni sponzor i sl. Odnosi sa sponzorom se definiu posebnim dokumentima (ugovorima, protokoli-ma, sporazumima i sl.). SPOT (en.) 1. Kratki reklamni video zapis koji se koristi za potrebe medijske televizijske propagande. 2. Jaki reflektor kojim se prati izvoa na sceni. Znaajan je za osvetljavanje solo uloge, nastupa. SREDNjOVEKOVNO POZORITE Srednji vek, tj. crkva koja u njemu igra presudnu ulogu, prekida raniju pozorinu tradiciju u Evropi. U okviru same crkve javlja se novi oblik pozorinog izraavanja - crkvena drama, koja se bavi iskljuivo biblijskim temama i ima za cilj irenje crkvenih ideja i moralnih i drugih naela. Nasuprot ovoj pozorinoj formi javlja se puko pozorite koje nastaje iz narodne potrebe za zabavom. Bazira se na improvizacijama a ire ga putujui glumci i zabavljai. STAONE (it. stagione - sezona) U pozoritu naziv za vrstu teatra koje izvodi iste predstave od premijere do skidanja sa repertoara. To najee zavisi od interesovanja publike i komercijalnog efekta. Drugaije od repertoarskog - stalnog izvoenja razliitih predstava. STAR (eng. star - zvezda) Izuzetno popularni umetnik (filmski, TV, estradni, pozorini). STAR SISTEM (kol) Princip rada pozorita koji se bazira na angaovanju izuzetno popularnih umetnika zvezda. Ovaj princip je osnova rada u komercijalnim pozoritima, naroito na Brodveju u Njujorku i Vest Endu u Londonu.

STATISTA (lat. stare - stajati) Statista je uesnik u predstavi sa sasvim malim zadatkom, uglavnom bez teksta. Statisti su uglavnom amateri i angauju se po projektu, a odabir vri reditelj predstave uz pomo voe statista (u pozoritima u kojima postoji ovakav slubenik). STATIV (nlat. Stativum - stalak, postolje) U pozoritu ipka od drveta ili metala koja slui za kaenje svetlosne ili tonske opreme, delova scenografije. STATUT POZORITA (lat. Statutum - zakon, osnovni zakon; pravila nekog drutva) Najvii pravni akt pozorita. Definie sve principe delatnosti i poslovanja pozorita. STIH (gr. stichos) Niz metriki sreenih ritmova koji uz pomo rime, aliteracije ili asonancije ine celinu. Neki dramski komadi su pisani u stihu. STIL (gr. stflos, lat. stilus gvozdena olovka" kojom se pisalo po votanim ta blicama) Nain, oblik kreativnog izraavanja. STILIZACIJA (nlat. stilisatio) Davanje stila; menjanje prirodnog oblika u duhu odreenog umetnikog shvatanja (na primer odbacivanjem svega sporednog i svoenjem predmeta ili pojava na sutinu). STROP (en. strop) Plafon. U pozoritu deo iznad scene. STRUNI IRI Posebno tim strunjaka za odreenu oblast formiran od strane nekog ovlaenog tela ili drutvene institucije iji je zadatak da vri vrednovanje prezentiranih pojedinanih ili kolektivnih dela. STRUKTURA (lat. structura - sklop, sastav, nain graenja) Strukturu dramskog dela ili predstave ine njihovi delovi i nain na koji su ti delovi poreani i povezani. STVARALAKI PROCES Kreativni proces nastajanja umetnikog dela od inspiracije, ideje, preko procesa realizacije do finalizacije. Stvaralaki proces moe da bude individualan i kolektivan. U pozoritu je taj proces kolektivni, a zavrni proizvod je predstava. U neku ruku, stvaralaki proces se u pozoritu ne zavrava premijerom, ve se nastavlja i kasnije, u toku prikazivanja predstave. SUBRETA (fr. souhrerte - sobarica) Lik okretne, visprene, dovitljive, duhovite sobarice - slukinje. Ponikla u komediji del arte, esta kod francuskih komediografa Molijera, Bomarea i drugih. U operetama i mjuziklima pevaica (obino sopran) koja tumai vesele i komine uloge. SUFITA (it.) Vrsta scenske zavese. Sakriva od pogleda gornji deo mehanizma scene (rasvetu). SUFLER (fr. souffleur - apta) Poz. - posebno obueno struno lice koje, ne ometajui predstavu, skriven iza kulise ili sa strane scene, tihim glasom govori, doaptava tekst izvoaima u toku predstave, ako se ukae potreba. Tokom proba u mnogome pomae glumcima da

savladaju tekst uloge. Sufler za svoj rad koristi posebnu suflersku knjtu, u koju upisuje sve vane naznake vezane za tekst (pauze, akcenti i sl.) SUVI LED Zamrznuti karbon dioksid koji se koristi u stvaranju efekata izmaglice i pare. SVEANA LOA (kol.) Bolje opremljene loe u pozoritu, sa kvalitetnijom akustinom i vizuelnom pozicijom. U ovim loama sede uglavnom specijalne zvanice. SVETLOSNI PARK U pozoritu skup svih svetlosiih tela sa kojima raspolae pozorite ili ansambl, trupa, koji slui za opsluivanje svetlom i svetlosnim efektima u toku pripreme i realizacije pozorinih predstava. SVETLOSNI PULT mikseta za svetlo SVITA (fr. suite - sled, niz) Muziki oblik nastao u vreme Baroka povezivanjem plesnih kompozicija u jednu celinu. Ponekad su sastavii delovi celoveernjeg baleta. TAKT (lat. tactus - dodir) Ravnomerna podela vremena (na primer u nekoj sceni), ravnomerno kretanje (na primer u plesu). Muz. - grupa tonova dobijena ravnomernom podelom niza tonova. U muzici takt je jedan od osnovnih formi izvoenja, vaan je za dosledno sprovoenje ritma dela. TALENT (gr. talanton, lat. talentum) Poseban prirodni dar. Niz od prirode steenih nadarenosti i sposobnosti koje oveku omoguavaju da upornim vebanjem postigne uspenu realizaciju odreenih vetina i profesija. Izuzetno je vaan preduslov za bavljenje umetnou. TALIJA (gr. Thalia, Thaleia) Jedna od devet muza iz grke mitologije, zatitnica dramskog pesnitva, posebno komedije, tj. pozorita. Otud se za pozorite kae Talijin hram. TANTIJEMA (fr. tantieme) Odreeni udeo u neemu, deo koji pripada nekome: uesniku, saradniku u neemu. Na-roito nadoknada za rad umetnika na ime njegovih autorskih ili izvoakih prava. Autorske tantijeme - procenat od prodaje knjiga, korienja kompozicije, izvoenja predstave, emitovanje filma... Dobijaju ih autori (pisci, scenaristi, kompozitori, reditelji...). Izvoake tantijeme - procenat od prodaje CD, kaseta i sl, od emitovanja snimka koncerta ili predstave na TV ili radiju, prihod od ulaznica za predstave... Dobijaju ih izvoai - glumci, pevai, muziari, igrai. TEATAR (gr. theatron - pozornica, pozorite) pozorite TEATRALNOST (gr. theatralis) Osobine onog to je pozorino. Fig. - sraunatost na efekat, neprirodnost, izvetaenost, ponaanje u svakodnevnom ivotu kao na pozornici. TEATROLOG (gr. theatron, logos - re, govor) Naunik, strunjak koji istrauje pozorinu umetnost.

TEATROLOGIJA (gr. theatron, logos - re, govor) Nauka o pozoritu, koja se bavi istorijom, teorijom i drugim relevantnim pitanjima vezanim za pozorinu umetnost. Javlja se u drugoj polovini devetnaestog veka, a definie se i izdvaja kao posebna nauka u dvadesetom veku. TEATRON (gr.) Gledalite u antikom grkom pozorinom prostoru. Preteno polukrunog oblika, uklesanog u padinu brega, podeljeno na klinove. TEHNIKA LISTA Plan, skica i spisak tehnikih potreba koje su neophodne za realizaciju predstave. Vrlo su vane prilikom gostovanja na drugim scenama. Potrebno je da budu sveobuhvatne i precizne, kao i da budu dostavljene na vreme domainu. TEHNIKA PROBA Posebna proba na sceni, na kojoj se utvruju tehnike performanse predstave. Obino neposredno prethodi prvoj generalnoj probi. Tada se prvi put postavlja pravi dekor na scenu (pre toga je korien markirni), postavljaju se svetlosni timunzi, uvebavaju promene dekora, timunga, tonskih i drugih efekata, i ostalih elemenata tehnike podrke predstavi. TEHNIKA PRODUKCIJA Segment u organizaciji pozorita odgovoran za tehniku realizaciju u procesu pripreme, produkcije (proizvodnje) predstave i u procesu eksploatacije predstave (prikazivanje u tekuem repertoaru, gostovanja, uee na festivalima, revijama i sl.). U nekim modelima pozorinog organizovanja (Amerika, Australija, Engleska) postoje pozorita koja svoju organizacionu strukturu baziraju samo na tehnikoj produkciji, organizovani su kao dobar pozorini tehniki servis, ne bave se produkcijom predstava ve samo pruanjem usluga u procesu prikazivanja predstava. TEHNIKI DIREKTOR Rukovodilac tehnikog sektora, vodi i organizuje rad ovog sektora i snosi odgovornost za njegov rad. TEHNIKI SEKTOR Sluba u okviru pozorita koja je zaduena za: 1. izradu opreme za predstave (radionice: stolarska, krojaka, obuarska, slikarska i dr.), 2. tehniku realizaciju izvoenja predstava na sceni i gostovanjima, 3. odravanje tehnike ispraviosti zgrade i opreme. To je sloeni mehanizam sainjen od brojnih odeljenja i mnogo razliitih, specifinih zanimanja. TEHNIKA DRAME (gr. techne - vetina, zanat, umetnost, mehanika spretnost; technicos - umetniki, zanatlijski) U umetnosti - nauka, skup pravila za stvaranje nekog umetnikog dela, naroito u vezi sa upotrebom mehanikih sredstava, na primer tehnika glume, tehnika plesa, tehnika sviranja, tehnika disanja (u glumi). Otuda tehnika drame - skup pravila za pisanje dramskih dela. TEKST (lat. textus - tkanje, sadraj) Rei, sadrina nekog knjievnog ili naunog dela, napisa i sl. Dramski tekst - knjievno delo namenjeno scenskom izvoenju (bez napomena, predgovora, ilustracija i sl, dakle samo osnovni sadraj). TELEVIZIJSKA DRAMA 1) Posebno dramsko delo napisano, ili adaptirano za televizijsko izvoenje; 2) izreirano i snimljeno dramsko delo, spremno za emitovanje na TV.

TEMA (gr. thema - stavljeno, postavljeno) Predmet, osnovna misao nekog dela. Muz. - osnovna misao koja moe da se razvija i javlja u varijacijama. TEMPO (lat. tempus - vreme, brzina kretanja) Stepen brzine odvijanja neke radnje (izgovorene rei, stiha ili segmenta teksta, pesme, muzike, pokreta). Brzina odvijanja predstave i njenih delova. TENOR (lat. tenere, ita. tenore - drati) 1) Muki glas visokog tonaliteta; 2) peva koji poseduje visoki glas; najee su glavne uloge u operama i operetama pisane za tenora. TENZIJA (lat. tensio - nategnutost, zategnutost) Usiljenost, napetost. Unutarnja napetost i tora je sastavni deo svakog stvaralakog procesa. U drami tenzija se javlja izmeu sukobljenih likova, unutar lika", njegovih misli i oseanja, izmeu aktera i publike... TESPIS (gr. Thespis) Glumac u antikoj Grkoj. Bio je i voa trupe koja je u estom veku pre nove ere izvodila prestave u antikim gradovima. Prvi je izveo jednog glumca ispred hora, tj. ustanovio dijalog hora sa jednim uesnikom, te se zbog toga smatra osnivaem drame. Pretpostavlja se da je ba on bio taj prvi glumac. TESPISOVA KOLA (gr.) Kola na kojima je Tespisova pozorina trupa obilazila gradove stare Grke, a koja su sluila i kao pozornica. TETRALOGIJA (gr. tetra - etiri; logos - re, govor) etiri dramska dela jednog autora, objedinjena u jednu celinu, tj. povezana zajednikom idejom ili sadrajem. Nastala u staroj Grkoj spajanjem tri tragedije i jedne satirske igpe istog autora u jedan program. TEZA (gr. thesis - stavljanje, postavljanje) Postavka, tvrdnja, stav - naroito sporan stav, koji treba dokazati. Komad sa tezom - dramsko delo sa tvrdnjom koju autor tokom radnje pokuava da dokae. TEZGA (kol.) Popularni naziv za slobodno komercijalno ugovaranje nastupa umetnika i itavih predstava na tritu koje ne mora da bude u okviru pozorita i institucija kulture. Najei su to oblici saradnje umetnika sa estradom. TIM (en. team) Skup pojedinaca koji deluju kao celina i ima zajedniki cilj. TIMSKI RAD Oblik organizacije kada lanovi tima pojedinano i zajedniki deluju ka ostvarivanju odreenog cilja. Ovaj oblik je vrlo vaan za pozorite, tj. rad u pozoritu se bazira na timskom radu. U svakoj grupi klju produktivnosti je zajedniki - timski rad. Ovo aludira na potrebu za integrisanim, kooperativnim i simbiotikim odnosima izmeu svih lanova. Od centralne vanosti je sposobnost svake individue da bude prilagodljiva. Takav odnos e voditi ka oseaju drueljubivosti - prihvaenosti i uspenom svretku timskih ciljeva. Vano je da se shvati da e dobar tim deliti svoje vetine, sposobnosti i iskustva kroz interaktivan i fleksibilan nain. TIP

(gr. typos - oblik, lik, otisak) Obrazac, uzorak. Karakteristian primerak neke vrste, roda. Poz. - lik koji sadri osobine karakteristine za veliki broj osoba odreene vrste, kategorije (tip ljubavnika, tip spadala, tip naivke, tip tvrdice...). Suprotno karakterni lik, karakter. TIRADA (fr. tirade) Dugaak govor koji se izgovara bez prekida, bujica rei. esto - isprazno blebetanje. TITL APARAT Maina za titlovanje kojom se emituje prevedeni tekst na displej. TLOCRT GLEDALITA Plan gledalita sa rasporedom sedita. esto sa iskazanim kategorijama. Slui za kvalitetan prikaz mesta za sedenje u odnosu na scenu. Istie se pored blagajne za prodaju ulaznica kako bi publika mogla kvalitetnije da izabere mesta koja eli. TLOCRT SCENE Plan scene sa dimenzijama i podacima o izlazima, rotaciji, propadalitima i tehnikim referensama (cugovi, rasveta, ton i sl.). Slui za bolji pregled prilikom postavljanja novih projekata, a alje se i gostujuim ansamblima kako bi se scenograf i reditelj upoznali sa mogunostima scene. TON (gr. tonos, lat. tonus) Zvuk koji nastaje pravilnim treperenjem elastinih predmeta, koji se prenosi (obino putem talasa kroz vazduh). Ton proizvode glasne ice, muziki instrumenti i dr. TON MAJSTOR majstor tona TONSKI PULT mikseta za ton TOTALNO POZORITE (lat. totalis - ceo, potpun, sav; fra. totalitaire - zbrajanje, sabiranje, ukupnost) Pozorite koje angauje sve vrste umetnosti u procesu stvaranja predstave. TPI DE-3D Tri dimenzije, trodimenzionalno. Kreiranje efekata trodimenzionalnou. U savremenom pozoritu se ovaj sistem koristi za scenografiju i druge scenske efekte putem filmske, elektronske i laser projekcije. TRAGED (gr. tragodos) Pisac tragedija. TRAGEDIJA (gr. tragodia - jareva pesma) Vrsta dramskog dela. Nastala je u staroj Grkoj. Ime je dobila po pesmi koja je pevana na svetkovinama posveenim bogu Dionisu, tokom prinoenja rtve - jarca, a hor je bio zaodenut jareim koama. Uz komediju sainjava temelj dramske, a samim tim i pozorine umetnosti. Teme su uzviene", obino govori o visokim kategorijama: etikim, socijalnim, istorijskim i drugim; likovi su izuzetno karakterni, uz estu pojavu bogova i drugih natprirodnih pojava. Kod italaca (gledalaca) izaziva snana oseanja, a koban kraj dela u kojem tragini junak ivotom plaa za svoju traginu krivicu, treba da dovede publiku do prosveenja (po Aristotelu - katarza). TRAGIAR (gr. tragikos) 1) Glumac - tuma uloga u tragedijama; 2) traged.

TRAGIKOMEDIJA TRAGIKOMEDIJA (gr. tragodia, komodia) Poseban oblik dramskog izraavanja koji u sebi sadri elemente tragedije i komedije. Uglavnom ima srean zavretak. TRANSFORMACIJA (lat. transformatio) Preobraavanje, pretvaranje, preobliavanje. Poz. -vetina, sposobnost scenskog umetnika da se preobrati u lik koji tumai. TRANSPORTER (fr. transporteur) Ureaj ili maina za prenoenje robe i materijala. Osoba koja se bavi prenoenjem neke robe materijala i sl. Poz. - radnik koji vri dostavu (transport) dekora od magacina dekora do scene na kojoj se izvodi predstava (tu dekor preuzimaju dekorateri) i obrnuto. TRAVESTIJA (lat. trans - pre; vestire - obui; ital. travestire) Preruavanje, presvlaenje, izokretanje, izvrtanje na aljivo. Prerada ozbiljnog knjievnog dela u komino - oblik parodije. TREMA (gr. tremo - drhtim) Veliko uzbuenje, drhtanje, vrsta straha pred javni nastup (ispit, govor i sl.) Poz. - uzbuenje koje doivljava umetnik pre i za vreme scenskog nastupa. U izvesnoj meri moe da bude stimulativno, kao oseaj odgovornosti i koncentacije, ali kad je jakog intenziteta moe da otea nastup ili ga ak potpuno onemogui (blokirajua trema"). TRIJUMF (gr. thriambos, lat. triumphus) Prvobitno - sveana povorka s pesmom u ast boga Dionisa (u staroj Grkoj); potom, kod starih Rimljana - sveani ulazak u grad vojskovoa i vojske posle velikih ratnih pobeda. Danas - veliki uspeh; radost, slavlje zbog uspeha. TRILER (eng. thriller) Knjievno delo, dramski komad, film sa detektivskim, kriminalistikim ili pijunskim sarajem. Muz. (ital. trillio, nem. Triller), treperenje tona usled brzog ponavljanja. TRILOGIJA (gr. trilogia) Tri samostalna dela jednog autora koja su povezana zajednikom idejom ili sadrajem. Tri tragedije istog autora kojima su se grki pisci takmiili na Dionizijevim ili Olimpijskim igrama (uporedi: Tetralogija) TRITAGONIST (gr.) U antikoj Grkoj tragediji - trei glumac. Igra manje znanije uloge najee govori prologe pre poetka drame. TROJA VRATA U pozorinim graevinama antike Grke tri izlaza iz skene na proskenion i pred orkestru u obliku vrata. Prema rimskom arhitekti Vitruviu srednja su bila vea (porta regia) i sluila za protagosnistu. Po strani su bila manja (porta hospitalia) i kroz njih su izlazili deuteragonisti (sporedni glumci). TRUBADUR (fr. troubadour, ital. trovatore) Srednjevekovni pesnici-pevai. Svoja dela su uglavnom samostalno izvodili ili ih davali lutujuim glumcima onglerima. U Nemakoj su nazivani Minnesangeri. Fig. - ljubavni pesnik. TRUPA

(lat. turba, fr. la troupe, nem. Truppe - mnotvo, gomila, eta) Skup pozorinihumetnika, glumaka, baletska druina. esto putujua druina. TRUVERI (fr. trouvere) Putujui pesnici-pevai u severnoj Francuskoj u srednjem veku. TUPE (fr. toupet - kovrdav pramen kose iznad ela) Vrsta perike - umetak koji pokriva deo glave iznad ela, teme. TURNEJA (fr. tournee) Organizovano putovanje od mesta do mesta. Poz. - gostovanja jednog pozorita, ansambla, trupe organizovana u vie gradova, na vie scena, sa jednom ili vie predstava (bez vraanja u sedite). TV MONITORING (en. TV monitoring) 1. video nadgledanje. U pozoritu se koristi za nadgledanje stanja na sceni, oko scene, u bek stejdu, glumakom salonu i drugim mestima vanim za praenje relizacije predstave. 2. pregled iz televizijskih javnih glasila. Postoje posebne agencije koje se bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem inserata, priloga i sl. iz televizijskih medija za odreene klijente. Npr. pozorite narui kod takve agencije servis da joj se prikupe svi prilozi koji se na njega odnose. Ova aktivnost je vrlo vana zbog jasnije preglednosti odnosa pozorita prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti pozorita u javnosti, kao i teatarske dokumentacije. UENA KOMEDIJA komedija erudita. UGOVOR O ANGAOVANjU PO PROJEKTU Najei oblik angaovanja u pozoritu, podrazumeva angaovanje umetnika ili saradnika samo za odreeni projekat, tj. predstavu. Obostrane obaveze traju od poetka rada na predstavi pa do skidanja predstave sa repertoara. UGOVOR O ANGAOVANjU ZA SEZONU Podrazumeva angaovanje izvrioca posla (umetnika, saradnika) samo za jednu pozorinu sezonu; ako postoji potreba, vri se obnavljanje ugovora po istom principu, tj. angaovanje za narednu sezonu. Ovaj vid ugovaranja je najei oblik angaovanja umetnika u evropskim repertoarskim pozoritima. U nekim zemljama (Nemaka, Francuska...) nakon 15 godina neprekidnog angaovanja pozorite moe da angauje umetnika za stalno, tj. na neodreeno vreme. UGOVOR O STALNOM ANGAOVANjU U POZORITU Pravni akt kojim se umetnik, saradnik ili izvrilac drugih poslova angauje na neodreeno vreme, a na radno mesto koje je definisano u organizacionoj emi sistematizaciji radnih mesta u pozoritu. Ovakav nain angaovanja je mogu samo u institucionalnom pozoritu, koje po svom satatusu i pravnim aktima moe da prima zaposlene u stalni radni odnos. UKUS Sistem estetskih pogleda, odnosno estetsko merilo. Oseanje i smisao za lepo. Sposobnost vrednovanja umetnikih dela. Ukus moe da bude posebna estetska osetljivost pojedinca, neke socijalne grupe ili epohe. ULAZNICA

Bilet, karta za pozorine predstave. U novije vreme na ulaznici su tampani relevantni podaci: naziv predstave, vreme prikazivanja, mesto u gledalitu i cena. UMETNIKI DOIVLjAJ (kol.) Dojam, utisak koji umetniko delo ostavlja na korisnika: gledaoca, sluaoca, itaoca; impresija koju delo ostavlja na primaoca u trenutku ostvarivanja komunikacije, kao i kasniji, trajni utisak. UMETNIKI SEKTOR (kol.) Najznaajniji segment pozorine organizacije. ine ga umetniki ansambli (drame, opere, baleta), sa svojim odeljenjima kao to su dramaturka, pedagoka i sl. Odgovoran je za umetniku realizaciju pozorinog programa, predstava. UMETNIKO VEE (kol.) Umetniko vee je struno umetniko savetodavno telo u nekim pozorinim kuama, koje utie na osnovne umetnike pravce i karakter repertoarske politike. Sainjavaju ga priznati i potvreni pozorini stvaraoci. UMETNIK ovek sa posebnim darom, sposobnostima, vetinama, tj. daroviti kreativac za umetnika dela. Onaj koji stvara umetnika dela na nain koji priinjava estetsko uivanje. UPRAVA POZORITA menadment pozorita. UPRAVNI ODBOR Najvie upravno telo u pozoritu. Postavlja ga vlada u ijoj je nadlenosti pozorite (optinska, gradska, regionalna, republika) i njoj je odgovoran za svoj rad. Upravni odbor sainjavaju predstavnici nadlenog osnivaa, predstavnici privrede, priznati pozorini strunjaci, predstavnici zaposlenih iz pozorita i upravnik pozorita. UPRAVNIK POZORITA (kol.) Upravnik je rukovodilac u pozoritu sa najviim ovlaenjima, tj. najvii rukovodilac i nosilac upravljake uloge u veim pozorinim kuama, tj. u pozoritima koja imaju vie sektora sa direktorima na elu. Postavlja ga osniva (drava, regija, grad), ili vlasnik ako je u pitanju privatno pozorite. Odgovoran je za izvrnu vlast u pozoritu, kao i za celokupnu tekuu delatnost pozorita. Moe po potrebi da ima pomonika (ili zamenika,) na koga prenosi deo ovlaenja. UPRIZORENjE Izvesti, postaviti na scenu. Predstava, izvedba USKAKANjE U ULOGU Hitno menjanje nekog aktera u pozorinoj predstavi (glumca, pevaa, igraa), koji je boleu ili drugim razlogom spreen da odigra svoju ulogu. UVERTIRA (fr. ouverture - otvaranje, poetak) Uvod u neko vee muziko delo (operu, balet, oratorijum...). Izvodi ga orkestar. FABULA (lat. fari - govoriti, priati) Pria, sadraj, predmet knjievnog dela. FAH

(nem. Fach) Grana (nauke), struka. Ua specijalnost u nekoj oblasti znanja i vetina. Poz. - specijalizacija, usko usmerenje nekog umetnika (npr. satiriar, pisac vodvilja, glumac u mjuziklu, karakterni epizodista...). FAL (nem. falsch - pogrean, laan, lo, s manom) Muz. - pogrena intonacija. Poz. pogreno, neiskreno tumaenje uloge. FALSET (it. falsetto) Najvii registar ovejeg glasa ostvaren samo govornim organom, bez rezonance iz grudnog koa. FARSA (lat. farcire, fr. farce - zapuiti, napuniti) Prvobitno - komina meuigra u srednjevekovnim misterijama. Potom posebna manja dramska forma popularnog grubohumoristikog sadraja, poiekad sa primesama satirinog. Lakrdija, burleska. Razvija prve socijalne tipove. Bila je inspiracija italijanskoj komediji del arte, Molijeru pa i ekspiru. FAU EFEKAT (nem. Verfremdung) Efekat zaudnosti, otuenja. Pojam koji u pozorite uvodi Bertolt Breht, osnova njegove teorije glume, koja je suprotna teoriji Stanislavskog (gluma preivljavanja), a koja od glumca zahteva da se distancira od lika i da ga kritiki prikae, tako da i predstava izazove kod gledalaca kritiki odnos prema prikazanom. FERZENK propadalite. FESTIVAL (lat. festum, fr. i eng. Festival - velika sveanost s muzikom) Sveanost, praznik. Povremene ili stalne organizovane manifestacije, koje okupljaju najbolja ostvarenja iz oblasti jedne ili vie umetnosti, u vidu: smotre, revije, susreta, takmienja. Vrlo su znaajne, jer daju uvid u stanje u toj oblasti umetnosti, omoguavaju razmenu iskustava i ideja, a imaju i stimulativni, podstrekaki efekat. FIGURA (lat. figura - lik, oblik, pojava, slika, stas, rast, prilika) Muz. - tonski ukras. Poetski slikovit izraz, slika predstavljena reima. Koreografski - slike, oblici prikazani pokretima i stavom plesaa FILHARMONIJA (gr.) orkestar FINALE (lat. finale) Kraj, zavretak. Zavrni deo muzikog dela, pozorine predstave ili ina. FINESA (fp. finesse) Neto naroito fino, tano, precizno (napravljeno, opisano i sl.) Poz. istanano, prefinjeno, precizno tumaenje i interpretiranje umetnikog dela. FITBEK (en. feedback) Povratna sprega. Povratna informacija. Poz. povratni zvuni efekat. FLEBEK (eng. flash - sev, blesak; back - nazad) U knjievnosti - nagla vraanja u prolost. Koristi se u dramskoj knjievnosti i u pozorinim predstavama, ali ee na filmu. FOAJE (lat. Focus, fr. fouer - ognjite) hol.

FOBOS (gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; strah. FOG MAINA (eng. fog machine) Specijalna naprava - maina za pravljenje efekata magle za scenske potrebe. FOND (eng.fund) 1.ocnovni kapital, novana sredstva kao osnova za stvaranje privrednih i drugih zadataka. 2. osnovna rezerva, ono to postoji kao rezerva, resurs. U pozoritu pod fondom se podrazumeva skup svih sredstava koje pozorite poseduje za odreenu svrhu, oblast (ukupan, kapitalni fond pozorita, fond za sezonu, fond za gostovanja, fond za projekat, predstavu i dr.); npr. fond za pozorinu predstavu podrazumeva skup svih sredstava potrebnih za realizaciju te predstave. Fond je ograniena kategorija i svako probijanje dovodi do neprijatnosti i potresa u procesu produkcije projekta. FONDACIJA (mv.foundation) Oblik poslovnog udruivanja sa ciljem ostvarivanja boljih materijalnih rezultata kroz odreene povoljnosti. U kulturi se fondacije formiraju iz kruga poslovnog i finansijskog biznisa kao podrka institucijama koje nisu profitabilne, npr. Fondacija Narodnog pozorita. FORMA (lat. forma - oblik) Oblik, model, obrazac, lik, izgled, spoljanja strana. Oblik koji ima neko umetniko delo (za razliku od sadraja). FORMALIZAM (en. formalism) Svi naglaeni oblici konvencionalizacije ili stilizacije u predstavi, posebno one koje je praktikovao Mejerhold u Rusiji neposredno nakon oktobarske revolucije. Ovaj termin imao je izrazito peorativan prizvuk u sovjetskom pozoritu , gde se koristio kao kritika predstave koja zanemaruje drutveni znaaj teksta. FORPIL (nem. Vorspiel) Rediteljska indikacija izvoau linim primerom - kad reditelj sam odglumi neki deo iz predstave kako bi glumcu dao do znanja ta eli da ovaj uradi. FRAGMENT (lat. fragmentum - odlomak) Poz. - odlomak nekog dramskog teksta ili predstave. FRAZA (gr. phrasis - izraz, govor) 1) uobiajeni izraz; 2) izraz koji lepo zvui, a da je sutinski prazan 3) muz.-figura od vie tonova ijim ponavljanjem i variranjem nastaju vee tonske celine. FRAZELOGIJA (gr. phrdsis, logia) 1) Nauka o karakteristinim izrazima svojstvenim nekom jeziku; 2) prianje bez vrednosti i sadraja, prazno prianje. FRIZER (fr. friseur) Strunjak za oblikovanje kose. Poz. - majstor obrazovai i obuen za oblikovanje kose pozorinih izvoaa, za scenski nastup. Za to je neophodno poznavanje specifinosti vezanih za: epohu, anr i stil predstave, karakter lika i sl. FUNDUS (lat. fundus - dno) Poz. - 1) celokupan posed opreme za predstave nekog pozorita: fundus kostima, fundus scenografije, fundus rekvizite; 2) ureen prostor u kojem se po

posebnim propisima i pravilima skladite i uvaju (odvojeno) kostimi, delovi dekora, rekvizita i sl. - magacin.

HARMONIJA (gr. harmonia - sklad) Usklaenost, skladni odnos delova neke celine; saglaavanje delova u jednoj celini. Nasuprot disharmoniji. Muz. - spajanje razliitih tonova u skladnu celinu, pravilan odnos tonova unutar muzikog komada. HARONOVE STUBE Stepenite koje se nalazi ispred skene u pozoritima stare Grke i vode ispod scene u "podzemlje". Pretea dananjem propadalitu. HEPENING (eng. happening- zbivanje, dogaanje, dogaaj) U novije vreme - oblik umetnikog izraavanja (likovnog, muzikog, pozorinog) koji se odvija na javnom mestu (ulici, trgu, parku). Zasniva se na improvizaciji, a za cilj ima da kod publike izazove snanu reakciju - ok. Javlja se ezdesetih godiia u SAD i u Evropi. Amerika pozorina trupa Livit teatar je jedan od najpoznatijih izvoaa ove vrste scenskih dogaaja. HEPIEND (eng. happy - srea, end - kraj, zavretak) Kod pozorinih komada, filmova, romana sreni zavretak. HEROJSKA DRAMA (gr. heroikos - junaki, viteki) Poseban oblik dramskog izraavanja nastao u periodu restauracije (1660 - 1700). Prikazuje viteke sukobe i junake podvige nainjene u ime ljubavi. Izvoenja ovih drama su bila svojevrsni spektakli, sa prenaglaenim scenskim efektima, raskonim kulisama i kostimima, zvucima bubnjeva i truba. Istaknuti predstavnik je Don Drajden. HINTERBINA (nem. Hinterbuhne) Zadnji deo pozornice, ranije uvek skriven kulisama, u novije vreme povremeno postaje prostor za igru. HISTRION (lat. histrio) Putujui zabavlja. Glumac, igra u pantomimi iz perioda starog Rima. HOL (eng. hall, nem. halle - predvorje, prostran trem) Predvorje, hodnik. Poz. - hodnik ispred i oko gledalita, obino sa bifeom u kojem se zadrava publika pre poetka i u pauzi predstave. U ove prostore mogu da se postave informativne table - panoi, odgovarajue izlobe, punktovi za prodaju pozorinih programa i suvenira, a mogu da se koriste i za realizaciju konferencija za novinare, promocija, kamernih nastupa, koktela i sl. HOMO LUDUS (lat. homo - ovek, ludus - igra) ovek kao bie koje se izraava igrom, ovek bie igpe. HONORAR Novana nadoknada, nagrada za pojedini izvreni posao ili neko delo (autorsko, izvoako). HOR (gr. choros - kolo) Prvobitno, igranje kola uz pevanje; u antikoj Grkoj grupa izvoaa: izdvajanjem jednog pevaa iz grupe (protagoniste) i uspostavljanjem dijaloga izmeu njih

nastaje drama. Danas, grupa pevaa koja izvodi pevanje u vie glasova. Poz. - posebni umetniki ansambli koji uestvuju u izvoenju muzikih predstava: hor opere, hor baleta. CENZURA (lat. censura) 1) Ocenjivanje, kritiko preispitivanje; 2) zvanini prethodni pregled dela pripremljenog za javno objavljivanje od stane posebnih dravnih organa; oblik kontrole nad javnim prikazivanjem umetnikih dela; 3) ogan koji sprovodi ovu kontrolu. CHOREGUS (lat.) Neke vrste reditelja u teatru starog Rima, koji se brine o stvaranju i nainu umetnike realizacije predstave (to je najee bio glavni glumac, voa trupe ili pisac dela). CIKLORAMA Krivo ili ravno pozadinsko platno na sceni. Uglavnom je bele boje i onda se osvetljava prema potrebama. CILjNA GRUPA Auditorijum prema kojem se ima, ili usmerava odreeni interes. U pozoritu je to publika prema kojoj se usmeravaju marketinke kampanje u cilju njihovog pridobijanja kao buduih korisnika - za stalnu, redovnu publiku. CIRKUS (lat. circus) Zabavne javne priredbe nastale u starom Rimu. U to vreme su se u okviru programa odvijale: gladijatorske igre, borbe sa ivotinjama i zabavni programi. U novije vreme su to ustanove koje organizuju zabavne programe: gimnastiara, akrobata, iluzionista, klovnova, muziara, take sa ivotinjama. U svom razvoju cirkus je uticao na pozorite, tako da postoji uzajamno proimanje. Isti naziv nose i graevine u kojima se odravaju ove manifestacije. CRKVENA DRAMA Poseban dramski oblik, nastao u srednjem veku u okrilju crkve. Osnovne teme ovih drama su biblijske. Pripremaju ih i izvode svetena lica, zanatlije, uitelji i aci. CRNA KOMEDIJA Komediografsko dramsko delo bez srenog kraja. Svoj sadraj bazira na ubeenju da se niemu ne moe verovati, da je svaki srean zavretak samo prolazna obmana i da ovekom upravljaju koliko slepa sluajnost toliko sile koje on ne moe ni razumeti ni kontrolisati. CUG (nem. Zug - vrsta velike jake udice) Jaka gvozdena ipka koja se po principu ekrka die i sputa. Vei broj ovih inski postavljen je iznad scene, paralelno sa linijom koja deli scenu od gledalita, a izmeu portala i hinterbine. Na njih se privruju delovi dekora (rikvand, stope, stubovi, lusteri) rasvetna tela i dr. Ovaj mehanizam omoguava raznovrsnost scenografskih reenja, kao i brze promene dekora u toku predstave. IN Delo, akt. Deo dramskog teksta, tj. pozoriie predstave. ITAA PROBA

(kod.) Poetna faza rada na dramskoj predstavi sa glumcima. Na prvoj itajuoj probi reditelj iznosi osnovni estetski i idejni koncept predstave. Plan itaih proba priprema reditelj predstave, a za nesmetanu realizaciju brine se organizator predstave. Na itaim probama uspostavljaju se odnosi meu likovima i utvruje stil predstave. Vano uee u itaim probama ima lektor, koji daje osnovne strune sugestije za izgovaranje teksta. ANSONA (fr. chanson) Popularna muzika vrsta nastala u Francuskoj u XV veku. Vue korene od trubadura. Tekst je iskljuivo svetovnog karaktera, a muzika ivahna pod uticajem narodne muzike. I danas uiva popularnost. APTA sufler. EF KROJANICE Odgovorno lice za rad krojake radionice u pozoritu. Organizuje i rukovodi rad krojakog odeljenja. EF OBUARNICE Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u obuarskoj radionici. Usko sarauje sa kostimografima. Vodi rauna o izradi i skladitenju pozorine obue. Za svoj rad je odgovoran tehnikom direktoru pozorita. EF RASVETE Struno lice koje je odgovorno za rasvetu u pozoritu. Organizuje, vodi i odgovoran je za rad tima rasvete. EF REKVIZITE Lice odgovorno za rekvizitu u pozoritu. Organizuje, vodi i nadgleda rad rekviziterskog tima. EF SLIKARNICE Struno lice koje vodi slikarsku radionicu (slikarnicu) u pozoritu. Odgovoran je za rad tima koji je angaovan na poslovima u slikarnici. EF MINKERNICE Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u minkernici. Usko sarauje sa rediteljima i kostimografima predstave. Vodi rauna o nabavci i skladitenju pozorine minke. Za svoj rad je odgovoran tehnikom direktoru pozorita. EF STOLARSKE RADIONICE Struno lice koje rukovodi odeljenjem stolarske radionice u pozoritu. Organizuje, vodi i nadgleda rad strunog tima stolarske radionice. EMA RASVETE I TONA ematski plan, prikaz rasvete i tona. Kompletna lista potraivanja rasvete i tona za pozorinu predstavu. Prave je reditelj, majstor svetla i majstor tona, a koristi se prilikom postavke predstave na scenu i za slanje u pripremi za gostovanja na drugim scenama. IPKA ZA SVETLO (en. lighting bar) Mentalna ipka o koju se kae reflektori. KOLSKA DRAMA Poseban dramski izraz namenjen didaktikim potrebama. Nastala je u Renesansi. Autori su uglavnom bili nastavnici, a izvoai ueiici, ili uenici i nastavnici zajedno, a ponekad

i roditelji. Ovi oblici pozorine delatnosti imali su izuzetan znaaj za razvoj pozorine kulture. KOLSKO POZORITE Oblik pozorinog amaterizma koji deluje u okrilju kolskih institucija. Imalo je znaajnu ulogu u razvoju pozorita, a danas u irenju pozorine kulture. LAGVORT (nem. Schlagwort - krilatica) Poz. - spona, tj. poslednja re ili fraza u delu teksta koju izgovara izvoa ia sceni, a koja predstavlja signal-znak partneru da moe da govori svoj deo teksta, uini odreeni gest, ili je znak majstoru svetla ili tona za neki efekat ili promenu timunga, znak za promenu dekora, sputanje zavese i sl. MINKA (nem. Schminke) Preparati za privremeno bojenje i ulepavanje lica. U pozoritu boje i druga sredstva koja slue za prilagoavanje izgleda lica (ponekad i delova tela) aktera za potrebe predstave, tj. lika koji tumai. MINKER (nem. Schminke) Strunjak sa zavrenom odgovarajuom kolom i specijalizacijom za scensko ulepavanje tj. menjanje" lica. Ovi pozorini majstori moraju da poznaju sve specifinosti minke vezane za: epohu, anr i stil predstave, karaktera lika i sl. MINKERNICA Posebno opremljena prostorija (pultovima sa ogledalima i nregradama za preparate, alatke i druga sredstva za rad minkera, i specijalnom rasvetom), u kojoj mastori minke i mastori maske pripremaju izvoae pre poetka predstave (minkaju, stavljaju maske) MIRA (nem. Schmiere) Neiskreno izraavanje. Rutinska, povrinska gluma bez unoenja u sutinu lika. NIRBODEN (nem. Schnurborden) Scenska galerija. Galerije iznad scene sa kojih se komanduje cugovima, tj. sa kojih se obavljaju svi poslovi za potrebe kaenja scenografije i tehnikih pomagala u procesu pripreme i realizacije predstave. OU (eng. show - prizor, izgled; izloba, parada) U novije vreme - vrsta popularne kolane igre estadnog karaktera. esta vrsta u TV programima. OUBIZNIS (en. showbusiness) Poslovi u oblasti zabave. Oblast zabave. U Americi i pozorite spada u tu oblast. OUKEIS (en. showcase) Oblik javnog predstavljanja, prezentacije projekata. Npr. pozorite predstavlja svoje iredstave za festivale, ili prezentira predstave na nekom sajmu umetnosti nudei ih tritu kulture. OUMEN (en. showman) Zabavlja. Osoba koja ima sposobnosti da zabavlja, privlai i dri panju. PILMAN (nem. Spielmann - svira, muzikant) Putujui pesnik-peva, zabavlja u srednjeve-kovnoj Nemakoj, slian ongleru, skomrahu. Programe izvodi na sveanostima u plemikim dvorovima, kao i na gradskim trgovima, ulicama u vreme vaara, sveanosti i sl. PRAJC

(nem. Spreize) Podmeta, podupira, dra kulisa. TANGA (nem. Stange - motka, poluga) ipka koja slui baletskim igraima za podrku prilikom vebanja. TELOVANjE SVETLA (kol.) Proces podeavanja svetla i svetlosnih efekata u pripremi realizacije predstave. Vre ga reditelj i majstor svetla. TELOVANjE TONA (kol.) Proces podeavanja tona, zvuka i zvunih efekata u pripremi realizacije predstave. Vre ga reditelj i majstor tona. TIH PROBA (nem. Stichprohe - ubod, rez; bod, poen - u igri) Oblik slobodnije provere nekog dela, najee radi sticanja utiska ili utvivanja nekog stava. Povrnija proba u pripremi ili obnovi neke pozorine predstave. Npr. proba prilikom gostovanja kako bi se proverila scena i izvoai stekli sigurnost. Proba rezova i vezova izmeu slika i pojava. TIMUNG (nem. Stimmung) Ugoaj, atmosfera, raspoloenje. Poz. - svetlosna i zvuna slika koja doarava atmosferu pojedine slike, tj. pojedinog momenta u predstavi: svetlosni timut, zvuni timu i sl. TRIH (nem. Strich - potez, crta, linija) Poz. - precrtavanje, izbacivanje teksta iz pozorinog komada. Skraivanje pozorinog dela, koje vri reditelj uz pomo dramaturga.