FAKULTET ZA MENADMENT

ETIKA U MEDIJIMA: STANDARDI ZA ODMERAVANJE NOVINARSKE SLOBODE Diplomski rad

Novi Sad 2011.

FAKULTET ZA MENADMENT Predmet: Novinarstvo

DIPLOMSKI RAD

ETIKA U MEDIJIMA: STANDARDI ZA ODMERAVANJE NOVINARSKE SLOBODE

Kandidatkinja: Ljiljana Bandi

Mentor: Doc. dr Goran Bulatovi

Komisija za odbranu diplomskog rada 1. ______________________________ 2. ______________________________ 3. ______________________________ 4. ______________________________

Kandidatkinja je odbranila diplomski rad sa ocenom ___________ (_________)

SADRAJ

1. 2. 3.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

UVOD ZNAAJ ETIKOG NOVINARSTVA MORAL I ETIKA 3.1 Principi moralnih vrlina 3.1.1 Kredibilnost 3.1.2 Integritet 3.1.3 Civilizovanost KONTROLA MEDIJA STANDARDI ZA ODMERAVANJE NOVINARSKE SLOBODE 5.1 Pripremljenost i posveenost novinara 5.2 Obrazovanost novinara na naim prostorima ANALIZA PROFESIONALNIH KODEKSA STUDIJA SLUAJA: Izvetavanje o navodnom zlostavljanju tri devojice ZAKLJUAK LITERATURA PRILOZI 1. Kodeks novinara Srbije 2. Nezavisno udruenje novinara Srbije 3. Kodeks novinarske struke (Model CUPS-a) IZVOD - SRPSKI IZVOD - ENGLESKI BIOGRAFIJA KLJUNA DOKUMENTACIJA KEY DOCUMENTATION

5 7 9 11 12 12 13 15 21 23 25 27 31 36 40 42 42 47 53 65 65 66 67 68

1. UVOD Ako se zapitamo zato postoje novinari, oigledan je odgovor da novinari pruaju jednu bitnu uslugu - izvetavaju o vestima. U mnogim oblastima svog ivota donosimo odluke na osnovu informacija za koje nemamo sredstva ni znanja da ih sami prikupimo, ve u tome svakodnevno zavisimo od novinara. Novinari prikupljaju podatke i izvetavaju o vestima da bi smo ih mi dalje koristili, kao i u sluaju svake druge dragocene i potencijalno opasne supstance, istoa informacija je od najvee vanosti. Novinarstvo koje nije etiko, zapravo nije novinarstvo. Novinarstvo mora da slui iskljuivo svojoj publici zbog koje i postoji. Vrlo je teko biti skroz slobodan u pisanju jer uvek postoji neko ko nas u tome spreava. Kada se govori o pravima i odgovornostima novinara, otvara se tema koja je veoma stara, moglo bi se rei da zadire ak u sam poetak civilizacije. Da li ljudi mogu, i pod kojim uslovima, da slobodno izraavaju svoje miljenje, ideje i stavove? Sposobnost da mislimo dala nam je priroda, ili kako drugi tumae Bog. Mislimo, dakle postojimo. To pravo i slobodu ne moe nam oduzeti nikakva vlast, pa ni najrigidniji totalitarni poredak. Jednostavno, svako moe da misli i da uti. Problem se javlja ako to to misli hoe i da saopti drugima. Za poslenike javne rei, u prvom redu novinare, to je pitanje ta smem i ta ne smem, ne da znam, nego da objavim. Tek tim inom novinarski iskaz postaje javan, a uz njega odmah sledi i odgovornost autora za obelodanjenu re. U krajnjoj liniji, u svim zemljama najbolje novinarstvo bi bilo ono u kome bi svi novinari mogli, i smeli, da objave sve to znaju. Ipak, takva situacija retko kad je bila ostvarena. Svaki poslenik javne rei koji se oprobao u novinarskom poslu sigurno ima sopstveno iskustvo o tome ta je znao, a nije smeo da objavi. On zna, takoe, i zato je odustao od javne rei da li je bio spreen silom zakona i nekog autoriteta (cenzura), ili se plaio da ponese odgovornost za posledice svoje javne rei (autocenzura). Sukob, elja da se govori javno i strah od posledica tog ina ili tereta odgovornosti proistie iz injenice da je pravo na slobodu izraavanja misli i oseanja prirodno ljudsko pravo. Ono pripada korpusu ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su iskonske i fundamentalne, kao to su to pravo na ivot, na slobodu, na svojinu, na integritet linosti ... I zdravorazumski posmatrano, ovakva prava uvek su se smatrala neporecivim. Kao to niko i nikada nije poricao da sunce izlazi i zalazi, tako se o postojanju osnovnih ljudskih prava nije izraavala sumnja. Ali, mnogo sukoba oko te notorne injenice (izlaska i zalaska sunca) nastalo je kada bi se postavilo pitanje: zato se to dogaa? Da li zato to se Zemlja okree oko Sunca, ili obrnuto. Ako ste na na ovo pitanje dali odgovor koji

se suprotstavljao tada vaeoj istini ili dogmi, mogli ste zbog javno iznetog miljenja da zavrite i na lomai. 1 Tako se i o uivanju osnovnih ljudskih prava i sloboda diskutovalo i otvaralo, mnotvo sporova i dilema kada bi se postavilo pitanje: Pod kojim uslovima se ona mogu uivati i da li postoje granice preko kojih se ne mogu praktikovati. Odgovori na ova pitanja imali su posebnu vanost za novinarsku profesiju jer, je ona po prirodi svog posla okrenuta uvidu javnosti tj. javnom mnjenju. Publika u veini sluajeva slepo veruje medijima tj. novinarima, a mnogi novinari izvetavaju na osnovu onoga to su uli od drugih, i objavljuju neproverene informacije. Kao poklonici novinarske profesije uvek se moramo zapitati: da li su saoptene injenice verodostojne i kako ih moemo interpretirati (zato se neto dogodilo, ta su mu uzroci i ta e mu biti posledice)? Osnovno pravilo novinarske profesije zahteva da javno saoptene injenice budu objektivne, ali dozvoljava da se njihova interpretacija razlikuje. U profesionalnom argonu novinarstva to je pravilo da se razliito stvaraju i razliito odgovara za vest i miljenj, komentar. I opet, kao nekada u prolosti, zbog nekih interpretacija injenica, novinari e biti nagraeni, a zbog drugaijih, kritikovani pa ak i kanjavani. Mediji imaju ogromnu mo. Ono to preute ili previde, kao da se nije dogodilo. Ono to naglase ili ponavljaju, kao da je najvanije u naim ivotima. Otuda, drutveno i demokratski je opravdan zahtev da se srazmerno velikoj moi kojom raspolau, novinari i mediji istovremeno podvrgnu i veoj odgovornosti. Doktrina o drutvenoj odgovornosti medija i novinara polazi od dobre vere da do zloupotreba putem javne rei nee doi. Ona, takoe, potvruje da granice slobode tampe moraju da postoje. Meutim, time jo nije bilo reeno najvanije pitanje vezano za odgovornost novinara u praksi, a to je: ko i kako odreuje granice slobode tampe?

Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004, str. 52.

2. ZNAAJ ETIKOG NOVINARSTVA

Novinar ima vrue pero koje ima najmanje dve otrice. Jednom moe da pogodi onog o kojem pie i govori, a drugom otricom moe pogoditi sebe, zavisi o tome ta pie ili kako pie. Upravo ta dimenzija, ini se primerenom da se istakne znaenje etinosti. To najpre znai ne biti sebian. Etinost, naime, nije sebinost, ili je suprotna sebinosti. S druge strane, ako postoji neto to moe u obliku neke sintagme izraziti etiku ili etinost, ili njihov imperativ, onda je to istinitost. Istina je prvi i kategoriki imperativ. Etiki imperativ novinarske profesije. Onaj ko svesno iznosi neistinu, taj izneverava samu etiku i etinost, taj izneverava kompletno novinarstvo. To je svaki novinar koji nema prilike da se priprema svaki put temeljno za svoj rad i onda neminovno zalazi tamo gde se ponekad skriva poneka neistina. Ali, jedno je neistina koja je svesno izabrana i nju bi trebalo izbegavati i sankcionisati, pa i u profesionalnim krugovima, a drugo je neistina koja se dogaa na drugi nain, koja nije utemeljena na proverenim podacima. Svaki beg od toga moe zavriti u ziheratvu. I ziheratvo je, takoe jedan oblik loega novinarstva. Ali, novinarstvo koje dri do sebe i novinar koji dri do sebe teie da istinu pokrije podacima, znanjem i drugim nunim elementima jednog takvog novinarskog rada. Osim toga, novinar je, ne samo u etikom smislu nego i u pravnom, odgovoran ne manje prema sebi. Ako je prema sebi neodgovoran, on e samog sebe kompromitovati. Ako je prema drugima neodgovoran, on e se pokriti na nain koji moe biti lo. Postoje bar etiri naina na koje se moe obraditi, ak regulisati odnos izmeu novinara i publike. Jedan je pravo koje u ruci ima drava, i vlast koja jednim delom ureuje i regulie okvir naega kretanja. Drugi je iri i manje odreen, a to je moral. To je neto to postoji u nama samima i u socijalnom, profesionalnom, verskom, etikom smislu. Prema tome, postoji dalje neto to se zove deontologija novinarstva. Mi nismo u poziciji lekara da polaemo zakletvu, jer lekaru je lake odrediti odgovornost. Novinari nemaju zakletvu, ali su njom na svoj nain vezani i to je ono to je deontologija ove profesije, moemo rei, konstitucija novinarstva. Ona se u razliitim sredinama razlikuje meusobno. Ona je u anglosaksonskoj sredini liberalna, apstraktna, u nekim sredinama konkretnija, preciznija, ponekad i restriktivna, ali svakako je izmeu tog liberalizma i slobode koja pretpostavlja odgovornost. I postoji poslednji, to je etika koja je moda najmanje definisana, koja u sebi sadri i element prava, i element morala, i element profesionalnih regula i elemente filozofije i svih drugih znanja, i nauka kojim se sluimo. Novinar u etikom pogledu u situaciji je da svakodnevno bude na nekoj utakmici, ali ne na

utakmici na kojoj mi navijamo. I ako se novinar pretvara u navijaa, i ako se identifikuje s onim ili ovim klubom, to moe biti politika stranka, ideologija ili vera, (a znamo za razliite primere takvog identifikovanja) onda on gubi onaj svoj iskonski karakter oveka koji zastupa opti i vii interes koji se zove istina, a iz toga onda proizlaze i elementi koji se zovu pravednost, potpunost, objektivnost, temeljnost i dobra namera. Naa je srea ili nesrea, to se neasna ponaanja lako i rado pokazuju. I neetinost, ako je o njoj re, u novinama i medijima, postaje opasno sredstvo korienja protiv samih novina i novinara, ba zato to se vidi i ba zato to se ta najneasnija ponaanja najlake i najee vide. U novinarstvu se sudi na osnovu ispada. Svedoci smo toga u naoj sredini, kad su se pojavljivali natpisi koji su se isticali neuvaavanjem drugog, potcenjivanjem drugog i poniavanjem drugog ili ak kompletnim ignorisanjem drugog, bilo da je taj drugi pojedinac, grupa: socijalna, politika, nacionalna, verska itd. To se, drugim reima zove - netolerencija, koja je sasvim sigurno u suprotnosti sa etikim stajalitima i idejama. Nae novinarstvo u ratnom vremenu, ali i sada kad smo izali iz rata, pokazuje snanu crtu netolerancije. Netolerancija i sklonost da se na razlike odmah vadi revolver, jedna je od latentnih oznaka nae svesti, ne samo novinarske nego i ire - intelektualne. A novine i novinari mogli bi uiniti vie nego iko drugi ba zbog uloge koju mogu imati da se to naelo tolerancije meu ljudima, taj odnos prema drugima i prema razlici, doivljava kao neto prirodno. Druga crta je da potujemo druge i da u drugima vidimo i sebe i da se piui o drugima ne stavimo samo s ove strane raunara, nego da se stavimo i u ulogu onog kojeg toga trenutka napadamo, branimo, ili hvalimo. Kako bismo se oseali kad bismo se nali u poloaju u koji stavljamo nekog drugog? Novinari, imaju veliku povlasticu da o ljudima lako sude i da najmanje podleu sudu drugih.Vlast je onoliko mona koliko moe javno nametnuti svoju istinu. Zato je borba za medije od strane vlasti latentna borba, koja se vodi svuda, u svakoj zemlji i u najdemokratskijoj, ali koja je zaotrenija i jaa tamo gde su demokratske institucije slabije i gde je demokratska svest nerazvijenija. O tome ta je demokratija donela i odnela novinarskoj profesiji bie jo rei, kasnije.

3. MORAL I ETIKA

Prouavanje etike u masovnim komunikacijama predstavlja nastavak sokratovske tradicije, zato to aktivnosti novinara, oglaivaa i ljudi zaduenih za odnose s javnou, podleu kritikom istraivanju kao nikad ranije, ak i meu kolegama. Cilj meutim nije da se odnose etike odluke s kojima e se svi sloiti ili odluke koje e biti u skladu sa drutvenim oekivanjima. Najizazovnije etike dileme podrazumevaju ravnoteu suprotstavljenih interesa u situacijama gde nema ispravnog odgovora. 2 Kako je 70-ih godina preokupiranost etikom i odgovornou medija postajala sve vea, meu grupama koje su se latile zadatka da revidiraju postojea pravila bili su i Udruenje odgovornih urednika Asoiejted presa, ameriko drutvo novinskih izdavaa, Drutvo profesionalnih novinara, Nacionalna konferencija pisaca redakcijskih komentara i Udruenja sportskih urednika Asoiejted presa. Izjava o principima Asoiejted presa usvojena je 1975. god. i zamenila je oko pola veka star etiki kodeks. 3 Etiki kodeks (Codes of Ethics) predstavlja smernice za novinare koje su razradile novinarske organizacije ili pojedinani mediji. Pravila se esto odnose na pitanja kao to su: novinarska odgovornost, korienje neimenovanih izvora, tanost, objektivnost, netano predstavljanje, primanje poklona i raznih usluga od izvora, politike aktivnosti u koje novinari treba ili ne treba da se ukljuuju i poslovne transakcije koje mogu biti predmet sukoba interesa. Poto su sadraji i drutvene funkcije medija raznoliki, delovanje medija pokriva veoma iroko polje. Razmatrati pitanje etike informisanja, znai zadrati se samo na aspektima povezanim sa tom funkcijom koja se daje novinarima. ta treba podrazumevati pod etikom? Izrazi moral i etika se kod mnogih autora javljaju kao sinonimi. Ne bez razloga, jer su oba, jedan svojim latinskim, a drugi grkim korenom povezana sa obiajima, navikama, nainima ponaanja. Meutim, na osnovu dananjih rasprava mogue je razlikovati ova dva termina. Moral se povezuje sa skupom pravila koja se nalaze u osnovi delovanja ljudi i odnosa meu ljudima, skupa koji ovek prihvata i pristaje da mu se pokorava, da bi iveo u drutvu.

2 3

Mira Vidakovi, Poslovna etika, CEKOM, Novi Sad, 2009. str.187. Bruce D. Itule, Douglas A. Anderson , Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije, Beograd, Medija centar, 2001, str. 392.

Etika se shvata kao lino primenjivanje odreenog skupa vrednosti koji je pojedinac slobodno usvojio da bi ostvario cilj koji sebi postavlja i smatra ga ispravnim. Filozof Pol Riker pravi razliku izmeu onoga to se smatra ispravnim etika i onoga to se namee kao obavezno moral. 4 Deontologija, odnosno profesionalna etika, koja se poziva na dunost, ukazuje na pravila za sprovoenje u delo odreene etike na polju koje joj je svojstveno, odnosno etike primenjene na odreenu grupu ili profesiju, u ovom sluaju na medije i novinare. Etika se odreuje kao nauka iji je predmet donoenje suda koji predstavlja procenu u tom smislu to se primenjuje na razlikovanje dobra i zla. Etika informisanja zanima se prevashodno za intelektualnu obradu informacija, odnosno vesti (za razliku od materijalne obrade: slog i tampanje, kada su u pitnaju novine i ostala tampa, a tonski snimci i snimci slike kad je re o elektronskim medijima), za sve ono pri emu dolazi do situacije da se vri odabir i da se donose odluke u pogledu sadraja i oblika informacije koja se prua javnosti. 5 Profesionalni kodeksi i saveti za tampu udovoljavaju danas optim zahtevima, koji glase: obezbediti itavoj populaciji tanu, potenu i potpunu informaciju, koju ta populacija ima pravo da oekuje i prui zatitu od zloupotreba i iskrivljivanja; zatiti one koji se profesionalno bave informisanjem od svih oblika pritisaka ili prinude koji bi ih spreili da pruaju javnosti informacije definisane na ovaj nain ili bi ih podsticali da rade protiv svoje svesti; obezbediti najbolji mogu protok informacija u drutvu, u skaldu sa osnovnom sutinskom misijom tampe u liberalnim reimima.

Taj trei cilj je sloen. On znai istovremeno i da novinari treba da imaju slobodan pristup izvorima informacija, u ime prava javnosti da bude obavetena i da ta javnost ima slobodan pristup za izraavanje preko medija. Odravanje tog dvostrukog protoka spada meu sutinske dunosti novinara i medija. 6 Etika je vojnicima,... pa etike kodekse ispravno initi
4 5

grana filozofije koja pomae svima (lekarima, nastavnicima, ak i mafijaima koji imaju svoje posebne pisane ili nepisane i moralne norme), pa tako i novinarima, da odrede ta je u novinarstvu; ona je u mnogome disciplina koja normira

Danijel Korni, Etika informisanja, Klio, Beograd, 1999, str.12. Mira Vidakovi, Poslovna etika, CEKOM, Novi Sad, 2009, str.190. 6 Mira Vidakovi, Poslovna etika, CEKOM, Novi Sad, 2009. str.190

10

ponaanje. Etika ima za predmet samodonoenje zakona i samosprovoenje zakona i mada je, naravno, bliska zakonu, njena je priroda drugaija. Premda se zakon vrlo esto zasniva na etikim vrednostima drutva odreenog vremena (tj. zakon esto odrava etiku), zakon je neto to je drutveno determinisano i to sprovodi drutvo. S druge strane, etika je lino uslovljena i sprovodi je linost - ili bi tako trebalo da bude. Etika treba novinarima da prui osnovne principe ili standarde na osnovu kojih mogu da procene da li su neki postupci ispravni ili pogreni, dobri ili loi, odgovorni ili neodgovorni. Prvo i osnovno, treba utvrditi da se etika odnosi na voljne postupke. Ako novinar nema kontrolu nad svojim odlukama i postupcima, tada razgovor o etici nema nikakvog smisla. A ta su to voljni postupci? Ono to je novinar mogao drugaije uraditi da je hteo. Kao i drugi ljudi, i novinari ponekad pokuavaju da opravdaju svoje pogrene postupke govorei da ih nisu sami odabrali, ve su ih dobili kao zadatak, ili su ih urednici ili drugi nadreeni na njih naterali. Takva prinuda zaista moe da se desi u nekim situacijama (kao to su diktatorski sistemi) kada novinar koji ne postupi po nareenju moe da snosi veoma ozbiljne posledice. Ipak, da jedan novinar nije u stanju da voljno odredi svoj postupak - bar u dananje vreme - je nezamislivo. Ako kae da nije u stanju i da mora da uradi neto po zahtevu, samo da bi zadovoljio neije interese, on samo ispoljava svoju etiku slabost. Novinar koji svojim postupcima pokazuje da dri do morala, naravno, eli da bude astan.

3.1 Principi moralnih vrlina Kada govorimo o etici i moralu, moramo biti svesni da se moral ne moe nauiti na fakultetu ili na odreenim kursevima iz etike, postoje odreeni principi i kodeksi kojih se moemo pridravati, ali moral prvenstveno nalazimo u sebi, sistemom vrednosti koji smo usvajali tokom odrastanja i ivota. Kako ovo vai za svakog oveka, vai i za novinara. Iako je ova definicija apstraktna, ovakvim razmiljanjem dolazimo do zakljuka da, kakav e neko biti novinar delom zavisi i od toga kakav je ovek . Tako esto postoji jaz izmeu line i profesionalne etike. Moralno znanje, bez kojeg nema moralne kondicije, ne sastoji se od pamenja skupa etikih principa ve, od sposobnosti razlikovanja dobrog i loeg ponaanja i moralne volje da se to znanje primeni na stvarne etike dileme. Nema vee radosti od uverenja da smo uinili pravu stvar, ak i ako ona nije opteprihvaena. Etika kondicija nikada ne moe dovesti do ljudske savrenosti, koja je, naravno, nedostina. Zato moramo prihvatiti umereniju procenu moralnih vrlina. Eventualni razgovori o moralnim markerima osobe s moralnim vrlinama

11

mogli bi da nas neko vreme intelektualno angauju, ali postoje tri markera koji su verovatno fundamentalni, po Luisu Alvinu Dejlu: kredibilnost, integritet i civilizovanost. 7 3.1.1. Kredibilnost Kredibilnost na prvom mestu, zato to bez nje ni druge vrline ne znae nita. Biti kredibilan znai biti osoba kojoj se moe verovati i u koju se moe imati poverenje. Kredibilitet nije neto to pripisujemo sami sebi nego je svojstvo koje nam drugi pripisuju (javnost, itaoci, publika). Kredibilnost moe biti lomljiva stvar i u dananjem veoma konkurentnom, materijalistikom i slobodnom okruenju njeno ouvanje pogotovo, moe biti teko. Ipak, vera u kredibilnost kao pokretaku snagu mora ostati neumanjena, zato to ostaje injenica da odsustvo poverenja moe biti pogubno po pojedince i firme. Od ezdesetih godina prolog veka, izraz procep kredibilnosti (engl. credibility gap) postao je sinonim za nedovoljno poverenje kod saoptenja dravnih zvaninika, korporacija i kulturnih institucija. Ali ni mediji nisu imuni od upadanja u ovakve procepe kredibilnosti, to je injenica koja se ogleda i u istraivanjima i ispitivanjima javnog mnjenja. Sreom, takve pojave su retke, mada ugled kod ionako skeptine javnosti, moe da narui i samo jedna etika greka koja dobije veliki publicitet. 8

3.1.2. Integritet Integritet je takoe jedan od kljunih faktora moralnog sazrevanja. Istinska etika kondicija zahteva integritet. Stiven Karter integritet definie kao: 1. razlikovanje dobrog od loeg; 2. postupanje na osnovu uoene razlike, makar i na linu tetu; i 3. otvoreno prianje da postupate na osnovu razlikovanja dobrog i loeg. Spremnost da se preuzme odgovornost za svoje postupke je takoe od kljune vanosti. Drugim reima, ljudi od integriteta moraju biti aktivni u utvrivanju pravog naina postupanja, moraju biti spremni da nakon intelektualne i kritike istrage tako i postupe i moraju biti spremni da ive sa posledicama svog ponaanja.

7 8

Luis Alvin Dej, Etika u medijima, Media Centar, Beograd, 2004, str. 28. Luis Alvin Dej, Etika u medijima, Media Centar, Beograd, 2004, str.28-29

12

Novinski urednici, na primer, mogu agresivno da brane politiku svojih redakcija koja novinarima ne dozvoljava politiku aktivnost, ak ni onima koji nisu zadueni da prate politike dogaaje, s opravdanjem da se time ugroavaju nezavisnost i integritet redakcije vesti. Novinari, s druge strane, mogu da tvrde kako politika aktivnost ne podrazumeva sukob interesa sve dok novinar nije aktivno ukljuen u kampanju o kojoj izvetava. Obe strane uspevaju da sauvaju integritet dokle god kritiki razmiljaju o svojoj poziciji, dokle god su istinski uverene u etiku snagu svojih stavova (to znai da su ti stavovi zasnovani na vrstim moralnim principima) i dokle god su spremni da javno brane svoje pozicije. 9

3.1.3. Civilizovanost Moralno neobrazovanima moe izgledati kao da u razgovoru o etici nema mesta civilizovanosti. Taj izraz esto priziva slike manira i otmenosti Viktorijanskog doba, koji su u dananjem slobodnom drutvu odavno naputeni. Civilizovanost se moe opisati kao prvi princip" moralnosti, zbog toga to obuhvata stav o portvovanju i potovanju drugih. Te ideje odraavaju se u svim vodeim religijama u svetu. Dok se vrednosti civilizovanosti mogu pronai jo u staroj Grkoj, savremene formulacije civilizovanosti datiraju iz XVI veka, kada je Erazmo Roterdamski napisao prvi vaan rad na tu temu. Civilizovanost, prema njemu, jeste ono to nam omoguava da ivimo zajedno kao drutvo. Ona obuhvata skup pravila, esto zasnovanih na konvencijama, koja ine orua za interakciju s drugima. Kada ih projektujemo na podlogu raznih medijskih kua, moemo videti neophodnost odreenog konsenzusa kojim se proiruje kredibilitet i ugled medija u javnosti. Ako, na primer, paljivije pogledamo kodekse medijske industrije videemo da se svi temelje na potovanju itaoca, gledaoca ili sluaoca. Potovanje i portvovanje su, dakle, pokretake snage moralnih vrlina koje nazivamo civilizovanou. Moralnost podrazumeva uzimanje u obzir interese drugih; potpuno sebina osoba dakle, po definiciji, ne moe donositi etike sudove. Time se ne eli rei da lini interes nikad ne treba da nam bude vodilja. ak i tenja da postanemo osoba sa to vie vrlina podrazumeva odreeni stepen borbe za line interese. Taj cilj se, meutim, moe ostvariti ubacivanjem faktora zabrinutosti za druge u jednainu procesa odluivanja. Javnost esto doivljava medijske radnike kao egoiste i taj stav je doveo do krize poverenja. Sve je vie negativnih stavova u vezi sa medijima, nesumnjivo izazvanih poimanjem da e novinari sve prekopati, ak i ako to nije etiki, da bi doli do vesti, ili da reklamne agente i menadere za odnose sa
9

Luis Alvin Dej, Etika u medijima, Media Centar, Beograd, 2004, str. 29

13

javnou vie zanima manipulisanje javnim mnjenjem i ukusima potroaa od javnog interesa. Kada je re o medijima, izrazi kao borba za gledanost, TV jeftinog ukusa i tabloidsko novinarstvo postali su sastavni deo vokabulara publike. Senzacionalna, okantna i skandalozna otkria na medijskom tritu sve vie potiskuju ozbiljno i inteligentno novinarstvo. 10 Uzroci nepoverenja prema medijima, na prvom mestu su neodgovornost, i netanost prenetih informacija. Ne samo pojedini sluajevi, nego itava medijska industrija ima lo imid, zbog toga to prvenstveno sva pravila ne vae u istoj meri i za sve medije, a samim tim ne postoji ni solidarnost izmeu medija. Nema dovoljno kritikih tekstova, jer nikom ne ide u prilog da se zameri vlasti, ni urednicima ni oglaivaima koji vole da odravaju dobre kontakte s vlastima, ne zato to ne ele da im se suprotstave, ve zbog injenice da se mediji ne mogu ekonomski odrati bez podrke vlasti, to predstavlja veliki problem. Tako prave vesti, vesti od znaaja za javno mnjenje najee ostaju u senci ili se vrlo esto plasiraju na pogrene naine. Canonns of Journalism amerikog drutva novinskih urednika iz 1922. godine, koji je revidiran 1975. godine, u Prvom amandmanu u lanu IV, posveenom istini i tanosti, pie: poverenje izmeu novinara i italaca jeste temelj dobrog novinarstva. Moraju se uloiti svi napori da bi se osiguralo da sadraj vesti bude taan, slobodan od predrasuda, i da su sve strane pravino predstavljene. Komentari urednitva, analitiki lanci, treba da se dre istih standarda tanosti u pogledu injenica kao i izvetaj o vestima. Znaajne greke u pogledu injenica, ili izostavljanja, treba ispraviti odmah i upadljivo. 11

10

11

Luis Alvin Dej, Etika u medijima, Media Centar, Beograd, 2004, str. 30 Dejl aket, Novinarska etika, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str.149.

14

4. KONTROLA MEDIJA

Razvoj tehnologije i dostignua savremene civilizacije udaljavaju dravu od uplitanja u rad medija, pa se stoga zahteva da ona vie ne bude ni njihov vlasnik niti kontrolor. Smatra se da je najbolje ako novinara kontroliu, i tite, kolege iz profesije. Njima se zato priznaje pravo da pokrenu svoje kolektivne akcije (koje obuhvataju i trajk) kao oblik solidarne zatite, ali se oekuje i da uspostave etike norme u svojoj profesiji. Profesionalne organizacije su, takoe, pozvane da brinu o dignitetu profesije i prilikom prijema novih lanova i tokom njihovog rada. To je trend koji se iri globalno. U tom smislu, kodeksi profesionalne etike u novinarstvu dobijaju sve vei znaaj. Sloboda je jedna od nekoliko univerzalnih vrednosti, odnosno svetih naela na kojima se zasniva ljudski ivot, za koju se ljudi bore u istorijskom i linom razvoju. Slobodu treba izboriti, odnosno, stei i odrati. Sloboda omoguava pojedincu da raspolae sobom, da nije u bilo kojoj vrsti ropstva i zavisnosti, da upravlja svojim ivotom, da vri izbore i donosi odluke. Sloboda pokazuje kvalitet i lepotu ivota, ali nije lako dostupna. Ona se teko stie i jo tee odrava. Slobodu u potpunosti iskazuje i pokazuje samo razvijena linost. Za odranje slobode potrebno je znanje i iskustvo, odgovornost i hrabrost. 12 Nezavisnost je preduslov slobode. Kad se izbori sloboda, onda je treba odravati jer je stalno na udaru razliitih ivotnih situacija. Zato je potrebna odgovornost i graanska hrabrost. One su garant odravanja slobode. Neodgovorni i kukavice, niti mogu stei slobodu, niti je odravati. 13 Sloboda nije neograniena, ona ima unutranje ogranienje koje glasi: ne moete biti toliko slobodni da ukinete slobodu drugima. Znai, moja sloboda ide do granice slobode drugoga. Na granici naih sloboda odvija se dijalog, dogovor i donose odluke. Takvo delovanje i ponaanje odrava slobodu pojedinaca, grupa, profesija i drutava. U suprotnom, u ime slobode moe se ukinuti sloboda. Nesporno je da su ljudi slobodni da ive svoj ivot na nain koji izaberu, ali pod uslovom da njihov izbor ne ugroava slobodu i prava drugih. Ako ugroava onda takvom izboru ne treba pruiti podrku, ve ga suzbijati: teorijski i praktino. Niko ne moe biti slobodan ako porie pravo na slobodu nekom drugom. Najvii stepen slobode podrazumeva da su neke slobode uskraene: na primer, sloboda da se uniti sloboda! Svako moe biti u pravu samo pod uslovom da ne zahteva da on jedino bude u pravu. Svako moe da govori ta misli, ali pod uslovom da

12

edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010, str. 211 13 edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010. str. 212

15

ne misli da on jedino zna istinu. Samo tako moemo se nadati danu dobrih vesti. 14 Kad je u pitanju upotreba slobode u javnom prostoru treba praviti razliku izmeu slobode miljenja i izraavanja od slobode delovanja i ponaanja. Sloboda miljenja i izraavanja je neograniena, dok je sloboda delovanja i ponaanja ograniena. Moemo da mislimo ta god hoemo, ali ne moemo da delujemo na osnovu toga ako to miljenje ugroava slobode i prava drugih, odnosno ako unosi nered, nesigurnost, nestabilnost i nasilje u zajednikom ivotu. Takoe, treba razlikovati slobodu izraavanja od slobode tampe, odnosno medija. 15 Dok je sloboda miljenja i izraavanja neograniena, problem sa slobodom tampe je neto drugaiji. Kako nai meru izmeu omoguavanja tampi da izvetava javnost o dogaajima i istovremeno spreava(nja) pojave informacija koje ugroavaju integritet pojedinca i bezbednost drutva. Tekoa lei u tome to obe krajnosti tete interesima drutva. Loe je da isuvie mnogo pogrenih vrsta informacija postanu javne ako e isuvie mnogo osoba ili drutvena struktura kao celina time biti dovedeni u opasnost. Podjednako je loe za drutvenu strukturu, kao celinu i stoga za pojedince, koji ive u tom drutvu, ako vlada vri isuvie veliku kontrolu nad medijima. Negde izmeu ovih krajnosti moemo se nadati i oekivati da se pronae prava ravnotea. 16 Sloboda tampe podrazumeva da joj se ne postavljaju prethodna ogranienja objavljivanja, a ne u slobodi od kanjavanja za krivini materijal kada se objavi. Svaki slobodan ovek ima nesumnjivo pravo da u javnost iznese miljenja koja eli; to zabraniti znai unititi slobodu tampe; ali ako on objavi ono to je nepristojno, zlonamerno ili nezakonito, mora da snosi posledice vlastite nepromiljenosti... tako je volja pojedinaca jo uvek slobodna; predmet zakonskog kanjavanja je samo zloupotreba te slobodne volje. Niti se na taj nain nameu bilo kakva ogranienja slobodi miljenja ili istraivanja; jo uvek je ostavljena sloboda linog mljenja; irenje ili objavljivanje ravog miljenja, koja su tetna po drutvene ciljeve, jeste zloin koji drutvo kanjava. 17 Mediji treba da budu slobodni, ali i odgovorni pred javnou, a ne pred vlau. Tomas Deferson, nesporno jedan od najveih boraca za slobodu tampe, smatrao je da tampa treba da odgovara i bude kanjena za tetu koju bez razloga i argumenata nanosi pojedincima. On je isticao i zalagao se da tampa ne bi trebalo da bude pravno odgovorna za tetu koju nanosi ugledu vlasti. U tom duhu Deferson istie da nau slobodu ne moe da titi samo
14 15

uro unji, Dijalog i tolerancija, igoja tampa, Beograd, 1997, str. 203. edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010, str.213-214. 16 Dejl aket, Novinarska etika, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 147 17 edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010, str. 214-215

16

sloboda tampe a ova ne sme da bude ograniena bez opasnosti da slobodu izgubimo. Po njemu, tampa je jedno zvono za uzbunu naroda. (Ako se) ona potpuno uutka... oduzeta (su) sva sredstva zajednikih napora. 18 U Defersonom duhu, u Engleskoj tog vremena, za slobodu tampe se jo ee borio Tomas Erskin. Na suenju Tomasu Pejnu 1782. godine, optuenom da je irio buntovniku klevetu protiv vlasti, Erskin je tvrdio da je vlast parlamenta ograniena pravom pojedinaca da slobodno govore i objavljuju svoja gledita. Javnost je ba kao kiseonik, prirodna potreba svakog pojedinca. Vladanje nad jezicima, mozgovima i oima graana ne sme se dozvoliti. Sloboda tampe je prirodno pravo, od Boga dato i nepodlono zastarevanju. Njega ne sme pogaziti nikakva ovozemaljska sila, a pogotovo neiskvarena vlast koja pokuava da spase vlastitu kou. Svaki ovek sme da preispituje ustavna naela na kojima se vlast zasniva, ukazuje na njene greke i nedostatke, istrauje i obelodanjuje njene grehe, i upozorava sugraane na njihove pogubne posledice. 19 Nikad se ne zna ta se krije iza odreene mere vlasti kad je u pitanju informisanje. ak i razlone predloge treba dobro preispitati jer su situacije sloene i osetljive, a namere i motivi mogu se dobro prikriti. O vladinoj regulaciji i kontroli medija i u najdemokratskijim drutvima i dravama nema potpune saglasnosti. Problem nastaje ne u vezi spreavanja da se vlast mea u slobodu medija, ve ta uiniti i na koji nain spreiti da novinari i mediji zloupotrebljavaju slobodu. Ko treba da regulie, kontrolie i kanjava njih? Da li to moe samo javnost? Jer, postavlja se problem kvalifikovanosti javnosti njene svesti, znanja i savesti. Moe se desiti da ona bude izmanipulisana iz egoistinih i posebnih interesa, ali i zbog neznanja i nezrelosti. Javnost nije neto to je jedinstveno i kompaktno. Ona je isparcelisana, sloena i neujednaena u pogledu kompetentnosti. Samo javnost u kojoj dominira kvalifikovanost i kompetentnost moe se smatrati kvalitetnom i sposobnom da prati medije i kritiki se odnosi i prema slobodi medija i njihovoj zloupotrebi slobode. 20 Da li se novinarske i medijske zloupotrebe slobode informisanja mogu podvesti samo pod krivini zakon ili njihove tete treba na poseban zakonski nain tretirati? Odbrana i garancija slobode informisanja je neto to se ne sme dovoditi u pitanje i kada se pojave sluajevi da mediji zloupotrebe slobode. Vano je kako ne dovesti slobodu informisanja u pitanje, kad je mediji zloupotrebe. Slobodni mediji imaju veliku mo u javnosti, ali ta mo se moe i zloupotrebiti. Na javnoj
18

edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010, (Deferson u pismu Donu Deju 1776.) str.215

19 20

Don Kin, Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd, 1995, str.1213 edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010 str.216

17

sceni su prisutni ne samo politika mo ve i mo novca. Koliko god vlast i politiki monici mogu da ugroze slobodu informisanja toliko je mogu ugroziti i posebni, privatni interesi u obliku ekonomske moi (moi novca). To je esto razlog da se izlaz trai u normativnim reenjima, odnosno zakonima, kojima bi se ograniio i onemoguio uticaj vlasti i privatnih interesa koji dovode u pitanje slobodu informisanja, a preko nje i slobodu novinara i slobodu medija. Nai meru nije lako, jer su mogunosti suptilnih manipulacija neograniene.Nove pojave manipulacija trae i nova reenja za njihovo otkrivanje, regulisanje i kontrolisanje. I najvei manipulatori uvek istiu da sve to rade rade za slobodu i u ime slobode. Posebno su opasne pojave u drutvu u kojima se povezuju oni koji tite javni interes i oni koji privatni interes hoe da nametnu kao opti da bi pribavili korist. Neregulisana simbioza opteg i posebnog interesa moe izazvati zloupotrebu slobode informisanja. U ime slobode, sloboda se zloupotrebljava. Na taj nain nastaje zloupotreba slobode izraavanja u javnom prostoru. Tako se u ime slobode izraavanja esto preko medija izriu neistine, poluistine, klevete, pretnje, iri mrnja, pakost, predrasude, stereotipi, ali i nebitne pa i beznaajne injenice i dogaaji. Jednom reju zagauje se javni prostor. A u zagaenom prostoru teko se mogu raspoznati bitni i vani dogaaji i injenice. Slobodom izraavanja na taj nain dovodi se u pitanje istina, pravda, dobro, unitava se i sama sloboda. Sloboda ne podrazumeva razuzdanost, neodgovornost i haos. Sloboda koja dovodi u pitanje i razara univerzalne vrednosti (istina, pravda, dobro, ljubav, lepota, solidarnost i ljudsko dostojanstvo), kojima i ona pripada, nije sloboda, ve verbalna ili pisana tortura i duhovno nasilje.Mediji u slubi bilo koje moi izneveravaju svoju misiju, mesto i ulogu u drutvu i dravi. Sluiti moi znai izgubiti slobodu ili zloupotrebljavati slobodu. Mediji ne bi trebalo da se i sami pozicioniraju kao neka vrsta nadmoiiznad drutva i bez kontrole. U toj ulozi esto se zavrava osporavanjem svegaosim sopstvenog miljenja. Tako se upada u zamku jednostranog informisanja, odnosno esto jednostrane selekcije u informisanju. Nesporno je da je mo vlasti (politika mo) najopasnija po slobodu informisanja i slobodu medija. Poto ima u rukama mogunosti da donosi zakone, uredbe, propise, ona moe da ih ograniava ili stavlja u posluniki status. Takoe, veliki pritisak na medije i novinare moe da dolazi iz bezbednosnih slubi, posebno ako su izvan civilne kontrole. Sistemom ucena te slube mogu da u potpunosti kontroliu medije. Najee slube plasiraju podatke koje javnost mogu da dezorijentiu. Ti podaci su iz privatne sfere ivota i uvek su u obliku poluistina. Na taj nain zloupotrebom medija bezbednosne slube unose sumnjienja i razdore najpre meu aktivnim akterima na politikoj sceni. Njihove ucene i manipulacije imaju tetne posledice po javnost i drutvo. Te posledice su i opasne, esto i nesagledive. Svaka nekontrolisana mo opasna je i razarajua. Nekontrolisane bezbednosne slube unose u javno polje ne samo dezorijentaciju ve i senzacionalizam. Surovo se obraunavaju sa onima koji im se ne pokoravaju. Iza toga se uvek krije njihova demonstracija moi, a ako su zloupotrebljene i u neijim su rukama onda lini ili posebni interesi monika koji su ih stavili u svoju slubu. Cena tete po javnost je preskupa. Postoje stanja u

18

drutvima gde bezbednosne slube ili njihovi saradnici, ak i oni koji su trenutno sklonjeni ili koji su trajno uklonjeni, ali sada otrgnuti od njihove kontrole, osnivaju medije ili ire saradniku mreu u medijima, i na taj nain u potpunosti njima upravljaju. U drutvima u kojima se to deava jedini je izlaz da takve bezbednosne slube budu rasformirane, a njihovi tajni saradnici otkriveni. To je nain da se takvi mediji razgolite i izgube bilo kakvu ansu da utiu na javnost ili da neto znae u drutvu. Saznati ko su ucenjeni i ko su saradnici slubi oslobaa medije i novinare tog zla. Druga mo koja je izvor opasnosti po medije jeste ekonomska mo (mo novca). Pomou te moi mogue je osnivati medije i stavljati ih u slubu posebnog i linog interesa. Takoe, ova mo je i mogunost da se monopolie medijska scena i da se njome manipulie. Pomou te moi moe se ne samo uticati na vlast, ve i pokuati da se vlast osvoji. 21 Kod nas je dobar primer TV Braa Kari. Kad je osnovao partiju, iako je po zakonu bio obavezan da napusti vlasnitvo nad TV kanalom, Bogoljub Kari to nije uinio, ve je kao vlasnik preko sopstvenog kanala poeo da propagira tu partiju i utie na javnost i javno mnjenje. Direktna posledica tog uticaja je da je za kratko vreme pozicionirao svoju partiju na jedno od vodeih mesta. Sve su to razlozi zbog kojih je potrebno dobro regulisati medijsku scenu da ne bi bila ugroena sloboda informisanja, ali i da bi bila spreena zloupotreba slobode od bilo koga i bilo koje moi. Procedure regulisanja treba da budu spoljanje i unutranje. Spoljanje regulisanje mogao bi da omogui dobar i precizan zakon koji ne bi dovodio u pitanje slobodu informisanja i medija, ni slobodu preduzetnitva, a u isto vreme spreavao bi zloupotrebu slobode informisanja i zloupotrebu slobode od novinara i medija. Njegovo sprovoenje mogao bi da prati nezavisan dravni organ koji bi izabrala zakonodavna vlast. Predloge za one koji bi nadzirali i kontrolisali sprovoenje zakona davale bi nezavisne, naune i profesionalne institucije i organizacije. Dobro reenje bilo bi, da se sloboda i pravo na istinitu informaciju zatiti licencom (da samo kvalifikovani i kompetentni mogu da obavljaju tu izuzetno znaajnu i osetljivu profesiju).I unutranje regulisanje znaajno bi uticalo na slobodu informisanja, ali i smanjivanje mogunosti da slobodu zloupotrebe novinari i mediji. Procedure regulisanja zasad su isprobane na medijskoj sceni SAD. U te procedure spadaju: izrada statuta redakcije koji definie uzajamne odgovornosti redakcije i uprave odreene medijske kue, formulisane u internoj povelji; obezbeivanje mesta za susrete izmeu predstavnika medija i krugova koji pripadaju pravosuu, ime bi se obezbedilo da uzajamno shvate koje su im uloge i izbeglo korienje krajnjeg sredstva, mera represija;

21

edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010, str. 218

19

postavljanje posrednika ili ombudsmana koji e se baviti albama graana i iznositi svoje zakljuke u tom mediju kako bi se svi itaoci, sluaoci, ili gledaoci upoznali sa njima; primena japanskog modela kontrole kvaliteta, to omoguava novinarima da svakodnevno kritiki ispituju sadraje svog medija u svetlu etikih normi; praksa da se osobama o kojima govore mediji ili osobama ili institucijama koje su izvor informacija redovno dostavlja odreeni upitnik koji bi se odnosio na ravnopravnost zastupljenosti i na tanost informacija; konstituisanje stalne porote italaca koja bi bila sastavljena tako da na istinski nain reprezentuje zajednicu kojoj se odreeni medij obraa. 22

22

Danijel Korni, Etika informisanja, Clio, Beograd, 1999, str.134

20

5. STANDARDI ZA ODMERAVANJE NOVINARSKE SLOBODE

U Evropi, sa ijim normama i standardima se harmonizuju zakonodavstvo i praksa u zemljama u tranziciji, primenjuje se jo uvek pravna regulativa, ali sve vie i samoregulativa za rad medija i novinara. Zakoni o javnom informisanju gube na znaaju ili se ukidaju, a umesto njih poinju da se primenjuju kodeksi profesionalne etike. Oni su starijeg datuma kada je re o funkcionisanju tampe. Zakoni vie ureuju rad elektronskih medija, jer su sve evropske drave do sredine osamdesetih godina prolog veka zadravale u svojim medijskim kompleksima monopol nacionalnih RTV korporacija. Privatni elektronski mediji dugo nisu bili doputeni uz argumentaciju da je prirodni resurs za njihov rad radiodifuzni spektar ogranieno dobro koje ne moe da se raspodeli velikom broju interesenata. 23 Ipak, nakon tehnikih inovacija i pod pritiskom interesne grupe vlasnika kapitala, mnopol nacionalnih RTV mrea je postepeno ukidan. Procesom deregulacije elektronski mediji su u Evropi utemeljeni u ravnopravnoj, dualnoj (javna i privatna) svojini. Standardi za odmeravanje novinarske slobode i odgovornosti poinju potom da se ujednaavaju za tampu i RTV medije, i unutar svih drava lanica Evropske Unije. Ipak, u Velikoj Britaniji o slobodi tampe i novinarskog rada, u skladu s anglosaksonskim pravom, i dalje najvie brine sudska vlast. U ostalim zemljama Evropske Unije (u kojima preovladava takozvano kontinentalno pravo), a u elji da joj se pridrue i u svim ostalim dravama Evrope, stvaraju se slini kodeksi profesionalne etike, Saveti za tampu, Saveti za radiodifuziju i ustanovljavaju Ombudsmani za medije. Tako sistem samoregulative povodom odgovornosti medija i novinara za javnu re poinje da preuzima primat i kod nas. Graani odobravaju jaanje samoregulative posvene odgovornosti za javnu re, jer su svedoci pojava koje ponovo aktuelizuju pitanje njihove (ne)ravnopravnosti prilikom realizacije komunikacionih prava. Te negativne pojave obuhvataju: Prvo, upotrebu senzacionalizma kao preice da se na utrb kvaliteta informisanja obezbedi vea publika, odnosno,zarada.. Kao materijal za senzacionalistike napise esto se beskrupulozno upotrebljavaju detalji iz privatnog ivota ljudi. Drugo, zabrinutost graana i strunjaka izaziva snana koncetracija vlasnitva nad raznim vrstama medija, to jest pojava multimedijskih konglomerata. Oni ne samo da dominiraju na nacionalnim tritima nego se i globalizuju. Tim putem odreeni pojedinci ili malobrojne grupe vlasnika diktiraju medijske sadraje i ponovo stiu mogunost da dominiraju nad novinarskom
23

Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004, str.58

21

profesijom i obinim ljudima. Tree, u toku su promene koje namee tehnologija, odnosno, dogaa se konvergencija klasinih sredstava informisanja sa telekomunikacijama i kompjuterskom tehnologijom. Pomaljaju se multimediji mnogo veeg dometa i sa neogranienim pristupom, koje na nov (za sada nejasan nain) treba podvri principu drutvene odgovornosti. etvrto, sve je vei rizik da e se graani u vreme preobilne ponude medijskih sadraja izgubiti u informativnoj meavi. Paradoksalno je, ali tano, da su mogunosti manipulacije i zavoenja takoe porasle paralelno sa poveanjem broja medija i jaanjem njihove meusobne konkurencije. Pouena nekolicinom loih (uglavnom manipulacija u pripremi ratnih intervencija) primera, javnost reaguje smanjivanjem opteg poverenja u medije. To su, uglavnom, nauci poznati razlozi kojima se objanjava podrka graana koju oni daju ustanovljavanju bilo regulative bilo samoregulative koje imaju za cilj poveanje odgovornosti medija i novinara za javnu re. U polju javne politike, opisano raspoloenje graana nije ostalo bez odjeka. Mnoge evropske drave opredelile su se, da i same prue svoj doprinos jaanju tela koja stvaraju kodekse profesionalne etike (Belgija, Danska, Grka, Portugal, Kipar...). One su inicirale stvaranje Saveta za tampu (ili medije) obezbeujui im prostor i sredstva za poetak rada. Posle toga, prepustile su ovim telima da brinu o odgovornosti za javnu re medija i novinara bez meanja u njihov rad. U drugim primerima, naroito kada su u pitanju kodeksi i ureivake smernice RTV kompanija tipa javnog servisa, i predstavnici drave imaju svoju re u telima koja donose ove dokumente. Uglavnom, indirektno prisustvo predstavnika drave obezbeuje se nainom izbora lanova nezavisnih regulatornih agencija koje nadgledaju rad elektronskih medija (pravo drave da u nacionalnim granicama izdaje dozvole za njihov rad do sada niko ne osporava). Konano, i pored jaanja samoregulative, drava u sluaju potrebe (dozvoljene u demokratskom drutvu) intervenie i svojom zakonodavnom aktivnou. Stvara pravne norme kojima pokriva pojave koje su kodeksi profesionalne etike novinarstva prevideli, ili koje ne sankcioniu. Primeri takvih intervencija su: pitanje mogunosti ili nemogunosti uvoenja cenzure prilikom izvetavanja sa podruja ratnih sukoba, pitanje uskraivanja prava na javnu re ekstremnim i teroristikim grupama, pitanje obavezujueg garantovanja prava graanina ili ustanove na ispravku ili odgovor, zatita dece kao auditorijuma, itd. 24 Ipak, uprkos reenom, moe se konstatovati da je jaanje samoregulative medija i novinara u svetu pravilo, a da je dodatna pravna regulativa drave izuzetak.

Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004, str 59
24

22

5.1. Pripremljenost i posveenost novinara Novinarske vetine koje se ue na fakultetima, a bruse u praksi takoe su vane kada je izvetavnje u pitanju. Neobrazovan i ne pripremljen novinar esto upada u zamku ne objektivnog izvetavnja. Robert H. Dils, dugogodinji urednik i izdava prestonikog dnevnog lista, sadanji potpredsednik Foruma za slobodu i direktor projekta Slobodna tampa/Korektna tampa, kae: Pouke koje su proizale iz ovih diskusija kljune su za rad u novinarstvu. Pet osnovnih preokupacija koje je pokrenula javnost zalaze u samu sr novinarskog rada i treba da nau svoje mesto u nastavi novinarstva na fakultetima u zemlji. 25 Dils ih je rezimirao: Nain na koji se pokrivaju vesti ne odrava adekvatno itavu stvarnost.

Javnost je uoila da novinari, tragajui za krajnjim suprotnostima kako bi u tekstove uneli elemente konflikta, tee da radikalno ponaanje i krajnje razmiljanje uine normalnim, a pri tome slabo obraaju panju na veliko sredinje polje u kojem obino javnost ima presudnu re. Neki su smatrali da negativne vesti dominiraju izvetavanjem i istiskuju dobre. Nepostojanje raznolikog personala koji bi pokrivao vesti dovodi do toga da se proputaju dogaaji, ne daje njihov kontekst i koristi jezik koji nesvesno odrava predrasude i stereotipe.

Javnost je esto ukazivala na injenicu da raznoliki kadar obezbeuje osetljivost za pitanja koja bi inae bila zanemarena. Naroito je vano da predstavnici rasnih manjina uestvuju u pokrivanju dogaaja i odluivanju o tome kako ih predstaviti. Opaanja u smislu ja sebe ne nalazim u ovakvom pokrivanju dogaaja ozbiljna su posledica nepostojanja raznolikosti. Tu preokupaciju su naroito isticali Amerikanci latinoamerikog porekla i homoseksualci, koji smatraju da lokalne novine i televizija zanemaruju pitanja koja njih najvie zanimaju. Novinari pristupaju tekstovima s unapred odreenim predstavama o tome kako on treba da tee i kakve e biti uloge razliitih izvora.

Predstavnici manjina su isticali, da novinari s njima kontaktiraju obino samo onda kada su rasna pitanja tema teksta. Predstavnici vlasti su se alili na to da im se uvek dodeljuju iste uloge, da e ih novinari potraiti samo kada im je
Bruce D. Itule, Douglas A. Anderson, Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije , Beograd, Medija centar, 2001, str. 386
25

23

potreban citat koji e se uklopiti u njihovu potrebu za odreenim odgovorom, kao to je komentar nekog liberala koji e se razlikovati od komentara nekog konzervativca. Novinari ne poseduju znanje o oblasti koju pokrivaju.

Javnost je esto skretala panju na injenicu, a priznali su je i televizijski novinari, da se u televizijskim vestima retko daju ispravke. Jedan televizijski urednik se nije sloio sa miljenjem da su ispravke vane jer je priroda televizijskog izvetavanja takva da se greke nainjene na poetku ustaljuju u kasnijim emisijama, i time negirao potrebu da se emituju. Javnost je takoe smatrala da je nastojanje da lokalne novine objave ispravke teak i muan proces. Mnogi koji su to pokuali zakljuili su da je bolje da se cela stvar jednostavno zaboravi. arls L. Overbaj na osnovu tih diskusija analizirao je komponente korektnosti, podelio ih u pet osnovnih kategorija i doao do formule koja se olako pamti: a + b + c + d + e = f (fairness, korektnost ). 26 Evo kako je Overbaj podelio te kategorije: - Tanost (a - accuracy). To je osnovna komponenta korektnosti, premda su se oko toga vodile mnoge rasprave, naroito kada je re o ispravkama. Veina novina se jo uvek povrno odnosi prema ispravljanju svojih greaka. Nain na koji to rade nije prijateljski prema itaocima. Bolje novine svakodnevno objavljuju vie, a ne manje ispravki od prosenih listova. Na ispravke, kada je re o televiziji, treba zaboraviti. - Uravnoteenost (b - balance). Mnogi ljudi smatraju da tekstovi izraavaju definitivne stavove. Drugoj strani se esto posveuje slaba, drugorazredna panja, i to gotovo sasvim pri kraju novinskog izvetaja. - Celovitost (c - completeness). Publika se na to najvie alila. Ispitanici su rekli da novinari ne uspevaju da ispriaju ceo dogaaj zato to su neiskusni, nedorasli, lenji ili zato to nemaju dovoljno prostora ili vremena. Ako se dogaaj ne prikae celovito, to utie na kontekst. - Nepristrasnost (d - detachment). est prigovor ljudi koji se bave medijima bio je da novinari i urednici unapred konstruiu tekstove, dok od izvora trae samo da potvrde to to su oni ve smislili. Kada se s takvom omom dolazi do vesti, teko da se moe oekivati korektno i iskreno izvetavanje. - Etika (e - ethics). Ovo se odnosi na nain na koji novinari i urednici prate dogaaje na oseaj da su stavovi urednitva ti koji odreuju sadraj vesti,
Bruce D. Itule, Douglas A. Anderson, Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije , Beograd, Medija centar, 2001, str. 387
26

24

mesto na kojem se objavljuje i naslov. Ova se kategorija takoe tie metodologije izvetavanja, poev od fotografija koje snimaju paparaci do ravnodunosti prema rtvama. Overbaj kae da urednici i novinari treba da nau naina kako da poboljaju svaku od ovih oblasti. Kada bi publika videla napredak i dobijala redovno objanjenje o ovim osnovnim elementima verovatno bi poela vie da veruje velikom delu medija, napisao je arls Overbaj. Kada govori o neodgovornosti novinara, javnost je sklona da sve medije trpa u isti ko .Veina ljudi ne uoava razliku izmeu savesno ureenih dnevnih emisija i tabloida kojima je stalo samo do toga da se neto to pre objavi. Ono to jo vie komplikuje stvari jeste selekcija vesti na osnovu pikantnosti, a takav se pristup uglavnom odomaio u dnevnim emisijama. En Kompton, dopisnik Ej Bi Si njuza iz Bele kue, napisala je u Midija stadiz durnalu: Korektnost nije neto to se moe nai u upustvu za upotrebu koje bi nam dali uz novinarsku propusnicu za Belu kuu. Korektnost je princip, nain rada koji uimo da primenjujemo na svaki dogaaj, svaki scenario, izbor svakog zvunog inserta i svaki komentar na kraju televizijskog izvetaja s lica mesta, uprkos urbi da se u ovoj eri takmienja obezbedi to bri izvetaj. 27

5.2. Obrazovanost novinara na naim prostorima Udruenje novinara Srbije u svojoj evidenciji ima (iz 2005. godine, naalost novijih zvaninih podataka nema prim.aut.) podatke o obrazovanju 3470 lanova. 28 Srednje obrazovanje ima 42%, vie 10%, fakultet 48%, a magisterijum i doktorat samo njih 3%. Podaci o broju novinara u Srbiji koji imaju fakultet razlikuju se od godine istraivanja i izvora, ali valja napomenuti da nije raeno ni ozbiljno istraivanje (na relevantnom uzorku), a ni potpuna evidencija novinara, pa se o brojkama moe samo spekulisati. Prema podacima projekta novinari.rs, iz baze od oko 4.000 dobrovoljno upisanih medijskih radnika, podaci za novinare kau da je manje od 40% zavrilo fakultet, 27% srednju kolu, 16% nije zavrilo zapoete studije. Nedopustivo je da novinar bude manje obrazovan od italaca kojima se obraa, jer je njegov posao, izmeu ostalog, da sve ono uzvieno, previe struno i suvoparno reeno shvati, razloi i prevede na jezik primeren obinom oveku, a da ne promeni kontekst i ostane objektivan. To je tajna dobrog novinara. Ali, kvaka je to sam novinar mora da ima izuzetno iroko opte obrazovanje, kao i mnogo neformalnog, da bi taj proces od poetka
Bruce D. Itule, Douglas A. Anderson, Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije , Beograd, Medija centar, 2001, str. 388 28 http://www.nuns.rs/dosije/18/17.jsp
27

25

do kraja odradio kako valja. Problem ne bi moda ni bio tako drastian, da novinare, i bez fakulteta, one s novinarskim nervom, ima ko da ui, kontrolie i ispravlja kad stignu u redakciju. Ako ne znamo kako da ono to neko zna, prenesemo tako da budemo u funkciji vesti, a ne razmetanja sopstvenim (ne)znanjem, opet smo na poetku samo zanatski radnik, koji od rei krpi, sastavlja, prekraja i ukiva neke reenice i novinarske forme. Postavljaju se pitanja: ta je novinarska kola danas? Ko prihvata mlade ljude i kako ih obuava u pravilima urnalistikog zanata? I da li je sve preputeno nekoj stihijskoj, surovoj selekciji, u kojoj e se oni prirodno darovitiji izboriti za mesto na medijskom nebu, dok e drugi biti prinueni da tavore u munoj besperspektivnosti. Iz linog iskustva, smatram da je dobar urednik tj. mentor, najbolja kola u novinarskoj praksi. Ima i drugih objanjenja. Nova glasila se neprestano mnoe, mnoga, istina, brzo nestaju, ali se zato stalno javljaju nova. Potranja za mladim novinarima je velika, a iskuenja onih koji se odlue za taj poziv nita manja. Veliki broj njih jedva ostaje u jednoj redakciji, a ve je prinueno da trai pouzdaniji posao u nekoj drugoj sredini. Motivi kao to su plate, radna prava, sindikalna zatita gotovo su nikakva. Novinarstvo na naim prostorima s jedne strane, nosi s punim pravom titulu jedne od socijalno najugroenijih profesija kod nas. Ovakav spoj opadanja novinarskog zanata i socijalne degradacije ne stvara, naravno, povoljan ambijent za formiranje nove generacije poslenika javne rei od prestia i formata. U novinskim razgovorima, radio i TV-intervjuima esto caruje prostakluk, nadvikivanje, netolerancija, pa ak i grubo vreanje. Novinar sve to inferiorno slua, nemoan da razgovoru da drugaiji ton i vii nivo. Sve to prolazi bez novinarske intervencije. Pojedini politiari koji su i te kako odgovorni za ratna razaranja, ubijanja nedunih i teke pljake, uivaju isti tretman kao i ljudi od ugleda i integriteta. Za itaoce i gledaoce deluje krajnje uvredljivo i potcenjivacki, kada novinar, u razgovoru sa ovim prvim, pokazuje nerazumljivu uzdranost, pa ak i nesposobnost da povede argumentovani razgovor o njihovoj odgovornosti. Brie se razlika izmeu zloina i zakonitosti, izmedju nedela i uljudnosti. Novinarska profesija, dakle, svim onim to ini, ili proputa da uradi, i sama doprinosi naruavanju javnog morala i zagaivanju politikog prostora. Za sve to najlake je, ali i najnepravednije, okriviti mlade i neiskusne novinare. Gde su u svemu tome redakcije i profesionalna udruenja?

26

6. ANALIZA PROFESIONALNIH KODEKSA

U savremenom svetu, smatra se, da je svaka vlast koja ugroava slobodu novinara na pristup do svih izvora informacija i slobodu kritike necivilizovana. Te slobode, s druge strane, promoviu kodeksi profesionalne etike. Danas se sve vie principijelno zahteva da i novinari uivaju pravo na profesionalnu tajnu. To znai, da zahtevaju slobodu od obaveze da otkriju svoje izvore informacija, to je veoma bitan preduslov istraivakog novinarstva. Ipak i ova sloboda ima granice, pa se obino i u kodeksima priznaje da pod odreenim uslovima novinari moraju sudu otkriti svoje izvore informacija. Misli se na posedovanje takvih informacija ije bi provaljivanje moglo da sprei teka kriminalna dela protiv ivota i imovine graana. Drugi oblik pritisaka protiv integriteta profesije mnogo manje je suzbijen. Radi se o intervencijama vlasnika medija i reklamera tj. sponzora u rad novinara. U novinarskim kodeksima sve vie su prisutne odredbe koje povlauju pravu novinara da odbiju zaduenje suprotno principima profesionalne etike, i pravu da odbiju poslove suprotne proklamovanoj izdavakoj i programskoj politici. Poto je sve vei broj medija u privatnoj svojini, novinari pokuavaju da u kodekse profesionalne etike ugrade i pravo na potenu zaradu i participaciju prilikom donoenja poslovnih i ureivakih odluka. 29 U kodeksima se, nalazi i generalna obaveza novinara da se bore protiv medijske ucene oglaivaa i sponzora. Konkretno govorei, protivno je profesionalnoj etici primanje mita i drugih poklona, ili prihvatanje privilegija. Ako je iz politike dolazio pritisak koji je dugo uzrokovao loe posluniko novinarstvo, preko novca dolazi pritisak koji vodi u nita bolje korumpirano novinarstvo. To je jo nesavladan problem, jer, izazov novca je glavno sredstvo pomou koga se, u savremenim uslovima, diskredituju novinarska deontologija i itava doktrina o drutvenoj odgovornosti. 30 Timovi PR strunjaka i reklamera vrebaju svaku priliku da svoju robu i klijente prokrijumare kroz selekciju materijala za objavljivanje, i pri tome ne biraju sredstva, odnosno, ne pitaju za cenu. Prikrivena reklama, ulagivanje sponzorima, stavljanje potpisa na novinarsku formu koju je pripremio PR slubenik uz nadoknadu... su fenomeni koji danas privlae najvie panje svih

Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004, str. 61 30 Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004, str. 61
29

27

regulatornih tela i boraca za profesonalnu etiku novinarstva u razvijenim dravama. Slaba odbrana od ovog pritiska je zahtev da se i u profesijama PR-a i advertajzinga usvoje i primene kodeksi etikog ponaanja, jer se i oni lako kre kada klijenti poveaju nagradu. To ne znai da su siromana drutva zbog nedostatka novca u boljem poloaju. Naprotiv, u njima se vodi borba na dva fronta protiv politike moi i moi kapitala. Kodeksi profesionalne etike nemaju samo negativne vrednosti i zabrane kada je re o odgovornosti novinara prema dravi i poslodavcima. Time se i u oblasti samoregulative potvruje konstatacija o praktikovanju slobode tampe i novinarskog rada uvek u (za)datim granicama. Tako se i u kodeksima mogu nai odredbe koje zahtevaju da novinari potuju zakone i da tite interese svoje drave. 31 Pretpostavka je da postoje dobra vladavina i pravno ureena drava, a to znai da su zakoni doneti na nain koji odgovara volji graana, i da povodom dravnih interesa postoji konsenzus. Tamo gde ovih preduslova nema, nastaju sukobi koji izlaze daleko izvan okvira profesionalne etike novinarstva. S druge strane, kodeksi govore i o odgovornosti novinara ne samo prema javnosti, nego i prema poslodavcima. Na to se odnose naela kojima se zabranjuje da se isti proizvod nudi veem broju medija, da se respektuju dogovorena pravila ponaanja na radnom mestu i da se pozicija novinara ne koristi za sticanje line koristi. Ovi zahtevi su ne samo logini nego se lako mogu sprovesti u praksi, budui da e svaki vlasnik medija lako zapaziti odstupanje od navedenih naela i biti u stanju da ga samostalno sankcionie. Sasvim je logino da u kodeksima profesionalne etike novinari treba da definiu odgovornost prema izvorima informacija i davaocima obavetenja. Miroljub Radojkovi profesor Fakulteta politikih nauka u Beogradu na predmetu Komunikologija kae: Na ovom podruju zahteva se, prvo, obuzdavanje javne rei koja bi mogla da proizvede klevetu i/ili uvredu. No, granice izmeu slobode izraavanja i klevete ili uvrede drugog veoma su fluidne, tako da o njihovom prekoraenju brinu i sudovi, jer bi samo moralno zadovoljenje oteenih bilo nedovoljno. Ono to novinari lake mogu sami da urade je potovanje embarga (kada su informacije date uz ogranienje do kojeg momenta se ne smeju pustiti u javnost), potovanje izdavakih i intelektualnih prava drugih vlasnika (zabrane plagijata i piraterije), kao i pravo izvora da proveri i ispravi informaciju. Poznato je da samo ravi novinari putaju u javnost proizvode u kojima se nije ula druga strana u nekom sporu, tvrdnji, optubi, itd.

31

Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004, str. 62

28

Neporecivo pravo svakog intervjuisanog lica da na svoj zahtev dobije, popravi ili povue tekst/emisiju intervjua postoji bez obzira na stvarne ili lane dileme novinara. Novinari nemaju pravo da drugim licima poreknu slobodu provere i popravljanja svojih miljenja namenjenih javnoj upotrebi. ta vie, velikim delom oni uz pomo sagovornika uspevaju da ispune svoje radne obaveze i zarade svoju platu. Stoga radi je logino da u svakom pogledu potuju svoje sagovornike. Potovanje digniteta drugih ljudi iskazano je i u zabrani, sadranoj u mnogim kodeksima profesionalne etike, da se prikupljanje informacija obavlja nepotenim sredstvima. Ta sredstva mogu biti sve tehnoloke naprave kojima se bez pristanka drugog lica mogu snimati njegov lik, glas, spisi, fotografije, kompjuterski fajlovi, itd. Ali, zabrana se odnosi i na ostale smicalice kojima se na nepoten nain moe doi do informacija korienje alkohola, droga, zloupotreba posebnih psihikih stanja, davanje mita, itd. ta se o informacijama prikupljenim na takav nain misli u civilizovanom drutvu govori injenica da se one ne prihvataju kao dokaz u sudskim procesima. Takoe, kao to su se izborili za svoju profesionalnu tajnu potrebnu radi zatite identiteta izvora informacija, novinari bi trebalo da potuju profesionalne tajne ustanovljene u drugim zanimanjima, i da u tako zatiene informacije ne diraju. Jasno je da bi novinarski posao bio jako otean, ako ne i nemogu, ukoliko se ne bi pisalo o drugim ljudima ili ukoliko se oni ne bi koristili kao izvori informacija. Zato se u profesionalnoj etici novinarstva posebna panja poklanja zatiti integriteta izvora informacija. Ukoliko su oni spremni da dozvole da neke informacije procure, ali pod uslovom da ne bude otkriven izvor, to se mora potovati. Novinar koji ne odri datu re o poverljivosti zatvorio je sebi sve druge izvore informacija u budunosti. Takoe, on mora potovati privatni ivot drugih ljudi ak i kada to oni ne trae izriito od njega. U svakom drutvu i svakom vremenu zna se ta su standardi javnog morala ili dobrog ukusa, uljudnosti i vaspitanog ponaanja, pa se i od novinara oekuje da se njima povinuju u svom profesionalnom radu. Ovi obziri ne moraju se potovati samo u sluaju kada je opravdan interes javnosti da zna preovlaujui nad pravom na zatitu privatnosti i intimnog ivota. Izuzetak se esto dozvoljava prilikom pisanja o takozvanim javnim linostima, pa je njihov privatan ivot najee pod (ne)opravdanom prismotrom medija i novinara. Meutim, ono to se u nekultivisanim novinarskim profesijama takoe veoma esto dogaa, a protivno je ne samo kodeksima profesionalne etike ve direktno ugroava ljudska prava i slobode drugih ljudi, je fenomen suenja pre suenja. Po pravilu, razuzdani mediji i novinari, pre zavrenih sudskih procesa, proglaavaju osumnjiena lica za ubice, lopove, siledije, narko-dilere, itd. I time ih pre odluke suda igou (za sva vremena) kao kriminalce. Time ponitavaju princip pretpostavke nevinosti svakog oveka dok se pravosnanom, sudskom odlukom ne dokae suprotno (obaveza iz lana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama). Mediji i

29

novinari samovlasno u svoje ruke uzimaju posao suda, osumnjienim licima nanose nepopravljivu tetu (ukoliko se krivica ne dokae), a resocijalizacija im se (ukoliko se krivica dokae) takoe veoma oteava. Budui da ovakvo odstupanje od profesionalne etike ne moe da se suzbija samo moralnim sankcijama, nacionalno i meunarodno sudstvo (Meunarodni sud za ljudska prava) spremni su da presude velike novane odtete rtvama neodgovornih medija i novinara. 32 Poslednje podruje koje se zapaa u uporednoj analizi kodeksa profesionalne etike u Evropi posveeno je zatiti statusa i jedinstva novinarske profesije. Dunost je novinara da uvek i na svakom mestu brane ast svoje profesije, i da se u radu pridravaju pravila koje uspostavlja etiki kodeks. Na strani jaanja solidarnosti profesije, zahtevi su da novinari izbegavaju plagijate, da potuju autorska prava svojih kolega i generalno, da potuju svoje profesionalne organizacije i da pristaju samo na fer konkurenciju. Interesantno je da neki kodeksi naglaavaju da je bavljenje novinarstvom nespojivo sa bavljenjem drugim profesijama. Ako bi se ovaj zahtev prihvatio bez ograda, on bi u mnogim zemljama izazvao tekoe za rad slobodnih novinara i dopisnika koji se esto bave i drugim poslovima pored novinarstva. Oigledno je da se ovakvo pravilo moe prihvatiti samo u zemljama u kojima se od novinarskog poziva moe zaraditi za pristojan ivot. Takoe, ovaj zahtev je sve diskutabilniji u vremenu kada se upotrebom Interneta mnogim graanima otvara mogunost da pokrenu svoje veb-sajtove ili elektronske asopise i tako, bez profesionalnog obrazovanja i opredeljenja, uu u podruje javne i politike komunikacije. Ovo pitanje otvara mnogo iru temu za debatu da li se svako moe baviti novinarstvom?

Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004, str. 64
32

30

7. STUDIJA SLUAJA

Novinarska roba je otkrivanje, javno irenje to vie relevantnih i znaajnih informacija. S druge strane, poverljivost informacija i odnosa, igra vanu ulogu u ivotu nekoga ko se bavi odnosima s javnou.To su na primer privatne informacije koje mogu ii na ruku konkurentu. 33 SLUAJ IZVETAVANJA O NAVODNOM ZLOSTAVLJANJU TRI DEVOJICE U crnogorskim medijima 3. aprila 2011. godine pojavila se informacija da su tri sestre starosti deset, osam i sedam godina, godinama zlostavljane i silovane u domu za decu bez roditeljskog staranja Mladost u Bjeloj. Delove njihovog potresnog svedoenja objavio je podgoriki list Dan. Naime, ove devojice P.P. (10), M.P. (8) i V.P (7) boravile su u dejem domu u Bijeloj do pre osam meseci kada ih je preuzela jedna hraniteljska porodica iz Kolaina koja je lokalnom centru za socijalni rad prijavila ispovest maloletnica. Njihov otac B.P., kako se navodi u soptenju, bio je primoran da decu da u dom jer ih je majka napustila pre sedam godina, a on je sluio etvorogodinju zatvorsku kaznu u zatvoru u blizini Podgorice. Otac je za zlostavljanje saznao dan ranije kada je sluaj prijavio Centru za socijalni rad ali i podgorikom listu Dan. Razgovor sa devojicama, kojem su prisustvovali njihovi staratelji, jedan slubenik Uprave policije i pravnik iz Socijalnog eljko Medenica, obavljen je dan ranije u kolainskom Centru za socijalni rad. Otac je podgorikom listu Dan dostavio audio-zapis sa izjavama njegovih kerki, socijalnog radnika i hranitelja. Na snimku se uje kako desetogodinja P.P. kae da joj se desilo mnogo runih stvari. Zlostavljali su me mnogo, tukli su me i seksualno se iivljavali nada mnom i mojom osmogodinjom sestrom. Ako bismo odbile ili se pobunile, stavljali su nam kante na glavu, a potom nas udarali ekiem. Jedan djeak (ime poznato redakciji) uao je u moju sobu i skinuo pantalone... navodi, izmeu ostalog, P.P. na traci koju je njen otac dostavio naoj redakciji. On je ispriao kako su mu kerke rekle i da su nekoliko puta voene na pregled, te da je utvreno da jedna od njih ima infekciju. Nikada ga o tome niko nije obavjetavao, iako je, kako tvrdi, i dok je bio u zatvoru, uz pratnju policije, obilazio keri u Domu. - Teko mi je da priam ta su im sve radili. "Namjetali" su ih jedni drugima i onima koji su dolazili u Dom. Jedna kerka mi je ispriala da je poslednji put silovana na Cetinju, kada su boravili na Ivanovim koritima, a o tome
33

Luis Alvin Dej, Etika u medijima, Media Centar, Beograd, 2004, str.124

31

je obavijeten i cetinjski osnovni dravni tuilac. Svu tu agoniju je, i ne slutei ta im se sve deavalo, prekinula radnica Centra za socijalni rad D.P., koja ih je izvukla iz Doma i pronala hraniteljsku porodicu za njih. Kerke su mi rekle da im je u Kolainu sada lijepo, da su srene i da idu u kolu. Njihovi staratelji su mi do u detalje ispriali ta su im sve one kazale i kroz kakvu su golgotu prole. Starateljka mi je kazala da je najstariju kerku vodila i na ginekoloke preglede, jer je u prvi mah mislila da se moda radi samo o djejoj mati. Meutim, ne elim da iznosim detalje u vezi s tim jer ne bih volio da stvaram probleme toj porodici - ispriao je B.P. pie list Dan. Objavili su takoe da su informacije proverili i potvrdili u Centru za socijalni rad Kolain, i da su odatle izjavili kako e tvrdnje biti proverene i kako je sluaj prijavljen nadlenima. B.P. tvrdi da su njegovu najmlau kerku djeaci skidali golu a onda je peli na stolicu ili stolove i tjerali je da igra. Djevojice tvrde da su ih, navodno, maltretirale i vaspitaice, posebno jedna (ime poznato redakciji). - Izgladnjivale su ih i redovno su ile u krevet gladne. to se tie seksualnog zlostavljanja, rekle su mi da ih je bilo strah da kau jer su im prijetili, ispriao je on. navode u Dan-u. 34 Ovu vest preneli su svi mediji kao i novinska agencija Beta. List Dan nije objavio ime oca, ni devojica, kako bi sakrio identifikaciju ali je koristio inicijale i tehniki je obradio fotografiju oca koji se ne prepoznaje. U nameri da ukau na nesrenu sudbinu devojica, novinari i urednici lista su, zapravo, grubo povredili njihova prava i dostojanstvo. Iako novinar ima dostupnost detaljnim informacijama koje priu ine jo vie senzacionalistikom i okantnom, to ne znai da po svaku cenu treba da ih objavi, naprotiv, neophodno je voditi rauna o moralu, etinosti i primeni zakona u svom radu i informisanju javnosti. Novinar je posebno duan da potuje i titi prava i dostojanstvo dece, ne sme zloupotrebiti njegove emocije, neznanje ili sposobnost rasuivanja.Kada se radi o objavljivanju linih podataka kao to su inicijali maloletne rtve ili osumnjienog maloletnika za izvrenje krivinog dela, koji ivi u malom mestu gde svaki metanin tog mesta ili susednog moe prepoznati maloletnika pomou inicijala, srodstva, a u ovom konkretnom sluaju informacije da je to dete iz doma za naputenu decu, to samo po sebi predstavlja jednu vrstu etiketiranja, lako i nedvosmisleno ugroava se lini integritet maloletnika. Novinar takoe mora poi od pretpostavke da je osumnjieni nevin dok se ne dokae suprotno. Ovaj tekst prekrio je odreene zakone i kodekse koje izdvajam:

http://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=201113&rubrika=Vijest%20dana&najdatum=2011-0403&clanak=274537

34

32

Poziv na lan 41. Zakona o javnom informisanju Zatita maloletnika Radi zatite prava maloletnika, u javnim glasilima mora se posebno voditi rauna da sadraj javnog glasila i nain distribucije ne nakode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika. Sadraj javnog glasila koji moe ugroziti razvoj maloletnika, u smislu stava 1. ovog lana, mora biti unapred jasno i vidno oznaen kao takav i distribuiran na nain za koji je najmanje verovatno da e ga maloletnik koristiti. Maloletnik se ne sme uiniti prepoznatljivim informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes. 35

III ODGOVORNOST NOVINARA (Poziv na Kodeks novinara Srbije) Novinar je, pre svega, odgovoran svojim itaocima, sluaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavaa, Vlade i drugih dravnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji kre ljudska prava ili se zalau za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mrnje i podsticanje nasilja. Falsifikovanje dokumenata i plagijat nedopustivi su i smatraju se tekim prekrajem standarda profesionalnog postupanja novinara. Novinar je duan da potuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. Novinar je duan da potuje i titi prava i dostojanstvo dece, rtava zloina, osoba s hendikepom i drugih ugroenih grupa.

POTOVANJE PRIVATNOSTI (Poziv na Kodeks novinara Srbije) Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroeno ili izloeno riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka s njegovim likom, kuom, zajednicom u kojoj ivi ili prepoznatljivom okolinom.

35

www.arsetnorma.com/Serbian/zakoni/Zakon%20o%20javnom%20informisanju%20RS.htm

33

Poziv na KODEKS NOVINARSKE STRUKE (Model CUPS-a) Deca Prava i interesi deteta uivaju veu zatitu nego prava i interesi ostalih lica, a opravdani interes javnosti da zna, koji je inae dovoljan za saznavanje i objavljivanje, mora biti naroito opravdan i oigledno pretezati u odnosu na interes deteta. Posebno, ako se radi o detetu ija sposobnost ocenjivanja i prosuivanja sopstvenog interesa nije jo dovoljno izgraena. Novinar i urednik ne objavljuje prilog koji je neposredno adresovan na decu, a koji iskoriava neznanje, neiskustvo ili lakomislenost dece, ili njihov poseban odnos sa roditeljima, vaspitaima, nastavnicima, trenerima i drugim licima od njihovog posebnog poverenja. Jasno je da su devojice kao i ostali akteri ovog dogaaja zloupotrebljeni i eksploatisani od strane medija ime je znaajno ugroeno odrastanje, a samim tim i psihiki razvoj ove dece jer su doivela stigmatizaciju. Ovim tekstom kre se ne samo novinarska etika i kodeksi ve prava deteta propisana Konvencijom o pravima deteta tj. osnovna ljudska prava, kao i Zakon o zatiti podataka o linosti. U narednim danima u medijima pojavljivali su se izvetaji istrage kao i razne spekulacije. Da pria bude jo stranija itstragom je utvreno, da je izjava oca da su mu kerke zlostavljane, la. Zakljuak je donet na osnovu uvida u dokumentaciju Centra za socijalni rad u Podgorici, Deijeg doma u Bijeloj, odmaralita na Ivanovim koritima, zatim razgovora sa zaposlenim u tim institucijama, i decom u Domu u Bijeloj, kolama, hraniteljskom porodicom i maloletnim devojicama. U obzir je, kako se navodi, uzet i izvetaj sudsko-medicinskog vetaka od 13. aprila: Nije bilo izgladnjivanja, fizikog maltretiranja, batinjanja, muenja i slino, tokom njihovog boravka u Bijeloj i Ivanovim koritima", rekao je Numanovi. On je dodao da se nada da e nadleni utvrditi i motiv takvog postupka. Komisija je zakljuila da je deci naneta velika teta medijskim istupanjima, kojima su povreena deija prava, kako maloletnim devojicama, tako i ostaloj deci koja su smetena u domu u Bijeloj navode vesti-online. 36

36

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/130986/Lagao-da-su-mu-cerke-seksualno-zlostavljane

34

Kazne za ovakvo krenje zakona variraju. Samo Sud za prekraje moe da ih kazni novano. Prema Zakonu ako se ovakve greke ponove vie puta, mogue je suspendovati licencu mediju, ako ni to ne urodi plodom, trajno se oduzima licenca. Iz Agencija za zatitu linih podataka saopteno je da su pojedini crnogorski mediji, koji su proteklih dana objavljivali informacije o seksualnom zlostavljanju tri djevojice, drastino prekrili Zakon o zatiti podataka o linosti. Zapretili su da e, ukoliko se to ponovi, protiv njih biti preduzete zakonske mere. Jasno je da upozorenje nije dovoljna kazna za ovaj sluaj. Ovakvo krenje profesionalne etike, jedno je od najeih u medijima. Neophodno je da na ovakve greke reaguju, prvenstveno novinarska udruenja, potom kolege novinari-urednici, i pravosudni organi. Otrije (ne toliko novane, koliko kazne sankcije) i regularno sprovoenje zakona sigurno bi doprinelo boljoj medijskoj slici. Treba da se ohrabri svaki pokuaj profesionalaca da povrate kredibilitet novinaraskoj profesiji i ukau na krenje standarda i osnovnih etikih vrednosti i zanatskih znanja, a esto i zakona. Neminovno je da poverenje u tampu opada. U optoj krizi institucija i sve manjoj veri graana u njih, tampa je imala ansu da ouva kredibilitet, poverenje i ugled. Kultura dijaloga, korektnost, kodeks, nepristrasnost, etika, znanje, obrazovanje, provera injenica i drugi ljudski i novinarski principi nestali su iz novinarskih profesionalnih debata rejting i tira su postale jedine teme. U ime tiraa ili rejtinga kao vrhunskog principa i jedine mere, plasiraju se najnezamislivije optube, olaki sudovi, nacionalna i verska diskvalifiklacija, uvrede i prostaki obrauni. I u razvijenijiim drutvima deavalo se slino pritisak trita jeo je sedmu silu, ali u tim drutvima profesija je umela da se odbrani i nae mehanizme za samoodbranu. Erozija profesije traila je mere za povratak kredibiliteta, a uslov za takvu akciju je da i izdavai i novinari ele da u njoj uestvuju.

35

8. ZAKLJUAK

Ako se osvrnemo na osamdesete godine prolog veka, moemo konstatovati ozbiljnije rezultate. Mediji su imali visok ugled u drutvu. Respektovani su i od graana i od potencijalnih manipulatora politiara. Bez obzira na to to je drutvo socijalistikog samoupravljanja bilo jednopartijsko, i injenica je da je postojalo manje slobode u medijskom obraanju, ono je odkolovalo i odgajilo ozbiljnu novinarsku generaciju, njeni ostaci su i danas dominantna grupa u srpskom novinarstvu. Profesionalnost je bila na visokom nivou, a unutar profesije najcenjeniji su bili pojedinci koji su drali do slobodnog miljenja, imali oponentski otklon i gajili zdravu sumnju prema vlasti i monicima. Mediji su bili oslonjeni na ozbiljno trite, a oni najugledniji i najuticajniji su se izdravali od svojih konzumenata. Kod novinara se cenila informisanost, obrazovanje, novinarska hrabrost, stil pripovedanja, etiki odnos, fer-plej i stav. Nakon, uglavnom univerzitetske edukacije i rada u omladinskim glasilima redakcije su nastavljale rad sa talentovanim novinarima. kole redakcija su davale kadrove prepoznatljivih profila. Broj zaposlenih je bio dovoljan da mogu sasvim dobro, da se pokrivaju razliite oblasti drutvenog ivota, finansijsko stanje redakcija je omoguavalo da se putuje i po zemlji i po inostranstvu i da iz sveta izvetava desetine stalnih spoljnih dopisnika. Danas kad je novinarski ugled ist relikt prolosti, teko je i razumeti kakva je to drutvena pozicija bila. Mnogo se oekivalo od demokratizacije drutva i kapitalistikog naina privreivanja. Bio je zamisliv samo napredak. Nita od onog to se tada smatralo kvalitetom i vrhunskim dometima nije preostalo. Eksplozivni razvoj i primena novih informacionih tehnologija, posebno interneta, ne samo da je doveo u pitanje tradicionalni poslovni model funkcionisanja medija, nego je otvorio i pitanje tradicionalnih vrednosti novinarske profesije i nformativne i demokratske uloge medija udrutvu. 37 Novinski izdavai nisu dovoljno spremni da prihvate i uvae injenicu da smo iz postindustrijskog uli u informaciono drutvo. Decenijama dominantan, najiri izvor informacija, sa irokom dopisnikom i servisnom mreom, na koji su se oslanjali svi mediji, obesmiljen je, pre svega ekspanzijom interneta, napretkom tehnologije u sveri elektronskih medija, kao i preskupim, sporim i neproduktivnim nainom skupljanja i distribucije informacija. Pojavom interneta, trite je zaista postalo globalno, a konkurencija zaista otrija. Konkurenti tradicionalnim medijima, nisu samo druge medijske kompanije nego i razne neformalne grupe, nezavisni izdavai, blogovi, internet forumi i portali, ukratko svako sa internet vezom. 38

Goran Bulatovi i Ljiljana Lj. Bulatovi, Novinarstvo, edicija: Link, Media art Service International, Novi Sad, 2009 str. 76 38 Goran Bulatovi i Ljiljana Lj. Bulatovi, Novinarstvo, edicija: Link, Media art Service International, Novi Sad, 2009 str. 75
37

36

Za razliku od pravih, profesionalnih novinara, koje je uvek mogue imati na broju", internet je omoguio pojavu instant-novinara, graanina koji se zatekao na licu mesta i koji moe dokumentovati stvari koje bi moda i promakle profesionalnom novinaru. Internet je masovan, pa e instant-novinara, sa njihovim depnim fotoaparatima, kamericama na mobilnim telefonima, mikrofonima i aplikacijama za snimanje zvuka, sad biti uvek i svuda. I nema te minorne stvari koja bi angaovanom instant-novinaru mogla promai samo zato to se na drugom kraju dogaa neto subjektivno vanije. Nema vesti vanijih od drugih. Sve su sirove, primitivne, ali prenose informaciju. Dok se profesionalni novinari moraju fokusirati na situacije koje procene najvanijima, anonimna, bezlina masa instant-novinara moe se u svakom trenutku fokusirati na sve. Zato se jo jednom, osvrem i na kredibilitet medija. Johnson i Kaye (1998) podsetili su nas da je jedna od osnovnih karakteristika interneta potencijalna mogunost da bez ikakvih ogranienja naruimo bilo iju privatnost, da objavimo bilo ta o bilo kome bez ikakve kritike opservacije ili dubljeg ispitivanja, a upravo to moe da dovede u pitanje, ne samo ugled osobe o kojoj je re nego i kredibilitet samog medija kao izvora pouzdanih informacija. Poverenje, potenje, iskrivljenost, celovitost, potovanje privatnosti, predstavljanje individualnih interesa, preciznost/tanost, briga za napredak drutvene zajednice, odvajanje injenica od miljenja i stavova, injenina utemeljenost objavljenih informacija i kvalifikacije novinara izvetaa samo su neke od mera za procenu kredibiliteta medija koje su u istraivanjima koristili Rimmer i Weaver (1987). Ovaj set mera izveden je iz tradicionalnog Ropertovog naina medijskog izvetavanja i korienja najvanijih novinarskih pitanja. Istraivanja su pokazala da skoro dve treine (64%) novinara ponekad ili esto u svojim izvetajima koristi internet kao izvor informacija. Takoe, 90% novinara, smatra da je internet uticao na obavljanje novinarskih poslova. Kovach i Rosenstiel (2001) istiu da je internet uticao na promenu uloge novinara. U dvadeset prvom veku, smmatraju oni, novinari vie nee odluivati o tome koju bi informaciju javnost trebalo da zna, nego e umesto toga, njihova uloga biti da pomognu javnosti da iz obilja informacija, izvue smisao. 39 Sloboda novinara i pisanje po savesti, kao najviem zamislivom kontroloru, jesu zaboravljene kategorije. Sve postaje modifikacija reality show. Posledica (ili moda uzrok) jeste to da se i sama demokratija pretvara u reality show. Javnost je prezasiena banalnou, privatnost se pretvara u javnu zabavu, sve je vie kampanja koje skreu panju sa sutine; politika je spektakl, partije su menaderske agencije, a drava organizator igara bez granica. U Srbiji postoji nekoliko profesionalnih organizacija novinara (UNS, NUNS, Drutvo novinara Vojvodine). Meutim, izmeu njih nema solidarnosti i uzajamnog ispomaganja. Naprotiv, poto su nastale na linijama politike podele povodom davanja podrke ili povodom osporavanja prethodnog reima u medijima, profesionalne organizacije su u sukobu. Na slian nain formirano je i
39

Goran Bulatovi i Ljiljana Lj. Bulatovi, Novinarstvo, edicija: Link, Media art Service International, Novi Sad, 2009, str. 76, 77, 79, 80

37

nekoliko sindikalnih organizacija koje obuhvataju novinare ali i druge medijske poslenike. Ova injenica naravno nije dobar preduslov za stvaranje kodeksa profesionalne etike, kao ni za zatitu interesa profesije prema poslodavcima. Uprkos tome to sve novinarske organizacije poseduju svoje kodekse profesionalne etike, njihov uticaj je slab i ogranienog dometa. Oni vae samo za delove profesije u razliitim organizacijama. Naravno, da je i pregovaraka sposobnost prema poslodavcima iz istog razloga umanjena. Postojei kodeksi novinarske etike u Srbiji uglavnom pokrivaju podruja optih naela. Sadre deklaracije o odgovornosti novinara prema javnosti i o poeljnom kvalitetu novinarskih proizvoda. U naim etikim kodeksima najvie su razvijene odredbe o zatiti profesije od politikih uticaja i zatiti statusa profesije (o jedinstvu se jo ne moe govoriti). S druge strane, gotovo da nema odredbi o zatiti integriteta profesije novinarstva od izazova novca, mada se u praksi vide primeri davanja medijskih i novinarskih usluga za novac. Retko gde u Evropi se moe nai takva rasprodaja ugleda profesije kao u Srbiji. Dakle, postojei dokumenti samoregulative jo su nerazvijeni. Takoe, slabo se javno preispituje odgovornost i primenjuju sankcije, jer se tela profesionalnih novinarskih organizacija zaduena za brigu o odgovornosti za javnu re (sudovi asti), retko oglaavaju. No, najvei nedostatak za primenu doktrine o drutvenoj odgovornosti i samoregulaciji medija i novinara, predstavljaju nedovoljna organizovanost vlasnika i osnivaa privatnih medija i nepostojanje svesti o odgovornosti meu njima. Oni su drugi, nezaobilazni partner (pored profesionalne organizacije novinara) koji uestvuje u stvaranju nacionalnih kodeksa profesionalne etike u novinarstvu. Bez ovog partnera uticaj ovakvog dokumenta bi bio slab, a sankcije u velikoj meri bez adresata. S obzirom da se polako i privatni vlasnici medija u Srbiji organizuju u svoja udruenja, taj neophodni partner se pomalja na javnoj pozornici. Sva je prilika da e protei jo dosta vremena dok se novinari i vlasnici medija u Srbiji ne organizuju do te mere, kada e im zajedniki interes biti da sednu za sto i zajedniki deklariu prava i prihvati odgovornosti stvaranjem Saveta za tampu (ili nekog drugog regulatornog tela). Prvi zadatak takvog tela bie da formulie opti kodeks profesionalne etike za najvei broj novinara i medija u Srbiji. Dok se to ne dogodi, odreivanjem suptilne granice izmeu slobode izraavanja i odgovornosti za javnu re bavie se drugi, manje pozvani i manje kompetentni subjekti. Tekoa da se etika informisanja definie i da se pre svega sprovede u ivot, povezana je sa sloenou medija i sa isto toliko sloenim uslovima potrebnim za istinsku raspravu o praksama medija. Neka delimina reenja postoje. Ona se kreu od jednostavnog naimenovanja izvesnog posrednika unutar medijske kue od uspostavljanja neke nezavisne administrativne vlasti koja bdi nad sprovoenjem procedura koje su u stanju da obezbede iroku distribuciju slobode izraavanja i uspostavljanje slobode komuniciranja. Ipak, s obzirom na to da moemo konstatovati da se skretanja uporno odravaju i propusti i greke novinara, i greke i nedostaci medija postoji verovatnoa da svi vidovi etike informisanja jo uvek nisu u potpunosti sagledani i shvaeni: ni od

38

publike i javnosti u celini, ni od rukovodilaca medija, pa ak ne uvek ni od novinara. 40 Demokratija kao drutveno i dravno ureenje donela je vie slobode medijima, ali isto tako i vie ansi za manipulaciju i zloupotrebu medija. Neka ogranienja i zakoni moraju da postoje i moraju da se sprovode, inae se sloboda pretvara u anarhiju. Novinarska etika ima izvestan broj karakteristinih nedostataka. Norme se formuliu na razliite naine, a gotovo svi organi regulisanja su lieni moi da kanjavaju; izricanje vrednosnih sudova podlono je raznolikim tumaenjima i ne izrie opasnosti od zapadanja u formalizam. Zato je neophodno drakonsko sprovoenje zakonskih mera, jer je to jedna od metoda koja se pokazala kao najuspenija u primeni zakona. Mediji bi takoe morali da budu nezavisni od drave i vlasti.

40

Mira Vidakovi, Poslovna etika, CEKOM, Novi Sad, 2009, str. 221

39

9. LITERATURA:

Luis Alvin Dej, Etika u medijima, Media Centar, Beograd, 2004 Zoran Vaci, Etika javne rei u medijima i politici, Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd, 2004 Bruce D. Itule, Douglas A. Anderson , Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije , Beograd, Medija centar, 2001 Danijel Korni, Etika informisanja, Klio, Beograd, 1999 Perovi, M. A. Uvod u etiku. Savez pedagokih drutava Vojvodine, Novi Sad, 2003. Goran Bulatovi i Ljiljana Lj. Bulatovi, Novinarstvo, edicija: Link, Media art Service International, Novi Sad, 2009 Stevan Niki, Ana Davio, Etika novinarstva, CPM, Beograd, 2004 Dejl aket, Novinarska etika, Slubeni glasnik, Beograd, 2007 edomir upi, Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, igoja tampa, Beograd, 2010 uro unji, Dijalog i tolerancija, igoja tampa, Beograd, 1997 Don Kin, Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd, 1995, Mira Vidakovi, Poslovna etika, CEKOM, Novi Sad, 2009 Goran Bulatovi, beleke sa predavanja Ljiljana Lj. Bulatovi, beleke sa predavanja http://www.nuns.rs/zakoni/index.jsp http://www.nuns.rs/aktivnosti/view.jsp?articleId=13799 http://www.uns.org.rs/sr-Latn-CS/content/zakoni/492/va%C5%BEe%C4%87izakoni.xhtml http://ethicnet.uta.fi/ethicnet_collection_of_codes_of_journalism_ethics_in_eu rope

40

http://www.ndnv.org/kodeks/ http://www.rra.org.rs/index.php?id=2&task=regulativa_uvod http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/130986/Lagao-da-su-mu-cerkeseksualno-zlostavljane http://www.arsetnorma.com/Serbian/zakoni/Zakon%20o%20javnom%20infor misanju%20RS.htm http://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=201113&rubrika=Vijest%20dana&najd atum=2011-04-03&clanak=274537 http://www.nuns.rs/dosije/18/17.jsp

41

10. Prilozi: 1. KODEKS NOVINARA SRBIJE

Prema odluci i ovlaenju Skuptine NUNS-a, Izvrni odbor NUNS-a usvojio je u oktobru 2006. godine Kodeks novinara Srbije, a isti dokument usvojio je i UNS na svojoj Skuptini krajem decembra 2006. godine, tako da je Kodeks postao vaei dokument. PREAMBULA UNS i NUNS ovaj kodeks donose kao etiki standard profesionalnog postupanja novinara. Dunost je novinara da slede profesionalne i etike principe sadrane u Kodeksu i da se suprotstave pritiscima da te principe prekre. Kodeks preporuuje solidarnost s kolegama kada su ugroeni standardi profesionalnog postupanja novinara. Za primenu ovog kodeksa odgovorni su i urednici i izdavai. I ISTINITOST IZVETAVANJA 1. Obaveza je novinara da tano, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o dogaajima od interesa za javnost, potujui pravo javnosti da sazna istinu i drei se osnovnih standarda novinarske profesije. 2. Pravo je medija da imaju razliite ureivake koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku izmeu injenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagaanja. 3. Novinar je duan da naznai izvor informacije koju prenosi. Ukoliko izvor ne eli da bude otkriven, novinari i urednici postupaju s dunom profesionalnom panjom i svojim profesionalnim autoritetom staju iza informacije i odgovaraju za njenu tanost. 4. Novinar je duan, kada je to neophodno, da konsultuje to vie izvora i da im omogui da iznesu svoj stav.

42

5. S novinarstvom nespojivi su objavljivanje neosnovanih optubi, kleveta, glasina, kao i izmiljenih pisama ili pisama iji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv. 6. U sluajevima kada novinar proceni da je u interesu javnosti da objavi nepotvrenu informaciju ili nagaanje duan je da izriito navede da informacija nije potvrena. II NEZAVISNOST OD PRITISAKA 1. Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Novinar zadatke prima samo od nadlenih urednika. 2. S novinarstvom je nespojivo primanje mita za objavljivanje, prikrivanje ili spreavanje prikupljanja i objavljivanja informacija. Novinar ne sme odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne provere tanosti. 3. Ekonomski i politiki interesi izdavaa ne smeju da utiu na ureivaku politiku, na nain koji bi imao za posledicu netano, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti. 4. Novinar se ne moe prisiliti na izraavanje miljenja protivno njegovoj savesti. III ODGOVORNOST NOVINARA 1. Novinar je, pre svega, odgovoran svojim itaocima, sluaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavaa, Vlade i drugih dravnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji kre ljudska prava ili se zalau za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mrnje i podsticanje nasilja. 2. Falsifikovanje dokumenata i plagijat nedopustivi su i smatraju se tekim prekrajem standarda profesionalnog postupanja novinara. 3. Novinar je duan da potuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. 4. Novinaru je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajue, pornografske i sve druge sadraje koji mogu imati tetan uticaj na decu.

43

5. Novinar je duan da potuje i titi prava i dostojanstvo dece, rtava zloina, osoba s hendikepom i drugih ugroenih grupa. 6. Novinar neguje kulturu i etiku javne rei, potuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i duan je da blagovremeno objavi odgovarajuu ispravku. 7. Svaki vid komercijalnog oglaavanja, kao i politika propaganda, koji nisu jasno oznaeni, smatraju se tekim prekrajem standarda profesionalnog postupanja novinara. IV NOVINARSKA PANJA 1. Novinar je obavezan da pristupa poslu sa dunom profesionalnom panjom. 2. Novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinar mora da vodi rauna o tome da izvori informacija esto slede svoje interese ili interese drutvenih grupa kojima pripadaju i prilagoavaju svoje iskaze tim interesima. 3. Preutkivanje injenica koje mogu bitno da utiu na stav javnosti o nekom dogaaju jednako je njihovom namernom iskrivljavanju ili iznoenju lai. 4. Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da ire mediji i uinie sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izmeu ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politikom i drugom miljenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu. V ODNOS PREMA IZVORIMA INFORMISANJA 1. Novinar ima pravo da istrauje sve okolnosti i injenice o dogaajima koji su od interesa za javnost. 2. Novinar se u prikupljanju informacija ne sme sluiti iznudom, pretnjom i proganjanjem izvora informacija. 3. Novinar je duan da potuje zahtev izvora informisanja za anonimnou. Izmiljanje anonimnih izvora je teak prekraj standarda profesionalnog postupanja novinara.

44

4. Novinar je duan da se predstavi izvoru informacija i da navede medij za koji u tom trenutku radi. 5. Na zahtev urednika novinar moe da mu saopti identitet izvora koji eli da ostane anoniman, a urednik je duan da zatiti anonimnost izvora. 6. Maloletnici se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja. 7. Novinar nikad ne sme da zloupotrebi emocije ili oseanje drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuivanja. 8. Novinar ne sme meu ljude unositi neopravdan strah, niti ulivati lane nade. VI POTOVANJE PRIVATNOSTI 1. Novinar potuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima pie. Pravo na privatnost je sueno kada je re o javnim linostima, a posebno nosiocima javnih funkcija. 2. Novinari i urednici naroito treba da izbegavaju spekulacije i prenoenje nedovoljno proverljivih stavova u izvetavanju o nesreama i tragedijama u kojima ima stradalih ili su teko pogoeni materijalni i drugi interesi graana. 3. U izvetavanju o dogaajima koji ukljuuju lini bol i ok, novinar je duan da svoja pitanja prilagodi tako da odraavaju duh saoseanja i diskrecije.
4. Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroeno ili izloeno

riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka s njegovim likom, kuom, zajednicom u kojoj ivi ili prepoznatljivom okolinom.

VII

KORIENJE ASNIH SREDSTAVA

1. U prikupljanju informacija, fotografija, dokumenata, zvunih i video zapisa novinar e se koristiti samo asnim sredstvima.

45

2. Novinar ne treba da nastavi sa postavljanjem pitanja, telefoniranjem, fotografisanjem ili snimanjem privatnog lica poto je zamoljen da odustane. 3. Pritisak na privatno lice da d odgovor na neko pitanje moe biti nastavljen i nakon odbijanja, ali samo pod uslovom da za to postoji utemeljen javni interes. 4. Pravo je novinara da u odnosu prema dravnim i drugim institucijama kontinuirano postavlja pitanja za koja smatra da su od interesa za javnost, bez obzira na to da li su zamoljeni da to prekinu ili ne. 5. Novinar ne izvetava o temama u kojima ima lini interes, odnosno o temama u kojima dolazi do konflikta interesa. VIII POTOVANJE AUTORSTVA

1. Mediji i novinari potuju i primenjuju vaee zakonodavstvo o zatiti autorskih prava. Kada se dobije doputenje za reprodukciju iz drugog izvora, to se ini uz uvaavanje autora i navoenje izvora. 2. Novinar nee kao svoje potpisivati tekstove, crtee, ilustracije, fotografije video i zvune zapise drugih autora. 3. Novinar treba da odbije da potpie tekst, fotografiju, crte, ilustraciju, zvuni ili video zapis: - kada je urednikom, lektorskom ili drugom intervencijom, izmenjen tako da je promenjen njegov smisao, kao i ukoliko su te izmene suprotne miljenju i uverenju novinara - u sluaju kada za to novinar ima opravdani interes (lina sigurnost itd.) 4. Urednik je obavezan da uslii zahtev novinara da ga ne potpie pod tekstom, fotografijom, crteom, ilustracijom, zvunim ili video zapisom, ukoliko novinar smatra da bi time bila ugroena njegova bezbednost. 5. Arhivski audio i video zapisi moraju da budu oznaeni na odgovarajui nain. IX ZATITA NOVINARA 1. Novinar koji se pridrava ovog kodeksa uiva podrku i zatitu svog profesionalnog udruenja.

46

2. Novinar koji se pridrava profesionalnih i etikih standarda ima pravo na pravnu i materijalnu pomo u zatiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih negativnih posledica zbog obavljanja novinarske profesije. 3. Svako ko smatra da je novinar povredio neku od odredaba ovog kodeksa, moe se obratiti Sudu asti i Savetu za medije.

2. NEZAVISNO UDRUENJE NOVINARA SRBIJE Novinarski kodeks

Struktura Uvodne napomene Principi i naela Odnos prema injenicama Odnos prema vlastima Konflikti Drutvene grupe Lina etika Vlasnici, urednici i novinari Zavrne odredbe

1. Uvodne napomene Ovaj dokument je zasnovan na uvaavanju profesionalnih i etikih normi i vrednosti u obavljanju informativnog rada u medijima. Informativnim radom ne bave se samo novinari, ve i snimatelji, foto-reporteri, montaeri, direktori, vlasnici svi zaposleni u medijima. Slobodnim prihvatanjem ideja koje se njime preporuuju, lanovi Nezavisnog udruenja novinara Srbije (NUNS) ostvaruju programske ciljeve svog udruenja i preuzimaju obavezu njihovog promovisanja. Kodeks vai podjednako i za lanove NUNS-a koji rade u drugim sektorima informisanja (PR, agencije, vlade, bilteni i drugo). NUNS preporuuje Kodeks i drugim novinarskim udruenjima, medijskim i srodnim organizacijama, a naroito predstavnicima svih nivoa vlasti. 2. Principi i naela Dunost je novinara da sledi najvie profesionalne i etike standarde. Novinar e u svim situacijama i bez izuzetka braniti naela slobode informisanja,

47

titei pravo na informaciju i izraavanje komentatorskog i kritikog stava, drei se starog pravila da su injenice obavezne, a stavovi slobodni. Novinar e se u svakoj prilici boriti za slobodno traenje, primanje, i irenje informacija i obavetenja bilo kojim sredstvom bez obzira na graice. Novinar e se naroito boriti protiv iskrivljavanja injenica i protiv cenzure. Potujui pravila novinarske profesije novinar je duan da iznosi istinitu, proverenu, celovitu i balgovremenu informaciju, navodei linosti i ustanove od kojih je dobio podatke ili izjavu. Ukoliko postupa sa dunom profesionalnom panjom, novinar zadrava pravo da ne otkrije izvor informacija. Novinar je duan da blagovremeno ispravi svaku tetnu netanost putem ispravke i izvinjenja odreenoj linosti ili ustanovi, omoguujui pravo na odgovor kritikovanim osobama, ukoliko je re o dostojnom predmetu rasprave. U pribavljanju informacija, fotografija i ilustracija, novinar se nee sluiti neasnim sredstvima, ve putevima koji odgovaraju dostojanstvu i tradiciji novinarske profesije, drei se pri tom naela da se uju sve strane. Povreda ovog pravila cenie se u skladu sa pretenim interesom javnosti da sazna informaciju koja je tako pribavljena. Vodei rauna o opravdanom interesu javnosti da dozna relevantne injenice iz svih oblasti ivota, novinar nee iznositi informacije koje vreaju privatnost graana. Novinar e odbiti sve privilegije koje bi mogle da utiu na nezavisno obavljanje njegovih profesionalnih dunosti. Podatke koji se odnose na etniku pripadnost, rasu, versko opredeljenje, novinar ne sme da koristi ukoliko takvi podaci mogu da poslue za diskriminaciju po tom osnovu. Ovakvi podaci o linosti mogu se koristiti samo izuzetno i to ukoliko predstavljaju bitan element sadraja teksta ili priloga, i ni na koji nain ne povreuju pravo linosti, niti joj mogu prouzrokovati neprilike. Novinar nee privatno koristiti prednosti zasnovane na informacijama koje je dobio prilikom svog profesionalnog rada, pre nego to informacija bude dostupna javnosti. 3. Odnos prema injenicama Osnovni zadatak novinara je da tano, objektivno, potpuno i blagovremeni izvesti o dogaajima od interesa za javnost. U izboru injenica i stavova koje e prenositi, novinar se rukovodi potrebom javnosti da bude objektivno i

48

blagovremeno obavetena o dogaajima od javnog interesa, ili o dogaajima koji zanimaju odreene drutvene grupe, ili pojedince. Izbor injenica mora da bude takav da omoguava objektivnu informaciju i uvid u sve relevantne aspekte nekog dogaaja. Zadatak novinara je da govori istinu. Novinar ne sme slepo da veruje izvorima informacija. Novinar mora da vodi rauna o tome da izvori informacija sa kojima je u kontaktu esto slede svoje interese ili interese drutvenih grupa kojima pripadaju, prilagoavajui iskaze tim interesima. Pre objavljivanja informacija novinar je duan da u to je mogue veoj meri utvrdi sve relevantne injenice. Preutkivanje injenica koje mogu bitno da utiu na stav javnosti o nekom dogaaju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili iznoenju lai. Namernim preutkivanjem bitnih injenica novinar - lan NUNS-a, grubo povreuje ovaj Kodeks. 4. Odnos prema vlastima Novinari se zalau za naelo izvetavanja u javnom interesu. Zbog toga nosioci javnih funkcija, na svim nivoima vlasti, ne smeju imati povlaeni tretman u informisanju - bez obzira na to to su objektivno veliki izvor informacija. Favorizacija takvih informacija i ocena na raun drugih izvora smatrae se povredom ovog Kodeksa. Vladine informacije podleu proveri i javnom kritikom prosuivanju kao i sve druge informacije iz svih drugih izvora. Povodom svakog bitnog naruavanja zakonskih odredbi o dostupnosti informacija koje uini bilo koji organ vlade, novinari e traiti pokretanje zakonom predvienog postupka i o tome e izvestiti javnost. Javnost treba da bude obavetena i o sluajevima kada vlada uskrauje one informacije koje po zakonu nije obavezna da objavi, kada glasilo proceni da je tim putem naruen javni interes i kada za takvu ocenu moe da iznese valjane razloge. Novinari e insistirati da informisanje o aktivnosti opozicionih organizacija, grupa i pojedinaca bude adekvatno snazi njihovih argumenata i veliini njihovog uticaja u drutvu. Preutkivanje opozicione aktivnosti povodom vladinih akcija smatrae se povredom kodeksa.

49

Pokuaji pritisaka nosilaca javnih funkcija na glasila i novinare treba da budu predoeni javnosti. Javna glasila, vlasnici, urednici i novinari na koje nosioci javnih funkcija izvre pritisak zbog njihovog izvetavanja dobie javnu podrku lanova NUNS-a u odbrani od takvih pritisaka. Novinari ne smeju nosiocima javnih funkcija davati nikakve posebne informacije o dogaajima o kojima izvetavaju, osim kad je re o informacijama koje su po zakonu duni da im daju. 5. Nasilni konflikti - terorizam, kriminal, oruani sukobi Teme terorizma, kriminala i oruanih sukoba, novinari moraju da obrauju sa najveom profesionalnom panjom. lanovi NUNS-a ne smeju biti pripadnici, niti na bilo koji nain povezani sa pripadnicima ili aktivnostima pojedinaca ili grupa koje se zalau za upotrebu nasilja. Ovaj Kodeks naroito osuuje svako zalaganje i/ili opravdavanje upotrebe nasilja u bilo kom cilju. Novinar ima pravo da u svakom trenutku odbije da obradi temu na nain koji bi kao posledicu imao bilo koju vrstu uplitanja u sukob. U ovakvim sluajevima, NUNS je duan da lanovima koji se nau u takvoj situaciji prui svaku moguu zatitu. U sluaju krenja pravila profesije i ovog Kodeksa prilikom obrada tema nasilnih konflikata, NUNS u najkraem moguem roku preduzima protiv poinilaca takvih prekraja sve mere propisane Statutom udruenja. 6. Drutvene grupe i drutvene vrednosti Novinari ne smeju kreirati, koristiti, podsticati ili opravdavati stereotipe prilikom obrada tema koje se tiu bilo koje od drutvenih grupa (nacija, manjina, grupa formiranih prema politikom, verskom, interesnom, rasnom, istorijskom, seksualnom, ili bilo kom drugom opredeljenju ili uverenju). Bilo koji oblik diskriminacije bilo koje drutvene grupe smatra se tekim oblikom povrede ovog Kodeksa. Manipulacija pripadnou odreenoj drutvenoj grupi smatra se tekim oblikom povrede ovog Kodeksa. Novinari su duni da se u svim prilikama pridravaju ovog naela. Pripadnost odreenoj drutvenoj grupi vana je kao informacija samo ukoliko je motiv, pozadina ili konsekvenca odreenog dogaaja.

50

Najstroije se zabranjuje korienje neprimerenih, uznemiravajuih, pornografskih i sadraja koji mogu imati tetan uticaj na decu. 7. Lina etika Ovaj kodeks strogo zabranjuje sve oblike korupcije novinara, urednika i medijskih menadera. Novinari e se zalagati da svaki medij vidno naznai veinskog vlasnika medija i da obavetava javnost o donacijama i poklonima koji pokrivaju trokove njegovog delovanja, kao i o veliini udela donacija i poklona u godinjem budetu medija. Svi komercijalni sadraji moraju biti vidno odeljeni od ostalih informacija. Novinari nee potpisivati sadraje koje su sainili na komercijalnoj osnovi kao ni sadraje sa komercijalnim porukama, a ne mogu uestvovati u bilo kom obliku reklamiranja bilo koje institucije, bilo koje robe ili usluge osim kada je re o nedvosmileno humanitarnom karakteru. Novinarima je zabranjeno da u radu promoviu sopstvene privatne interese. Isto tako, novinari ne mogu izvetavati sa dogaaja koji mogu izazvati konflikt njihovih linih sa javnim interesom. Novinari nee primati poklone od izvora informacija. Ukoliko izvor informacija snosi trokove putovanja i smetaja novinara, novinar je duan da o tome na adekvatan nain izvesti javnost. U izvetavanju sa dogaaja koji su sponzorisani, novinari e navoditi imena sponzora samo u sluajevima kada je objavljivanje imena sponzora u skladu sa celovitim informisanjem javnosti o tom dogaaju. Novinari imaju prava da prime besplatne primerke knjiga, besplatne karte za kulturne i sportske manifestacije i druge prigode, ali ne smeju uslovljavati izvetavanje ili prikazivanje ovih knjiga ili dogaaja besplatnim pristupom. NUNS svoje lanove obavezuje da ne uestvuju ni u kakvom obliku nelojalne utakmice na tritu Srbije, ukljuujui i nelojalnu utakmicu meu medijima. Nelojalnom utakmicom smatrae se i svi oblici neovlaenog korienja tueg autorskog dela. U skladu sa stavom da je glavni zadatak objektivno i istinito izvetavanje javnosti, lanovima NUNS-a izriito je zabranjeno ukljuivanje u bilo koji oblik propagande. Izuzetak je ukljuivanje u kampanje za humanitarne potrebe.

51

8. Vlasnici, urednici i novinari Novinari bi trebalo da odbiju naloge i zahteve urednika u sluajevima kada su uvereni da se oni kose sa osnovnim pravilima profesije i ovim Kodeksom. Protivno je ovom Kodeksu da urednici od novinara zahtevaju da slede volju i interes vlasnika, ne vodei rauna o osnovnom cilju, tanom, objektivnom i potpunom izvetavanju javnosti. Prekraj ove odredbe smatrae se grubom povredom ovog Kodeksa. Urednici treba da odbiju zahteve vlasnika koji idu za tim da ispune potrebe samog vlasnika, njegove kompanije ili drutvene grupe kojoj on pripada, ako su ti zahtevi u suprotnosti sa slobodom informisanja i naelima ovog Kodeksa. Urednici i novinari su naroito duni da odbiju zahteve vlasnika koji bi znaili zloupotrebu medija u cilju vreanja i omalovaavanja drugih. 9. Zavrne odredbe Odredbe ovog Kodeksa tumaie se i primenjivati u skladu sa principima Evropske konvencije za ljudska prava i prakse Evropskog suda za ljudska prava. Prihvatanje odredbi ovog Kodeksa predstavlja uslov za lanstvo u NUNS. Novinar koji obavlja profesiju u duhu ovog Kodeksa uiva podrku svoje profesionalne organizacije. Statutom NUNS-a odreene su mere i sankcije za povrede ovog Kodeksa. Ovaj Kodeks stupa na snagu danom usvajanja od strane Skuptine NUNS-a.

52

3. KODEKS NOVINARSKE STRUKE (Model CUPS-a) Preambula Slobodno se izraavajui o javnim stvarima, odnosno o svemu onome o emu javnost ima opravdani interes da zna, novinari i drugi medijski poslenici (urednici, snimatelji, fotoreporteri, montaeri, producenti i drugi, dalje: novinari), potuju demokratsko ustavno ureenje i zakone. U svom radu novinari se rukovode sledeim naelima i pravilima novinarske struke. 1. Novinarska panja Pre objavljivanja informacije novinar i urednik sa panjom primerenom okolnostima (panja dobrog novinara) savesno proveravaju njenu podudarnost sa injenicama (istinitost), kao i to da li ona obuhvata sve injenice potrebne da se izbegne stvaranje pogrene predstave (potpunost). to su posledice objavljivanja informacije tee, vea je panja pri proveri istinitosti i potpunosti informacije. Ne objavljuje se informacija bez imalo dokaza u pogledu njene istinitosti i potpunosti. Informacija o ijoj istinitosti ili potpunosti postoji sumnja, objavljuje se samo kada to opravdavaju izuzetne okolnosti. Poto saznaju da su objavili neistinitu ili nepotpunu informaciju, novinar i urednik e bez odlaganja ispraviti greku objavljivanjem istinite, odnosno potpune informacije. Pre objavljivanja informacije novinar i urednik nastoje da onome na koga se informacija odnosi prue priliku da se izjasni. 2. Integritet novinara i urednika Nalog savesti Novinar i urednik imaju pravo da svoj posao obavljaju savesno, u skladu sa pravilima novinarske struke. Novinar i urednik snose odgovornost za svoj rad. Odgovornost za propust u vrenju novinarskog posla ne moe se preneti na drugog.

53

Urednik snosi odgovornost za novinarske priloge koji nisu potpisani ili su objavljeni pod pseudonimom. Odnos novinara i urednika Novinar prima naloge u vezi sa svojim poslom iskljuivo od urednika. Novinar ima pravo da bude upoznat sa ureivakom politikom javnog glasila za koje radi. Novinar ima pravo da odbije nalog kojim se kre zakonska pravila i pravila novinarske struke, a posebno da objavi neistinitu ili nepotpunu informaciju, da potpie prilog koji nije njegov, odnosno onaj koji je bitno izmenjen u ureivakom postupku, kao i da izvri nalog koji protivrei ureivakoj politici javnog glasila za koje radi. Zahtevi, pretnje i prinude Svi oblici zahteva, pretnji i prinuda prema novinaru ili uredniku predstavljaju najgrublju povredu slobode tampe. Objavljivanje, izmena, odnosno uzdravanje od objavljivanja informacije pod uticajem zahteva, pretnji i prinuda predstavljaju grubu povredu pravila novinarske struke. Sukob interesa Sukob interesa postoji kada novinar ili urednik tei da zadovolji svoj ili tui poseban interes (individualni ili grupni, interes udruenja, kompanije, politike partije, ekonomski, ideoloki i sl.), a naroito kada zbog toga ne moe svoj posao da obavi sa sigurnou u kvalitet i nepristrasnost informacija. Poziv novinara i poziv politiara ili javnog funkcionera su nespojivi. Novinar i urednik bitno ugroavaju nezavisnost svog rada naroito ako: koriste informacije do kojih su doli u obavljanju posla, mogunost objavljivanja informacija ili svoj status radi sticanja dobiti za sebe ili druge; obavljaju posao slian poslu novinara van javnog glasila za koje rade, kao to je posao obuke drugih lica za odravanja komunikacije sa javnou, promocija proizvoda ili usluga, voenje konferencija za tampu i sl.; primaju poklone ili prihvataju druge koristi i pogodnosti vee vrednosti koji su na neposredan ili posredan nain vezani za posao kojim se bave;

54

izvetavaju drugaije nego inae o dogaajima i aktivnostima kojima je sponzor javno glasilo za koje rade; preduzimaju slubena putovanja o tuem troku.

Najgrublju povredu nezavisnosti rada kao i svoje funkcije u drutvu ini novinar ili urednik koji pristane da bude dounik ili agent slubi bezbednosti. Profesionalno usavravanje i uee u takmienju Novinar i urednik slobodni su da uestvuju u: profesionalnom usavravanju koje organizuju udruenje novinara ili drugo strukovno udruenje; takmienju ili odluivanju o pobedniku takmienja koje se neposredno odnosi na novinarski posao. Ugovor o radu Temelj nezavisnog rada novinara i urednika ini ugovor o radu ili drugi ugovor o angaovanju. Novinar i urednik slobodni su da se obrate udruenju novinara u cilju dobijanja pravne pomoi prilikom zakljuenja ugovora o radu ili drugog ugovora o angaovanju, kao i ako sa poslodavcem povedu radni ili drugi spor. Sindikalno i profesionalno udruivanje Sindikalno i profesionalno udruivanje novinara spada u red njihovih osnovnih prava. Novinaru ne moe biti pogoran poloaj u javnom glasilu za koje radi zbog lanstva u sindikatu ili profesionalnom udruenju. Upotreba linih dobara novinara i urednika Ime, lik i glas novinara i urednika mogu se koristiti za reklamne svrhe samo uz njihovu saglasnost. Novinar i urednik zadravaju pravo na novanu naknadu za ekonomsko iskoriavanje njihovih linih dobara. 3. Prikupljanje i objavljivanje informacija Naela prikupljanja informacija Novinar izvetava javnost kao svedok dogaaja ili na osnovu injenica i dokaza u ije poreklo i istinitost ne sumnja.

55

Novinar upotrebljava sva doputena sredstva istraivanja radi dolaenja do istinite i potpune informacije. Novinar sa panjom primerenom okolnostima bira izvor informacija i proverava istinitost i potpunost informacija do kojih je doao. Nezakonit i nemoralan nain prikupljanja informacija Informacije se ne prikupljaju na nezakonit i nemoralan nain. Ako se radi o sluaju od izuzetnog javnog znaaja, novinar e uz informaciju do koje je doao na nezakonit ili nemoralan nain objaviti podatke o nainu pribavljanja informacije, kao i opravdanje za svoj postupak. Plaanje informacije i korienje pretnje radi dolaenja do informacije Novinar ne plaa informaciju, ne nudi drugu uslugu u zamenu za informaciju, niti koristi pretnju da bi doao do informacije, osim ako je to jedini nain da pribavi informaciju za koju je neophodno da je javnost zna. Prikupljanje i objavljivanje informacija u sluaju nesree Spaavanje ivota lica, odnosno ukazivanje pomoi povreenima ili rtvama, za novinara je prei zadatak od prikupljanja i objavljivanja informacija. Identifikacija novinara i upozoravanje izvora informacija Novinar je duan da se prilikom prikupljanja informacija predstavi kao novinar. Novinar je duan da lice od koga eli da dobija informacije unapred obavesti da bi sadraj razgovora mogao biti objavljen. Uslove pod kojima izvor informacija pristaje na razgovor novinar sa njim razjanjava unapred, pre otpoinjanja razgovora. Novinar ne mora dopustiti naknadnu izmenu dogovorenih uslova. Novinar e prikriti svoj identitet, odnosno upotrebiti skrivenu kameru ili mikrofon samo ako je to jedini nain da se doe do informacija o sluaju od izuzetnog javnog znaaja. Profesionalna tajna Novinar kao profesionalnu tajnu uva podatke koji su mu saopteni u poverenju (dravna, vojna, slubena, poslovna ili druga tajna), osim ako se radi o planiranju i izvrenju krivinog dela.

56

Izvor informacija Javnost ima opravdani interes da zna ko je izvor informacija. Radi ouvanja poverenja javnosti, novinar po pravilu objavljuje identitet lica od koga je dobio informacije. Novinar pristaje na uvanje identita izvora informacija ako ne moe da je pribavi od izvora koji ne zahteva anonimnost. Izvor informacija dobijenih u poverenju novinar ne identifikuje, osim uz pristanak izvora ili ako je zakonom odreeno drugaije. Dogovor podrazumeva. o obavezi uvanja identiteta izvora informacije se ne

Novinar ne moe da se obavee na uvanje izvora informacije ako se uvanjem izvora informacije ugroavaju ivotno vani interesi. Identifikovanje nije samo neposredno predoavanje identiteta izvora informacije, ve bilo koja radnja kojom se doprinosi njegovoj odredivosti. Novinar sa poveanom panjom proverava istinitost i potpunost informacija ako izvor zahteva da ostane anoniman. Lino uee u dogaaju Ako je novinar lino umean u dogaaj o kome izvetava, posebno ako je i on sam postao rtva ili je u dogaaju povreen, o tome e u novinarskom prilogu obavestiti javnost ili e se uzdrati od objavljivanja informacija o tom dogaaju. Glasine Glasine i druge neproverene vesti mogu biti objavljene samo ako se radi o sluaju od izuzetnog javnog znaaja. Prilikom njihovog objavljivanja mora biti jasno oznaeno da se radi o neproverenim informacijama. Obmanjivanje javnosti Novinar ne prikriva i ne izostavlja vane informacije do kojih je doao, ne falsifikuje dokumenta, razgovore ili slike, niti objavljuje izmiljene tvrdnje.

57

Montaom ili drugom intervencijom, naroito fotomontaom, tonskom ili video montaom, ne sme se obmanjivati javnost. Montae i druge intervencije moraju biti jasno oznaene. Napomenom uz arhivske fotografije, crtee i druge vizuelne predstave koje prate tekst, mora se uiniti jasnim da se radi o ilustracijama. Intervju Na zahtev intervjuisanog, novinar omoguuje autorizaciju intervjua. Doputeno je objaviti neautorizovani intervjua ako: intervjuisani u dogovorenom ili razumnom roku nije izvrio traenu autorizaciju; ako tekst nije mogue autorizovati usled nedostatka vremena, a intervjuisani se izriito saglasio sa objavljivanjem. Nakon autorizacije, rei intervijuisanog mogu se izmeniti jedino nunom lektorskom intervencijom. Naslovi, najave i lidovi Naslovi, najave i lidovi uvek odraavaju sutinu novinarskog priloga. Naslovi i najave moraju biti praeni novinarskim prilogom. Plagijat Plagijatom se najgrublje kre pravila novinarske struke. Kada se u novinarskom prilogu preuzima ili na drugi nain koristi tui prilog, oznaavaju se podaci o javnom glasilu u kome je prvobitno bio objavljen, kao i o autoru priloga. Prepoznatljivost vrednosnih sudova U novinarskom prilogu mora biti prepoznatljivo ta su podaci o dogaaju ili druge dokazane, odnosno proverljive injenine tvrdnje, a ta su lina miljenja ili drugi vrednosni sudovi. Prepoznatljivost reklama i drugih saoptenja Pristrasno, nekritiko, odnosno novinarskim razlozima nemotivisano prikazivanje proizvoaa, robe ili usluge u novinarskom prilogu predstavlja nedoputeno skriveno reklamiranje. Oblici i sadrina informacije koja nije novinarski prilog moraju na nedvosmislen nain da ukazuje na to da se radi o reklami, plaenom saoptenju, saoptenju za javnost i sl.

58

Istraivanje javnog mnjenja i ankete Uz podatke o rezultatima istraivanja ili anketa, objavljuju se i podaci o naruiocu, uzorku ispitanika, kao i o teritoriji i vremenskom periodu za koji se rezultati vezuju. Embargo Urednik je u obavezi da potuje zahtev izvora informacije da se informacija ne objavi pre odreenog vremena ako za to postoji naroito opravdani razlog, na primer, ako se radi o sadraju govora koji bi tek trebalo da bude odran, unapred spremljenom izvetaju ili informaciji o sadraju budueg dogaaja i sl. Pisma italaca i uee u programu Javna glasila omoguuju, prema sopstvenim pravilima, itaocima, sluaocima i gledaocima da se neposrednim obraanjem ukljue u oblikovanje javnog miljenja. Pismo itaoca se moe objaviti ako se iz njegovog oblika i sadrine jasno zakljuuje da je objavljivanje u skladu sa namerom autora. Pretpostavlja se da namera objavljivanja postoji ako se u pismu itaoca upuuje na tekst koji je u tom glasilu ve objavljen ili na sluaj od javnog interesa. Pismo itaoca se objavljuje pod imenom autora, ali bez njegove adrese. Na izriit zahtev, urednik moe izuzetno da pristane da tekst pisma objavi i bez navoenja autorovog imena. Urednik nee objaviti pismo itaoca ako postoji neotklonjiva sumnja u pogledu identiteta autora. Dozvoljene su lektorske intervencije u tesktu pisma. Urednik moe da same pismo itaoca bez izmene smisla teksta, osim kada se autor tome izriito protivi. Obaveza uvanja profesionalne tajne protee se i na sadraj pisama italaca. Kontakt programi, emisije uivo Uesnik u emisiji koja se emituje uivo a koji nije novinar, kao i lice koje se javlja u kontakt program odgovaraju za informacije koje tom prilikom iznesu.

59

Novinar i urednik obavezni su da iz emisije, odnosno programa iskljue lice iji su iskazi i ponaanje uvredljivi ili inae pravno ili moralno nedoputeni. Nelojalna konkurencija Novinari ne konkuriu jedni drugima na nelojalan nain. 4. Obziri prema drugima Prepoznatljivost lica Ako se interes javnosti da zna zadovoljava i objavljivanjem informacije bez oznaavanja lica na koje se odnosi, novinar nee navesti ime, nadimak, adresu, zanimanje, objaviti fotografiju ili drugi podatak koji omoguuje da se lice identifikuje. Pristanak za objavljivanje i opravdan interes javnosti da zna Informacije koje su u stanju da povrede pravo ili zatieni interes lica, novinar objavljuje uz prethodni pristanak tog lica, a i bez njegovog pristanka, kada postoji opravdan vaniji interes javnosti da zna. Pristanak nije dovoljan ako lice nije u stanju da shvati znaaj svog pristanka i posledice objavljivanja. Interes javnosti da zna postoji, naroito, kada informacija slui javnoj bezbednosti, zatiti zdravlja, upozorenju na opasnost, razjanjenju tekog nedela, spreavanju zablude javnosti i dr. Ljudska prava, vladavina prava i demokratija Novinar afirmie potovanje ljudskih prava, vladavine prava i demokratije u drutvu, a protivljenjem reaguje na njihovu povredu. Ljudsko dostojanstvo Ljudsko dostojanstvo je za novinara neprikosnoveno. Novinar ne kri dostojanstvo sopstvene i tue linosti, a naroito ne podrava radnje kojima se bilo kom oveku odrie ljudsko svojstvo, ne degradira oveka na puko sredstvo, ne poziva ni na ije izoptavanje iz drutvene zajednice niti na postupanje nedostojno oveka, ne podstie na neovenu primenu nasilja, i sl.

60

Novinar nemirenjem reaguje na ogreenja kako o njegovo ljudsko dostojanstvo, tako i o ljudsko dostojanstvo drugih. Diskriminacija i govor mrnje Novinar ne diskriminie, niti govorom mrnje podrava diskriminaciju zbog nacionalne pripadnosti, vere, rase, pola, seksualnog opredeljenja, politikog uverenja, invalidnosti, bolesti ili pripadnosti manjini, berzazlono ne istie razlike meu ljudima i grupama po tim i drugim linim svojstvima, niti pravi aluzije te vrste. ast i ugled Paualne i nezasnovane optube, kao ni takva sumnjienja, nisu svojstveni novinarima, a podrivaju poverenje i verodostojnost novinarske struke. Kada je to mogue i primereno s obzirom na okolnosti sluaja, novinar e spreiti povrede asti i ugleda koje slue samo omalovaavanju, odnosno izraziti protivljenje takvim postupcima. Psihiki integritet i pijetet Kad god to moe, novinar nee izazvati ili pojaati patnju ili tugu lica bavei se onime to je u stanju da izazove ili pojaa patnju ili tugu. Isto vai kada bi objavljivanje informacije o umrlom licu povredilo oseaj pijeteta njemu bliskih lica. Optereivanje lica prekomernim insistiranjem na intervjuu, upornim ponavljanjem telefonskih poziva, praenjem i sl., novinar ne praktikuje, osim kada je to opravdano interesom javnosti da zna. Privatnost Novinar uvaava privatnost, kako ljudi tako i preduzea, ustanova i drugih organizacija. Bez pristanka lica ili zakonskog ovlaenja novinar ne zadire u privatnost, ni objavljivanjem informacija iz privatnosti, ni njihovim traenjem ili saznavanjem, a posebno optikim nadziranjem, fotografisanjem i video snimanjem, prislukivanjem ili tonskim snimanjem. Ali, preteniji opravdani interes javnosti da zna opravdava zadiranje u privatnost i bez pristanka. Podaci iz privatnosti povereni novinaru kao tajne, ne objavljuju se, osim ako pretee interes javnosti da zna.

61

Ne zadire se ni u privatnost javnih linosti, osim se ako se objavljuje ono to je od vanosti za javnu funkciju ili poloaj takve linosti u javnom ivotu. Dogaaji iz dalje prolosti lica postaju deo privatnosti, posebno ako bi ponovno bavljenje njima putem objavljivanja nakodilo licu. Novinar posebno vodi rauna o privatnosti dece, bolesnih, duevno poremeenih, zaostalih, nemonih, rtava, naroito rtava seksualnog nasilja i iskoriavanja, lica u velikoj tuzi, traumatizovanih lica u oku, teko unakaenih osoba i sl., a posebno o tome da im prikupljanje i objavljivanje informacija ne nakodi, dok u njihovu privatnost moe da zadre samo kada interesa javnosti da zna oigledno pretee. Podaci o linosti Podaci o linosti koji se obrauju u okviru novinarskog posla ne smeju biti netani, nepotpuni, zastareli, ni iskrivljenog znaenja kada se poveu sa drugim podacima. Obraivani podaci o linosti uvaju se kao redakcijska tajna. Podaci o linosti mogu se prenositi drugim redakcijama ili novinarima za novinarske svrhe, naglaavajui da se za druge svrhe ne smeju upotrebljavati. Autentinost Novinar ne izaziva kod italaca, slualaca i gledalaca pogrenu predstavu o licu: nikome ne pripisuje svojstva, radnje, dogaaje i sl. koji nisu njegovi, kao to nikome ni ne odrie svojstva, radnje, dogaaje i dr. koji jesu njegovi, makar takvo pripisivanje odnosno odricanje bilo i pohvalno. Ilustrovanjem teme ili pojave slikom lica koje sa njima ne stoji u vezi (simbolika slika), ne sme da se stvori pogrena predstava o povezanosti lica sa temom ili pojavom. Autentinost izjave, fotografije ili drugog linog zapisa proverava se pre objavljivanja sa panjom primerenom okolnostima. Neautentine izjave, iskrivljeni prikazi, konstruisani opisi dogaaja, izmiljeni intervjui, foto i tonske montae, moraju se jasno oznaiti kao neautentini ako su takvi da i itaoci, sluaoci ili gledaoci koji se ne udubljuju u prilog ne bi bili u stanju da spoznaju njihovu neautentinu prirodu.

62

Ispravka, odgovor (demanti) i opoziv Novinar i urednik koji ustanovi da je objavio neistinitu informaciju, nepotpunu informaciju kojom stvara pogenu predstavu ili da je neautentino preneo informaciju, bez odlaganja, i ne ekajui takav zahtev pogoenog lica, ispravlja je, odnosno povlai je, saoptava da ne ostaje pri njoj, da je naknadno spoznao njenu nekorektnost i sl., uz izvinjenje pogoenom i publici. Osim u sluajevima kada ga zakon ovlauje da ne objavi traeni odgovor, novinar i urednik i onda kada je siguran da nije tako objavljuje odgovor (demanti) u kome pogoeno lice tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili neautentino preneta. Odgovor objavljuje ne komentariui ga u istom broju odnosno emisiji, osim kada komentarom potvruje svoje saznanje o neistinitosti, nepotpunosti odnosno neautentinosti informacije koja je povod odgovoru. Ispravku, odgovor i opoziv objavljuje na nain koji omoguuje da za njega sazna to vei broj primalaca koji su saznali za informaciju koja se ispravlja, na koju se odgovara odnosno koja se povlai. Deca Prava i interesi deteta uivaju veu zatitu nego prava i interesi ostalih lica, a opravdani interes javnosti da zna, koji je inae dovoljan za saznavanje i objavljivanje, mora biti naroito opravdan i oigledno pretezati u odnosu na interes deteta. Posebno, ako se radi o detetu ija sposobnost ocenjivanja i prosuivanja sopstvenog interesa nije jo dovoljno izgraena. Novinarski prilozi koji bi mogli ozbiljno da ometu telesni, duhovni ili moralni razvoj maloletne dece, naroito pornografija i prikazivanje bezrazlonog nasilja, ne smeju biti dostupni maloletnicima. Izostavie se prilozi koji se bave opasnim radnjama, ako su u stanju da navedu decu na olako oponaanje. Novinar i urednik ne objavljuje prilog koji je neposredno adresovan na decu a koji iskoriava neznanje, neiskustvo ili lakomislenost dece, ili njihov poseban odnos sa roditeljima, vaspitaima, nastavnicima, trenerima i drugim licima od njihovog posebnog poverenja. Zloini i izvetavanje iz sudnice Do objavljivanja osuujue presude vai presumcija nevinosti.

63

Lice protiv koga se vodi postupak novinar ne oznaava kao krivca ni u sluaju prethodnog priznanja, bez obzira na stanje dokaznog postupka, i bez obzira na to koliko je oigledno da je odreeno lice poinilac. Izvetavanje u vezi sa sudskim postupkom ne sme biti rukovoeno predrasudama, niti prejudicirati ishod postupka. Nedoputeni su komentari sudskih odluka kojima se ignoriu pravila pravne struke, a izvetaj o sudskom postupku i komentar moraju jasno da se razlikuju. Izvetavanje o krivinim delima ne sme drugima da prui priliku za korienje tehnike vrenja zloina i njegovo oponaanje, zbog ega se u tom pogledu ograniava na ono to je neophodno. Pri izvetavanju o krivinim delima maloletnika, posebno se vodi rauna o uticaju navoenja imena ili drugog identititeskog obeleja na budunost maloletnika. Novinar koji izvesti o pokretanju postupka protiv lica izvestie javnost i o oslobaujuoj presudi ili obustavljanju postupka. rtve i samoubistva Novinar nee svojim postupanjem pri prikupljanju informacija i izvetavanju ometati i oteavati aktivnosti na spasavanju rtava ili uklanjanju opasnosti. Pri prikazivanju leeva, umiruih ljudi, teko povreenih, ljudi koji pate i sl. na mestu je naroita suzdranost u pogledu podrobnosti prikaza, njegovog trajanja, veliine, vremena emitovanja i sl. Isti obziri su umesni i pri izvetavanju o samoubistvu. Predizborna utakmica U vreme predizborne utakmice, novinari obavetavaju i o stavovima, politiarima i strankama ije poglede ne dele. Novinar i urednik ne sme, zbog svojih politikih uverenja, da graanima otea pristup informacijama bez kojih bi njihovo uee u formiranju javnog mnenja i vrenje birakog prava bilo oteano.

64

IZVOD NA SRPSKOM Razvijanje mehanizama samoregulacije na nivou cele profesije, kako bi se omoguio sveobuhvatniji pristup razvijanju i ouvanju novinarske etike, istinske odgovornosti prema javnosti i zatite naela slobode izraavanja i njene upotrebe, sloen je i veoma zahtevan proces. Sa jedne strane, sruene su stroge, sirove forme dravne cenzure i monopola nad tampanom i emitovanom rei, dok su, sa druge strane, lukavi oblici pritisaka i uticaja politikih i ekonomskih elita spreavali stvaranje istinski nezavisnih medija. Nove slobode donele su novinarima nesigurnost koliko i nove mogunosti. Novinarska profesija osetila je posledice liberalizacije i zbog sueljavanja sa novim oblicima pritisaka monih elita do tada nepoznatih medijima, koji u modernim demokratijama imaju ulogu kontrolora. Promene u medijima kao i u privredi uticale su na promenu radnog ambijenta i uslova rada novinara, kao i ulogu novinara u drutvu. Iako novinari vie nisu sluge drave (ili se bar grevito bore da to ne budu), oni slue interesima vlasnika medija u kojima rade. Pojavili su se novi preduzimai bez ikakvog interesovanja za novinarstvo kao struku ili jednu od poluga demokratije, to nije doprinelo razvoju medija u slubi graana, naroito u uslovima prezasienog trita na kome se izdavai tampe takmie za relativno mali broj italaca. Kljune rei: samoregulacija, sloboda izraavanja, cenzura, demokratija SUMMARY Development of self-regulation mechanism of the entire profession, in order to provide more comprehensive approach to the progress and preservation of journalistic ethics, essential responsibility to the general public and protection of the principles of freedom of speech, is a very complex and demanding process. On one hand, strict forms of censorship and monopoly over printed and broadcasted news had been overthrown, but, on the other hand, forming of truly independent media was blocked by the cunning forms of pressure. New freedom has brought new possibilities but also an insecurity to the journalists. Also, journalism has felt consequences of liberation because of the confrontation with the new, until then unknown, forms of pressure of the powerful elite, which in modern democratic society has the role of the overall controler. Changes in the media, similar to the ones in economy, have affected journalists operating environment, work conditions and place in society. Although journalists are no longer political servants (or they brokenly struggle not to be), they serve interests of the owner of the parent media. New contractors have appeared, that have no interest in journalism as a profession and lever of democracy, which did not contribute to the development of the media that serve citizens, especially in conditions of the glut on the market where publishers are fighting for relatively low number of readers. Key words: self-regulation, freedom of speech, censorship, democracy

65

BIOGRAFIJA

Ljiljana Bandi roena je 02. 10. 1984. godine u Novom Sadu. Od oca Bandi Tomislava i majke Bandi Mirjane. Prva etiri razreda zavrila je u Osnovnoj koli Svetozar Markovi Toza, a druga etiri, u Osnovnoj koli Jovan Popovi u Novom Sadu. Bila je ak Gimnazije Laza Kosti u Novom Sadu koju je zavrila vrlo dobrim uspehom. Filozofski fakultet u Novom Sadu na odseku pedagogija upisala je 2003. i apsolvirala 2009. godine. Fakultet za mendment upisala je 2007., a zavrila 2011. godine u Novom Sadu.

potpis Novi Sad, 2011. godine Ljiljana Bandi

66

FAKULTET ZA MENADMENT U NOVOM SADU KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija TD Tip zapisa: Tekstualni tampani materijal TZ Vrsta rada: Diplomski rad VR Autor: Ljiljana Bandi AU Mentor: doc. dr Goran Bulatovi MN Naslov rada: Etika u medijima: Standardi za odmeravanje novinarske slobode NR Jezik publikacije: Srpski (latinica) JP Jezik izvoda: S/E JI Zemlja publikovanja: Republika Srbija ZP Ue geografsko podruje: Vojvodina UGP Godina 2011. GO Izdava: Autorski reprint IZ Mesto i adresa: Fakultet za menadament ,Vase Stajia 6, Novi Sad MA Fiziki opis rada: Broj poglavlja 8, strana 68 FO Nauna oblast: Menadment u medijima NO Nauna disciplina: Novinarstvo ND Kljune rei: Etika, moral, kodeks, regulativa PO uva se: U biblioteci Fakulteta za Menadment, Novi Sad

67

FACULTY OF MANAGEMENT, NOVI SAD KEYWORD DOCUMENTATION Accession number: ANO Identification number: INO Documentation type: Monograph type DT Type of record: Printed text TR Contents code: Graduation asignment CC Author: Ljiljana Bandi AU Mentor: Goran Bulatovi MN Title: MEDIA ETHICS: STANDARDS FOR THE MEASUREMENT OF THE JOURNALISTS FREEDOM TI Language of text: Serbian (Latin alphabet) LT Language of abstract: S/E LA Country of publication: Serbia CP Locality of publication: Voivodina LP Publication year: 2011. PY Publisher: Authors reprint PU Publication Place; Novi Sad, Faculty of Management, Vase Stajia 6, Novi Sad PP Phisical description: Number of chapters 8, 68 pages PD Scientific discipline: Public relations SD Keywords: Ethics, morality, codex, regulation UC Holding data: In the library of Faculty of Management HD Note: None

68