3.

PRASKA GRUPA
30-e godine XX veka su najzanimljvije za pracenje eksp.elemenata srpske muzike. Eksp.izrazajna sredstva kombinovana su sa drugim stilskim elementima (neoklas.,neorom.,impres.); to je bila osnova nove komp.generacije za ukljucivanje u evropske muz.tokove. Praska grupa : Mihovil Logar, Dragutin Colic,Ljubica Maric, Vojislav Vuckovic,Stanojlo Raijicic i Milan Ristic. Skolovani u Pragu kod Jiraka,Karela i Suka i kod Habe. Svaki od njih pokazuje odredjene specificnosti, na svoj nacin bira kompozicione tehn.elemente i kombinuje ih. Ovaj period je veoma slozen,stvaralastvo ovih autora moze se podeliti u cetiri etape: 1.Priprema eksp. 2.Afirmacija eksp. 3.Modifikacije 4.Usvajanje novih stilskih okvira,eksp.elementi kao jedno od izrazajnih sredstava 1.PRIPREMA EKSP. Mesanje neoroman.,impres.,neoklas. i eksp. postupaka. Dve struje u komponovanju (prva uglavnom u domenu Habinog stvaranja modernog i savremenog muz.jezika-D. Colic,Lj.Maric,V.Vuckovic,M.Ristic; druga struja delimicno prihvatanje eksp.elemenata i njohovo mesanje sa poznoroman.stilom-M.Logar i S.Raijicic. Prva struja: dela iz Praga-LJ.Maric- Duvacki kvintet,V.Vuckovic-Mala svita za klavir,Gud.kvartet i Prva simf.,D.Colic-Gud.kvartet,Var.za klavir i Koncertino za klavir i gud.sekstet. 2.AFIRMACIJA EKSP. Najveci znacaj Vuckovic,Rajicic i Ristic daju tri osn.tipa eksp.orijentacije u Srbiji: 1.Cisti eksp., 2.Neoklas.konstruktivisticki eksp., 3.Roman.eksp. 3.MODIFIKACIJA EKSP.-Period zaokreta (1939- 1941) Odlucujuci razlog zapleta jesu: umetnicka situacija u svetu i Bg-u i Vuckovicevi teoretski stavovi. Kod svakog kompozitora se odstupanje od eksp.javlja u drugo vreme i u drugacijem kontekstu. 4.USVAJANJE NOVIH STILSKIH OKVIRA Nakon rata usvaja se socijal. realizam, projekat nove umetnosti koja ce odgovarati novom coveku,u novom naprednijem drustvenom uredjenju, umetnici se klone dela koja su dekadentna i negativna, vracanje na tradiciju XIX veka. Kontradiktornosti: trazi se nova revolucionrna umetnost a umetnici su ometeni u razvoju; trazi se autenticno stvaralastvo sa domaceg tla,a propagira se orijentacija ka internacionalizmu (prema socijalistickim

zemljama). Praska grupa mora da ucini ostar zaokret u stilu, tonalna centralizicija i izgradnja tradic.forme, smirivanje eksp.napona. Ipak pojedini od njih pronalaze put ka svom individ.stilu. 50-ih god.tezi se obnavljanju veza za svetskim umetnickim kretanjima. Praska grupa postepeno osavremenjuje umetnicke zaostatke putem uvodjenja samo pojedinih tehnika avangarde (bitonalnost,politon.dodekafonija).Drugi put osavremenjivanja koji se oslonjen na nasu tradiciju imao je jasno romanticarsku osnovu sa elementima predratnog eksp. PRVA STRUJA:

VUCKOVIC:
I.ETAPA: Gud.kvartet -3 stava,eksp.sa tragovima tradicije,koristi klasicni jezik i poznate nacine tematskog rada,iako je taj jezik u izlaganju tematike, tj. horizontale i atonalne vertikale nesumnjivo eksp.Ne usvaja atematiku vec slobodno modifikuje trodelni oblik sa crtama sonatnosti. U povezivanju materijala ocigledna je linearnost i preplitanje samostalnih glasova. II.ETAPA: Cist eksp.Senbergovskog tipa iz njegove preddodekaf.faze (Celik se topi,Dve minijature za klavir i Dve pesme). Celik se topi - Ritam je cvrsta komponenta,muz. je podloga tekstu,horska deonicaSenbergov sprahgezang,u originalu izostavljeni kljucevi-ne zeli da odredi apsolutnu tonsku visinu. Muz.tkivo atematsko i atonalno, nema tradic. motivskog rada,fragmentarna forma. Dve minijature za klavir : sloboda u izboru sredstava, kombinacija atonalne vertikale sa tematsko formalnim elementima. Dve pesme za sopran i gud.trio (Senberg-Pjero mesecar),najuspelije delo njegovog eksp.stila- 1. pesma 'Protivnosti' na tekst kineskog pesnika Peji lo Tiena,2. pesma 'Golubovi' tekst Radovana Zogovica. Glas tretiran na nacin sprachegensanga,veliki skokovi,disonance; pracena hladnim objekt. zvukom (oboa,klarinet,fagot), izvodjacki zahtevi slozeni. Struktura pesme prokomponovana, svaka pesma je niz vrhunaca i antiklimaksa, ekstremni kontrasti. Osnovno misljenje je linearno. III.ETAPA: Put osmisljen teorijom.Veoma nagli zaokret: delo 'Ali Binak' stoji izmedju eksp.dela 'Dve pesme' i programske uvertire 'Ozareni put' sa pojednostavljenim sredstvima i tradic.formom.Posle ovoga slede slicna dela koja su najbliza neoklasic.sa elementima roman.,a metod je realisticki. Delo 'Ali Binak' je uvodna muz. za ciklus 'Dosljaci' ili Pesma Ali Binaka na stihove Zogovica; tematika-o zivotu Albanaca na Kosovu. Uvodna muz. rapsodicne strukture,ima 5 kontrasnih odseka, ne odstupa od atematsko-atonalnog,bez folklornih aluzija. Skice za pesme pokazuju sve cesca konson. zvucanja u vertikali i nagovestaje tematizma.

COLIC:
I.ETAPA: Pod Habinim uticajem sledi Senberga iz perioda slobodne atonalnosti i serijalne organizacije. Dela iz Praskog perioda (Gud.kvartet,Var.za klavir, Koncertino za klavir i gud.sekstet). Razlike medju njima idu od polifone fakture unutar klas. formi i slobodne atonalnosti Kvarteta, preko serijalnosti Varijacija do 4-stepenog Koncerttina. Gud.kvartet- 3 klas. stava,tradic.forme,izraz eksp. a muz.jezik u sferi atonalne linearnosti. Var.za klavir: izrazito eksp.delo,kontrasti krajnosti,mel. rastrzana,velikih skokova, izbegava konson. intervale. Tonalitet potpuno izbegnut,vertikala koncipirana isljucivo kvartno. (IV.ETAPA) Praski period bio je u znaku najradikalnijeg eksp.Svoj prilog zaokretu daje Simf.poemom 'Uskrsna zvona' i Kantatom 'Patroldzije' za deciji (zenski) hor,soliste i kamerni ork. Uskrsna zvona- za tenor i ork. zanimljiva zbog uvodjenja vokalne deonice u simf.delo; tekst Vladimira Nazora 'Pjesme Partizanke'. Umeren harm.jezik, form. gradja bliza tradic.principima, folkl.elementi nova crta u njegovom posleratnom stvaralastvu (Kantata Petroldzije i Simf.poema Nikoletina Bursac). Simf.poema Nikoletina Bursac- pozniji i nacion. obelezen izraz kompozitora. Koncizno (sazeto)oblikovanje, prozracna faktura,harm.jezik na dijat.osnovama uz primenu 4-nih harmonija. Druga simf.-Simf.in SOL.-12-tonski nizovi oblikuju tematski materijal i harm.sklopove. Oznaka 'in sol' pokazuje autorovu teznju ka sintezi dodekaf.rada i tonalnih principa.

RISTIC:
1.ETAPA: Posle klavirskih minijatura u impres.okvirima, prva kamerna dela pokazuju uglavnom formalno-tehn.ali ne i izrazajno usvajanje elemenata eksp. Atonalne,melodija je rastrzana,najcesce 12-tonske formule.(Prvi gud.kvartet ,Duvacki kvintet, Svita za violinu i violu). Gud.kvartet- 1 stav velikih dimenzija,atonalna vertikala,dominantno-linearno misljenje, pokusaji kombinovanja elemenata serijalnog postupka sa konturama sonatne forme,pocetna dodekaf.serija se provlaci kroz celo delo,ali nije tretirana tematski. Duvacki kvintet- U osnovi atematsko,ali ima nekoliko ritm.celija koje ojedinjuju sva tri stava. Promene takta,slozene ritm.figure,utisak izlomljenosti i rastrzanosti. U odnosu prema formi njemu je najznacajnija polifonija, odaljava od Senberga,od koga delimicno usvaja tretman polifonije u odnosu na vertikalu. Koncert za violinu- Prociscava polifoniju i oslanja se na Hindemitovsku obnovljenu tehn. baroka. Izlaganje pociva na odlomcima teme kao i u baroku,zato se tesko moze govoriti o doslovnoj atematicnosti. Koriscene elemenata dodekaf.sastoji se u prihvatanju zamisli po osnovnom muz.materijalu. Osnov muz.arhitektonike jeste jedinstvo intervalskih odnosa uz neograniceno ritm.variranje.

Simfonijeta- 1 stav.Pokazuje usvajanje Habinog tumacenja atematicnosti- izbegava tematske razrade u smislu klas. motivskog rada, osn. muz.materijal je gotovo izdvojen, jasno smesten izmedju vezivnih epizoda. Fizionomija linije: neobarokna motorika,ponavljanje tonova,ispredanje motiva na barokni nacin. Eksp.elementi: atonalna vertikala,redukcija na linearno,izbegavanje tradic.mikrostrukture; tradic.elementimakroforma, ritam i dinamika. 2.ETAPA:Kompromisi izmedju tehnike Senberga i Hindemita. Dela u kojima je jace izrazen eksp., dela u kojima je jace izrazen neoklas.Prvu grupu -Prva simf. i Simf.poema 'Covek i rat', a *druga grupa-Violinski koncert. Prva simfonija: Rigorozno sprovodi Senbergov princip atonalnosti,ima i elemenata dodekaf. Akord ima harm.smisao,ali nije element konstrukcije. Ne sprovodi dosledno atematizam jer primenjuje elemente Hindemitovskog rada. U strukturiranju dela osn. parametar je polifonija i slobodno tretirane klas. forme. Gusta ork.faktura bez predaha. Ostri petozvuci,klasteri,izlomljene linije se smenjuju sa ekspresivnom melodikom i mirnijim harm.tokom.Tema se ne razradjuje vec se kratko polifono obradjuje uz primenu varijantnosti. Sinteza tradic.i eksp.elemenata.Uoceni neoklas.elementi polifonije i barokni oblici. 3.ETAPA: Nije nagli zaokret,dve grupe dela (u jednoj preovladjuju eksp.elementi ; u drugoj neoklas.dominiraju nad eksp.)- paznja na ravnotezi zvuka,svetlije boje u ork.,ekonomicna i racionalna orkestracija,rapsodicna forma,stilski okviri ostaju eksp.a sredstva cesto koriscena u neoklas.i neobaroknom vidu. Violinski koncert - ostriji harm. jezik,u tematskom pogledu rapsodican atematski. Druga sonata za violinu i klavir- ublazavanje atematske i atonalne ostrine. Dela ove *druge grupe zadrzavaju bogatu polifonu tehn. i kontrap.rad, ukljucuju akordski nacin misljenja,dramske atmosfere,prisustvo tonalne logike i aluziju na folk. materijale. 4.ETAPA: Prvih 5 godina nakon rata bavi se oblicima primenjene muz.(muz.za film), napisao je i 20 obrada narodnih kola.Ovde je jedini put koristio zanrove koji ga nisu interesovali i muz.folklor. Druga simf.- prekretnica u radu. Kondenzovan oblik,jednostavan sadrzaj,originalnost harm.jezika,orkestracija antiroman.tipa. Ovo delo,zajedno sa Simf.varijacija i Svitom Giocosa-etapa neoklas.odlika: jasna forma,slobodna tonalnost,jasna polifonija,naglasena motoricnost,reminiscencija na stare forme.(Bliskost sa Prokofjevom).Teme su ostro razdeljene,ponavljaju se varirane. Orkestracija jasna,bez mesanja instr. Svita Giacosa- bliska Prokofjevu po ekonomicnosti i jednostavnosti; nema dramskih suprostavljanja,samo kontrasti. Simf.varijacije- korak ka novoj stilskoj fazi.Slobodno harm.misljenje, slobodna tonalnost,tematsko jasne forme,ork. zvuk antiroman.ali puniji.Tema (prisustvo 12 tonova) nagovestava Risticevo interesovanje za dodekaf.

Novu fazu otvara Treca simf. sa ekps.izrazom. Sluzi se dodekaf.sistemom u tematizmu,ali je opet prisustvo tonalnog uporista ocigledno. U zrelim opusima istice vaznost tonalnosti. Postupak koji protivreci dodekaf.je princip razvoja melod.materijala iz motiva celije.Tema se shvata sire,ne kao zatvorena celina koja ceka razradu. Muz. za kamerni ork.-zapocinje stvaralacki period sinteze prethodnih faza. Umereno moderan jezik,polifoni nacin misljenja,jasan harm.plan,pregledna arhitektonika i logicna orkestracija. Ovim stilom pisane su Simf.od 4-9,mnoga Kamerna i klavirska dela . DRUGA STRUJA:

LOGAR:
1.ETAPA: Dela iz Praskih dana: Prvi i Drugi gud.kvartet,Tango za klavir,Dve groteske za klavir. Ne primecuje se postupna linija usvajanja nove tehnike ili novog profila muz.Pisao brzo,mnogo i lako.Dela izviru iz usvajanja elemenata poznog roman. Eksp.izraz u mestimicno zaostrenoj vertikali disonanci koje imaju funkciju boje i razresavaju se u konsonance. Tonalnost,oblik najcesce rapsodican. 2.ETAPA:U ovom periodu nastoji da se udalji od uzora ital.opere,ceskih neoroman.R.Strausa). Njegov eksp.je u velikoj meri roman.,ali sa neoklas.bojom: kombinuje razne metode poznoroman.i eksp.da bi postigao raznolikost u delu. Dela sa eksp.crtama: Dve tokate za klavir i gud.ork.,Legenda o Marku-ciklus pesama za glas i klavir,Peti gud.kvartet Tempo perduto,opera 'Sablazan u dolini Sentflorjanskoj'. Dve tokate za klavir i gud.ork: po obliku i fizionomiji tematike pripada neoroman.Vertikala ima konson. 3-nu strukturu ,ali oporost i ostrinu dobija u vertikali. Ne moze se govoriti o doslednoj atonalnosti zbog konson. zastoja i slivanja u jasnu kadencu. Legenda o Marku- 4 roman.-eksp.pesme sa folkl. elementima izrasle iz jednog motiva. Struktura je jednostavna, proizasla iz variranja i ponavljanja. Naklonost ital.bel cantu,mekse linije,ostrija harm. i ritm.slika pratnje. Gud.kvartet Tempo perduto-iako pretezno homofonicar,sposobnost polifonije izrazio je u njegovim kvartetima. Sablazan u Dolini Sentflorjanskoj- stilski heterogena-u rascepkanom muz.toku iz mnostva epizoda uocavaju se elementi roman.ital.opere,eksp.groteske,elementi neokls. i stilizovanog folkl. Gusta orkestracija sa mnostvom linija i pratecih glasova. (4.ETAPA): Mnoga dela su polistilicna. Blizi tonalnoj centralizaciji,preglednijoj formi u tradic.smislu, i folkl.obojenoj melodici (Rondo rustico za ork.,Koncert za violinu i ork.u H molu,Koncert za klarinet u B duru).Ipak,ne menja odlike svog muz.govora: skercozna melodika,sarolikost instrumentacije,bogat i veliki ork. sa naglaskom na duvacima,zivahna tempa i rapsodican oblik. Neoeksp.elementi u delima: opera '41.', Dvostruki koncert za

klarinet i rog; neoeksp.crte u baletu 'Zlatna ribica' ; neoroman.jezik kod njega se uvek moze uociti.

RAJICIC:
1.ETAPA:Delo iz Praga Prva simf.- strozi i tradic.okviri,4 stava,tematski materijali takodje izlozeni tradic.,2.stav u sferi poznog roman.U 1.stavu elementi eksp.u vertikali koja je atonalna,ostra,disonantna,mestimicne kadence,akordski paralelizmi,cesti 2-ni i 4ni sklopovi.Teme su kratke, isprekidane. 2.ETAPA:Eksp.etapa,moze se reci i romanticarski eksp; elementi eksp. povezani sa izrazom Stravinskog i Prokofjeva; ocigledna veza sa tradicijom u muz.materijalima. Za njega nije vazna boja,vec harm.,mel.i oblik.-kada je pokusao da se odrekne toga,umesto form. sema sluzio se ritmom kao elementom forme,susrece se sa polifonijom kao vodecim parametrom,ali privremeno. Posle se okrece vertikali- manje zastupljen motivski rad,linije duzeg daha,oblik rapsodican.Kasnije pravi sintezu homofono tematskog,slobodno tonalnog i politonalnog,sa nekim elementima nacion.idioma. Dela: Ciklus pesama 'Cuvari sveta',Prvi gud.kvartet,Sonata za violinu i klavir,ciklusi solo pesama 'Jazz',11 motoricnih pesama. Cuvari sveta- imaju malo veze sa roman.koncepcijom solo pesme i proizasli su iz nje. Tekst Stanislava Vinavera.Pesme prokomponovane. Tematika- preovladjuje izlaganje u recenicama koje proizilaze iz rada sa pergnantno ili ostinatno ritmizovanim motivima. Klavirska deonica cesto daje lik vokalnoj liniji. Prvi gud.kvartet- polifonizirano muz.tkivo, tradic.forma,4-i stava,tematski materijali atonalni,tradic.struktura. Kontrap.homofonog tipa izrazito ritm.funkcije. Sonata za violinu i klavir- jedna od najcistijih dela atonalnog i atematskog eksp.,3-i stava,klas. semi brzi-spori-brzi,sastavljeni od kontrasnih odseka. Mel.ekspresionisticka, nagli prekidi,ostre linije, prividna polifonija,slobodna ritmika, metrika nestabilna,cesta ostinata. Ciklus solo pesama 'Jazz'- atonalnost zamenjena bitonal.,u formi ima tragova repriznosti, stalna promena takta kao i ponavljanje istih jednostavnih ritm.sema. Ciklus 11 motoricnih pesama- svaka pesma pokazuje jednu muz.idejukoja radja celu pesmu,postavljena formula se tokom pesme ponavlja i varira,a redje joj se suprostavlja druga kontrasna ideja. Pokret motorican kome su podredjeni svi ostali parametri,vokalna mel. velikog obima sa skokovima.Oblik je prokomponovan. 3.ETAPA:Jasniji znakovi zaokreta. Drugi gud.kvartet -klasicni 4-stavacni ciklus,sa tradic.rasporedom stavova,zaobljene konson. mel, harm.logika unutar tonalnih odnosa, folkl.prizvuci. 4.ETAPA:Ponovni kontakt sa folkorom. Baletska muz.'Pod zemljom' (kasnije simf.poema)-nema citata narodnih mel.,ali se cuje prizvuk narodne muz. Harm. se vraca prosirenoj tonalnosti,forma je pregledna,tematski rad klasican. Ovih godina pise i Drugu i Trecu simf.,ciklus od 4-i simf.poeme (Zidanje

Skadra,Smrt Majke Jugovica,Marko pije uz Ramazan vino,Mali Radojica), tri instr.koncerta.. 4-a simf.-novo poglavlje stvaralackog puta. Trpi ostru kritiku,zamereno je nepoznavanje harm.,kontrap.,oblika i instrumentacije. Rajicic se odlucuje na promenu stila koja predstavlja zaokret.Dolazi do izrazaja njegova lirska priroda,umesto antiroman.suvog zvuka. Tu su: Treci klavirski koncert,ciklus pesama 'Na Liparu', opera 'Simonida'.. Drugi violinski koncert- prvo delo novog perioda, pun je folkl.intonacija,ali bez citata,prosirenog tonalnog harm.jezika i tradic.forme. Koncert za violoncelo -prvi koncert za ovaj instr. u srpskoj muz. , harm. bliza roman.tradiciji. Treci klavirski koncert u a molu-tri stava,prizvuk narodnog melosa. Treci violinski koncert- gotovo nema folkl.elemenata,forma je konciznija (skracena),bogatija harm.,manjeg virtuoziteta, najavljuje Rajicicevo postepeno odvajanje od uproscenog neoklas. jezika. Potom pocinje stvaralacko razdoblje okarakterisano zaostravanjem tonskom idioma i redjom pojavom nacion.prizvuka. To je njegov zreli individualni stil,sinteza elemenata prethodnih faza. Motoricni puls,brzih tempa,sa arioznim linijama laganih stavova. Form. koncepcija polazi od klas. obrazaca,jasnih i preglednih. Orkestarski zvuk gust i pun pokreta. Opera 'Simonida'- prokomponovana,scene jasno razgranicene,ansambli ne postoje,hor i ork. imaju vaznu ulogu.Muz.jezik nije nacion.obelezen,postoje asocijacije na narodni melos. Harm.veoma ostra.Ovo delo je rezultat sinteze kompozitorovog vokalnog i simf. izraza. U ovom poslednjem stvaralackom periodu nastaju i Simf.in G,Kantata 'Slepac na saboru', Koncert za fagot,Simf.in E.