VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA – SKRIPTA NA SRPSKOM

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA OBUHVATA: pokrete tela, držanje i stav, kontakt očima, gestikulaciju,
facijalnu ekspresiju, izgled (odeća i stil odaju životnu filozofiju), boju glasa (nazalizovan, piskutav, hrapav
glas korišćeni za isticanje sadržaja).
- proksemika (rastojanje, lični prostor)
- taktika(taktično ponašanje, prisutno je i kod ljudi i kod životinja, uslovljeno teritorijom)
- paralingvistički gestovi (glasovi – nazalizacija u govoru - pokazuje odnos prema nečemu;
imitacija)
Kinezika je tumačenje govora tela (facijalne ekspresije, gestovi...), odnosno neverbalno ponašanje,
vezano za pokrete tela ili delove tela.
Govor tela je laički izraz, koji je prvi upotrebio Julian Fast (Body Language, 1970.) i podrazumeva
komunikacijski kanal izvan govora, pisma i jezika gluvonemih (gestovne je prirode).
 Prva naučna studija o neverbalnoj komunikaciji je “The Expression of the Emotions in Man and
Animals“ (1872, Čarls Darvin)
 Procenat udela neverbalnog u svakodnevnoj komunikaciji varira od 65% (Birdwhistell) do 93%
(Albert Mahrabian), dok u emocionalnoj komunikaciji premašuje 99%
PROZODIJA kao suprasegmentna fonetska jedinica spada u domen fonetike; dosta govori o
temperamentu i ličnosti pojedinca-govornika; teško podleže promenama.
FACIJALNA EKSPRESIJA je izražavanje raspoloženja, stava, mišljenja, osećanja i slično, pomoću
pokreta mišića lica, može biti svesna i nesvesna, univerzalna je, ali zavisi i od kulturnih činilaca.
GESTOVI: - prate govor
- zamenjuju govor
- nisu u vezi sa govorom
PROUČAVANJE ČOVEKA: Posmatrači ljudskog ponašanja su kao zoolozi – oni se bave posmatranjem
ljudske životinje, koja spada u primate.
Čovek je biće:
 akcije (animalne radnje:jelo, smeh, vođenje ljubavi, gestovi)
 artefakcije (proizvodnja i stvaranje)
 apstrakcije (apstraktno mišljenje, filozofija)
Svaka aktivnost koju izvode odrasli ima jedan karakterističan, utvrđen obrazac i ti utvrđeni akcioni
obrasci su osnovne jedinice ponašanja na koje se oslanja proučilac ljudskog ponašanja.
U proučavanju akcija se posmatraju: forma u kojoj se javljaju, kontekst u kom se dešavaju i poruke koju
prenose.

VRSTE AKCIJA

UROĐENE RADNJE

Definicija: urođene radnje, koje ne moramo posebno da uočimo.

Primeri: sisanje, plač, smejanje, mrštenje

1
Kako ih određujemo? u tome nam pomaže genetika, koja još uvek nije dovoljno razvijena da bismo
bili sigurni.
Zaključak: kroz istoriju ljudi su napredovali u artefakciji i apstrakciji, ali su prirodni nagoni ostali
skoro isti.
 agresija i nasilno ponašanje nisu urođeni

OTKRIVENE RADNJE

Definicija: poluurođene radnje, zasnovane na ''genetskoj sugestiji'' preko anatomije, a ne na

genetskoj instrukciji
Primeri: prekrštanje ruku, šaka, nogu
Kako ih stičemo? nesvesno tokom odrastanja nemamo predstavu o tome kako ih vršimo,
individualne su, svako ih otkriva sam za sebe.
 ne vezuje se za: kulturu, rasu, naciju, grupu

APSORBOVANE RADNJE

definicija: apsorbovane radnje su one radnje koje nesvesno preuzimamo od drugih (nesvesno jer je
proces apsorpcije suptilan)
primeri: stav opuštenog sedenja, nošenje farmerki
kako nastaju? ljudi i majmuni su skloni podražavanju, najviše podražavamo ponašanje onih kojima
se divimo i ljudima visokog statusa u društvu
 zavise od: grupe, kulture i nacije
jeans donosi promenu stava, opuštenije držanje, a samim tim i veću dozu opuštenosti u držanju, ponašanju
i razmišljanju mladih

UVEŽBANE RADNJE

Definicija: uvežbane radnje su one radnje koje se stiču učenjem ili samoanalitičkom opservacijom i
praksom .
Kako se stiču? namerno i svesno.
Primeri: namigivanje, pucketanje prstima, zviždanje, rukovanje.

MEŠOVITE RADNJE

Definicija: mešovite radnje su radnje stečene na nekoliko načina.

- urođene radnje modifikovane svesno pod društvenim pritiscima: promena smeha i plača u toku
čovekovog života, u zavisnosti od uzrasta, kulture, običaja.
- otkrivene radnje modifikovane podražavanjem, društvenim običajima, načinima ponašanja: način
pokretanja nogu

GEST

2
Definicija: svaka radnja kojom se šalje neki vidljivi znak posmatraču; formalno: pokret nekog dela
tela kao oblik neverbalne komunikacije, koji se koristi umesto ili u kombinaciji sa verbalnom
komunikacijom.
Gledišta:
1) Birdwhistell – gestove treba posmatrati kao komunikacijski sistem zasnovan na istim
strukturalnim jedinicama kao i jezik.
2) Dittman, Ekman – ne može se posmatrati kao formalizovan jezički kod, jer ne formira alfabet
sačinjen od diskretnih jedinica i njime ne upravljaju eksplicitna i specifična pravila.
1) PRIMARNI GESTOVI su namerni, nema drugu egzistenciju ili funkcije, unose ili menjaju značenje
verbalnog iskaza.
2) SEKUNDARNI (SLUČAJNI) GESTOVI nesvesni su, nemaju komunikaciju, imaju prvenstveno
mehaničku funkciju (nemaju ni lingvističku ni funkciju potpore) ne unose ništa novo, ilustrativniji su od
primarnih jer ih ne doživljavamo kao gestove, pa ih ne cenzurišemo.

Gestovi prema Adamu Kendonu:

1. ikonički (opisuju konkretan objekat ili događaj, u tesnoj su formalnoj vezi sa semantičkim sadržajem
govora)
2. metaforički (slični ikoničkim, ali opisuju apstraktne pojmove)
3. deiktički (pokazuju nešto konkretno, apstrakno ili nekoga)
4. udari (imaju samo dve faze: gore-dole, napred-nazad; i obeležavaju reči ili izraze kao značajne)

SLUČAJNI GESTOVI (nenamerni gestovi, sekundarni gestovi)

Definicija : Mehaničke radnje sa sekundarnim porukama, pre svega lične radnje karakteristične za
svakog pojedinca zovu se slučajni gestovi.
Funkcija: Pružaju informacije sagovorniku o raspoloženjima, stavovima i slično.
Primeri: češkanje, nameštanje kose, naočara, prekrštanje ruku, nogu, stav tela, hod
STILIZOVANI SLUČAJNI GESTOVI su slučajni gestovi koji se u komunikaciji namerno
upotrebljavaju za prenošenje neke informacije sagovorniku. Primeri: namerno podupiranje glave
kao signal dosade, nakašljavanje kao znak da smo ušli u prostoriju.

PRIMARNI GESTOVI

EKSPRESIVNI GESTOVI

Definicija: Izrazni gestovi su slični slučajnim gestovima, ali je razlika u tome što izrazni gestovi imaju
funkciju signaliziranja.
Poreklo: Izrazni gestovi su u vezi sa slučajnim gestovima, imaju poreklo u nekomunikativnim
radnjama, ali se veza između tih primarnih nekomunikativnih radnji i sadašnjih izraznih gestova tokom
čovekovog razvoja prekinula. Izrazni gestovi se usvajaju u detinjstvu, razvijaju i modifikuju tokom
života donekle se mogu razlikovati u različitim sredinama.
Primeri: smeškanje, osmehivanje, mrštenje, skupljanje šake u pesnicu
FACIJALNA EKSPRESIJA je zajednička svim ljudima, a svojstvena je i nekim životinjama. Čovekovo lice
šalje najviše informacija u toku komunikacije.

3
MANUELNA GESTIKULACIJA radnje koje se izvode u toku konverzacije a najčešće se koriste za
naglašavanje verbalnog sadržaja.

MIMIČKI GESTOVI

Definicija: To su gestovi podražavanja osobe, predmeta, radnje. Mimički gestovi se mogu dekodirati,
čak iako nikada ranije nisu viđeni.
Društvena mimikrija predstavlja podražavanje određenog ponašanja, koje društvene konvencije
nalažu u određenim situacijama (kada se ponašamo srećnije ili tužnije nego što se osećamo, jer se to od
nas očekuje).
Teatralna mimikrija je simuliranje određenih ponašanja od strane glumaca; sastoji se od
podražavanja zapaženih radnji i uživljavanja u ulogu.
Parcijalna mimikrija podražavanje neke neljudske pojave ili ponašanja (predmet ili životinja se
oponašaju) podizanje ruku savijenih u laktu do nivoa glave u vidu psa koji šeni; pokreti rukama u obliku
sinusoide radi dočaravanja talasa.
Vakuumska mimikrija je izvođenje radnje vezane za neki predmet ili pojavu koji nisu prisutni
(pokret prinošenja zamišljene čaše ustima kao signal želje da se nešto popije).

ŠEMATSKI GESTOVI

Definicija: Skraćena ili sažeta mimikrija koja izdvaja samo jedan segment, element.
Primeri: ispruženi palac i mali prst kao znak telefonu; šake na slepoočnicama sa polusavijenim
kažiprstom i skupljenim ostalim prstima u vidu rogova kao znak bika.
 Variraju u zavisnosti od kulture, ali su uglavnom razumljivi.

SIMBOLIČKI GESTOVI

Definicija: Simbolički gestovi ukazuju na neki apstraktni kvalitet koji nema prost ekvivalent u svetu
pokreta i predmeta.
Primeri: kruženje prstima pored slepoočnice znači glupost ili ludost; italijanski znak za rogonje –
prevarene muževe; prekršteni prstiju (I’ ll keep my fingers crossed) protiv uroka, za zaštitu od zlih sila,
nesreće i slično.
 Veoma se razlikuju od kulture do kulture!
Predstavljaju raspoloženja i ideje.

TEHNIČKI GESTOVI

Definicija: Tehnički gestovi su gestovi kojima se koriste stručne manjine, samo su njima poznati;
vatrogasci, ronioci, tehnička ekipa u studiju , voditelji na licitacijama, krupijei...
Primeri: spuštanje ruke za početak programa.

ŠIFROVANI GESTOVI

Definicija: Šifrovani gestovi su jezici znakova zasnovani na propisanom sistemu. Predstavljaju deo
formalnog sistema znakova.
4
Primer: jezik gluvonemih

HIBRIDNI GESTOVI

Definicija: Hibridni gestovi predstavljaju kombinacije dvaju prvobitnih gestova sa jasnim poreklom,
prilikom vršenja jedne radnje
Primeri: Gest presecanja vazduha ispruženom šakom u Italiji, francuski znak za nulu, spojeni
zajedno daju znak pretnje u Tunisu.

SLOŽENI GESTOVI

Definicija: Složeni gestovi su gestovi koji se sastoje od više posebnih elemenata, od kojih svaki od njih
poseduje bar neki stepen nezavisnosti.
Ti elementi su srodni ali posebni. Primeri: smejanje (čak 12 elemenata)
Složeni elementi se sastoje od: bitnih, ključnih i potpornih elemenata.
Bitni elementi su jedini elementi kod jednostavnih gestova (podignut palac u smislu dobro je) ali u
slučaju složenih, neki od elemenata mogu biti izostavljeni ukoliko postoji dovoljno elemenata koji ga
izdvajaju u odnosu na druge gestove.
Ključni elementi su oni koji u odsustvu ostalih elemenata složenog gesta ipak šalju poruku; ne moraju
uvek da se ispolje (primer: kod smeha je ključni elemenat ZVUK i može sam preneti poruku, čak i bez
vizuelnog elementa).
Potporni element (pojačala) su elementi koji ne mogu da prenesu određenu poruku sami, već je šalju
samo u prisustvu drugih elemenata (npr. zabacivanje glave unazad ne znači smejanje samo po sebi).
Većina elemenata smejanja pripada potpornim elementima.
Složen gest je i npr. sleganje ramenima - ima više ključnih elemenata nego potpornih (krivljenje glave
na jednu stranu). Različite varijante sleganja ramenima posledica su toga što se koriste različiti ključni
elementi.

RELIKTNI GESTOVI

U reliktne gestove spadaju pokreti koji su nadživeli svoju prvobitnu situaciju.

ISTORIJSKI RELIKT je nadživeo period u kome je nastao (npr. Gest za telefonski poziv, britanski gest
za đubre ''nešto smrdi'', grčki gest moutza (isturanje otvorene šake prema licu osobe kojoj se upućuje
uvreda).
LIČNI RELIKT je gest koji je nadživeo infantilni period i nastavlja da se pojavljuje i u zrelom dobu,
najčešće donekle modifikovan.

EHO DRŽANJA

Eho držanja je nesvesno usklađeno delovanje prijatelja; usklađenost stava, pokreta i njihove brzine.
Može se prilagođavati prilici i sagovorniku, može da se tumači kao znak pripadnosti grupi ili neverbalan
način pokazivanja opredeljenosti za jednu od strana prilikom rasprave.

AUTOKO NTAKTNO PONAŠANJE

5
funkcije: čovek je sklon pravljenju ovakvih pokreta u stanju stresa; nesvesna radnja, kojoj se
pribegava radi postizanja olakšanja, utehe, smirivanja.
poreklo: vuku korene iz detinjstva, kada su deca postizala osećaj sigurnosti u roditeljskom zagrljaju
drugi naziv: samododirivanje
aspekti: - gestovi (domen neverbalne komunikacije)
- masturbacija
žene: pokret naslanjanja glave na rame; pogledi iskosa, dodirivanje butina dlanovima, sedenje na
sopstvenim rukama, dodirivanje vrata sa strane, grickanje usana, oblizivanje, grickanje ušne resice.
muškarci: čvrsto prekrštanje ruku sa napetošću u ramenima, specifičan način prekrštanja nogu,
držanje šake u šaci.
primeri: samozagrljaj (radi postizanja osećaja sigurnosti) fetusni položaj (u situacijama jakog bola ili
tuge) dodirivanje nadlaktice, ramena, podbočena glava (slučajan gest, znak umora, može da dobije
komunikativnu funkciju, ukoliko želimo nekome da poručimo da je nezamenljiv ili preopširan) .
 prilikom autokontaktnog ponašanja najčešći je kontakt ruka --- glava

NEVERBALNO CURENJE

Neverbalno curenje je način na koji neverbalni znakovi izdaju naše prave misli i stavove koje
pokušavamo sakriti. Primer za to je veštački osmeh, položaji tela koji odudaraju od verbalnog iskaza.
Celo telo otkriva mnogo više istine no što bi ljudi želeli.
Ljudi koji profesionalno moraju obmanjivati druge, npr. političari i sl., bolji su u ovom području od
ostalih, jer kontrolišu svoje pokrete i znakove. 
Razlike u ponašanju pri laganju (eksperiment sa bolničarkama):
1. Smanjuje se učestalost običnih gestikulacija – pokreta rukama. Ljudi nesvesno osećaju da bi ih
pokret rukama mogao otkriti i zato ga smanjuju.
2. Povećava se učestalost dodirivanja lica rukama – glađenje brade, dodirivanje i trljanje nosa (Pinokio
efekat), češkanje obrve, povlačenje za uho i sl. Dva su najčešća – dodirivanje nosa i pokrivanje usta.
3. Broj telesnih pokreta raste – promene u položaju trupa, iz jednog sedećeg položaja u drugi...
4. Jedan gest rukama bio je češći – odmahivanje rukom.
5. Mikroekspresija lica u laži drugačija je od one dok se govori istina. Te izraze lica većina ljudi zapaža
na nesvesnom nivou.

POZDRAVLJANJE

Pozdravljanje predstavlja ritual pokazivanja prijateljskih osećanja (ili makar odsustva odbojnosti), koja je
u velikoj meri regulisana društvenim normama, bez obzira na prava osećanja.
PLANIRANO DRUŠTVENO POZDRAVLJANJE ima strukturu od 4 faze:
1)Izlaganje neugodnostima (ulaganje napora, izlazak u susret) – doček i ispraćanje
2)Pozdrav izdaleka (reakcija prepoznavanja: osmeh, brzo kratko dizanje obrva, trzaj glavom + podizanje
ruke, mahanje, nameravani zagrljaj)
3)Pozdrav izbliza (trenutak stvarnog fizičkog dodira – zagrljaj telom)
4)Pokazivanje brige (verbalno izricanje zadovoljstva susretom, komplimenti)
NEPLANIRANO POZDRAVLJANJE ima jednostavniju strukturu, obuhvata neke od elemenata, dok
POZDRAVLJANJE PRI UPOZNAVANJU nema elemente prepoznavanja, ali uključuje rukovanje,
prijateljske reči i stav.

6
ISTORIJA PROUČAVANJA NEVERBALNE KOMUNIKACIJE
1. Stara Indija – uputstva za proučavanje Veda
2. Rim (retorika): Ciceron, Kvintilijan (hironomija – pokreti ruku u retorici)
3. Renesansa: Bejkon – odnos uma i gesta
4. Prosvetiteljstvo: Kondilak: govor nastaje iz gestova
5. Moderno doba: Darvin: telesni pokreti kojima se izražavaju emocije kod ljudi i životinja su slični, što
signalizira urođenost i univerzalnost

SAVREMENI PROUČAVAOCI
1. D.Efron, Gesture and Environment: - detaljno se bavi gestovima, koji prate govor, proučava
gestikulaciju ruku emigranata iz Italije i Jevreja u Njujorku i zaključuje da se gestovi ne nasleđuju preko
rase (deca koja su asimilovana gestikuliraju kao Njujorčani) i zaključuje da je kultura odlučujući faktor
u razlikama u gestikulaciji.
2. Ray Birdwhistell – osnivač moderne kinezike; sagledava gest kao strukturnu jedinicu sličnu jezičkim
(kin, alokin, kinema, kinemorfema), proučava tendenciju poklapanja lingvistikog i gestovnog
naglašavanja
3. Paul Ekman, Friesen; The repertoire of nonverbal behaviour: Categories, origins, usage and coding
(1969): adaptori, regulatori, facijalna ekspresija, ilustratori
4. Adam Kendon – gestovi i govor su dva pojavna oblika jedinstvenog osnovnog iskaza.